DNEVNE NOVINE PRESS SU EKSKLUZIVNI MEDIJSKI SPONZOR OLIMPIJSKOG KOMITETA SRBIJEBROJ 9, JANUAR 2010.

Srpska premijera u Vankuveru

Rogova podr{ka OKS-uDelegacija Olimpijskog komiteta Srbije imala je u dva dana seriju sastanaka sa prvim ~ovekom MOK-a, a epilog subili zadovoljstvo obe strane i optimisti~ko gledanje na budu}nost kada je u pitanju saradnja dva olimpijska komiteta

SASTANAK PREDSTAVNIKA OKS-a I @AKA ROGA, PREDSEDNIKA MOK-a U LOZANI

MISIJA SRBIJE NA ZIMSKIM OLIMPIJSKIM IGRAMA OD 12. DO 28. FEBRUARA 2010. GODINE

� STRANE 8 I 9

Beograd se u zimu 1910. od izgleda,

danas, 100 godina kasnije, razliko-

vao po veli~ini, broju gra|evina, po

broju stanovnika, ali ne mnogo po

atmosferi koja je vladala u centru

prestonice tada{nje Kraljevine Sr-

bije. Hotel „Moskva“, ta~nije pala-

ta „Rosija“, na istom mestu gde se

nalazi i danas, na beogradskim Te-

razijama, bio je jedno od centralnih

mesta okupljanja gradske elite, ku-

lturne, politi~ke i privredne, mesto

susreta razli~itih ideja...

U zemlji pre 100 godina stanovni-

{tvo je `ivelo, broje}i promene vla-

da (od 1903. do 1910. promenilo ih

se ~ak sedam), u isto vreme nosilo

teret ekonomske krize kao posledi-

ce carinskog rata, tragalo za pravim

izrazima nacionalnog identiteta...

Grupa sportskih entuzijasta, uvere-

na da ~ini ne{to novo i vredno, bez

velike pompe, uz podr{ku urednika

dnevnog lista „Novo vreme“ Vlajka

Savi}a, u hotelu „Moskva“ u Beogra-

du postavila je 23. februara 1910. te-

melje Olimpijskog komiteta Srbije,

koji }e u svom prvom veku, uz sve

promene, posti}i zaista zna~ajne re-

zultate.

Prvi koraci olimpizmaSrpski olimpijski klub osnivaju sr-

pski oficiri u redakciji lista „Novo

vreme“ uz veliku pomo} urednika

ovog lista, Vladislava Vlajka Savi}a.

Svetomir \uki}, kapetan, izabran je

za prvog direktora SOK, za po~asnog

predsednika general Nikodije Steva-

novi}, sekretari kluba postali su Mi-

lo{ Ili}, poru~nik, i Aleksandar D.

Bodi, student, a blagajnici Milosav

Jovanovi}, drogerista, i Milorad Pe-

tkovi}, kapetan. Po osnivanju kluba

usvojen je Program rada, u kome u

nekoliko re~enica pi{e i danas ne-

prevazi|ena su{tina rada nacional-

ne olimpijske organizacije:

- da olak{ava osnivanje vite{kih

dru{tava i sportskih klubova, kao i

da moralno i materijalno, delom i

savetom, poma`e vite{ka dru{tva i

klubove koji postoje;

- da prire|uje zemaljske i olimpi-

jske utakmice i igre;

- da prire|uje putovanja i pe{a~e-

nja po otad`bini i van nje;

- da preduzima mere za bu|enje i

podstrekivanje vite{kog duha u na-

rodu.

Osim neposredno izabranog ru-

kovodstva, koji je brojao Predsedni-

{tvo od ~etiri ~lana, Izvr{ni odbor od

pet i osam ~lanova Uprave, Srpski

olimpijski klub je imao i redovne

~lanove, utemeljiva~e, dobrotvore,

ba{ kao i dana{nje sportske organi-

zacije. Institucije koje su zna~ajno

pomogle SOK na samom po~etku

su: Ministarstvo narodne privrede,

Top~iderska ekonomija, Kazneni za-

vod, Ministarstvo vojno, Brodarsko

dru{tvo, Udru`enje prevoznika,

Beogradska op{tina, Prometna ban-

ka, Tramvajsko dru{tvo i ve} pome-

nuta redakcija lista „Novo vreme“.

Klub je vrlo brzo stekao poverenje

i ugled, o ~emu govori i podatak da

se za njegov rad interesovao i pose-

}ivao manifestacije u njegovoj orga-

nizaciji ~ak i sam kralj Petar I Kara-

|or|evi}. I pre odlaska sportista Sr-

bije na prve Olimpijske igre, u Stok-

holm 1912, za olimpijsku organiza-

ciju u Srbiji znao je Pjer de Kuberten,

osniva~ modernog olimpijskog po-

kreta. Kuberten, naime, u „Olimpij-

skim memoarima“ u polemici oko

toga da li Grcima treba prepustiti

trajnu organizaciju Igara pominje

izja{njavanje svih ~lanova MOK-a, a

me|u njima nabraja i Srbiju, odno-

sno olimpijsku organizaciju koju je

osnovao \uki}.

Prva olimpijska organizacija kod

Ju`nih Slovena u`ivala je podr{ku u

zemlji, popularnost njegovih pro-

grama rasla je vremenom, ali isto-

vremeno sa njegovim ja~anjem

stvorio se i otpor u jednom delu jav-

nosti. Ova pojava, nimalo druga~ija

u Srbiji nego {to je bila prema spor-

tu i fizi~kom ve`banju u decenijama

koje su prethodile osnivanju SOK-a,

govori vi{e o mentalitetu i kulturnim

tradicijama u na{em narodu, koji je

te{ko menjao usa|ene navike i jo{

te`e prihvatao novine.

Re~enica koja mo`da i najbolje

oslikava ostvarenja koje posti`e ne-

kada{nji Srpski olimpijski klub osta-

la je upisana u listu „Srpski vitez“

1910. godine: „Olimpijski klub raste-

ruje tradicionalnu letargiju i u~ma-

lost na{ih vite{kih dru{tava, a bog-

me i onu tesnogrudost i nepoimanje

polo`aja, ambicioznost i nevite{ko

dr`anje izvesnih upravlja~a.“

Danas, 100 godina kasnije, Olim-

pijski komitet Srbije ba{tini nasle|e

Srpskog olimpijskog kluba, prema

osniva~kom pe~atu ve} tada Olim-

pijski komitet Srbije. Osnivanjem

nove dr`ave 1919. godine OKS je

postao Jugoslovenski olimpijski od-

bor, a zatim Jugoslovenski olimpij-

ski komitet, i to ime nosio je sve do

3. aprila 2003, kada je postao Olim-

pijski komitet Srbije i Crne Gore. Po-

slednja promena imena u Olimpij-

ski komitet Srbije desila se 8. juna

2006. zbog ga{enja Dr`avne zajedni-

ce Srbija i Crna Gore, ~ime je na{ na-

cionalni olimpijski komitet posle 87

godina plodnog rada na organizova-

nju i predstavljanju sporta u save-

znim dr`avama ponovo postao

predstavnik olimpijskog pokreta i

sporta dr`ave Srbije, nastavljaju}i

kontinuitet ~lanstva u MOK-u, zapo-

~etu od Srpskog olimpijskog kluba.

Otkrivanje spomen-plo~eMerilo uspeha Olimpijskog komi-

teta Srbije danas se sagledava u ~i-

njenici da su sportisti na{e zemlje

u~estvovali na svim Letnjim olimpi-

jskim igrama od 1912. godine, kada

su debitovali na olimpijskoj sceni.

Od 1920. do 2000. u~estvovali su kao

sportisti Jugoslavije, izuzev 1992, ka-

da su zbog sankcija bili Nezavisni

olimpijski u~esnici.

Olimpijski komitet Srbije u pone-

deljak, 1. februara promovisa}e Oli-

mpijski tim za Zimske olimpijske

igre u Vankuveru i tradicionalnim

polaganjem lovorovog venca na

spomen-plo~u, vencom kao simbo-

lom olimpijskih pobednika, prosla-

viti vek od svog osnivanja.

^itava godina bi}e posve}ena pr-

vom veku olimpijskog pokreta u Sr-

biji, sa nizom manifestacija, a u no-

vembru na Skup{tini EOK-a bi}e or-

ganizovan veliki broj manifestacija

posve}enih ovom jubileju.

3

Osniva~ i izdava~PRESS DNEVNE NOVINE d. o. o. Beograd, Kraljice Marije 1/14Direktor Nenad Lazi}

Glavni i odgovorni urednik svih izdanja \oko Kesi}Urednik izdanja Dragutin Stojmenovi}Layout Borislav Bajki}

Mateja Miladinovi}[tampa PPG {tamparija

MEMBER OF PRESS PUBLISHING GROUP

U PONEDELJAK 1. FEBRUARA PO^E]E OBELE@AVANJE PRVOG VEKA OLIMPIZMA U SRBIJI

PO^ETAK PROSLAVE JUBILEJA... Vlade Divac u dru{tvu Milo{a Simovi}a, Daneta Korice,

Lidije Mihajlovi}, otvorio je u Ni{u izlo`bu „VEK IGRE“, povodom 100 godina olimpizma u Srbiji

OBILAZAK... Vlade Divac u dru{tvu gradona~elnika

Ni{a Milo{a Simonovi}a razgleda izlo`ene eksponate

IZLO@BA „VEK IGRE“... Galerija u Ni{u

OSNIVA^...

