5.4.2018

1

ORGANSKA I GENETSKI

MODIFIKOVANA HRANA

Poljoprivreda, kao najvažnija i strateška privredna grana, ima za cilj proizvodnju kvalitetne i zdravstveno-bezbedne hrane

Međutim, sve češće je prisutna prekomerna, nekontrolisana, često i nestru čna upotreba sinteti čkih sredstava za zaštitu i đubrenje u proizvodnji hrane, koja ugrožava njenu bezbednost i kvalitet, zdravlje ljudi i životinja, kao i prirodne cikluse neophodne za opstanak života na zemlji

Za razliku od konvencionalne poljoprivrede, organska proizvodnja se zasniva na biološkoj ravnoteži sistema zemljište-biljka-životinja- čovek

5.4.2018

2

Poštuju ći principe organske poljoprivrede čuva se zdravlje ljudi i ostalog živog sveta, agro-ekološki sistem kao i prirodni ciklusi

Organska proizvodnja se bazira na visokom poštovanju ekoloških principa putem:

� racionalnog koriš ćenja prirodnih resursa� upotrebe obnovljivih izvora energije� očuvanja prirodne raznolikosti � zaštite životne sredine

Metode organske proizvodnje podrazumevaju primenu prirodnih postupaka i supstanci, a ograni čavaju ili potpuno eliminišu upotrebu sintetizovanih sredstava

Ranih 1960-tih godina po čela je da raste zabrinutost za zdravlje ljudi i životnu sredinu zbo g povećane upotrebe pesticida u poljoprivredi

U Evropi i SAD po činju da se formiraju organizacije koje pokušavaju da proizvode hranu sa smanjenom upotrebom vode, đubriva i bez pesticida

Istraživanjima i razvojem analiti čkih metoda sve više po činju da se objašnjavaju pogubni efekti DDT-a i drugih pesticida na životnu sredinu, a naro čito na ptice i druge korisne organizme

5.4.2018

3

DDT (dihlor-difenil-trihloretan) – insekticidrastvara se u mastima, ima mutageno i kancerogeno dejstvo (koriš ćen u borbi protiv malarije)

1972. godine osniva se Me đunarodna federacija pokreta za organsku poljoprivredu – International Federation of Organic Agriculture Movements (IFOAM), koja donosi osnovne standarde za organsku proizvodnju, koji su i danas osnova za sve naredne propise, bez obzira na modifikacije vezane za postupke u okviru organskihtehnologija

1991. godine donesena je prva zakonska regulativa u EU o organskoj proizvodnji ECC No. 2092/91

2003. godine pokrenuti su mnogobrojni istraživa čki projekti u EU, da bi 2004. bio objavljen Evropski akcioni plan za organsku poljoprivredu

U našoj zemlji:Zakon o organskoj proizvodnji („Sl. glasnik RS“, br. 30/2010)

Pravilnik o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje („Sl. glasnik RS“, br. 48/2011 i 40/2012)

5.4.2018

4

Prema odredbama pomenutog zakona, organska proizvodnja jeste proizvodnja poljoprivrednih i drugih proizvoda koja se zasniva na primeni metoda organske proizvodnje u svim fazama proizvodnje, a koja isklju čuje:

• upotrebu geneti čki modifikovanih organizama i proizvoda koji se sastoje ili su dobijeni od geneti čki modifikovanih organizama

• upotrebu jonizuju ćeg zračenja

Metode organske biljne proizvodnje obuhvataju zakonom i pravilnikom propisan na čin za:

- izbor vrsta i sorti bilja- plodored - sistem obrade zemljišta- sredstva i na čin đubrenja- sistem održavanja plodnosti zemljišta- način suzbijanja biljnih bolesti, šteto čina i korova

U organskoj biljnoj proizvodnji koriste se vrste i sorte bilja koje su prilago đene lokalnim agroekološkim uslovima

5.4.2018

5

Prilikom izbora sorti bilja prioritet imaju doma će autohtone sorte i sorte tolerantne na prouzrokova če bolesti i šteto čine

Odgovaraju ćim plodoredom i plodosmenom u organskoj biljnoj proizvodnji obezbe đuje se:

