Patandjali - Izreke o Jogi

7/14/2019 Patandjali - Izreke o Jogi

1/66

Patanjali

IZREKE O JOGI

Predgovor, komentari i prevodsa sanskritskog jezika

ZORAN ZE

!eograd, "#$$


2/66

PRE%GO&OR

U indijskoj civilizaciji, u kojoj iskustvo opte neugode i neizbene bolne rasprenostiovekovog bia poinje da dozreva u svesti, verovatno jasnije nego bilo gde drugde uporedo se

javlja i yoga1kao metod,put okupljanja, sprezanja2tog razbijenog, rasplinutog bivstvovanja,kao svojevrsna terapija U autentino! bivstvovanju o!eteno i zagubljeno ovekovo bie poinje ulegendarni! !udraci!a da se prepoznaje i pronalazi da bi u !o!entu kada erudita "atanj#ali$"atanjali% sastavlja tekst Yogasutri, yoga ve uivala status jednog tradicijo! sasvi! priznatog

puta& ka to! spasonosno! pribiranju, i postaje jedna od est, od bra!ana priznati', dakle,ortodoksni' darana.4 Upravo ovi! nizo! sutri,5 koga italac po prvi put !oe da ita i nanae! jeziku,( ovo vekovi!a go!ilano iskustvo dobija svoj kanonski, klasini oblik)

*ao i ostale bra!anistike sutre, i ova predstavlja niz pregnantno sroeni' izrazana!enjeni' prvenstveno u pedagoke svr'e oni!a ve posveeni!a kao podsetnik pri daljnjoj

predaji yoge, ili pak kao opti orijentacioni pregled oni! ve donekle upueni!, inicirani!+igurno nije re o priruniku iz koga bi se poetnik !ogao nauiti ovoj vetini ili putu -azivireligija, .ilozo.ija, ili nauka sa!o bi se uslovno i sa !nogo natezanja !ogli pripisati ono!eizloeno! u tekstu Yogasutra.

/adravajui sanskritsko i!eyoga,9doslovno sprezanje, sabiranje $i u !ate!atici%,s!atra! da je bolje odustati od kvali.ikovanja koja !ogu vie da zbune i zbrkaju nego da razjasne0vo posebno zbog neodre#enosti i loe o!e#enosti upravo navedeni' poj!ova "oja! !udrosti,koji ve dugo ostaje sakriven iza poj!a .iloso.ija !oda vie nego drugi nazivi ukazuje na to to

jeste patanj#alijevska joga re religija u svo! zaboravljeno! izvorno! s!islu krije jednu slinupri!itivnu sliku kao i re yoga. -ai!e, religo, religere odgovara jedno! od osnovni'

znaenja sanskritskog korena 3U4 sprezati, sastaviti, povezati tree, dostojanstvu jogekao tradicionalno osvedoenog puta svakako doprinosi i to to ova predstavlja jedno iskustvo!provereno znanje nasuprot neko! svetovno! proizvoljno! mnenju, te je stoga !ogue u 5ogivideti i izvesnu znanost, nauku u s!islu grkog ili ne!akog wissenschaft. 6e#uti!,

ponovi!o to, svi ovi ter!ini sa!o su parcijalno valjani, pa je preporuljivije u upotrebu uvesti, kaoto se to u stvari i s razlogo! ve u praksi i dogodilo, sanskritski ter!in yoga. 0vaj u ter!in, kaousvojenicu, pisati kao joga, osi! u sluajevi!a kad ulazi u ko!pozicije sa drugi! ter!ini!a itretirau ga kao i!enicu enskog roda, kako se to ve kod nas odo!ailo, iako je u sanskritu re

yoga, kao i veina i!enica koje zavravaju na a, !ukog ili srednjeg roda, a ne enskog7ekli s!o da Yogasutre $u dalje! tekstu 3+%, sa svoji! obi!ni! ko!entari!a 18to su

vekovi!a dodavani uz ovaj inae kratak tekst i koji zajedno ine to to se u sanskritu naziva

yogadarana, izlau jedan odre#eni put, jedan !etod 7ekli s!o na poetku i to da re yoga,s'vaena kao cilj ko!e ovaj methodos vodi, jeste izvesno pribiranje, sprezanje neeg to je

pret'odno bilo raspreno, razbijeno6e#uti!, ti!e glavno nije reeno 3+ ni ne pokuavaju da to glavno izraze 9!bicija

ovog ezoterinog teksta bila je oevidno sa!o da ukae na postojanje tog neizrecivog s!isla, kaoto je i a!bicija sa!e prakse i naina svojstveni' jogi sa!o da dovede do mesta sa koga se ovajs!isao ukazuje, do stanja ili sedita u ko!e se ovaj s!isao ivi 0vo treba s'vatiti gotovodoslovno 7e asana,11 nai!e, ije je jedno od osnovni' znaenja sedite, u kontekstu jogeoznaava !esto, poziciju, najee sedei stav u ko!e su preli!inarni uslovi za neposredno zrenje,oseanje, .uziju sa ti! s!islo! ispunjeni + druge strane, i re dhyna, koju !i se inilonajpogodnije prevesti sa konte!placija, oznaava u ovi! konteksti!a, tako#e, jedno odre#enosasvi! specijalno !esto, ono koje oznaava latinsko te!plu! $u najstarije! s!islu te rei%,nai!e, !esto sa koga je po!enuto zrenje posebno istinosno i usled ega se gnoseoloko direktno

poinje da pretapa u ontoloko vodei usamdhi, a preko ovoga u jednu jo stabilniju pribranost,

2


3/66

prikupljenost, nai!e ka samyami koja, ako ve nije upotrebljena kao sinoni! za samdhi,oznaava jedno vie, kos!iko, jedinstvo najee ukljuujui u 'ar!oniju i spoljanji svet,odnosno neki njegov deo $0 sve!u ovo!e bie vie rei povodo! sa!og teksta 3+, odnosno uko!entari!a, naroito s obziro! na a.oriz!e koji ine tzv :reu knjigu%12

9 ovaj s!isao o ko!e je in ultima analysijedino i re u 3+ odre#uje se kao uvi#anjerazlikovanje!, razaznavanje! !i!ekakhyti". ;ovek najee ivi svoj ivot ni ne slutei ovurazliku koju 3+ nazivaju razliko! iz!e#usatt!e i purue $ponegde u!estosatt!e stoji #uddhi ili

citta, tada gotovo sinoni!no upotrebljeni, a ponegde se ovo razlikovanje oznaava i drukije, kaonpr razlikovanje iz!e#u daranaakti i drgakti". 0 to!e ta ovi poj!ovi znae bie vie rei usa!o! tekstu, ali italac bez jogistikog iskustva ne treba da !isli da !oe jasno i u potpunosti

postati svestan znaenja i naroito znaaja ovi' poj!ova, niti pak suptilne razlike !e#u nji!a,razlike koja se ukazuje tek na kraju putovanja 0pis, !a kako ga vet i iskusan ovek sainio, nije ine !oe biti za!ena za utiske puta 9ko bi se !oda i !oglo tvrditi da se !oe videti za drugoga$to !i se ve ini ne!ogui!% jo je !anje !oguna tvrdnja da se !oe doiveti i iveti zadrugoga 0vo ti! pre to je re o jedno! potpuno no!om iskustvu1& 6etodologija nalae

postupnost, jer se jedino u okviru i nakon ovog, da tako kae!o, preli!inarnog iskustva,nazovi!o ga iskustvo! nieg ranga, !oe da zane, zainje i doga#a novo, nazovi!o ga vie,iskustvo 6e#uti!, ovo vie i nie treba s'vatiti sa!o uslovno, nai!e, neto jeste vie sa!o

utoliko ukoliko dolazi nakon, kao, na pri!er, iskustvo starenja ili ivljenja/a savre!enog evropskog itaoca, koga je speci.inost novovekovni' kulturno

istorijski' uslova unekoliko uinila pretenciozni!, potencirajui njegovu veru u sve!o znanja iprag!atinu e.ikasnost intelekta, naglaavajui uglavno! sa!o one ideale koje ivi i izabira!ladost, zane!arujui one od vrednosti koje tek starost obezbeduje nee biti suvino

ponavljati i insistirati na ovo! !o!entu postupnosti i neop'odnosti tog odgovarajuegpreli!iranog, nieg iskust!a. U at!os.eri u kojoj sredstva izraza, i ko!unikacije $naizgled


