PP~~eellaarrsskkaa iissttrraa`̀iivvaannjjaa,, rrjjee{{eennjjaa ii uussaavvrr{{aavvaannjjaa

Uovom dugom periodu,iz dana u dan, iz godi-ne u godinu, usavr-

{avao sam tehni~ko-tehno-lo{ki i biotehnolo{ki procesuzgoja matica od jajeta donjenog izlaska iz mati~njaka.U posljednjih 25 godina odkada sam registrovao svojufirmu “Selection” za uzgojselekcioniranih matica i una-pre|enje p~elarstva, po~eosam raditi po preciznom ita~no utvr|enom programukoji sam nazvao “Uzgoj mati-ca po sitemu TF”. Projektovaosam, konstruisao i izradio ve-}i broj slo`enih naprava i ala-ta, te izveo na desetine slo-`enih eksperimenata. U tomvremenu sam posjetio dese-tak p~elarskih instituta u Evro-pi i Sovjetskom Savezu, gdjesam boravio kao student i ste-kao potpun uvid o tome {tami valja raditi za usavr{ava-nje procesa uzgoja matica.

Smatram da nisam kompe-tentna osoba da bih mogaogovoriti o molekularno-gene-ti~kim teorijama jer za tonemam formalnog obrazo-vanja iako sam mnogo toganau~io u biologiji i genetici

p~ela, potrebnom znanju zauzgoj matica i preno{enjemojih iskustava na p~elare.Me|utim, kompetentna samosoba da govorim o maticijer sam za proteklih 50 godi-na uzgoja p~ela i 40 godina

uzgoja matica, u ruci dr`aovi{e od 100.000 matica i sanjima i za njih izvodio razneeksperimente. Malo je pojedi-naca p~elara, koji se takodugi niz godina bave prou~a-vanjem p~ela i matica.

Godina IV/Broj 10/Sarajevo 2004.

31

Kvalitet matice''''PP~~eellaa ii ddrruu{{ttvvoo vvrriijjeeddii oonnoolliikkoo,, kkoolliikkoo vvrriijjeeddii nnjjeeggoovvaa mmaattiiccaa..'''' UU ppoosslljjeedd-nnjjiihh ddeesseettaakk ggooddiinnaa ssvvee vvii{{ee pp~~eellaarraa kkoojjii ssuu nnaapprreeddoovvaallii uu uuzzggoojjuu pp~~eellaasshhvvaattaajjuu kkoolliikkoo jjee oovvaa pp~~eellaarrsskkaa kkrriillaattiiccaa ppoossttaallaa iissttiinniittaa.. TTeekksstt kkoojjii sslliijjeeddiijjee ooddlloommaakk iizz mmaallee aallii vveeoommaa vvrriijjeeddnnee bbrroo{{uurriiccee ''''MMaattiiccaa ii nnjjeenn kkvvaalliitteett''''aauuttoorraa FFrraannjjee GG.. TToommaa`̀iinnaa kkoojjii ssee uuzzggoojjeemm pp~~eellaa bbaavvii ppoollaa vviijjeekkaa,, aa uuzzggoo-jjeemm mmaattiiccaa- pprreekkoo 4400 ggooddiinnaa.. UU rruuccii jjee ddrr`̀aaoo vvii{{ee oodd 110000 hhiilljjaaddaa mmaattiiccaaii ssaa nnjjiimmaa ((ii zzaa nnjjiihh)) iizzvvooddiioo bbrroojjnnee eekkssppeerriimmeennttee..

IIzz mmaallee pp~~eellaarrsskkee bbiibblliiootteekkee::

Te`ina maticeUpro{}eno gledaju}i, pprrvvii

kkvvaalliitteett matice mo`e seutvr|ivati na sljede}i na}in:srednja te`ina neoplo|enematice treba se kretati od180-205 mg, a broj jajovod-nih cjev~ica u jednom jajnikuod 200-250 komada. Kodrekordnih matica taj brojmo`e biti znatno ve}i. Koliko}e u jednom jajniku biti jajo-vodnih cjev~ica i kolika }e bitinjihova du`ina zavisi od ge-neti~kih osobenosti njenihroditelja, kao i od uspje{noguzgoja od jajeta do matice.Da bi se utvrdila prava te`inamatice, mjerenje je neophod-no izvr{iti u vremenu od izlas-ka iz mati~njaka do njenestarosti od 5 sati. To se ~iniradi toga {to matica u prvih 5sati `ivota gubi od svoje prvo-bitne te`ine od 6 mg. Poslije 8sati `ivota gubi oko 16 mg, aprije nego {to iza|e naoplodnju izgubi ~itavih 40miligrama.

