pansion. metamorfoze

7/30/2019 pansion. metamorfoze

http://slidepdf.com/reader/full/pansion-metamorfoze 1/43

Jasmina Topi}

p a n s i o n . m e t a m o r f o z e

Centar za stvarala{tvo mladih, Beograd

2001.



PANSION (fr. pensionat ) - cena za stan i hranu;ku}a, ustanova gde se moè dobiti

stan i hrana za novac; zavod za vaspitawe

M.Vujaklija: Leksikon stranih re~i i izraza

METAMORFOZA - metamorfoze mogu biti uzlazne i silazne, u zavisnosti od toga da li zna~e nagradu ili kaznu,

i od ciqeva kojima se pokoravaju (...)Metamorfoze otkrivaju utvr|eno verovawe

u temeqno jedinstvo bi}a, dok vidqiva spoqa{wostima samo iluzornu ili prolaznu vrednost.

îni se da pro{irewe oblika uop{te ne uti~ena jake li~nosti koje uglavnom zadràvaju

svoje ime i psihizam. Sa psihoanaliti~kog gledi{tamoglo bi se zakqu~iti da su metamorfoze izraz èqe,cenzure, ideala, kazne {to poti~u iz dubine nesvesnog

i poprimaju oblik u stvarala~koj ma{ti...Za osobe koje su jo{ na putu individualizacije,

koje jo{ nisu sasvim prihvatile totalitet svog ja

ni aktualizirale sve svoje mogu}nosti

metamorfoza je simbol identifikacije.

Rje~nik simbola: J. Chevalier, A. Gheerbrant



Zatvoren u svoje ja, kao u tamnicu,Nisam video leto, godi{wa doba

prelaàhu preko prozora, tek opomena,A pasji verno }utawe me ~ekalo,

Bio sam slep, gluv, u zimskom snu.

J.Hristi}: Uvod u genezu



dalekoj i zapretenoj zvezdi ...Na kraju ovog preobraàja.



1



PEVAWE O KI[I NA KI[I, DOK ROMIWA

I PRETI OLUJOM

Kapi su se Rasprsnule popadalePrezrele {qive u blatwavi pqusak ûjem kr~ka se-

Odjek topot goropadno pretvaraju}i seu qubi~asto-ruì~astu smesu u ̀ ele pred sutonKroz tu pravougaonu ravan Elipsa zenice je...i pejza` odjednom martovski Sipi zelenkast lokvaw 1 do 1000 sivTrne odrvewava trn koji se javio pre cvetaU crnoj cevi o~nih dupqa mle~an cvet zavodiPogled na zamrznutu sliku ali bez o{trine zamrqanBez misli ali nigde ni ne putujem... sa punim plu}ima dinamitaPod noktima kre~ Drama mirovawaPodiè se iz oblaka/ spu{ta na skelete zimeêkam da sluzave kapi padnu obloèIpak ni{ta od bure ovde romiwa do raspadawao{tricom se~em taj mit Od kojih }emo se grejati -cepanice jalovih kr`qavih i golih jablanaNa razru{ena gnezda obru{ava se ve~edok se jo{ ~uje po neki ton malih skeleta pti}aPruàju se dugi hodnici uglovi bele trakePra{nici krezubog sunca okovanog ispod re~ne plo~eKako se topi u ni{ta raste[ume li dakle jo{ jablani?Ograditi stih strofu da proklizi Oìvi u damarima

Jo{ samo krqu{t da otpadne to svakodnevno svetlucaweI pocepa}e se skup oblaka iznad drvenih stubova {to podupiru neboI pejza` je odjednom potopqenKa ~udnoj {umi ka velikoj kolevciGde }e mo`da izrasti list cvet plodAko ki{a ikada stane...

#

Krene{ slu~ajno da sneva{ stropo{ta{u kapi od satena

uvije{ u umoran oblak obgrli{ belim platnomI kri{ke zra~e dodiromKapi su se rasprsnule popadaleurezuju}i crte i reze u {akeAtome vodonika i kiseonika -razjediwavaju se u beloj i sivoj masiUtonulih u duboko sawarewepred olujom koja odnekud dolazi -Negde gde je oduvek ali gde nikada ne}e sti}i



KULA

Prelaze}i pogledom mimo oblakaPreletela grlica

i neki krik koji je ispunio nebo

Ispod te fantomske kulePoprsja onih koji nisu uspeli

Kula koja uokviruje ulicu i uti~e na podnebqeO~ekuju}i Meduzu da se osmehne... postaje svesna sebeKlekni i moli za mirazIz kabla je lilo padale su kovrxePostaju}i ko{mar

Ni re~ ni slika ni se}aweIspod bunkera posteqine uvilo se telo u prividnoj toplotiPod odsjajem varqivih zvezda U grlu om~a

Kamen je jelo i krevet i ima li gore na kuli uop{te prozora je li jo{ uvek naseqenaJurim za pahuqama tragovi oìqakaprekrivenih sne`nim pokriva~em

Kada }e biti zavr{en akvarel leptira~ija boja ti je na prstima OsvestitiPosledwe uto~i{te ve~nog iwa sipi zarivasvoje smrtonosne iglice u koùNapoqu mora da je minus i ne{toIz mene izlazi se}awe mrzne nadahnu}e

dok tro{im snagu prokliwu}i celu no}~ekam da upali{ svetloi pojavi{ se sa koliko {akom stihovada preìvim prole}e...

#

pu~ina obuhvata liniju zeniceSklopi ih brzo upa{}e pahuqe

ve~no iweSi|i dole i pomozi mi da sru{im tu fantomsku gra|evinu

Na tim ru{evinama mora biti ne{to druga~ijeAko ne i samo to lice

na kome se sneg polako otapa



POBUNA

Odnosim paket - zaustavqena prehlada Stvara se ona atmosferautonula Misao zaglavqena izme|u dva takta pobesnele uvertireDva kraja jezika - nemogu}a vrsta komunikacije

Uzaludan trud Popijena ~a{a vodeNad gradom polarno svetlo isijava

Tiho je kao u zimu Zvezdi}u!Razmrqan gar proplakao na sne`noj koì Popadale ko{ticeIglice su i daqe o{tro zelene u nedoglednim redovima

uskladi{tene memorije

svetluca razliven horizont kroz staklo iz prazne ~a{e-

Kako izgleda da zaustavi celokupno telesno drhtawePla~ zime zamrznutog vremena koje o~ekujeda }e sve uvek biti kao {to je bilo i jestebez nepromi{qenosti

êtinari mra~ni stoje okameweni i }utqiviNe reaguju}i na prasakPoruka na zidu ispuwava se iznenada nizovima stihovaOìvqavaju lutke po~iwe da sneì na pozornici

Me|utim i daqe je sve gluvo

Samo je treptaj presudioSada su presvlake ~iste netaknuteNiko nije uklonio mrtvu pticu...