4/66

i!eno! s!esti, poj!o! koji !oe !nogo da znai, a koji u svojoj neu'vatljivosti i!nogoznanosti najee vrlo !alo precizno oznaava 0tprilike na !estu gde !i govori!o osvesti, 3+ govore o poj!ovi!a citta, #uddhi, manas, a onde gde analiza ove proble!atike

postaje najinteresantnija, nai!e gde je re o razliiti! stanji!a u koji!a se ova supstancija kao deosvekolike pradatosti prakrti" u svo! obrtanju !oe da na#e, o njeni! ele!entarni! !odusi!aoznaeni! ter!ini!a rajas, tamas isatt!a1C(jezik zapadne .ilozo.ije i psi'ologije uglavno! teko!oe da prati govor indijske 9 ti!e nisu pobrojana sva teka !esta, o koji!a je gotovo ne!ogue

govoriti, kao to je npr ono o odnosu citte ipurue.pak se nada! da e italac i u ovo! prevodu, iji' sa! nesavrenosti i sa! uvelikosvestan, u toku paljivog dobrona!ernog i, po !ogustvu,pona!ljanog itanja, sresti i osetiti ta suglavne te!e i proble!i koji!a se bavi joga i na koje skup 3+ u elegantni!, lakonski sroeni!izreka!a ukazuje De i ova isto in.or!ativna .unkcija inila !i se dovoljno! da opravda pokuaj

jednog gotovo ne!ogueg prevoda /bog toga sa! s!atrao neop'odni! da se uz prevod objavi isa! sanskritski tekst 6e#uti!, najdublje razu!evanje ovi' te!a, i nji'ovog pravog znaenja iznaaja, ponovi!o to jo jedno!, italac !oe i!ati tek kada ove poinje da pronalazi negde usvo! lino! iskustvu :ada e eventualno pridoi i oni osvetljavajui detalji koji u tekstu 3+oevidno nedostaju, a bez koji' organsko inkorporiranje, transplantacija ove stare poruke u jednoindividualno iskustvo nije !ogua +ve to je relevantno, sve detalje glavni' te!a, i uputstva za

otklanjanje svi' prepreka koji se !ogu sresti na putu, ini !i se da ni teorijski nije !ogue izrei6e#uti!, o ono! najvanije! bie proporcionalno, ipak !oda, ponaj!anje reeno 0 sa!oj istinii njeni! kriteriju!i!a 3+ praktino ne govore z celine teksta postaje, dodue, sasvi! jasno da jeistina s'vaana kao saobraenost s oni! autentini! s!arupa". 9li, ta je to autentino i u ko!!o!entu !oe biti rei o toj saobraenosti s nji! 3+, kao uostalo! i veina najvaniji'tekstova indijske du'ovne tradicije, gotovo i ne govore "odrazu!eva se da niko ko se na#e predistino! nee ovu zaobii -a kontrastu neautentinosti, iaenosti, opte po!erenosti duhkha"1E

spasonosna stina javlja se nedvos!isleno kao ozdravljenje, kao kad se za vrelog dana u#e u sveuvodu, kako to kae jedan budistiki tekst1(7azlika je tako velika da stina ne !oe neopaeno

proi i bie sigurno s'vaena sa!o ako su uslo!i za nju tu upravo o nuni! uslovi!a ipreduslovi!a najvie se govori u 3+, to je ono e!u je posveen najvei broj a.oriza!a, ono topredstavlja centralnu te!u i interes ovog teksta i sa!e joge

Aakle, koji su uslovi i preduslovi potrebni da bi se dostiglo ono !esto sa koga jeistinosna spoznaja rtam#hara(prajna" !ogua i odakle se, iz!e#u ostali' uvida, prua i uvid u onusuptilnu razliku o kojoj s!o !aloas govorili< 3+ prave razliku !e#u uslovi!a delei i' na dveosnovne grupe

"reduslovi!a ili preli!inarni! uslovi!a !oe!o nazvati ono to tradicija nazivaspoljanji! lanovi!a ili udovi!a $anga%1)joge i u koje spadaju odre#ena pravila unutarnje ispoljanje 'igijene kao i izvesna etika pravila grupisana pod i!eno!yame i nyame. :rei, etvrti i

peti ud ili lan ovog spoljanjeg korpusa pranayama, asana, pratyhara" odnose se presvega na ono gde se stapaju, ili !e#usobno uslovljavaju .izioloko ili .iziko sa psi'iki!

0vi! spoljanji! lanovi!a joge uglavno! je posveena Aruga knjiga Yogasutri.6e#uti!, ono najinteresantnije svakako su oni speci.ino jogistiki uslovi ili delovi jogeantaranga" oznaeni i!eni!a dharana, dhyana i samadhi iji! de.inicija!a zapoinje :reaknjiga Yogasutri. sa!i posledica jedne du'ovne bistrine i proienosti, ova stanja ili stepenicivode ka sve dubljoj proienosti !airagya"1, dok ova ne postane potpuna Upravo poj!o!!airagya direktno ulazi!o u onu proble!atiku do koje je 3+ najvie stalo -ai!e, ovaj poja!upuuje na ono to bi !i danas nazvali podsvest, jer ienje, proiavanje o ko!e je sada ovdena ovo! nivou re nije vie ienje socijalni' kontakata ili ienje tela, kao to je to na

pret'odno! nivou bio sluaj, nego postizanje staloenosti, neuzburkanosti, oienosti od svega toza!uuje, o!eta zrenje ili svest1F, $naroito% u !o!entu kada je ova us!erena unutra ka to!podsvesno!, za oitavanje teko dostupno! nivou28joginove due 0vo nastojanje da prodre

upravo ovde, na nivo gde se u vidu nezaustavljive, spontane e!ocionalne ili a.ektivne reakcije21

ivi, doivljava ili proivljava slika, vest, ili bilo koja spoznaja koju je isposlovala svestcitta", !oe !oda, unekoliko, da podsea i na izvesnu psi'oanalizu $!a kako ovu odredili%

"er!anentni kontakt sa ovi! pri!ordijalni! i!pulsi!a i tendencija!a u poetku

C


5/66

garantuje svest ili oitanost unutarnje strukturiranosti najdublji' slojeva due, a zati!o!oguuje istinsku aktuelizaciju ti' duboki', donekle skriveni' ili loe s'vaeni' tendencija, iti!e nji'ovo zadovoljenje odnosno s!rt /a ove pre.or!irane, utisnute, esto uro#ene inajee potisnute i zakoene tendencije $i sa!i! ti! i energije% u 3+ susree!o gotovosinoni!no upotrebljena tri ter!inasamskra, !asan i aya, o koji!a e biti vie rei u sa!o!tekstu

@ta to jogin zatie u !asi prikrivenog, donedavno podsvesnog u koju poinje sada da

sve dublje i dublje za'vata za'valjujui, s jedne strane, per!anentnosti svoga nastojanja i vebanjau to! naporu da se prodre, a s druge strane, i injenici da je, bar ona gruba, uz!uvanost kojuizaziva nesre#eni psi'ovegetativni i socijalni ivot22najvei! delo! ve prestala pet organaakcijeG glas, ruke, noge, organi vezani za !etaboliza! i regeneraciju i koordinirajui centarmanas". 0rgani ili aparati ula i akcije na nivou konkretnog s'vaeni su kao !e'anike aparaturenedovoljne da sa!e prue za iskustvo relevantnu sliku bez posredstva grupiueg i koordinirajuegcentra manas".

"od te'niki! ter!ino! nekonkretizovano a!iea"podrazu!evaju se oni suptilni, na!eta.iziko! nivou delujui i odre#ujui entiteti $pet takozvani' suptilni' ili nesvodljivi'ele!enata tanmatra".

+ledei nivo je nivo sa!osebesadravajue, odnosno sa!osvesnostre.lektirajuerealnosti odakle i karakteristika da se osi! sa!og karakterisanja nita ne pojavljuje kaokarakteristika

+inoni!i koje sree!o u 3B' ukazuju na !istini, nesvakodnevni aspekt ovog iskustvaGuzviena sutastvenost mahattatt!a", uzviena svest maha#uddhi", velika dua mahatma""rakrti nazvana alinga u ovoj podeli zauzi!a najvie !esto -jena neizdi.erenciranost i

nepojedinanost, njena potpunost i nesvodivost ine da se u jogistikoj i naroito samkhyaperspektivi ovaj neizdi.erencirani supstrat iz koga se sve izvodi pojavljuje kao ono konanood!orite koje je u pra!cu potpunog izlaenja iz za!arajueg i bolo! duboko karakterisanog

bivstvovanja u svetuguna.

II, 5+ drata drimatrah uddho8pi pratyayanupayah.7Onaj4koji4vidi8 nije dr.go do mo6 vienja koja, 1ak i potp.no 1ista, zadr?ava

zna1enjske poti


30/66

0najkojividi dratr" ilipurua ne sudi, ne zaplie se u kvali.ikacije 6e#uti!, uoavai zadrava ono to do njega stie preko osvetavajue .unkcije organa budnosti #uddhi". 6oirazdvojiti .unkcicnisanje tog aparata, koji predstavlja osveavanje u svoj njegovoj dina!ici i koje

pripada jo uvek svetu kojeg izvi#a, od nepo!inog i neiz!enljivog supstrata svesnostisa!epurua"jeste taj delikatni i najvii zadatak koje!u se posveuje sledbenik joge

II, 5"+ tadartha e!a dryasyatma.

