Click here to load reader

Osnovi sociologije rada

  • View
    1.429

  • Download
    13

Embed Size (px)

Text of Osnovi sociologije rada

Osnovi sociologije rada: Prva Grupa Pitanja1. *Pojam Radne Organizacije vedski sociolog Arne primeuje da su organizacije najuoljivija osobina socijalnog pejzaa modernih drutava. Radne organizacije su najbrojnije i najznaajnije organizacije u kojima se odvija sve bitno to karakterie sferu rada tih drutava. Za dananje ljude raditi znai biti u nekoj radnoj organizaciji. Ipak odreen deo rada odvija se izvan organizacije: Rad u domainstvu, kuni rad Legalan ili na crno, rad u organizacijama koje nisu radne itd. Bitna drutvena deavanja u velikoj meri utiu na preoblikovanje strukture radnih org. Stoga je razumljivo da je u 20. veku najvie panje posveeno radnim org. te da je moderna sociologija rada najrazvijenija kao sociologija radnih organizacija. Moderne radne organizacije tee poveanju efikasnosti i humanizaciji radnih odnosa.Efikasnost i humanost nisu nuzno ni saglasna ni suprotstavljena svojstva radnih organizacija; specificna drustvena desavanja u radnim organizacijama modernih drustava u znaku su teznji za njihovom efikasnoscu, humanoscu, ali i u znaku prevzilazenja drustvenih sporenja razlicitih socijalnih aktera zbog teskoca u prakticnom primenjivanju i usaglasavanju navedenih nacela. Dananje radne organizacije teko moemo razlikovati od drugih njihovim fizikim svojstvima (ne vai za industrijske radne org. fabrike itd.). Njihova funkcija je u dananjem drutvu iskazana normativno, dakle u vidu pravnih oznaka.na osnovu kojih se izvesne organizacije proglasavaju radnim . Sustinsko odredjenje je da su radne organizacije institucionalno organizovane celine unutar kojih se ostvaruje bilo koji vid radne delatnosti i to kao primarne i trajne delatnosti te celine. Dakle radna organizacija mora da obavlja odreeni rad koji e istovremeno biti uslov njenog opstanka.Radne organizacije prepoznaju se kao institucionalno uredjeneno mnostvo ljudi i sredstava cije je delanje centrirano na proizvodjenje drustveno korisnih dobara (sredstava, resursa, usluga...) nuznih za svakodnevni zivot ljudi i gde je tzv. Radni pogon kljucni element organizacije. Takodje , pripadnost radnoj organizaciji ispoljava se sistemom radnih uloga kojim se mnostvo ljudi pretvara u organizovanu drustvenu grupu cije je delanje prevashodno ciljno racionalno. Naravno pripadanje coveka organizaciji doseze samo do granice njegove drustvene uloge.Ljudi su sredstva kojima organizacije ostvaruju svoje ciljeve no ta korist je obostrana jer one takoe slue pojedincima za ostvarenje linih ciljeva. Talkot Parsons je primetio nastanak organizacija (ukljuujui i radne) kao posledicu podele rada u drutvu. On je zapazio da tamo gde se proizvodnja outputa i njihova potronja deavaju unutar iste strukturalne zajednice(u primitivnim drustvvima ) nema potrebe za izdvajanjem specijalizovanih organizacija. Po vrsti Output-a (proizvoda, usluga, korisna dobra) koji organizacije proizvode, moemo ih podeliti na:

1

1. Ekonomske posluju po principu tzv. Ekonomskog rauna.Primarni cilj im je da reprodukuju i uvecaju ekonomske vrednosti sredstava ulozenih u organizaciju.Od njih se razlikuju organizacije kojima su neki drugi ciljevi primarni (politicke, kulturne, duhovne) 2. Neekonomske nastoje ekonomisati sredstvima ali njihovi primarni organizacijski ciljevi nisu definisani kao sticanje profita, ve kao zadovoljavanje odreene ljudske i drutvene potrebe.(sticanje i irenje znanja, ublaavanje egzistencijalnih nevolja itd.) Dakle radne organizacije su odreene podelom rada, odreenim aktivnostima kao i resursima (ukljuujui i ljudske) te drutvenim tkivom koje oznaava samo organizovanje.Naravno , i ove organizacije nastoje ekonomisati sredstvima,ali im to nije primarni cilj. Uspostavljanje radne organizacije kao relatvno trajnog aktera u drustvenoj sferi koja je oznacena kao sfera rada, a cije organizacijsko delovanje moze biti opisivano, analizirano, usmeravano, podrazumeva drustveno izdvajanje izvesne delatnosti, utvrdjivanje specificnih trajnijih ciljeva te delatnosti, te udruzivanje izvesnih pojedinaca radi ostvarivanja tih ciljeva i njihovo organizovanje unutar odredjenih organizacijskih granica. Dakle, pojmovno radna organizacija podrazumeva odredjene aktivnosti, ljude i resurse , ali i ono drustveno tkivo koje oznacava samo organizovanje aktivnosti ljudi u delatnu celinu prepoznatljivog identiteta i jasnih granica u socijalnom prostoru. Pogledi na organizaciju: Maks Veber vidi organizaciju kao skupinu sa upravnim aparatom. Koja trajno dela sa nekim ciljem,. Bauman vidi organizaciju kao povezivanje raznih specijalizovanih uloga zarad ostvarenja izvesnih ciljeva. Blau definie organizaciju kao mreu socijalnih odnosa u ostvarivanju odreenih ciljeva. Etzioni odredjuje organizacije kao drustvene jedinice svesno napravljene za specificne ciljeve i karakterise ih podela rada, nadleznosti i komunikacija koje nisu slucajno obrazovane vec planirane. Hal vidi organizacije kao kolektivitete sa ustanovljenim granicama, normativnim poretkom, nivoima nadlenosti, sistemom komunikacija i koordinacije lanstva. Na osnovu Halovog vienja org. moemo utvrditi da ona mora imati: 1. Zakonski jasno odreenu funkciju 2. Hijerarhiju 3. Norme 4. Splet personalnih odnosa Stanje organizovanosti dovodi se cesto u vezu sa procesima diferencijacije, standardizacije, koordinacije,kontrole ponasanja, komuniciranja, odrzavanja datog ciklusa aktivnosti, kao i sa procesima odlucivanja i upravljanja. Sejn definise organizaciju kao racionalno koordiniranje aktivnosti odredjenog broja ljudi radi postizanja zajednickih namera ili ciljeva.