� održavanje plodnosti zemljišta � smanjenje zakorovljenosti i brojnosti šteto čina i uzročnika bolesti biljaka�smanjenje ispiranja đubriva �održavanje populacije korisnih životinjskih vrsta i mikrobiološke aktivnosti zemljišta

Plodosmena zna či da se jedan usev smenjuje nekim drugim, tj. da se gajenje jednog useva prekida za jednu, dve ili više godina, setvom i gajenjem nekog drugog ili drugih useva na istom poljuNpr. dobri predusevi za pšenicu su: soja, grašak, lucerka, suncokret i kukuruzsuncokret: kukuruz i strna žita se preporu čuju jer nemaju iste bolesti kao suncokret

5.4.2018

6

Obrada zemljišta i gajenje biljaka u organskoj biljnoj proizvodnji vrši se na na čin kojim se obezbeđuje da se održi ili pove ća sadržaj organskih materija u zemljištu

Poljoprivredna mehanizacija i oprema (mašine za obradu zemljišta, setvu, đubrenje i sli čno) koja se koristi, pre upotrebe treba da je o čišćena i dezinfikovana

U skladu sa zakonom o organskoj proizvodnji mogu se primenjivati sredstava za ishranu bilja i oplemenjiva či zemljišta koji se nalaze na spisku u prilogu pravilnika, kako bi se zadovoljile nutritiv ne potrebe biljaka

Međutim, ukupna koli čina đubriva koje se koristi(stajskog, živinskog i kompostiranog đubriva), ne može da pre đe 170 kg azota po ha površine godišnje, zbog mogu ćeg zagađenja zemljišta i voda nitratima

Što se ti če ishrane biljaka, najve ća pažnja se posve ćuje azotu kao osnovnom nosiocu prinosa

Azot je nezamenjivo hranivo i regulator mnogih ekoloških procesa, stoga je proizvodnja mahunarki važan faktor za vezivanje azota iz atmosfere i njegovo vra ćanje u zemlju

Upotreba mineralnih azotnih đubriva nije dozvoljena

5.4.2018

7

Ali se mogu koristiti odgovaraju ći preparati na bazi mikroorganizama za poboljšanje sveukupnog stanja zemljišta ili dostupnosti hranljivih materij a u zemljištu ili usevima

Zaštita u organskoj biljnoj proizvodnji zasniva se na preventivnim agrotehni čkim i higijenskim merama, a ukoliko se bolesti i šteto čine ne mogu suzbiti preventivno, koriste se biološka sredstva za zaštitu(delovanjem prirodnih neprijatelja, izborom vrsta i sorti bilja, odgovaraju ćim plodoredom, na činom obrade zemljišta, uspostavljanja zaštitnih biljnih pojaseva i dr.)

Metode organske sto čarske proizvodnje obuhvataju:� izbor vrsta i rasa životinja� način uzgoja životinja i objekte za uzgoj životinja� ishranu i zdravstvenu zaštitu životinja� prevoz i klanje životinja

Pri izboru rasa ili sojeva životinja uzima se u obz ir sposobnost životinja da se prilagode lokalnim uslovima, njihova vitalnost i otpornost na bolesti

Takođe se prednost daje autohtonim rasama i sojevima

5.4.2018

8

Radi spre čavanja prekomerne paše, prelaska životinja na tu đe zemljište, kao i erozije i zaga đenja zemljišta koje prouzrokuju životinje, broj životinj a u organskoj sto čarskoj proizvodnji treba da bude ograni čen

Životinje se uzgajaju u odgovaraju ćim objektima za uzgoj životinja ili na otvorenom prostoru u predelima u kojima klimatski uslovi omogu ćavaju boravak životinja na otvorenom prostor

Objekti za uzgoj životinja treba da budu tako projektovani da omogu ćavaju da se cirkulacija vazduha, nivo prašine, temperatura, relativna vlažnost vazduha i koncentracija gasova održavaju u granicama koje nisu štetne po životinje

