2 Januar 2016.

P O R U K E

3www.serbianmirror.comJanuar 2016.

Srb info strana 4

Politi~ke aktuelnosti strana 5

Zavr{en tre}i Filmski festival ^ikago 2015. strane 6-7

Visoki predstavnici nasiljem osakatili Dejton strana 8

Vanja Buli}: Sjaj i beda najludje no}i strana 13

Stari Beograd: Prvi telefon kod tri lista strana 15

Vera: Vitlejemska zvezda strana 16

Ukras srpske tradicije i folklora

Dukati i biseri strana 18

Pravoslavni kalendar strane 20-21

Novogodi{nja anketa Ogledala strana 24

Bo`i}ni i novogodi{nji pozdravi strana 25

Sport: Novak Djokovi}, po~asni ~lan

Srpskog narodnog saveza strana 26

Sport: Najlep{a strana Srbije strana 27

Zakon: Poruka iz generalnog konzulata

R. Srbije u ^ikagu strana 28

Reporta`a iz Tucanos restorana strana 30

In memoriam strana 33

Horoskop za januar strane 34-35

^estitke i srpski mediji strana 37

Vedra strana strana 38

TIRA@: 18.000

SADR@AJ

PUBLISHED BY

Ogledalo - Serbian Mirror. Inc ·

P O BOX 13472 CHICAGO IL 60613

· Phone: 773.744.0373

· OSNIVA^: Slavica Petrovi}

· UREDNIK: Slavica Petrovi}

· GRAFI^KI UREDNIK: Zoran Marinkovi}

· REDAKCIJA: Marijana Maljkovi}, Sa{a @ivkovi}, Aleksandra

Miti}, Nenad Jovanovi}, Marko Lopu{ina.

· DOPISNICI: Vanja Buli}, Milutin [o{ki}, Jasna Stanojev,

Igor Ga~i} (Beograd), Ivan Kalauzovi}-Ivanus (Ni{),

Milan Lu~i} (New York), Sta{a Nasti} (Holivud),

Milomir Ognjanovi} (Havaji), Dejan Marinkovi}

ALL RIGHTS RESERVED:

Ogledalo is not responsible for advertisments,

advertising articles and their contents

E-mail: ogledalo@gmail.com

Web: www.serbianmirror.com

· PREDSTAVNI[TVA ·

· LOS ANDJELES: Dragan Rakonjac (562.397.9001)· NJUJORK: Mike Lu~i} Milan (212.426.1020)

NAME: -----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

ADDRESS: ------------------------------------------------------------------------------------------------------------

CITY: ----------------------------------- STATE: -----------------------------------------------------------------

ZIP: --------------------------- TEL: -------------------------------------------------------------------------------

Ispunjen formular zajedno sa ~ekom po{aljite

na adresu Ogledala

Ogledalo - Serbian Mirror - PO BOX 13472 Chicago IL 60613

Ispra}amo jo{jednu staru ido~ekujemo

Novu godinu puni optimizma u nadi da}e biti bolja i lep{a od prethodne.

Nadam se da smo Vam donelidosta dobrih, korisnih i interesantnihinformacija na na{im stranicamaOgledala, Da smo Vam bar donekle pri-bli`ili otad`binu sa svim njenim lepota-ma i tegobama koje su je pratile tokomprotekle godine. Trudili smo se da vestii poruke na na{im stranicama buduverodostojne i objektivne.

Ovim putem se zahvaljujemosvima onima koji su se preko na{ihstranica ogla{avali i reklamirali, kao isvima koji su bili pokrovitelji na{eg listai Srpskog filmskog festivala.

Hvala Vam na saradnji i velikoj

podr{ci koja nama mnogo zna~i, ̀ elimoda to znate.

Nadam se da }emo tako leposaradjivati i u godini koja je pred nama.