*./tina (atman) vidljivog je . smisl. koji vidljivo ima0 za onog4koji4vidi2

"ri!ordijalna supstancija pradhana iliprakrti" od koje je sainjeno sve vidljivo, ne!a ciljni s!isao u sebi +!isao ili znaaj koji je sutina ili dua atman" stvari dolazi stvari!a od onogakoji i' vidi 0vaj stav koji duboko karakterie jogu, ukoliko je ova, u prvo! redu, jedno iskust!oivljenja u svetu stvari, vrlo je znaajan i za konstituisanje teorije ovog iskustva ;itaocuostavlja!o interesantan posao da ovde $i drugde% eventualno trai paralele sa zapadni! .ilozo.ski!siste!i!a

*ad je re o odnosu pre!a drugi! siste!i!a indijske du'ovnosti, paralele sasamkhyasiste!o! je ovde potpuna U glavni! deli!a ovog siste!a svuda nalazi!o uveno pore#enje sa

pro.esionalni! igrae! koji igra za publiku *ako je sutina spektakla u to!e da bude vi#en, !oe

se rei da je i s!isao igraevog nastupa ta!o gde je gledalac /ato je i sutra , 1 !ogla tvrditi daje s!isao ili znaaj objekta, ako ga ovaj uopte i!a, ili u to!e da bude iskuan $vi#en, uivan% ili,pak, izbegnut ukoliko gledalac s'vata da ga interes i srea ne vode vie kroz opaanje, uivanjepojedinanog !iea", i kada se itava !asa vidljivog svodi $ili uzdie% na nivo neizdi.erencirane!ase prakrti" koja svoj znaaj tada i!a upravo kao ono neizdi.erencirano koje sadri sve

potencijalnosti koje se !oraju izbei, osi! one koja se u purui izdvaja kao .inalni s!isaoegzistiranja sa!ogG bitiizvans.ereiskustva$Strpljenja, bola%, doi u stanje neovisnosti, kai!alya $oko!e e biti rei neto kasnije%

II, 55+ krtartham prati natamapyanatam tadanyasadharanat!at.Iako nepostoje6i za onoga ko je dostigao kona1ni0 enomenalnog0, .

.niverzalnoj0 podr?anosti (sadharanatvat) nastavlja da postoji za one0 dr.ge2

/avrivi ovde opis onogkojividi i onog vidljivog sledei a.oriza! obra#uje nji'ov!e#usobni odnos 0vaj je s'vaen kao kon.uzna nerazdvojenost, spregnutost samyoga" koju valja

jasni! razlikovanje! ukloniti kao osnovnu prepreku dostizanja gospodarske sa!osvojnosti i snages!amisakti". Bez tog razlikovanja gospodar s!ami S purua" ne iz!ie identi.ikaciji sa oni!

posvojeni!, jer u iskuavanju #hoga" objekta on stie pogreno uverenje istovetnosti sa njegovo!snago! s!aakti" $c. 3B', , 2&%

II, 59+ s!as!amiaktyoh s!arupopala#dhihetuh samyogah.

7Kon4>.zija8 (samyoga)je . osnovi .zimanja za jedno isto s./tinski3 o-lika (svarupa)dvaj. razli1iti3 energija+ 7gospodare6e8 i 7zagospodarene82

II, 5:+ tasya hetura!idya.)zrok ovoj svezanosti0 je ne.vianje (avidya).

II, 5;+ tada#ha!atsamyoga#ha!o hanam tuddrseh kai!alyam)kloniv/i ovo >.ndamentalno ne.vianje0 i 7kon>.zija8 (samyoga) -iva .klonjena2

'o je osamostaljenje 7onog4koji4vidi8, potp.na neovisnost (kaivalya).

/a dostizanje stanja neuslovljenosti, neovisnosti, potrebno je, dakle, jedino nepogreivo i

neopozivo sagledavanje darana". 7azvejavanje osnovne zablude i odreenost energija koje iz togaproizlaze zbiva se instantno u trenutku dostizanja ilu!inirajueg neposrednog uvidaAo!ogavi se prostora koji joj autentino pripada, vr'unska sa!osvest purua" naputa

i !odi.ikacije trijuguna i sa!i! ti! i podruje gde postoji bol i njegovi uzroci

&8


31/66

II, 5=+ !i!ekakhyatira!ipla!a hanopayah.Nepogre/ivi0 razaznavaj.6i .vid (yivekakhyati) je jedino0 sredstvo tog

osamostaljenja2

II, 5$+ tasya saptadha pranta#humih prajna.Za onoga"$koji po1inje da .via0 *poznaja (prajna) dosti?e svoj najvi/i nivo . sedam

etapa02

+eda! stupnjeva, odnosno etapa, na joginovo! putu ka najvanije! od doga#aja to sei!aju zbiti na planu spasonosnog osveivanja veo!a podsea na odgovarajuu klasi.ikaciju u

budiz!u :er!in koji oznaava etapu #humi, koji doslovno znai ze!lja, tlo, pojavljuje se iovde u svo! izvedeno! znaenju u s!islu nivoa, stepena, etape

Hvo ti' seda! etapa kako i' susree!o u svi! klasini! ko!entari!a ;acaspatimira i


32/66

ne1isto .kloni 4 javlja se . srazmeri sa tom ovladano/6.0 i svetlost znanja koja zavr/ava .vr3.nskom0 razaznavaj.6em .vid.8 (vivekakhyati).

+peci.inost prepreka za'teva speci.inost !etoda U zavisnosti od savladanosti pojedini'zapreka i svetlost spoznaje varira Aa bi se dostiglo konano razaznavanje onoga to je sutinsko asutinsko je, nai!e, sa!oprepoznavanje purue i uvi#anje njegove neovisnosti od onog to !udolazi spolja potrebno je potpuno raiavanjes!ega to istotu uvida o!eta

II, 5#+ yama nyama asana pranayama pratyahara dharana dhyana samadhayo8 ta!angani.7Op/ta0 Pravila ispravnog post.panja08 (yama), spei1no jogisti1ke0 o-aveze8

(nyama), 7jogisti1ke0 see6e pozi


33/66

potrebe $za razliku od !ase lani' koji' esto nis!o ni svesni% *o !oe izdrati dugipost, !oelake u svojoj is'rani uoiti i odbaciti suvino *o izdrava jaku hladnou ili toplotu, !oe lakeodbaciti suvinu odeu ili ko!.or kue Augo utanjeproiava re, a izlaganja #olo!ima, koja setradicionalno s!atraju delo! askeze, spadaju u isti red sa!oupoznavanja kao i ostale !ani.estacijeasketiz!a koje s!o spo!enuli, a iji! nabrajanje! nis!o iscrpli irok repertoar koji se razvio na!argina!a indijske civilizacije 9skeza i!a svoje ogranienje sa!o utoliko ukoliko ne s!e izazivati pore!eaje u .unkcionisanju organiz!a

II, 99+ !itarka#adhane pratipaka#ha!anam.)koliko se javljaj. razmi/ljanja koja se s.protstavljaj. izvr/enj. nekog od

7pravila8 ili 7o-aveza80, valja .spostaviti njima s.protna,

*ako ni !isao ne prolazi a da ne ostavi traga, joginu se preporuuje da, ukoliko se !islioprene oni!a koje ostavljaju dobar trag ipak jave, iskoristi svoju razvijenu !o jasnog

predoavanja i uspostavi u svojoj dui ono to je suprotno !isli koju je su!nja donela 0vouspostavljanje ili kultivisanje odre#ene ideje ili slike, ovo saivljavanje sa nei! na nain da ovo popsi'oloki! kriteriju!i!a zaista biva, naziva se u du'ovnoj tradiciji ndijaca #ha!ana $odkorena B=U koji je u srodstvu sa nai! biti%

II, 9:+ !itarka ahimsadayah krtakaritanumodita lo#ha krodha moha pur!akamrdumadhyadhimatra duhkhajnananantaphala iti pratipaka#ha!anam.

Ova 7opre1na80 razmi/ljanja odnose se kako na nasilje tako i na ostale nedozvoljene1inove02 !ilo da smo i3 sami po1inili, -ilo da smo i3 pro.zrokovati, -ilo da se samo0 sla?emosa njima, izvor im je ili po3lepa, ili -es, ili za-l.da2 Cali, o-i1ni ili ne.o-i1ajeno veliki oviprekr/aji -ez razlike0 neprestano poraaj. patnj. i neznanje, te se zato prepor.1.je.spostavljanje (bhavana) onoga /to je ovima s.protno (pratipaka).

Uspostavljanje! onoga to je suprotno nepoeljni! stanji!a du'a izbei e se nepoeljnitragovi, zaustavie se neprestano obnavljanje bola i dotai e se istinsko bivanje /ato sledeia.oriz!i insistiraju na saivljavanju i vrsto! ustolienju u vrlovitoj du'ovnoj $Sduevnoj%ustrojenosti

II, 9;+ ahimsapratithayam tatsamnidhau !airatyagah.)spostaviv/i d.-oko . svojoj d./i vrlin.0"# .zdr?avanja od nasilja, iz okoline

joginove0 tada i/1ezava neprijateljstvo2

II, 9=+ satyapratithayam kriyaphalarayat!am.)spostaviv/i istinolj.-ivost d.-oko . svojoj d./i 4 jogin tada postaje0 .pori/te

zakona pravedne retri-.


34/66

*roz postojanost u odricanju o ko!e je re javlja se i distanca od procesa sa!og ra#anja iti!e uslov za njegovo sagledavanje *ako posedovati, zadrati, odrati $se% duboko karakterieivot, sa ovi! se distanciranje! tek stie neop'odan uslov za sagledavanje uzronoposledinoglanca u ko!e posedovanje, go!ilanje dobara, predstavlja deo totaliteta koji je u pitanju Dezanost,utonulost u elju za posedovanje!, one!oguuje analizu sloenog .eno!ena ra#anja i opstajanja

II, :+ aucats!angajugupsa parai!asamsargah.