Odnosim paket u wemu je: Jo{ jedna nedore~enost jo{ neki neostvaren svet

Tiho je kao u grobu Beli}u!

Darujem ti paletu mogu}nosti da se izrazi{i sve ti ih oduzimam Jer ho}e{ da peva{...Do|avola sa prijatnim ~asovimaUkroti silu teè ako moè{Jer ja dolazim da te otmem vremenu i tvojoj sudbini



USPAVANKA

Iscrtane konture imale su svoje linije du` pothodnikaOticale podzemnim vodama - svoj pokret otporapovorka prispeva i otima se za poglede...

Nisam osetilaTvoji kapci su se sklopili IznenadaNa prstima je ostala boja leptirovog krila OplavelaOstala je maska razotkrivenog idolaTrajno useqewe u pe}inuNe`no plavo pod neonskim svetlom treperiNa zemqi nalazim vilinske ra{qeDa li znam da traìm U poluglasu kaèmU mraku (spu{tene zavese) gube se sazve`|ai{~ezavaju predeli ne ispisuju pri~e ni najjednostavnije(izmi{qam ube|ena da su boqe)Divqe lovorike kop~e do gu{e recikliran krvotokI ni{ta ~ime bi se ispunila slika -kada su se spustili preda mnom

Izbrisane boje kao zagonetka bez re{ewaZebe pevaju u moje gluvo ~uloI nije ni{ta vi{e isto...Za{to onda dolazi{ ?Ponekad mogu skoro da udahnem tu vlaguNije potrebno imati kqu~

(i onom nepomi~nom telu spustili su kapke/zatvorili prozore)Ali ne vidim u tim o~ima o~i sama u sebi

Snovi|ewe zakopano ispod drvetanaslikanog na prqavoj posteqiniOd previ{e spavawa pogledi utrnuliNaravno ne vidi{ nijednu fleku ne ~uje{ podignut glasAli zato ja otvaram tvoje o~idiù}i kapke posledweg leta... i nalazim:mrtve larve i kukutu sna.

08.04.1998.



IZJEDNAÂVAWE

Glas ti je druga~ijiSkupio se u bistru ~a{u sakrio mrtvog slavuja

Ali glasovi su utrnuli(nijednim se vi{e ne moè{ dozvati)

Postao je toliko lagan NestvaranSan je bio mirazOtrovni `bun divqe kupine obra{}e ti oko usana -iste}i slatka krv

izgubi}e{ ...

Ipak glas ti je druga~ijizebwa postaje primetna

trag nekada{weg prisustva

Sada odsutno uvek... varqivo snopqeavgustovskog svetla

crni se iza mrtvih dimwakanemo svedo~ewe i gluvo prihvatawe

posledwi otisak ne`nostiTi{ina isuvi{e blagi pogledi -ne {titi niti natpis

dovoqno jasno izre~ena zabrana...

Sagledavam to kao jedinu mogu}nost :

Ja slepo {tene o~waka nedovoqno jakih za borbuAli kako -

Glas ti je druga~ijimek kao jesewe li{}e ispucaoUberem grozd samo da tvoje ruke vreè

obaviju meNaprslina postaje jasnija otvara se:

Zasneìlo jezavrtelo se stakloizlomqen ledsna/rasana

Ne{to izgovara{ {apu}e{kri{ke mandarina crvene kao arterije

krenu da se cedeVetar probija slu{ne opne

Horizont se izjedna~iosve i{~ezava

I re~ zauvek je tek primetna senakoju zanemarujem dok

Najzad otvaram vrata na kojima je napisano:Ne ulazi!- uklawam mrtvu pticu

06.01.1998



LE MARIAGE

Teàk ukus u{e}erenih jagoda Flekaoìqak zaspao posrnuv{i sred... tamnocrvenegrudvice - crveni ugru{ci Tvoje usnetelo leì prekriveno opekotinamasada sasvim nepovratno izgubqenoNa ~istom belom platnu skupqa se olistavacrveno kao komad vo}a Vodica curi u{e}erena tugaRuka - velika ptica - slepqena Ponavqala sam i pilaPro{lo leto na reci tupo potonu}e telaTelo uroweno u saglasno zeleno i modro@edna... staklo neba gde se iznenada preseqavaTeàk ukus kao iznenadan udaracnate~ene usne zmijurina liznula... Platno beowa~a

skupqa se poderano Ptice se ogla{avajudve-tri kapi orose...Usni sada plodnost se ponovo obnavqaUtroba prepukla od darovaOna ruka-maq vrebaIz bradavica isti~e crveni ̀ elesakrivene emocijeGuta{ semewe jagoda jalovoobed neoskudni: Eto ostarila si desilo se nagloSneg je zabeleo dansre}emo se nakon toliko godina

Dok na stolici sedi zalutali an|eo obmaneGodine su pove}ale wegovo telesno prisustvou~vrstile autoritetEpitet jezika -ponekad ima jo{ koju fantazijuo ̀ enama mla|im dugonogimdok se prazni kreveci derwajuDeca }ute na policama...

#

Posmatram te uvijenu u platno splet ìvaca u trajnom gr~uVelik iznenadan udaracRaspuknuta zvezda u ovoj ~iniji punoj jagoda truli brzokako svetlost dotakne usneI visoka saglasna trava urowena u tvoje liceOdjednom, osetim opet onaj poqubac...

10.12.1997.



PANSION And I said not a chance!

Tory Amos

Re~ nije bila dovoqna da bi mi dostanuli pokoj i mir

U uglovima plavkaste sobe Velike tamne draperijeUmesto tela biserne perle zadah trule hraneKu}a usred najduè ulice mawe poznat pansionSpustila se niz stepenice Sklup~ala telo opisala krugucrtala zenicu koja je brzo zgasnulaizme{ala najlak{e dosetqive miriserazblaìla nebo u opro{tajnom pogledusa posledwim jutarwim isparewemdok je padala niz stepenice pansiona kao opalo li{}ekao nezavr{ena mrtva priroda koja naglo oìvqavaRekoh ne verujem to nije mogla biti ona.

