Click here to load reader

Osnovi socijalne psihologije

  • View
    4.710

  • Download
    7

Embed Size (px)

Text of Osnovi socijalne psihologije

PREDMET SOCIJALNE PSIHOLOGIJE:Socijalna psihologija kao posebna empirijska psiholoska disciplina se formira tek 20-ih godina XX veka. Najopstije receno,njen predmet je proucavanje drustvenog ponasanja ljudi!!Ali,izrazom drustveno ponasanje predmet socijalne psihologije nije dovoljno jasno odredjen.Cesto se navodi da drustveno ponasanje proucavaju razne od drustvenih nauka. U nastojanju da se jasnije odredi predmet proucavanja socijalne psihologije istice se da taj predmet cini ponasanje pojedinaca u drustvu,u drustvenom kontekstu ili u drustvenoj situaciji!!!Naglasak se stavlja na pojam pojedinac. Zeli se istaci da se socijalna psihologija uvek interesuje za individue,pojedince,njihove dozivljaje i postupke;a ne za drustvo i drustvene institucije u celini niti za rezultate zajednickog drustvenog zivota. # SHVATANJA LAIKA: * ponasanje ljudi u masi * proucavanje agresivnog ponasanja ljudi * proucavanje misljenja i uverenja ljudi o raznim drustveno vaznim pitanjima Pojam SOCIJALNE SITUACIJE obuhvata druge osobe,grupe ljudi,ustanove i organizacije koje postoje u drustvu,proizvode drustvenog zivota i rada ljudi kako materijalne(naselja,putevi) tako i nematerijalne(jezik,umetnost,kultura). 3 moguca odnosa izmedju pojedinaca i socijalne situacije: a) Neposredne interakcija kako izmedju pojedinaca tako i izmedju grupa b) Uticaj socijalnih situacija na ponasanje ljudi i njihove psihicke f-je i osobine c) Uticaj psihickih karakteristika ljudi na socijalne situacije i drustvena zbivanja

PROBLEMI IZUCAVANJA:I) PROUCAVANJE RAZLICITIH VIDOVA NEPOSREDNE INTERAKCIJE LJUDI1) Proucavanje komuniciranja medju ljudima 2) Izucavanje opazanja i ocenjivanja drugih osoba i njihovih osobina 3) Proucavanje tzv.interpersonalne privlacnosti 4) Proucavanje ponasanja ljudi u struktuiranoj i u nestruktuiranoj grupi

II) PROUCAVANJE DELOVANJA RAZLICITIH SOCIJALNIH FAKTORA NAOPAZANJE,MISLJENJE,MOTIVACIJU I CELOKUPNU LICNOST 1) Proucavanje procesa socijalnog ucenja putem kojih se ostvaruje socijalizacija 2) Proucavanje delovanja pojedinih drustvenih cinilaca na promene u ponasanju pojedinaca 3) Proucavanje posledica delovanja socijalnih faktora na psihicke f-je coveka i na njegovu licnost u celini 4) Proucavanje socijalne motivacije ljudi 5) Proucavanje formiranja,menjanja i delovanja socijalnih stavova i vrednosti

1

III) PITANJA O ULOZI POJEDINIH PSIHICKIH F-JA I POSEBNO LICNOSTI INJENIH OSOBINA NA DRUSTVENE POJAVE I DRUSTVENO ZBIVANJE 1) Proucavanje politickog ponasanja 2) Javljanje delikventnog i devijantnog ponasanja 3) Psihologija medjunarodnog ponasanja 4) Proucavanje uloge psiholoskih cinilaca u ekonomskom zivotu