Ostvariti0 1istot. povla1i za so-om izvesn.0 7otmen. distan


35/66

te'nika i kao rezultat%

II, :$+ prayatnaaithilyanantyasamapatti#hyam.'ek0 kada je svaki napor i/1ezao i javio se ose6aj0 sjedinjenosti sa -ezgrani1nim

mo?e -iti govora o asanama02

*ao najbitnije u vezi jogistiki' pozicija 3+ izdvajaju upravo ovo po!enuto oputanje

aithilya" koje, rastvarajui svaki napor odranja pozicije $ili situacije%, rastvara i granice kojenapor, inae, i!plicira, uspostavlja z ove potpune rastoenosti sledi oseaj sjedinjenosti sabeskonani!22

II, :@+ tato d!amd!ana#highatah.Iz te op./tenosti sledi0 iz-avljenje (anabhighata) od ometaj.6i30 parova (dvamdva)

s.protnosti02

+uprotnosti o koji!a je re su 'ladnotoplo, radosttuga i to!e slino

II, :#+ tasminsati !asapra!asayorgati!icchedah pranayamah.

'ek0 kada je ova potp.no sta-ilna i .godna poziika


36/66

tekstasutre dodao re postepeno

II, ;9+ dharanasu ca yogyata manasah.Kroz sve ove0 7zadr?anosti8 (dharana) i 7koordiniraj.6i organ


37/66

'REA KNJIGA

7IZ)ZE'NE COI8

:ekst :ree knjige se prirodno nastavlja na kraj Aruge knjige izlaui poslednja tri odosa! lanova joge +a!o pozniji ko!entatori, kao ;acaspatimira ili izuzetne !oi $1(E2% odre#enje vr'unskog razaznavanja i izbavljenja $E&EE%

III, l+ dea#andhacittasya dharana.iksiranje


38/66

Rako postoje razliiti objekti za uspostavljanje panje, grubi ili suptilni, najvii i zaostvarenje cilja joge najbitniji vid koncentracije jeste okretanje panje ka sebi, ka izvoru !isli isa!og u!a +vi drugi oblici vebanja !ogu biti korisni sa!o kao pripre!a za ovu sutinu!editacije "ri! van 9ntiT

III, 5+ tatra pratyayaikatanata dhyanam.Kada se . ovoj 7zadr?anosti80 .spostavi 7neprekin.tost poistove6enosti8 (ekatanata)

sa iza-ranim, zna1enjskim0 poti


39/66

susree sa sa!o! sobo! i gde se doga#a spoznaja prajna" i sudbonosno razaznavanje !i!eka" ( okoje! je ranije bilo rei, c. , C, , 2 +!isao ovog i sledeeg a.oriz!a lei u isticanju overazlike

III, =+ tasya #humiu !iniyogah.Pristizanje ove svetlosti z-iva se0 . etapama (bhumi).

III, $+ trayamantarangam pur!e#hyah.Ova tri poslednja0 71lana8 s. s./tinska . poreenj. sa prvi3 pet02

Dalja istai i naglasiti da su, u perspektivi Yoga(sutri,pret'odni' pet lanova, sa svi!svoji! te'niki! i asketski! arsenalo!, s'vaeni sa!o kao preparativni u odnosu na ova tri

poslednja dela $nai!e, dharana, dhyana, samadhi" koji ine sutinu joge +ledei a.oriza! ide idalje u uspostavljanju 'ijerar'ije !e#u delovi!a tvrdei da ove tri ko!ponente jo nisu nec plusultrajoge budui da i od nji' postoji neto bitnije

III, @+ tadapi #ahirangam nir#ijasya.Ce.tim0, 1ak i ovi doslovno 7.n.tra/nji8 (antara) 1lanovi0 javljaj. se kao

7spolja/nji8 (bahi) tj2 sporedni ili pomo6ni0 . poreenj. sa onim delom joge koji se naziva07-ez kli


40/66

Uivati se !oe sa!o dozreli plod 7eeno drugi! jeziko!, najoptija teleoloka pretpostavka 3+osniva se na uverenju da najdublji $genetski% kod bia, ukoliko nije o!etan $nebrigo! inerazaznavanje!%, vodi ovo ka stini 0tuda njen, nazovi!o ga, soterioloki realiza! -ai!e,suprotno raireno! verovanju o nekakvo! nasilno! podvrgavanju asketski! odricanji!a i!uni! vebanji!a koja tobo karakteriu jogu "atanj#alijev tekst gotovo svuda upuuje nastrpljivo us!eravanje panje na dubine vlastite due upravo da bi se uoile, a poto! na povrinudovele, iivele ili kultivisale najsnanije tendencije koje se u ovi! dubina!a kriju +ledei a.oriza!

izriito ukazuje na uslovljenost i takvi' dragoceni' duevni' dostignua kao to je trajnanepo!uenost i vedrina upravo ovo! podsvesno! predisponiranou

III, "+ tasya prasanta!ahita samskarat.) ovoj podsvesnoj predisponiranosti (samskara) d./e ka smirenj. javlja se

de>initivno0 7trajna neometana .smerenost toka8 7s4vesti802

*ao to vidi!o, trajna neo!etana us!erenost toka svesti prasanta!ahita" ili, to bi biloblie doslovno! znaenju, !irni tok pri oitavanju s!isla javlja se kao posledica povoljni'predisponiranosti ili tragova samskara" koji ostaju posle odre#eni' du'ovni' !odi.ikacija ili stanjakakvo je npr pret'odno po!enuti period s!irivanja

III,""+ sar!arthataikagratayah kayodayau cittasyasamadhiparinamah.Kada pak doe do potp.nog0 .kidanja (kaya) 7na4mnogo4predmeta4.smerene8

(sarvarthata) 7s4vesti8 i javi se0 .spostavljenost (udaya) konorme (dharmin).

0vde po prvi put jasno izbija i speci.inost joge s obziro! na budiza! -e po!injui

C8


41/66

i!ena ;yasin ko!entar vodi preutnu pole!iku sa budiz!o! i to specijalno sa kolo! ;ogacara,sa kojo! "atanj#alijev siste! i!a najvie slinosti, a koja upravo najradikalnije negira nekakav uobjektu postojei subjektnosilac .or!i i .eno!ena -ije na prevodiocu da se uputa uko!entarisanje ovog sloenog odnosa i u suptilne analize koje je poznija skolastika, svakako uskladu sa !nogo stariji! intencija!a, razradila do neoekivani' raz!era

III, ";+ kramanyat!am parinamanyat!e hetuh.

(injeni


42/66

) potp.noj spregn.tosti svesti0 na zna1enjski poti


43/66

0 oseanji!a si!patije, sauea i radosti i po e.ekti!a slini! i! oseanji!a bilo je reive ranije povodo! a.oriz!a , && 6e#uti!, na ovo! !estu ;yasa dodaje da oseanjeindi.erentnosti pre!a nedeli!a upeka" drugi', koje inae dui donosi !ir i vedrinu, ovde ne

proizvodi isti e.ekat kao pret'odno po!enuta -ai!e,samyama u oseanju ravnodunosti ne donosiosnaenje, ne sti!ulie niti o!oguuje podvige koji za'tevaju nadljudske napore

III, 5:+ #aleu hasti#aladini.

)smeravaj.6i sv. svoj. pa?nj. na mo-ilisanje0 energija jogin 6e osetiti0 snag.sli1n. slonovskoj2

*o!entari doputaju i sugeriu drukije razu!evanje ovog !esta koje bi ilo u pravcu!agijskog -ai!e, po toj drugoj interpretaciji, koju na prevod ne usvaja, joginu bi valjalosaivljavati se sa snago! slona, ili neke druge snane ivotinje, i postii ovu snagu, ili pakidenti.ikovati se $pute!samyame" sa vetro! i dobiti njegovu snagu

III, 5;+ pra!rttyalokanyasatsukma!ya!ahita !iprakrtajnanam.Ponir.6i . (nyasat) samo0 >.nk


44/66

o >.nk


45/66

avanja, ili vesti, lagano i u koncentrini! krugovi!a naputa peri.erne regione spoljanji' ula,nogu, ruku i glave da bi se svekoliko oitavanje svelo na ovo sredite, privilegovani poloaj srca usreditu tela, kao i .izioloka uloga organa ovog regiona, pruie utisak joginu da je svesnost citta"konano prodrla u sa!u sebe, u svoje izvorno boravite *ako se nikuda dalje nije !ogla povui ikako oseaj potpune punoe do!inira u to! !o!entu, jogin e s'vatiti ta znai koncentrisanasvesnost "a!tei ranija stanja rasute svesti i oseaj koji je pratio njeno koncentrisanje, on

poinje da uvi#a njenu prirodu i njenu dina!iku

0vo iskustvo o energetskoj prirodi svesti cittaC #uddhi" koja se pokree, !enja objekte,koja biva zapreena klita" ili proiena, koncentrisana samahita" ili rasprena !ikipta" i sl,ipak nije vr'unsko iskustvo +ledei a.oriza! izriito upozorava da se ne s!e!o zaustaviti naovo! podatku obinog ulnog iskustva #hoga" koje bi energetsku supstanciju, takvost satt!a"koja je u osnovi svesti uzela za vr'unsku transcendentalnu subjektivnost, za ;oveka sa!ogpurua".

