47. PORODICAOna je neizbean deo ljudskog drutva koji ulazi u temelje drutvene organizacije.Obeleja koja porodicu ine posebnom drutvenom grupom su:1. polni odnosi i bioloka reprodukcija2. srodniki odnosi (bio-socijalne veze), na kojima su utemeljeni polni tabui i podela uloga unutar porodice3. socijalni odnosi u porodici (podizanje dece, moralna, zatitna funkcija)4. ekonomske delatnosti (proizvodno-potroake ili samo potroake funkcije porodice)Kategorije,Porodica je najstarija i najprirodnija od svih zajednica, ona se uspostavlja brakom.U njoj se raaju deca koja nastavljaju porodicu i tako se ljudska vrsta odrava.To je bioloka kategorija porodice.U porodici postoji potreba da se na mlada pokolenja prenese normativni sistem konkretnog drutva.Zbog toga porodica nikada nije bila privatna stvar njenih lanova.Porodica je I drutvena kategorija.Ona je drutveno regulisana, u tom smislu su polni odnosi I bioloka reprodukcija istovremeno idrutveni odnosi.Srodstvo,predstavlja veze izmeu pojedinaca uspostavljene posredstvom braka ili linija porekla.Krvno ili prirodno srodstvo je utemeljeno na roenju.Ono se moe raunati po mukoj (oevoj) liniji (patrilinearno srodstvo)i po enskoj (majinoj) liniji (matrilinearno srodstvo).Ako se srodstvo rauna po obe linije istovremeno onda je to bilinearno srodstvo.Sem ovih srodstava postoji i tazbinsko srodstvo (koje nastaje udajom ili enidbom),adoptivno srodstvo (koje nastaje usvajanjem) i duhovno srodstvo (kumovi, pobratimi).Tokom razvoja porodice vidljiv je trend da se iz porodice iskljue dalji srodnici, pa u prvi plan dolazi porodicakoja broji samo roditelje i decu. Taj trend se nalazi trend redukcije srodnikih odnosa.U porodici se razvijaju prisniji odnosi razumevanja, uzajamne podrke i solidarnosti.Ali, istovremeno dolazi do daljeg suavanja brojano ve redukovane porodine grupe(porodica sa jednim roditeljem, brani par bez dece), pa i njenog raspadanja.Fukcije,- Zadatak porodice je da podie decu, da omogui njihovu socijalizaciju i zatitu, da kod njih razvije osobineneophodne za obavljanje raznih drutvenih uloga. Ovo je socijalna funkcija porodice.- Ekonomska funkcija porodice je u tome da je ona proizvodno-potroaka ili samo potroaka jedinica.Do industrijske epohe porodica je bila i proizvodna i potroaka jedinica.U dugom istorijskom periodu, porodica je bila osnovna jedinica privreivanja ipoklapa se sa gazdinstvom i domainstvom.Gazdinstvo,se odreuje kao proizvoaka jedinica u kojoj se ostvaruje ekonomska reprodukcija.Domainstvo,predstavlja grupu ljudi, uglavnom bliskih srodnika koja zajedno stanuje i zajedno troi svoje prihode.U modernoj epohi dolazi do izdvajanja proizvodne funkcije iz porodice, tako da porodica ostaje samo potroakajedinica.Na bazi svega ovoga moemo rei da je porodica drutvena grupa ljudi koji su povezani biolokomreprodukcijom, srodnikim odnosima, kao i socijalnim i ekonomskim odnosima.U irem smislu, porodica se shvata kao skupina osoba povezanih srodnikim odnosima. Formira se branimvezama, a sastavljena je od suprunika I njihove dece, kao I drugih srodnika.U najirem smislu, porodica je nerazdvojna celina osoba povezanih brakom ili usvojenjem, izmeu kojih seuspostavljaju razliiti socijalni, ekonomski I lini odnosi.U uem smislu, porodica obuhvata odnose I aspekte porodine strukture koji izraavaju bio-socijalnopovezivanje u procesu prirodne reprodukcije.48. BRAKPorodica se obino definie kao grupa, a brak kao par ili dijadni odnos.Brak je u najirem smislu drutvena zajednica izmeu dve odrasle osobe, po pravilu razliitih polovaradi zajednikog ivota.Preciznija i modernija odredba braka je da je to:drutveno priznata i odobrena emotivno-polna i drutvena zajednica izmeu dve odrasle osobe,po pravilu, suprotnog pola.Osnovna funkcija braka jeste legitimizacija potomstva.Brak sadri tri osnovna elementa:1. polno spajanje (kopulacija)2. ivot udvoje (konabitacija)3. drutveno priznanje brane zajednice (legitimizacija)Brak se moe odrediti kao drutvena institucija sa osnovnim zadatkom da se reprodukcija drutvaostvaruje kao ureeni drutveni proces. Ovim se ne sugerira da se obnavljanje potomstva nije vrilo i ne vriizvan braka.Za razliku od braka, odnosi u porodici nisu odreeni i nemaju samo racionalnu osnovu, ve i emotivnu.Odnosi u porodici i njeno funkcionisanje zasnovani su vie na obiajnim i moranim normama,dok je brak zasnovan na pravnim propisima.Brak i porodica se ne mogu posmatrati odvojeno, jer uglavnom svaki brak tei da preraste u porodicu.Brak je sastavni element i okosnica svake porodice.49.TIPOVI PORODICE I BRAKARazliiti oblici porodice zasnivaju se na procesu diferencijacije unutar njene srodnike iekonomske komponente.Po veliini porodica moe biti:1. mala ili nuklearna porodica2. velika ili proirena porodicaU nuklearnoj ili maloj porodici se nalaze samo roditelji i deca.U velikoj ili proirenoj porodici se nalaze razliiti srodnici koji ive u istom domainstvu.Po mestu stanovanja, porodica se deli na:1. matrilokalnu porodicu: ovde mladi brani par ivi kod eninih roditelja2. patrilokalnu porodicu: ovde mladi brani par ivi kod mladoenjinih roditeljaPrema tome ko ima vlast u porodici razlikujemo:1. matrijarhat: tu vlast ima majka2. patrijarhat: tu vlast ima otac3. egalitarna porodica: i otac i majka imaju podjednaku vlast u porodiciLoren Stoun je razlikovao tri faze u razvoju porodice od 1500. do 1800. godine:1. otvorena linearna porodica: to je bila mala porodica, ali je bila povezana sa drugim srodnicima.Erotska ili romantina ljubav bila je od strane teologa i moralista smatrana kao neto odvratno.U ovakvoj porodici nije postojala privatnost, niti supruanska ljubav, a brani drug je biran u interesuzajednice. ivot lanova porodice bio je kratak, a deca su rano odlazila od kue.2. ograniena patrijarhalna porodica (od 17. do 18. veka): to je porodica u kojoj postoji suprunika iroditeljska ljubav, ali i veliki autoritet oca, kao glave familije.Ovakva porodica je relativno odvojena od veza sa drugim roacima i lokalnom zajednicom.3. zatvorena, mala porodica: tu postoje jake emocije meu lanovima porodice, veliki stepen privatnosti.Ovakve porodice postoje i danas. Brak je stvar linog izbora i polazi se od ljubavi.Ovakva porodica sastoji se iz roditeljstva i dece.Danas je nuklearna porodica osnovni oblik porodinog srodstva.Ona se sastoji od dve odrasle osobe sa vlastitom ili usvojenom decom u istom domainstvu.Po drugom gleditu, danas je najrasprostranjeniji oblik porodice proirena porodica.To je grupa od tri ili vie generacija srodnika koje ive u istom domainstvu.U nekim delovima sveta sreu se i klanovi i poligamijski brani odnosi.Pod uticajem moderne industrije i urbanog naina ivota, ispoljavaju se sledee tendencije promena uporodinim oblicima: smanjenje i gubljenje utcaja proirenih porodica slobodan izbor branog druga brakovi meu srodnicima su sve rei poveanje seksualnih sloboda poveanje prava ena u odluivanju o sklapanju braka i donoenju odluka u porodiciU pogledu branih veza, brak se deli na:1. monogamni brak2. poligamni brakKod monogamnog braka jedan mukarac je venan jednom enom.Kod poligamnog braka jedan mukarac je venan sa vie ena (to se zove poliganija), ili je jedna ena venanasa vie mukaraca ( to se zove poliandrija).Prema zajednikom ivotu razlikujemo:1. razdvojene partnere (obino zbog posla)2. razdvojen brani ivot ( recimo, zbog izbeglitva)3. dobrovoljnu razdvojenost (takoe, zbog posla)Prema tome kako je brak regulisan razlikujemo:1. brak regulisan obiajima (raznim ritualima)2. brak regulisan od strane crkve (crkveni brak). Kod katolika je zabranjen razvod ovog braka3. brak regulisan od strane drave ( civilni ili graanski brak)4. brak regulisan ugovorom kod advokata (ovo se javlja u novije vreme)50.TRADICIJSKA I MODERNA PORODICAU predindustrijskom drutvu javlja se tradicijska porodica.To je velika ili zadruna porodica porodina zadruga.Porodica je predstavljala osnovni okvr socijalnog ivota, te se poklapala sa domainstvom i gazdinstvom.Sve osnovne funkcije su se obavljale u njoj: privreivanje, raanje, podizanje i vaspitanje dece.Sposobnost da zadovolji sve osnovne potrebe svojih lanova uinila je tradicijsku porodicusamodovoljnom zajednicom.Svojina je bila kolektivna i neotuiva.Ona se prenosila sa kolena na koleno. U takvoj porodici uvek je postojao stareina, koga su svi sluali.Postoji vrsta i stroga unutranja hijerarhijska organizacija.Inae, mukarci su imali vii rang od ena. i najmlai muki lan imao je vii rang od od bilo koje ene uporodici. Dakle, vidimo da su odnosi bili patrijarhalni i hijerarhijski.Poslovi koji su se u takvoj porodici obavljali bili su zajedniki.Svako je imao neko svoje zaduenje: i deca i ene i stariji lanovi.Vidimo da je podela rada izvrena prema polu, starosti i fizikoj snazi.Stariji lanovi ili oni koji su uli ranije u porodicu su imali vii rang.Ovaj tip porodice bio je karakteristian za nerazvijene krajeve.U ovakvom tipu porodice stareina je odluivao kad e se ko eniti ili udavati i sa kim.Interesi porodice natkrivljavali su individualne potrebe i elje.Seksualne slobode su imali samo mukarci. Ovakav tip porodice je obino obuhvatao nekoliko desetina lanova.Unutranji odnosi u zadruzi bili su regulisani strogim pravilima, preteno obiajima.- Sa industrijalizacijom dolazi do promena koje su ile u pravcu redukcije broja lanova i porodinihfunkcija i izdvajanja porodine grupe iz iroke srodnike mree.Porodinu zadrugu zamenjuje proirena patrijarhalna porodica i nuklearna (mala) porodica.U ovakvim porodicama ne vri se istovremeno proizvodnja i potronja, ve se proizvodnja izmeta vanporodice. Mukarac je taj koji radi i hrani svoju porodicu, mada se postepeno poinju zapoljavati i ene.Poto porodica sada zavisi od posla i zarade, onda se ona premeta tamo gde ima posla.To dovodi do cepanja velikih porodica, kao i do slabljenja veza sa ostalim srodnicima.U ovakvim porodicama suprunici postaju postepeno partneri a deca dobijaju vea prava.