Svetomir \uki}

osnovao OKS

1910. godine

Sto godina igre

Boravak delegacije Olimpijskog

komiteta Srbije u Lozani bio je

vi{e od obi~nog susreta sa prvim

~ovekom Me|unarodnog olim-

pijskog komiteta @akom Rogom.

Srpski ~elnici su imali dva inten-

zivna dana i seriju sastanaka, a

epilog je bio zadovoljstvo obe

strane i optimisti~ko gledanje na

budu}nost kada je u pitanju sa-

radnja OKS-a sa jedne i MOK-a

sa druge strane.

\or|e Vi{acki, generalni sekre-

tar OKS-a ne krije da je zadovo-

ljan ura|enim 18. i 19. januara u

Lozani.

- Povezali smo glasove i lica,

gledali se o~i u o~i. Bez obzira na

ranije kontakte i susrete ovo je bi-

lo prvi put da se zvani~no sasta-

nemo. Mi smo `eleli da se pred-

stavimo u punom sastavu. Pored

predsednika Vlada Divca i mene

u delegaciji su jo{ bili sportski di-

rektor Brana Jevti}, ispred marke-

tinga Dejan Kozlina, Milo{ Milen-

kovi} koji vodi program o karijeri

posle sporta, Gordana Nikoli} za-

du`ena za dnevnu komunikaciju

sa Lozanom, Marina Lekovi}... Vi-

deli su nas i sada su, posle serije

razgovora, sigurni da u nama

imaju prave partnere - ka`e \or-

|e Vi{acki.

Rog ceni DivcaU zvani~nim razgovorima, ka-

ko sa Rogom tako i sa predstavni-

cima sektora MOK-a na{ komitet

se predstavio kao pravi saradnik,

koji zna {ta ho}e, koliko mo`e i

kakva mu je podr{ka potrebna.

- U pripremi sastanka imali

smo i malu prednost. Nije tajna

da Rog, sa svojim timom, voli ka-

da ima sportiste na ~elu nacional-

nih olimpijskih komiteta. Ne `eli

na taj na~in da marginalizuje dru-

ge partnere koji nemaju sportsku

karijeru ali, kako je i sam bio vr-

hunski sportista, ~ini se da lak{e

komunicira sportskim jezikom.

Uz to, srpski rukovode}i dvojac

ima i direktne veze sa Rogom.

- Pre svega, nije potrebno pri-

~ati o Divcu, sportskoj karijeri, ha-

rizmi. Ali MOK jako ceni i njego-

ve aktivnosti na humanitarnom

polju koje imaju odjeka {irom

sveta. Pored ~injenice da smo bi-

li vrhunski sportisti, da je Divac to

{to jeste, Rog nije zaboravio ni EJ-

OF ~iji sam ja bio deo. EJOF jeste

delo @aka Roga i on ne zaboravlja

koliko je i {ta je Beograd uradio da

sve protekne na kvalitetan na~in.

Mo`da sve to i nije bilo kako tre-

ba u najboljem mogu}em smislu,

ali sve se nadoknadilo energijom

koja je osnovna su{tina za takav

uzrast mladih sportista. Dakle,

imali smo dobre startne pozicije

za razgovore.

Prvi sastanak u Lozani je odr-

`an sa Pere Miroom direktorom

Olimpijske solidarnosti i odelje-

nja odnosa sa Nacionalnim olim-

pijskim komitetima.

- Sa njima smo u dnevnoj ko-

munikaciji najvi{e povezani. Tu

je veliki broj fondova koji je,

zbog opisa na{e aktivnosti, nama

i najvi{e interesantan. Ina~e Miro

je sjajan sportski radnik, [panac,

biv{i vaterpolista. Dugo je na

ovom mestu, jo{ iz vremena

predsednikovanja Samaran~a.

Izuzetno je svestan situacije u

svim nacionalnim olimpijskim

komitetima tako da nije bilo po-

trebe da ga o bilo ~emu dugo

upoznajemo.

Predstavljeni su projekti OKS-

a, pre svega onaj koji se ti~e siste-

ma finansiranja sportista za Oli-

mpijske igre u Londonu.

- Nije fraza ali slobodno mogu

da ka`em da im se taj na{ pristup

jako dopada. U svim pri~ama po-

lazi se od osnovnog stanovi{ta da

je sportista centralna li~nost, da

se o njemu najvi{e vodi ra~una.

Na{ sistem jasno pokazuje da ra-

zmi{ljamo na isti na~in i zbog to-

ga mo`emo da se nadamo da bi

od septembra mogli od MOK-a

da dobijemo poja~anje bud`eta.

Vlade Divac sa saradnicima je

predstavio i akcije koje se ti~u ne

samo vrhunskog sporta ve} i pro-

4

SASTANAK U LOZANI SA @AKOM ROGOM, PREDSEDNIKOM MOK-a,IZ UGLA \OR\A VI[ACKOG, GENERALNOG SEKRETARA OK SRBIJE

Srbija pravi partner

ZAHTEV PRE ^ETIRI MESECA

Predsedniku MOK-a kalendar je isplaniran do tan~ina.Zahtev za zvani~nim susretom od strane OK Srbije uprili-~en je pre ~etiri meseca.

- Nije to bio na{ prvi susret. Ove godine smo se vide-li na Mediteranskim igrama u Peskari, na EJOF-u uFinskoj, Divac ga je video na Kongresu MOK-a u Ko-penhagenu i zatim smo se u Lisabonu sreli na godi-{njem zasedanju EOK-a. Ali, sve je to bilo u prolazu,sada je sve bilo zvani~no i dobro pripremljeno.

Sam kontakt sa Rogom je u Lozani trajao ne{to vi{eod 30 minuta {to je i uobi~ajeno za ovakve susrete u dne-vnom rasporedu predsednika MOK-a.

SASTANCI

I saradnici Divca i Vi{ackogsu imali ~itav niz sastanaka.Dejan Kozlina je razgovarao saElizabet Altman zadu`enom zamarketing i Filipom Blan{a-rom direktorom Informacio-nog centra kojem su uru~eniprimerci Olimpijske revije uizdanju OK Srbije. Milo{ Milen-kovi} je imao sastanak sa @anLoren Burkinom, drugim re~i-ma, odmora nije bilo.

PRVA POSETA... Vlade Divac i

\or|e Vi{acki uru~uju poklon

predseniku MOK-a @aku Rogu

PODR[KA

PROJEKTIMA...

Vlade Divac

i Pere Miro

mocije olimpijske ideje i njenih

vrednosti na tlu Srbije. Zna se da

MOK insistira na takvim progra-

mima pa je predstavljanje Muze-

ja sporta i olimpizma nai{lo na

veliko odobravanje.

- ̂ itav koncept razra|ujemo sa

Fakultetom sporta i fizi~ke kultu-

re i dosta je ura|eno. U MOK-u

na{ muzej vide i kao produ`enu

ruku onoga {to ve} postoji u Lo-

zani i njihova je `elja da takvih

muzeja u svetu bude {to vi{e.

Sa MOK-om i o KosovuSlede}i doma}in predstavnici-

ma OKS-a bila je Pamela Vipong,

zamenica direktora Olimpijske

solidarnosti, a tema je bila vezana

za ve} poznate projekte solidar-

nosti. @erom Povej zadu`en za le-

gislativu, odnosno politi~ka pita-

nja je razgovarao sa Divcem i Vi-

{ackim o osetljivim temama.

- Naravno, tema je bila Kosovo.

U MOK-u pa`ljivo prate {ta se sve

doga|a. Raniji stav je bio da MOK

~eka konkretnu odluku ili drugim

re~ima stolicu u Ujedinjenim na-

cijama. U ovom trenutku, toga,

{to se Kosova ti~e, nema. E, sada,

kako }e se pona{ati ostaje da se

vidi. Njima je bitno da se sportisti

takmi~e. Mi smo insistirali da UN

reaguje ali decidiran odgovor ni-

smo dobili.

Razgovor sa Rogom kojem je

prisustvovao i Pere Miro protekao

je u odli~noj komunikaciji.

- Predstavili smo ~etiri projek-

ta: finansiranje sportista za Lon-

don, po~etak realizacije takvog

programa i za Rio 2016, zatim ulo-

gu dr`ave u razvoju nacionalnih

trena`nih centara, pre svega u Re-

publi~kom zavodu za sport i na

kraju projekat vezan za muzej i {i-

renje ideje olimpizma, odnosno

na{e Olimpijske ku}e.

MOK je jo{ 2002. dodelio sred-

stva za kupovinu opreme pri Za-

vodu za sport i Rog je bio zadovo-

ljan ~injenicom da se dr`ava akti-

vno uklju~ila i da je prepoznala

zna~aj projekta.