III, 9;+ satt!apuruayoratyantasamkirnayoh pratyaya!ieo #hogah pararthanya2F

s!arthasamyamatpuruajnanamProsto 1.lno isk.stvo (bhoga) ne razdvaja zna1enjske poti


46/66

*ada se usamadhiju i akt i svaki napor ukinu, uzroci svezanosti, tj identi.ikacija svesti satelo! nestaje, i ova postaje slobodna za nova, voljna investiranja $za kretanje van tela% :o bi, ini!i se, bio s!isao reenice #andhakaranaaithilyat.

III, 9#+ uddnajayajjalapahkakantakadi!asanga utkrantica.Ovladav/i energijom tzv20 7.zla?e6eg da3a8 (udana) joginovo kretanje vi/e0 ne6e

ovisiti o preprekama kakva je0 voda, -lato, trnje222 i mo6i 6e se izdi6i9nad svim timH2

0vdesamyama treba da bude praktikovana na energetski! .eno!eni!a koje jogistika.iziologija naziva da'ovi!a ili vetrovi!a !ayu"i koji' i!a petG udana, samana, prana,apana i !yana.

-e nalazei dovoljno razloga da se uputa! u raz!atranje ovi' izrazito ezoterini' !esta,za ije razu!evanje !i ni vlastito iskustvo ni *o!entari ne pruaju dovoljno podataka, ograniiuko!entarisanje iskljuivo na proble!e .iloloke prirode

III, :+ samanajayajj!alanam.Ovladav/i energijom tzv20 7.jedna1.j.6eg da3a8 (samana), jogin postaje sav0

ozaren2

*ada digestivna energija biva raznesena da'o!samane izvan svog sredita, produujuii potencirajui njeno irenje jogin postie da ova energija, i spolja gledajui, bude zapaena4oginovo lice blista.nk


47/66

nairoko i nadugako objanjene u *o!entari!a "ri!eti!o sa!o u vezi s ovi! !esto! da ovaj,nazovi!o ga !eta.iziki aspekt, gde se insistira na spoznaji sveta i njegovoj logikojsiste!atizaciji, postoji i u jogi zvanredno izotrena panja jogina u !o!entu samyame treba da seangauje i u ovo! s!eru pod uslovo! da ga prodiranje u svet i ovladavanje bivstvujui! uopteinteresuje

III, :;+ tato 8nimadipradur#ha!ah kaya samsampattaddharma na#highata ca.

*a svoje strane pak0 ovo ovladavanje -ivstv.j.6im0 doprinosi pojavi iz.zetni30mo6i kakva je npr2 mo60 smanjenja do veli1ine atoma (anima) i dr.gi3 sli1ni3 mo6i2 'ada sejavlja0 i savr/enstvo tela kao i nepovredivost (anabhighata) njegovi3 >ormi (dharma).

6oi o koji!a je ovde re nazivaju se !istini! usavrenosti!a mahasiddhi" i potradiciji koju prenose *o!entari i!a i' osa!G1% anima ( postati !alen poput ato!a,2% laghima ( postati lagan poput pa!une niti $levitacija%,&%garima ( postati izuzetno teak,C% mahima postati $beskrajno% velik da !esec prsto! !oe dotaknuti,E%prakamya ( !ogunost zadovoljenja svi' elja,

(% iit!a ( zagospodarenost vlastiti! telesni! i du'ovni! !oi!a,)% !ait!a ( !o vladanja nad drugi! bii!a i ele!enti!a,% kama!aa(yit!a ( odustajanje $u i!e vieg poretka stvari% od vrenja uticaja i zadovoljenjavlastiti' pro'teva i elja

Vista ovi' izuzetni' !oi navedena je po ko!entaru


48/66

verovatno zato to su, na ovo! stadiju!u, one najsla#e, najzavodljivije U vii! .aza!aiskuenja su ili !anja, budui da jogin ne!a potrebe da se koristi ovi! !oi!a jer ono bitno vei!a i zna, ili je pak u potpunoj proienosti od elja isuvie daleko od!akao da bi ga ove !oi,ak i da i' praktikuje, zavele i skrenule s puta

III, :#+ satt!apuruanyatakhyatimatrasya sar!a #ha!adhithatrt!am sar!ajnatrt!am caCe.tim0, mo6 onoga koji se izdigao nad svim o-li


49/66

Dre!e je subjektivna, !entalna tvorevina 0snove za ovu tvrdnju treba jogin da prona#e uvlastito! iskustvu amyama na ono to jeste trenutanost, jasno predoavanje da ne postojiobjektivnost !astu" kontinuiranog sleda $to se obino naziva vre!e%, nego da je vre!ediskontinuirano projektovanje nae budnosti #uddhi" ( to je ono to e, sa svoje strane, doprineti

pojavi one vane vrste spoznaje jnana" koju tekst naziva ro#eno! iz razlikovanja !i!ekaja".9ko bi se diskurzivno, eruditsko !iljenje i spoznavanje i !oglo zadovoljiti istino! u tzv

vre!enu, jogin svoj objekat i njegovu stinu !ora da i!a u celini, a to je !ogue sa!o kroz

celovitost trenutka, budui da je u'vaeni trenutak jedino !esto u ko!e je realnost sa!a sebiidentina

III, ;9+ jatilakanadeairanyatana!acchedattulyayostatah pratipattih.Kada se ova mo6 diskrimina


50/66

(E'&R'A KNJIGA

7IZ!A&JENJE8

o poreklu izuzetni' !oi $1% o pro!ena!a i nji'ovo! uzroku $2E% o karmanu $(11% o vre!enu i .or!a!a $121C% o pole!ici sa idealistiki! koncepcija!a $1C2&% o najvii! oblici!a sa!oprepoznavanja $2C&C%

I&, "+ janmauadhimantratapahsamadhijah siddhayah.7Iz.zetne mo6i8 (siddhi) s. date roenjem (janman) ili se posti?. .zimanjem

speekta na praizvorne datosti (prakrti).

Ona mo?e samo da .kloni prepreke, kao . sl.1aj. zemljoradnika2

*ao to ni ze!ljoradnik, kako kae ovo klasino upore#enje, koji, elei da prui se!enubiljaka to ga je posijao uslove za njegov nor!alni razvoj, ne !oe da uini nita vie za njega doda svojo! voljno! us!erenou i e.icijentnou ukloni prepreke dovodei vodu sa brane na polje io!oguujui ti!e se!enu da razvije ono to je ve u nje!u tako ni joginu ne preostaje nita drugodo da ukloni prepreke koje bi one!oguavale ispoljavanje njegove izvorne, pri!ordijalne prirodeArugi! rei!a, nikakva te'nika ili vrlina ne !ogu stvoriti neto radikalno novo /a indijskudu'ovnost $za jogu to vai a fortiori" ( vrednosti su ve tu ili uopte nikada nee ni biti Aobro

je ono to uklanja prepreke !ani.estovanju potencijalno dati' vrednosti /lo je ono to spreava,

E8


51/66

to potiskuje Drlina i istota su u to radikalnijoj uklonjenosti svega o!etajueg, zapreujuegklita". 0no to zaista jeste dobro je

I&, :+ nirmanacittanyasmitamatrat.Razvijeni 7>ond svesti8 (nirmanacitta) proizlazi ipak0 samo iz 7Ja4sam4stva8 asmita,

i ni od k.da dr.gde02

Arugi! rei!a, u evolucijskoj lestvici, razvijena, odnosno uposebljena,partikularizovana svesnost s!atra se izvedeno! iz onoga to se naziva jastvo ili doslovno 4asa!stvo1smitaje, dakle, ono jezgro koje ini !ogui! celokupni razvoj .eno!ena svesti

I&, ;+ pra!rtti #hede prayojakam cittamekamanekeam.) mno/tvenosti >.nkond

svesnosti8 (citta)je samo jedan2

U celo! ovo! delu, koji se tradicionalno naziva ;etvrta knjiga, ter!ini unekoliko!enjaju znaenje, a uticaj poznog budiz!a, bar to se tie ter!inologije i proble!atike kojuna!ee, ovde je vidnije izraen :er!in cittaprevodi! ovde radije kao .ond svesti ili svesnosti, a

ne kao do sadaG svest ili svesnost Aruga varijanta prevoda !ogla bi da bude .ondoitavanja, a ne sa!o oitavanje

9.oriza! insistira na integritetu i jedinstvu onoga to se u !notvu .eno!ena svesti javljakao izvesna $!aterijalna% podloga, odnosno .ond +utra je, verovatno, pole!iki uperena protivkola koje bi elele da se ree proble!a 'aotinog !notva odricanje! svake !ogunostiobjedinjavanja i koje u svako! pojedinano! vide nesvodljivu celinu za sebe

I&, =+ tatra dhyanajamanaayam.Ovde pak, . tom mno/tv. o-rta /to se izdvajaj. na zajedni1kom >ond. svesnosti0,

oni iz kontempla


52/66

uposebljavanje!, konkretizacijo! odre#eni' !asana.