Sa takvom iskrenom verom uBoga i ljude, svima vama, prijateljima i~itaocima, sponzorima i saradnicimaOgledala upu}ujemo iskrene `elje daVam Nova godina bude bolja odprethodne. Da od dobrog dobijetenajbolje, od lepog, najlep{e, da Vamdonese puno sre}e, puno lepih trenuta-ka i mirnih misli.

Da Vam nastupaju}i prazniciHristovog Rodjenja donesu blagostanje,mir u du{i i blagoslov od Boga!

Sre}na vam i beri}etna Nova2016-ta godina!

MIR BO@JI! HRISTOS SE RODI!

RE^ UREDNIKAPo{tovani prijatelji, ~itaoci Srpskog Ogledala

I Z R E D A K C I J E

““[[ttoo ggoodd ttkkaa{{ ,,vveezzuujj kkoonnccee zzaa nneebboo””

Sv. Vladika Nikolaj Velimirovi}

Januar 2016.4

S R B I N F O

RREESSTTOORRAANN @@UUPPAASve se menja, dolazi i prolazi, ali restoran @upa

svojom originalni{}u uvek ostaje i nudi svoj autenti~ni ambijent i odli~ne srpske specijalitete.

Restoran @upa vas poziva da 13. Januara zajedno do~ekate

pravoslavnu Novu 2016-tu godinu. po uslovima, koje ne mo`ete odbiti!

Pozovite za rezervaciju na: 708.4427812

Dobro do{li u va{u @upu!Sre}nu Novu 2016. Godinu

i sre}an Bo`i}HRISTOS SE RODI!

Vlasnik Dule Go{i} sa svojim osobljem.

7919-21 W. Ogden Ave. Lyons IL 60534

DO^EK PRAVOSLAVNENOVE GODINE

NA SRPSKOJ BRATSKOJ POMO]I

13. JANUAR 2016.U veseloj novogodi{njoj no}i

zabavlja}e vasOrkestar :

MI]E RADOVANOVI]A I NEDA GORAN^I]

Bogata ve~era – {vedski sto.Za recervacije i informacije

pozovite na:

224.392.6033

NEDELjA 14. FEBRUAR PROSLAVA CRKVENE SLAVE

SV. TRI JERARHA

Svetu Arhijerejsku liturgija }e slu`itiNjegovo Preosveštenstvo G. Longin uz

slu`enje sveštenika i ðakona u 10:00AMKumovi Hramovne Slave su Dragutin iRadica Petrovi}. Draga bra}o i sestredobro nam došli na proslavu naših

zastupnika kako našeg Svetog Hrama tako i cele naše parohije.

Hvala kumovima i svima parohijanima

SRE]NA SLAVA!https://www.facebook.com/HolyThreeHierarchsSerbianOrtho

doyChurch/?ref=bookmarksemail holythreehierarchs<\@>gmail.com

Objava proslave Dana RepublikePredstavništvo Republike Srpske u Vašingtonu organizuje

sve~ani prijem povodom Dana Republike Srpske,

koji }e se odr`ati 8. januara 2016

u prostorijama Predstavništva.

Na ovu sve~anost pozvano je vi{e od 150 zvanica upuæenih predstavnicima srpskih organizacija, srpske pravoslavne crkve, kao i predstavnicima

ameri~kih nevladinih i vladinih institucija.

gODINA zA NAMA

A K T U E L N O

5www.serbianmirror.comJanuar 2016.

Iako danas deluje da su ipro{lu godinu ponajvi{eobele`ili sukobi velikih sila

oko nekog par~eta planete, real-nost je bila sasvim druga~ija.Listamo godinu za nama, i donosi-mo pregled najva`nijih svetskihde{avanja.

Migrantska kriza

Jedan od najva`nijihdogadjaj koji su obele`ili 2015.godinu jeste velika izbegli~kakriza koja je pogodila Evropu.Najve}a seoba naroda od krajaDrugog svetskog rata, s o~eki-vanih milion izbeglica koje te`ebogatim zapadnim zemljama,obele`ila je ~itavu godinu ido~eka}e slede}u jer nema nazna-ka o efikasnom re{enju tog pitan-ja.