Prepisi nepoznatim nepostoje}im osobama posledwe ̀ eqeSve je izostalo Mogla je to uraditi hiqadu puta do sadaSasvim druga~ije pretr~avaju doma}i mi{eviKowanik je jezdio brzo tom ulicom i potonuoU nekoj ku}i neka polunaga ènaZasukali su rukave naja~i mu{karci nesu|ena bra}a qubavniciSkupqali su kosu du` ~itave ulice Imali su te misli o wojKako to niko nije mogao da joj dotakne ~elo

Lepozra~na sme{qiva èna

Podigla se polako sa svojim jutarwim velovimai do~ekala nepoznatog kowanikaDok se u drugoj sobi ve} sluìlo ìtodok se u potkrovqu zveckalo servisomDok ìto nije istrulilo dok ~aj nije uvriodok nije utihnula ra{timovana violinaBeowa~e stra{nije od ispranog neba pod zgasnutim kapcimaKome je ostao na ~ast u posledwem trenutku uhva}en osmehblaèni cvetovi u svadbenom buketi}u poema...crna kloko}u}a smola obloìla jetemeqe i nadstre{niceGodinama su se po ku}i mogli prona}i vlati delovi tkaninere~ je mogla biti dovoqna

Zvezde su ti monstrumi Zaboravqena sazve`|acrne se iza brojeva soba~udna vrsta smeha nepregledna ravnicaVitez i wegova gospa i posledwa ome|ena linijaKu}a u sred najduè ulice mawe poznat pansionI sada svake godine u odre|eni ~as neko zalutaprivu~en zagu{enom bukom zaka~en za rub preostalog vela

tamo od tada i ostanePo meri tajanstvenog doma}inaRekoh ne verujem to nije mogla biti ona...

01.07.1998.



SANATORIJUM

Izgledalo je kao da je ceo svet oma|ijan u ~isto}i ledenog kristala...

Tomas Man, ârobni breg

Sunce - izvor zdravqasipqe zlatno iwe Ispitiva~kog pogledaizvr{ava kaznu...Ipak ne otkriva Spu`vu - rasteu grudima se raspada zvezdaVisoko nad gradom izdignut bregPritajeni vulkanCrvena plazma eksplodira u venamaKao dobar preduslov za zdravqeali lo{u posledwu nameru:pokosi}e

Zgrada se pretvorila u mraviwakprokopali hodnike koji ipakne vode ozdravqewua i ja uostalom nosim neizle~ivu klicuNa hiqade fantomskih trnacamilioni ru~ica i noìca Damaraju(nu`no je da svakom budem opipana!)

Doma}i cvr~ci dre~e uskra}eni za komade nebaNaglo je poùtelo kao pod pritiskom slutweKao i kada glavna lepotica

prvi put u|e u trpezariju-Ali i lepota odaje tragove vidqive bolestiA zaraèni mo`da ba{ zelenim iglicama- zlate kako odmi~e dan Sasu{eneI vazduh na bregu razre|en kao otrovrazara samo plu}no dno

Stièm do svog ligen{tula Leèm:zale|ena atmosferaBesmrtni kristali pucketaju i smrzavaju

no}nu vlaguTerasa se blista i dijalog sa prijateqemostaje u ve~nom etruBezbedni sigurni da ne}e svanutii da se ne}emo rastopiti

22.12.1998.



VALPURGINA NO]

Sede}emo ovde i gleda}emo kao u snu,za mene je to, da zna{, kao neki

san {to mi ovde sedimo*

Zar je bilo tako te{ko da se taj san sawa ranije?Tomas Man, ârobni breg

Taj nenadan razgovor, opekom ozidansan - gazimo po snu, dragocenomMagnetna igla kompasa besnela je kaopodareni zaborav...Vladala je velika otupelostSan je ozebao neumotan kamiqom dlakomNismo se usudili da pogledamoodrazima u liceu sumwu da je bolest bila dosu|enaDan je iskrsnuo, o~ekivan, nepostoje}i datumI vrata se dobrovoqno otvori{e:Breg je danas lud...Nad svetlucavom dolinom, pe}inski svodU ~arobnu kutiju silazi svetlosta pod koù se uvla~i jezaGazimo po snu oslobo|eni -Zar be{e tako te{ko sawati taj san ranije?Svet je izgledao oma|ijan ledenim kristalomMirne sterilne no}i naizgledbezopasne - pritajene zveri Vrebale su

Pod staklenim zvonom boìjeg minusado ovog zvona za uzbunu da }e{ oti}ipre nego san se sklopi OtporanSeme {to ne sme da klija,pada u sne`nu pra{inu...Upla{im se, mislim, podsmehnu}e{ seZapaqeno pre sedam meseci u dnu grudnog ko{a

jedno uvek sveè àri{te i malo povi{ene temperatureSpremaju}i se da govorim u snunai|oh na Zid i }utawe. Umemo li da ~itamo iz }utawa !Goreti u ovakvom snu i sagoreti sasvim

U ravnici trgovati stihovima Hajde sad, pohitaj, nacrtaj, crtaj dobro, iscrtaj svoj darI mada crta{ pa`qivo dar je tvoj kao sneg, nepostojan-I kada se najzad okon~a Spusti na grudizazvoni lomqavom dodira...Vreme je uostalom nebitnoMoj dom ostaje u snu - gazimo po snuKada se zaustavimo na po~etnoj ta~kida obmani ozna~imo kraji kroz vene zastruji ùto cve}eodgajano u sle|enom vrtukada stane za sve doga|aje- Gde nas je preneo san?

10.02.1999.



BOLEST . DVOSTRUKI SAN

Odjednom pahuqe Jedva se jo{ se}am za{to sam leàla Nepomi~noMuzika je bila sladuwava Pahuqe sa neba rasule se Od sino}se ni{ta nije promenilo - rasule se po linijamaSve je na prodaju Dubok sneg na zale|ene vrbike jezercaTrag od boja smrzlih i toliko pare da te vi{e ne uo~avam

De~aci se igraju lepe laè jure u drvenim saonamaSan mi donosi olak{awe Na usnama i kroz nozdrve klizemirisi ~aja Prise}am se te pri~eSok od naranxe palio je ranice u mojim ustima

Iza {ipke vetra ispucala je zemqa `vrqotina iz sna 38 sa 7ostavila je tuàn trag Bako jutro je Odbojna od obi~nogzarobqena u luci u snegu i ledu koji je izatkala Svi pesnici su mrtvi

Trag zime je progovorio jutros gde su izlili betonsku plo~uu nizu svih puteva za Rim Crveno usijawe daleka eksplozijazenice se {ire Kako muzika te~e ...Jedva se jo{ se}am jo{ nepojmqivo tup odjek Alfa i OmegaU mojoj tufnastoj pixamici onako pti~ije i jedino pti~ijeJo{ jedna tableta

Ostavqam za sobom su{tinsko sr` sumweVrata se zaverena zatvaraju pred pogledom Zariveni kristalizveckaju nov~i}i vidi se slika svetiteqau ovoj sobi sada Odjednom pahuqe

Imam teglu sa morskim kamen~i}ima ̀ apcaod de~aka iz vinograda pun herbarijum( ène muève)

Ali ne odgonetam one pare ~ajeva zbog kojih te sada poznajem kao takvuNa udaqenosti ali zaista malom prostoru natrulogCrvene se re~i - otisak u snegu odakle su pre par minuta...Bako jastuci }e me ugu{iti

