P R I S T U P N I R A D

PREDMET: RAUNOVODSTVENI SOFTVER I ERP SISTEMI

TEMA: Obraun zarada primenom raunovodstvenog softvera HYPER SOFTWER u biblioteci Dia Ati Vladimirci

Mentor: Dr.Dragovan MIlievi Studenti : Jasmina Jeli Marko Ivanovi Neboja Ivanovi

Valjevomaj 2014. god.SADRAJ:

UVOD3I Teorijski aspekt obrauna zarada u javnom sektoru41.1.Zakon o platama dravnih slubenika i nametenika41.2.Osnovna plata dravnih slubenika41.3.Odreivanje koeficijenta i platne grupe41.4.Dodaci na osnovnu platu dravnog slubenika61.5.Pravo dravnih slubenika na nakandu plate81.6.Pravo dravnih slubenika na naknadu trokova i na druga primanja81.10. Uredba o koficijentima za obraun i isplatu plata zaposlenih9II Biblioteka Dia Ati i Raunovodstveni softver HYPER SOFTWARE ABAC11III Praktini deo123.1. Obraun plata123.2.Izrada Jedinstevene Poreske Prijave (JPP) i njeno slanje (podnoenje Ministarstvu finansija)263.3.Knjienje plata35Zakljuak42LITERATURA43

UVOD

Tema naeg rada jeste Obraun zarada primenom raunovodstvenog softvera HYPER SOFTWER u biblioteci Dia AtiVladimirci .Sam rad se satoji iz dve velike celine. U prvoj celini je rad predstavljen kroz teorijski aspekt i sadri elemente koji su preuzeti iz Zakona o radu i Uredbi koje su trenutno na snazi.

U drugoj celini dali smo neke podatke i informacije o samoj delatnosti biblioteke Dia Ati iz Vladimiraca, kako bi se blie znalo ime se biblioteka bavi in a koji nain.Trea celina se sastoj iz tri dela. Prvi deo se odnosi na obraun zarada zaposlenih u biblioteci Dia Ati Vladimirci, gde je prikazan i sam postupak kroz softver detaljno.Drugi deo podrazumeva formiranje odnosno izradu jedinstvene poreske prijave (JPP) i njeno knjienje na e-portalu Poreske Uprave Ministarstva Finansija gde je takoe taj postupak detaljno prikazan i objanjen.Poslednji, odnosno trei deo tree celine sadri postupak knjienja obraunatih plata u raunovodstvu kroz raunovodstveni softver koji koristi ustanova.

I Teorijski aspekt obrauna zarada u javnom sektoru

1.1.Zakon o platama dravnih slubenika i nametenika

Plata dravnih slubenika i nametenika sastoji se od osnovice za plate i dodatka na platu. U platu se uraunavaju i porezi i doprinosi koji se plaaju iz plate. Dravni slubenici i nametenici ostvaruju pravo na platu od dana kada stupe na rad, a pravo na platu prestaje od dana kada im prestane radni odnos. Dravni slubenici i nametenici imaju pravo na mesenu platu. Plata se isplauje u tekuem mesecu za prethodni mesec.

Dravni slubenik ostvaruje zatitu prava na platu, naknade i pruga primanja prema zakonu kojim se utvruju poloaji dravnih slubenika, a nametenik prema optim propisima o radu.

Sredstva za plate, naknade i druga primanja dravnih slubenika i nametenika obezbeuju se u budetu Republike Srbije.

1.2.Osnovna plata dravnih slubenika

Osnovna plata se odreuje mnoenjem koeficijenta sa osnovicom za obraun i isplatu plata. Osnovna plata pripada dravnom slubeniku koji radi puno radno vreme ili radno vreme koje se smatra punim radnim vremenom. Dravni slubenik koji ne radi puno radno vreme ima pravo na osnovnu platu koja je srazmerna duini njegovog radnog vremena.

Osnovica je jedninstvena i utvruje se za svaku budetsku godinu zakonom o budetu Republike Srbije.

1.3.Odreivanje koeficijenta i platne grupe

Koeficijenti za poloaje i izvrilaka radna mesta odreuju se time to se svaki poloaj i svako izvrilako radno mesto svrstavaju u jednu od 13 platnih grupa.

Poloaji se svrstavaju na platne grupe od I do V, a izvrilaka radna mesta u platne grupe od VI do XIII.

Poloaju u ministarstvu, posebnoj organizaciji, slubi Vlade, sudu, javnom tuilatvu, Republikom javnom pravobranilatvu i poloaj naelnika upravnog okruga svrstava se u platnu grupu koja odgovara grupi u koju je razvrstan Uredbom o razvrstavanju radnih mesta i merilima za opis radnih mesta dravnih slubenika.

Platna grupa u koju se svrstava poloaj u slubama Narodne skuptine, predsednika Republike, Ustavnog suda i slubama organa ije lanove bira Narodna skuptina odreuje se njihovim aktima, pri emu se polazi od optih pravila za razvrstavanje radnih mesta i tii da oni budu jednako vrednovani kao slini poloaji u ministarstvima, slubama Vlade i sudovima.