DEFINICIJE SOCIJALNE PSIHOLOGIJE:*Opisna definicija: naucna disciplina koja proucava uticaj socijalnih cinilaca na ponasanje pojedinaca,njihovo ponasanje kada su u neposrednoj interakciji,kao i ulogu psiholoskih karakteristika ljudi u drustvenom zbivanju. * Veoma cesto se socijalna psihologija odredjuje kao naucni studij o tome kako ljudi uticu jedan na drugoga. FLOYD ALLPORT: Grana psiholoske nauke koja se bavi proucavanjem ponasanja pojedinaca u multiindividualnim i kolektivnim situacijama ! ! ! BARANOV: Izucavanje psihicke aktivnosti ljudi u kolektivu i masi,a koje se javljaju na osnovu medjudejstva licnosti Ovakve definicije su preuske!!!Zanemaruju: a) Probleme socijalizacije b) Probleme delovanja psiholoskih cinilaca na drustvene pojave G.ALLPORT: Predmet socijalne psihologije je proucavanje socijalne prirode pojedinca sa glavnim ciljem da se razume i objasni kako na misao,osecanje i ponasanje pojedinaca utice aktuelno,zamisljeno ili implicitno prisustvo drugih ljudi!!! Time sto navodi ne samo aktuelno prisustvo dugih ljudi nego i implicitno i zamisljeno njihovo prisustvo, ova definicija ne ogranicava predmet socijalne psihologije na izucavanje aktuelne interakcije medju ljudima!! SHERIF: Predmet socijalne psihologije je naucni studij neposrednog iskustva i ponasanja ljudi u odnosu na socijalnu situaciju ! ! ! Ova definicija je najpogodnija iz nekoliko razloga: a) Ukazuje da je neophodno izucavati ne samo postupke ljudi nego i ono sto dozivljavaju 2

b) Ne ogranicava se na proucavanje neposredne interakcije ljudi nego zahteva proucavanje ponasanja i iskustva u odnosu na socijalnu situaciju c) Formulacijom u odnosu na socijalnu situaciju dozvoljava tumacenje da je predmet socijalne psihologije,pored proucavanja interakcije ljudi,i proucavanje uticaja socijalnih faktora na ponasanje pojedinaca,kao i proucavanje uticaja ljudi i njihovih psihickih karakteristika na drustvene pojave i drustvena zbivanja.

SOCIJALNA PSIHOLOGIJA I OPSTA PSIHOLOGIJA:Veza izmedju opste i socijalne psihologije je neosporna.Ali o tome kakav je odnos izmedju opste i socijalne psihologije postoje razlicita misljenja. HAL: Opsta psihologija otkriva osnovne zakonitosti psihickog zivota,a socijalna psihologija te opste vazece zakonitosti primenjuje na probleme kojima se ona bavi.Da bi se otkrile opste zakonitosti socijalnog ponasanja coveka,dovoljno je primeniti saznanja opste psihologije.Opsta psihologija otkriva opste principe ponasanja,a socijalna psihologija te principe ekstrapolira na odredjene probleme kojima se bavi. A: istice da je nemoguce upoznati principe ljudskog ponasanja ako se ne proucava i odnos izmedju pojedinaca i drugih ljudi,ako se zakljuci donose samo na osnovu posmatranja odnosa oveka i fizike drai.Socijalna psihologija nije prosta primena principa opste psihologije ili deo opste psihologije. Opsta psihologija proucava one procese kod kojih socijalni faktori nisu odlucujuci,iako imaju ulogu i treba ih uzimati u obzir;a socijalna psihologija proucava one fenomene kod kojih su socijalni faktori odlucujuci ! ! ! *** Razlozi zbog kojih je socijalna psihologija samostalna psiholoska disciplina: a) Postoji cela oblast pojava kojima se opsta psihologija ne bavi (npr. ponasanje pojedinaca u grupi) b) Socijalna psihologija ima posebne naucne postupke stvorene radi izucavanja socijalno-psiholoskih pojava c) Orijentacija socijalne psihologije je drukcija od orijentacije opste psihologije cak i onda kada izucavaju iste psihicke aktivnosti: opsta psihologija se bavi izucavanjem psihickih procesa uopste,posmatrajuci ih apstraktno i izucavajuci ih u odnosu na fizicke objekte socijalna psihologija izucava psihicke procese s obziroma na socijalnu situaciju

SOCIJALNA PSIHOLOGIJA I SOCIOLOGIJA:

3

Razlika izmedju socijalne psihologije i sociologije je u tome sa kog aspekta posmatraju pojave!!! KLAJNBERG ilustruje razliku izmedju socijalne psihologije i sociologije na primeru proucavanja gangova: *Socilog se interesuje za ekonomske i druge socijalne uzroke koji su doveli do formiranja ganga,za odnose ganga prema raznim socijalnim institucijama,za efekat delovanja ganga na zajednicu. * Socijalni psiholog-njega interesuju psiholoske karakteristike pojedinca i ganga u celini,licni stavovi pojedinaca,kao i stavovi karakteristicni za ceo gang,zivotne istorije pojedinih clanova 1) Socilogija obraca paznju na grupu u celini Socijalna psihologija obraca paznju na psihicke momente u vezi sa grupom(stavove ,crte licnosti) 2) Sociolog proucavajuci grupu trazi ono sto je slicno i jednako u ljudskom ponasanju Socijalni psiholog ukazuje na individualne razlike i nastoji da ih protumaci 3) Socilog se zadrzava na sadrzajima ponasanja clanova grupe,na sadrzajima drustvenih normi Socijalno psiholog obraca paznju na procese,na to kako dolazi do odredjenog ponasanja i formiranja odredjenih shvatanja

SOCIJALNA PSIHOLOGIJA I ANTROPOLOGIJA:ANTROPOLOGIJA= nauka o coveku FIZICKA ANTROPOLOGIJA = deo antropologije koji proucava telesne karakteristike clanova drustva SOCIJALNA ANTROPOLOGIJA= deo antropologije koji proucava pojedine oblike i proizvode drustvenog zivota KULTURNA ANTROPOLOGIJA= bavi se proucavanjem kulture primitivnih drustava,nerazvijenih naroda i plemena ANTROPOLOGIJA PSIHOLOLGIJA interesuje se za karakteristicne nacine psihicke procese i aktivnost organizovanja zivota u razlicitim pojedinaca,pripadnika tih zajednica drustvenim zajednicama VS SOCIJALNA interesuje se za

4

3 PERIODA U RAZVITKU SOCIJALNE PSIHOLOGIJE:I) OD ANTICKIH VREMENA DO POLOVINE XIX VEKA To je prvi period u kojem socijalna psihologija ne postoji kao posebna ni teorijska ni empirijska disciplina.Pojedini socijalno-psiholoski problemi se pretresaju uu okviru filozofije.Ne vrse se sistematska ispitivanja.Socijalna psihologija u tom periodu ne postoji kao pposebna ni teorijska ni empirijska disciplina. II) OD DRUGE POLOVINE XIX VEKA DO 20-ih GODINA XX VEKA Problemi socijalne psihologije tretiraju se posebno,odvojeno od drugih problema.Postoji socijalna psihologija kao teorijska disciplina,ali ne postoji kao empirijska. III) POCETAK XX VEKA To je period u kome se socijalna psihologija konstruise kao posebna empirijska nauka sa fiksiranim predmetom i razvijenim metodama i tehnikama.

PLATON smatra da drustvo nastaje i postoji jer ljudi sami sebi nisu dovoljni.Potrebnaje organizovana aktivnost veceg broja ljudi da bi se mogli odrzati!!!Van drustva pojedinci ne bi mogli zadovoljiti ni svoje osnovne potrebe.Zato ljudi stvaraju drustvo(drzavu) i zato ga odrzavaju.Drzave mogu biti dobre i lose.To zavisi,pre svega,od toga kakvi su ljudi koji drzavaom upravljaju.

ARISTOTEL ljudi zive u drustvu zbog toga sto po svojoj prirodi teze za drustvenimzivotom,sto su drustvena bica!! I on,kao i Platon,navodi da je drustvo neophodno da bi se ljudi odrzali.Najsposobniji treba da upravljaju drustvom.Vecina ljudi je po prirodi lenja i glupa,i bliza zivotinjama nego bozanstvu.Sve ljude je moguce i potrebno vaspitavati za drustveni zivot.

HOBS smatra da ljudi zive u drustvu jer je to neophodno za njihovo odrzanje!Drustveni zivot ne proizilazi iz prirode coveka!!!Drustveni zivot je nasilje nad ljudima!!! Covek je po prirodi samoziv i sebican.Smatra da je izvor drustvenih teskoca i drustvenog zla u rd

Search related