Polako ostaju samo mirisi ~aja I{~ezava predeokroz ova smrznuta okna - tako te{ko i hladnoPrestala sam da govorim - rasule se po linijama - 39 sa 1 kapetane

Jedva se jo{ se}am za{to sam leàla Mora}u nekako da ih rasteram te-

Odjednom pahuqe Od sino} se ni{ta nije promenilotamo je jedna devoj~ica izgubqena me|u velikim belim jastucimaPoje je ~ajevima Rana o{tra kao kristal zariven u zemquBako ne znam da li }e ostati ìvaa {ta }u ako se u onim silnim parama izdigne i weno cvrkutavo bi}e

De~aci se igraju strasno osvetqavaju}i tlo Igraju se svetlostiU vinogradu su i takmi~e se ko }e je prvi poqubitispustiti usne na wene ranice da prespavaju piju}i toplu krvSe}am se bila sam sasvim sama Nepomi~napred ogledalom U staklu pahuqaU tom trenu sve }e se sklopiti do}i }e{ razdraganasvi pesnici }e biti odavno mrtvi i dobro je 36 sa 9

29.01.1998.



EGZIL

Dok se spu{tao vejavi sneg dok je topiobitne crte lice i dok je

~udna muzika zadràvala dah sawivo

Mrznuo je Beli gle~er okeanPlovka retka ptica pod belim Da ~ujem makar i {umod ̀ eqene re~i Pod pobelelim svetlomDa li bih mogla biti pod bilo kojim slovom u toj kwizigutam sneg neoprezno

Otrovan u kotaricive} unapred spremqenojNaglo se smra~iloPrese~ena na dve zrele polovine zavodqive Da istruleI tada sam prvi put pogledala

srebrnu loptu iznenada sine zaslepiPrestaje da bude opipqivaIscedi posledwe rumene sokove

Orosi svetlucavim ledom Zastrei spusti se kraqevski

Zagonetne draperije sklapaju vidike Iz svetla se cedi snegotkriva vrane le{inarke Dokolicustuden nebitnih akvarela Izbledeli u {akama istopqeniotkrili: vodu i uli~ni smog ... îni mi se Ipak te prepoznajem

ne~ujno sa tek

umivenim jutrom Kao posle velikih ki{aAli lepr{avo prozirnomNogom silazi{ iz barke Jer je i za san trajalo predugoOsmehuje{ se tako

gotovo stvarnoPoùrim da zaustavim taj jedini trenutak

overen javom Dodirnemusne belog kristala VirtualneGrane zakre{te i vrane se sjate nad krinovima

bezbojna izmaglica likova narastaRazara i same temeqe snega

I slika se iskrzana vra}a nepostojawu.

28.07.1998.



2



ULI^NA FA NTAZIJA

I

Na|oh se iznenada na ulicinekoj od ulica -Neka od poznatih repriza odigrava se[ta ponesoh od sebe sobom{ta je ostalo tamo U ku}iMisao se uzdiè {umi provreloNiz dlanove sipi letwe iweNigde u blizini nijedne kuletamo gde bi se moglo uprti pogledompostati hrabar pevawem

Jedino je nebo. . .pu{tam linijama da isteknu pu{tamgodovima da se utopeGrob je u grlu Tako se brani od ovog vihoratako dospeva do bitnog krugai trake motaju}i se zapisujuU platnu }u na kraju u beli lanusnivam; zavr{iti -nekoliko ~asova sna iznu|enih

Na|oh se na ulici nekoj od ulica

Prividno vaàn zapis i pevaweêkam da u ra{irene ruke svane dan...Ne znam vi{e o ~emu se pevasamo se note danima podsmevajui uzdah kao da spu{tastepenik po stepeniku podrum onog {to je ostalou hladnoj ku}iIspred ku}e poàr u neko doba prestaje da napreduje

Na|oh se na toj ulici izba~ena Nekoj od ulicare{ena da aplaudiram ru{evinamakako u stvari nesvesno iza|ohne prime}uju}i da se ve} sru{ila

Beli ivi~wak i sivi lavirinti ulaznica za novu predstavuKao da ne}u sti}i na vreme kao da }u ostati isprednaslu}uju}i...Neko mi poklawa papirnu kesu sa sloganomi upozorava me na dekolte



II

Gluvarewe

Upravo idem tom ulicomkoja izgleda kao najgora u krajuOstavqa na |onovima splinmewa boju licaDok se nad glavom cerekaju simboli lome}i sve~ana kopqaIz gradskih kowa izbija modar plamengozba samo {to nije otpo~elaUpravo tamo gde trgovi ne pamtesive o~iZa~uje se podmukao smeh ulica glamura rog izobiqaIza prozora preko praga gde nikadanije pre{la poezija - Iz geta se ~ujeglavne ulice gde nema ìvih dokazaU centru je na svakom }o{ku teatarho}e li me pustiti da stignem da vidimgladijatora zub duga~ak 2 metraIdem tom ulicom sawarim

neoprezno dok traìm ili me pronalazeIgram pred platnomNa mene }e pasti tona te{ke rodne zemqe i zatrpati meako kaèm jednu jedinu re~... ma gde god bila

31.01.1998. / 01.07.1998.



METAMORFOZA

Kri{ke prepolovqene redni broj u nizuJedan ulaz Visoki oblak Sokzlatan Krv - boji kri{keSawam prava linija dokle mogu da pomislim

Nikada ve}a ulica:

pusto{Puni zenice

Iznenadan talas Prosuo seiz svih bokala - jedino jedan broj.gutam ga:O ~emu si mislila, o ~emu si mislila?To sada vidqivo mesto

Trg je pusti ako ikad odmakne{ daqeNebo se preslikalo na ~aure SlediloBoju: gubim kao osmeh Zaboravim Gde samtu siredni broj u nizu Jedan ulazîtav dan takotako Zatim za vretenone znam / o predivu jesrebrni trag Celoj duìni platnoiskeènoNeko pogo|en -

da zaboravim gde sam istog danaIma li promeneu na~inu Broju O lan~i}uTamo su par~i}i zlatotkanitamo je jezero mo`dapark {uma De{ava se...Izlet

zna li neko broj:

O ~emu si mislila, o ~emu si zaista mislila?

20.01.1998.