Prema podacimaMedjunarodne organizacije zamigracije, be`e}i od rata ili siro-ma{tva u Evropu je od januara donovembra do{lo 920.000 izbeglica,u poredjenju sa 280.000zabele`enih u celoj 2014.

Prvi teroristi~ki

napad u Parizu

Uspon Islamske dr`ave,koja kontroli{e velike delove Sirijei Iraka, zahvatio je ove godine isamu Evropu, po{to su islamskiteroristi izveli dva velika napada uParizu.

Prvi se dogodio 7. janu-ara kada su bra}a Said i [erifKua{i, povezani s ekstremistima,upali u redakciju satiri~nog lista“[arli ebdo” i ubili 12 osoba,medju kojima su bili poznati nov-inari i karikaturisti.

Napad na redakciju lista“[arli ebdo“ u kojem je 7. januaraubijeno 12 ljudi, izazvao je osude isaose}anje {irom sveta, propra}enosloganom “Ja sam {arli“.

Pobeda Sirize i

gr~ka du`ni~ka kriza

Na prevremenim izbori-ma u Gr~koj krajem januaraubedljivo je pobedila levi~arskaSiriza Aleksisa Ciprasa. O~ekivan-ja gr~kog naroda od nove vlade

bila su istovremeno i svei ni{ta. Ljudi su o~ajni~ki`eleli da se situacija vratina podno{ljivi nivo.

Snimci novoiz-abranog ministra finansijaJanisa Varoufakisa kakojavno diskredituje MMF imedjunarodne kreditorezemlje probudili su naleteentuzijazma u zemlji.Odjednom su svistanovnici Gr~ke pomislilida je jedan Grk krenuo u osvetu uime ~itave zemlje. Ali ta iluzijanije dugo potrajala.

Mesec dana posle izbora,vlada je potpisala privremenoprodu`enje programa za finansi-jsku pomo}, a Evropa je za sadapre`ivela veliku krizu koja jepretila da uru{i sistem evrozone.

Primirje u Ukrajini

Sukobi u Ukrajini, kojisu izbili u aprilu 2014, ove godinesu se smirili posle vi{e diplo-matskih incijativa, ali su odnosiZapada i Rusije i dalje zategnuti.Primirje na istoku Ukrajine gde suse vodile borbe pobunjenika iukrajinskih snaga, stupilo je na

snagu 15. februara, poslepotpisivanja sporazuma uglavnom gradu Belorusije.

Sporazum jepostignut 12. februaranakon maratonskih pre-govora francuskogpredsednika FransoaOlanda, nema~ke kance-larke Angele Merkel spredsednicima Rusije iUkrajine Vladimirom

Putinom i PetromPoro{enkom.

Primirje je u po~etkuprekr{eno brojnim incidentima, alise od 1. septembra uglavnompo{tuje. Sporazum iz Minska pred-vidja povla~enje te{kog naoru`anjas prve linije fronta uz nadgledanjeposmatra~a iz Organizacije zaevropsku bezbednost i saradnju

(OEBS).

Pad aviona

“D`ermanvings“

u Alpima

U francuskim Alpima,zapadno od Nice, 24. marta sru{iose avion Erbas A320 nema~kekompanije D`ermanvings. Svih144 putnika i {est ~lanova posadeje poginulo u padu.

Pad je namerno izazvaokopilot Andreas Lubic, koji jeprethodno le~en zbogsamoubila~kih sklonosti iprogla{en “nesposobnim za rad“od strane lekara. Lubic je medju-tim ovu informaciju nije otkriosvom poslodavcu i prijavio se nadu`nost..