- Budu}i da insistiraju na spor-

tisti kao centru pri~e, postojanje

centara koji brinu o zdravlju spo-

rtista dokaz je da se prate na pra-

vi na~in. Kada tome dr`ava da

svoj doprinos onda je sistem po

MOK-u zaokru`en.

Predsednik @ak Rog je podr`ao

koncept vezan za Muzej sporta i

olimpizma.

- Rekli smo da to ne}e biti samo

Muzej sporta i olimpizma. @elimo

da to postane mesto od izuzetne

va`nosti za sport. O~ekujemo da

Muzej u isto vreme bude centar

za edukaciju, za promociju ideje

olimpizma, mesto za razne aktiv-

nosti za mlade, za odr`avanje se-

minara...

Na pitanje kako je Rog reago-

vao Vi{acki se nasmejao, a zatim

rekao:

- Bio je vidno zadovoljan. Re-

kao je da sa njegove strane podr-

{ka postoji ali i da je zbog toga tu

Pere Miro koji gleda sve sa ekono-

mske strane i predstavlja, da tako

ka`emo, filter za dono{enje odlu-

ka. Treba da budemo realni. Je-

smo postigli dosta ali moramo da

radimo i da ih ubedimo da je pri-

~a jedno, a dela ne{to drugo. Rog

naravno ima uticaj na odre|ene

fondove i mo`emo da budemo

optimisti jer je zaista bilo dobro

videti njegove pozitivne reakcije

na na{e predloge.

Kosovo je tako|e bilo tema ali

je Rog vi{e govorio o takmi~enju:

- Rekao je da u ovom trenutku

zaboravimo politiku jer imamo si-

tuaciju da sportisti jedne sredine,

koju odre|ene ~lanice priznaju

kao zemlju nemaju gde da se tak-

mi~e. To mora da se prevazi|e.

Na{ odgovor je bio da postoji si-

stem koji }e se jo{ vi{e razraditi i

koji }e omogu}iti svima na Koso-

vu i Metohiji da se takmi~e u na-

{em sistemu. Da li }e `eleti to je

druga stvar. Na kraju, dodali smo

da tamo ̀ ive i drugi narodi pored

Albanaca, a Divac je posebno in-

sistirao na ~injenici da u ovoj si-

tuaciji deca ne mogu da se bave

sportom. Na kraju je ostalo sve na

konstataciji da }e se pratiti ~itava

situacija ali i da }e se tra`iti na~i-

ni da se to prevazi|e.

@ak Rog je obe}ao dolazak u

novembru na godi{nje zasedanje

Skup{tine Evropskih olimpijskih

komiteta.

- U~ini}emo sve {to mo`emo

da projekti koje smo predstavili

dotad potpuno za`ive. Bilo bi sja-

jno da Muzej bude u takvom sta-

nju da ga on otvori jer bi to ~itavu

pri~u podiglo na jo{ vi{i nivo. Ko-

na~no to jeste i na{ cilj. Danas si

tu, sutra nisi, a dela ostaju.

5

za ideje olimpizma

POMO] I ZA KU]U

Predstavnici MOK-a su dobi-li informaciju oko Olimpijskeku}e Srbije. Sada{nji objekat uulici Generala Vasi}a je uzet uzakup od strane dr`ave.

- Ho}e da nam pomognu alimoramo da obezbedimo odre-|ena sredstva. Da li nova ku}aili renoviranje postoje}e - a tumora tako|e da se dosta ula`e- ostaje da se vidi.

DIVAC NA SVE^ANOSTI

Vi{acki iznosi jo{ jednu zanimljivost:- Od kongresa MOK-a u Kopenhagenu Vlade Divac pri~a o lopti

koja je napravljena od skromnog materijala, otpadaka, od stranedece iz siroma{nih krajeva. Nju je poklonio Ban Ki Mun generalnisekretar UN i predstavlja simbol povezanosti MOK-a i UN-a. Do-godilo se da drugog dana na{e posete lopta bude na sve~ani na-~in predata @aku Rogu i Divac je prisustvovao toj sve~anosti.

Loptu je @aku Rogu uru~ila princeza Haje ~lan MOK-a i promoterUN-a za mir, a sa njom je bio i Vilfird Lemke, specijalni savetnik UN-a za mir i razvoj sporta.

PRIJATELJI I PARTNERI... @ak Rog u dru{tvu Vlada Divca i \or|a Vi{ackog

SOLIDARNOST UVEK OBAVEZA... Vlade Divac i \or|e Vi{acki sa Pamelom Vipond

6

ZVANI^NO SAOP[TENJE SA SASTANKA PREDSTAVNIKA OKS I MOK U LOZANI

Delegacija Olimpijakog komite-

ta Srbije (OKS) u poseti je Me|u-

narodnom olimpijskom komite-

tu (MOK), i to je prva zvani~na

poseta predsednika OKS Vlade

Divca i generalnog sekretara \o-

r|a Vi{ackog ovoj instituciji, ot-

kako su stupili na du`nost.

Kako je saop{tio na{ nacionalni

olimpijski komitet, program pose-

te pripremljen je i uskla|en sa po-

trebama u delu tema o programi-

ma koje OKS sprovodi.

Prvi sastanak i dobrodo{licu de-

legaciji OKS uprili~io je Pere Miro,

direktor Odeljenja za saradnju sa

nacionalnim olimpijskim komite-

tima (NOK) i ujedno rukovodilac

Olimpijske solidarnosti MOK.

Miro je upoznao predstavnike

OKS sa istorijatom Vile Mon Re-

pos, jednom od ~etiri lokacije u

kojima MOK ima svoja odeljenja.

Tokom sastanka sa Miroom pred-

sednik i generalni sekretar OKS

preneli su planove za o~uvanje i

unapre|enje autonomije sporta

na podru~ju na{e zemlje, {to je je-

dan od osnovnih ciljeva za koje se

zala`e MOK.

Usledili su sastanci sa odelje-

njem Olimpijske solidarnosti, gde

je zamenica direktora OS MOK

Pamela Vipond predstavila pro-

grame koji se NOK stavljaju na ra-

spolaganje u ovom ~etvorogodi-

{njem ciklusu.

Generalni sekretar OKS pred-

stavio je projekat finansiranja

sportista na putu za London

2012.Tokom sastanka predstavlje-

ni su i drugi programi koje OKS

realizuje sa naglaskom na progra-

me iz dela o~uvanja nasle|a NOK

koje je podr`ala Olimpijska soli-

darnost, s obzirom na zna~aj ju-

bileja 100. godi{njice pripadanja

olimpijskom pokretu koju OKS

ove godine obele`ava.

Centralni susret ove posete bio

je sastanak sa predsednikom

MOK @akom Rogom, koji je izra-

zio zadovoljstvo posetom Divca i

Vi{ackog, ali i ~injenicom da se na

~elu OKS kao i u njegovom pred-

sedni{tvu i komisijama nalazi ve-

liki broj olimpijaca i osvaja~a

medalja.

Teme koje su bile razmotrene ti-

cale su se pre svega programa i

projekata koje OKS sprovodi, {to

je nai{lo na podr{ku i odobravanje

Roga, a posebno projekat finansi-

ranja priprema sportista za OI u

Londonu 2012, kao i projekat koji

se po principu MOK-a planira za

pripreme sportista Srbije za pred-

stoje}e OI za mlade u Singapuru

sa naglaskom na ne samo sporst-

kim, ve} i kulturnim i edukativnim

stranama ovog programa.

Energija koju OKS ula`e u ra-

zvoj programa, kojima u prvi plan

stavlja sportiste i entuzijazam na

polju njihove realizacije, koncept

su koji }e MOK uvek podr`ati,

istakao je Rog u razgovoru.

Volonterski pokret, kao jedan

od bitnih ~inilaca olimpijskog po-

kreta, koji je za`iveo tokom EYO-

Fa u Beogradu 2007, a unapre|en

je u protekle dve godine, tako|e je

bio jedan od klju~nih ~inilaca

uspeha ovogodi{nje Univerzijade

u Beogradu, istaknuto je u razgo-

voru kao jo{ jedan od pozitivnih

koraka koje je OKS zapo~eo.

Na kraju sastanka predsednik

MOK je obe}ao da }e posetiti Beo-

grad u novembru, kada }e biti or-

ganizovana centralna proslava

povodom 100. godi{njice OKS i

39. Generalna skup{tina EOK.

Puna podr{ka programima OK Srbije

DOBTRI KONTAKTI SA SVETOM... Predstavnici OKS u Lozani

Novi kriterijumi i pravac rada,

pravilna strategija i odnos

osnovni su cilj svih u~esnika

predstoje}ih Zimskih olimpij-

skih igara u Vankuveru, dogo-

voreno je na poslednjem koor-

dinacionom sastanku sa savezi-

ma Srbije sa programa ZOI

Vankuver 2010. godine. Iako

budi nadu za budu}nost razvo-

ja zimskih sportova, dovoljno

realno govori o mogu}im rezu-

ltatskim o~ekivanjima na{e mi-

sije na ovogodi{njim Igrama.