U organskoj sto čarskoj proizvodnji životinje, uvek kada to dozvoljavaju vremenski uslovi i stanje zemljišta, treba da imaju stalan pristup prostoru na otvorenom

Hrana za životinje treba prvenstveno da poti če sa poljoprivrednog gazdinstva na kome se životinje uzgajaju i na kome se primenjuju metode organske proizvodnje, ili sa drugih poljoprivrednih gazdinstava na kojima se primenjuju metode organske proizvodnje i koja su, po mogu ćnosti, iz istog regiona

5.4.2018

9

Prevencija bolesti životinja se zasniva na izboru odgovaraju ćih rasa i sojeva, odgovaraju ćim postupcima uzgoja, ishrani visokokvalitetnom hranom za životinje, telesnom aktivnoš ću, odgovaraju ćem broju životinja po jedinici površine i držanjem životinja u higijenskim uslovima

U lečenju životinja u organskoj sto čarskoj proizvodnji prednost nad hemijski sintetizovanim alopatskim veterinarskim lekovima ili antibioticima imaju fitoterapeutski, homeopatski i imunološki proizvodi, elementi u tragovima i hrana za životinj e mineralnog porekla

Ukoliko se ne može izbe ći upotreba lekova (uz odgovaraju ći veterinarski nadzor), period karence tretiranih životinja i njihovih proizvoda traje dvostruko duže u odnosu na period karence u konvencionalnoj proizvodnji koji je predvi đen uputstvom proizvo đača leka

Životinje u organskoj sto čarskoj proizvodnji treba prevoziti tako da trajanje prevoza bude što je mogu će kraće

Utovar i istovar životinja se vrši bez upotrebe elektri čne stimulacije za primoravanje životinja

Prilikom klanja životinja u organskoj sto čarskoj proizvodnji patnja i saka ćenje treba da budu svedeni na najmanju mogu ću meru

5.4.2018

10

Tehnološki postupci prerade u organskoj proizvodnji treba da obezbede:- da se hrana proizvodi od poljoprivrednih sastojaka koji su dobijeni metodama organske proizvodnje- ograni čenu upotrebu aditiva:

• treba da se koriste u najmanjoj mogu ćoj meri i samo ako za tim postoji tehnološka potreba• samo za odre đenu nutritivnu namenu

Svi tehnološki postupci prerade, kao i upotreba sastojaka, aditiva i pomo ćnih supstanci koji se koriste za preradu proizvoda dobijenih metodama organske proizvodnje treba da budu u skladu sa principima dobre proizvo đačke prakse

Ukoliko se u istoj proizvodnoj jedinici pripremaju ili skladište proizvodi koji nisu proizvedeni metodama organske proizvodnje, preduzimaju se mere kojima se obezbe đuje:1) da se postupci obrade i prerade vrše

neprekidno dok se ne obradi cela serija, prostorno ili vremenski odvojeno od sli čnih postupaka koji se obavljaju na proizvodima iz konvencionalne proizvodnje

2) da se organski proizvodi pre i posle obrade i prerade skladište, prostorno ili vremenski, odvojeno od proizvoda iz konvencionalne proizvodnje

5.4.2018

11

3) da se postupci obrade i prerade organskih proizvodi obavljaju samo posle odgovaraju ćeg čišćenja opreme za preradu

Ako se u skladišnim objektima pored organskih proizvoda nalaze i drugi poljoprivredni proizvodi

- organski proizvodi se čuvaju zasebno od ostalih poljoprivrednih proizvoda

- treba voditi ra čuna da organski proizvodi u svako doba budu jasno prepoznatljivi

- ako su organski proizvodi upakovani i obeleženi, mogu se čuvati u istim prostorijama skladišta sa proizvodima iz konvencionalne proizvodnje, u posebnom delu koji je obeležen

Sertifikovani organski proizvodi se prevoze odvojeno od proizvoda iz konvencionalne proizvodnje, a ako su sertifikovani organski proizvodi upakovani i obeleženi mogu se prevoziti zajedno sa proizvodima iz konvencionalne proizvodnje

