OSNOVI FIZIOLOGIJE RADAOSNOVI FIZIOLOGIJE RADA

Prof. dr Milan PavloviProf. dr Milan Pavlović, ć, Katedra medicine rada, Katedra medicine rada,

Medicinski fakultet u BeograduMedicinski fakultet u Beogradu

Definicija pojma fiziologije radaDefinicija pojma fiziologije rada

To je grana medicine rada kojaproučava procese u organizmu tokomobavljanja rada:a) tokom fizičkog (mišićnog) radab) tokom umnog radac) tokom senzornog opterećenja pri radu(vid, sluh, miris)Početak razvoja krajem 19. veka

VRSTE RADAVRSTE RADA

FizičkiFizičkiUmniUmniMešovitiMešoviti

FizičkiFizički radrad se deli se deli nana::a) a) dinamičkidinamički -- izotoničkaizotonička kontrakcijakontrakcija

mišićamišićab) b) statičkistatički -- izometrijskaizometrijska kontrakcijakontrakcija mišićamišićac) mešoviti c) mešoviti -- kombinacija dinamičkog i kombinacija dinamičkog i

statičkog radastatičkog rada

Promene Promene kardiovaskularnogkardiovaskularnogsistema pri radusistema pri radu

ParametarParametar MirMir UmerUmer. rad Maks.. rad Maks.Udarni vol.Udarni vol. 70 ml70 ml 120120 150150--200200PulsPuls 6060--8080 116116 145145--200200MMV srcaMMV srca 44--5 5 litlit.. 1010--15 2515 25--35 l.35 l.SistSist. . pritprit.. 120120 150150 200200--220220Dijas. Dijas. pritprit.. 8080 8080 8080--8585PulmPulm. . pritprit. . 2020 3636 5050UkUk. . perper.otpor.otpor 14901490 12001200 450450

Distribucija minutnog volumena Distribucija minutnog volumena srca pri radu u mlsrca pri radu u ml

CirkulacijaCirkulacija MirMir UmerUmer.. Maks. Maks. SplanhičnaSplanhična 14001400 600600 300300RenalnaRenalna 11001100 600600 250250CerebralnaCerebralna 750750 750750 750750KoronarnaKoronarna 250250 750750 10001000SkelSkel. mišići. mišići 12001200 1250012500 2200022000KožaKoža 500500 19001900 600600Protok krvi kroz mišiće koji rade Protok krvi kroz mišiće koji rade -- 25 x veći25 x veći

Prilagođavanje ventilacije pri raduPrilagođavanje ventilacije pri radu

ParametarParametar Mirovanje Maksim. radMirovanje Maksim. radDisajni vol.Disajni vol. 500 ml500 ml 22--2.5 2.5 litlit..FrekvencijaFrekvencija 1212--1616 4040--5050Min. Min. ventvent.. 66--8 8 litlit.. 100100--140 l.140 l.RawRaw blago blago smanjsmanj..Dif. kap. ODif. kap. O22 30 ml/min/30 ml/min/mmHgmmHg 120 m120 mPOPO22 artart. krvi. krvi 7575--9595 nepromneprom..PCOPCO2 2 artart. krvi. krvi 3535--4545 blag padblag pad

MetaboličkeMetaboličke promene pri obavljanju promene pri obavljanju fizičkog radafizičkog rada

Parametar MirovanjeParametar Mirovanje OpterećenjeOpterećenjepHpH artart. krvi . krvi -- 7.367.36--7.407.40 7.207.20--7.107.10KoncKonc. . laktatalaktata -- povećpoveć. tek iznad 60% VO. tek iznad 60% VO22

KoncKonc. glukoze . glukoze -- značajno povećanjeznačajno povećanjeBikarbonati Bikarbonati -- standardni, bazni ekscesstandardni, bazni ekscesUtilizacijaUtilizacija OO22 25%25% 75%75%Kiseonički pulsKiseonički puls 2.52.5--3 ml3 ml 20 ml20 mlVOVO2 2 u miš. tkivu 3 ml/minu miš. tkivu 3 ml/min 300 ml300 ml

BioenergetikaBioenergetika pri obavljanju pri obavljanju fizičkog radafizičkog rada

Anaerobni izvori:Anaerobni izvori:ATP, ADP i CP ATP, ADP i CP -- za velike i za velike i kratkotrajkratkotraj. . napore do 10napore do 10--20 sekundi20 sekundiglikolitičkaglikolitička fosforilacijafosforilacija -- resintezaresinteza ATP ATP obezbeđuje energiju za još 20obezbeđuje energiju za još 20--25 25 seksek..