Referendum o

ostanku Velike

Britanije u EU

Nekon ubedljive pobedekonzervativaca u Velikoj Britaniji7. maja, na dnevni red je stavljenoi ~lanstvo te zemlje u Evropskojuniji, takozvani Bregzit (Breyit).Posle konstituisanja vlade premi-jera Dejvida Kamerona, parlamentje krajem maja usvojio zakon oreferendumu o ~lanstvu koji trebada bude odr`an do kraja 2017.

Kameron ka`e da `eli daVelika Britanija ostane uEvropskoj uniji, ali zauzvrat tra`itemeljne reforme kojim bi seodr`ao suverenitet ~lanica.

Nuklearni sporazum

Irana i {est

velikih sila

Iran i svetske sile oku-pljene u Grupi 5+1 – SAD,Francuska, Rusija, Kina, VelikaBritanija i Nema~ka, posle neko-liko meseci intenzivnih pregovora,postigli su 14. jula u Be~u istori-jski sporazum o iranskom nuk-learnom programu.

Sporazumom jeograni~en nuklearni program Iranakako ne bi bio u mogu}nosti danapravi atomsku bombu, azauzvrat je predvidjeno ukidanjeekonomskih sankcija Teheranu.

Izvor: Srbija danas

Izbeglice koje su preplavile Evropu

Najva`niji dogadjaji koji su obele`ili svet u 2015.

Napad na redakciju lista ”[arli ebdo” Potpisan sporazum u Minsku

Iranski nuklearni program

6 Januar 2016.

F I L M S K I F E S T I V A L

ZAVR[EN TRE]I SRPSKI FILMSKI FESTIVAL ^IKAGO

Ovogodi{nji Srpski filmskifestival je ponovo okupioveliki broj ljubitelja

doma}eg filma. Sala bioskopaMuvico bila je mala da primi sveljubitelje ove umetnosti, a kartavi{e se tra`ila svake ve~eri. Ovo jejo{ jedan dokaz da ovaj festivalokuplja sve vi{e i vi{e ljudi nesamo iz ^ikaga ve} i ostalihdr`ava SAD i da postaje ozbiljandogadjaj srpske kulture na ovimprostorima.

U ime Generalnogkonzulata R Srbije, prisutne jepozdavio konzul Dejan Radulovi},zahvalio se prisutnima na podr{ci,a organizatoru, na{em listuOgledalo, po`eleo jo{ mnogouspe{nih godina u {irenju srpskekulture. Takodje je izrazio zahval-nost svim donatorima i sponzorimaovog velikog i zna~ajnog kul-turnog dogadjaja za srpsku filmskuprodukciju i kulturu.

Iz Va{ingtona specijalnoza ovu priliku i ove godine dop-utovali su Drine Raji} Vlasteli} i{ef kancelarije predstavni{tvaRepublike Srpske gospodin ObradKesi}, koji je organizatorima pre-neo ~estitke i pozdrave predsedni-ka Republike Srpske MiloradaDodika i predsednice Vlade R. S.@eljke Cvijani}.

Gospodin Kesi} je rekaoda je velika ~ast biti deo ovog fes-tivala u ^ikagu, na kome seprikazuju najbolji filmovi srpskefilmske produkcije. Rekao je da jedeo na{eg posla da gradimomostove izmedju nas i na{e mat-ice, kao i izmedju R. Srbije i R.Srpske, a ovaj festival je jedan odtakvih mostova.

Gosti iz Srbije glumac ireditelj Rado{ Baji}, scenarista ireditelj Vuk R{umovi}, kao i red-itelj Goran Radovanovi} su se zah-valili organizatorima festivala na`elji i pozivu za u~e{}e njihovihfilmova i izrazili posebno zado-voljstvo {to su svojim filmskimdelima i li~nim prisustvomdoprineli ovogodi{njem Srpskomfilmskom festivalu u ^ikagu iWa{ingtonu.