Domaći neprera đeni sertifikovani organski proizvod obeležava se oznakom „ORGANSKI PROIZVOD“ , nacionalnim znakom i kodom/logom ovlaš ćene kontrolne organizacije koja je izvršila sertifikaciju tog proizvoda

nacionalni znak za organski proizvod

5.4.2018

12

Ako neprera đeni organski proizvod sadrži više sastojaka, taj proizvod se obeležava kao organski samo ako su svi sastojci organskog porekla

oznaka za proizvod iz perioda konverzije

logotip Evropske Unije za organski proizvod

Sertifikovani organski proizvodi, kao i njihov reklamni materijal, prate ća dokumentacija i etikete mogu se obeležiti terminima, odnosno skra ćenicama koje ozna čavaju poreklo organskog proizvoda (ekološki, biološki, ogranak, odnosno eko, bio, org. i sl.)

Za obavljanje poslova kontrole i sertifikacije u organskoj proizvodnji Ministarstvo može ovlastiti kontrolnu organizaciju koja je registrovana u Registar privrednih subjekata

Ovlaš ćena kontrolna organizacija dužna je da najmanje jednom godišnje izvrši punu fizi čku kontrolu i kontrolu dokumentacije proizvo đača i da o izvršenoj kontroli sa čini pisani izveštaj koji potpisuje i proizvo đač

5.4.2018

13

Organski proizvedena hrana obezbe đuje veću nutritivnu vrednost u odnosu na hranu koja jeproizvedena konvencionalnim postupkom

Istraživanja u Nema čkoj su pokazala da ovi proizvodi imaju zna čajno viši sadržaj oligo minerala i to posebno kalijuma i gvož đa, a takođe i viši nivo magnezijuma, fosfora i vitamina C

Do sli čnih rezultata došlo se i u Americi, gde je utvr đeno da ovi proizvodi imaju

63 % više kalijuma, 73 % više gvož đa i 125 % više kalcijuma

nego proizvodi dobijeni konvencionalnom poljoprivredom

Iako zauzimaju tek oko 1% ukupnog svetskog tržišta hrane, organski proizvodi postaju sve traženija roba u svetu i sve je zna čajnije njihovo učešće u svetskim trgovinskim tokovima

U zemljama EU prodaja organskih proizvoda je utrostru čena

Potroša či ovu hranu kupuju pre svega iz zdravstvenih razloga (46%) i zbog boljeg ukusa (40%)

U nekim razvijenim zemljama organska poljoprivreda ve ć predstavlja zna čajan udeo u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji, pa tako u Danskoj na nju otpada 13%, u Austriji 10%, u Švajcarskoj 8%

5.4.2018

14

Argumenti, odnosno prednosti za organsku proizvodnju hrane su:- farme organske hrane ne ispuštaju sintetickepesticide u okolinu, od kojih su neke opasne za okolnu floru i faunu- ne narušavaju postojece razlicite eko sisteme i biljni i životinjski svet u njima- pri proracunu prinosa u odnosu na jedinicu obradive površine ili po jedinici prozvoda dolazi se do zaklju čka da je manja kolicina energije potrebna pri njihovoj proizvodnji- takode je manja i koli čina otpada nastalog pri uzgajanju

Postoje i odre đeni argumenti protiv organskog načina proizvodnje hrane:- Organski uzgajane namirnice trpe zna čajne koli čine gubitaka zbog glodara, insekata, bolesti, pa samim tim zahtevaju zna čajno ve ću koli činu zemljišta za istu koli činu prinosaNa osnovu jedne studije utvr đeno je da za isti prinos organskog i konvencionalnog paradajza, potrebno oko 624% više zemljišta organskim usevima- Mnogi smatraju da organski proizverdena harna nije održiva jer nije u mogu ćnosti da odgovori na sve potrebe čovečanstva za hranom

5.4.2018

15

Kod nas se smatra, a i dugo će se još smatrati da je organska hrana pomodarstvo i ne će još dugo postati popularna iz više razloga, kao što su:� neupu ćenost potroša ča � viša cena (u nekim slu čajevima i do tri četri

puta) � relativno “zdrava” konvencionalna hrana (jer

još uvek privreda nije postigla intezitet brzog uzgoja i brze potrošnje)