Dravni organ kome Narodna skuptina daje saglasnost na pravilnik o unutranjim ureenju i sistematizaciji radnih mesta duan je da u pravilniku odredi platnu grupu u koju se svrstava poloaj.

Izvrilako radno mesto svrstava se u platnu grupu koja odgovara zvanju u koje je razvrstano.

U svakoj platnoj grupi u koju su svrstana izvrilaka radna mesta postoji osam platnih razreda. Platni razredi izraavaju napredovanje na istom izvrilakom radnom mestu pod uslovima koji su odreeni zakonom.

Koeficijent za poloaj odreuje se prema platnoj grupi u kojoj se nalazi poloaj. Koeficijent za izvrilako radno mesto odreuje se prema platnom razredu platne grupe u kojoj se nalazi izvrilako radno mesto.

Koeficijent su sledei:

GRUPE POLOAJA I NAZIV I ZVANJAPLATNA GRUPA PLATNI RAZRED

12345678

Prva grupa poloajaI9.00

Druga grupa poloajaII8.00

Trea grupa poloaja III7.11

etvrta grupa poloajaIV6.32

Peta grupa poloajaV5.62

Vii savetnikVI3.964.154.364.584.815.055.305.57

Samostalni savetnikVII3.163.323.493.663.854.044.244.45

SavetnikVIII2.532.662.792.933.083.233.393.56

Mlai savetnikIX2.032.132.232.342.462.582.712.85

SaradnikX1.901.992,092,192,302.422.542.67

Mlai saradnikXI1.651.731.821.912,002,102,212,32

ReferentXII1.551.631.711.791.881.982,072,18

Mlai referentXIII1.401.471.541.621.701.791.881.97

Koeficijent se odreuje reenjem. Reenjem o koeficijentu odreuje se platna grupa u kojoj se nalazi radno mesto, broj platnog razreda i visine koeficijenta.

Koeficijent odreuje rukovodilac dravnog organa, odnosno lice ili telo koje je odreeno posebnim propisom. Dravnom slubeniku na poloaju koji rukovodi dravnim organom koeficijent odreuje organ ili telo koje je nadleno za njegovo postavljanje. Presednicima albenih komisija Vlade i pravosua i savetnicima predsednika Vlade i potpredsednika Vlade koji su u radnom odnosu pripada koeficijent poloaja koji odredi Vlada.

Dravni slubenik kome je dve godine uzastopno odreena ocena naroito se istie napreduje za dva platna razreda. Za jedan platni razred napreduje dravni slubenik kome je dve godine uzastopno odreena ocena istie se ili ocena naroito se istie i istie se, bez obzira na njihov redosled. Za jedan platni razred napreduje dravni slubenik kome je tri godine uzastopno odreena ocena dobar ili ocene istie se i dobar, bez obzira na njihov redosled.

Dravnom slubeniku koji napreduje na neposredno vie radno mesto odreuje se koeficijent prvog platnog razreda platne grupe u kojoj se nalazi njegovo novo radno mesto, a ako je on nii od koeficijenta koji je dravni slubenik imao pre napredovanja, odreuje mu se koeficijent koji je neposredno vii od koeficijenta koji je imao pre napredovanja.

Dravnom slubeniku koji tek zasniva radni odnos odreuje se koeficijent prvog platnog razreda platne grupe u kojoj se radno mesto nalazi.

Dravnom slubeniku koji stupa u radno mesto rukovodioca unutranje jedinice uveava se koeficijent za dva platna razreda. Dravnom slubeniku koji prestane da rukovodi unutranjom jedinicom koeficijent se samnjuje za dva platna razreda.

Dravnom slubeniku koji je trajno ili privremeno premeten na drugo radno mesto koje je u istom zvanju kao radno mesto s koga je premeten (odgovarajue radno mesto) odreuje se koeficijent koji je imao do premetaja. Time se ne diraju pravila o odreivanju koeficijenta rukovodiocu unutranje jedinice.

Dravnom slubeniku koji je zbog toga to se promenilo ureenje dravnog organa uz svoju saglasnost premeten na nie radno mesto koje odgovara njegovoj strunoj spremi odreuje se koeficijent platnog razreda iji je redni broj istovetan rednom broju platnog razreda platne grupe u kojoj se nalazi radno mesto s kog je premeten.

Prve godine posle premetaja koeficijent dravnog slubenika uveava se za 80% razlike izmeu koeficijenta na radnom mestu s koga je premeten i koeficijenta na radno mesto na koje je premeten, u drugoj godini uveava se za 50% te razlike, a u treoj godini za 20% te razlike. Posle proteka tree godine od premetaja dravnom slubeniku prestaje pravo na uveanje koeficijenta.

Dravnom slubeniku koji je s poloaja premeten na izvrilako radno mesto zbog toga to je proteklo vreme na koje je postavljen ili zbog toga to je podneo ostavku ili zbog toga to je poloaj ukinut odreuje se koeficijent najvieg platnog razreda platne gurpe u kojoj se nalazi radno mesto na koje je premeten. On ima pravo i na uveanje koeficijenta prema istim pravilima kao i dravni slubenik koji je uz svoju saglasnost premeten s vieg radnog mesta na nie radno mesto.