Olimpijski komitet Srbije u~e-

{}em na ZOI u Vankuveru nasta-

vlja kontinuitet u tradiciji u~e{}a

na svim olimpijskim takmi~enji-

ma. Sportisti Srbije bi}e pred-

stavnici jednog od ukupno 78 na-

cionalnih olimpijskih komiteta

koji }e se takmi~iti na sportskim

terenima u Kanadi od 12. do 28.

februara. Za razliku od drugih, sr-

pski sportisti }e se pojaviti u okvi-

ru obele`avanja veka jubileja, i to

ba{ u mesecu osnivanja OKS u fe-

bruaru, oven~ani svojevrsnom si-

mbolikom, koja im mo`da i bude

podstrek za eventualne rezultat-

ske presedane.

Za na{e sportiste treba iskaza-

ti u punoj meri po{tovanje u du-

hu olimpijskih vrednosti, pre

svega zbog njihove sopstvene

`elje i ambicije da dosegnu oli-

mpijske visine. O~ekivanja u ne-

kom drugom smislu, realno go-

vore}i, ne postoje. O realnosti,

ali i budu}nosti kada je re~ o zi-

mskim sportovima na Olimpij-

skim igrama, razgovaramo sa

prof. dr Branislavom Jevti}em,

{efom misije Srbije na Igrama u

Vankuveru 2010. godine.

- Na{a misija u Vankuveru

predstavlja}e nasle|e i tradiciju

Olimpijskog komiteta u godini

jubileja, simboli~no i u duhu oli-

mpijskih vrednosti - ka`e Jevti}.

- Jedan od izraza ove simbolike

bi}e i planirani susret sa na{om

dijasporom u Kanadi koja je, kao

{to svi znamo, tamo veoma bro-

jna. Vrhunac ovog plana je srp-

sko sportsko ve~e koje na peto-

godi{njicu izgradnje hrama sve-

tog arhan|ela Mihajla u Vanku-

veru u prisustvu velikog broja

na{ih sportista koji se takmi~e za

Kanadu, nau~nika i drugih gos-

tiju, organizuje Srpski kulturni

centar. Organizovani su i dani

Srpske kulture u Britanskoj Ko-

lumbiji, gde }e se predstaviti sr-

pska ba{tina, a kao jo{ jedan

izraz simbolike na{eg u~e{}a je

to {to je na{oj misiji, od strane

organizatora, dodeljeno sedam

asistenata sa prostora nekada-

{nje Jugoslavije za brigu i pomo}

tokom boravka. To zna~i da }e

to biti ljudi koji govore na{ jezik

i koji dobro poznaju na{e obi~a-

je, kulturu i narav.

Pripreme za Vankuver protica-

le su u nizu problema, ~ini se ni-

kada toliko neizvesnih kao do sa-

da. Olimpijski komitet je pro-

gram za Vankuver pokrenuo jo{

olimpijske 2008. godine zajedno

sa Ministarstvom omladine i spo-

rta i zapravo se vremenom poja-

~avao u meri da je 2009. godine

~ak osmoro sportista koristilo oli-

mpijske stipendije u iznosu od

1.500 dolara mese~no, po pravi-

lima Me|unarodnog olimpijskog

komiteta. Partneri su bili OKS,

nacionalne federacije i sportisti.

Za razliku od prethodnih olimpi-

jskih ciklusa, kada su ulaganja i

izdvajanja za zimske sportiste bi-

la simboli~na, sada je obezbe|e-

no 300.000 dolara i pokriven je je-

dan deo putnih tro{kova. Podse-

timo, korisnici Olimpijskih stipe-

ndija su bili Jelena Lolovi}, Neve-

na Ignjatovi}, Marija Trm~i}, Ma-

rija Humo (alpsko smu~anje),

Vuk Ra|enovi} (bob), Nina Mi-

ci}, Boris Judin (snoubord) i Da-

mir Rasti} (biatlon).

- Imali smo neravnopravan si-

stem kvalifikacija. U jednom

sportu, primera radi snoubordu,

imamo samo Svetski kup kao

kvalifikacioni za u~e{}e. Mici}e-

va i Judin su jedini pored Lolovi-

}eve u~estvovali na Svetskom

kupu, zapravo takmi~enjima na-

jvi{eg ranga. Ali, zbog preseka li-

ste, jednostavno njihov odlazak

nije bio siguran. Ostali sportisti

su prakti~no bez kvalifikacija do-

{li do liste putnika za Igre. Nor-

dijsko tr~anje ni nema kvalifika-

cioni sistem, a bob i biatlon

odlaze po pozivu na Igre posle

preraspodele slobodnih mesta u

okviru u~esni~kih kvota MOK-a.

To je realnost. Jelenu Lolovi}

zaista treba pohvaliti za u~e{}e i

ostvarenja na rang-listi, iako je

sada skromnije plasirana nego

{to je to bila pre odlaska u Tori-

no na Igre 2006. godine - isti~e

Jevti}.

Posle Zimskih olimpijskih iga-

ra u Torinu 2006. godine izgleda

da nije postojala ambicija da se

u okviru svojih disciplina mati~-

nih nacionalnih saveza do|e do

rezultatskog napretka koji bi

omogu}io bolje plasmane na

predstoje}im OI.

- Rezultatski napredak bi bio

prvi korak, drugi bi bio definisa-

nje na{ih sopstvenih kriterijuma,

{to bi svakako olak{alo ovu sada

krajnje neizvesnu situaciju kada

je re~ o samim sportistima koji

evo, do pred sam po~etak Igara,

gotovo i da ne znaju kakve su

{anse za odlazak. Nadu budi sa-

stanak koji smo odr`ali u dece-

mbru i gde je dogovoreno da ve}

u Vankveru kre}emo druga~ije i

mnogo promi{ljenije za So~i

2014. godine - ka`e Jevti}.

Misiju OKS pored neizvesnih

imena i broja sportista do pred

sam polazak prvih ~lanova ({ef i

sekretar misije, lekar i fiziotera-

peut na put polaze ve} 3. februa-

ra) optere}ivali su i organizacio-

ni problemi. Najve}i je predsta-

vljao prevoz sportista i sportske

opreme, prvo jer avionska kom-

panija tra`i izdavanje karata na

ime, a te`ina koja u nekim slu~a-

jevima iznosi vi{e stotina kilo-

grama po osobi re{ena je obez-

be|ivanjem kombija do Minhe-

na. S ove odrednice koristi}e se

povoljnosti jedne avio-kompa-

nije koja dozvoljava i 120 kilo-

grama po teretu.

Nije bilo lako ni zauzeti stav

oko u~e{}a takmi~ara u bobu,

koji odlaze na poziv i kod kojih

samo pilot treba da ostvari nor-

mu. To je, naravno, po{lo za ru-

kom Vuku Ra|enovi}u (40. na

svetu), ali predlo`eni ~lanovi po-

sade sa kojima je u~estvovao u

trkama, dvojica, zapravo, nisu

dr`avljani Srbije. Bilo je i velikih

dilema oko u~e{}a biatlonaca.

Naime, Damir Rasti} je olimpij-

ski stipendista, ali je formu ove

sezone i vo`njom na IBU Svet-

skom kupu potvrdio Milanko

Petrovi}, koji je zauzeo 81. me-

sto od ukupno 106 (Rasti} je bio

98), pa je Biatlon savez u posled-

njem trenutku podigao kriteriju-

me za odlazak na Igre....

- Svi problemi koji su nas za-

desili su veliko otre`njenje za sve

nas - zavr{ava Brana Jevti} - Za

naredne igre u So~iju, Zimske

igre mladih u Insbruku i zimske

Evropske olimpijske letnje festi-

vale u saradnji sa sportskim sa-

vezima, ima}emo potpuno dru-

ga~iji pristup radu, strate{ki

odre|en i koordinisan u nameri

postavljanja zimskog sporta na

pravilne osnove, razvoja sporto-

va i mogu}e budu}e uspehe.

8

MISIJA SRBIJE NA ZIMSKIM OI U VANKUVERU OD 12. DO 28. FEBRUARA 2010. GODINE

Simbolikom do noveolimpijske pri~e

PREDVODI NA[E ZIMSKE OLIMPIJCE: Branislav Jevti}, sportski direktor OKS-a

Srbiju }e u Vankuveru na Olim-

pijskim igrama predstavljati de-

vetoro sportista uz prate}a lica.

Zastava na{e zemlje bi}e podi-

gnuta 10. februara u 17 ~asova

po lokalnom vremenu uz into-

niranje himne „Bo`e pravde“.

Sve~anosti }e prisustvovati svi

~lanovi misije Srbije sa pred-

sednikom Vladom Divcem i ge-

neralnim sekretarom \or|em

Vi{ackim na ~elu.

Na sve~anom otvaranju zasta-

vu Srbije nosi}e na{a najiskusni-

ja takmi~arka Jelena Lolovi}.

- Velika ~ast, pogotovo jer }e

Srbija prvi put samostalno biti

predstavljena na Zimskim olim-

pijskim igrama. Bez sumnje, to

je jedan od najlep{ih trenutaka

u mojoj karijeri - rekla je na{a

najbolja skija{ica.