“Zna~aj ovog festivala jeu tome da nikada ne zaboravimoko smo i odakle smo. Da nikadane prekinemo emotivne, istorijske itradicionalne veze sa na{im koren-

ima, za koje smo vezani pup~anomvrpcom“ – rekao je Rado{ Baji} usvom pozdravnom govoru.

Za tri dana festivalaprikazano je 7 srpskih filmskihostvarenja iz na{e najnovije pro-dukcije. Reditelji su se nakon svo-jih filmova poklonili ̂ ika{koj pub-lici i odgovarali na pitanja vezana

za njihove filmove. Publika jeimala prilike da se sa njima dru`i,razgovara i slika sva tri dana fes-tivala. Ova velika smotra srpskogfilma nam je priu{tila pravu festi-valsku atmosferu, a na zavr{nojceremoniji rediteljima VukuR{umovi}u, Rado{u Baji}u iGoranu Radovanovi}u, direktorkafestivala, Slavica Petrovi} podelilaje plakete, koje je dodelio na{ listSrpsko Ogledalo, organizator ovogkulturnog dogadjaja. Krunu izavr{nu sliku Srbije, na ceremoni-

ji sve~anog zatvaranja dalo je pro-fesionalno Folklorno dru{tvo“Dukati i Biseri“, svojimbrilijant-nim spletom igara iz Srbije, auten-ti~nim koloritom no{nji imlado{}u.

Nakon ~ika{kog Srpskogfilmskog festivala, odr`an je prviStrpski filmski festival u Va{ing-

tonu. U dva dana festivalaprikazano je 4 filma. Na sve~anomotvaranju prisusutne je pozdravio iambasador Republike Srbije izVa{ingtona, gospodin DjerdjMatkovi} i uputio iskrene `elje daovaj filmski festival za`ivi i uVa{ingtonu i postane tradicija. Izkancelarije predstavni{tvaRepublike Srpske, gospodja DrinaRaji} - Vlasteli} i {ef kancelarijeObrad Kesi}, su takodje po`elelimnogo uspeha festivalu i dobro-do{licu prisutnima. Dvodnevni

filmski festival u Landmarkbioskopu otvorio je film VukaR{umovi}a, “Ni~ije dete”, koji jedo sada dobio 35 nagrada, a zatimje prikazan istorijski film Rado{aBaji}a “Za kralja i otad`binu”.Oba filma su izazvala puno emo-cija u sali, a na{a ljubaznavoditeljka i doma}ica festivala

Tanja Raji}, vodila je razgovore saVukom R{umovi}em i Rado{omBaji}em. Drugog dana festivalaprikazani su filmovi “ Bez stepeni-ka”, Marka Novakovi}a, u se}anjena Djuzu Stojiljkovi}a, velikanasrpskog glumi{ta, kao i film“Bi}emo prvaci sveta“ DarkaBaji}a. Publika je sa velikiminteresovanjem i odu{evljenjempratila sve filmove.

Ovom prilikomizra`avamo veliku zahvalnost napodr{ci:

Ministarstvu spoljnihposlova R. Srbije – Upravi zadijasporu. Generalnom konzulatuR Srbije u ^ikagu i gospodinuDejanu Radulovi}u. Kancelarijipredstavni{tva Republike Srpske uVa{ingtonu, gospodji DriniRaji}-Vlasteli} i {efu kancelarije,gospodinu Obradu Kesi}u, koji suu mnogome pomogli na realizacijifestivala u ^ikagu, kao i na nji-hovoj neizmernoj pomo}i na real-izaciji prvog Srpskog filmskog fes-tivala u Va{ingtonu. AmbasadiRepublike Srbije u Va{ingtonu,

ambasadoru Djerdju Matkovi}u.Na{im gostima iz Srbije

Rado{u Baji}u, Vuku R{umovi}u iGoranu Radovanovi}u, ~iji filmovisu obogatili na{ festival, a njihovoprisustvo uprili~ilo i uveli~alo fes-tivalsku atmosferu. ^lanovimaSrpskog pozori{ta Mira Srem~evi}iz ^ikaga. Gospodinu Aleksu

