Televizijska produkcija predstavlja složen skup aktivnosti od ideje do emitovanja.

- za koncept, - finansiranje,- ko-ordinacija, - produkcija u zadatom roku i u okviru budžeta.

Prisutna su dva osnovna tehnološka načina produkcije TV emisija:

1. Produkcija televizijskih emisija na elektronski način

2. Produkcija televizijskih emisija na filmski način

1. Produkcija televizijskih emisija na elektronski način

- Omogućuje direktno prenošenje događaja, a prilikom snimanja emisija zapis slike i zvuka ostvaruje se na magnetoskopskoj traci (hard disk, memorijsku karticu), koja je odmah spremna za reprodukciju snimka

Može se obaviti:

a. U televizijskom studiju, i

b. Izvan televizijskog studija (Reportažna kola i ENG snimanja)

Digital Television (DTV) omogućuje emitovanje filmskog kvaliteta slike i zvuka.

HDTV programi mogu uključivati i Dolby digital surround zvuk, koji se koristi u filmskim projekcijama.

ANALOGNO

Snimanje: Na traku sa kamkorderom

Montaža: Linearna sa trake na traku

Emitovanje: Sa trake

DIGITALNO

Snimanje: Na traku ili mem. Karticu, ili opt.disk

Digitalizacija: Prebacivanje na Video Server

Montaža: Nelinearna digitalna montaža

Emitovanje: sa servera

PRODUKCIJA VAN STUDIJA

ENG (Electronic News Gathering) - Produkcija na el.način izvan studija, odnosi se uglavnom na proizvodnju priloga za vesti. Ekipu koje realizuje čine snimatelj i novinar. Snimaju se obično događaji toga dana

EFP ( Electronic Field Production) - Produkcija na el. način izvan studija, obično se radi planski, po scenariju ili bar sinopsisu, ekipa se često sastoji od dva ili više snimatelja. Ovako se rade reality-show emisije, dokumentarne emisije....

Snimanje reportažnim kolima – Produkcija na el. način izvan studija (mada ima izuzetaka) sa više kamera u sistemu, posebno se koristi za prenose velikih događaja, sportskih, takmičenja, koncerte, ali i za igrane strukture.

2. Produkcija televizijskih emisija na filmski način.

Podrazumeva korišćenje filmske tehnike

Koristila se traka 16mm i 35mm

Snimanje se može obaviti na negativu, na umker traci, u crno-beloj tehnici, ili u boji.

Prema mestu snimanja razlikujemo:

a) snimanje u filmskom studiju

b) snimanje izvan studija, u enterijeru ili eksterijeru

Klasifikacije i oblici televizijske produkcije

Razlikujemo televizijske mono-emisije i serijske emisije.

Prema programskoj vrsti/tipu:

a) Produkciju informativnih emisija

b) Produkciju obrazovnih emisija

c) Produkciju kulturno-umetničkih i zabavnih emisija

d) Produkciju dečijih emisija

e) Produkciju ekonomsko-propagandnih emisija

Prema strukturi realizacije, razlikujemo teže i lakše strukture

Osnovne faze rada televizijske produkcije

Planiranje produkcije TV emisija

Priprema produkcije TV emisija Preprodukcija

Realizacija produkcije TV emisija Produkcija

Finalizacija produkcije TV emisija Postprodukcija

Emitovanje TV emisija Emitovanje

Planiranje – zadaci definisanja programskih ciljeva produkcije, utvrdjivanja načina za njihovo ostvarivanje, proizilaze iz programskih planova

Priprema – ostvarivanje uslova za produkciju (formiranje ekipe, podele zadataka itd)

Realizacija – snimanje emisija (ali i prenos)

Finalizacija – Obrada snimljenih materijala i montaža, kao i materijalno-finansijska likvidacija

Emitovanje – zaokruživanje ciklusa i zadovoljenje televizijskih potreba gledaoca.

PRODUKCIONI MODEL ZA ANALIZU IDEJE ZA EMISIJU - Jasno definisane poruke procesa (produkcije) motivišu gledaoce, a ne sama ideja

Planiranje i priprema TV produkcije

Sa stanovišta TV produkcije treba naglasiti dve osnovne grupe planova:

1. Prema vremenskom periodu na koji se odnose i

2. Prema predmetu (sadržaju) planiranja

Prema vremenskom periodu: dugoročni, srednjoročni i kratkoročni planovi (godišnji, tromesečni, mesečni, nedeljni i dnevni planovi)

Prema predmetu: planove emitovanja, produkcije, finansijske, tehn.kapaciteta, kadrova itd

GODIŠNJI PLAN PRODUKCIJE

Programski i produkcioni nacrti svake redakcije se objedinjuju, i programski kolegijum TV stanice utvrđuje jedinstveni nacrt plana programa, koji obuhvata:

-osnovna načela uređivačke politike, ciljeve i zadatke programa, odnos programa na pojedinim kanalima date TV stanice, obim i strukturu programa, sopstveni program,okvirne ekonomske mogućnosti za ostvarenje plana itd.

Definiše:

1. Tehničke kapacitete za ostvarenje programa,

2. Dinamiku produkcije i

3. Kadrovske potrebe za ispunjenje plana.

Plan produkcije utvrđuje šta će se proizvoditi sa sledećim podacima:

-programska celina (redakcija ili program)

-programski žanr

-broj emisija u bloku i trajanje

-tehnološki način produkcije: elektronska, filmska....

-korišćenje spoljnih kapaciteta,

-dinamika produkcije po mesecima itd.

TROMESEČNI PLAN PRODUKCIJE

- Proističe iz godišnjeg plana, ali ga znatno konkretizuje.

- Sadrži obično: tačan naziv emisije, šifra emisije, precizniji način produkcije i dinamika, kao i rokovi za proizvodnju. Treba da predvidi i lokaciju produkcije.

MESEČNI PLAN PRODUKCIJE

Proističe iz godišnjeg i tromesečnog plana, ali ga znatno konkretizuje.