Pripravniku se odreuje koeficijent koji iznosi 80% koeficijenta prvog platnog razreda u kojoj se nalazi radno mesto na koje bi bio rasporeen posle pripravnikog staa.

1.4.Dodaci na osnovnu platu dravnog slubenika

Dravni slubenik ima pravo na dodatak na osnovnu platu od 0,4% osnovne palte za svaku navrenu godinu rada u radnom odnosu (minuli rad).

Isto tako ima pravo na dodatak na osnovnu platu za rad od 22 sata do 6 sati narednog dana ( rad nou). Dodatak za svaki sat rada nou iznosi 26% vrednosti radnog sata osnovne plate dravnog slubenika.

Dravni slubenik ima pravo na dodatak na osnovnu platu za rad na dan praznika koji nije radni dan. Dodatak za svaki sat rada na dan praznika koji nije radni dan iznosi 110% vrednosti radnog sata osnovne plate dravnog slubenika.

Ako po pismenom nalogu pretpostavljenog dravni slubenik radi i poslove koji nisu u opisu njegovog radnog mesta zbog toga to je privremeno povean obim poslova ili rada i poslova odsutnog dravnog slubenika, ima pravo na dodatak za dodatno optereenje. Dodatak za dodatno optereenje od najmanje 10 radnih dana meseno iznosi 4% osnovne plate, odnosno 5% osnovne plate ako dravni slubenik zamenjuje rukovodioca unutranje jedinice. Dodatak za dodatno optereenje od najmanje 20 radnih dana meseno iznosi 8% osnovne plate, odnosno 10% osnovne plate ako dravni slubenik zamenjuje rukovodioca unutranje jedinice.

Dravni slubenik za svaki sat koji po nalogu pretpostavljenog radi due od punog radnog vremena (prekovremeni rad) ima pravo na sat i po slobodno. Rad dui od punog radnog vremena meseno se preraunava u slobodne sate, koje dravni slubenik mora da iskoristi u toku narednog meseca. Izuzetno, uz prethodnu saglasnost zaposlenog, prekovremeni rad moe biti uveden i u trajanju duem od onog utvrenog optim propisima o radu, najdue do 20 sati nedeljno. Dravnom slubeniku koji ne moe da iskoristi slobodne sate zbog toga to priroda poslova radnog mesta ee zahteva tako obiman prekovremeni rad, moe da se isplati dodatak za svaki sat prekovremenog rada, koji iznosi 26% vrednosti radnog sata osnovne plate dravnog slubenika. Pravo na dodatak za prekovremeni rad utvruje se reenjem rukovodioca organa koje u obrazloenju mora da sadri razloge zbog kojih dravni slubenik ne moe da iskoristi slobodne dane.

Dravni slubenik koji van radnog vremena mora da bude dostupan (u pripravnosti) da bi ako ustreba izvrio neki posao svog radnog mesta, ima pravo na dodatak za pripravnost. Dodatak za svaki sat pripravnosti iznosi 10% vrednosti radnog sata osnovne plate dravnog slubenika. Plan privravnosti donosi rukovodilac dravnog organa.

Dravni slubenik koji radni na poloaju ima pravo samo na dodatak za vreme provedeno u radnom odnosu.

Dodatak za rad nou, dodatak za rad na dan praznika koji nije radni dan i dodatak za dodatno optereenje na radu iskljuuje dodatak za prekovremeni rad. Dravnom slubeniku koji je za vreme pripravnosti pozvan da izvrti neki posao svog radnog mesta vreme efektivnog rada po pozivu rauna se kao prekovremeni rad.

1.5.Pravo dravnih slubenika na nakandu plate

Dok koristi godinji odmor i plaeno odsustvo koje mu je odobreno prema optim propisima o radu ili posebnom kolektivnom ugovoru za dravne organe, dravni slubenik ima prav na naknadu plate koja se obaraunava i isplauje u istom iznosu kao da je radio.

Pravo na naknadu plata u istom iznosu kao da je radio dravni slubenik ima i ako nije radio na dan praznika koji nije radni dan ili ako se odazvao na vojnu vebu ili na poziv dravnog organa. Dravni organ u kome radi dravni slubenik koji se odazvao na vojnu vebu ili na poziv dravnog organa ima pravo da mu organ na iji se poziv dravni slubenik odazvao refundira izplaenu naknadu plata, ako zakonom nije drukije odreeno.

Dravni slubenik koji ne radi do 30 dana zbog bolesti ili povrede (privremena spreenost za rad) ima pravo na naknadu plate koja iznosi:1. 65% osnovne plate za mesec u kome je odsustvovao zbog bolesti ili povrede van rada, 1. 100% osnovne plate za mesec u kome je odsustvovao zbog profesionalne bolesti ili povrede na radu.

Naknada plate ne moe biti nia od minimalne zarade utvrene optim propisima o radu.