- Porodica u modernoj epohi prestala je biti ekonomska jedinica drutva, a na toj osnovi i samodovoljnadrutvena zajednica.Ona je ostala posrednik izmeu pojedinaca i drutva.U novije vreme, pojedinac se vraa u porodicu kao mirnu oazu, istinsko utoite.U najnovije vreme se smatra da su brak i porodica prevaziene institucije.Razvodi su sve ei, pogotovo na Zapadu.Krupan problem savremenih zapadnih drutava jeste nizak natalitet.Nakon kratkog bebibuma posle Drugog svetskog rata, natalitet je opao.51. GENERACIJAGeneracija, kao drutvena kategorija, nije imala znaaja u prolosti.Ona dobija na znaaju tek u 20. veku.Prema njoj je do sada ispoljen dvostruki odnos:sa jedne strane, ona se negira,a sa druge strane, prihvata se kao posebna drutvena grupa i daje jojse razliit status u odnosu na dobnu skupinu.Jedni autori smatraju da je generacija korak u biolokoj genealogiji.Drugi autori smatraju da je generacija korak u kulturnoj genealogiji,a trei autori smatraju da je generacija grupa ljudi iste starosti koja ima zajedniko istorijsko iskustvo.Konkretni drutveni uslovi, a u prvom redu konjukturni i situacioni(koji se mogu ispoljavati u formi blagostanja ili krize, stabilnosti ili nemira i rata)determiniu poloaj generacije, ali i pogled na svet, odnos prema drutvu, oekivanja, nade i strepnje.Pokazalo se da je generacija koja je ivela u doba velike ekonomske krize, bila vredna i tedljiva, i da jedrugaije gledala na svet od generacije koja je ivela u doba ekonomskog blagostanja.Na generaciju jako puno utiu iskustva koja se usvajaju u detinjstvu i mladosti.Generacijsku grupu ine pripadnici iste starosne skupine koji su povezani zajednikim iskustvom,proivljenim u prvom redu u mladosti i razliitim od iskustva prethodnih starosnih grupa, kao i onih kojedolaze kasnije.to se drutvo bre menja, to je ea smena generacija.Tako, na primer, danas govorimo o kompjuterskoj generaciji.Generacija posle prvog svetskog rata bila je izgubljena generacija ,poznata je i generacija 1968., skeptina generacija isl.Treba znati da generacija moe olako usvojiti i ono to je napredno i ono to je nazadno.Da je tako, govori sve vei porast neofaizma meu mladima u Nemakoj.Na kraju valja naglasiti da generacija predstavlja sekundarni vid drutvenog strukturiranja.52.OMLADINAOmladina je skupina mladih ljudi koji se nalaze u drutveno priznatom ekonomskom statusu izdravanosti zbogpripreme za obavljanje drutvenih uloga odraslih.Ta priprema se vri na institucionalizovan nain kroz kolu.Kada je kolovanje bilo privilegija, pojmom omladine bio je obuhvaen samo privilegovan deo mladih, koji jezahvaljujui viem socioekonomskom statusu porodice mogao da bude due vreme u meu-fazi izmeudetinjstva i faze odraslih.Za ostale mlade sve do Prvog svetskog rata bilo je uobiajeno da iz detinjstva neposredno prelaze u svetodraslih.Posle svetskih ratova, stvaraju se uslovi za formiranje omladine kao specifine drutvene grupe.Period pripreme za uloge odraslih postaje stvarnost za veinu mladih ljudi.Omladina je posebna drutena grupa.Razlikuje se od ostalih drutvenih grupa, jer omladinu neko izdrava i ona je odvojena od sveta rada.Ustvari, ona se priprema za razne drutvene uloge putem kole.U omladinu spadaju ljudi od 15 do 26 godina.Dananji poloaj omladine je prilino teak, jer je velika nezaposlenost.Obzirom da ne mogu da nau posao, mladi ljudi odlau brak i porodicu.Omladina je takoe nedovoljno ukljuena u javnu sferu i sve se vie okree individualnim vrednostima i svetuprivatnosti.53.POL KAO DRUTVENA KATEGORIJAO polu i odnosima polova postoje dva teorijska stanovita.Prema prvom shvatanju podela rada izmeu polova je bioloki uslovljena.Mukarci su agresivniji i skloni dominaciji, pa su oni genetski programirani da budu lovcii hranitelji porodice.ene su oseajnije i one su programirane da raaju i da se brinu o deci.Druge pristalice ove teorijske orijentacije ne navode genetske razloge nego praktinerazlike u biolokim funkcijama i ustrojstvu polova.Po drugom shvatanju podela rada izmeu polova je drutveno uslovljena.En Oukli je upravo na Mardokovim podacima pokazala da postoje i drutva u kojima ene same ili zajedno samukarcima seku drva, love ili da mukarci kuvaju, iju i slino.U nekim zemljama ene su vojnici i rudari.Dakle, nema tog posla koji ene ne mogu da obavljaju. (DA SE ZNA!!!)Stvar je u tome to su poslovi koji rade mukarci vie plaeni, a poslovi koji rade ene su manje plaeni.Muka dominacija je, smatraju feministkinje univerzalno prisutna.U najnerazvijenim ljudskim drutvima tzv. prirodna podela rada bila je osnovna ili gotovo jedina podela rada.U mnogim tradicionalnim drutvima mladii i devojke su posebno pripremaniza obred inicijacije (uvoenje u svet odraslih).Neofeministiki pokret pojavio se tek onda (oko 1960.) kada su ene stekle sva formalna prava kaoi mukarci,to ukazuje na njihovu faktiku drutvenu nejednakost.Na poslu, veoma esto dolazi do izrazite polne diskriminacije ena, ene se i dalje mnogo tee zapoljavaju odmukaraca, lake dobijaju otkaz, a zarauju za treinu manje od zaposlenih mukaraca.Zato borba za enska prava traje i danas.Drutvena nejednakost polova je temeljna strukturna karakteristika modernog drutva.Reprodukcija struktura patrijarhalnosti je bitna odlika i ovog tipa drutva, a ispoljava se ne samo krozpodelu rada po polu, nego i kroz reprodukciju kulturnih obrazaca.54.NASELJAFrancuski sociolog Anri Lefevra kaeda su naselja svojevrsna projekcija drutva i kulture u prostoru.Tip naselja kao i njihov teritorijalni raspored u vidu mree naselja,u mnogome opredeljuju nain drutvenog i kulturnog ivota.Naselja su multifunkcionalne prostorne drutvene grupe koje nastaju relativno trajnim nastanjivanjemljudi na odreenim lokalitetima, usled ega se oni povezuju u zadovoljavanju svojih svakodnevnihivotnih potreba.Zbog te povezanosti naselja funkcioniu kao teritorijalne ili lokalne drutvene zajednice.Sociologija naselja prouava:1. kako drutvo utie na naselja2. kako naselja utiu na drutvo i oveka kao individuuSociologija naselja moe biti:1. sociologija sela ili ruralna sociologija2. sociologija grada ili urbana sociologijaSociologija lokalnih zajednica prouava naselja kao drutvene zajednice.Postojanje lokalne zajednice se ne moe apriorno pretpostaviti nego seono u svakom konkretnom sluaju tek mora utvrditi.Dok se normativnim aktom neka organizacija moe uspostaviti ili ukinuti, lokalna drutvena zajednica seformira i uobliava tek posle dueg zajednikog boravka i delovanja ljudi na odreenom prostornompodruju.Glavni tipovi naselja su: selo i grad.Pored ovih naselja postoje i vikend naselja, salai, kolibe itd.Za razlikovanje sela i grada uobliil su se dva teorijska modela.Po jednom dihotomom, naglaavaju se razlike, opozicije ili suprotnosti sela i grada,a po drugom uoava ruralnourbani kontinuum, proimanje procesa ruralizacije gradova i urbanizacije sela.Za razlikovanje sela od grada postoji nekoliko kriterijuma:1. Ako gledamo istorijski, selo je nastalo pre grada.Ono je nastalo pre oko 20 000 godina u dolinama velikih reka, na prostoru starog istoka i to onda kadase zemljoradnja odvojila od stoarstva. Tada je ovek bio primoran da ostane tamo gde je zasejao semeda bi posle izvesnog vremena mogao da ubere plod.Grad je nastao pre oko 5 000 godina, takoe u dolinama velikih reka na prostoru Starog Istoka. Grad nijenastao uveanjem sela ve kao sasvim novo naselje. U poetku su gradovi bili svetilita, pa vojnautvrenja, pa trini centri itd. U gradovima su se ljudi bavili trgovinom, zanatstvom i kulturom.Na selu su se bavili zemljoradnjom i stoarstvom.2. Ako gledamo ekoloki, gradovi su zbog industrije ekoloki zagaeni.Sela su istija podruja, mada sve vie, zbog upotrebe otrova u poljoprivredi i sela postaju ekolokizagaena.3. Arhitektonsko-urbanistiki gledano grad je planski graen (visokogradnja, soliteri) i planski ureenprostor (mrea ulica), dok je selo spontano graeno naselje.Meutim, danas je i selo podvrgnuto pravilima o gradnji i ureivanju.4. Ako gledamo demografsko-statistiki,selo je ono naselje koje ima 2 000 stanovnika i gde je stanovnitvo preteno poljoprivredno.Grad je ono naselje koje ima vie od 2 000 stanovnika i gde se ljudi preteno bave nepoljoprivrednimposlovima.5. Ako gledamo po ekonomskom kriterijumu,u selu se ljudi bave poljoprivredom, a u gradu industrijom i uslunom delatnou.Rad i proizvodnja u poljoprivredi se odvijaju u prirodnim uslovima i podvrgnuti su prirodnimrotmovima dnevnim, sezonskim vremenskim pogodama i nepogodama.Seljaki radovi se obavljaju u porodinom krugu.U gradu se industrijski i inovniki rad obavlja u fabrici ili kancelariji kao vetakoj sredini.Rad se obavlja van porodice, na radnom mestu.6. Po pravnom kriterijumu,status grada je regulisan zakonskim propisima. Na osnovu toga su gadovi uivali mnoge privilegije.7. Drutveni odnosi u selu razlikuju se od drutvenih odnosa u gradu.U selu svako svakog poznaje, tu vladaju obiaji, a vrlo esto i patrijarhalni moral.U gradu vladaju pravni propisi, moral je univerzalniji, nema one prisnosti da svako svakog poznaje, pa ugradu postoji gomila usamljenih. I u najveim selima je malo drutvenih institucija, dok su u graduinstitucije mnogobrojnije I raznovrsnije.8. Kulturne razlike .U selu uglavnom dominira narodna, tradicionalna kultura, dok je u gradu masovna kultura i elitnakultura. Meutim, posredstvom radija i televizije to danas uglavnom nije tako.Dolazi do poseljaenja gradova i do urbanizacije sela.Danas postoje i veliki gradovi-metropolisi.Oko njih se nalaze itavi nizovi gradova satelita, njih zovemo konurbacije.Konurbacije mogu biti krunog oblika (tipa Manester) ili izdunog oblika (kao u rurskoj oblasti).Te skupine konurbacija konurbacija u SAD obino se zove megalopolisi.Treba rei, da u novije vreme dolazi do dezurbanizacije.Bogati slojevi stanovnitva naputaju centre gradova (u kojima ivi sirotinja i raste kriminal), i odlaze da ive uokolini gradova, u lepim, velikim kuama, okruenim zelenilom i psima uvarima.Postoji tendencija ka rurbanizaciji koja se sastoji u stapanju pozitivnih strana urbanog i ruralnog.55.ZANIMANJA I PROFESIJENastanak zanimanja i profesija utemeljen je na razvoju podele rada i njenoj specijalizaciji.Zanimanje je skup istih i slinih radnih delatnosti, ije su osnovne karakteristike sledee:1. da predstavlja specijalizovanu delatnost koja je jasno izdvojena u posebnu celinu u okviru postojeedrutvene i tehnike podele rada2. da se obavlja relativno trajno i na ustaljen nain3. da predstavlja jedini ili bar glavni izvor prihoda4. da se zasniva na posedovanju posebnog znanjaZanimanje predstavlja osnovnu radnu aktivnost odraslih lanova drutva radi odranja egzistencije.Zvanje je obrazovanje koje je pojedinac stekao kolovanjem.Profesija je zanimanje koje ima monopol nad delom odreenog kompleksnog znanja i praktinih vetina iza koje je potrebno dugotrajno kolovanje.Zanimanja prerastaju u profesijekada se povea intelektualna komponenta i inovativni, nerutinski rad.Parsons kae da se profesionalna delatnost pojavljuje kao racionalno utemeljena aktivnost zasnovana naprimenjivim naunim saznanjima.Ona je oblikovana kao antitradicionalna i inovativna delatnost.Profesionalnu aktivnost shvata kao kombinaciju univerzalnih normi i specifinih funkcija.Parsons istie da se profesionalni odnosi razlikuju od prijateljskih, srodnikih i porodinih dnosa.Kao specifina obeleja profesionalnog oblika grupisanja najee se uzimaju:1. Stepen razvijenosti teorija i tehnika.Kod zanimanja rad je rutinski, a kod profesije to je inovativni, nerutinski rad koji zahteva teorijskoznanje. Tako na primer, majstor e lako nauiti svoj posao, svoje zanimanje, ali nee znati da objasninain na koji radi, Ininjer, za razliku od njega, imae dovoljno znanja da majstorski posao usavri i daobjasni kako je do toga dolo.2. Stepen monopola nad strunom ekspertizom.Drava svojim aktima potvruje profesiju (tzv. struna ekspertiza).Ona daje potvrdu da odreeni posao mogu da rade samo lica koja su kolovana za njega.3. Stepen spoljanje prepoznatljivosti u drutvu.U drutvu se vei deo profesija odmah prepoznaje (spoljanja prepoznatljivost).To su one profesije ije usluge esto koristimo: lekari, advokati, profesori.Postoji i deo profesija koje ne prepoznajemo odmah (jer rade u presuzeima).To su ininjeri i ekonomisti.4. Stepen organizovanosti profesije.Ovaj element obuhvata sledee kriterijume:a) stepen organizovanosti institucije za profesionalno obrazovanje obrazovanje strunjaka zaprofesionalne aktivnosti se odvija u ustanovama visokog kolstva. Pripadnici odreene profesije, popravilu imaju visoki stepen strune spreme, a vrlo esto magistarsku titulu, doktorsku titulu i sl.b) tipovi organizacija u kojima se profesije najee zapoljavaju najkompetentniji profesionalci ( onikoji poseduju najvie znanja) uglavnom