Ovaj planski dokument treba za svaku emisiju da ukaže i na:

- ime reditelja i organizatora- vremenske termine u okviru kojih će se ostvarivati pojedine tehnološke faze rada- tehničke kapacitete koji su potrebni za pojedinu emisiju- sastav užeg dela produkcione ekipe

Bilo bi potrebno da bude donesen znatno pre početka perioda na koji se odnosi

ZAHTEVI ZA PRODUKCIJU

Zahtevi za produkciju se upućuju planskom odeljenju i sadrže:

-naziv i šifru emisije

-predlog termina za realizaciju i montažu emisije

-potrebne tehničke kapacitete

-datum emitovanja emisije

-imena reditelja i organizatora i dr.

NEDELJNI PLAN PRODUKCIJE

Proističe iz mesečnog plana, od najneposrednijeg značaja za ispunjenje produkcionih zadataka. To je najprecizniji operativni plan TV produkcije.

Neophodnost ko-ordinacije produkcije sa zahtevima emitovanja, obzirom da se koriste isti tehnički kapaciteti. Prednost ima emitovanje.

Nedeljni plan utvrđuje: naziv emisije (i šifru), radne operacije i satnicu, kao i druge elemente (sastav produkcione ekipe).

Planski materijal ujedno predstavlja i radno naređenje za televizijske radnike.

DNEVNO PLANIRANJE PRODUKCIJE

Odnosi se uglavnom na informativne programe.

Svaka televizija na drugačiji način reguliše dnevno planiranje, npr. Podnošenjem zahteva za događaje dan ranije i sl.

PRIPREMA PRODUKCIJE TV EMISIJA

Priprema obezbeđuje konkretne uslove za proizvodnju TV emisija. Uvek se odnosi na određen programski projekat.

U toku pripremne faze produkcije izvršava se veliki broj radnih zadataka, koji se mogu definisati za stanovišta dva osnovna zahteva televizijskog rada:

1. kreativnu (umetničku) pripremu i

2. operativno-tehničku pripremu TV produkcije.

KREATIVNA PRIPREMA PRODUKCIJE

Počinje od obezbeđivanja programskih projekata (programske pripreme),

Režijska priprema i utvrđivanje režijske koncepcije

Poslovi i zadaci sceografske, kostimografske, koreogafske i umetničke pripreme.

Objedinjeni oko režijske koncepcije određenog projekta, utvrđuju kreativne elemente date emisije.

OPERATIVNO-TEHNIČKA PRIPREMA PRODUKCIJE

Povezana je i proističe iz kreativnih zadataka

Utvrđivanje prostorno-tehničkih, finansijskih, kadrovskih i drugih elemenata, a zatim i njihovo obezbeđivanje predstvljaju osnovne zadatke operativno-tehničke pripreme.

U svako radnom procesu se kreativni i operativni elementi prepliću, a cilj organizacionog delovanja je da obezbedi uslove za ispunjenje svih zadataka.

Svi radni zadaci su uslovljeni strukturom realizacije određene emisije.

Radne operacije Tv produkcije

1. Obezbeđivanje programskih projekata za produkciju

2. Izbor reditelja i utvrđivanje režijske koncepcije emisije

3. Formiranje autorskog dela ekipe i izbor organizatora

4. Izrada i odobrenje predkalkulacije troškova

5. Formiranje užeg dela ekipe i podela zadataka

6. Izbor i određivanje mesta i objekata snimanja

7. Izbor i razrada knjige snimanja

8. Izrada, usvajanje i tehnička razrada idejnih skia dekora, kostima, maski i vlasulja

9. 9. Izbor i angažovanje izvođača

10. 10. Izrada operativnog plana ekipe

11. 11. Izrada i odobrenje kalkulacije troškova

12. 12. Zaključivanje ugovora

13. 13. Izvođačke probe

14. 14. Obezbeđivanje elemenata dekora, kostima, maski i vlasulja

15. 15. Obezbeđivanje rekvizite

16. 16. Obezbeđivanje muzike i tonskih efekata

17. 17. Izbor i nabavka dokumentarnog i ilustrativnog materijla

18. 18. Obezbeđivanje prostorno-tehničkih i odgovarajućih kapaciteta

19. 19. Formiranje punog sastava proizvodne ekipe

20. 20. Izrada špice i ostalih natpisa

21. 21. Obezbeđivanje prevoznih sredstava

22. 22. Priprema i usvajanje objekta snimanja i kostima

OBEZBEĐIVANJE PROGRAMSKIH PROJEKATA

Programski projekti (scenario, sinopsis, partitura, libreto...) predstavljaju kreativno produkcionu osnovu za realizaciju TV emisija.

Obezbeđivanje je zadatak redakcije (ili sektora programa) u vidu:

-prikupljanja programskih projekata

-adaptacija

-naručivanje (po pozivu ili putem javnog konkursa)

Rad urednika

Urednik brine o utvrđivanju i sprovođenju programske koncepcije, pri čemu sarađuje sa autorima i saradnicima.

Po pravilu nije član televizijske proizvodne ekipe

Postoje radna mesta: urednik redakcije, urednik dela programa, urednik u redakciji, urednik serije, urednik voditelj itd.

SCENARIO I RAZVOJ PROJEKTA – U NEZAVISNOJ PRODUKCIJI

Producent nalazi ideju, u vidu scenarija, knjige, članka ili kupuje (“Option”) već postojeću emisiju.

Analizira projekat: troškovi, finansiranje, tržište.

Razvija/pakuje projekat i sinopsis, kao bazu za finansiranje.

Nadgleda i ko-ordinira razvoj ideje, koja može rezultirati tzv. Biblijom

Pravi preliminarni budžet

Prodaje (Pitch) projekat da bi finansirao pilot emisiju ili kompletnu proizvodnju.

Pregovara i pravi ugovore vezane za licencu i pravne aspekte emitovanja.

Bira, angažuje reditelja po afinitetu odgovara projektu i koji može da se uklopi u raspored.

Angažuje pisca/scenaristu ili tim scenarista da razviju ideju.

Konsultuje se i angažuje dodatne producente, kao i organizatora.