I&, #+ jatideakala!ya!ahitanamapyanantaryam smrtisamskarayorekarupat!at.I pored toga /to . tok. mani>esta


53/66

Ove >orme, naime, mog. postajati kao0 jasno .o1ljive (vyakta), ili pak kao 1.limanedost.pne (sukma). Ono s./tinsko . njima s. 7energetski aspekti8 (guna).

I&, ":+ parinamaikat!ad!astutatt!am.Jedinstvenost (ekatva) koja se mo?e .o1iti0 . promenljivosti (parinama) 1ini mog.6im

tvrenje0 realnosti nekog0 entiteta (tattva).

Aokazati $nasuprot budiz!u !ijnana!adinkole% da postoji realnost entiteta !oe sejedino ako se opovrgne teza da je neu'vatljiva pro!enljivost opta i iskljuiva .or!a postojanja i da!ogunost uoavanja jedinstvenosti i celovitosti u pojedini! procesi!a zaista postoji

-a ovoj !ogunosti, koju 3+ ovde tvrdi i koju *o!entar s'vata kao in'erentnuovekovi! spoznajni! !oi!a, zasniva se teza o realnosti, tanije, o postojanju pojedinanogentiteta

I&, ";+ !astusamye citta#hedattayor!i#haktah panthah.I pored toga /to je na ontolo/kom nivo.0 7ono4realno8 (vastu) samo jedno 4 is3odi/ta

dva razli1ita posmatra1a n.?no se0 razilaze, -.d.6i da im se 7>ond o1itavanja8 (citta)razlik.je2

4o jedno! se brani realistika teza 7azilaenja, koja su vidljiva u ponaanju razni' ljudi,objanjavaju se razlika!a u !oi!a oitavanja, tanije, razliko! u proienosti .onda na ko!e seoitavanje vri citta, a ne nepostojanje! jedinstvene realnosti vidljivog pojedinanog pred!eta

I&, "=+ na caikacittatantram !astu tadapramanakam tada kim syat.Ali, time0 nije re1eno0 ni da je realno projekorizmom0 ona nije jedinstveno i jedno4zna1no0 merilo (pramana) postojanja stvari0 4 tada . sl.1aj. neaktivnosti ili raspr/enosticitte0na koji na1in -i .op/te doti1na stvar0 mogla postojatiL

;injenica da


54/66

sutri

I&, "@+ sada jnatacitta!rttayastatpra#hoh puruasyapari namit!at.!.d.6i da vi/e0 ne podle?. promenljivostima 4 o-rti . svesti (cittavrtti)4 . onoga ko

je ovim o-rtima0 ovladao, i ko je 1injeni


55/66

I&, 5=+ tada !i!ekanimnam kai!alyaprag#haram cittam.'ada s4vesnost (citta), v.1ena privla1no/6. Iz-avljenja, tone . -la?en.0 d.-in.

kona1nog0 razlikovanja2

I&, 5$+ tacchidreiu pratyayantarani samskare#hyah.) momentima kad se ovakav tok s4vesti0 prekida tj2 kada se jogin ne nalazi . stanj.

najd.-lje .sredsreenosti0 raniji zna1enjski potiorme8(dharmamegha).

I&, 9+ tatah kleakarmani!rttih.Ovde tek0 7zapreke8 i 7retri-.


56/66

!EEMKE )Z PRE%GO&OR

"2U kojoj !eri jeyoga indijski, tj arijevski produkt, valja li joj korene traiti u Deda!a ili paknjeno sutinsko jezgro, taj skup speci.ini' te'nika koji je bitno karakterie, postoji na tlu ndije jou 6o'enjo Aaro civilizaciji i pre dolaska arijevski' osvajaa, da li u raznovrsni! .or!a!aa!aniz!a treba videti pretee i izvore yoge o ovo!e i slini! pitanji!a pole!ika !e#uistoriari!a jo nije dala de.initivan rezultat "odataka ovakve vrste italac e u dovoljnoj !eri naiu istorija!a indijske .ilozo.ije kao to su Aasguptina, 7adakrinanova, $koja je prevedena i nasrpsko'rvatski%, Ii!erova $/i!!er% i ?lasenapova $?lasenapp% kao i u knjiga!a i lanci!a 6Hliadea, =auera $4 W =auer%, Xilioza $4 Xilliozat%, 6asonUrsela $6asson0ursel% i dr ?otovosvi prevodi Yogasutre, o koji!a e biti reci, tako#er su, u pravilu, praeni jedni! istorijski!

pregledo! joge i stoga se ne bi' uputao u jedno tako delikatno i relativno jalovo raspravljanje kaoto bi bilo ovo oko izvora joge kao siste!a, ili oko autorstva 3+ lustracije radi, gde je stala

pole!ika oko autorstva sa!og teksta neka poslui i to da se istoriari koji su se bavili njegovo!istorijo! ne slau ni oko toga da li ovog "atanj#alija koga jedino tradicija zasigurno uzi!a kaoautora Yogasutri valja identi.ikovati sa "atanj#alije! gra!atiare!, pisce! ;elikog komentara za"a'inijevu gra!atiku ili su pak postojala dva "atanj#alija52 Yoga je derivat korena 3U4, korena koji oznaava prvobitno ideju sprezanja, sabiranjaHti!oloki srodno je latinskojugum $jara!% i engleskoyoke.92-e treba nipoto !isliti da je autor 3+ ujedno i tvorac, odnosno izu!itelj siste!a yoge. -ekiizvori, kao to je Yajria(!alkyasmrti, kao osnivaa spo!inju Eiranyagar#hu. 9ko !iljenja okoautorstva i datu!a redigovanja sa!og teksta 3+ uveliko i variraju dotle ne!a nikakve su!nje daskup te'nika i !noge od osnovni' doktrina koje sree!o u nje!u potiu !nogo vekova pre datu!a

sa!og redigovanja 0vo pak po opte! uverenju nije poznije od v n e, !ada i!a ugledni'istraivaa, !a'o! ndijaca, koji !u pripisuju i daleko veu starost kao npr Aasgupta, ali i oni'kao npr Duds, koji "atanj#alijevesutre s!etaju negde u D ili D vek nae ere:2;itaocu koji ne vlada ni ele!entarni! znanji!a iz indijske .ilozo.ije savetuje! da sve ter!inekoje u tekstu sree na sanskritu, a za koje neposredno ne sledi objanjenje ili prevod, potrai u

Filozofijskom rje+niku to ga je u /agrebu izdala 6atica 'rvatska i gde e, iz pera naeg iskusnogpoznavaoca indijske kulture, ; Deljaia, nai dovoljno podrobni' objanjenja;27esutra izvlai se iz korena +D, koji znai iti, nizati *ao to se niu ubodi, bodovi priiu, kao to se niu perle neke ogrlice, tako se !ogu nizati i reenice nekog teksta, ili poglavljaneke istorije onda susree!o ovaj supstantiv da bi se nji! oznaio niz ili niska pregnantnosroeni', lako! pa!enju na!enjeni' izreka koji! se u bra!aniz!u rezi!iraju pojedine darsane.

+toga bi !oda najpoetiniji prevod naslova ovog dela !ogao glasiti -iska o jogi U budiz!upoja!sutra utoliko je razliit to je svaki od bisera koji obrazuju celu ogrlicu istorije Budinoguenja daleko vei i predstavlja itavu, esto vrlo dugaku priu Bra!anistikesutre u koje spada iYogasutra za razliku od budistiki'sutri lakonski, u vidu a.oriz!a i potpuno izvan bilo kakvogistorijskog konteksta, izriu svoju istinu, ne uputajui se ni u izvo#enja ni u dokazivanja

*ao i u sluaju jo neki' esti' sanskritski' rei koji!a nisa! u stanju da na#e!zadovoljavajui ekvivalent u nae! jeziku, priliko! slaganja u rodu, broju i padeu, dodavau naenastavke kao da je u pitanju usvojena re=2-a strani! jezici!a 3+ su bile pred!et neki' ozbiljni', a i !nogi' nesavesni' i uvelikonesavreni' pokuaja prevoda :ekoe prevo#enja ovog dela trojake su i gotovo je ne!ogueeli!inisati sve tri vrste tekoa si!ultano "rvo, ta uiniti sa nenad!ano! konciznou

sanskritskog teksta koja nipoto nije ila na utrb bogatstva znaenjski' nijansi koji!a, u jezici!ato i' je stvorila zapadna kultura, praktino nije !ogue nai dovoljno dobre ekvivalente "oto!, a!oda i pre toga, postavlja se proble!G kako prevoditi !ateriju ako prevodilac ovu ne poznaje, a.iloloka znanja, !a kako !nogo i' prevodilac i!ao, ne !ogu biti dovoljan nado!estak jedno!