Dok je nerasporeen, dravni sluenik ima pravo na naknadu plate koja iznosi 65% osnovne plate za mesec koji prethodi mesecu u kome je doneseno prvostepeno reenje da je nerasporeen.

Dravni slubenik koji je udaljen s rada zbog toga to je protiv njega pokrenut disciplinski postupak zbog tee povrede dunosti iz radnog odnosa ima, dok je udaljen s rada, pravo na naknadu plate koja iznosi 50% osnovne plate za mesec koji prethodi mesecu u kome je doneseno prvostepeno reenje o udaljenju. Dravni slubenik protiv koga je disciplinski postupak obustavljen ili koji je osloboen u disciplinskom postupku ima pravo na razliku izmeu isplaene naknade plate i punog iznosa osnovne plate. Dravni slubenik kome je odreen pritvor ima pravo na naknadu plate prema optim propisima o radu, koja se isplauje na teret organa koji je odredio pritvor.

Dravni slubenik ima pravo na naknadu plate dok je na porodiljskom odsustvu ili dok odsustvuje s rada radi nege deteta ili drugog lica, prema optim propisima o radu i posebnim propisima.

1.6.Pravo dravnih slubenika na naknadu trokova i na druga primanja

Dravni slubenik ima pravo na naknadu trokova za dolazak na rad i odlazak sa rada, za vreme koje je proveo na slubenom putu u zemlji ili inostranstvu, za smetaj i ishranu kod radi i boravi na terenu i na naknadu trokova koji su izazvani privremenim ili trajnim pemetanjem u drugo mesto rada. Uslovi za naknadu trokova, njihova visina i nain na koji se ostvaruju propisuju se uredbom Vlade.

Dravni slubenik kome prestane radni odnos zbog proteka 6 meseci otkad je postao nerasporeen ima pravo na otpremninu. Dravni slubenik ima pravo na otpremninu i pri odlasku u penziju. Bisina otpremnine propisuje se uredbom Vlade.

Posebnim kolektivnim ugovorom za dravne organe mogu da se utvrde i druga primanja dravnih slubenika, prema optim propisima o radu.

1.10. Uredba o koficijentima za obraun i isplatu plata zaposlenihlan 1

Ovom uredbom utvruju se koeficijenti za obraun i isplatu plata zaposlenih, i to:

1) u javnim slubama koje se finansiraju iz budeta Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave;2) u javnim slubama koje se finansiraju iz doprinosa za obavezno socijalno osiguranje;3) u organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja.

lan 2

Za obraun i isplatu plata zaposlenih iz lana 1. ove uredbe, primenjuju se sledei koeficijenti:

7. U kulturi:Poslovi direktora, odnosno upravnika centralnih ustanova 25,30

Poslovi direktora ustanove koja obavlja poslove od interesa za Republiku i zamenika direktora i sekretara centralnih ustanova 23,20

Poslovi savetnika: bibliotekara, bibliografa, arheografa, informatiara, informatora, programera, konzervatora, arhiviste, filmskog arhiviste, etnologa, arheologa, pravnika, ekonomiste, kustosa, arhitekte, akademskog slikara, fiziko-hemiara, graevinskog inenjera, grafikog dizajnera, biologa, umara, prostornog planera (VII stepen strune spreme i odgovarajue struno zvanje ili doktorat nauka) 22,40

Najsloeniji pravno-ekonomski poslovi (sekretar i pomonik poslovodnog organa ustanove koja obavlja delatnost na teritoriji Republike) i poslovi direktora, odnosno upravnika ustanove koja obavlja delatnost na teritoriji vie optina, odnosno grada (VII stepen strune spreme) 20,40

Vii struni saradnik: bibliotekar, bibliograf, arheograf, filmski arhivista, urednik, arhivista, etnolog, arheolog, kustos, akademski slikar i vajar, grafiki dizajner, istoriar umetnosti, istoriar, muzikolog, konzervator, konzervator-restaurator kulturnih dobara, hemiar, fiziko-hemiar, graevinski inenjer, geograf, arhitekta, informatiar, informator, programer, analitiar, sistem analitiar, pravnik, ekonomista, biolog, umar i prostorni planer (VII stepen strune spreme i odgovarajue struno zvanje ili akademski naziv - magistar) 18,70

Direktor, odnosno upravnik ustanove koja obavlja delatnost na teritoriji jedne optine, sekretar i pomonik poslovodnog organa ustanove koja obavlja delatnost na teritoriji vie optina, odnosno grada (VII stepen strune spreme) 18,33

Struni saradnik: bibliotekar, bibliograf, arheograf, informatiar programer, lektor, redaktor, urednik, informator, konzervator, konzervator-restaurator kulturnih dobara, poslovi meunarodne biblioteke saradnje, etnolog, arheolog, istoriar umetnosti, istoriar, muzikolog, arhivista, filmski arhivista, kustos, arhitekta, akademski slikar i vajar, hemiar, fiziko-hemiar, grafiki dizajner, geograf, pravnik, ekonomista, umar, prostorni planer, inenjer, profesor pedagog i sociolog u centralnim ustanovama (VII stepen strune spreme i odgovarajue struno zvanje) 17,30