PROGRAMSKI ŽANROVI

Reality/dokumentarni: Promena, takmičarski, biografije, biljni i živ. svet, putovanja,“making of”, intervjui

Sitkom: Porodični, tinejdžerski, intelektualni, spin-off

Dramske igrane serije: Policija, pravo, forenzičari, doktori, porodice, politički,

Informativni: Dnevnik, lokalne i nac. vesti, vreme, magazin, specijali

Dečji: Crtani filmovi, edukativni, lutka

Talk-šou: Dnevni, večernji, ženske teme

Sapunice: Dnevni, primetime, telenovele

Sportski: Prenosi, utakmice

Kvizovi: Znanja, sreće

Korporativni: Korporativni imidž, trening, promotivni

Oglašavanje: Reklame, trejleri, promo-filmovi

Muzički spotovi

"Logline“ – opis emisije u jednoj ili dve rečenice koji sadrže osnovnu premisu i cilj ideje za emisiju.

NASLOV SVE GOVORI

REALITY SHOW

Većina realiti emisija ima i elemente kviza, tj. takmičenja. U osnovi oni su zabavni društveni eksperimenti, koncepti i teme koji su tržišno orijentisani, dramska radnja je bitna – inspiracija iz filmova, Jedinstvene profesije ili životni stilovi (poznatih ličnosti), društveni ili moralni eksperimenti

IGRANA SERIJa

Prodaje se tritment, ili obično gotov scenario,

Sitkom (komedija situacije) – 30-minutni format koji je baziran na centralnoj grupi karaktera koji žive/rade zajedno u nekoj jedinstvenoj situaciji.

TV film

Mini serija – uglavnom bazirane na istorijskim ili biografskim događajima

Igrana serija – jaki glavni karakteri koji žive i rade zajeno u okviru određene situacije.

KVIZ

Jednostavni, stimulativni formati u kojima se gledaoci angažuju i igraju zajedno sa takmičarima.

Hibridne emisije - Razlika Game show (razrešenje u svakoj epizodi, a učesnici se takmiče –igraju) i Reality show (razrešava se ili u jednoj ep. ili kroz ceo serijal i uključuje elemente stvarnog života)

Šta čini dobar kviz (Game show) – dramska napetost

TALK SHOW

Dnevni talk show – veliki izazov i prilika za producente

Late night talk show

Variety show –muzika/ples, segmenti: skečevi, skrivena kamera, intervjui, amaterska takmičenja, kviz itd.

Voditelj igra ključnu ulogu. Za ovakve emisije je neophodno prvo naći voditelja

PRODUCENT U REDAKCIJI

Može biti zadužen za sve emisije svoje redakcije, ili za samo neke od njih

Vodi računa o operativno-tehničkim i finansijskim elementima

U pojedinim stanicama i sam organizuje rad ekipe, iako po pravilu nije član proizvodne ekipe

Koordiniše rad ekipe u toku pripreme do izbora organizatora

4 Izbor reditelja i utvrđivanje režijske koncepcije emisije

Redakcija predlaže reditelja

Reditelj je autor režije, tj. Ima zadatak da po progamskom projektu, kroz rad čitave ekipe ostvari planiranu emisiju na potrebnom umetničkom i profesionalnom nivou.

Utvrđuje sve kreativne elemente emisije, koordinira rad svih autora.

Većina nacionalnih javnih servisa ima zaposlen izvestan broj reditelja, dok se ostali angažuju kao spoljni saradnici.

FORMiranje autorskog dela ekipe i izbor organizatora

U sastav autorskog dela ekipe, pored reditelja, ulaze i sledeći radnici, autori doprinosa dela:

-scenograf

-kostimograf

-koreograf

-snimatelj (direktor fotografije)

IZBOR I ULOGA ORGANIZATORA

Obezbeđuje sve uslove za realizaciju emisije

Neposredno sarađuje sa producentom, ili urednikom i rediteljem

Iako ulazi u sastav užeg dela ekipe, neophodno je da se uključi u rad na pripremi projekta znatno pre ostalih saradnika (obično u trenutku formiranja autorskog dela ekipe)

Angažuje se ili iz radnog odnosa, ili kao spoljni saradnik

Odmah po formiranju autorskog dela ekipe, pravi se sastanak, nakon čega članovi počinju rad na ostvarenju zadataka

Broj ljudi angažovan na nekom TV projektu je u direknoj vezi sa kompleksnošću tog projekta.

Zadaci PRODUCENTA

Upoznajte funkcije i obaveze svakog člana kreativnog i tehničkog produkcijskog tima.

Uspostavite i održavajte efektivnu komunikaciju sa svim članovima tima.

PODELE PRODUKCIONE EKIPE

Autorski deo ekipe, uži deo ekipe, pun sastav produkcione ekipe

Above the line i Bellow the line ekipa

Kreativni (ne-tehnički) i tehnički deo ekipe

Tim u pre-produkciji, tim u snimanju, tim u post-produkciji

UŽI DEO EKIPE ZA EL. PROIZVODNJU

Pored autorskog dela ulaze i:

-organizator snimanja -asistent kostimografa

-vođa snimanja -nabavljač rekvizite

-pomoćnik reditelja -tehničko vođstvo

-asistent režije -tonski snimatelj

-sekretar režije -vođa ekipe rasvetljivača

-glavni kamerman -muzički urednik (saradnik)

-majstor svetla

-mikser slike

-asistent scenografa

UŽI DEo EKIPE ZA FILMSKU PROIZVODNJU

Pored autorskog dela:

-glavni organizator (direktor -asistent kostimografa

filma/serije) -nabavljač rekvizite

-organizator (vođa snimanja) -masker

-organizator fin. poslovanja -vođa ekipe rasvetljivača

-pomoćnik reditelja -sekreatr ekipe (serije)

-asistent režije -fotograf

-sekretar režije

-muzički urednik (saradnik)

-tonski snimatelj

-asistent scenografa

Formiranje užeg dela produkcione ekipe (RTS)

Uži deo ekipe formira se u skladu sa pravilnicima televizija. RTS ima plansku službu, koja planira kapacitete, a sastav pojedinih programa ili emisija je uvek isti.

Na sastanku užeg dela televizijske ekipe reditelj upoznaje sve prisutne sa programsko-idejnom koncepcijom projekta

Na sastanku se vrši podela zadataka i utvrđuju se rokovi izvršenja i tehnički elementi proizvodnje.