Lazi}u, vlasniku prodavniceprehrambenih proizvoda HazdzakSausage Co – Lazic Deli i njegov-oj saradnici Biljani Evens, naodli~no pripremljenoj sve~anojgala ve~eri u restoranu Tuscano’s.Vlasnicima restorana Tuscano’sPetru Jovanovi}u i Duletu Go{i}u,kao i njihovom osoblju na veomaprijatnom gostoprimstvu, ~iji smogosti bili za vreme festivala.

Svim na{im sponzorima ipokroviteljima Srpskog filmskogfestivala, jer bez njih realizacijaovog zahtevnog i velikog kul-turnog dogadjaja ne bi bilamogu}a.

Doma}inima i voditelji-ma festivala u ^ikagu Danki Mili}i Marku Gruji}u, a u Va{ingtonuTatjani Raji}. Na{im saradnicimaiz Srbije, selektorima filmova,Aleksandru Vlajkovi}u i JasniStanojev. Medijskim sponzorima isvima koji su nam pru`ili moralnui finansijsku podr{ku - od srcahvala.

Odbor Srpskog filmskogfestivala ̂ ikago – Va{ington 2015.

Veoma uspe{an Srpski filmski festival ^ikago, potvrdio je da je jedan od najve}ih srpskih kulturnih dogadjaja na ovimprostorima.

Projekcija filma”ENKLAVA”

Drina Raji} preseca vrpcu na sve~anom otvaranju festivala

F I L M S K I F E S T I V A L

Sa konzulom Dejanom Radulovi}em, iz ^ikaga, ObradomKesi}em i Drinom Raji} iz Washingtona

Rado{ Baji} sa na{im sponzorima iz CARGO Network Solutions

Sa Ambasadorom Djerdjom Matkovi{em u Va{ingtonu

Sa sponzorima SFF Iz kompanije PURE MOTORS

Goran Radovanovi}, reditelj filma “ENKLAVA”

7Januar 2016. www.serbianmirror.com

Otvaranje festivala u Va{ingtonu Sa predsednikom SNO Neboj{om @ivkovi}em

Goran Radovanovi} - re`iser na uru~ivanju plakete SFF

Uru~ivanje plakete SFF Rado{u Baji}u Se~enje festivalske torte

8 Januar 2016.

V a [ e p o r U k e

Visoki predstaVnici nasiljemosakatili dejton

Osnovni problemi BiH ~esto se stavl-

jaju na ra~un Dejtonskog sporazuma

i stvara se slika da je taj sporazum

lo{ i da je on glavni uzrok svih problema ove

zemlje. Dejtonski sporazum je postao izgovor

za sve neispunjene ̀ elje i za one koji bi voleli

ja~u dr`avu, vi{e centralizovanu i upravljanje

po njihovoj ̀ elji, a i za one koji bi ̀ eleli slabu

dr`avu, visoko decentralizovanu i vodjenu po

njihovoj `elji.

U su{tini, sada{nji problemi BiH su

proizvod duboke politi~ke i dru{tvene podele

i neslaganja oko dva klju~na pitanja: jedno

vezano za pro{lost, a drugo koje je vezano za

budu}nost BiH.