se zapoljavaju na raznim institutima, univerzitetima, kolama.Profesionalci se zapoljavaju i u bolnicama i u laboratorijama, a takoe i u preduzeima koja proizvodemasovna dobra (ininjeri).c) organizovanost profesionalnih udruenja stvaranje profesionalnih udruenja je od posebnog znaajaza proces profesionalizacije. Njihov osnovni zadatak je unapreenje teorijskog i praktinog znanja irazvoj struke.5. Prefesionalna etika.Svaka profesija ima svoju etiku.To je skup pravila i ako je u pisanom obliku zove se etiki kodeks i u njega se pojedine profesije zaklinju(lekari, advokati).Postoji i nepisani etiki kodeks i on je obino iri od pisanog etikog kodeksa, te ga je teko opisati.Sem profesije i zanimanja postoji i poluprofesija.Poluprofesija ima neke od elemenata profesije, ali ne sve.Takvi su, recimo, fotografi, fizioterapeuti itd.Poluprofesija se nalazi izmeu zanimanja i profesije.Zanimanja i profesije pripadaju istoj kategoriji koja se distribuira na istom kontinuumu, s tim to sezanimanja nalaze na njegovm poetnim ili niim stupnjevima, a profesije na viim razvojnim fazama.Profesionalizacija je proces institucionalizacije kojim se zanimanje u duem vremenskom periodu razvijau profesiju.56. INTELIGENCIJAInteligencija, u psiholokom pogledu, predstavlja sposobnost pojedinca, dase putem miljenja snae u novim situacijama ili da razrei neki problem.Inteligencija, u sociolokom pogledu, predstavlja oblik drutvenog grupisanja.Pretee (prethodnici) dananje inteligencije bili su filozofi u staroj Grkoj , pa ak i zabavljai nasrednjovekovnim dvorovima.Bri razvoj inteligencije javlja se tek sa pojavom kapitalizma, koji plaa inteligenciji za njene usluge i daje jojdovoljno slobode za rad.Izraza inteligencija je prvi put upotrebljen u Rusiji u 19. vekui oznaavao je ljude koji imaju univerzitetsko obrazovnje.Meutim, vremenom su se pod pojmom inteligencije smatrali svi oni koji se bave nemanuelnim (nefizikim)radom. U tom sluaju inteligencija bi bili i dravni inovnici, to ba nije tano.U irem smislu inteligencija su umni radnici koji poseduju teorijsko znanje i obavljaju takve poslove za koje jepotrebno teorijsko znanje.U uem smislu, unteligencija su umni radnici koji stvaraju, prenose i populariu razne drutvenetvorevine. To su pisci, naunici, filozofi itd.Takav deo inteligencije naziva se jo intelektualci i intelektualna elita.Intelektualci su uglavnom kritiari drutva.Uloga inteligencije je (po Edvardu ilzu):1. da pie i poduava i tako omogui obinim ljudima da uu u jedan iri svet2. inteligencija stvara kole, literaturu, tampu, pa se onda preko toga pojedinci upoznaju sa osnovnimkulturnim vrednostima3. inteligencija ima ideale i bori se za njihInteligencija je u pogledu socijalnog porekla vrlo heterogena grupa.Inteligencija je grupa koja je sastavljena iz razliitih drutvenih slojeva, stoga ona nije klasna grupa, veneklasna, pa ak i natklasna grupa.Upravo takvu je shvata i Karl Manhajm.On apostorofira inteligenciju kao jedan slobodno lebdei sloj, koji stoji iznad klasnih i slojnih podela.Ono to povezuje grupe intelektualaca u posebnu grupu je obrazovanje.Slino o inteligenciji razmilja i italijanski mislilac Gaetano Moska.On smatra da je jedino inteligencija spremna da voljno rtvuje sadanje dobro kako bi izbegla budue zlo.Postoji politika, finansijska, umetnika, religiozna inteligencija itd.Osim toga postoji stvaralaka i reproduktivna inteligencija.Stvaralaka inteligencija stvara, pronalazi nove izume itd, a reproduktivna to primenjuje i iri.Takoe postoji: drutveno-humanistika i prirodno-tehnika inteligencija, u zavisnosti od toga kojimnaukama se bave: drutvenim ili prirodnim.57.POJAM ETNIKIH ZAJEDNICAEtnika zajednica je takva zajednica koju karakterie slobodna teritorija (mada ne uvek),zajedniki jezik, zajedniko poreklo, religija , zajednika istorijska sudbina,a pre svega oseanje pripadnosti i solidarnosti toj etnikoj zajednici.1. teritorija: svaka etnika zajednica postoji na odreenoj teritoriju koju smatra svojom.Deava se da veliki deo pripadnika jedne etnike zajednice napusti svoju teritoriju(kao Jermeni usled turskog progona), pa da ive u dijaspori. I pored toga oni oseajuodreene emocije prema toj prvobitnoj teritoriji.2. Etnike zajednice stvaraju svoju specifinu kulturu i kulturnu tradiciju kojima serazlikuju od drugih slinih zajednica:- Mitovi: su jedna od osnovnih kulturnih spona etnike zajednice.Mit koji se najranije javlja je mit o zajednikom poreklu i nastanku. Ponekad je zajedniko porekloizmiljeno, nekad i ima neto od istine, ali bez obzira na to, mit o zajednikom poreklu je prihvaenjer pojedincu prua oseaj identiteta, a ponekad i superiornosti u odnosu na druge etnike zajednice.- jezik: jezik slui kao sredstvo sporazumevanja.Takoe se po jeziku jedna etnika zajednica razlikuje od druge (to nije uvek sluaj: na primerpanskim jezikom se govori u dosta zemalja Latinske Amerike, pa ipak tamo ne ive panci).S druge strane, neke etnike zajednice namerno stvaraju nove rei da bi se razlikovale od drugeetnike zajednice (primer: Hrvati i Srbi nakon raspada SFRJ).Neretko, jezik se deli na veliki broj dijalekata koji mogu biti veoma udaljeni jedni od drugih. Upravozbog toga, sporazumevanje izmeu Kineza ne bi bilo mogue da nije usvojen jedan slubeni jezik.- religija: nekad je religija za etniku zajednicu imala vei znaaj.Sada se religija vie obraa pojedincu, a manje jednom narodu.No bez obzira na to, u okviru pravoslavne crkve, recimo postoje: ruska pravoslavna crkva, srpskapravoslavna crkva, rumunska, bugarska i makedonska.Veliku ulogu u ouvanju i jaanju etnikog identiteta mogu imati delovanje svetenstva.3. Zajednika istorijska sudbina, tokom istorije pripadnici jedne etnike zajednice prolazili su kroz istaiskuenja, pa su zato mnoge dogaaje i linosti iz prolosti idealizovali, kao na primer Srbi svetog Savu.4. Oseanje pripadnosti I solidarnosti, ovo oseanje je ujedno i najbitnija karakteristika jedne etnikezajednice. Dokle god ovog oseanja nema, re je o etnikoj zajednici u mogunosti.Kad ovo oseanje postoji, onda postoji i etnika zajednica.58.VRSTE ETNIKIH ZAJEDNICAPostoje predmoderne etnike zajednice i moderne etnike zajednice.Predmoderne su: rod, pleme i narod.Moderna etnika zajednica je nacija.Rod.Rod je takva etnika zajednica iji su lanovi povezani krvnim srodstvom.Rod je nastao kada se sa sakupljake privrede prelo na zemljoradnju i stoarstvo.Kod roda se poreklo najpre vrilo po majci i to je matrijarhat.Kada se stoarstvo izdvojilo, onda mukarac preuzima vlast, pa se poreklo vri i po njemu to je patrijarhat.Brak se sklapao izmeu pripadnika razliitih plemena (egzogamni brak).Pleme.Pleme je takva etnika zajednica koja nastaje udruivanjem vie srodnih rodova i bratstava.Pleme ima zajedniku teritoriju.Pleme je nastalo zbog ekonomskih razloga i zbog odbrane od neprijatelja.Svako pleme imalo je svoje ime i dan danas u Crnoj Gori se sreu imena plemena: Kui, Piperi, Vasojevii.Narod.Narod je takva etnika zajednica koja je nastala udruivanjem vie plemena.Narod takoe ima svoju teritoriju i nastaje u periodu robovlasnitva i feudalizma.Nastanak naroda se vezuje za prelazak nomadskog stoarstva na zemljoradnju i uveane ekonomske potrebe.Kod naroda su srodnike veze zamenjene dravnom organizacijom i to prilino labavom.Narod, osim teritorije, ima svoju religiju, mitove, istorijsku sudbinu i jezik.Vladajui slojevi nastojali su da pokau svoje razlikovanje od obinog, prostog naroda.Tako naprimer, bogati Hrvati su govorili maarskim i nemakim jezikom, Ruske spahije su govorile francuskimjezikom, a plemii su smatrali da oni imaju krv razliitu od obinog naroda- kod naroda je oa crvene boje, a kodplemstva plave boje.I svetenici su govorili nenarodnim jezikom: katoliki su govorili latinskim, a pravoslavni su govorilicrkvenoslovenskim.Nacija.Ona nastaje kao kvalitativno vii oblik globalne i kompleksne drutvene integracije i identifikacije.Nacija nastaje sa razvojem kapitalizma i graanskog drutva.Treba rei da se nacija ne razlikuje sutinski od naroda, ve da su to faze u razvoju etnosa.Za razvoj nacije posebno je znalajna francuska buroaska revolucija.Dolazi do poistoveivanja nacije i drave, trai se jednostavno trite i nesmetan razvoj robne proizvodnje.Graanska klasa zalae se za zajedniki narodni jezik,to nam je omoguilo razvoj knjievnosti i uopte umetnosti.Na osnovu toga moemo rei da je nacija globalna etnika zajednica koja ima odreenu teritoriju, jedinstvenotrite i specifinu kulturu (zajedniki jezik, moral, obiaje itd.)59.SVOJINASvojina je drutveno regulisan, institucionalizovan nain ljudskog prisvajanja prirode.Njome su normativno regulisani odnosi meu ljudima u vezi sa stvarima.Vlasnik tih dobara stie nad njima legitimna prava kojih su lieni svi drugu ljudi koji nisu njihovi vlasnici.Svojina postoji samo u drutvu.U prirodi nema svojine.U prirodi se ivotinje bore za svoj plen, za gnezdo, prave zalihe hrane, ali sve je to instinktivno prisvajanje.U drutvu je svojina normativno (zakonski) regulisana, pa je tako postala drutveni odnos.ovek moe da bude gladan, edan, ozebao, ali ne sme da koristi tuu hranu, vodu ili odeu jer slede sankcije.Svojina se definie i kao vlast ljudi nad stvarima.Kad kae ovo je moje to znai da je to tvoje i niije drugo-svi ostali su iskljueni iz svojine.Istorijski gledano, svojina oduvek postoji.- U staroj Grkoj postojala je svojina nad stvarima, ali i nad ljudima-robovima.Robovi su smatrani oruima koja govore, za razliku od orua koja ute i orua koja muu.- U feudalizmu, kmetovi su ve imali slobodu, dok su znatno vee slobode radnika u kapitalizmu, ali to jeemancipovano ropstvo, kako kae Marks.- U kapitalizmu je svojina sveta. Onaj ko nema svojinu nema ni linost, smatra Kant, zato to je ovek bezsvojine zavistan od drugih. Neki autori, za razliku od Kanta su smatrali da je svojina zapravo kraa (Prudon), aneki da dovodi do nejednakosti meu ljudima (an ak Ruso).Marks je smatrao da je istinska ljudska zajednica mogua tek s one strane privatne svojine.Bez obzira na razliita miljenja o svojini evidentno je da jesvojina ekonomska, pravna i socioloka kategorija:Ekonomska, jer svojina predstavlja cilj svake ekonomske delatnosti (svako kad radi hoe da neto i stekne).U prestorijskim drutvima svojinski odnosi su regulisani obiajima, a u istorijskim drutvima sve vie pravnimpropisima.Pravna, jer svojina obuhvata skup zakonskih propisa kojima se regulie prisvajanje.Moderno graansko pravo se temelji nar rimskom pravu, koje je svojinu smatralo kao apsolutnu i neogranienuvlast ljudi nad stvarima. Ve francuski Code civil predvia zakonom zabranjene granice njene upotrebe.Socioloka, jer je svojina drutveni odnos, s obzirom na posedovanje stvari.Onaj ko poseduje ima i drutvenu mo.Kod svojine razlikujemo:1. subjekt svojine, to je pojedinac, grupa, ustanova (crkva, drava), drutvo2. objekt svojine, to su razna materijalna, ali i duhovna dobra (patenti, izumi itd.)Svojina moe biti:1. privatna2. kolektivna sredinaPrivatna svojina je ona svojina gde je njen nosilac pojedinac kao privatno lice.Kod privatne svojine postoji trina privreda i konkurencija, privreivanje ne zavisi od verskih, politikih idrugih delatnosti. Tamo gde postoji privatna svojina, razvoj je brz i dinamian i postoji privredni rast.Zato mnogi smatraju da su ekonomije koje imaju privatnu svojinu najbolje organizovane.Kolektivna svojina