Organizator ukazuje na operativne i materijalno-finansijke uslove.

Above the line i Bellow the line

Terminologija je u vezi sa budžetima iz ranih dana filmskih studija, kada je u budžetima postojala linija koja je delila troškove. Na filmu i televiziji above the line se odnosi na troškove projekta kreativne prirode kao što su gluma, režija, scenario,

a bellow the line podrazmeva troškove sporednih uloga i ekipe, kao i studija i tehnike, prevoza, lokacija, keteringa itd. Ovi troškovi su relativno ujednačeni za sve projekte, dok su above the line honorari stvar pojedinačnih pregovora.

KREATIVNI (NE-TEHNIČKI) KADAR

U principu, uključeni su u prevođenje scenarija u televizijski proizvod

Često se naziva i above-the-line kadar.

U jednostavnim strukturama, jedna osoba može istovremeno obavljati i above i bellow the line uloge.

I above i bellow the line su važan deo tima

Above-the-Line EKIPA

Izvršni producent

Producent

Pomoćnik i asistenti produkcije (PA’s)

Organizator

Reditelj

Pom. režije

Art Direktor

Dizajner zvuka

Scenarista

Below-the-line EKIPA

Šef studija

Tehnički direktor

Kamerman

Šef rasvete

Asistent u studiju

Video mikser

Tonski snimatelj

CG Operator/Grafičar

Videotape Operator

Šminker

Garderober

Dekorater

Tim pre-produkcije

Producent

Scenarista

Reditelj

Um. direktor

Glavni rasvetljivač

ULOGA PRODUCENTA

Utvrđuje cilj emisije

Određuje i priprema budžet za produkciju

Angažuje i ko-ordinira rad ekipe, tehnke, i produkcionih aktivnosti

PRIMER SURVIVORA

Line producer – odobravanje budžeta,upravljanje, izbor izvrš.producenta, ugovor sa koproducentima

Izvršni producent-Budžet, plaćanja izbor takmičara, koncept promocija,

Producent – supervizija, organizacija

Asistent producenta

Gl.organizator i asistenti

Game producer – kreativno planiranje

Segment producent/scenarista

Supervizor produkcije

ULOGA SCENARISTE

Interpretira definisanu poruku procesa u video produkciju

Identifikuje ono “što gledaoci treba da vide i čuju”

Određuje format produkcije

Proizvodi scenario koji ima nekoliko verzija u kojima se razjašnjava i dopunjuje prvobitna verzija

ULOGA REDITELJA

Prevodi scenario u video i audio

Bira tim saradnika i tehniku

Sarađuje sa scenaristom na scenariju

Sarađuje sa art direktorom na vizuelnom identitetu emisije

Art direktor

Scenografija i lokacije snimanja

Grafička oprema emisije

Produkciona ekipa

Ne-tehnička

Producent i asistenti

Reditelj

Pom. režije

Izvođači

Tehnička

Inženjer

Šef tehnike i šef rasvete

Snimatelj

Video mikser

Snimatelj tona

Above the Line Troškovi

Preprodukcija i supervizija

Below the Line troškovi

Produkcija i postprodukcija

IZBOR I određivanje mesta i objekta snimanja

Za elektronsku produkciju:

-u studiju (donošenje odluke u koji studio ili deo studija)

-izvan studija (složeniji postupak odlučivanja)

Informativne emisije

Prenosi događaja

Igrane sturkture, reality, itd.

Na osnovu režijske koncepcije, uobičajeno prethodni izbor lokacije vrši scenograf

Snimanje u studiju

Kontrolisani uslovi – primarni razlog snimanja u studiju

Scenografija (Set) – prostor adaptiran prilagođen dizajniran da odgovara potrebama produkcije

Elementi dekora i rekvizite

Tlocrt – raspored scenografskih elemenata i raspored kamera u studiju

Izgradnja scenografije ili pronalazak lokacije za snimanje

OBILAZAK/IZVIĐANJE TERENA

Na obilazak objekata idu: reditelj, scenograf, organizator, (snimatelj/direktor fotografije), a eventualno i producent.

Utvrđje se podobnost za snimanje sa kreativnog i tehičkog aspekta.

Organizator radi na obezbeđivanju objekata za snimanje (zakup, dobijanje dozvola...)

Na izviđanje terena objekat koji su ušli u uži izbor idu:

-reditelj -tehn.vođstvo –gl.kamerman –sekr.režije

-organizator –scenograf -as.režije –majstor svetla

-vođa ekipe rasvetljivača –tonski snimatelj -inženjer

FILMSKA PRODUKCIJA TV EMISIJA

U filmskom studiju

Van filmskog studija (eksterijer ili enterijer)

Na izviđanje trena idu:

-reditelj -vođa ekipe rasvetljivača

-glavni organizator –tonki snimatelj

-organizator

-filmski snimatelj

-scenograf

-as. Režije Praktikuje se fotografisanje

-sekretar režije svih objekata

IZRADA I RAZRADA KNJIGE SNIMANJA

Kod složenijih TV projekata reditelj izrađuje knjigu snimanja, u koju pored teksta ulazi i napomena o planu, uglovima snimanja i pokretima kamere, kao i elemenata grafike i korišćenja ostalih materijala.

Svaki sektor vrši razradu knjige snimanja.

izrADA, USVAJANJE I RAZRADA IDEJNIH SKICA DEKORA

Osnovne mogućnosti za ostvarivanje: izrada elemenata, korišćenje gotovih elemenata, iznajmljivanje i kupovina.

Sva idejna rešenja utvrđena su u vidu skica, nakon čega se vrši njihovo usvajanje

Pre izrade, neophodno je izvršiti tehničku razradu skica.

TELEVIZIJSKA SCENOGRAFIJA

DEKOR – Blende, viseći elementi, podijumi (platforme) i ostali delovi scenografije.