DDrruuggii bbiittaann kkvvaalliitteett maticepredstavlja procent pre`ivjelihjaja u odnosu na broj polo-`enih u }elije sa}a. Mjerenjetog kvaliteta mo`e izvr{itisvaki p~elar na sljede}i na~in:ako napravi limeni kvadrat

dimenzije 10x10 cm (sa jednestrane pokriven mre`om 2x2mm i postavi ga na sredi{njidio sa}a), nje`no ga pritisneda ostavi otisak dimenzije uvosku, izbroji koliko je jajamatica tek polo`ila. Nakonpet dana ponovo su na istomjesto postavili limeni ram dabi se poja~ao prvobitni otisakpa se izbroje larve koje su u}elijama. Na taj na~in dobijese koliko je jaja pre`ivjelo. Alito jo{ ne zna~i da }e tolikop~ela biti izle`eno. Poslije 15dana ponovi se otisak na zat-vorenom leglu i dobije se brojp~ela u posljednjoj fazi razvo-ja. Dvadestog dana limeniokvir sa mre`om se utiskuje usa}e na prethodno obilje`e-nom mjestu i ostavlja do 23dana kada se ispod mre`eprebroje izle`ene p~ele. Nataj na~in ta~no se utvr|ujebroj pre`ivjelih jaja, larvi, brojdobijenih p~ela i broj o{te-}enih p~ela po bilo komosnovu.

TTrree}}ii bbiittaann kkvvaalliitteett je te`inajajeta kojeg je matica polo`ilau }eliju sa}a. Ovomjerenje se vr{i uzpomo} mikrosko-pa sa malim ekra-nom, ili nekim sa-vr{enijim elektron-skim mikrosko-pom. U oba slu~a-ja te`ina se odre-|uje mjerenjemsrednjeg pre~nika idu`ine jajeta. Kodkvalitetne maticedu`ina jajeta iznosiod 1,5 do 1,7 mm;a srednji pre~nikod 0,32 do 0,35mm ({to odgovara

te`ini od 0,1 do 0,12 mg).Posebnim postupkom uzgojate{kih matica uz primjenu sis-tema zadr`anog polaganjajaja, mogu se dobiti jaja te`aza oko 20%. Ovakva jaja ililarve stare do 10 sati upotre-bljavaju se za uzgoj selek-cioniranih matica.

^̂eettvvrrttii bbiittaann kkvvaalliitteett maticesastoji se u du`ini vremenakojeg matica tro{i za pola-ganje jednog jajeta bez obzi-ra na godi{nje doba. Mo`e selako uvrditi da jednogodi{njamatica to ~ini 20% br`e odtrgodi{nje matice. Isto takova`an je na~in na koji maticapola`e jaja. Bolja od dobrematice zapo~inje polaganjejaja u centru sa}a i pravi kon-centri~nu elipsu, a sva jaja suokrenuta, uglavnom, premacentru sa}a i polo`ena usamom centru }elije.

@ivotna i radna sposobnost p~ela

PPeettii bbiittaann kkvvaalliitteett maticeodnosi se na `ivotnu i radnusposobnost p~ela koja se

God

ina

IV/B

roj 1

0/Sa

raje

vo 2

004.