je ona gde je nosilac svojine neka grupa, udruenje, drava ili drutvo.Shodno tome, govorimo o dravnoj, drutvenoj, zadrunoj svojini.Kod ovog tipa svojine, privreda je netrina, privreivanje zavisi od raznih delatnosti (politikih, verskih itd),ova svojina je statina i neefikasna i ne obezbeuje dovoljan privredni rast.60.DRUTVENA MOTermin mo u filozofiju i nauku uveo je Tomas Hobs.On je dva znaenja ove rei (mo kao sila, snaga-latinski potentia i mo kao vlast-latinski potestas) spojio ujedno znaenje.Za Hobsa je najvea mo mo drave kao najveeg broja ljudi.Nekada, u antiko doba kod dravne vlasti je bila bitna pravednost, a danas je to nametanje volje i zapovedanje.Ovakvo Hobsovo odreenje moi odralo se sve do danas.Mo je u stvari nadmo nad drugima.I za Vebera (ba kao i za Hobsa) mo je nametanje sopstvene volje drugima.Sredstva pomou kojih se mo ostvaruje jesu: vlast i disciplina.Autoriteti imaju presudan uticaj na donoenje odreenih odluka.Oni mogu da budu legalni, ali i ne moraju (na primer autoriteti ilegalnih organizacija).Poto je mo nametanje sopstvene volje drugima, to znai da se iza svake moi nalazi neka sila,odnosno prinuda.Ukoliko se pojedinac ne pokorava toj sili, odnosno prinudi onda e on da trpi sankcije, a ponekad ak inasilje (kad vlast prekorai svoja ovlaenja).U antikim drutvima izvor moi je bila ratnika privred ai ropstvo.U feudalizmu je izvor moi bio zemljoposed.U kapitalizmu je izvor moi novac.U savremenoj sociologiji mo se shvata kao uticaj na donoenje drutveno vanih odluka.Od drtvenih grupa, najveu mo ima vladajua partija, to ne znai da je opozicija nemona. i pojedinac moeda ima odreenu mo, to je tzv pojedinana mo koja je rezultat line prirode pojedinca, ali i drutvene prirode.Drutvena mo se deli na ekonomsku, politiku i duhovnu.Ekonomska mo se zasniva na svojini, politika u osvajanju vlasti, a duhovna predstavlja mo znanja i ideja.Dominacija i hijerarhija su principi delovanja instrumentalne i manipulativne moi.Dominacija je spoljanji princip moi i ispoljava se kao nadmo,a hijerarhija unutranji princip i ona piramidalno strukturie mo.Demokratska mo kao stvaralaka mo podrazumeva toleranciju, dijalog itraenje sinteze sa drugaijim miljenjem.Osim toga drutvena mo se deli na:funkcioalnu (ona proizilazi iz funkcije koju pojedinac ima u drutvenoj podel rada)statusnu mo (izraava status koji pojedinac ima u drutvu)Drutvena mo uvek nastoji da se odri i stabilizuje. Ona ima kontrolnu funkciju (kanjava u nagrauje),legitimacijsku (opravdava postojei poredak), funkciju stvaralatva (posebno kod duhovne moi), kao imnogge druge funkcije.61.RAZLIITI PRISTUPI I MODELI ANALIZEVERTIKALNE STRUKTURE DRUTVAU istoriji gotovo da nema drutva bez nekih vrsta drutvenih nejednakosti koje se ispoljavaju u formi odreenogvertikalnog poretka ili socijalne stratifikacije.Sasvim je nesporno da pojedinci ne mogu biti potpuno jednaki jedni sa drugima.Oduvek su postojali jedni koji vladaju i drugi koji sluaju, jedni koji su gore, i drugi koji su dole.Shvatanja o tome odrala su se dugi niz vekova.Takvo, dihotomno shvatanje, hrianstvo je prenelo i u zagrobni ivot.I sociologiju je kao nauku zanimala ta socijalna stratifikacija, pogotovo osnov te stratifikacije,njene posledice, kao i promene unutar nje.Veina sociolokih teorija smatra da je podela rada uzrok socijalne stratifikacije i drutvene nejednakosti.Osim stepena razvijenosti podele rada, na drutvenu nejednakost utie i drutvena mo koju posedujuodreene grupe.Osnovni oblici vertikalnog grupisanja su utemeljeni, sa jedne strane, na stupnju razvijenosti podele rada, isa druge strane, na drutvenim merilima, koji su tokom istorijskog razvoja determinisali.U tom smislu postoje dve teorije/dva pristupa:1. teorija drutvenog sukoba2. teorija drutvene ravnoteeTeorija drutvenog sukoba akcentira sukobe i promene koje nastaju iz tih sukoba.Naime, drutvena nejednakost dovodi do nezadovoljstva ljudi, zato se oni bune, sukobljavaju i bore.Te borbe dovode do drutvenih transformacija ipromena. U reniku ove teorije esto se pominje izraz klasa.Tu spadaju marksistike teorije.Teorija drutvene ravnotee smatra da drutvo treba da bude jedan stabilan i harmonian sistem. Oni su protivpromena i trude se da odre postojee stanje i postojee odnose u drutvu.Oni koriste izraz statum, gde se precizno zna poloaj svakog pojedinca u drutvu.Glavni modeli za prouavanje vertikalne strukture drutva su:1. klasno-konfiktni model2. stratifikacijski model3. elitistiki model62.KLASNO-KONFIKTNI MODELPrimer klasno-konfiktnog modela jeste Marksov model.Marks je smatrao da u svakom drutvu postoje de klase (srednja klasa e vremenom u kapitalizmu nestati).Jedna je klasa eksploatatora: to su kapitalisti, koji su ujedno vlasnici sredstava za proizvodnju.Druga je klasa eksploatisanih: to su najamni radnici koji za bedne najamnine prodaju svoj rad.U tom smislu stvara se viak vrednosti koji prisvajaju kapitalisti na bazi prirodne svojine.Na taj nain sve vie se poveava rascep izmeu jednih i drugih, dolazi do klasnih borbi,odnosno do revolucije, kao najvieg oblika klasne borbe.U toj borbi radnika i kapitalista, na kraju e doi do pobede radnike klase to e daljevoditi do nastanka bezklasnog drutva.Klasna borba shvaena je kao izraz suprotnosti u nainu proizvodnje izmeu proizvodnih snaga iproizvodnih odnosa, odnosno drutvene proivodnje i privatnog prisvajanja.Maks Veber je, poput Marksa, klasu shvatio kao bitno ekonomsku kategorijui definisao je kao grupe ljudi koje imaju slian poloaj na tritui na osnovu toga dobijaju sline ekonomske nagrade.Veber smatra da ne postoje samo dve klase (kako je smatrao Marks), ve da postoje i srednji slojevi.Po Veberovom miljenju u kapitalizmu postoje etiri klase:1. vlasnika klasa (oni koji imaju svoju svojinu)2. beli okovratnici ( oni koji nemaju svojine)3. sitni kapitalisti4. klasa fizikih (manuelnih) radnika- Veber smatra da se klase razlikuju po ekonomskom kriterijumu, ali i po svojoj trinoj situaciji.Dakle, on osim ekonomske dimenzije uvodi jo dve dimenzije po kojima se ljudi u drutvu razlikuju:to su drutveni ugled i drutvena mo.- Veber smatra da u kapitalizmu nee doi do nestajanja srednje klase (kako je smatrao Marks), ve naprotivda e doi do umnoavanja srednjih slojeva.- Takoe je smatrao da se politika mo ne izvodi nuno iz ekonomske moi.- Veber je negirao Marksovu tezu da je proleterska revolucija neizbena.Nemaki sociolog Ralf Darendorf, razvio je novu teoriju sukoba.On smatra da u jednom drutvu postoji mnotvo vladavinskih organizacija,na primer: crkva, politike partije, drava, preduzee itd.U svima njima postoji leitiman odnos vladanja i pokoravanja tj. postoje vladajue i potinjene klase- dakle to je dvoklasni model.Ako jedan pojedinac vlada u jednoj vladavinskoj organizaciji, ne znai da e da vlada i u drugoj, a to znai da ujednom drutvu moe biti vie vladajuih i potinjenih klasa, obzirom na injenicu da postoji vie vladavinskihorganizacija.Zamerke ovom modelu su da je Darendorf veoma puno naglaavao sukoe, pa da je takozanemario saradnju u drutvenoj organizaciji.On takoe nije napravio kriterijume, po kojima bi se razlikovale glavne i sporedne vladavinskeorganizacije, pa tako nije mogue napraviti razliku izmeu crkve i politike partije, na primer.63.STRATIFIKACIJSKI MODELOvaj model polazi od toga da konkretni drutveni sistem deli rad na manje ili vie vredanrad, pa shodno tome, onima koji rade vie vredan rad daje odreene pogodnosti(materijalne i druge nagrade).Oni pojedinci koji imaju priblino mesto u tom vertikalnom drutvenom poretku obrazujujedan drutveni sloj ili stratum.U svakom drutvu postoji manji ili vei broj drutvenih stratuma u zavisnosti od ocene drutva o broju osnovnihdrutvenih statusa.Dakle, ovde postoji skala drutvenih statusa.Ako pojedinac ne moe doi do svih drutvenih statusa zbog svog porekla, vere, nacije ili neeg drugog ondakaemo da je to zatvoreni tip socijalne stratifikacije i on se izraava kroz kaste i stalee.Ovakav tip je karakteristian za stagnantna drutva.Ako svi pojedinci mogu doi do svih drutvenih statusa (bez obzira na poreklo, rasu, veru itd.),onda kaemo da je to otvoren tip socijalne stratifikacije.On se izraava kroz slojeve.Ovakav tip je karakteristian za moderna, minamina drutva.64. SLOJEVISloj je skup pojedinaca koji zauzimaju isti ili slian status u drutvu.Pripadnici istog sloja ive u istim etvrtima, imaju slian tip kua, slino obrazovanje i slian pogled na svet.Da li neko pripada jednom sloju ili ne pripada zavisi od njegove profesionalne uloge u drutvu.Ta profesionalna uloga se ne nasleuje.U tome je razlika izmeu slojeva i klasa.Kod klasa zavisi od ekonomskog bogatstva koje se nasleuje.Slojevi su karakteristini za otvorena drutva.Dakle tu postoji kretanje izmeu slojeva, mada se nikada ne moe govoriti o potpunoj otvorenosti,jer se ipak gleda kakav je porordini status pojedinca, jer u velikoj meri odreuje da li e i koji e poloajzauzeti pojedinac u drutvu.Kao to je ranije napomenuto Veber je razlikovao tri tipa stratifikacije:1. ekonomska2. socijalna3. politika stratifikacijaEkonomska stratifikacija polazi od klasa koje se razlikuju po ekonomskom bogatstvu.Dakle, oni koji su ekonomski bogati pripadaju istoj klasi, ali to ne znai da pripadaju istom statusnom sloju.To najbolje moemo videti kod novih bogataa u naem drutvu oni su vrlo esto zadrali navike i kulturuonog statusnog sloja iz koga su potekli, pre nego to su postali bogati.Socijalna stratifikacija polazi od statusa.Sve osobe koje uivaju isti stepen ugleda pripadaju istom statusu.Takve osobe imaju slian nain ivota i dre se distancirano u odnosu na ostale drutvene grupe.Politika (drutvena) stratifikacija.Veber je drutvenu mo odredio kao sposobnost da se nametne sopstvena volja uprkos otporu drugih.Politika mo je oliena u politikim partijama.Politike partije su organizovane grupe koje nastoje da svoje interese nametnu dravi.I ovde je injenica da pripadnici neke politike partije ne moraju imati isti status, pa ak ni da pripadaju istojklasi.ovek moe da ima veliku politiku mo, ali da se on uopte drutveno ne ceni i ne potuje(primer, razni pohlepni politiari, diktatori itd).Ta injenica da neko ko ima mo u politici, a nema ekonomsku mo ili nema ugled iobrnuto naziva se statusna inkozistencija (neusklaenost).Talkot Parsons je smatrao da oni koji obavljaju vane funkcije u drutvu bie boljerangirani i dobijae vee nagrade.Za Parsonsa takva drutvena nejednakost ne razdvaja pojedince i grupe, ve ih, naprotivintegrie, jer se na taj nain ostvaruju kolektivni ciljevi.Po njemu je drutvena nejednakost legitimna.Dejvis i Mur su uenici Talkota Parsonsa.Oni smatraju da oni pojedinci koji se dugotrajno koluju imaju pravo na najvie drutvenepoloaje jer su najkvalifikovanije osobe.Meutim, ovi autori predviaju injenicu da nije svakome omogueno da se koluje, da ponekad samo bogatiimaju tu privilegiju dugotrajnog kolovanja, to ne znai da neki drugi pojedinci ne bi mogli kolu zavritiboljim uspehom i biti uspeniji na znaajnim drutvenim mestima.65. ELITISTIKI MODELPo elitistikom modelu postoji organizovana manjina koja vlada elita,i neorganizovana veina kojom se vlada masa.Elita nastoji da zadovolji svoje interese, a masa je nezainteresovana i njome se lako manipulie.Iako ovde postoje dve strane (masa i elita) ovo ipak nije klasni model, jer se klase izmeu sebe bore,dok je odnos izmeu