REKVIZITA - Scenska rekvizita, igrajuća rekvizita

ELEMENTI IDEJNOG REŠENJA SCENOGRAFIJE – Tlocrt, Skice i razrade dekora i rekvizite

DEKOR

Obzirom da kamera “vidi” scenografiju iz daleka i veoma blizu (total i krupni plan), scenografija treba da ima dovoljno detalja da izgleda uverljivo, a ipak jednostavna da ne bi izgledala prenatrpano.

Scenografija treba da omogući optimalne uglove i pokrete kamere, postavljanje rasvete, i da omogući nesmetano kretanje izvođača.

STANDARDNI ELEMENTI DEKORA

Standardni elementi dekora su blende, i različiti scenografski moduli. Koriste se da simuliraju zidove u enterijeru ili eksterijeru.

Blende sa razapetim platnom – drveni ram sa razapetim platnom (npr. Solvoteks). Imaju univerzalnu visinu (obično 3-4 m), ali različite širine (30cm do 1,5m).

Prednosti: relativno je jeftina, laka za održavanje, lako se postavlja. Mane: ne mogu se kačiti slike, tresu se kada neko zatvori prozor/vrata.

Blende od punog drveta (iverice) su mnogo kabastije i predviđene su za ozbiljne produkcije. Problem sa njima je što su teške i nezgodne za čuvanje. Takodje, odbijaju zvuk (ako su jako blizu jedna prekoputa druge). Za većinu emisija (vesti, jutarnji program, sapunice) se gradi poseban dekor koji ostaje postavljen sve vreme snimanja.

Modularni elementi

U manjim TV stanicama, koje nemaju mogućnost ni prostor za posebne scenografije, mogu se koristiti modularni elementi, koji u zavisnosti od kombinacije položaja mogu davati različite elemente.

Takodje, mogu se iskoristiti neki stari elementi scenografije, koji se mogu preraditi da bi se dobio nov izgled.

VISEĆI ELEMENTI

Dok su blende postavljene na podu studija, viseći elementi se kače na šine, na roštilj. Uključuju: 1) ciklorama, 2) platna i 3) zavese i draperije.

Ciklorama – Kontinualni komad platna ili muslina koji se proteže duž dva, tri i ponekad sva četiri zida studija. Ciklorama svetle boje (bež ili svetlo siva) je bolja nego tamna (zbog bojenja svetlom). Neka studija imaju ciklorame ugrađene kao deo zida.

PLATNO

Štampa na platnu

Hroma –ki platno koje se može izvući preko dela studija i studijskog poda radi postizanja hroma ki efekta.

ZAVESE I DRAPERIJE

Izbegavajte oštre detalje ili linije za zavese. Zavese bi trebalo da budu providne radi propuštanja svetla.

PRAKTIKABLI

Podijumi, platforme

Sredstva za podizanje uglavnom visine oko 15-30cm. Često i na točkićima da mogu lakše da se pomeraju.

Razni samostojeći trodimenzionalni elementi

REKVIZITA i scen. Oprema

Nameštaj (pravljeni/kupovni), dovoljna količina nameštaja da scena bude uverljiva, voditi računa o dimenzijama (npr. fotelja, kao i da ne budu suviše niske, da gosti ne bi čudno sedeli ili se mučili dok ustaju)

Igrajuća rekvizita, za razliku od pozorišne mora biti prava

ELEMENTI DIZAJNA SCENOGRAFIJE

Tlocrt – ucrtani elementi dekora sa dimenzijama u tlocrt studija.

TlOCRT

Veoma važan za sve članove ekipe

Reditelj koristi da vizualizuje emisiju i da fiksira pozicije i kretanje učesnika, dekorateri će koristiti za postavku dekora, majstoru svetla je potreban za postavku rasvete... (Važno: postavljanje rasvete gde je rasveta)

Neprecizno nacrtan plan može da proizvede problem u nedovoljnoj pokrivenosti pozadine npr. (kad “curi” scenografija), obratiti pažnju na koristan studijski prostor i ostaviti bar 2 m između nameštaja i blendi.

Dizajn pozadine, izbor boja i poda

Pozadina služi da poveže različite kadrove, i da im da osećaj jedinstvenog prostora,ne treba da bude ni previše jednostavna ni mnogo upadljiva. Prosvetljene blende, plazma TV kao elementi dekora. Obratiti pažnju na to šta hvata kamera.

Podijumi – najčešće se koriste za goste/izvođače kada sede, da bi ih postavili u visinu kamere.

Pod studija

Iako se retko vidi u emisiji (samo u totalima) nedovršeni pod odaje utisak kao da se emisija snima u nekoj garaži. Treba da bude takav da ne rementi rad kamera i da može da se demontira/ukloni ali i ponovo vrati u prvobitno stanje.

IZVOĐAČi

Izvođač govori direktno u kameru, igra voditelja-domaćina različitim gostima, učesnicima i publici u studiju, i svestan je prisustva publike ispred TV ekrana. Treba da gleda pravo u, ili još bolje kroz objektiv kamere.

Ako se koriste dve ili više kamera, voditelj gleda u pravcu kamere na kojoj je upaljena lampica

Vrlo često voditelji koriste promptere (idiote) pogotovo kada su u pitanju vesti

IZRADA operativnog plana ekipe

Jedno od osnovnih organizacionih sredstava kojeg izrađuje oranizator u konsultaciji sa rediteljem.

Treba utvrditi sve zahteve na realizaciji date emisije i koordinirati ih u operativnom smislu.

Operativni plan obuhvata:

-spisak članove produkcione ekipe i izvođača

-popis svih radnih procesa sa rokovima izvršenja

-Precizan plan realizacije (snimanja)

Razrada scenarija/knjige snimanja

Svaki scenario i knjiga snimanja predstavljaju kompilaciju scena, a svaka scena ima svoje zahteve koji koštaju određenu količinu novca.

Razrada se može uraditi putem određenih kompjuterskih programa, ali i “peške”.

Plan snimanja

Obuhvata:

Datum (i dan) snimanja

Vreme-satnicu snimanja

Raspored rada po objektima

Oznaka ent/ekst, dan/noć

Učešće izvođača po objektima

Specifikaciju potrebnih statista

Specifikaciju korišćenja tehn. Kapaciteta

Specifikaciju prevoznih sredstava

Specifikaciju ostalih potreba (pirotehnika, rekvizita itd)

Dobar plan snimanja treba svima da saopšti ko, šta, gde i kada radi.