32

PP~~eellaarrsskkaa iissttrraa`̀iivvaannjjaa,, rrjjee{{eennjjaa ii uussaavvrr{{aavvaannjjaa

ogleda u sljede}em:a) Koliki je prosje~an `ivot-

ni vijek p~ele? Iako prosje~anp~elar to ne mo`e utvrditipotrebno je da zna da oddvije matice (makar one bile isestre), `ivotni vijek p~eleradilice nije isti.

b) Da li matica, kako ka`up~elari radi “na meso” ili named? Kada rade na ”meso”p~elari trebaju znati da tomatica naj~e{}e ~ini radi toga{to je po~ela pripreme p~eli-njeg dru{tva za rojenje drugapolovina marta a ne ondakada je p~elar utvrdio da uko{nici ve} postoji rojidbenimati~njaci. Naravno, takvo }ep~elinje dru{tvo imati ve}ibroj p~ela a manje meda.

c) Kojom brzinom su p~eleradilice prona{le novi izvornektara i kojom brzinom suuspjele pre}i sa postoje}eg nanovi izvor hrane koji se(makar u nijansama) razlikujeod prethodnog.

d) P~elar treba da ocijenikoji su uzroci {to jednop~elinje dru{tvo (sa pribli`noistim brojem p~ela) na istojpa{i unese daleko manju ko-li~inu nektara i polena oddrugog. Za manji unos nek-tara naj~e{}e je odgovornamala du`ina jezika p~eleradilice ali i nekoliko drugih~inilaca koji odre|uju radnusposobnost p~ela. Unos istvaranje zalihe polena, kakou ljetnom periodu tako ijesen, zavisi od geneti~kognaslje|ivanja koje je maticaprenijela na p~ele radilice.Tako jedno dru{tvo u tokuljeta stvara zalihu polena zadva-tri dana, drugo za 10-15dana a tre}e za mjesec dana.

U jesen, jedno dru{tvo

ostavlja samo zalihu na polaokvira, drugo na cijelomokviru a tre}e na dva ili vi{eokvira. Na taj na~in, tokomljeta, ukoliko nestane pole-nove pa{e, p~elinje dru{tvokoje nema dovoljnu zalihupolena za zimski i proljetnirazvoj, razvija}e se dalekoslabije od onog dru{tva kojetu zalihu ima.

e) P~elar treba ocijenitikvalitet prezimljavanja uodnosu na broj umrlih p~ela,potro{nju meda tokom zime,po~etak polaganja jajeta uprolje}e i brzinu proljetnograzvoja p~elinjeg dru{tva.Iako to teoretski (a manje upraksi) zavisi od rase p~ela,dvije matice iste rase i starostiu podjednakim uslovimaprezimljavanja ne po~injuistovremeno sa polaganjemjaja niti se dru{tva podjed-nako razvijaju.

f) [[eessttii bbiittaann kkvvaalliitteett maticeodnosi se na agresivnost,izazivanje grabe`i i slabuodbranu ko{nice od tu|ica.Neophodno je naglasiti da

postoji agresivnost p~ela kaogeneti~ka osobenost i agre-sivnost p~ela prouzrokovananeadekvatnim uzgojem p~e-la. [to se ti~e grabe`ljivosti islabe odbrane, ko{nice objeosobine mogu se svesti podisti imenitelj.

g) SSeeddmmii bbiittaann kkvvaalliitteettodnosi se na otpornost p~elaradilica na zarazne i drugebolesti kao i na varoou.Poznato je da su p~ele oduvi-jek bolovale, da boluju i da}e bolovati. Znamo da up~elinjem dru{tvu nisu svep~ele sestre jednog oca jer sematica sparila sa dvadesetaktrutova. Odre|eni broj p~ela,potomaka istog oca koji nijeimao uro|enu otpornost naneku bolest, lak{e obolijevaod te bolesti i samo oneumiru dok sve ostale pre`ivl-javaju. Stoga je mnogo boljeda se matica oplodi sa {tove}im brojem trutova koji nisuu srodstvu jer se na taj na~indobija kvalitetnije i `ivotnosposobnije p~elinje dru{tvo.

Godina IV/Broj 10/Sarajevo 2004.

33

IIzz mmaallee pp~~eellaarrsskkee bbiibblliiootteekkee::

Zna~aj prirodne selekcijeDarvin je otkrio zakonitost

evolucije i zna~aj prirodneselekcije pa na osnovu nje-govih postavki znamo da sep~ele kao i ostala `iva bi}arazmno`avaju da bi u nared-nim generacijama stvorilemutante jer je to jedan odosnovnih razloga razmno`a-vanja. Mutant, to nije “vukod-lak” koji se preko no}i trans-formisao. To je `ivo bi}e kojese ne razlikuje samo po izgle-du, od svojih roditelja, nego ipo `ivotno va`nim osobina-ma potrebnim za pre`ivlja-vanje i dalje razmno`avanje.