NESANICA

Mrvice sa tvog stola... bile susun~eve pegeProzra~ni {iqci leda koji se ne uklapaVe~e kapaka

pahuqast svetJezivo dugi prsti

Cele no}i padaju pege i stvaraju krasteKrivudave sponei oni jezivo dugi prsti u luci iluzijeRasipa se po pristoru i vrebaU svesti se odumire ti{e

Welcome, you said

O{trica borbenog pera dok~itaju}i

odagnavam demonepar~i}e strasnog

istopqen kakaosklup~a}u se

U snegu do kolena u crnom do gu{eAko stojim pred prozorom

da li se vidistrah ili spavaweKapija kroz koju prolaze zveri

This imagination

you’re floating into the liquid

you’re tasting the silver and blushUzaludan trudTo telo iskrsava ogoqenoiza spu{tenih kapakaU gradu ~eli~ni svodovi/poloèni {titovi

To~i se nesanicaNeznana prilazi umotanaI ne da da se kru`wa~e spoje

jer ùti trag skida kraste@ive rane odrastaju no}imaJezivo duge vlati trave

pokraj obli`weg ribwakau luci iluzije

Welcome, you said

when you entered the room

that I thought it belong to me

24.02.1998.



RONDINELA

po V.P.

Wene grudi se nadimaju od ìvota-da, ve} vi{e putave} vi{e putaIgra~ka - vesela ~igra (dijafragma)spu{ta se podièI wena qu{tura puca po {avovimaiz koje izbija svetlost-da, ve} vi{e putave} vi{e putaPo trgovima tiwaju malene svetiqkeNi{ta, modrina,Liè uz stubove nesretni plamen

Sve pretpostavke bile su uzaluddomozgavano vremeNi{ta, modrina,U polumraku ili sasvim u mraku dogorevakao niz dogorelih sve}aUstajali vazduh (tro{i se)Plami~ci-pahuqe nasuprotsvojoj tamnoj vlasiwena mi{ica, weni pokretiNa trgovima zamire zvukEho ùborewa sa fontana

tajanstveno se vra}a jo{ od letosNemi teatar ili teatar nemihwena mi{ica, weni pokretiU rukama dogorevavo{tanicasvetlost koja se samo da naslutitiA wene grudi se nadimaju od ìvotau trenutku kada ~asovnici potpuno stajuNepodmi}eni neumoqivi-da, ve} vi{e putave} vi{e puta

02.02.1999.



SAZVU^JA

Postoji ìvo u~ewe tu negdeMe|u zidovima podignutim za vreme obi~ne {etwe

Me|u br{qenimakoji piju krv suncu - za dobar ishoddana{we trke sa sobomDok se smrkava U {etwi

postaje kasno za odustajaweOgleda se i lomi Padom neba u voduVatra uvek drhtiako si dovoqno blizu jezgraUsamqeni i{~ekivalacTek neka slu~ajna publika-svaki sekund vredeo je kao san

Postoji ̀ iva emocija tu negdeSklowena u stranuMe|u nizom neoblikovanih re~iJake vilice mno{tvo sekuti}akoji kidaju namnoène strunei odjeke tih tonovaNe pokazuju}i nikako da su zvu~niili to misli truju {umovi drvoredaPrise}am se u trenutku stvorila se soba

I kroz jedini otvor sumrakizjedna~enog horizonta Ra{~iwenogponi{tilo se ̂ itav mehanizam snaoti{ao je do|avolaSve je tad oti{lo u tu voduJedne jedine {etwekoja se odigrala blià imaginativnomZgu`vani stihovi u rancu ubrzano tonuNadnesem sei ugledam jedino svoj lik kako se ~auri

#Ili se to samo misli gubeu {umovima drvoreda

28.02.1998.



LAVIRINT

Iza prozora pozadina: kockasta sobaVosak se sliva mrzne u minusu

Zakre~eni noktizgaslo leto Vreli pepeo pada osivqavatro{imUzdah -izdisaje u zamisli i Besciqambeqe sivqeSliva se po koì iznenada

Soba ostavqatragove po meniMewa se oblik poloàj i duìna senkezako~ene bronhijeZavrti se

gubim svest stresam buru misliu ciklusima se ponavqaju

Razletele Ozna~ena krila spaqeni vosak

na sve strane pu{teno koreweRazgrawava deformi{e:dostojanstvo propadaTelo se zalepi za parketistisne iz qu{ture sru{eni plafonU sred mo~vare sam Da ~ujem

te unutra{we glasove - demoneOni nepismeni samo zve~eTa~ke-jata-zacrne prostorRupe na tavaniciSoba se suàva delirijumzidova Groznica

obloge od name{tajauzbu|eno stanovni{tvo

Potonu}e i previ{e za stvarno San je zar neGlava u staklu i staklo u {aciLep veliki okvir

i bela krv umorene misli

03.09.1998.



PREDUSLOV

Da budem negde uokvirenamo`da Odre|ena

ali prostor je neispuwen neome|enBezimeni autoritetidol jo{ nije prona|en

bez naziru}ih linijabez dre~avog horizonta

Poigravaju zami{qene bojeVe~e zora odre|ena svetlosna nijansaSamo i opet usmereno jedino ka svetlu

mo`da ObnevidelaAli prostor je bezbojan ...êkam uvek

~ekam po presudi kao virus u krvikao grudoboqa {to savr{eno priawa uz pevawe

03.09.1998.



SVADBENA

U belom kako }u te prepoznati U belomVlasi vilinski ne~ujno pada kosame|u belim kako li }u

otkriti beli nanos miris bojuBelu vlagu {to se diè u oblakuSa oblakom dolazi{ Naki{ilo jeu me|uvremenu otisnulo bele oìqke~emu ta opsednutost belim Etoi ti si sada u belom~emu takav prkosOd neprozirnog izvajanootkrivenobez snega muqa ledaSne`na oluja se dokovitlava sa èqamaOsmeh u pokretu sle|enNaslu}ujem belu tkaninuLik naglo kristalno modari olovka izdahne Crno srcenaru{ava homogenu atmosferuleptiri prosuti po kapcimaZalepr{aliUmiru lako u tom jedinom danuzaìvqavaju miris ogolelih boja Belopaperje razletelo se

unutar kuglice od staklaU pogledu naneto poro|enozavodiStojim nemo}nobledim...

04.09.1998.



THE WEDDING ONE

In white how will I recognize you In white

Fairy hair is silently falling among white

How will I discovere White wave sent colour

White dampness wich is lifting in the cloudwith the cloud you’re coming It rained

in the meantime Engraved the white scareves

Why this sudden obsession with white

and there you are now In white

Why this stubbornness -

Made of unseable Shaped revealed

without snow mud ice

Snowstorm is rolling with the wishes

Smile in the move frozen

I can almost feel that white materialImage blue with crystall glow

and pencile exale Black heart

disturbed homogeneus atmosphere

Butterflyes placed on eyelids

began to flutter

easily dying in that unique day

bringing back to life sent of the lost colours

White feders were blown incide little ball of glass

Brought with the glance

delivered

seducingI’m standing helpless

faiding...