2

Sajmon stavlja naglasak na komuniciranje, odredjujuci organizaciju kao semu komuniciranja gde se svakom clanu daju informacije, ciljevi i stvaraju ocekivanja u pogledu onoga sto cine drugi i odredjuje kako na to reagovati. Rus istice da neka skupina ljudi biva organizovana kada njihove aktivnosti dobiju obrazac i kada se uspostavi ciklus aktivnosti tako da delatnost datog kruga ljudi postane predvidljiva. Beike odredjuje organizaciju kao trajan sistem diferenciranih i koordiniranih aktivnosti koji koristi ,transformise, sastavlja specifican niz ljudi , materijalnih , ideativnih i prirodnih resursa u jedinstvenu celinu sposobnu za resavanje problema u zadovoljavanju ljudskih potreba, u interakciji sa drugim sistemima aktivnosti i resursa u datoj okolini . (Mincbergova sema, pitanje 6) Vazno je napomenuti da iako radna organizacija ne postoji bez konkretnih ljudi koji je cine, postoji i nesto nesvodivo na sam skup pojedinaca . To znaci da drustveni identitet radne organizacije odredjen njenom ciljnom funkcijom , opstaje uprkos promenama njenog radnog kolektiva . Stoga, radna organizacija ima obelezja i drustvene ustanove i nije svodiva na ma koju skupinu ljudi koji bi usput bili udruzeni u nekom radnom aktu. Cilj organizacije ne moze se svoditi na ciljeve radnog kolektiva koji tu organizaciju cine . Kada se jave problemi u organizaciji oni se reavaju logikom racionalizacije, to bi znailo da organizacija ima jedan cilj i za svaki problem s kojim se susretne mora imati spremno reenje koje e joj omoguiti postizanje cilja.

2.* Birokratski model organizacijeModerna epoha u znaku je industrijalizma, kapitalizma i birokratske konstitucije privrednih ali i veine drugih institucija. Maks Veber primetio je poetkom 20. veka da e trend birokratizacije, kao izraz opteg trenda racionalizacije, obeleiti privredni ivot modernih drutava. Iako je krajem 20. veka iskazana elja za debirokratizacijom drutva, savremena drutva ulaze u novi milenijum sa predominacijom organizacija birokratskog tipa. Po Veberu uspostavljanje birokratskog modela organizacije proizilazi iz: 1. Porasta veliine i kompleksnosti organizacija 2. Poveanja tenje za efikasnou 3. Uveanja dobara od opteg interesa (o kojima se brinu organizacije uspostavljene kao javne slube) 4. Uveanja drutvene moi birokratskih aparata koji od srtedstava vlasti sami postaju birokratska vlast. Maks Veber je znaajan za sociologiju zbog uvoenja termina idealni tip. On idealni tipski razlikuje tri oblika vlasti: 1.Harizmatski 2. Tradicionalni 3. Racionalni kome odgovara birokratski tip organizovanja

3

Birokratskim tipom organizacije treba smatrati organizaciju u kojoj se osnovni organizacijski poredak zasniva na birokratiji tj. birokratskoj vlasti. U birokratskom tipu vlasti, pa time i u birokratskoj organizaciji, vlada biro (ured) sa imenovanim licima koja vladaju primenjivanjem unapred utvrdjenih i racionalnih pravila odlucivanja.Takva se vlast smatra legitimnom zbog nacina racionalnog vladanja , ane zbog harizmatskog vodje ili tradicijom date moci vladaru. Organizcije mogu biti birokratizovane celokupno i delimino (npr. samo administracija moze biti birokratizovana, a drugi sektori mogu biti pod harizmatskom upravom). Bitne osobine birokratske organizacije su: 1. Upravna vlast se konstituie kao inovnika vlast putem cinovnickog upravnog aparata , gde postoji stroga podela nadleznosti i gde se dela po nacelu kompetencije ili sluzbene duznosti. Buduci da se moc i ovlascenja primarno baziraju na znanju , svako u birokratskoj organizaciji mora biti kvalifikovan za datu duznost i to kvalifikovan na tacno utvrdjeni nacin, sto se dokazuje diplomom ili interno priznatom kvalifikacijom. 2. Ureena je po naelu hijerarhije sto znaci da se svi koji cine jednu birokratsku organizaciju nalaze u odnosu nadredjenosti i podredjenosti i da sve aktivnosti prolaze kroz razlicite hijerarhijske nivoe.Zbog ovakvog hijerarhijskog reda , u birokratskoj organizaciji ne moze biti nepopunjenih radnih mesta ili prekida u hijerarhijskom poretku. 3. Poslovi (aktivnosti) poivaju na unapred odreenim pisanim i optevaeim pravilima. Stalno se razdvaja sluzbeno od privatnog (misljenje, ponasanje) i to vazi za sve clanove organizacije. Poznavanje i primenjivanje pisanih pravila bitan je uslov efikasnosti birokratske organizacije i zato takva organizacija angazuje radnu snagu trazene strucnosti i to proverava posebnim strucnim ispitom. Postujuci pis