Poslovi sekretara ustanova koje obavljaju delatnost na teritoriji jedne optine (VII stepen strune spreme) 15,70

Manje sloeni poslovi (uee u izradi studija, elaborata i projekata u cilju zatite i korienja odreenog kulturnog dobra, odnosno unapreivanje biblioteke delatnosti) koji se obavljaju na osnovu uputstava i uz odgovarajui struni nadzor i usmeravanje - poslovi mlaih strunih saradnika bez strunog ispita i drugo (VII stepen strune spreme) 15,00

Samostalni saradnici sa strunim zvanjem (VI stepen strune spreme i odgovarajue struno zvanje) 13,30

Vii knjiniar, vii arhivski pomonik, vii preparator, vii tehniar, grafiki urednik, vodi, operativni tehnolog za konzervaciju (VI stepen strune spreme) 13,20

Organizator materijalno-finansijskih i optih poslova, poslovi sekretara ustanove koja obavlja delatnost na teritoriji jedne optine (VI stepen strune spreme) 12,30

Poslovi organizovanja: tehnike slube, knjigoveznice i tamparije, depoa, muzikih i kulturnih aktivnosti; poslovi protivpoarne zatite; knjigovoa (bilansista i kontista), programer i statistiar (VI stepen strune spreme) 11,90

Specijalistiki poslovi sa V stepenom strune spreme: knjigovezac, reprofotograf, konzervator-preparator, stolar-modelar, pozlatar, majstor rasvete, umetniki fotograf, umetniki zanati-tkalje 11,30

Radna mesta sa strunim zvanjem sa IV stepenom strune spreme 11,10

Organizator materijalno-finansijskih i optih poslova 11,10

Arhivski pomonik, knjiniar, vodi, konzervator, tehniar-preparator, fotograf, crta (IV stepen strune spreme i odgovarajui struni ispit) 11,10

Arhivar, knjiar, prodavac, korektor, ofset tampar, reprograf, poslovi na tehnikoj realizaciji kulturno-obrazovnih aktivnosti, tehniar-manipulant, tehniar-preparator, knjigovezac, fotograf, crta, administrativno-tehniki sekretar, referent nabavke i prodaje, ekonom, raunski operater (IV stepen strune spreme) 9,60

Vodoinstalater, stolar, voza, domar, elektroinstalater (IV stepen strune spreme) 9,60

Poslovi daktilografa na unosu podataka i kucanju tekstova na stranim jezicima (III stepen strune spreme) 8,30

Daktilograf, laborant, crta, poslovi unosa podataka za raunsku obradu, voza, loa, poslovi obezbeenja i protivpoarne zatite (III stepen strune spreme) 8,20

Poslovi manipulanta u magacinima, odnosno depoima (III stepen strune spreme) 7,60

Poslovi manipulanata u magacinima, odnosno depoima, telefoniste na kunim centralama (II stepen strune spreme) 7,10

Poslovi kurira, servirke, pomonog radnika u depou, pakovanje i ekspedicija pote i drugih materijala, portira, garderobera, razvodnika, pomonika loaa, biletara, telefonista, poslovi kopiranja (II stepen strune spreme) 7,00

Poslovi odravanja higijene u tamparijama, konzervatorskim i drugim laboratorijama, magacinima i depoima (I stepen strune spreme) 6,70

Manipulativni poslovi, poslovi polukvalifikovanih radnika i odravanja higijene 6,60

Fiziki radnik 6,30

II Biblioteka Dia Ati i Raunovodstveni softver HYPER SOFTWARE ABAC

Sedite biblioteke "Dia Ati" je u ulici Svetog Save 26 u Vladimircima u zgradi starog sreskog naelstva. Prostor u zgradi popularnog Konaka Biblioteka deli sa nekoliko strunih slubi Optinske uprave. Pored ovog prostora Biblioteka koristi jo i prizemlje Doma palim borcima Posavotamnave u Vladimircima kao i delove jalovikog Doma kulture za potrebe Jalovike likovne kolonije.Pored osnove biblioteke delatnosti, kao jedina ustanova kulture u optini, Biblioteka je registrovana i za izdavaku delatnost, prikazivanje filmova i video traka u bioskopima, organizovanje umetniko knjievnog stvaralatva i scenske umetnosti, delatnosti muzeja, galerija i zbirki kao i niz drugih aktivnosti koji nisu striktno vezani za poslove u kulturi.Organizaciono Biblioteka je podeljena na tri sektora i to: Sektor za nabavku, obradu i pozajmljivanje biblioteke grae, Sektor za organizaciju kulturnih aktivnosti i Sektor za opte poslove. U sva tri sektora zaposleno je 12 radnika.Biblioteke poslove obavlja trenutno 4 radnika razliitih kvalifikacija. U Biblioteku je ulanjeno preko 1000 korisnika kojima je na raspolaganju 36 000 knjiga razvrstanih u tri fonda: fond knjiga za odrasle, fond knjiga za decu i referensna zbirka. Korisnici biblioteke grae imaju otvoren pristup fondu knjiga za odrasle i za decu. Fond knjiga za odrasle je razvrstan po UDK (univerzalna decimalna klasifikacija) sistemu a fond knjiga za decu po naslovu. Za obradu biblioteke grae koristi se BISIS program za kataloku obradu knjiga u skladu sa vaeim standardima.U okviru Biblioteke radi i itaonica sa otvorenim mestima za pristup internetu. Pored knjiga iz referensne zbirke u itaonici se koriste i asopisi i dnevna tampa na koju je biblioteka pretplaena.U osnivanju se nalazi i Zaviajna zbirka u koju se prikupljaju monografske i serijske publikacije i sitna bibliografska graa vezana za ove prostore i ljude. Do sada prikupljena graa tek treba da bude obraena i klasifikovana.Pored ovih osnovnih delatnosti u biblioteci se odvija i bogat kulturno umetniki program vezan za organizovanje knjievnih susreta, likovnih izlobi, organizaciju razliitih radionica, rad folklorne sekcije i podrke gotovo svim kulturnim manifestacijama koje se organizuju u ovom kraju.