� mali broj proizvoda na tržištu � ‘’Lažne’’ prodavnice zdrave hrane � neregulisanost primene zakonskih regulativa

Genetski inženjering hrane

5.4.2018

16

� Genetski inženjering (GE) je radikalno nova tehnologija koja manipuliše genima, tj. DNA zapisima živih bi ća

� Za razliku od tradicionalnog procesa uzgajanja, GE uzima gene iz jedne forme života i stavlja ih u druge

� Geni iz bakterija, virusa, biljki, životinja, pa čak ičoveka, stavljaju se u biljke kao što je soja, žito, pamuk, da donesu komercijalni prinos

� Takav GE prinos (tako đe zvan "genetskimodifikovani organizmi" ili GMO) se pretvara u hranu i prodaje na tržištu

� Sa tim znanjem genetski inženjeri veruju damogu da poprave hranu koju jedemo

Na primer:� paradajz je osetljiv na hladno ću, čime se

skra ćuje sezona roda� ribe, sa druge strane, preživljavaju u jako

hladnoj vodi� naučnici identifikuju pojedine gene ribe koji je čine otpornom na hladno ću i koristetehnologiju GE da ubace taj "antifriz" gen u paradajzTime se omogu ćava da se produži sezona rodaparadajza

5.4.2018

17

� GM hrana nije testirana kao što sulekovi,suplementi i aditivi i niko ne garantujesigurnost

� Njihova primena predstavlja jednu odnajkontraveznijih podru čja u savremenomživotu, pri čemu se ljudi, a posebno vlade dele na protivnike i pobornike uzgoja genetskimodifikovanih organizama i primene u proizvodnji hrane

� Prema propisima EU neophodno je ozna čavanjeGMO hrane u svim proizvodima bez obzira da lise GMO može detektovati ili ne

� Najveći proizvo đači GMO hrane su SAD, Kanadai Argentina

� Oko 60% proizvoda prodavanih u supermarketima može sadržati delovetransgenskog porekla uba čene u namirnice bezznanja potroša ča

� GM biljni organizmi koji se nja češće koriste u prehrambenoj industriji su:

sojakukuruzkrompirpirina č (sa vit. A, gen iz

ljiljana i bakterije Erwinia)paradajz

5.4.2018

18

GM životinjski organizmi koji se koriste u prehrambenoj industriji i proizvodi koji se odnjih dobijaju su:

� meso – gotovo sve životinjske vrste koje služeza ishranu (životinje se hrane GM kukuruzom isojom – naro čito u SAD-u)

� životinjski proizvodi i njihove prera đevine: mleko, sir, maslac, šlag, jogurt, meso

� losos – genetski je modifikovan radi bržeguzgoja i ve će otpornosti na hladno ću

Enzimi su biokatalizatori, proteinski molekuli, koji se koriste za proizvodnju piva, vina,vo ćnihsokova, modifikovanih skrobova, mle čnih ipekarskih proizvoda tj. prilikom svihfermentacionih procesa

Ako se koriste GM enzimi u procesima pripremepojedinih namirnica dobijena namirnica više nijeprirodna kao ni sam proces

5.4.2018

19

Opasnosti od genetski modifikovanehrane

Toksičnost� Tokom 1989. godine bila je aktuelna industrijska

proizvodnja aminokiseline triptofana koji se koristio za oboga ćivanje drugih proteina i kaotableta za spavanje (triptofan uspavljuje)

� Proizvo đač triptofana je bila genetskimodifikovana bakterija s kojom je omogu ćenopovećanje proizvodnje

� Prve pošiljke triptofana za SAD bez ikakvihprethodnih ispitivanja su plasirane na tržište

• Nakon kra ćeg vremena umrlo je 37 ljudi, 1 500 je hospitalizovano i ostalo trajno ošte ćenog zdravlja, dok je oko 5 000 ljudi bilo bolesno• Dugo vremena nakon toga utvr đena je nova nepoznata bolest koja je dobila naziv EMS (Eosinophilia-Myalgia Syndrome) kojoj je uzrok bio vrlo jak toxin nepoznate strukture koji je nastao kaonusprodukt u procesu proizvodnje triptofana

Alergijski učinci

• Kod genetskog manipulisanja stvaraju se novi iljudskom telu neprepoznatljivi proteini na koje ćetelo može reagovati alergijom, ili čak anafilakti čkimšokom

5.4.2018

20

• Genetskom manipulacijom samo jedne sirovine, mogu će je dispergovati alergene u široki spektarnamirnica gde se ta sirovina koristi

• Najčešći alergeni su kikiriki, lešnici, školjkaši, rakovi, jagode i dr.