mase i elite pasivan.Postoji vie teorija elite:1. klasine teorije ( Vilfredo Pareto, Gaetano Moska, Ortega I Kaset)2. moderne teorije ( Rajt Mils, Jozef umpert)Vilfredo Pareto smatra da postoji vii sloj-elita i nii sloj-neelita.U elitu, on ubraja sve ljude koji su zahvaljujui svojim individualnim sposobnostima postigli uspeh:advokati, politiari, umetnici, pa ak i krminalci i ene koje su osvojile oveka od moi.Ta elita deli se dalje na vladajuu elitu ( koju ine pojedinci koji igraju vanu ulogu u vladi) i nevladajuu elitu(svi ostali). Kod vladajue elite postoje tzv. lavovi i lisice.Lavovi su takvi pripadnici vladajue elite koji su spremni da upotrebe silu da bi ouvali svoju vlast(primer vojne diktature).Lisice su takvi pripadnici vladajue elite koji koriste lukavstvo i diplomatiju da bi ouvali svoju vlast.Pareto smatra da svaka elita doivljava dekadenciju tj. vremenom postaju meke, nedelotvorne, odnosno gube nakvalitetu.Da bi se to spreilo potrebno je s vremena na vreme, da u elitu ue neko iz neelite. Pa ak i onda, vremenomdolazi do dekadencije elite i formiranja kontraelite.Ta kontraelita dolazi na vlast, na taj nain istorija postaje groblje propalih elita, smatra Pareto.Vidimo, da po Paretovoj teoriji, nema napretka u drutvu, ve istorija ide u krug.Gaetano Moska, takoe razlikuje masu i elitu.Oni se razlikuju ne samo po inteligenciji I strunom znanju, ve i po porodinom statusu, bogatstvu po roenju,tituli itd.Na taj nain se pripadnici elita pripremaju za ulogu vladanja.On zastupa tezu o cirkulaciji elita.On smatra da do smene elita dolazi na dva naina:Prvi je kada sposobnost za komandovanje i za vrenje politike vlasti nije vie iskljuivi posed legalnihupravljaa, nego postaje sasvim obina pojava i meu drugim ljudima.Drugi je kada putem uvoenja u elitu pripadnika iz niih klasa.Prema mogunosti ulaska u elitu, on razlikuje mobilna i imobilna drutva.Ortega i Gaset takoe razlikuju masu i elitu.Oni smatraju da elitu sainjavaju ljudi koji imaju visoke intelektualne i moralne sposobnosti. To je duhovna elita.Ona je sposobna da stvori dublji smisao i konkretni projekt svog ivota i da stvara nove duhovne tvorevinekoje stoje u osnovi napretka oveanstva.Ortega smatra da u sa, iako je dobro uoio osobine i ponaanje mase, ipak nije video da je ponaanje masa ipakrezultat manipulacije od strane vladajue elite.66. MILSOVO I UMPERTOVO SHVATANJE ELITERajt Mils, ameriki sociolog, u knjizi Elita vlasti smatra da u Americi postoje tri elite:vojna, privredna i dravna I da su se one stopile u jedinstvenu elitu koja zadovoljava vlastite interese.Pripadnici takve elite nemaju nekih intelektualnih i moralnih kvaliteta, ve su esto veoma amoralni.Pomou sile, i zaglupljivanja masa, oni manipuliu masama, tako da masa postaje utljiva veina.Na taj nain Mils kritikuje ameriki kapitalizam i smatra da on ugroava demokratiju.Vidimo da je Mils prilino pesimistian i vie okrenut liberalnoj Americi iz prolosti.Iako Mils smatra da elita nije vena, ni nuna u drutvu, ipak ne daje odgovor kako prevazii jedinstvenu elitukoja je na vlasti u SAD.umpert razlikuje politiku i preduzetniku elitu.Politika je nosilac vlasti do koje dolazi javnom podrkom, a preduzetnika unosi novine i pronalaske uprivredu.Po umpertu politika elita ima kvalitetne politiare koji se bave politikom kao svojim prirodnim pozivom.Danas se smatra da postoje i razne druge elite: naune, umetnike, tehnike itd.Sve su one formalno otvorene za ulazak ljudi odreenih kvaliteta, pa ipak injenica da su pripadnici eliteuglavnom pripadnici viih drutvenih slojeva.67. DRUTVENA POKRETLJIVOSTDrutvena pokretljivost,u najirem smislu, obuhvata promenu vrste posla, promenu mesta boravka, promenu drutvenog uticaja...u uem smislu, drutvena pokretljivost se odreuje kao promena drutvenog poloaja pojedinca ilidrutvenih grupa unutar odreene drutvene strukture ili drutvene stratifikacije.Shodno tome moemo govoriti o:1. horizontalnoj pokretljivosti2. vertikalnoj pokretljivosti3. prostornoj pokretljivosti1. Horizontalna drutvena pokretljivost je takva pokretljiost kada pojedinci prelaze iz jedne grane delatnosti udrugu, pri emu se ne menja njihov drutveni poloaj, odnosno ne menja se njihov materijalni poloaj.2. Vertikalna pokretljivost je takva pokretljivost kada pojedinac prelazi sa nieg na vii poloaj ili obrnuto, toutie na promenu njegovog materijalnog poloaja.Razlikujemo ulaznu i silaznu vertikalnu pokretljivost.Silazna je kada se prelazi sa vieg na nii rang-na primer kada neki sitni vlasnikbankrotira pa postane industrijski radnik.Uzlazna je kada prelazi sa nieg na vii rang- na primer kada neki radnik zavri fakulteti postane strunjak. U drutvu je ea uzlazna pokretljivost, dok silazne ima uvremenima socijalne krize.3. Prostorna pokretljivost je takva pokretljivost kada dolazi do prostornih pomeranja-na primer iz sela u grad,iz nerazvijenih zemalja u razvijene itd.Postoji jo:1. meugeneracijska pokretljivost2. unutargeneracijska pokretljivosti1. Meugeneracijska pokretljivost predstavlja pomeranja u toku dve ili vie generacija istih porodica.Tu uporeujemo poloaj roditelja i dece i roditelja i unuka.Kod zatvorenih drutava deca, i unuci imaju isti poloaj i bave se istim zanimanjima kao i roditelji.Kod otvorenih drutava, postoji mogunost da deca imaju vii drutveni poloaj od roditelja.2. Kod unutargeneracijske pokretljivosti gleda se da li i kakve promene postoje u toku ivota i rada nekogpojedinca.Najznaajnijim kanalima drutvene pokretljivosti smatraju se:obrazovanjeprofesionalna aktivnost i profesionalna kompetencijasticanje materijalnog bogatsktvapolitika aktivnostsklapanje brakaPravilo je da je pokretljivost uglavnom malog dometa.Najee pojedinac prelazi u prvu najbliu drutvenu grupu.Dodue, ima i pomeranja kada se preskae i po nekoliko grupa, ali je takvih pomeranja znatno manje.Takoe je pravilo da oko 2/3 sinova iji su oevi u najviem drutvenom sloju, takoe ostaju tom sloju.Slino je i u najniim drutvenim slojevima-i tu je visok stepen samoreprodukcije.Samo 2% uspeva da se popne u upravljaki sloj. i kod zemljoradnika postoji visok stepen samoreprodukcije, tj.veina sinova bave se zemljoradnjom, ba kao i oevi.Neto vea pokretljivost postoji kod srednje klase ili kod srednjih slojeva.Posledice drutvene pokretljivosti su:1. stabilnost drutvenog sistema:Ako ljudi iz niih drutvenih slojeva, pre svega radnici imaju mogunost da preu u vii poloaj i timepoprave svoj materijani poloaj, onda takvi ljudi nee biti zainteresovani da menjaju drutvene odnose pa to dakle doprinosi stabilnosti drutvenog sistema.2. Slabi klasna solidarnost i klasni sukob:Ako neko iz radnike klase pree u klasu kapitalista, onda e kod njega slabiti svest da on pripada klasikoju je napustio, tj. on vie nee biti zainteresovan za klasni sukob.3. Dolazi do dezagregiranja porodice:Lice koje je ostvarilo uzlaznu pokretljivost esto se nae u situaciji da ga ne prihvataju u novoj klasi, ada je prekinuo veze sa starom. To dovodi do psiholokih problema i nervoza, to moe da utie i naporodicu tog pojedinca. Takoe lica koja su ostvarila silaznu pokretljivost i dalje imaju uverenja klasekoju su napustili. I ovoga se moe zakljuiti da i silazna i uzlazna pokretljivost pridonose ouvanjupostojeeg sistema, tj. daljnjoj klasnoj i slojnoj reprodukciji.68.DRUTVENE INSTITUCIJETermin institucija potie od latinskih rei institutio uredba, ustanovai institutiones naziv za udbenike privatnog prava.Njime se oznaava neka celina drutvenih oblika ili odnosa koji su uspostavljenizakonom, moralom Ili obiajima.Institucije predstavljaju trajne i regulisane odnose u drutvu.Pod pravnom ustanovom ili pravnim institutom se podrazumeva skup pravnih normi koje se odnose na jedanisti drutveni odnos (brak, svojina, ugovor).Pojmom drutvenih institucija dobio je na znaaju u Dirkemovoj sociolokoj koli.On je smatrao da su institucije kolektivni naini miljenja i delovanja koje pojedinac zatie u drutvu, pa ih kaotakve i prihvata, esto i ne oseajui prinudu u njima.Ukoliko ih ne prihvati slede sankcije (sud, zatvor).Klasina sociologija, po Dirkemu, je nauka o drutvenim ustanovama ili institucijama.U klasinoj engleskoj funkcionalistikoj teoriji u socijalnoj antropologiji,Redklif-Braun ukazuje da drutveni odosi nisu sluajne veze meu pojedincima,ve da su usmeravani i kontrolisani normama.Robert Birstet povezuje drutvene institucije sa odreenim organizacijama, to nije ba tano, jer postojeinstitucije koje imaju samo normativni efekat, a nemaju organizacijski.Treba razlikovati instituciju u irem smislu, kao normativno regulisano i ustaljeno ponaanje(svojina, svadba) od institucija u uem smislu, koja se odnosi na drutvene organizacije.Francuski sociolog Alen Turen vezuje instituciju za politiki sistem, to je preusko shvaen pojam drutvenihinstitucija. On naglaava, kada je re o institucijama, osim dimenzije predodreenosti i prisile, treba ukljiti iaktere koji donose odluke.Pojmom institucije treba oznaiti mehanizme preko kojih se kulturne oreijentacije transformiu udrutvene prakse.Mihajlo Popovi definie drutvene institucije kao usvojeni oblik obavljanja neke drutvene delatnosti, koji imaodreen znaaj za odravanje i funkcionisanje drutvenog sistem.Ljubomir Tadi kae da su institucije stabilni, strogo odreeni i kohezivni modeli drutvenih odosa.U svakom drutvu institucije su meusobno povezane u drutveni poredak koji se bazira navrednosnom konsensusu , tj. na saglasnosti o njihovom znaaju.Ta saglasnost daje legitimitet datom poretku institucija.Glavni cilj institucionalizacije je smanjenje drutvenih napetosti, kanalisanje drutvenih sukoba,kako bi se odrao vladajui drutveni poredak.Sve nas to dovodi do gore navedene definicije drutvenih institucija koja podrazumeva modele drutvenogdelovanja na bazi opte prihvaenih drutvenih normi.Drutvene institucije imaju dva elementa:1. strukturalni (mrea drutvenih odnosa)2. kulturni (sistem vrednosti)Manifestni cilj (onaj koji se vidi) drutvenih institucija jeste smanjenje drutvenih napetosti i izbegavanjedrutvenih sukoba.Latentni cilj drutvenih institucija jeste ouvanje vlasti.Drutvene institucije se dele na:1. pravne, njih stvara I nadzire drava2. moralne, njih stvara tzv. Neorganizovano drutvo, na primer selo3. obiajne institucije, takoe ih stvara neorganizovano drutvoDrutvene institucije mogu biti i :1. ekonomske (svojina, trite)2. pravne I politike (ustav, zakoni)69.DRUTVENA ORGANIZACIJAU velikim carstvima orijentalnih civilizacija stvorene su mone organizacije koje su sluile za izgradnju iodravanje irigacionih sistema i izgradnju piramida i drugih velikih graevina.Nedostatak tehnikih sredstava nadomeivan je mnogoljudnim i sloenim organizacijama sa podelom poslova iveoma strogom hijerarhijom nadzora i upravljanja u njihovom izvoenju.Organizacije nisu nikakav novi izum, nego su, drutvene jedinice za ostvarivanje specifinih ciljeva,postojale u mnogim predindustrijskim drutvima.Njihovo stalno uveavanje je jedva od dominantnih strukturnih karakteristika modernog drutva,tako da se o njemu poelo govoriti kao organizacijskom drutvu,a o modernom oveku kao oveku organizacije.Raamo se u porodilitima, odlazimo u vojsku, zapoljavamo se u preduzeima, ako se razbolimo idemo ubolnicu.itav na ivot se odvija u nekim organizacijskim okvirima.irenje organizacije se bazira na sve veoj specijalizaciji podele rada u drutvu.Kada taj proces