Biblioteka koristi program softverske kuce HYPER SOFTWARE ABAC. Program za obraun plata i knjienje u raunovodstvu koji biblioteka koristi je izraen na osnovi Microsoft Office Access 2003 (baze podataka). Prva verzija programa je izraena 1999. godine a poslednja 2014. godine.III Praktini deo

3.1. Obraun plata

Postupak obrauna zarada se vri na sledei nain:

1. Prvo se pokrene program za obraun plata

1. Zatim pokrenemo iz linije menija Isplata pa zatim kliknemo na lini podaci gde popunjavamo podatke o radnicima

1. Kada popunimo line podatke, onda iz linije menija izaberemo Raun radnika i popunjavamo podatke o banci i iro raunu zaposlenih

1. U sledeem koraku popunjavammo podatke o kreditoru tako to iz linije menija biramo rauni pa zatim kreditori

1. U ovom kokraku unosimo bruto osnovicu koja je zakonom propisana tako to biramo parametri pa zatim kliknemo na bruto osnovice

1. U narednom koraku kliknemo na obustave pa zatim na Krediti i ekiramo ta je potrebno (nekome moda treba aktivirati a nekome deaktivirati obustave)

1. U sedmom koraku potrebno je uneti stope za socijalne doprinose na teret poslodavca i na teret radnika. To se radi tako to iz linije menija kliknemo na Doprinosi pa kliknemo na Socijalni doprinosi na teret poslodavca, tu unosimo stope koje su zakonom odreene (nezaposlenost-0.75%, PIO-11%, ZO-6.15%). Isti postupak je i za popunjavanje dobrinosa na teret radnika samo to biramo Socijalni doprinosi na teret radnika. Jedino se se stopa za PIO razlikuje kod doprinosa na teret posodavca u odnosu na teret zaposlenih.

1. U ovom koraku uemo na Isplata pa zatim na Tip isplate i unesemo potreban datum, cenu rada, tip isplate i ostalo to je potrebno, nakon toga kliknemo na kvadrati koji pokazuje da je neto otkaeno kako bi se podaci generisali.

1. Zatim kliknemo na Isplata pa onda na kontrola isplata kao bi proverili da li ima moda nekih propusta. Ovde postoji nekoliko kartica (Porez i ostali doprinosi, samodoprinosi, zarada 1, zarada 2 itd) koje sadre veoma bitne podatke vezane za obraun plata.

1. U sledeem koraku vrimo rekapitulaciju za firmu na sledei nain, kliknemo RF (rekapitulacija firme) pa zatim kliknemo na Standard i vrimo tampanje.

Dobijenu rekapitulaciju prosleujemo raunovodstvenoj slubi.

1. Posle rekapitulacije za firmu vrimo rekapitulaciju za radnike, klikom na RR (rekapitulacija za radnike) pa zatim na Standard i vrimo tampanje, dobijenu rekapitulaciju takoe prosleujemo raunovodstvenoj slubi.

1. U ovom koraku vrimo rekapiktulaciju zdravstvenog rauna na sledei nain (koji je slian izradi rekapitulacije za firme i radnike), prvo kliknemo na Isplata pa zatim na ZR i vrimo tampanje preko Alati gde se nalazi komanda za tampanje. dobijenu rekapitulaciju prosleujemo raunovodstvenoj slubi.

1. U narednom koraku vrimo izradu OS obrasca tako to prvo podesimo datum perioda koji nam treba, kliknemo na Isplata, zatim na OD obrazac,

Na kraju kliknemo na OS i dobije se sledee:

Nakon svega toga, kliknemo na dugme u levom desnom uglu Auriraj pa na dugme tampaj i odtampan dokument se prosleuje raunovodstvu.