Bitno je napraviti realističan plan snimanja – i pridržavati ga se.

Jedan od najvažnijih zadataka producenta jeste da proverava ispunjenje svih zadataka i da interveniše – pomaže da se reši problem čim on nastane.

Uvek informišite sve članove ekipe o promenama nastalim u planu snimanja, čak i ukoliko vam se to činilo nepotrebnim u tom trenutku.

Faktori koji utiču na budžet

Skoro svaka stavka u budžetu može imati raspon od veoma niske do veoma skupe. Trošak snimajuće ekipe po danu snimanja može varirati od nekoliko stotina do nekoliko desetina hiljada €.

Neki osnovni faktori od kojih zavisi budžet: troškovi u pre-produkciji, broj snimajućih dana(koji glumci i kolika ekipa), broj dana/sati u post-produkciji.

Izrada I OdOBRENJE KALKULACIJE TROŠKOVA

Nakon što su izvršene određene radne operacije (izbor objekata, izrada knjige snimanja, skica dekora, rekvizite, kostima, izbor izvođača itd.), može se pristupiti izradi kalkulacije troškova.

Nekad je obrnuto – fiksna cena proizvodnje diktira ostale radne operacije (npr. Izbor izvođača)

Producent i organizator izrađuju ovaj finansijski dokument.

BUDŽET, KALKULACIJA

Pravljenje budžeta ili kalkulacije troškova zahteva dosta veštine (ali i kreativnosti) od producenta. Ista priča može biti ispričana na hiljadu različitih načina. Troškovi mogu da variraju od veoma niskih do izuzetno skupih produkcija.

Novac je uvek centralni problem u svakoj produkciji, te jedna od osnovnih deviza producenta jeste: najbolji mogući kvalitet po najnižoj mogućoj ceni.

Obavezni elementi budžeta

Producent -Spec. efekti

Scenario / otkup prava -Muzika i ton.efekti

Scenarista -Prevoz

Reditelj -Ketering

Glumci/izvođači -Obezbeđenje

Snimajuća ekipa -Montaža

Troškovi kancelarije -Animacija

Lokacije -Nepredviđ. troškovi

Scenografija -Porezi i doprinosi

Kostim i šminka

Ostali elem. Budžeta

Osiguranje

Troškovi knjigovodstva

Advokatski troškovi

Troškovi prevoda

Promocija i marketing

Zaključivanje ugovora

Ugovori se zaključuju sa:

-autorima – spoljnim saradnicima

-drugim spoljnim saradnicima

-izvođačima

-trećim pravnim licima (zakup objekta, tehnike itd.)

Ugovor u pravnom smislu reguliše uslove i obaveze vezano za rad na određenom projektu, te iz toga proističe da sve ugovore treba definisati u fazi pripreme.

Osnovna pravila za izradu ugovora

Pravilno popunjen, u skladu sa dogovorom

Potpis je obavezan (i pečat) jer tako postaje pravosnažan.

Tačno utvrđuju prava i obaveze obe ugovorne strane na tom projektu, kao i rokove i termine za realizaciju, ali definišu i kaznene odredbe i načine za raskid ugovora ukoliko dođe do nepoštovanja nekih članova ugovora.

Često se koriste tipski obrasci ugovora, ali nekad je potrebno izraditi i posebne ugovore.

Nakon potpisivanja prosleđuju se odgovarajućoj fin. službi, za isplatu.

najčešći ugovori

Autorski ugovor

Ugovor o delu

Ugovor o sponzorstvu, poslovnoj saradnji

Ugovor o ko-produkciji

Ugovor o emitovanju

Ugovor o otkupu prava (licence etc.)

FINANSIRANJE PRODUKCIJE

Privatni investitori (pojedinci ili firme sa ekonomskim ili drugim interesom)

Donacije (državne ili nevladine org.)

Konkursi

Fondacije (domaće i strane)

Krediti

Saveti za uštedu troškova

Pregovaranje

Učešće u projektu (ko-producent)

Potpis na špici

Product placement

Angažovanje članova udruženja

Sponzori (robni i novčani)

Pravni okvir

Odgovornost producenta jeste da pravno zaštiti produkciju. To uključuje poznavanje, prava koje se odnosi na kinematografiju, radio-difuziju, oglašavanje, ali i radno pravo.

Za dogovor je dovoljno rukovanje i usmeno obećanje, ali je vaša obaveza i odgovornost da taj dogovor formalizujete.

Šta obuhvata ugovor

Prava i teritorije

Ugovori za televiziju se za razliku od filmskih potpisuju na serijale emitovanja, ili sezone

Cena (po epizodi, paušal, po snim.danu itd)

Potpisivanje na odj. špici

Ostala prava i prihodi

Izvođačke probe

2 osnovne vrste proba sa izvođačima:

1. hladne probe- koje se obavljaju bez uključivanja tehničkih uređaja za snimanje

2. tople probe – koje neposredno prethode snimanju, i zahtevaju učešće tehn. uređaja

U zavisnosti od vrsta izvođača: glumačke, muzičke, igračke i probe sa drugim izvođačima. Kada ima više vrsta izvođača, prave se posebne i zajedničke probe. Najčešće su glumačke u televiziji. Glumačke: čitajuće i mizanscenske.

Prvu probu – sastanak sa izvođačima zakazuje organizator, na kojem se upoznaje sa režijskom koncepcijom emisije i utvrđuje se dalji tok proba.

Čitajuće probe

Ili probe za stolom, imaju za cilj da se preciznije utvrde pojedini glumački zadaci i njihovo povezivanje, kao i da izvođači uvežbaju tekstove.

Mizanscenske probe

Uslovljava obezbeđivanje prostora za izvođenje kretanja i radnji glumaca. Na podu se ucrtavaju položaji izvođača, elemenata scenografije i kamere. Mizanscenskim probama prisustvuje i asistent režije, a poslednjim i drugi članovi ekipe. Nekoliko dana pre snimanja se održava kontrolna proba.