uzme maha, javlja se potreba za usmeravanjem i koordinacijom.Piramide je gradilo stotine hiljada robova i po nekoliko decenija.Moderna industrijska proizvodnja, na primer elektronska ili raketna tehnologija, zahtevaju izuzetno veliki brojspecijalista i koordinirano delovanje svih organizacionih jedinica.Pojam organizacije se u strunoj literaturi upotrebljava u vie znaenja.Njome se oznaava:1. organizovanost kao svojstvo grupa.Pod ovim se podrazumeva ureenost aktivnosti kao hijerarhizovanog sistema statusa i uloga.Na primer, organizacija rada se ispoljava kao hijerarhijski sistem funkcija (direktor, efovi).2. Jedna vrsta drutvenih grupa koje su organizovane.Organizacije su jedna vrsta strukturalnih grupa, koje se od malih grupa (porodica) razlikuju poveem broju lanova i po funkcionalnoj specijalizaciji.Od velikih grupa (slojevi) organizacije se razlikuju po formalizaciji i usmerenosti na radne zadatke.Organizacije su formalizovane delatne grupe, a slojevi grupe prema drutvenom poloaju.3. Celokupno drutvo se posmatra kao jedna organizacija (organizacija drutva).Organizacija globalnog drutva, u ijem je jezgru drava, jesu jedna institucionalizovana celinapoloaja i uloga.or Gurvi kae da se celokupna drutvena struktura ne moe svesti na organizaciju drutva.ak i kada su maksimalno organizovani, grupe i globalna drutva se ne izraavaju potpuno uorganizacijama.Treba razlikovati organizacije od institucija.Moris Divere kae da je institucija jezgro organizacije, a organizacija spoljani omota institucije.Institucije su nain regulacije, a organizacije koordinacija aktivnosti da bi se ostvario neki delatni cilj.U jeziku se odomailo da se za privredne organizacije kae preduzee, a za vanprivredne ustanove ili institucije.Od organizacije, koja je nametnuta logikom obavljanja aktivnosti, treba razlikovati dobrovoljne organizacijekao vojno ujedinjavanje ljudi, po pravilima koja vae samo za lanove.Institucije i organizacije ine drutveni poredak kao jedan od najznaajnijih aspekatastrukture globalnog drutva.Bitne karaktaristike organizacije su sledee:1. Sloenost, jer se organizacija sastoji iz vie delatnih grupa i razliitih funkcija.2. Razvijena podela rada, koja je u modernim organizacijama i visoko specijalizovana.3. Koordinacija aktivnosti lanova i delova organizacije, kao iziskuje hijerarhizaciju funkcija u procesuodluivanja.4. Formalizacija aktivnosti i odnosa unutar organizacije predstavlja institucionalno jezgro organizacije.5. Organizacije deluje otvoren sistem: sa jedne strane, pokazuje tendenciju trajnosti i kontinuiteta, a sadruge, prilagoavanje promenama u okruenjuU klasifikovanju organizacija se koristi vie kriterijuma:1. Najea je podela prema glavnim podrujima globalnog drutva: privredne (proizvodnjapreduzea), pravnopolitike (drava) i kulturne (umetnike)2. organizacija prema broju funkcija koje se dele na proste i sloene3. Prema karateru unutranjih odnosa mogu biti demokratske i autoritarne4. u zavisnosti od idealnotipskih karakteristika vlasti,Maks Veber razlikuje tri tipa organizacionih struktura.To su fluidne i neodreene organizacije zasnovane na harizmatskoj vlasti(natprirodni kaliteti voe), organizacije zasnovane na tradicionalnoj vlasti,koja se bazira na nasleenim statusima I obiajima.I birokratija kao najracionalnija i najefikasnija organizacija utemeljena na bezlinoj zakonskoj vlastimodernog drutva.Klasinom teorijom organizacije smatra Veberova teorija birokratije, pa se u literaturi ponekad organizacijepoistoveuju sa birokratijom. Za prouavanje birokratije pojam vlasti zauzima sredinje mesto kod Vebera.Vlast je svojstvo samo drutvene organizacije tamo gde nema organizacije nema ni vlasti.Birokratija usklauje rad velikog broja pojedinaca i najefikasnije ostvaruje postavljene zadatke.Poslove obavlja na osnovu pisanih dokumenata i u duhu formalistike bezlinosti.Njene najbitnije idealnotipske karakteristike su: tanost, brzina, nedvosmislenost.U novijim istraivanjima organizacije Veberovo shvatanje birokratije je podvrgnuto kritici.Birokratija kao organizacija je posebno prikladna za obavljanje rutinskih, predvidljivih poslova, ali jeneefikasna u novim situacijama koje nisu regulisane propisima.Deo organizacije koji normativno nije regulisan, ali realno postoji i deluje u odreenoj organizaciji, naziva seneformalnom organizacijom. Nosilac ove paralelne organizacije su neformalne grupe koje nastaju spontano.Ona formira svoja shvatanja, svoj moral.Osnovna obeleja neformalnih grupa su: zajedniki interes, spontanost nastanka, nestabilnost u pogledu trajanja.Ona obavlja vie funkcija, od kojih su najznaajnije sledee: ouvanje interesa lanova, socijalna kontrola,stvaranje oseaja zadovoljstva i sigurnost.Funkcionalistiko shvatanje se zasniva na ideji da organizaciju treba prouavati kao sistem.Razlikuju se dva idealna tipa organizacije koja deluju kao mehaniki ili kao organski sistemi.Mehanika organizacija je slina Veberovom modelu birokratije,dok se organska organizacija, kao otvoren sistem, ne zasniva se unapred definisanim operacijama nego seposlovi oblikuju prema prirodi problema i strunosti njenih lanova.Mehaniki sistemi vie odgovaraju stabilnim, a organski sistemi promenljivim uslovima okruenja.Jedan od kljunih teorijskih istraivakih problema kod klasinih teoretiara je odnos organizacije i linosti.Posebno su zanimljiva istraivanja totalnih ustanova , kao to su zatvori, duevne bolnice, manastiri.70.POLITIKAPojam politike je izuzetno irok i obuhvata svaku vrstu samostalno voene delatnosti.To je pojam iji je sadraj odluivanje kao svesna aktivnost ljudi odreene zajedniceili grupe kojom se reavaju pitanja od interesa za funkcionisanje i razvoj zajednice.Kada se to odluivanje vri pomou dravne vlasti, govori se o politici u uem smislu.U tom znaenju politika je povezana sa drutvenom moi, vladanjem i potinjavanjem,a pre svega sa dravom.Drava, kao legitimni nosilac fizike sile u drutvu, obezbeuje sprovoenje odluka koje su donete krozsueljavanje i sukobljavanje razliitih interesa u procesima jeste vlast.Ona se shvata kao politika mo koja ima legitimitet,i koja je u konkretnoj drutvenoj zajednici prihvaena kao opravdana i pravovaljana.U irem smislu politika je aktivnost svesnog usmeravanja razliitih grana delatnosti i oblastidrutvenog ivota.Izraz politika izveden je iz grke rei polis to znai grad-drava.Politika u najirem smislu obuhvata pet elemenata:1. Politika delatnost, shvaena kao usmeravanje drugih delatnosti, tj. kao posebno usmerena delatnost2. Politiki subjekt ili akter, je nosilac politike odelatnosti.To moe biti pojedinac ili neka druga drutvena skupina.Subjekt se smatra glavnim elementom politike budui da on utvruje ciljeve i pravce usmeravanjapolitike delatnosti.3. Ljudska delatnost koja je predmet usmeravanja.U zavisnosti od vrste usmeravane delatnosti postoje i razne vrste politike(obrazovna, ekonomska, nauna).4. Cilj politike delatnosti ili pravac usmeravanja.Cilj politike delatnosti obino predstavlja neku vrednost.Najee su to slike zajednice koje se ele dostii ili sauvati.5. Sredstva usmeravanja.U usmeravanju delatnosti drugih ljudi koriste se razne vrste drutvenih delatnosti,ali I prirodni predmeti i pojave.Platon je formulisao ideju da drava nastaje zbog toga to pojedinac ne moe sam da zadovolji sve svoje potrebe,ve samo u zajednici sa drugim ljudima.Aristotel smatra da je svaka zajednica nastala radi nekog dobra.U antikom polisu,politika se ispoljavala kao javna delatnost slobodnih graana na ureenju i usavravanju svoje zajednice.Ona je obuhvatala praktini ivot slobodnih antikih graana, u kome je centralno mesto pripalo delatnostina ostvarivanju pravde i opte koristi.Bitna odlika polisa i antikog pojma politike jeste identitet linih interesa i interesa zajednice.Praktini poloitiki ivot antikih graana odvijao se kroz stajanje na agori, gde su oni vodili umnu raspravu,nadmetali se argumentima i donosili zajednike odluke bez upotrebe sile.Feudalna epoha odbacuje politiku kao javnu stvar,emu je doprineo stav hrianstva o povlaenju oveka iz javnog ivota.U prvi plan istupa razlika svetovno duhovno. Iz toga je proizalo i potinjavanje politike religiji.Politika i politika delatnost postaju podruje vladanja, a sama vlada biva dovedena u poloaj podreenosticrkvenoj vlasti kao vrhovnoj.Njihovo vladanje zasniva se na sili, a javnost i politike slobode su ukinute.Hriani su za svoj uzor uzeli porodicu, pa je otuda politika organizacija ustrojena po modelu velikogdomainstva.Na poetku novog veka dolazi do emancipacije politike od religije.Makijaveli istie zahtev za radikalnim razdvajanjem politike od morala.Poznat je njegov stav da cilj opravdava sredstvo. Politika kao zasebna oblast postaje vezana za dravu.Da bi se obezbedili uslovi za red, mir i sigurnost, bio je potreban jedan novi oblik politike organizacije.Taj novi oblik bila je drava, u kojoj su koncentrisane i centralizovane vojna, upravna i pravnozakonodavna vlast. Politika se ispoljava kao delatnost vladanja dravom pomou drave i postala jevetina vladanja i okvir za ispoljavanje odnosa moi.Jedna od prvih pretpostavki afirmacije graanskog drutva i poveanja njegovog uticaja na dravu bila je pravnajednakost graana, odnosno zakonsko ustanovljenje te jednakosti.Podloga za to je data u teorijama drutvenog ugovora, po kojima svi ljudi raspolau jednakim I neotuivimprirodnim pravima (ivot, sloboda, posed).Posle graanskih revolucija u graanskim drutvima su se pojaalanastojanja da se politika od gospodara pretvori u slugu drutva.Pravo je postalo sfera uma i slobode i stajalo je nasuprot boanskim i drugim pripisanim osobinama vladara.Politika je morala da vodi rauna o pravu drugog.Vladavina prava i pravna drava postale su temelji modernih politikih procesa.Dolazi do izgradnje oblika za ograniavanje moi drave.Osniva se parlament u ijoj nadlenosti je bilo donoenje zakona i kontrola izvrne vlasti.Krajem 19. I poetkom 20. veka glasako pravo postaje univerzalno.To je omoguilo da u javnu sferu politiku uu najiri drutveni slojevi sa svojim interesima, tenjama izahtevima. Izmeu graana i drave pojavile su se politike partije.Politika postaje sfera u kojoj se afirmiu i sukobljavaju razliiti interesi.71.POLITIKE PARTIJE I INTERESNE GRUPEStvaranje mogunosti da se privatne osobe ukljue u politike procese i da definiu, afirmiu i brane svojeinterese neposredna je pretpostavka za osnivanje politikih partija.Politike partije se javljaju kao neophodni instrumenti, organizovane grupe sa zadatkom da se bore zaostvarivanje interesa odreenih delova drutva, konkretnih drutvenih grupa, slojeva ili klasa.Sama re partija vodi poreklo od latinskih rei:part- deo i partire-deliti, to znaii da je partija deo neke ire celine.Kod nas se za partiju kae stranka, to bi znailo da stranke staju na neiju stranu.U zapadnoj Evropi su se prve politike partije javile u prvoj polovini 20. veka, u istonoj Evropi u drugojpolovinu 20. veka, a u Srbiji je to bilo krajem 19. veka, kada su formirane Radikalna partija i Napredna stranka.Politika partija je politika organizacija iji je osnovni zadatak da osvoji i da odri dravnu vlast.Naravno, u demokratskim dravama to se vri putem slobodnih i demokratskih izbora.Politike partije su relativno trajne politike organizacije, ije lanstvo koje je povezano istom politikomideologijom, tei osvajanju dravne vlasti