1. Sledei korak podrazumeva izradu listia radnika koji se daju zaposlenima kako bi oni mogli izvriti kontrolu da li je sve u redu sa obraunatom platom.Klikne se na Isplata, zatim na LR (listi radnika) i na kraju se vri tampanje preko Alati gde zadamo komandu klikom na tampaj.

Nakon svega do sada uraenog, vri se izrada virmana.1. U ovom koraku vrimo izradu virmana za isplatu radnika. Kliknemo na Isplata, zatim na listii radnika pa kliknemo na Izbor spiska za isplatu i dobijemo slede:

Nakon toga kliknemo na dugme Virmani radnici i dobijemo virman odnosno nalog za prenos. Pre tampanja virmana uzimamo prethodno odtampane listie radnika i uporeujemo iznose na njima sa iznosima na virmanima, ako je sve u redu, tampamo virmane koji se dostavljaju Trezor-u.

1. U narednom koraku pristupamo izradi virmana za poreze, doprinose i obustave na sledei nain:

1. kliknemo na isplata, zatim na virmani, i kliknemo na brii sve kako ne bi ostalo neto od podataka od prethodnog obrauna plate

2. Zatim ponovo kliknemo na isplata pa klik na virmani. Nakon dobijanja virmana, kliknemo na dugme Dodaj memorisano koje se nalazi na desnoj strani virmana, zatim klik ka dugme Svi pa na kraju kliknemo na dugme A4 izbor. Posle svega se vri tampanje, ovi virmani se takoe dostavljaju trezoru zbog prenosa potrebnih sredstava.

1. Nakon tampanja virmana, pristupamo generisanju podataka za Jedinstvenu poresku prijavu (JPP). Prvo kliknemo na JPP pa zatim na Izbor za JPP. ovde podeavmo datum i vrstu isplate, nakon toga kliknemo na levo dugme u obliku kao da je neto odtiklirano,

nakon toga biemo obaveteni da su podaci za JPP generisani.

3.2.Izrada Jedinstevene Poreske Prijave (JPP) i njeno slanje (podnoenje Ministarstvu finansija)

1. Prvo pokreemo program za izradu jedinstvene poreske prijave,

1. U drugom koraku kliknemo na Obrasci pa zatim na Podaci o prihodima.

U ovom koraku moramo uneti podatke iz plata klikom na Dodaj iz plata, zatim se dodaju redni brojevi klikom na Dodeli redne brojeve.

Nakon toga moramo popuniti podatke o prijavi i isplatiocu. Klikom na Podaci o prijavi, otvara nam se prozor gde popunjavamo datum (obraunski period i datum plaanja) i oznaku da je plata konana oznakom K.

Klikom na Podaci o isplatiocu, otvara nam se prozor gde popunjavamo podatke o isplatiocu.

Nakon svega unetog vrimo prebacivanje u XML format klikom na Prebaci u XML, kompjuter e nas obavestiti da je prenos u XML zavren.

XML snimnjen format emo nai u export-u i dobijeni fajl se alje preko e-portala kao jedinstvena poreska prijava.

3.Trei korak podrazumeva prijavljivanje na e-portal Ministarstava finansija/Poreske uprave od strane ovlaenog lica koje ima deponovani potpis kod policijske uprave, u ovom sluaju to je direktor ustanove. Uemo na sajt Poreske uprave, ubacimo licnu kartu u ita kartice i unesemo potreban PIN kod i kliknemo na Prijavite se.

4.Nakon treeg koraka gde smo kliknuli Prijavite se dobijamo sledee:

zatim kliknemo na Izaberi i otvori nam se sledei prozor:

5.U ovom koraku biramo PPP-PD i otvori nam se sledei prozor:

6. U ovom koraku preko dobijenog prozora vrimo unos XML fajla koji smo izradili u obraunu plata. Kliknemo na XML unos, otvori se prozor u kojem biramo XML fajl iz mesta gde je sauvan na kompjuteru.

7. U estom koraku potpisujemo i podnosimo prijavu kliom na Potpii i podnesi. Status prijave je ute boje dok se prijava ne prihvati i ne proknjii.

8. Nakon estog koraka otvara nam se sledei prozor:

U ovom koraku plava boja statusa nas obavetava da je prijava proknjiena. Ovaj korak podrazumeva klik na Podaci za nalog za plaanje gde nam se otvara sledei prozor:

Klikom na tampaj dobijamo sledee obavetenje od strane Poreske uprave:

Dobijeno obavetenje nam potvruje da je poreska prijava uspeno podneta. Obavetenje pored ostalih podataka za plaanje sadri i takozvani BOP broj (broj odobrenja za plaanje).

3.3.Knjienje plata

1. Knjienje plata naravno otpocinje pokretanjem programa.

1. Drugi korak podrazumeva unoenje plata na osnovu dostavljenih izvoda. Kliknemo na Knjizenje pa zatim na Rucni nalog za knienje i vrimo unos.

Zatim kliknemo na saberi, i ako je sve u redu, nee izai nikakvo obavetenje da treba da se vri nekakva ispravka odnosno korekcija.