STANAR

Kao nikad preKao odjek u gluvom ~uluZasu`wen svitac

Uli~ne svetiqkeNe dosetih se Nevreme je davno uti{anone prisetih se da je dan odavno u toku

Ni bokal vode za rasanni popucala okna od smrznutog bdewakao nikad pre i kao sasvim normalno

traja}e Ve~noPogasi}e nekoza koga ja nemam pretpostavkusve sve~ane lampione

zabrani}e i posledwi praznikno} bez polarnog svetlaOtmeni ~etinari na granici qudstvacrni {iqci zemqine sene pretopla je ova no}Ipak misao je u zimski smrznuta iznad 650

Na najskrovitijem mestu na planetikod tangawike-misti~araPristojnog doma}ina svetska ti{ina

Tako izgleda zdrav sanôvek uskra}en za prirodno ~udoodve} vi~an ̀ ivqewu

i dobrovoqno izgnan sa Parnasada ~ak i Muze neosetqive tuèSimboli su na ceni uli~na znamewada slu~ajno ne spadne svetlucava koprenaSavr{eno izdresirana uspavana ̀ ivotiwa

I mislim: stvarno tonemDani su tirani kupe kamatu preprodajuNesrazmeran broj prijatnih i onih drugih ~asova i-Zorwa~a iznad mnogo slojeva neba

15.08.1998.



SAMOUSLUGA DVA ]O[KA BLI@ E NEGO OBI^NO

Fond za obnovu ulica potro{enProgram kaè nedovoqno trave u okolini

Za drve}e nedovoqno redova i pa`we

Treba iskopati jarak i ubaciti Aluîni se kao previ{e praznog prostora za pesmuKada se opra{ta{ stvari ne izgledaju stvarnijeIli zatrpava{ nepreàqenog nekog

U duga~koj beloj haqinipoprskana crvenim ta~kicama

Izgubqena intaktnostOdjednom je ceo kom{iluk zaposlen oko lavirinta

Uh moja zveriI to obja{wava za{to je samousluga

dva }o{ka bliè nego obi~noOkolina uletela u jedan od onih petakare|e nedeqa

izme{tena odprostora i vremenadaje katalogIzgleda da ste se dobro smestili

Autor i voditeq jutarweg vrapcaUsijawe ùto i gluvoOsim za duboke izdisaje na odeqewu hitnoJo{ jedna pri~a bez poprskane trave i àba

Krasta~a je ispraznila ceo kvartI zato je samousluga bliè nego obi~no

gubi namenuZlatni ~asovnici tope sena svakom }o{ku

I dani i no}i su `rtve slavqaTre}u mogu}nost ipak ostavqam:~ist glas o{tar stihteàk krupan pqusakSvima koji su se negde rabeàli iz ku}eOstavqaju}i wene temeqe u samousluzi-

24.02.1998.



3



PROLOG

Jedro visoko nerazvijeno iznad plo~nikapodjednako takvo kao kamen Pustnijansirano siv horizont Traì putMirna mrtva voda izbledela o~ekivawa

Neke re~i ostaju neizgovoreneIli su to samo dani Dani me|u danimaLa|a zagubqena negde duboko u unutra{wost kopnaNe zna ni{ta o velikim vetrovimaHodam dijagonalno i ~ekam svakog trenutkada se okliznem i padnemVoda se otvara razlivaali nedovoqno vetra za jedroki{a ne pada u avgustovsko podneniti more sluti svoj budu}i nazivVoda bez snage da vajaNe se}a se zapo~etog rata potapa zlatnu jabukuNiti brodar sluti svoje kopnoKoliko se misao zagubila i postala sasvim mlakaNada mnom kruì utvaza{to bi uop{te prenosila du{u na drugu stranuSve je stvarno koliko dnevni vez no}no paraweKao da sneg polako pada Jo{ je gore bitiiznad mirne mrtve vode ~ekatipovoqan trenutak da bi se razvilo jedroSve dubqe u topliji muq

u ve}i broj prijatnih ~asovau ritmu me|u algamaSe}a{ li se jo{ kako izgleda buditi se?

No}ima te fantasti~ne pri~icetvorevine bez prava na oblik i na javne izjaveTrebalo je biti sam Sedeti i }utke posmatrati {umune traìti ni{ta vi{ezadràti se kraj svog stadaSesti i napisati posledwu scenu idileI onda oti}i i biti taj prokleti kraqevi}

Pogledati u to lice oblikuju}i ose}aje u nemo}i -Mrtav kao i kosa - iz kabla je lilaJedro visoko nerazvijeno iznad plo~nikapodjednako takvo nedeqamaPosle dugog uspani~enog lutawaKako su naglo zaiskrili ti srebrnkasti kolutikako je zora tako brzo osvanulaI mo`da bi zaista mogla biti mojahipokoristi~na S tako nadenutim imenomsva ta voda }e se pokrenutii razviti jedra...

22.05.1998.



PUTOVAWE

Poku{avaju}i da provu~em prstekroz zastakqen horizontDanas izuzetno jednoli~an Pomislihipak misao je bila daleka

[umela je pospano okrenuv{ibroj koji jo{ uvek ne znaAli neke pesme su se za~eleodjednom je zora dotakla prstima Pokazalo seko zna koji put sasvim kao da je prvouop{te ugledano svetlo Kao da ju~e nije istokao da danas ne prestaje da trajeSada svakako pomislim opet }e sve izgubitistvaran oblik i biti bludwaKrije sobom stihijuali to je odjednom sasvim lako nezadrìvoZa{to se tog dana otvorilo...Ne usu|uje se ni da sluti Ne prilazimNebo ulazi kroz otvor hladwikavoodnosi tu zaàrenu penuIzleteh brzo da vidimkako }e se kapi prilepiti nazad~ine}i nova sazve`|a Promenitioblik u ~e`wiPovetarac je jutarwi bluzi sasvim je ova pesma jutro

I ja traìm taj put...Ose}aju}i da ne}u uspeti ni da se osmehnemsamo }e zora mnogo pre nego u|em u sobuzadrhtati umawiti se Tepa}u jojdok se ne preseli u tebeBez zvukova niti }e ijednim pogledomotkriti ne znam...bilo {taOglasi}e sasvim neprimetno kroz vazduhtek sve }e izgledati druga~ije êmu odjednomta prisnost sa bekstvomJo{ je jutro i ne zna se {ta }e biti do podneva

Zatresu se u meni ìcesilazim ostavqam za sobomsve {to zaista treba da me brine i de{ava seSnevam traìmsapli}u}i se o sebe pri svakom koraku...

22.05.1998.