Prvo pitanje se ti~e krvavog rata iz

devedesetih, gde biv{e zara}ene strane imaju

potpuno suprotstavljena vidjenja, {ta se desilo

i ko je odgovoran za taj rat. To se najvi{e

moglo videti u par nedelja pred pripremu, a

i za vreme same komemoracije dvadesetogo-

di{njice tragedije u Srebrenici. Po retorici i po

emocijama, te{ko da bi se moglo shvatiti da je

pro{lo 20 godina i da je rat samo malo manje

od tog vremenskog perioda zavr{en. Na`alost,

nije Srebrenica jedini dokaz za ovako duboko

podeljeno vidjenje zajedni~ke pro{losti. Za

Bo{njake pri~a o ratu je vrlo jednostavna. To

je pri~a “dobrog protiv zla“ i pri~a o odbrani

od “agresije“ – srpske i hrvatske. Za bo{nja~ke

politi~are nedopustivo je da se uop{te uvodi u

pitanje pravednosti njihovog rata i zbog toga

su spremni da tvrde da sa njihove strane niko

od visokih politi~kih i vojnih ru- kovodilaca

“nije kriv“ za bilo kakav zlo~in po~injen nad

Srbima ili Hrvatima. Isto tako svaka njihova

`rtva je nevina i dokaz “genocida“ ili agresije.

Za srpsku stranu, rat je takodje bio odbram-

beni i na{e `rtve moraju da se uva`avaju i

po{tuju iznad svih drugih, jer preko njih i nji-

hovog `rtvovanja smo dobilii odbranili RS.

Tako je ne{to sli~no i sa Hrvatima, ali bez

definisanog entiteta.

Zbog neslaganja oko pro{losti,

potro{i se mnogo energije i mnogo vremena

u dokazivanju ko je “prava `rtva“, a ko je bio

d`elat. U su{tini, na{i heroji su njihovi

zlo~inci, a njihovi heroji su za nas zlo~inci.

Tu po~inje i zavr{ava se svaka rasprava i zbog

toga je te{ko ste}i dojam da su svi jednako

po`eljni u ovoj zajedni~koj BiH. Bez empati-

je prema `rtvama drugih naroda nemogu}e je

pokrenuti bilo kakvo iskreno pomirenje.

Drugo pitanje neslaganja, koje razd-

vaja sva tri konstitutivna naroda i njihove

politi~are, jeste pitanje o budu}nosti ove

zajedni~ke dr`ave. To pitanje je i pitanje koje

je bilo klju~no i za staru SFRJ, a to se ti~e

odnosa i balansa vlasti izmedju dr`ave i

entiteta i izmedju tri konstitutivna naroda. U

SFRJ su ~esto sve republike gledale na

saveznu vladu kao protivnika, pa ~ak i

ponekad kao neprijatelja, i njihovo politi~ko

rukovodstvo je ~inilo sve da ubla`i autoritet

savezne vlade, a da istovremeno oja~a sop-

stveno. A ~lanovi savezne vlade su isto tako

skepti~no i sa animozitetom i sumnjom ~esto

videli republi~ke lidere kao protivnike i nepri-

jatelje.

Tako i danas, zajedni~ke institucije

u BiH i ljudi koji slu`e u njima gledaju na

politi~ke institucije i politi~are iz entiteta kao

svoje protivnike. Sve ~ine da bi oja~ali svoju

vlast i da na neki na~in oslabe entitete, a

entiteti, pogotovo RS, se dr`e Dejtonskog spo-

razuma, koji je izgradjen u potpunosti na prin-

cipu visoke decentralizacije dr`ave i nekakvog

ili federalizma ili konfederalizma kao

osnovnog principa za uredjenje odnosa u toj

dr`avi. Pitanje centralizacije ili decentralizaci-

je se nalazi potpuno u centru svih dana{anjih

politi~kih, ekonomskih, pa i dru{tvenih raspra-

va i neslaganja.