• Alergeni iz ovih namirnica mogu biti preba čenigenetskom manipulacijom u druge namirnice zakoje alergi čni ljudi mogu misliti da su sigurne, pa ih konzumirati

• Budu ći da proteini uzrokuju alergije, a svakamodifikacija dovodi do promene sastava proteinau namirnici, opasnost je velika

• Da bi se adekvatno zaštitilo zdravlje potroš ča oddejstva alergena sva GM hrana mora biti ozna čena

• Alergije na hranu soje uve ćane su za 50%

• Mleko od GM soje kod nekih osoba aktiviraherpesu srodan virus

• Alergije na GM hranu tuma če se i činjenicom dase u ljudsku ishranu unose nove belan čevine kojeranije nisu bile u njegovom lancu ishrane

Opasnost od otpornosti na antibiotike

• Uobi čajeni geni markeri su bakterijski geni zaantibioti čku otpornost (omogu ćavaju lakšuizolaciju modificiranih ćelija u prisustvu visokihkoncentracija antibiotika)

5.4.2018

21

• Većina GM biljaka koje se koriste u ishranikoriste takve gene.

• Bt–kukuruz ima u svom sastavu ampicilin tj. otporni antibiotski gen.

• Ampicilin je antibiotik koji se koristi za le čenjevelikog broja infekcija kod ljudi i životinja, pa sumnoge zemlje odbile sejanje Bt-kukuruza zbogstraha da bi gen mogao pre ći iz kukuruza u bakteriju, pa tako stvoriti bakteriju koja je otpornana ampicilin

Postavlja se pitanje zbog čega onda genetski modifikovana hrana?

Primenom GMO se smatralo da se došlo do rešenja pitanja ishrane sve brojnije populacije tj.proizvodnjom biljaka visoke rodnosti, otpornih nabiljne bolesti, insekte i herbicide

Pristalice GM tehnologije tvrde da se s njom:� smanjuju troškovi� povećava rod u klimatski neadekvatnimuslovima� smanjuje se upotreba pesticida koji zaga đujuokolinu (pa se štedi na osnovnim supstancama, vremenu i energiji potrebnoj za njihovuproizvodnju)� tako smanjuje glad u svetu

5.4.2018

22

� Biotehnologija i geneti čko inženjerstvo postajejedan od najunosnijih poslova današnjice

� Velike multinacionalne kompanije, nekadaproizvo đači pesticida i farmaceutska industrijakupuju semenske kompanije ili se poslovnoudružuju s njima

� Od 1996. godine na poljima se komercijalnouzgajaju sorte GM soje, kukuruza, kanole (uljane repice), pamuka, duvana, paradajza i dr.

� Površine zasejane GM biljkama naglo rastu

� Predvi đa se da će površine pod Bt-kukuruzomporasti na 40% ukupnih površina pod kukuruzom, a pod Bt-sojom na 30%

U našoj zemlji postoji Zakon o geneti čki modifikovanim organizmima ("Sl. glasnik RS", br. 41/2009)

Prema odredbama tog zakona:

“Nijedan modifikovan živi organizam kao ni proizvod od geneti čki modifikovanog organizma ne može da se stavi u promet, odnosno gaji u komercijalne svrhe na teritoriji Republike Srbije”

5.4.2018

23

Potroša čima treba dati do znanja prekodeklaracije proizvoda da li je hrana GM ili ne pa da oni sami odlu če:

DA LI ŽELE DA KONZUMIRAJU TAKVU HRANU ILI NE?

Hvala na pažnji