TAMNOVAWE

Sa druge strane kada pod kapcimakolutovi krenu da i{~ezavajuKada se navuku zastori u sobi i zavlada ti{inaKada se kristali umire u svom udelu u ki{i

Zastruji li oset prete}i dahNe koristim prevoz jer ~ak ni ne stièmKako se izboriti sa ta~no ome|enom granicomZastaju}i uzidana zaglavqename|u vla`nim zenicama u raskoraku me|u pravama[aptavo je i lepr{avo moje tamnovawelinije na palimpsestu dlana ali vremenomIzdahnem - gde se pocepalo prosulo to zeleniloLutam ispod prividnih nezainteresovanosti{to daqe od svih tih velova

u koje te umotavam doti~em I{~ekuju}i...Ne poremetiti nijedan ton dok se speva uspavankaVe} dodir zvuka u me|uprolazima Kako lakomoè skliznuti u krik -Nigde stvarno ne odjeknePrise}awe na olujnu no} Besno li{}e traì svojeKroz ta vrata mogla sam zauvek nestatiPustiti sme{nim nagonima na voquDlanovima }e se razliti tvoje linijeu koje sklapa{ telo-mozaikdok ne zagrizem i pobesnim

Dok se ne u~aurim utamni~imZatim popadaju smrznute ptice :Prst dotakne vretenoU staklenoj loptici me|u trwembez kraqevine i bez kraqevi}a Samo sa èqenim snegomUlica je krevet qubim ti pre~iste skutena meni ...trag ni nalik srebrnojKi{a je uzidala re~ Ne ~ujem niti znam kako da do|emdo wenog zvuka Da li }u umetinakon {to zaista ~ujemTr~im skupqam ki{nicu po svim }o{kovima

sa svih mesta gde znam pouzdano da jesiPosipam se kre~om I zastajemkolebam se Nastavimo~ekuju}i ne ̀ ele}i bu|eweAli predaju}i se izlaskudok se ispovest urezuje i po~iwe da ìvi za sebe...

25.05.1998.



TAMNI VILAJET

Ovi darovi prihvati}e{ zar neBiqka i zabluda Tunelu kome se odmah uo~ava kraj: SvetloZidovi gore i {ipke na krevetu

Teàk previ{e za la|uDok glava urawa u ambiciozan sanU svetsko razatkaweDa satima ne mogu satima da se vrtimNa stolu su mape: reke planine mestaUkotvqena budnost i zdrav razumOdvrnuta uàd Fitiqi spone snaOsvanulo je najzad i to jutroNe pomislih nikad da }e izgledati ba{ takoSamo jedan je stigao do daleke zemqe do na pred kraj svetaOd kamewa ko je uspeo da napravinebru{ene dijamante O re~imakako se osete usamqenekada nemaju koga da zavode ipak su tada odjeknulezvonko i kratko i tako je i biloZnamen neprepoznatih stvarizar pomaè tvrdwa da je moje carstvo od ovoga sveta Kajem se {to ne do|oh tada ali padala je ki{apaperje je udahnulo pretoplo podnei ja ne stigoh da iza|em iz vilajetaSklopqene o~i sve dok lice ne i{~ezne

Tamo gde se linije budu prekinulezatvori}e prsten ispisati preobraàjAko ponesem taj pogled kaja}u seako ne ponesem jo{ vi{eIzme|u biqke i zablude grumennebru{enog dijamanta Uo~qiv me|u zubimaAko se usudi{ da se okrene{ vide}e{ da ~ekamDarovi zaista sme{ni slu~ajni damariJer sawam i èlim previ{eSkupqa se na staklima-o{tricama dok svawavaI grad gubi obrise

îsta alhemija tamnog vilajetaNe`nost budu}eg crteàVojska uplovqava u luku iluzijeu izgubqenu zemqu sti}i }e vrlo brzoKuda odatle Sme{ne igra~kekada u borbi u~estvuju vilewaciKamewe sraste sa koòmI nikada ne stigne da upre pogled u nebo



Kajem se {to ne do|oh tada Te darove

reci prihvati}e{ barem i da sam u zabludi jer vi{e ni ne umem niti se ta è| utoqavakolekcijama grbova i po~astiIzleè se nebo crveno kao lu~Dolaze dani u kojima }u misliti da o tome pevam -kada stanem pred ogledalo me|uneuhvatqivima Nerawiva sakrivena odrazom

31.05.1998.



SVANU]E

Postojalo je hiqadu razlogazatajenih po navici sklopqenih Dosadnih povoda

Do~ekuju}i razu|eni vazduh jutrapo kutovima kao ba~ene igra~keRazbacivawe stihovima Da li zaista stihovimaPrisilno bu|ewecrvene mrqe sa usana trenutak afektaSvuda po prostoriji za tobomZaspim sasvim sigura da voda svetlucaa ne zateknem ni zrncaSve ostalo bilo je na dohvat rukena minut od ostvarewaI nije trebalo i}i daqe da bi postalo shvatqivoPostojalo je hiqadu razloga za{toipak nisam èlela samTvoje belilo nalik varqivom sneguSinulo na licu neokrwenog mesecaDok kapci reaguju Osmehuju}i se iz potajeMaestralna pletisanka zaplelo se na hiqadetih nerazmrsivih ~vori}a prema{ilogranice li~ne hrabrostizakr~ilo sve mogu}e prilazePostojalo je hiqadu razloga i svi su bili neva`ni

ali i daqe ne prestajem jer Jer i ne znamdolazi tako sa nastupaju}om klimomObjekt strahovawa kanuo je iz srcadok ~inim omrzle korake kao bosapo mese~inastom snegupo ci~i vidnih poqaiznenada zate~ena Osun~avana pa zavejanaO~ekivana slutwa nedore~enog u stvarnostiuvek prona|e svoju granicu pogled

koji i daqe treba izdràti njovu!qsf!qpupqb bivaju}i sasvim sigurna da }e se desiti

ali ni{ta od lomqave od arhan|elskih trubasasvim prepu{tena proticawu

#

Neka sada padne ve~e Pogase nepotrebna svetlai zagrme re~ koju ve} dugo izbegavamNeka svi ~uju re~ koja }e publiku kona~noizbaciti iz sale u stvarnost

16.07.1998.



SENKE

Jutro je samo u meni Dolazi praznih o~ijuu ruì~astim prstima nosi

darove

mutne kao talog Od kafeDa li po~iwe? - ne tapkapreko deformisane ki~me...

Ustajem u izmi{qen danizvirujem

senka pesme koja nastajeU meni i nigde van mene

Ne de{ava se kako obi~no bivaUstajem umivam se

Jutro procvili kao ispranokao zimskoBudim se...

Kao boja na limuhladnija nego jutarwa senkaKo{uqica presvu~enaizvla~i se iz krevetapo naviciglatko sjajno telo zastaje zale|eno

za sva naredna jutra

Oprosti moje gre{ne zaluteJutro je do{lo kao gr~, opusteloZagrejana varkom svetlaneprobu|ena

#

To stvarno jutro kida spojeve

na kojima pevamdok sve doti~ene skida svetlosne varkesa kapakaNe oìvqavaU meni se raspadabudu}i dan

28.07.1999.