Uz ova dva osnovna pitanja

pro{losti i budu}nosti klju~ni faktor koji treba

imati u vidu kada se procenjuje uspeh ili

neuspeh Dejtonskog sporazuma jeste uloga

medjunarodne zajednice u sprovodjenju tog

sporazuma. Od samog po~etka od strane nekih

diplomata, pogotovo iz SAD, nekih zemalja

~lanica EU i Turske bili su poku{aji da se rev-

idira taj sporazum i da se umesto visoko

decentralizovane dr`ave izgradi visoko central-

izovana dr`ava. Glavni alati u tim poku{ajima

su bili visoki predstavnici i njihova tzv. bon-

ska ovla{t}nja. Ta bonska ovla{tenja i visoki

predstavnici koji su ih zloupotrebili su u

su{tini bili nelegalni, nedemokratski i nasilni

udari na Dejtonski sporazum, medjunarodno

pravo, Ustav i ustavni poredak zajedni~ke

dr`ave i entiteta. Preko ovih ovla{}enja se

izgradila autokratija koja je predstavljala sve

ono najgore {to je postojalo u medjunarodnoj

zajednic i {to se ti~e njene uloge u postdej-

tonskom sistemu u BiH. Ona je bila sredstvo

za kr{enje osnovnih ljudskih prava gradjana i

mehanizam koji je omogu}io jednom delu

medjunarodne zajednice da uzurpira vlast, bez

bilo kakve trunke odogovornosti prema grad-

janima BiH.

Sada neki predstavnici

medjunarodne zajednice u`ivaju u

tome da upiru prstom na izabrane

politi~ke lidere medju Srbima,

Hrvatima i Bo{njacima i da ih

optu`uju da su oni glavni uzrok svih

problema u ovoj dr`avi. Taj njihov

moralizam je jeftin, ne samo zbog

toga {to ignori{e njihovu sopstvenu

ulogu u osaka}ivanju Dejtonskog

sporazuma i vladavine prava u BiH,

nego isto tako je jeftino zato {to to

mogu da rade bez bilo kakve

ozbiljne odgovornosti za njihovo

pona{anje i njihove propuste, jer niti

se oni kandiduju na izborima u BiH,

niti }e odgovarati pred bilo kakvim sudom –

niti u BiH niti u sopstvenim dr`avama. Kada

odu iz BiH, onda se tek vra}aju u realnost

da su samo ~inovnici i administratori svojih

zemalja, bez prave vlasti i bez politi~kog uti-

caja. Za mnoge ovo je mo`da i najgora

kazna.

Kada se uzmu u obzir pravi uzroci

problema u BiH, tek tada se mo`e doneti

odluka o samom Dejtonskom sporazumu.

Naravno da taj sporazum nema odgovor za

svako otvoreno pitanje niti re{enje za svaki

problem, i naravno da je taj sporazum bio

improvizacija i mutacija zapadnih ideja o poli-

ti~kim sistemima vladavine i starog sistema

SFRJ, ali ipak je ovaj sporazum, u vreme

kada je potpisan, predstavljao jedino realno

re{enje koje je moglo da obustavi krvavi grad-

janski rat. On je predstavio jedan minimalni

pristup stvaranja konsenzusa oko zajedni~ke

dr`ave, a to je, da ta zajedni~ka dr`ava mo`e

jedino da opstane ako predstavlja politi~ku

volju sva tri konstitutivna naroda. To je

postignuto s tim da je sporazum predvidio

visokodecentalizovanu dr`avu i nekakav fed-

eralni ili konfederalni politi~ki sistem koji bi

povezao entitete i sva tri konstitutivna naroda

u jednoj dr`avi.

Posle 20 godina vidimo da je i sada

ovakav pristup jedini ispravni pristup za

re{avanje sada{njih problema i za izgradnju

zajedni~ke dr`ave. Opstanak BiH mo`e jedino

da se postigne kroz dogovor sa legitimnim

izabranim predstavnicima tri konstitutivna nar-

oda i dva entiteta.

Vreme je da se vratimo Dejtonu.

Milorad Dodik i Obrad Kesi}

Povodom zna~ajnog jubileja 20 godina od “Dejtonskog sporazuma”, koji je obele`io 2015-tu godinu, govori {ef predstavni{tva Republike

Srpske u Va{ingtonu gospodin Obrad Kesi}

B I Z N I S

www.serbianmirror.comJanuar 2016. 9

P O R U K E

Januar 2016.10