E(


57/66

izuzetno bogato! jogistiko! iskustvu o ko!e 3+, u stvari, jedino i govore + tree strane, bilo jepotrebno i dobro poznavati, oseati onu du'ovnu at!os.eru u koju je to iskustvo o ko!e je u 3+ retrebalo pretoiti "revodi!a ljudi, najee ueni' pandita ili jogina koji su posedovali ili bar

pretendovali na posedovanje izvesnog iskustva joge i koji su vladali solidni! znanje! engleskogjezika nedostajalo je, na alost, upravo taj oseaj, ta organska ukorenjenost u speci.inu at!os.eru iproble!atiku evropske kulture 6e#u petnaestak koje sa! konsultovao tri prevoda bi se !oda!ogla izdvojiti kao uspelija ili bar studioznije ra#enaG 1% Duds $4 = Woods% je poetko! veka

objavio svoj paljivo i dugo ra#en prevod 3+ zajedno sa dva vana klasina ko!entara $D5asin iDacaspati!ire% 4aa strana ovog prevoda je ujedno i izvor najvei' tekoa pri njegovo! itanjuGsvako! sanskritsko! ter!inu izna#en je po svaku cenu jedan engleski ter!in i ovaj je upotrebljavan svuda i u svako! kontekstu bez obzira da li bi neki drugi sinoni! !oda bolje ukazivaona znaenjsku nijansu koja do!inira u to! kontekstu 0vo utoliko vie s!eta ukoliko engleskiekvivalent esto sa!o parcijalno ukazuje na bogatu konotaciju sanskritskog ter!ina *ada italaczna o ko!e je sanskritsko! ter!inu re, onda itanje popri!a izgled jednog dei.rovanja i tadasve dobro ide U suprotno!, reenice ponekad ne!aju s!isla jer vetaki skovani ter!ini bez tesvoje sanskritske potpore gotovo nita ne znae englesko! itaocu

"oslednja dugo usavravana verzija =auerovog ne!akog prevoda 3+ $u=er Yoga, einindischer 'eg zum el#st, +tuttgart, 1FE% zasnovana je na potpuno drukije! principuG autor

pokuava da sanskritsku reenicu kao !isaonu celinu potpuno transportira u, inae, za prevod sasanskrita veo!a pogodan, ne!aki jezik, pokuavajui da esto dugi! peri.raza!a na#e to

pribliniji ekvivalent sanskritsko! poj!u 0vaj relativno ko!otan nain prevo#enja, opravdaninjenico! to autor daje uporedo i sanskritski tekst, dobar je onda kada je autor siguran ukoncepciju koju, na taj nain, sasvi! otvoreno i do kraja na!ee itaocu 0sobenost ovog, estoizuzetno uspelog prevoda jeste i u to!e to se !anje nego drugi prevodi, a ponegde gotovo ni!alo$kao npr u D knjizi 3+%, dri klasini' ko!entara

-ajnoviji .rancuski prevod, izaao u zborniku G8Eindouisme $"aris, 1F)C, izd Fayard",!nogo je blii po koncepciji Woodsovo! prevodu koga ponegde sasvi! sledi 6ada se pretenooslanja na tradicionalne ko!entare, ne retko se !ogu sresti i izuzetno sretna i originalna reenjaneki' teki' !esta U ovo! predstavljanju 3+ evropskoj publici daleko bolji deo su, na alostkratki, ko!entari koje je V +ilbern pisala uz prevod koji je izradila Hnul $9 6 Hsnoul%zdvajajui posebno ova tri prevoda koja se jo uvek !ogu nabaviti u knjiara!a ili kodizdavaa, to je iz!e#u ostalog bio razlog da i' posebno po!ene! nipoto ne eli! da negira!vrednost i neki' drugi' kao to suG Aojsenov $Aeussen% u njegovoj 1lgemeine Heschichte der

7hilosophie, Aa $? 4'a%, 9urobindov, Divekanandin, 6irin $7 6is'ra%, 6itrin $7 V 6itra%,kao i neki parcijalni prevodi kao to su ?lasenapov, Vako!bov $Vaco!be%, Balantajnov$Ballant5ne%, koga je dovrio @astri, ili poljski prevod Iiborana $V I5boran%, koji se pojavio u+tudia Xiloso.iczne "revod 6asonUrsela, koji sa! itao u neautorizovano! rukopisu, ne ini!i se dovoljno dora#en i itajui prevod i kratke ko!entare koji ga prate i!ao sa! utisak da je retek o skici budueg prevoda koga autor nije stigao $ili nije 'teo% da doradi i izda 0vaj e!inentni

poznavalac indijske kulture radio je na .rancuskoj verziji ;i!ekanandinogprevoda0d po!enuti' prevoda lako je nabaviti 9urobindove i ;i!ekanandineprevode, ko!entare ispise o jogi, jer ova dela uivaju u svetu veliku popularnost, iako !i se ini da je pisana re ovi'slavni' jogina daleko ispod nivoa nji'ovi' iskustava i ne zasluuje onu slavu koju su ovi, kao

jogini, za ivota uivali Bio sa! uveliko razoaran ;i!ekanandinim delo!, iako ovo uvelikonad!auje prevode i dela neki' drugi' autora, takvi' kao to su 7 D Avivedi, Aonston, $I'4o'nston%, Dud $H Wood% $prevod ovog poslednjeg autora nalazi se u knjizi "ractical Yoga&, a

prevedeno je sa engleskog i na .rancuski Ga pratiDue du yoga "aris, 1F(F%$20si! "atanjdalijeve joge postoje i drugi !anjevie dora#eni siste!i jogeG joga iz klasini'epova, tantristike barokne .or!e, budistika, jainistika, vedantinska joga 4oga se, kako reeVa Dale"usen $Va Dalle"oussin%, lako venavala sa razni! spekulativni! i du'ovni! siste!i!a i

doktrina!a, nadopunjujui i' vrlo uspeno, inei i' u praktino! s!islu !nogo e.ikasniji! Braksa!k'5ajoga i budiza!joga su, svakako, ako ne najuspeliji, ono najtrajniji i najpoznatiji brakovijoge 0 jogi i njenoj ulozi u jedno! tako izra#eno! du'ovno! siste!u kao to je ivaiza! iz*a!ira zna!o isto toliko koliko i o sa!o! siste!u dakle, veo!a !alo -esraz!erno !alo

E)


58/66

poznat u pore#enju sa drugi! siste!i!a, ovaj siste!, koji u deli!a1#hina!agupte doivljava svojunajviu taku, pred!et je danas sve veeg interesovanja i na /apadu i na stoku Aelo kao to je

1#hina!aguptina :antraloka !oe se s!atrati pravo! enciklopedijo! joge Derovatnonajkondenzovaniji oblik jogistikog, !istikog iskustva !oe!o sresti u delu iste tradicijenepoznatog autora pod i!eno! ;ijnana#haira!a $Uvod, prevod na .rancuski, kao i bogati i veo!akorisni ko!entari iz pera Vilijan +ilbern, "aris, 1F(C, zastupnik izdavaa3. de


59/66

specijalnosamkhya iyogadarana razvijaju, nalazi se upletena u sa!u sr jogistike proble!atike0 istoriji ili, tanije, predistoriji ovi' poj!ova !oe se italac opirnije obavestiti u studiji H+enartaG0ajas et >a theorie des trois guna $4ournal 9siatiZue, 1F1E, , s 1E1 sZ% ili "iluki $4"rzvluski%GGa theorie des gunas $Vondon 1F&2% 6e#uti!, svaka istorija .ilozo.ije o ovo!e govoridovoljno, tako da ne!a potrebe da ona ovde bude specijalno izlagana U !eri u kojoj se ova javljakao neop'odna za ele!entarno razu!evanje teksta 3+ italac e nai nuna razjanjenja uko!entari!a ispod a.oriza!a u koji!a se ovi poj!ovi pojavljuju po prvi put

";20 poj!u duhkha i njegovoj suprotnostisukha vidi beleku pod 3+, , 1)"=2nae je veza iz!e#u 3+ i izvesni' delova budiz!a tako tesna da !i se inilo sasvi! opravdanoposegnuti ponegde u bogatu riznicu budistiki' tekstova da bi se potrailo poneko dodatnorasvetljivanje, pogotovu onde gde su jogistiki tekstovi ili nedovoljno jasni ili, to je ei sluaj,isuvie krti na opisi!a 0vo se specijalno odnosi na za!renu proble!atiku samadhija.