Srbiju }e predstavljati slede}i

sportisti: Jelena Lolovi} i Neve-

na Ignjatovi} (slalom, veleslalom

i super G), Belma [mrkovi} i

Amar Garibovi} (nordijsko tr~a-

nje), Vuk Ra|enovi}, Igor [ar~e-

vi}, Milo{ Savi} i Slobodan Ma-

tijevi} (bob) i Milanko Petrovi}

(biatlon).

U misiji su: Branislav Jevti},

{ef misije, Marina Lekovi} (se-

kretar), dr Goran Vasi} (lekar),

Ninoslav Cvetanovi} (fiziotera-

peut), Du{ko [ipeti}, Miha Ma-

lus i Anja Kalan (treneri, alpsko

smu~anje), Boris Stojni}-Ra|e-

novi} (trener, bob), Tihomor Mi-

losavljevi} (trener, biatlon) i Mu-

rat Garibovi} (trener nordijaca).

Prvi }e startovati biatlonac Mi-

lanko Petrovi}. U takmi~enju na

10 km sprint predstavi}e se u ne-

delju 14. januara u 11.15 ~asova.

Dan kasnije u nordijskom tr~anju

takmi~i}e se Belma [mrkovi}.

9

U VANKUVERU NA OLIMPIJSKIM IGRAMA SRBIJU ]E PREDSTAVLJATI DEVETORO SPORTISTA

Predsedni{tvo Olimpijskog komi-

teta Srbije odr`alo je 28. januara

svoju devetu sednicu, prvu u

2010. godini, kojoj je, uz prisustvo

15 od 22 ~lana, predsedavao Vla-

de Divac, predsednik OKS.

Predsednik je informisao ~la-

nove Predsedni{tva o poseti de-

legacije OKS Me|unarodnom

olimpijskom komitetu i izrazio

svoje zadovoljstvo ovom pose-

tom. Istakao je da je da je rad na

razvoju i unapre|enju sporta u

Srbiji koji sprovodi Olimpijski

komitet Srbije nai{ao na podr-

{ku i odobravanje predsednika

MOK-a @aka Roga, ali i direkto-

ra sektora MOK-a sa kojim je

delegacija imala priliku da se

sretne.

Nakon usvajanja zapisnika sa

8. sednice, Predsedni{tvo je raz-

matralo pitanje sastava Olimpi-

jskog tima Srbije za 21. zimske

olimpijske igre. Sastav tima bi}e

prezentovan javnosti nakon

objave kona~nih lista me|una-

rodnih federacija zimskih spor-

tova i njihovog usagla{avanja sa

postoje}im stanjem kada su u

pitanju potencijalni u~esnici

Igara iz Srbije.

Predsedni{tvo je zatra`ilo da

Komisija za programska pitanja

Predsedni{tva OKS pripremi

predlog kriterijuma za novi oli-

mpijski ciklus kada su u pitanju

zimski sportovi.

Jednoglasno je doneta odluka

da nosilac zastave na ceremoni-

ji sve~anog otvaranja Zimskih

olimpijskih igara u Vankuveru

bude skija{ica Jelena Lolovi}.

Generalni sekretar OKS \or|e

Vi{acki predstavio je ~lanovima

Predsedni{tva okvirni program

obele`avanja 100 godina Olim-

pijskog komiteta Srbije. Iznet je

i predlog da se u godini velikog

jubileja jedan broj sednica Pred-

sedni{tva odr`i van Beograda, s

obzirom na zainteresovanost lo-

kalnih samouprava {irom Srbije

da se sednice organa OKS odr`e

u njihovim mestima. Osnovna

ideja odr`avanja sednica u me-

stima {irom Srbije jeste unapre-

|enje odnosa sa lokalnim sa-

moupravama sa ciljem da se

sportistima, koji poti~u iz tih sre-

dina, obezbedi {to ve}a podr{ka

na lokalnom nivou.

Predsedni{tvo je jednoglasno

usvojilo predlog finansijskog

plana za 2010. u skladu sa pro-

gramima koji su podneti MOS-u.

Zastava u rukama Jelene Lolovi}

GODINA PUNA IZAZOVA: Detalj sa poslednje sednice predsedni{tva OK Srbije

OD NJE SE NAJVI[E

O^EKUJE: Jelena Lolovi},

najbolja srpska smu~arka

U znaku Lozane, Vankuvera, jubilejaU BEOGRADU ODR@ANA 9. SEDNICA PREDSEDNI[TVA OLIMPIJSKOG KOMITETA SRBIJE

Odlaskom grupe pliva~a u Cen-

tar za visinske pripreme u Sijera

Nevadi (Granada, [panija) na

tronedeljne pripreme, Olimpij-

ski komitet Srbije po~eo je reali-

zaciju specijalisti~kih programa

u kampovima u okviru progra-

ma za Olimpijske igre u Londo-

nu 2012. godine.

U Sijera Nevadi, na nadmor-

skoj visini od 2.320 metara, do

31. januara boravi}e devetoro

pliva~a od kojih ~etvoro olimpi-

jskih stipendista za Igre 2012.

godine: Na|a Higl, ^aba Sila|i,

Ivan Len|er i Marica Stra`me-

{ter. Zajedno sa jo{ petoro spor-

tista i trenerima Dejanom Peji-

novi}em i Sebastijanom Higlom

pliva~i koriste fantasti~ne uslo-

ve ovog svetski poznatog trena-

`nog objekta. Pored olimpijskog

bazena, nekoliko dvorana, cen-

tar u Sijera Nevadi obiluje mo-

gu}nostima za zimske sportove,

pre svega kao skija{ki centar.

Uostalom, Sijera Nevada ima

dovoljno razvijenu sportsku in-

frastrukturu kao doma}in Zim-

skih univerzitetskih igara 2015.

godine.

- Ovo je prvi kontakt koji smo

ostvarili u Sijera Nevadi - obja-

{njava Branislav Jevti}, sportski

direktor OKS. - Pripreme su

ostvarene uz na{u koordinaciju

i finansijsku pomo} jednog bro-

ja pliva~a, zajedno sa Pliva~kim

savezom Srbije, koji je razumeo

zna~aj kori{}enja ovog centra i

participirao pripreme. Sijera Ne-

vada je poznata za pliva~ke vi-

sinske pripreme, ali mi o~ekuje-

mo da }e njegove pogodnosti,

posebno kada je re~ o visinskom

treningu, koristiti i drugi sporto-

vi, odnosno savezi. Ve} sada

imamo zainteresovane boksere,

rva~e, d`udiste...

Centar u {panskoj Granadi je

jedan od omiljenih mesta za

pripreme mnogih sportista u

trena`nom periodu iz tzv. veli-

kih zemlja poput SAD, Francu-

ske, Japana i drugih, zbog ~ega

Olimpijski komitet Srbije ve}

sada razmi{lja o svim raspolo-

`ivim terminima do 2012. godi-

ne za zainteresovane sportiste

u Srbiji. Pliva~i se u Sijera Ne-

vadu vra}aju ve} u aprilu, posle

priprema u [efildu, gde }e ta-

ko|e koristiti odli~ne uslove

trening centra sa kojim OKS sa-

ra|uje.

- Pliva~i su sada koristili i me-

renja {panskih stru~njaka po do-

govoru sa nama. Isto }e se pono-

viti i na prvom slede}em takmi-

~enju, pa }emo tako imati bazu

podataka za evaluacioni standa-

rd - obja{njava Jevti} zna~aj pri-

prema za same sportiste. - O~e-

kujem da }emo u narednom pe-

riodu imati jo{ vi{e promocije

trena`nih efekata, pogodnosti vi-

sinskih priprema i da }e ovaj na-

~in rada usvojiti i mnogi drugi

sportovi. Sve

p o m e n u t o

su velike

p r e d n o s t i

t r e n a ` n o g

centra na

jednom me-

stu, koji ne

postoji u ova-

kvoj meri u

na{oj zemlji.

Za pliva~e,

primera radi,

kori{}enje olim-

pijskog bazena,

adekvatne lekar-

ske nege i svih dru-

gih pogodnosti. ^ak i

obrazovanja, s obzi-

rom na to da su svi

bili u poseti Granadi

kao zna~ajnom ku-

lturno-istorijskom

mestu Evrope.

10

DEVETORO NA[IH PLIVA^A BORAVI U CENTRU ZA VISINSKE PRIPREME U SIJERA NEVADI U OKVIRU PRIPREMA ZA LONDON 2012.

OLIMPIJSKI STIPENDISTI

Pripreme za Olimpi-jske igre po pro-

gramu OKS dosada su poredpliva~a ve} ko-ristili vesla~i(Tivat), strelci,baca~ kugle,tekvondista,d`udista... Oli-mpijski stipen-

disti za London2012. godine

IMA VREMENA I ZA ZABAVU: Srpski pliva~i u pauzi priprema se za novu sezonu

NA VRHOVIMA SIJERA NEVADE: Trena`ni centar u [paniji

POGLED KA

EVROPSKOM

PRVENSTVU:

Srpska

uzdanica

Na|a Higl@ELI JO[ MEDALJA: Ivan Len|er

U bazen preko Granade

Novi Sad - 16.1.2010. U „Me-

rkator centru“ Novi Sad, u su-

botu 16. januara, izvu~ene su

nagrade u velikoj „Merkator-

S“ nagradnoj igri pod nazi-

vom „1.001 zimska ~arolija“,

koja je trajala od 26. novem-

bra 2009. do 6. januara 2010.

godine, u svim maloprodaj-

nim objektima „Merkatora“ i

„Rode“. Vernim potro{a~ima

„Merkatora“ i „Rode“ ova na-

gradna igra donela je brojne

nagrade.