Obezbeđivanje elemenata dekora, kostima, maski i vlasulja

Moraju biti spremni pre nego se pristupi realizaciji

Izrada ili nabavka, pozajmljivanje, iznajmljivanje

Izrada u odgovarajućim radionicama ili usluge drugih lica

Obezbeđivanje rekvizite

Rekvizita se odnosi na predmete koji su potrebni za realizaciju emisije pri čemu dopunjavaju dekor. Kao elementi se pojavljuju različiti predmeti (ali i životinje) potrebni za snimanje.

U odnosu na namenu razlikujemo 2 osnovne vrste rekvizite: igrajuću i scensku.

Scenska rekvizita

Sastavni deo scenografije, proizilazi iz idejnih skica scenografije, a elementi se uklapaju u dekor emisije. Spisak utvrđuje scenograf pri čemu daje objašnjenje svakog elementa. Razlikujemo scenskog i nabavnog rekvizitera.

Igrajuća rekvizita

Ili režijska rekvizita je vezana za odvijanje radnje. Spisak izrađuje pomoćnik reditelja u konsultaciji sa rediteljem.

Dešava se da jedan predmet može pripadati i scenskoj i igrajućoj rekviziti.

Na televiziji bitna je i potrošna, živa i rekvizita od posebne važnosti.

Potrošna, živa i rekvizita od posebne važnosti

Potrošna rekvizita obuhvata jedan deo predmeta koji se koriste i troše u procesu realizacije snimanja emisije (hrana, piće, cigarete, ali i npr. sveće)

Živu rekvizitu čine životinje potrebne za realizaciju emisije, mogu biti elementi scenske i igrajuće rekvizite.

Rekvizita od posebne vrednosti (umetničke slike, skulpture, unikati...)

Oružje i pirotehnika

Su takođe elementi rekvizite. O nabavci i čuvanju vode računa oružar i pirotehničar.

Obezbeđivanje muzike i tonskih efekata

U većem broju TV emisija muzika ima prateću ulogu, pri čemu obezbeđivanje počinje u pripremnoj fazi produkcije. Značajna je uloga muzičkog urednika/saradnika.

Za neke emisije se komponuje posebna muzika. Učestvuju kompozitor, aranžer, muz. urednik, izvođači. Angažuje se muzički studio za snimanje.

Izbor muzike i zvučnih efekata

Izbor vrši muz. urednik/saradnik, pri čemu koristi fonoteku televizije. Predloge preslušava i reditelj i dogovara se oko definitivnog izbora.

Zvučni efekti (aplauzi, smeh, zvuk kiše, škripa vrata) korišćenjem postojećih arhiva ili snimanjem(šumaheri). Neposredno zadužen asistent režije.

Izbor i nabavka dokumentarnog i ilustrativnog materijala

Javljaju se u projektima u vidu filmskih i magn. snimaka, fotografija, slajdova, časopisa, crteža itd. Mogu se koristiti iz dva razloga:

1. Da bi bili ukomponovani u samu emisiju

2. Da bi poslužili reditelju i ekipi da se bolje upozna sa elementima projekta.

U većini emisija imaju dvostruku ulogu.

Asistent režije na osnovu knjige snimanja utvrđuje spisak potrebnih materijala. Potrebno je obezbediti pregled, obeležavanje i presnimavanje materijala.

Izrada špice i ostalih natpisa

Špica predstavlja natpis ili informaciju (putem slike i reči) o emisiji, kao i izvođačima i radnicima, koji su učestvovali u ostvarenju projekta. Razlikujemo najavnu i odjavnu špicu. Špice mogu biti animirane, izvučene iz video materijala, kao telopi, slajdovi itd.

Pored toga, postoji i niz drugih natpisa koji se koriste u emisiji.

Grafika na ekranu treba da bude jasna, logično raspoređena, čitljiva. Boja je jako bitna i njene odlike (zasićenost, transparentnost itd)

Uloga televizijske grafike je da da određene informacije, da vam kaže nešto o sadržaju emisije i da vam skrene pažnju.

Karakter generator i generator grafike

Kao elektronska grafička ilustracija koriste se : stereotipi, simboli i elektronski memorisani slajdovi.

Stereotipi su : podloge, maske, mape i planovi.

Simboli su : heraldički znaci, amblemi, atributi, alegorije, metafore i čisti elementarni simboli.

Navedeni oblici nalaze se u stalnoj memoriji i koriste se samostalno ili u međusobnim kombinacijama.

Koriste se kao ilustracija na celoj površini ekrana, kao aplikacija pored voditelja ili preko priloga.

Crteži, grafikoni i sheme prave se prema konkretnim potrebama.

Sugestivna snaga grafičkih ilustracija (inteligentni slajdovi), pogotovo simbola i metafora, veoma je velika, pa nalog za njihovu izradu daje samo adekvatno obrazovano lice. Ilustracije se rade na osnovu uputstva za korišćenje boja i obavezno ih za upotrebu odobrava urednik dnevnika.

Čisti slajdovi na celom ekranu ne koriste se.

Svi vizuelni elementi za prelazne maske između priloga ili segmenata emisije, uzimaju se iz špice TV dnevnika i vesti i uobličavaju se u samostalne celine.

Realizacija produkcije TV emisija

Objedinjuje sve radne procese koji se odnose na snimanje, odnosno direktan prenos televizijskih emisija.

Ispunjenje svih (ili skoro svih) radnih operacija iz faze pripreme predstavlja preduslov za početak realizacije

I u fazi realizacije razlikujemo:

-realizaciju produkcije na elekronski način

-realizaciju produkcije na filmski način

-realizaciju produkcije na kombinovani način

Realizacija emisija na elektronski način

Snimanje (radi kasnijeg emitovanja)

Ostvarenje direktnih prenosa (emisija koje idu uživo)

U oba slučaja razlikujemo rad u studiju i izvan studija (RK, ENG, EFP) ili kombinacije oba načina.