ZIMSKO GNEZDO. MAGLA

Spu{tena neo~ekivanoispredena...Tu gde padnem podno kapaka u smetu

Iznenada je dunula za vrat uspavalaGnezdo se svijalo izme|u olujnih naleta-Odlomim kri{ku tog zimskog nebaSasvim nisko sivo grawe rasplitalo je kquni}a deloVoda je smrzavala pejza`Grimasa ispala iz gnezda sa oìqkom trajno vidnim

Misao nezabeleènaOd poretka zvezda te zime

Oslobo|enaNa kom mestu se najzad utopilaNe doplivav{i do re~i koja spasavaniti sa~uvav{iPlamen u dnu

O~i avetne vode u maglenom pokriva~uSitne iglice, stenicepo kojima traìm Putokazeprigrqena lukovima Mosta koji razdvajaBilo gde da zastanem, ali da vidim da oìvqava

iz zimskog gnezda ne ispada

Gradske maske uko~ene u pokretu spaleI misao za~aravanapu{ta lako kao pahuqa-Magla utapa zvezde koje dogorevaju jo{ uvekJedine mogu}e putokaze da bi se pre{lo na drugu stranu:neprobojnu mreù.

21.01.1999.



IZME[TAWE

Pri~estih se zaspah u zvu~nom krilu blagovesti

obrisi kruga

Neodre|uju}i stvarno{}u ocrtano podnebqe

Ispijena jutarwa vlaga sa prozra~nih prstiju

varqivim svitawem

Uverena da mora biti obnova

I budna sada ... U moje o~i donosi privi|ewa

Svetla sakrivena ispod jutarwih pau~ina

Uskome{ana voda u telu sve vi{e plavi Mrzne

Neogrejano ni imaginarno

Za mnom kapqe vosak du` ulica sawam zvu~no krilo blagovesti

dok se ne probudih sasvim modra providna

u onim bezdanim nemima

16.09.1998.



santa aurora della salute

Mo`da ipak u dosluhu s ki{omZorwa~a iznad atlasaZraci s ove strane prozora potamneli Nagloprodrli tamnosivi kroz mre`wa~eOgrani~iti tu svetlost obrisa slutwe u senciu jednu ta~ku jo{ mra~nijuali nikada zaista prekinuti nitU tom trenutkupre izvesnih danapo~iwe ki{a tupo i dosadnosvodi se na za~u|uju}u meru

Ludost }utawa uvla~i se pod nepceZaustavi veru izdigne zidoveod samih svanu}aDok u dosluhu s vladaju}om ki{omneosetno utonem u kriloispadne nesmotreno ose}awekoje jedino peva~ prepoznasvede teàk ra~un sa sobom]utati uzalud vrednuje li se ta teìnau nekom poretkuI no}as je padala ki{a rasprskavala po ~eluodjekivala do u sam mozak

groznica nenapisanog Nesanicaisto~i nazdraviI onda silueta bez lika ali poznataspusti senapravi oìqak dok skida zlatnu maskui nedosawana poqa promeni u svet podzemnih senaA u sobi ne~ujno pada pepeo.Tako se rawavamo me|usobnoOnu stranu koja dotad be{e na ~istini svetla

izjedna~avamoUtisak jutarweg isparewa odajeNemo} gluvog podnebqaDeo krila na sred asfalta

jedini vidqivi trag posle pquska jer ih }utawe nikako ne ostavqa-Dok jedino ti u dosluhu s ki{omgovori{ da je sve bitno izmeweno.

Jedino slika kao sjajna koprena lebdi Pred pogledomali ne otelotvorena Ne dodirnuta...

Sada ve} zalud i te re~eniceda li kona~no stiè

santa aurora della salute



03.10.1998.

4



JUTRO S DRUGE STRANE DUNAVA

ko u zoru, svet se stopi/ a ja iz te zore nove / stanem piti nove snove / i opet se obeznanim

Laza Kosti}

Vode, s te strane, ~esto nadolazeose}am kako struje kroz krvotok Ponekadbesne celu no}, plave obale Da utopePoplava s druge strane ~ela I ti{inanakon {to sve svene-

junska sparina uni{tila usev snau grudima preti memlomNe da se sagledati ni osetiti Stihija u krvotokuBesan~e tamo jo{ opijena vilinska bi}ai darove u snu iznoseNedosawano ispod oro{enog ~ela i{~ezne

kao u magli, s te strane, neprozirne

Odakle te vode nadolaze... izlivaju sei privid ja~a uprkos antibioticimaSa vodama telesna temperatura rasteìle se upli}u u nevidqive mreèI tu, na dnu neba, tek po~iwe neogledano nebo vodeDok ne grane- ni~im opisivo bu|ewePrivi|ewa narastaju u prilike neprisvojeneni sa jedne od obalaI ni nema obale-

Zaronim u lice kao da }u od te vode progledati

Te vode ~esto sawam, kako ih prelazim,po linijama dlanova vijugajuNe mutne kakve zaista jesu ve} ono svetlucawe,krade vid i pametI telo taj drhtaj Kao u groznicinikako da preleì-Vidim spava~icu, osmehuje seI to jedino i traje,plavet kojoj odlazi...

Kao barska biqka koju voda nanosiPosmatram kao smrznutu zimsku pratwu,sve~ane svatove zavejane na putu do druge obaleOd mutne re~ne vode obeznaweneI u mraku se de{ava prstenovawe:san preobraèn u podzemne vodeSve sasvim ne~ujno potone.



Vode se u zaboravu jo{ uvek kome{aju, proti~u:Ne znam za{to tako ~esto sawam?

Druga obala tad jo{ daqa bivaPesak nataloèn na rani papiraizjeda samo belilo, nezapisanoI u zaboravu zaraèna misao o bu|ewubude zametnuta.Dan zimski bez svetla trajeDeo tog usamqenog podneva postaje...

I uzalud je po vodi traìti putokazeDunav u poku{aju premostitiLukom neba spaja-

Osvit sakriv{i se od sebe dolazi i budi meI u trenutku shvatim da prenosi porukeraskiva zimsku obmanu...

Vode, s te strane, ùrno u huku pristiùspajaju {to nije zabeleèno sa onim {to treba da bude:bi}e sutra{we vodeU svom se toku ustaquje:Zaronim u lice i od te vode progledam!Najsjajnija zvezda jutra s druge strane DunavaNeogla{ena i nepremostivaa premo{}ena, svetlucaSkida veo,otvara se!

29.05.1999. / 15.05.2001

Documents

pansion. metamorfoze