Glavne nagrade - tri „hjun-

dai i30“ automobila izvukao

je @arko Paspalj, potpredsed-

nik Olimpijskog komiteta Sr-

bije, i time sre}nim dobitni-

cima iz Smedereva, Sremske

Mitrovice i Novog Sada ulep-

{ao po~etak ove godine.

Blizu milion potro{a~a

ispunilo je uslove za u~e-

{}e u nagradnoj

igri, a nagrade

su po svojoj

vrednosti i

atraktivnosti

bile podeljene

u 32 grupe.

Pravo u~e{}a

imali su svi kupci

„Merkatora“ i „Rode“, koji su

pri kupovini ostvarili ra~une

sa iznosom od 1.001 dinar i

ve}im, ~ime su stekli mogu}-

nost da postanu dobitnici pa-

`ljivo biranih i vrednih nagra-

da.

Nagradni fond, u duhu sa-

mog naziva nagradne igre,

sastojao se od 1.001 nagrade,

od kojih su svakako najvred-

nije tri automobila „hjundai

i30“. Podjednako atraktivne

nagrade za sre}ne dobitnike

bile su i deset putovanja u

Veneciju, kao i nagrade kao

{to su skuteri, LCD televizori,

kompjuteri, fotoaparati, ka-

mere, ku}ni aparati i druge,

koje je obuhvatio nagradni

fond vredan vi{e od osam mi-

lijardi dinara. U nagradama

}e u novoj godini u`ivati po-

tro{a~i iz mnogobrojnih gra-

dova Srbije, Beograda, Novog

Sada, Ni{a, ^a~ka, Subotice,

Sombora.

Za sve prisutne goste na

izvla~enju kompanija „Mer-

kator-S“ priredila je u „Mer-

kator centru“ Novi Sad prigo-

dan zabavni program.

DODATNE INFORMACIJE:

Maja Rei}

telefon: 064/11 3 66 49

imejl: maja.reic@neocom.rs

11

„1.001 ZIMSKA ^AROLIJA“

Klju~evi tri automobila „hjundai i30“ u rukama vernih potro{a~a „Merkatora-S“

Beogra|anima otvorenog srcaOlimpijski komitet Srbije uklju~io se u

tradicionalnu manifestaciju „Ulica otvo-

renog srca“ i ve} prvog dana 2010. po~eo

da obele`ava veliki jubilej - 100 godina

olimpijskog pokreta u Srbiji. Na velikom

panou postavljenom ispred zgrade „Po-

litike“, posetioci, od kojih je najvi{e bilo

dece sa roditeljima mogli su da napi{u

~estitku povodom 100. ro|endana.

Naravno, ljubazni doma}ini su bili

predstavnici OKS: predsednik Vlade Di-

vac, potpredsednik @arko Paspalj i gene-

ralni sekretar \or|e Vi{acki. Iza{li su u

susret mnogobrojnim `eljama za foto-

grafisanjem i koristili priliku da promo-

vi{u Olimpijski pokret.

- Ovo je godina na{eg velikog jubileja i

sjajno je da smo sa obele`avanjem po~e-

li ve} prvog dana Nove godine.U ime Oli-

mpijskog komiteta Srbije i svoje li~no

ime deci `elim bezbri`no detinjstvo, a

svim gra|anima Srbije lep{u, sre}niju i

zdraviju Novu godinu - poru~io je pred-

sednik Vlade Divac.

Nova internet prezentacija OKSU godini u kojoj Olimpijski komitet Srbi-

je slavi vek postojanja, jedan od ve}ih i

zna~ajnijih projekata, svakako je lansira-

nje nove internet prezentacije OKS.

U skladu sa jednim od zaklju~aka sa

D`III kongresa MOK odr`anog u Kopen-

hagenu u septembru 2009. i imaju}i u vi-

du dinami~an razvoj digitalnih medija,

Olimpijski komitet Srbije svojom novom

internet prezentacijom te`i ka tome da

br`e, vi{e i lak{e komunicira sa {to ve}im

brojem ljudi, posebno mladih i da tim

putem efikasnije {iri ideju olimpizma i

promovi{e olimpijske vrednosti.

Osim potpuno druga~ijeg vizuelnog

identiteta, novi sajt Olimpijskog komite-

ta nudi nove sadr`aje i nov koncept.

Uz uobi~ajne informacije vezane za

rad i istorijat Olimpijskog pokreta kod

nas, predvi|eni su brojni novi sadr`aji

koji bi ovu veb prezentaciju trebalo da

u~ine interesantnijom i interaktivnijom.

Zami{ljen kao portal, ovaj sajt bi trebalo

da na{e vrhunske sportiste, jo{ vi{e pri-

bli`i {iroj javnosti, odnosno ljudima ko-

ji ih podr`avaju i za njih navijaju. Pose-

tioci sajta mo}i }e da prate u~e{}a i rezu-

ltate na{ih najboljih sportista na me|u-

narodnim takmi~enjima.

Poseban deo prezentacije bi}e posve-

}en sportistima i njihovoj direktnoj ko-

munikaciji sa OKS.

Cilj je da vremenom pose}enost sajta

raste i da na taj na~in Olimpijski komitet

{to ve}em broju korisnika predstavi Oli-

mpijske vrednosti kroz svoje programe,

takmi~enja i druge aktivnosti.

MAGNET ZA DECU: Potprdsedsednik OKS @arko Paspalj u dru`enju sa mali{anima

VANKUVER 2010.

Problemi sa snegom re{eniOrganizatori ZOI u Vankuveru

(od 12. do 28. februara) planiraju

da kamionima donose sneg na

staze na planini Sajpres na kojoj

}e se odr`ati takmi~enja u skija-

nju i snoubordu.

Vremenska prognoza za nared-

nu nedelju ne predvi|a sneg za

planinu na severnoj obali Vanku-

vera. Ne}e biti ni dovoljno hlad-

no da se sneg napravi, ali se orga-

nizatori Igara nisu iznenadili.

- Pripremamo se kao da ne}e

biti snega - izjavila je predstavni-

ca organizacionog ko-

miteta Igara Prajstner

Alinger i do-

dala da }e

sneg biti

d o n o { e n

kamionima, a

ako bude bilo

potrebno i heli-

kopterima.

- Napravi}e-

mo fantasti~an

ambijent, samo

}emo to uraditi

na malo druga-

~iji na~in.

12

NAVAL EL MUTAVAKIL NA ^ELU KOORDINACIONE KOMISIJE MOK-a ZA IGRE 2016.

Marokanska divaodgovorna za RioPrva olimpijska pobednica na 400

m prepone (disciplini koja je na

Igrama u Los An|elesu 1984. godi-

ne dobila olimpijski status) i prva

olimpijska {ampionka iz Afrike Ma-

rokanka Naval el Mutavakil postala

je predsednik Koordinacione komi-

sije MOK-a za 31. letnje olimpijske

igre u Rio de @anieru 2016. godine.

Ova izuzetno va`na du`nost nika-

da do sada u istoriji MOK-a nije pri-

pala ̀ eni, tako da Naval el Mutava-

kil pored ve} nekoliko epiteta „pr-

va“, sebi mo`e da doda jo{ jedan.

[ampionka Igara 1984. godine

do sada je uspe{no vodila komisije

MOK-a za izbor doma}ina Igara u

Londonu 2012. godine i Rio de @a-

nieru 2016. godine, ~lan je MOK-a

od 1998, a 2008. godine postala je i

~lan Izvr{nog ve}a MOK-a. Od

1995. godine je ~lan Saveta Me|u-

narodne asocijacije atletskih fede-

racija (IAAF) i bila je ministar spo-

rta i omladine Maroka.

Koordinaciona komisija koja je

zadu`ena da prati, usmerava i ko-

riguje sve pripreme Rio de @anei-

ra za Igre 2016. godine sastavljena

je od 16 uglednih ~lanova me|u

kojima je i Gilberta Feli, izvr{ni di-

rektor MOK-a za Olimpijske igre.

Rio de @aneiro izabran je za do-

ma}ina Letnjih olimpijskih igara

2016. na 121. zasedanju Me|una-

rodnog olimpijskog komiteta u

Kopenhagenu i prvi je ju`noame-

ri~ki grad organizator Olimpijskih

igara. Igre u Riju traja}e od 5. do

21. avgusta 2016. godine.

LONDON 2012.