-apo!inje! da sa! se u ko!entari!a uz 3+, , 1) i 1 obilno sluio podaci!a i objanjenji!akoje prua jedan tako bogat tekst kakav je, bez su!nje, jedna od osnovni' budistiki' summa (

Iahaprajnaparamitasastra.nae su se ovi! odnoso! iz!e#u budiz!a i joge specijalno bavili Va Dale"usen uGe

#ouddhisme et le Yoga de 7atanjali $Bru[elles, 1F&)%, 6 Hliade posveuje celo jedno poglavlje usvojoj !onogra.iji o jogi koju s!o !aloas po!enuli, H +enart, u lanci!a


60/66

bave $c. 3+ , 2F i dalje%5920ve poj!ove ovde pobrojane daje ;yasa u svo! ko!entaru5:2Deo!a vaan poja! patanj#alijevske joge je i ovaj poticaj, odnosno povo#enje pratyaya,od korena prat5i% -ai!e, uvek kada neto ulazi u polje interesa ili znaenja, kad god se javlja

pokret due usled pojave nekog znaka, tada se kao najoptiji ter!in upotrebljava upravopratyaya.:er!in dua, o ije! pokretu ili poticaju upravo govori!o, ovde, i inae, stoji prilinoneadekvatno u!esto onoga to indijci nazivaju suptilno telo linga ilisukmaarira" za razliku od

vidljivog, grubog, .izikog +lika koja !oe !oda najbolje da poslui da bi se i!ala nekapredstava o ovo! telu jeste izvestan plaz!atini .luid koji se prostire na prostoru koji priblinoodgovara nae! .iziko! telu ili !oda tanije u ko!e je ovo vidljivo telo s!eteno 7azni

poticaji, bilo iznutra bilo spolja, izazivaju pokret, ponekad i buru u to! .luidu, ili bioplaz!i kakoto ovaj .eno!en, dosta sreno, naziva savre!ena sovjetska parapsi'ologija zasnovana narezultati!a *irlijanove .otogra.ije

5;20 odnosu joge pre!a seksualnoj apstinenciji kao delu tog represivnog !orala pro. Xilioza jeposvetio itavu jednu studiju, u kojoj, po !o! !iljenju, dobro osvetljava ovaj odnos "ovodo!represije seksualnog nagona zauzi!a se priblino isto stanovite kao to s!o upravo .or!ulisali sobziro! na bilo kakve represije $c. 4 XilliozatG ontinence et se$ualite dans le #ouddhisme et les

disciplines de yoga".5=2 +vapromaena traganja za sveti!, naravno, valja tako#er ukljuiti u poja! civilizacijskeistorije, koja je u jogistikoj, i ne sa!o u jogistikoj perspektivi jedno ciklino kretanje, bezteleolokog opravdanja5$2*ao to je to uvek bilo, pravci kao ovaj, i nje!u slini, najee oznaeni kao ezoterini, isa!i e, po prirodi stvari, izai na !arginu socijalnog ili e i sa!i zaboraviti ili zapostaviti to to sui drugi zaboravili ili ega nisu nikad ni bili svesni :ako danas jedina .or!a joge koju susree!o i!oe!o da susretne!o inkorporiranu u stvaralako, produktivno, skupljako drutvo jestehathayoga kojo! se postie jedna psi'o.izika savitljivost koja doprinosi lake! podnoenjutereta $otu#ujui'% produktivni' odnosa iz koji' u!oran proizvo#a bar privre!eno izlazi, da bi i!seposle joge osveen i jo sposobniji za produkciju vratio +toga protiv joge, !a kakva ona bila,ni ranija drutva, a ni savre!eno, ne !oraju da preduzi!aju nikakve !ere opreza ili odbrane 0noto uspeva da se inkorporira .unkcionalno se da opravdati> ono, pak to nije u drutvu nije ni

pred!et sociologije i kao takvo iz!ie socioloko! siste!atisanju i objanjenju, bar po svojojsutini5@2*ao i uvek, i ovde je interesantno povesti rauna o eti!oloko! razvoju rei "ersonalitetdolazi od lat persona $iz personata%, to je prvobitno oznaavalo !asku koja je, inae,bezlinoj individui glu!ca davala neki odre#eni lik, linost neop'odnu, za ulogu per sonata".5#27e kai!alya ukazuje istovre!eno na dve razliite ideje koje se u ovo! kontekstu sretno spajajuu jednuG nai!e, s jedne strane, kai!alya u sanskritu oznaava stanje onoga to je prosto, neu!eano, isto, dakle, nekakvu oienost, ogoljenost $npr nekog ze!ljita% + druge strane, u

konotaciju ove rei ulazi i ideja savrenstva, zavrenosti, potpunosti 0be strane valja uzeti u obzir iukljuiti u poja! kada je on upotrebljen na nain na koji ga s'vata joga

!I!IOGRAIJA

/a'valjujui !notvu dobro sauvani' rukopisa $od koji' najstariji datiraju iz 1(88godine% indijski! panditi!a i neki! evropski! indolozi!a polo je za ruko! da ustanovenekoliko dobri' kritiki' izdanja teksta Yogasutri. 6e#u nekoliko veo!a dobri' inilo !i se

(8


61/66

najpraktiniji! upotrebiti ono koje je 1F8C izalo u "uni u seriji sanskritski' tekstova koja senavodi kao1nandarama anskrit eries -budui da se uz izdanje ovog teksta nalaze i tri klasinako!entara na okupu i da se u tekstu navode varijacije iz dvanaest najverodostojniji'!anuskripata&1Derziju koju je izabrao izdava * @ 9gae sa neznatni! iz!ena!a uzeo sa! zaosnovu teksta koji je posluio za ovaj srpsko'rvatski prevod "reporuiti se !oe pre svega izdanjeiz *alkute, 1F8, zati! izdanja Bo!ba5 ++, Benares ++, *as'i ++ @to se teksta sa!i' 3+ tie,!ogu korisno posluiti sva dela navedena u bibliogra.iji koja sadre sanskritski original budui da

su razlike relativno !ale ;esto uz izdanje sa!og teksta ide i prevod na neki od ivi' jezika6e#uti!, u ovu istu grupu naslova ukljueni su i prevodi bez originala koji, ak i kada su u!nogo!e nesavreni, !ogu biti interesantni itaocu koji eli da upore#uje prevode U istu listu sa!ukljuio i sve one studije i radove koji se neposredno odnose na "atanj#alijev siste! joge, odnosnokoji poblie obra#uju neki od posebni' aspekata sa!og teksta

U drugoj grupi naslova nalazi se izvestan broj dela koja !ogu itaocu da prue jedancelovit pogled na totalitet .eno!ena joge s!etajui ga u iru celinu drugi', srodni' !u du'ovni'

pojava, pruajui i istorijski kontekst u ko!e se ovaj razvijao i bez koga ga je teko razu!eti :u suukljuena i dela koja predstavljaju presek istorije nekog od proble!a koji su univerzalno prisutni uindijskoj .ilozo.iji a koji se nalaze u centru i "atanj#alijevog siste!a, kao npr proble! svesti ili

proble!atikeguna.

U treoj grupi nalaze se dela koja tretiraju neki od !nogi' drugi' oblika koje je jogapopri!ala u toku svoga istorijskog razvijanja 7adi ko!parativni' studija navedeni su i neki odnajvaniji' klasini' tekstova te druge joga tradicije i neke od vaniji' studija posveeni' ti!razliiti! vrsta!a joge :u se nalazi i izvestan broj dela posveeni' raz!atranju odnosa koje je!ogue ustanoviti iz!e#u joge i neki' drugi' pravaca prisutni' u indijskoj odnosnozapadnoevropskoj tradiciji $budiza!, samkhya, vedanta, psi'oanaliza i dr% , najzad, tu su i

bibliogra.ski podaci za sva ona dela koja se bilo koji! povodo! nalaze spo!enuta u tekstu Uvoda iko!entara

I

9gae, * @, $izd%, 7tanjala(yoga(sutrni $tekst 3+ sa ko!entari!a D5ase, Dacaspati!ire iB'oje, 9++ -o C), "oona, 1F8C9ran5a, + =, Yoga 7hilosophy of 7atanjali, Universit5 o. Ialcutta, 1F(&9urobindo,3lements of Yoga, "ondic'errv, 1F&&&(955ar, - + D, 9 peep into "atanjali, ;is!a#harati Juarterly, D, +antiniketan, 1F2Balara!a, Yoga(darana.


62/66

4'a, ?, ?he Yogadarshana, $3+ i 3B' sa navodi!a iz Dacaspati!irinog, Dijnanab'ikuovog iB'ojinog ko!entara%, 6adras, 1F&C4o'nston, I', ?he Yoga utras of 7atanjali,-e\ 3ork, 1F12, 1FCF, 1FE2, Vondon, 1FE2Vaco!be, 0, u zborniku ?hemes et te$ts mystiDues $urednik V ?ardet% parcijalni prevod 3+ $FFsutri%, "aris, 1FC)6is'ra, -, Ionception o. sa!skara in t'e 3ogasutra, >ournal of


63/66

Bernard, :'eos,Eatha Yoga, Vondon, 1FCCB'arati, 9, ?he ?antric ?radition $sa opirno! bibliogra.ijo!%, Vondon 1F(E, -e\ 3ork, 9nc'orBooks, 1F)8Briggs, ? W, Horakhnath and Lanphata Yogis, Ael'i, 1F)&Brosse, :'erese, 3tudes instrumentales des techniDues du Yoga. 3$perimen(tation

psychosomatiDue, "aris, 1F(&I'ois5, 6,Ga metaphisigue des yogas, ?eneve, 1FC

Ionze, H,


64/66

"aris, 1F(&"ensa, I, 0bservations and re.erences .or t'e stud5 o. @adanga5oga Yoga Juarterly 0e!iew, C,Vondon, 1F)2"re!, + *, ?he Yoga of the


65/66

Xaksi!il teksta 3ogasutri na sanskritsko! jeziku $izdanje 9++, br C), "oona, 1F8C%

(E


66/66

Documents

Patandjali - Izreke o Jogi