ili poveanju svog uticaja na vrenje dravne vlasti, saosnovnim ciljem ostvarenja i zatite grupnih i parcijalnih interesa i usmeravanje drutva u skladu sa timinteresima.U konstitutivna obeleja politikih stranaka najee se ubrajaju:organizacija i trajnost, politika ideologija, politiki program i politika delatnost.Svaka politika partija ima svoj statut.Politika teorija operie sa kategorijom lanova politikih partija i kategorijom pristalica.lan stranke je pojedinac koji je na osnovu pravila politike partije vezan za nju i ima odreene obaveze i prava.Pristalica prihvata ideologiju i program partije, ali nije formalno vezan za nju.Politike stranke imaju i svoje osnovne jedinice.Te osnovne jedinice zovu se:elije (Komunistike partije),odbori (kod liberalnih i konzervativnih partija),milicija (kod faistikih) itd.Osim toga, svaka partija ima svoju ideologiju i svoj program.Ideologija predstavlja skup stavova i miljenja o konkretnom drutvu, a u stvari ideologija prikriveno podravainterese one drutvene grupe koju partija predstavlja.Ideologija svake politike partije sadri, pored vrednosti, ciljeva i uverenja, i standarde ikonkretna uputstva za akciju, na osnovu kojih pojedinci, kao i organizacije, donose odluke i utvruju politiku.Treba rei da svi lanovi partije ne podravaju u podjednakoj meri ideologiju partije,tako da ponekad dolazi Iido ideoloke razjedinjenosti partije.Program politike partije se formira na bazi ideologije politike partije.Tu se nalaze ciljevi za koje se partije bore i to vrlo uopteni ciljevi da bi partije privukle to vie glasaa.Partije se obino trude da sebe predstave kao zastupnike irih drutvenih interesa.Mnogi teoretiari danas smatraju da u razvijenim graanskim demokratijama nema razlike u programimapolitikih partija. Sve se one zalau za parlamentarni sistem, za trinu privredu i sl.Da bi privukle glasae iz razliitih klasa i slojeva, partije u svojim programima moraju izraavati interese svihtih klasa i slojeva. To omoguuje glasako ponaanje koje se oznaava kao unakrsno glasanje.Ako ne bi bilo onih koji skreu od oekivanog klasnog obrasca glasanja, onda bi, na primer, sviradnici u Engleskoj glasali za laburiste i Konzervativna stranka ne bi mogla odnesti pobedu naizborima.Ipak, na izborima deo radnike klase uvek glasa za konzervativce.Kad neka politika partija pobedi na izborima, tada dolazi do odstupanja od njihovogprograma.Naime, kad pobede, partije nikada ne postupaju po programu i ne izraavaju interese onih kojisu je birali, ve interese odreene elite ili oligarhije.Dakle, praksa politikih partija nikada se ne poklapa sa njihovim programom.Politike partije mogu biti u zavisnosti ije interese zastupaju:1. graanske2. radnike partijePrema veliini, partije mogu biti:1. masovne2. kadrovskeOsim toga, u zavisnosti kakvi su unutranji odnosi partije mogu biti:1. demokratske2. autoritarneU zavisnosti od ideolokog opredeljenja lanstva, postoje:partije levice,centra,desnice,revolucionarne,konzervativne,reakcionarnePolitiki sistemi se najee razvrstavaju prema broju partija u jednopartijske,dvopartijske i viepartijske sisteme.Meu iniocima koji determiniu prirodu partijskih sistema, poseban znaaj imaju:stepen zaotrenosti drutvenog konflikta,nacionalna struktura,karakter drutvenog ureenja.Politike partije treba razlikovati od interesnih grupa. Interesne grupe tee da ostvare neki interes,ali nikada (za razliku od politikih partija) ne ele da same vre dravnu vlast.Takve interesne grupe esto ostvaruju svoje interese na taj nain to plaaju poslanika u parlamentu, slubenikeu dravnim organima ili to daju finansijske priloge politikim partijama.Interesne grupe mogu biti (po Haralabosu):1. protektivne, one tite ire interese odreenih drutvenih grupa.Tu spadaju razna profesionalna udruenja.2. promotivne, ove grupe promoviu neki cilj.Takve su, na primer, razne ekoloke grupe (udruenje za zatitu pasa lutalica...)72.JAVNOST I JAVNO MNJENJESvi mi, sluamo ili itamo kako rad politikih organa treba da bude javan, ili kako javno mnjenje osuuje vojnuintervenciju u nekoj zemlji.Postavlja se pitanje ta je to javnost, a ta javno mnjenje.Pojmom javnosti se oznaava:1. skupina pojedinaca koji svoju panju usmeravaju na odreena pitanja od opteg interesa publika2. javno mnjenje u smislu veine ili dela dravljana koje se formira kao rezultat okupljanja3. organizacioni pristu rada organa u ijoj su nadlenosti pitanja od opteg interesaJavnost u navedenim znaenjima poiva na postojanju dva jasno izdiferencirana dela drutvene stvarnosti:graanskog drutva kao sfere privatnih interesa graana, i javne sfere sfere optih interesa, iji jezadatak da obezbeuje uslove za nesmetano funkcionisanje graanskog drutva.Savremeni filozof Jirgen Habarmas smatra da javnost ine privatni ljudi okupljeni u publiku.Da bi ti privatni ljudi bili relevantan subjekt potrebno je da se javnost institucionalizuje na sledee naine:1. da postoji birako pravo, opoziv, referendum- dakle, da postoje politika prava graana2. da postoji sloboda izbora, govora i javnog okupljanja3. da postoji sloboda tampe4. da se normama omogui da rad dravnih organa bude dostupan uvidu publikePrema tome, prostor za javnost nalazi se, po Habermasu, u naponskom polju izmeu drutva i drave.Javnost se otuda ispoljava kao prostor u kome se prepliu privatna sfera drutva i javna sfera drave.Istorijski gledano, javnost ima korene jo u grkom i rimskom svetu:Znamo da su se u staroj Grkoj slobodni ljudi okupljali na trgu i raspravljali o mnogim vanim temama.Dakle, za Grke, javnost je bila nerazdvojno povezana sa demokratijom i politikim ivotom.U srednjem veku javnost i javno mnjenje je bilo potisnuto.Tek sa usponom graanske klase i trine privrede dolazi do komunikacije meu ljudima, tj. dolazi doformiranja graanske javnosti.Ta javnost se kritiki odnosila prema apsolutizmu tadanjih kraljeva.Tu kritiku ulogu javnosti sreemo u literaturi, salonima, kafanama i na kraju i na ulicama.Krajem 19. veka takva kritika uloga javnosti polako nestaje.Nastupa potroako drutvo, publika prestaje kritiki da razmilja, ve pasivno prihvata ono to joj reklama ipropaganda serviraju.Javno mnjenje postaje predmet trgovine i manipulacije.Duh komercijalizacije produkuje proces pretvaranja kritike funkcije javnosti u manipulativnu.uta tampa, televizija nudi publici okrugle stolove gde se vode javne diskusije, ali u stvari publika ne razmiljakritiki, ve sve prima kao gotovo miljenje.Politike partije apeluju na podsvest graana, dok se volja i svest graana potiskuje.Vlastodrcima trebaju ljudi sa lenjim, a ne kritikim miljenjem, odnosno, trebaju im ljudi iji je fond rei oko500, jer se sa takvim ljudima najlake manipulie.Javno mnjenje,je javno kritiko miljenje dela publike (graana) prema merama dravne politike.Stari Latini su govorili Vox populi vox dei. (Glas naroda glas Boga.).Zato su svi vladari paljivo oslukivali ta e rei narod ako recimo podignu porez i slino.Rimljani su za umirivanje naroda, tj. skretanje panje naroda koristili sistem hleba i igara.Danas se za zatupljivanje i umirivanje naroda koriste reklama i propaganda.Pojam javnog mnjenja uao je u upotrebu u drugoj polovini 18. veka.Smatra se da je Luj Sebastijan Mersije prvi stvorio ovaj pojam shvatajui gakao posveeni rezultat zajednice i javne refleksije o osnovama drutvenog ureenja.Ovde se radi o pozitivnom vrednovanju javnog mnjenja.Kad kaemo javno mnjenje to je vie neto neodreeno i neobavezno, jer u javnom mnjenju moe da bude iistine i lai, a njime se i manipulie.Zato je Hegel imao negativan stav prema javnom mnjenju.Za njega je javno mnjenje proizvoljno miljenje o optim poslovima(mada je izvorno javno mnjenje imalo kritiki karakter).Treba rei i to da moderna tampa spreava modernog oveka da misli.Politike partije postale su trgovaka preduzea koji pokuavaju svoju robu da prodaju i javnosti (Erih From).Dakle, i javnost i javno mnjenje izgubili su kritiku funkciju i postali su predmet manipulacije putempropagande i reklame preko tampe i medija.Savremena politika delatnost u dobroj meri je zasnovana na manipulaciji.To se najbolje postie apelovanjem na nesvesno u oveku i ugroavanjem njegove zrelosti i kritikograsuivanja.73.DRAVADrava je politiko-pravni oblik organizovanja globalnog drutva, kojim se uspostavlja legitimni poredak vlastinad stanovnitom na odreenoj teritoriji.Poreklo drave:Po jednim teorijama drava se javlja u 16. veku, tako da su prve moderne drave bile apsolutne monarhije.Sve ono ranije nisu bile drave, ve politike tvorevine.Tako je u staroj Grkoj korien termin polis to oznaava: grad, dravu ali i drutvo.U takvim politikim tvorevinama drava se nije razlikovala od drutva.To azlikovanje postaje jasno tek u 18. veku, gde imamo politiku dravu i graansko drutvo.Drava, dakle, nastaje tek sa razvojem podele rada i uslonjavanjem drutva.Marks je smatrao da je drava nastala kao orue u rukama vladajue klase i da e kad pobedi radnika klasadrava odumreti -postae nepotrebna kao i kamena sekira.Za razliku od Marksa, Dirkem je naglaavao potrebu drave i njenu integrativnu funkciju,Veber vidi njenu funkciju kao:drutvene regulacije,koordinacije ikontrole legitimnim monopolom upotrebe fizike sile u ouvanju poretka vlasti.Moderna drava ima sledee karakteristike:1. njena vlast je suverena, tj. ima najviu vlast2. ona je nacija-drava, mada danas nijedna drava nije izrazito jednonacionalna.ak postoje izrazito vienacionalne drave.3. ona ima svoj dravni aparat koji ine: vojska, policija i inovnitvo.Taj aparat finansira se porezima i drugim javnim prihodima4. politika drava, kao javna sfera, odvojena je od graanskog drutva kao privatne sfere.Veza meu njima s uspostavlja preko politikih partija i javnosti, odnosno javnog mnjenja5. univerzalni pravni poredak na osnovu koga deluje legalna vlastPo Don Kinu, mogu se razlikovati pet modela odnosa graanskog drutva i politike drave,tj. civilnog drutva i pravne drave:1. Za Hobsa, drava je negacija prirodnog stanja, a drutvo koje je tako nastalo izjednaava se sa dravom.Tom modelu odgovara drava sigurnosti2. Za Loka, prirodno drutvo karakterie sloboda i jednakost, a drava ne treba da ga zameni, nego da gasauva i kompletira. Po ovom, konstitucionalnom modelu, privatna svojina i sloboda su zagarantovanevladavinom prava.3. Po Tomasu Pejnu, civilno drutvo je utoliko savrenije ukoliko vie samo regulie svoje poslove, amodel koji mu odgovara je minimalna drava, jer njena mo mora maksimalno da bude ograniena ukorist civilnog drutva.4. Po Hegelu, univerzalna drava, treba da sauva, ali i transcendira graansko drutvo5. Po Donu Stjuartu Milu i Aleksisu de Tokvili, nove forme dravne intervencije prete da ugue civilnodrutvo koje zato treba pravno zatititi i omoguiti mu samoobnovu i samoorganizovanje.Njihovom shvatanju odgovara model liberalnodemokratske drave.Ako je drava saista pravna drava onda on agarantuje svojim graania ljudska prava i slobode, podelu vlastina zakonodavnu, izvrnu i sudsku, nezavisnost sudske vlasti islino.Za razliku od pravne drave, partijska drava nema nezavisno sudstvo, drava i drutvo nisu razdvojeni,pojedinac nije graanin ve podanik, postoji velika cenzura tako da se partijska drava zove jo i policijskadrava.Osnovna ljudska prava su:1. graanska prava, to su sloboda kretanja, sloboda svojine, sloboda govora, veroispovesti isl.U veini evropskih zemalja ova prava su ustanovljena tek