Igre smanjujunezaposlenost

Na izgradnji Olimpijskog parka

i Olimpijskog sela za Igre u Londo-

nu 2012. godine trenutno je anga-

`ovano vi{e od 9.000 ljudi. Organi-

zacioni odbor tvrdi da ovaj proje-

kat izgradnje u isto~nom delu gra-

da doprinosi da se ubla`i problem

nezaposlenosti u toj oblasti. Na

izgradnji Olimpijskog parka radi

6.277 radnika, a svaki peti je iz tog

dela grada, koji je poslednjih de-

cenija ekonomski pogo|en sla-

bljenjem lokalne proizvodnje. U

izgradnji Olimpijskog sela trenut-

no je anga`ovano 2.887 ljudi, a tri

~etvrtine, od ukupnog broja rad-

nika su Britanci. LOCOG o~ekuje

da }e broj radnika anga`ovanih na

izgradnji vremenom biti jo{ ve}i.

Posebna fudbalska lopta, koju su na-

pravila deca iz siroma{nih krajeva Na-

jrobija u Keniji, na{la je svoje mesto u

Olimpijskom muzeju u Lozani kao si-

mbol inspiracije snage sporta i bliske

povezanosti MOK-a i Ujedininjenih

nacija.

Predsednik MOK-a @ak Rog je pri-

mio ovu ru~no izra|enu loptu od nje-

nog veli~anstva princeze Haje al Hu-

sein, ~lana MOK-a i promotera UN za

mir u dru{tvu Vilfirda Lemkea, speci-

jalnog savetnika UN za mir i razvoj

sporta.

- Ova lopta napravljena je od skro-

mnog materijala, ali je vrednost ne-

procenjiva. Sport mo`e da promeni `i-

vote ljudi, bez obzira da li oni `ive u

palati ili izbegli~kom kampu. Jednos-

tavna lopta simbolizuje saradnju iz-

me|u UN i MOK-a i verujem da }e u

Olimpijskom muzeju biti eksponat ko-

ji dostojno predstavlja olimpijske

vrednosti i sportska dostignu}a - ista-

kao je tim povodom @ak Rog.

Loptu je zapravo MOK-u donirao ge-

neralni sekretar UN Ban Ki Mun na Oli-

mpijskom kongresu u Kopenhagenu

odr`anom u oktobru 2009. Po{to je

potpisana od strane Roga i Ki Muna lo-

pta je otputovala za Dubai gde je na do-

brotvornoj ve~eri prikupljeno 205.000

dolara, a donator je dozvolio da se ona

izlo`i u Olimpijskom muzeju, tri mese-

ca po{to je MOK dobio status posma-

tra~a u UN.

U Olimpijskom muzeju u Lozani

ovih dana je u toku i prezentacija u

znak solidarnosti prema ljudima Hai-

tija posle razaraju}eg zemljotresa.

MOK, zajedno sa Olimpijskim komite-

tom ove zemlje, a u saradnji sa ostalim

svojim ~lanovima i Panameri~kom

sportskom organizacijom (PASO) po-

mo}i }e u rekonstrukciji sportske in-

frastrukture nastradale u zemljotresu.

Sve~anosti predaje lopte prisustvovao

je i predsednik OK Srbije Vlade Divac.

OLIMPIJSKI MUZEJ

Lopta kao simbololimpizma

Ostalo je jo{ 200 dana do po~etka Prvih

olimpijskih letnjih igara mladih (JOG)

kada }e se u Singapuru predstaviti oko

3.600 najboljih mladih sportista sveta.

MOK je povodom toga promovisao ka-

mpanju pod nazivom JOG-DNA.

Kampanja se mo`e videti na veb

adresi www.olympic.org/yog i uklju-

~uje celokupan digitalni i dru{tveni

koncept ovih Igara i budu}ih izdanja

Olimpijskih igara mladih. Ovim povo-

dom je napravljen i film koji treba da

doprinese afirmaciji novog koncepta

Igara. JOG-DNA za ciljnu grupu ima

mlade ljude i oli~ava stav i slobodu

mladih ljudi bez zabrana. Bi}e to ma-

rka koja }e predstavljati duh Olimpij-

skih igara za mlade.

- Do sada je, za kratko vreme, mnogo

u~injeno u kreiranju doga|aja koji tre-

ba da bude platforma za komunikaciju

mladih ljudi {irom sveta kroz sport, ku-

lturu i obrazovanje, a me|u njima od ve-

likog zna~aja je ova pokrenuta kampa-

nja-istakao je @ak Rog ovim povodom.

Organizacioni komitet Igara u Sin-

gapuru saop{tio je i trasu {tafetnog

prenosa baklje. Plamen }e biti upaljen

u Atini, a na svom putu preko pet kon-

tinenata zadr`a}e se u Berlinu (Nema-

~ka), Dakaru (Senegal) Meksiko Sitiju

(Meksiko), Oklandu (Novi Zeland) i

Seulu (Republika Koreja) pre nego {to

stigne u Singapur u avgustu.

Olimpijske igre mladih za sportiste

od 14 do 18 godina odr`a}e se u Sin-

gapuru od 14. do 26. avgusta 2010. go-

dine. U~estvova}e predstavnici 205

NOK u 26 sportova jednakih kao i na

programu Igara u Londonu. Sveobu-

hvatan obrazovni program za cilj ima

podizanje svesti o olimpijskim vred-

nostima, zdravom `ivotu i borbi pro-

tiv dopinga. Kulturni program ~ini in-

tegralni deo ovih Igara.

NOVE IDEJE: Predsednik MOK @ak Rog (levo) u dru{tvu Pamele Vipond

SINGAPUR 2010.

Novi vizuelni identitet JOG-DNA

13

Prva u nizu od 12 izlo`bi ove godine

posve}ene jubileju stogodi{njice olim-

pizma u Srbiji otvorena je u galeriji „Sr-

bija“ u Ni{u 11. januara u prisustvu

Vlade Divca, predsednika Olimpijskog

komiteta Srbije, Milo{a Simonovi}a,

gradona~elnika Ni{a, Lidije Mihajlovi},

u~esnice Olimpijskih igara u Barseloni

1992. i Pekingu 2008, dr Daneta Kori-

ce, generalnog sekretara Sportskog sa-

veza Srbije, brojnih sportista iz regio-

na i u~enika osnovnih i srednjih {kola.

Ovom izlo`bom po~eo je tzv. Olim-

pijski karavan po Srbiji koji za svoj ci-

lj, pored prezentacije ogromne arhiv-

ske gra|e Muzeja sporta i olimpizma,

ima edukaciju i afirmaciju olimpijskih

vrednosti {irom na{e zemlje. U sarad-

nji sa lokalnom samoupravom, sport-

skim savezom i uz aktivno u~e{}e sa-

mih sportista i u~enika, serija izlo`bi u

organizaciji Fonda sporta i olimpizma

na najneposredniji na~in prikazuje

istoriju sporta i olimpijskog pokreta,

u~e{}e na{ih sportista na letnjim i zi-

mskim Igrama, kao i brojne legate sa-

mih takmi~ara, uz poseban naglasak

na istoriju sporta u samom regionu u

kome se odr`ava.

- Ni{ je grad velikog broja olimpijaca

koji su postizali sjajne rezultate i pro-

movisali na{u zemlju na Olimpijskim

igrama - istakao je na otvaranju Vlade

Divac, predsednik Olimpijskog komi-

teta Srbije. - Kao centar juga Srbije zna-

~ajno doprinosi razvoju sporta, pa se

nadam da }e ova izlo`ba biti dodatni

stimulans za podsticaj ulaganju u spo-

rt i promociji olimpijskih vrednosti.

Lidija Mihajlovi}, jedna od najboljih

strelaca u na{oj zemlji, finalista Igara u

Pekingu 2008. i odnedavno vlasnica

Kristalnog globusa, na otvaranju je uru-

~ila svoj legat Muzeju sporta i olimpiz-

ma na dar. Municija kojom ga|a, i to

ba{ ona koju je koristila na Igrama u

Pekingu, i mete su prvi olimpijski legat

iz Ni{a u Muzeju sporta i olimpizma.

U nameri da izlo`be imaju interakti-

vnu notu i da animiraju mlade sugra-

|ane, za polaznike De~je akademije

sporta i Sportske gimnazije u Ni{u, u

galerijskom prostoru organizovan je

Olimpijski ~as koji je odr`ao Marko

Stojanovi}, predsednik Komisije za ku-

lturu i olimpijsko obrazovanje OKS.

Fond sporta i olimpizma ovu izlo-

`bu je realizovao uz pomo} uprave

grada Ni{a, Sportskog saveza Ni{a,

sponzora kompanije „[enker-Srbija“ i

u saradnji sa osniva~ima, Olimpijskim

komitetom Srbije i Fakultetom sporta

i fizi~kog vaspitanja Univerziteta u

Beogradu.

Prva stanica olimpijskog karavanaNI[ DOMA]IN IZLO@BE „VEK IGRE - 100 GODINA OLIMPIZMA U SRBIJI“

OLIMPIJSKE PRI^E: Vlade Divac sa doma}inima u Ni{u

Lepota ledenih ~arolija

KOLIKO ZNATE

O ISTORIJI KLIZANJA?