Kada je reč o snimanju, razlikujemo:

- Snimanje sa direktnom montažom (live to tape)

- Snimanje sa naknadnom montažom

Radne operacije u fazi realizacije

1. Hladna proba u opremljenom objektu

2. Tehnička priprema za rad u objektu

3. Postavljanje opšteg svetla

4. Kadriranje

5. Podešavanje svetla

6. Progon

7. Korektura svetla i podešavanje kamera

8. Kostimiranje, maskiranje i šminkanje izvođača

9. Kontrolna i generalna proba

10. Snimanje-direktan prenos

11. Pregled snimaka (u slučaju snimanja)

Progon

topla proba u kojoj se vrši povezivanje utvrđenih kadrova u veće celine, i uvežbavanje rada ekipe i izvođača.

Reditelj prekida i ponavlja određene delove projekta

Sekretar režije iz režije preko slušalica daje uputstvo kamermanima o njihovim zadacima

Vrste direktnih prenosa

U zavisnosti od događaja, može se napraviti podela na:

-političke

-kulturno-zabavne

-sportske

Najčešće se direktni prenosi i snimaju, a katkada se pribegava snimanju događaja uživo, da bi se odloženo emitovali.

Politički prenosi

Najčešće odložene prirode (izuzetak su inauguracije, sahrane državnika i sl.)

Prati se protokol političkog događaja

Ponekad može izazvati poseban interes, odnosno tenziju, ako se događaji raspliću pred kamerama (npr. Demonstracije ’91 ili Protesti prilikom proglašenja nezavisnosti Kosova)

Kulturno-zabavni prenosi

Zahteva u pripremnom periodu tesnu saradnju između izvođača pozorišne predstave, šou programa ili koncerta i reditelja prenosa.

Događaji se često nadgrađuju inkorporacijom prethodno snimljenih, ili drugih dokumentarnih materijala (npr. Dodela “Oskara” ili prenos izbora za pesmu Evrovizije)

Pre prenosa se izvršava kompletna proba

Realizacija prenosa korišćenjem reportažnih kola

Kod prenosa domaćih događaja, pored plaćanja TV prava i obezbeđivanja produkcionih troškova, planiranja (uvršćavanja u operativne i programske planove) potrebno je obaviti pripremne radnje.

Veza između studija i mesta dešavanja ostvaruje se putem linkovske veze, dok komentatorski ton se ostvaruje fiksnom telefonskom linijom. Kod velikih međunarodnih događaja sve više se insistira na prenosu putem optičkih kablova.

Uloga producenta u direktnom prenosu

Producent koordinira rad cele ekipe na izviđanju terena od polaska do povratka ekipe u stanicu. Njegovi zadaci su:

- Kontaktira sa predstavnicima organizatora takmičenja o svim detaljima vezanim za prenos, pogotovo ukoliko postoje sporne tačke

- Usaglašava zahteve reditelja, tehničkog vođstva i članova ekipe

- Precizira sve detalje sa upravom sportskog objekta, a na osnovu potreba za prenos

- Utvrđuje termine dolaska, montaže opreme, boravka, demontaže opreme i povratka ekipe

- Ugovara smeštaj ekipe ukoliko je prenos van mesta u kome je TV studio

- Reguliše ulazak ekipe u objekat i način komuniciranja

Završni radovi u produkciji emisija

U produkciji emisija na elektronski način- montaža (linearna i nelinearna)

U produkciji emisija na filmski način:

Razvijanje negativa, odnosno umkera

Montaža slike sa tonom, ili bez tona

Nahsinhronizacija

Snimanje muzike

Izrada špice i trikova

Montaža trake muzike i šumova

Sinhronizacija

Pasovanje negativa

Čitanje svetla za prvu tonsku kopiju

Izrada kopije za emitovanje

Kada je video materijal snimljen, započinje

proces postprodukcije koji sadrži sledeće faze:

montaža snimljenog materijala i presnimavanje odabranog materijala na novu traku

dodavanje telopa ili titlova radi identifikacije lica, mesta etc.

dodavanje specijalnih efekata ili animacija, kao i obrada snimljene slike

dodavanje muzike i zvučnih efekata, kao i obrada postojećeg tonskog zapisa

pravljenje kopija i distribucija

MONTAZA – linearna/nelinearna

DIGITALNA KOLOR KOREKCIJA

SPECIJALNI EFEKTI

ANIMACIJA POMOCU RACUNARA

Postoje programi pomoću kojih se stvaraju takozvani Computer Generated Images (CGI) tj. slike generisane u računaru. To je najsofisticiranija vrsta pune 3D animacije koja se sve više koristi u raznim tipovima zabavnih ili dečijih emisija i kvizova. Likovi stvoreni i animirani u računaru mogu se direktno umetnuti u sliku i manipulisati u realnom vremenu.

Digitalni kompoziting

Pregled i primopredaja emisija

Pregledu prisustvuju urednik i reditelj, obavlja se u što kraćem roku od finalizacije

Donose odluku o prihvatanju, tj. Primopredaji emisije

Pregledana emisija predaje se službi u okviru date stanice predviđenoj za čuvanje, izdavanje materijala za potrebe emitovanja, služba dokumentacije i sl.

Materijalno-finansijska likvidacija

Elementi scenografije, kostimografije, rekvizita moraju biti vraćeni u funduse

Evidentiranje i obračun učinaka rada tehničkih uređaja i radnika

Analiza obavljenih poslova, izveštaj o radufinansijski obračun

Finansijska dokumentacija za isplatu

Završni elaborat emisije, potpisuju organizator, urednik, producent

Emitovanje

Prema utvrđenom planu emitovanja

Režija dnevnog programa

FIN

U televiziji je ART DIREKTOR osoba koja usaglašava i usklađuje sve elemente vizuelne prezentacije (scenografija, svetlo, boje, grafička obrada, logotipi, slajdovi, kostim, šminka, frizura, nakit, rekvizita i igrajuća rekvizita, špice, džinglovi, muzički semplovi) na osnovu uređivačke politike, planiranih efekata na konkretne ciljne publike i kulturnu misiju koja je namenjena kući.

ART DIREKTOR kreativno koordinira rad scenografa, majstora svetla, grafičkih dizajnera, kostimografa, šminkera, frizera i kompozitora. On postavlja okvir za samostalno kreativno delovanje navedenih profesija.