poetkom 19. veka.2. politika prava, to je pravo glasa, slobodapolitikog organizovanja itd.Mukarci su pravo glasa dobili tek poetkom 20. veka, a ene tek iza Prvo svetskog rata.3. Socijalna prava, to je pravo na zdravstvenu zatitu, na penziju, na minimalnu platu.Ova prava suvre ustanovljena tek posle Drugog svetskog rata i to kao rezultat borbe radnikog pokreta.Ova prava imaju visok nivo u skandinavskim zemljama, od kojih mnoge vae kao drave blagostanja (vedska).Ljudska prava su najbolji pokazatelj odnosa izmeu drave, drutva i pojedinca.Ono to je bitno je da ljudska prava i zaista budu ispotovana a ne samo proklamovana.U savremenom drutvu, postoji tendencija ka deetatizaciji (smanjivanju uloge drave).Javljaju se i mnogi regionalni pokreti, na primer Evropska unija.74. SOCIOLOKI POJAM PRAVAPravo predstavlja skup drutvenih normi koje drava, monopolom prinude, koristi za ouvanje postojeegdrutvenog poretka. Ukoliko se norme ne potuju dolazi do sankcija.O tome ta je pravo postoji vie shvatanja:1. normativistiko shvatanje,po njemu je pravo u stvari pravna norma koja se sastoji iz dispozicije i sankcije.Dispozicija propisuje pravilo ponaanja, a sankcija nastaje kad se dispozicija prekri.2. Pravni fakticizam,ovo shvatanje smatra da su svi pravni odnosi u stvari drutveni odnosi i da, u pravu nije bitno ta seproklamuje, ve ono to se ostvari.3. Integralistiko shvatanje,ono pravo shvata kao integralnu celinu elemenata.Ovo shvatanje je suvie iroko.Pravo je drutvena pojava iz sledeih razloga: pravna norma nema nikakvu snagu, ako iza nje ne stoji autoritet moi.Dakle, mo je ta koja regulie pravo, ali isto tako pravo regulie mo postavljajui joj granice. Pravo jeste zakon, ali nije svaki zakon pravo, pogotovo ne onaj koji kri ljudsku slobodu,dostojanstvo, istinu. to je drutvo razvijenije, to se vie razlikuje od obiaja i morala.Obiaji nastaju spontano, dugotrajnim ponavljanjem, prihvata ih cela zajednica, ako ih neko prekri dolazi doosude cele zajednice (prezir i sl.). Najstariji izvor prava jeste ba obiajno pravo.Njega ine oni obiaji koje je preuzela i sankcionisala dravna vlast.Moral takoe nastaje spontano i odnosi se na unutranje pobude.Moralne norme su vie preutne, podrazumevaju se.Prekraj moralnih normi dovodi esto do grie savesti, pa i moralne osude.Po Jelineku, pravo sadri etiki ili moralni minimum koji je neophodan za odravanje drutva,dok moralne norme reguliu i druge pojave koje su neophodne za razvoj i napredovanje drutva.Pravni obiaji su svi oni koji imaju makar i sekundarna obeleja prava, dok u obiajno pravo ulaze samo oniobiaji koje je preuzela i sankcionisala dravna vlast.Time oni ulaze u red spontanih izvora stvaranja prava i postaju deo pozitivnog prava.Obiajno pravo je najstariji izvor prava i jedan od glavnih izvora rimskog, germanskog i slovenskog prava.Drava moe zakonskim aktom priznati obiaj, u celini ili delimino, ali ga moe i ograniiti i zabraniti i odnosepravno regulisati drugaije.Poslovni ili trgovaki obiaji i danas imaju vanu ulogu.Takoe treba istai da je meunarodni pravni obiaj vaan formalni izvor meunarodnog prava.Ustavni obiaji i konvencije nisu pravni, ve politiki obiaji, jer za njihovo nepotovanje ne postoji pravnanorma, nego politika sankcija.Oni se odnose na rad parlamenta, funkcionisanje kabinetskog sistema i ulogu kralja.A.Racionalno prirodno pravo je izvrilo odluujui uticaj na novovekovnu filozofiju i teoriju prava.Zasniva se na verovanju u mo razuma da iz jednog ili nekoliko principa izvede sve vaee odredbe prava.Teorije prirodnog prava zastupali su : Hobs, Ruso, Lok.1. Tako je Tomas Hobs smatrao da je ovek u prirodnom stanju egoistian (sebian), a drava trebau tome da ga sprei.Njegovo shvatanje vodi u apsolutizam.2. an ak Ruso je smatrao da je ovek u prirodnom stanju plemenit, ali da ga privatna svojina kvari.Njegovo shvatanje vodi ka repubikanizmu.3. Lok je smatrao da ovek u prirodnom stanju nije ni dobar ni lo, ve ga drutvo takvim stvara.Njegovo shvatanje vodi ka konstitucionalizmu (ustavotvornosti).Zakoni na osnovu kojih vlada drava moraju da budu u skladu sa prirodnim pravom oveka.Teorije pravnog pozitivizma su suprotne teorijama prirodnog prava.Ove teorije smatraju da pravna nauka treba da se bavi ne tim ta pravo treba da bude, ve time ta ono jeste.Time pravni pozitivizam otvara vrata neogranienom suverenitetu dravne vlasti.B.Pozitivno pravo sainjavaju vaei zakonski propisi.Karaktaristike pozitivnog prava su:1. postoji odnos hijerarhije.Ustav je najvii politiki pravni akt.Slede zakoni koji moraju da budu u skladu sa ustavom,i na kraju pojedinani pravni akti koji moraju da budu u skladu sa zakonima.2. Sve pravne norme donose se po propisanom postpku3. pravno regulisani drutveni odnosi su stalni i predvidivi4. pravni propisi slue za regulaciju drutvenih odnosa75. SOCIOLOGIJA PRAVASociologija prava prouava pravo kao drutvenu pojavu.Dakle, kako pravo utie na drutvo i kako drutvo utie na pravo.Osniva sociologije prava je austrijski pravnik Eugen Erlih.Postoji i uticaj Valtazara Bogiia, tvorca Opteg imovinskog zakonika za Crnu Goru iz 1888. godine,na Erliha, ali je ovaj taj uticaj osporavao.Osim njega za sociologiju prava su vrlo bitni:Marks, Veber i Dirkem.Marks je po obrazovanju bio pravnik,Veber isto tako,dok je Dirkem bio filozof koji se bavio sociologijom prava i uopte sociologijom.Marks je smatrao da je pravo ustvari volja vladajue klase pretvorena u zakon.Dirkem je smatrao da je pravo prinuda na pojedinca.Znaajna su i njegova prouavanja anomije kao bezakonja, tj. stanja nesaglasnosti normativnih regulacija.Dirkem je takoe smatrao da je u jednom drutvu korista ak i kriminal, jer e kriminalac za svoja dela bitiosuen to e pozitivno delovati na druge ljude. To je tzv. Dirkemov paradoks.On takoe smatra da e sa razvojem drutva jaati restitutivno pravo (gde postoji povraaj u preanje stanje)umesto represivnog prava (koje se zasniva na kazni i odmazdi).Veber razlikuje racionalne i iracionalne pravne sisteme.Iracionalni se temelje na tradicionalnoj vlasti ili na harizmi svoga voe, dok se racionalni sistemi temelje nazakonskoj vlasti sa efikasnom birokratijom.On je proces modernizacije drutva shvatao kao sve iru i sve intenzivniju racionalizaciju,ije je olienje birokratija,a racionalizaciju prava je posmatrao kao paradigmatian sluaj opte racionalizacije drutvenog ivota.Racionalizacija je pripremala i osposobljavala pravo da od religije preuzme glavni teret drutvene regulacije.Glavni aspekti racionalizacije prava su: sekularizacija, univerzalizacija, sistematizacija, profesionalizacija itd.Glavni problemi kojima se bavi sociologija prava su:konstitutivni problemi, (predmet i metod), njen istorijski razvoj i odnos prema drugim granama socioloke ipravne nauke, pravo i druge drutvene pojave, pravna kultura itd.Pravniko zanimanje se institucionalizovalo kao profesija.A za pravniku profsiju bi se moglo rei da je jedna od najstarijih, najizgraenijih i najbolje organizovanih,tako da gotovo predstavlja prototip profesije.76. BIROKRATSKA ORGANIZACIJA- MARKSOVO, MIHELSOVO I PARKINSONOVO SHVATANJERe birokratija bukvalno oznaava vladavinu biroa tj. kancelarije.Termin birokratija je skovao francuski ekonomista de Gurnej.Birokratija, dakle, oznaava vladavinu kancelarijskih inovnika.Iako zaetke birokratije nalazimo i u doba faraona, ipak birokratija svoj vrhunac dostie u kapitalizmu idravnom socijalizmu.Tendencija ka potpunoj birokratizaciji modernog drutva nazvana je egiptofikacija, jer se ispoljava kaopiramidalni organizacioni kavez kojim upravlja obezlieni birokratski vrh.Ta tendencija ka birokratizaciji modernog drutva ima ambivalentne drutvene posledice i to kakonegativne, tako I pozitivne.Od poetka re birokratija je dobila pogrdno znaenje.i danas re birokratija najee asocira na bezlino komuniciranje, altersko gnjavatorstvo, mnotvo formulara.Marks je imao negativan odnos prema birokratiji.Svoja razmiljanja o njoj je izneo u delu Kritika Hegelove filozofije drave i prava,koja je objavljena posle Marksove smrti.Marks je kritikovao Hegele, jer je Hegel smatrao birokratiju stubom i sveu drave i davao joj uglavnomuzviene osobine. Za Hegela je birokratija opti stale.Birokratija prikazuje svoje interese kao opte interese,svoje ciljeve kao dravne ciljeve-smatra Marks.Svoje ciljeve pretvara u ciljeve drave, a ciljeve drave u svoje sopstvene ciljeve.Ona je jedno zatvoreno drutvo u dravi. Njen duh je tajna.Poto je birokratija jedna zatvorena korporacija onda su njeni najvei neprijatelji javnost i javno mnjenje.Ona potuje samo svoje unutranje autoritete.Tako se vii inovnici oslanjaju na nie inovnike kad je u pitanju neko pojedinano znanje,a nii inovnici se oslanjaju na vie inovnikekad je u pitanju neko opte znanje.Zato je birokratija zaarani krug iz koga niko ne moe izai.Zato Marks smatra da drava u kojoj vlada birokratija nije prava ljudska zajednica, ve surogat zajednice.Mihels je formulisao gvozdeni zakon oligarhije (oligarhija, vladavina manjeg broja ljudi).On smatra da se svaka organizacija, tokom vremena birokratizuje i da se na njenom elu nuno pojavljuje elitakoja rukovodi tom organizacijom. Kao primer on je navodio politike partije koje su se birokratizovale.Parkinson je bio britanski satiriar.Po Parkinsonovom zakonu, birokratija pokazuje tendenciju stalnog irenja, otvaraju se nova radna mesta-ak ionda kad se koliina posla ne poveava.To znai da birokratija rastee posao samo da popuni radno vreme.Birokratska organizacija deluje kao sistem sa unutranjim potrebama od kojih je najvanija potreba zasamoodranjem sistema.Moderna istraivanja se koncentriu na birokratsku i druge tipove organizacija svojstvenihsavremenom drutvu.Znatan deo tih novijih istraivanja je nastao kao debata sa Veberovim tezama.Veberu se zamera to je izjednaio racionalnu birokratsku proceduru sa delotvornou organizacije.Pokazalo se da je ona efikasna samo u reavanju rutinskih, poznatih situacija, dok su za kreativne poslove ustalno promenljivom okruenju delotvornije manje, otvorenije organizacije.Oekivanja o ukidanju i nestanku birokratije su suvie utopistika i nerealistika.Ako se birokratija shvati kao funkcionalna grupa koja efikasno obavlja odreenu vrstu poslova, onda se onaizjednaava sa inovnitvom ili strunom administracijom.Ako se, pak, odredi kao drutveni sloj, onda se mora rei koji sloj, jer se u birokratskoj organizaciji lepezastatusa rasprostire id najniih do najviih.Postoje shvatanja da je najkarakteristinije svojstvo birokratije kao drutvene grupe mimikrija ili sposobnostprilagoavanja i prikrivanja i da se ona moe pojavljivati u svim navedenim oblicima, ali da joj je sutina uvekista dominacija nad ljudima.77. BIROKRATSKA ORGANIZACIJA VEBEROVO SHVATANJEPo Veberu, sporadini oblici birokratije su postojali u patrimonijalnim carstvima.Tek se u modernom drutvu birokratija razvila u punoj meri i rasprostrla na sva podruja drutvenog ivota.Veber je smatrao da je birokratija najracionalniji oblik drutvene organizacije i potencirao je njen pozitivansmisao. Kod nje postoji podela rada, radi se struno, brzo,pouzdano, sa velikom diskrecijom i tedljivo.Uslov za razvoj birokratije u modernom drutvu su: novana privreda i vladavina zakona.Izvori birokratije su u dravnoj upravi i u privrednim pogonima.Model idealnog tipa birokratije, po Veberu, ima sledee karakteristike:1. inovni