Ta~no vreme i proces po kojem su ljudi

nau~ili da klizaju na ledu nije poznat,

iako arheolozi veruju da je ova aktiv-

nost bila {iroko rasprostranjena u najrani-

jem dobu. Pogodnost i efikasnost klizanja na

ledu za prelazak preko velikih, ledom prekri-

venih povr{ina, prikazane su u arheolo{kim

nalazima klizaljki od kosti primitivnih `ivo-

tinja na mestima u Rusiji, Skandinaviji, Veli-

koj Britaniji, Holandiji, Nema~koj i [vajca-

rskoj, pa i Srbiji. Najstariji eksponat Mu-

zeja sporta i olimpizma koji mogu da vide

na{i sugra|ani je ko{tana klizaljka koja

datira iz neolita (na slici) i koja ima fo-

rmu dana{nje klizaljke. Klizaljke su

pravljene od kostiju `ivotinja kao

{to su: konj, krava, bik, irvas...

Kosti su bile bru{ene sve dok

ne bi dobile ravnu povr{i-

nu; vezivane su za nogu

trakama, sli~nim onim

na papu~ama tzv. „ja-

drankama“. Klizaljke

tada nisu kori{}ene kao

savremene klizaljke,

ve} uz {tap kojim se kli-

za~ gurao napred. Iako

su putovali brzinom od

samo 4 kilometra na sat,

ovaj na~in putovanja je

tro{io manje energije nego

hodanje po zamrznutom,

klizavom jezeru. Istra`iva-

nje koje je radio Frederiko

Formenti sa Univerziteta u

Oksfordu ukazuju da se klizalo

na ledu u ju`noj Finskoj pre 4.000

godina.

KO JE IZMISLIO

UMETNI^KO KLIZANJE?

LJudi su klizali gotovo od kada su po~e-

li i da hodaju. Englez Robert D`ons je

prvi pisao o tome u svom delu „Studi-

ja o klizanju“ 1772. godine. Njegov stil je bio

poznat kao „engleski stil“ klizanja. Bio je krut

i formalan i vrlo malo toga ima zajedni~kog sa

dana{njim umetni~kim klizanjem. Umetni~-

ko klizanje je, me|utim, nastalo tek sredinom

XIX veka, a osnove klizanja i stil izmislio je

ameri~ki kliza~ D`ekson Hajns, koji je prvi

predstavio svoje slobodne i zadivljuju}e teh-

nike oko 1860. Ovaj stil je do`iveo veliku po-

pularnost u Evropi, a u Americi, zanimljivo,

tek posle smrti njegovog tvorca.

Me|unarodna kliza~ka organizacija (ISU)

osnovana je 1892. godine. Prvo evropsko pr-

venstvo, tada samo za mu{karce, odr`ano je

1891, a prvo svetsko prvenstvo, tako|e tada

samo za mu{ki pol, odr`ano je iste godine ka-

da i Prve olimpijske igre, 1896. Pobe-

dio je @ibert Fu{. Mar` Si-

jer prva je ̀ ena koja se ta-

kmi~ila u konku-

renciji mu{ka-

raca 1902. go-

dine na prve-

nstvu sveta i

osvaja drugo

mesto, ali ovaj

njen poduhvat ISU osu|u-

je i zabranjuje takmi~enja `e-

na protiv mu{karaca. Organizuje

1906. godine prvenstvo samo za da-

me. Prve Olimpijske igre sa umetni~kim

klizanjem kao standardnom disciplinom na

programu odr`ale su se 1908. godine.

Umetni~ko klizanje je danas jedan od olim-

pijskih sportova na programu ZOI koji zaoku-

plja najve}u pa`nju javnosti i medija. Obuhva-

ta discipline klizanje pojedinaca i parova u di-

sciplinama pojedina~no, sportski i plesni pa-

rovi i za svaku postoje posebni elementi spe-

cifi~ni samo za tu disciplinu, koji doprinose

ocenjivanju i kona~nom u~inku. Sam sport je

tako|e usko povezan i sa {ou-biznisom. Glav-

na takmi~enja uklju~uju egzibicije u kojima

najbolji kliza~i izvode ta~ke po izboru, bez ika-

kvih zabrana i ograni~enja pred publikom.

KO JE NAJSLAVNIJA

KLIZA^ICA U ISTORIJI?

Kraljica leda, jedna od najslavnijih

predstavnica u istoriji umetni~kog kli-

zanja je, bez sumnje, Sonja Heni, No-

rve`anka kojoj je po{lo za rukom da osvoji

zlatne olimpijske medalje na tri uzastopna

takmi~enja: Igrama 1928, 1932. i 1936.

Rezultatski u~inak, ali i njena slavna kari-

jera koju je posle takmi~enja nastavila u Ho-

livudu, privla~i i danas pa`nju javnosti. He-

nijeva je prva u ovaj sport unela baletske po-

krete, doprinela njegovoj ogromnoj popula-

rizaciji {irom sveta, pre svega u Evropi i

Americi, i postala prototip za sve budu}e {a-

mpionke u ovom sportu. Ro|ena je 8. apri-

la 1912. godine u Oslu, a otac joj je bio uspe-

{an biciklista koji je svojoj }erki preneo lju-

bav prema sportu. Majka je doprinela izra-

di njenih ~uvenih haljinica koje su zajedno

sa belim klizaljkama ostale njen za{titni

znak i koje je prva unela u svet

umetni~kog klizanja.

Henijeva je u periodu od 1927.

do 1936. godi-

ne osvojila

tri uzastop-

na olimpijska

zlata, {est evropskih

{ampionskih titula zaredom

i 10 titula prvaka sveta. Ta-

kav u~inak do sada nije po-

{ao za rukom nijednom spo-

rtisti. U Norve{koj je smatra-

ju najistaknutijim nacional-

nim idolom posle Henrika

Ibsena, najmla|oj kojoj je

uru~eno priznanje no` pr-

vog reda Reda svetog Olava

od strane kralja Hakona.

Posle Igara u Garmi{u 1936. go-

dine prestala je da se amaterski

bavi sportom i po~inje da u~e-

stvuje u profesionalnim {ou-pro-

gramima na ledu u Americi. U

isto vreme zapo~inje svoju kari-

jeru u Holivudu u laganim kome-

dijama izvode}i predstave na le-

du i doprinose}i popularizaciji

klizanja u Americi.

Kako se Igre u Vankuveru pribli`ava-

ju, ljubitelji ovog sporta prognozira-

ju mogu}e {ampione. U konkuren-

ciji `ena, favoriti su svetska {ampionka

2009. i {ampionka ~etiri kontinenta Kim

Ju Na, olimpijska vice{ampionka iz Tori-

na 2006. Sa{a Koen koja se na takmi~arsku

scenu vratila posle trogodi{nje pauze,

Mao Asada, svetska prvakinja 2008, Miki

Ando, prvakinja sveta 2007, kao i pro{lo-

godi{nja vice{ampionka sveta D`oani Ro-

{et.

Olimpijski {ampion iz Torina 2006. go-

dine Evgenij Plu{enko nedavno je najavio

povratak na takmi~enja posle du`e pauze

i jedan je od favorita za osvajanje medalje

u Vankuveru. U konkurenciji mu{karaca

najve}e {anse za olimpijske titule pored

Plu{enka imaju i Ivan Li{ek, svetski prvak

2009, D`oni Ver, osvaja~ bronzane meda-

lje na svetskom prvenstvu 2007. godine,

tako|e iz Amerike, ali i veoma dobri Ka-

na|anin Patrik ^en i Brajan @uber, prvak

sveta 2007. godine.

U konkurenciji parova isti~u se Nemci

Aliona Sav~enko i Robin [olkovi, osvaja~i

olimpijske bronze, par iz Kine Ksu [en i

Hongbo Zao, kao i olimpijski vice{ampio-

ni Dan Zang i Hao Zang. Kada je re~ o ple-

snim parovima, Oksana Domnina i Mak-

sim [abalin iz Rusije su favoriti broj jedan,

ali su im Tanja Belbvin i Ben|`amin Agu-

sto, kao i Meril Dejvis i ^arli Vajt iz SAD,

velika konkurencija. O~ekuje se da }e do

forme sti}i i Francuzi Izabel Delobel i Oli-

vijer [genfelder, svetski prvaci 2008.

14

MALI PODSETNIK ZNANJA FONDA SPORTA I OLIMPIZMA

KVIZ

Umetni~ko klizanje je jedan

od najpopularnijih sportova na

programu Zimskih olimpijskih

igara. Takmi~enja `ena u ovom

sportu su me|u najgledanijim

televizijskim prenosima u uku-

pnom TV rejtingu olimpijskih

kadrova. Ovaj sport i u na{oj ze-

mlji bele`i veliku popularnost

kada je re~ o gledali{tu kraj ma-

lih ekrana, iako sam sport tek

~eka na razvojnu ekspanziju u

budu}nosti. U ovom malom

podsetniku znanja, koji vam, iz

broja u broj, poklanja Fond

sporta i olimpizma, predstavlja-

mo osnove umetni~kog kliza-

nja. Ima}emo priliku da gleda-

mo i u`ivamo u piruetama, ak-

selima i skokovima najve}ih {a-

mpiona sveta kraj televizijskih

prijemnika, ve} za nekoliko da-

na tokom Zimskih olimpijskih

igara u Vankuveru.

KO SU FAVORITI U VANKUVERU?