Aerobni izvoriAerobni izvorioksidativnaoksidativna fosforilacijafosforilacija -- sagorevanje sagorevanje ugljenih hidrata i masti (ugljenih hidrata i masti (KrebsovKrebsov ciklus)ciklus)VOVO22 -- 0,25 l. u miru do 2.50,25 l. u miru do 2.5--3.0 3.0 litlit..--opteropter. .

PotrošnjaPotrošnja energijeenergije pripri različitimrazličitimvrstamavrstama radarada

Mirovanje: 4-6 kJ/min, 1 MET=3.5 ml O2/kg TM, ili 250 ml O2/minutLak rad - 10.9 do 15.5 kJ/min, do 2.5 METSrednje težak rad - 15,5-20,5 kJ/min Težak rad - 20,5-26 kJ/minVrlo težak rad - preko 26 kJ/min Maksimalan rad - 50-80 kJ/minMaks. potrošnja O2 - 50-70ml/kg (muškarci)

ZamorZamor i i vrstevrste zamorazamora

Fiziološka pojava- signal za organizamOpšti i lokalni zamorFizički, umni i senzorni zamorMehanizam nastanka zamora: teorije promenjene hronaksije nervnih vlakana, ugušenja (def. O2), iscrpljenja ATP i ADP, intoksikacije (laktati i piruvati) dezintegracije CNS i infibicicja centara koji su bili angažovani pri radu

ZnaciZnaci i i simptomisimptomi zamorazamora

Fizički zamor- usporenje mišić. aktivnosti, nespretni pokreti, češće pauze, smanjenje snage kontrakcije, smanjenje produktivnosti, veći proizvodni škart, češće povređivanje na radu, diplopije, bol u mišićima, obilno znojenjeUmni- opadanje intelektualnih sposobnosti, sporije rasuđivanje, promena raspoloženja, pospanost, smanjenje koncentracije, padanje glave, pojačano treptanje i sl.

PremorPremor i i sprečavanjesprečavanje zamorazamoraradnikaradnika

Premor je hronični zamor - patološka pojava koja traje duže od 24 sataZnaci premora: pojačana razdražljivost, gubitak apetita, neurotično ponašanje, gubitak interesovanja, nemotivisanost za rad, smanjenje imunološke odbraneSprečavanje premora: pravilan režim rada i odmora (aktivan i pasivan odmor, pravilan raspored radnih smena i sl.)

STRES NA RADUSTRES NA RADU

Selye: Opšta nespecifična reakcija organizma izazvana nepovoljnim uticajima iz spoljnje i unutrašnje sredineVrste stresa: fizički, biološki, psihološki, socijalni i psihosocijalni stresAkutni i hronični stresStresna reakcija: faza alarma, mobilizacije i faza sloma ili iscrpljenja sa pojavom inhibiranosti radnika

UZROCI PROFESIONALNOG STRESA

Odgovornost za bezbednost osobljaOdgovornost za skupu opremuOdgovornost za poslovanje firmeUsamljenost na radnom mestuZamorni kontakt sa drugim licimaNametniti ritam radaRepetitivni i monotoni posloviOgraničenje slobode i inicijative u poslu

Kliničke manifestacije stresaJOB BURNOUT SYNDROME

- menadžeri, lekari, inženjeri i drugiTEHNO STRES

- nemogućnost praćenja novih tehnologija

PREVENCIJA STRESA- profesionalna selekcija za stresogena

radna mesta- psihološka priprema