1. U narednom koraku kliknemo na ikonicu A.knjienje (automatsko knjienje) i dobijemo sledei prozor:

4. Sledei korak jeste da kliknemo na ikonicu aviona koja ima funkciju pravljenja dnevnika promena i otvori nam se sledei prozor sa obavetenjem da su dnevnik i analitike kartice napravljeni.

5. Poto je proknjieno kroz dnevnik, opet se vraamo na automatsko knjienje klikom na ikonicu za automatsko knjienje i otvori nam se prozor od malo pre:

6. Zatim kliknemo na ikonicu runog knjienja i vraamo se na poetni nalog runog knjienja.

7.Klikom na strelicu u desno na dnu prozora, dolazimo do zadnjeg unosa i dobijemo:

Zatim iz linije menija kliknemo na karticu Kartice i izaberemo opciju Analitika kartica a to nam omoguava da proverimo iro raun tj stanje na raunu.

8.U subanalitikoj kartici proveravamo iro raun-stanje, i da li su izvodi redom knjieni i da li moda nije neki preskoen tj neproknjien.Na kraju kad je izvreno konano kninje plata, a u slaaju kontrole-revizije izvlaimo kartice uz pomo opcije Grupno tampanje kartica, u izbor za tampu unosimo poetni konto od 4 do krajnjeg konta 7 (to su svi rashodi i prihodi koji su proknjieni u toku poslovne godine.)

9.Kliknemo na Otvori i dobijemo subanalitiku karticu:

Ovo nam je potrebno da bi smo proverili da li su sve plate proknjiene od prvog dana prvog meseca tekue godine do 31.12. tekue godine, kad se inae i zatvara tekua poslovna godina.

Na kraju sve mora da se slae sa zakonima i donetim propisima i uredbama o platama u javnom i privatnom sektoru, a sve izmene i dopune prate se u Privrednom savetniku.

Zakljuak

Iz priloenog rada moe se videti, da osnova za obraun plata u javnom sektoru jeste zapravo Zakon o radu. U naoj zemlji postavlja se pitanje da li se i u kojoj meri ovaj zakon sprovodi, primenjuje i potuje. U prvoj celini rada, prikazani su najvaniji elementi koji se koriste za obraun zarada fokusirajui se na javni sektor, konkretno na dravne slubenike kao zaposlene u dravnim institucijama. Kao i o svim ozbiljnim pitanjima, tako su i ovom sluaju miljenja podeljena u smislu da li se odredbe primenjuju, da li je zakon pravedan, da li su ispotovana u potpunosti prava zaposlenih. Nae miljenje po ovom pitanju je da u velikoj meri zakon koji se odnosi konkretno na zarade jeste veoma dobar i u odnosu na privatan sektor veoma se vie potuje.

U drugom delu rada, fokus nam je bio na objanjenju kako se radi obraun plata, i kroz vie faza smo to i objasnili. Ono to bi istakli jeste da program koji koristi ustanova u kojoj smo imali mogunost da praktini deo objasnimo, jeste dosta jasan, ali smatramo da postoji mnogo meu-koraka, i potrebno je da se dosta stvari isprati i odradi masksimalno tano, jer i mali propust moze da utie na tanost obraunatih plata.

Drugi deo druge celine odnosio se na postupak podnoenja jedinstvene poreske prijave Ministarstvu finansija. Ceo postupak se odvija on-line odnosno preko interneta koristei e-portal Ministarstva finansija. Pri ovom postupku uoili smo da procedura nije komplikovana i da je neohodno obratiti panju na sve aspekte prilikom podnoenja navedene prijave.

Poslednji deo praktinog rada inio je postupak knjienja plata u raunovodstvu navedene ustanove. Softver koji je korien u odnosu na predhodna dva, u ovom sluaju je komplikovaniji. Dosta stvari je ispreplitano a nekad program sam blokira, tako da autor i programer istog esto dolazi i sanira kvarove. Na zakljuak je da u poredjenju sa ostalim softverima i programskim reenjima, program koji koristi biblioteka je dosta zastareo i poseduje takoe bespotrebnih medjukoraka.

LITERATURA

1. Slubeni glasnik RS, br. 62/2006, 63/2006, 115/2006, 101/2007, 99/2010 1. Privredni Savetnik1. http://www.bibliotekavladimirci.org.rs/

UVOD3I Teorijski aspekt obrauna zarada u javnom sektoru 41.1.Zakon o platama dravnih slubenika i nametenika41.2.Osnovna plata dravnih slubenika41.3.Odreivanje koeficijenta i platne grupe41.4.Dodaci na osnovnu platu dravnog slubenika61.5.Pravo dravnih slubenika na nakandu plate71.6.Pravo dravnih slubenika na naknadu trokova i na druga primanja81.7.Plata nametenika91.8.Dodaci na osnovnu platu nametenika91.9.Naknade plate, naknade trokova i druga primanja nametenika10

III Praktini deo113.1. Obraun plata113.2.Izrada Jedinstevene Poreske Prijave (JPP) i njeno slanje (podnoenje Ministarstvu finansija)253.3.Knjienje plata34Zakljuak41Literatura42

2