EEvvoo kkoonnkkrreettnnoogg pprriimmjjeerraa……NNaa pp~~eelliinnjjaakkuu iimmaammoo 8800kkoo{{nniiccaa uu kkoojjiimmaa ssee ppoojjaavviillaannaajjooppaassnniijjaa bboolleesstt,, aammeerrii~~kkaakkuuggaa.. NNiikkaaddaa ssee nnee}}ee ddeessiittiiddaa ssttrraaddaa ssvviihh 8800 pp~~eelliinnjjiihhddrruu{{ttaavvaa,, bbeezz oobbzziirraa ddaa llii iihhlliijjee~~iimmoo iillii nnee.. OOssttaatt }}ee nneezzaa-rraa`̀eennoo jjeeddnnoo iillii ddvvaa ddrruu{{ttvvaa((aakkoo ssee pp~~eelliinnjjee ddrruu{{ttvvoo zzaarraazziikkuuggoomm zznnaammoo ddaa oonnaa ssaammaa

oodd sseebbee nnee}}ee pprreessttaattii)).. TTuu sseennaa ddjjeelluu ppookkaazzaallaa pprriirrooddnnaasseelleekkcciijjaa jjeerr jjee nneezzaarraa`̀eennooddrruu{{ttvvoo pprriirrooddnnoo oottppoorrnnoo nnaaoovvuu nnaajjooppaassnniijjuu bboolleesstt pp~~eellaa..NNaa iissttii nnaa~~iinn pp~~eellee ssee ooddnnoosseeii pprreemmaa vvaarrooooii jjeerr zznnaammoo ddaassvvaa pp~~eelliinnjjaa ddrruu{{ttvvaa nniissuu ppoodd-jjeeddnnaakkoo nnaappaaddnnuuttaa vvaarroooomm..TToo ssee ooddnnoossii ii nnaa bbiilloo kkoojjuuddrruugguu bboolleesstt..

Za p~elara nije va`nokakve su boje p~ele na nje-govom p~elinjaku jer p~elarne dr`i p~ele radi boje negoradi meda. Lako je uzetiknjigu koju je napisaouva`eni doktor F. Ruthner iprepisati sve parametre reci-mo kranjske p~ele. Da li jebilo ko ikada poku{ao, daprema Ruthner-ovim para-metrima, utvrdi kakve sup~ele na na{im p~elinjacima?Kod nas je svaka crna ili sivap~ela kranjska a svaka `uta-talijanka, a ni jedno ni drugo,naravno, nije ta~no…

Uporedni kvalitet maticeJo{ uvijek ima manji broj

p~elara koji ka`u da je dobrasvaka matica. Ja bih ovure~enicu izmijenio pa bihrekao: ””AAkkoo ssee uu pp~~eelliinnjjeemmddrruu{{ttvvuu nnaallaazzii ssllaabbaa mmaattiiccaa,,bboolljjee jjee uuoopp{{ttee jjee nnee iimmaattii””.Takvo p~elinje dru{tvo kojep~elar poma`e zatvorenimleglom, donosi dvojaku {tetu:poma`emo slabo dru{tvo ko-je i nakon pomo}i ostaje sla-bo i ne}e sakupiti vi{ak medaa sna`no p~elinje dru{tvokojem smo uzeli zatvorenoleglo slabimo i zbog toga,ono donosi manje meda.

Ranije smo rekli da kvalitetmatice zavisi ve} od samete`ine jajeta… Ve}i broj

p~elara uzgoj matica vr{i nataj na~in {to jednostavnoizvadi postoje}u maticu izp~elinjeg dru{tva a p~elesagrade prinudne mati~nja-ke. Koju }e larvu p~eleodabrati i pro{iriti }eliju sa}au kojoj se ona nalazi, p~elarnikada ne zna. To mo`e bitilarva stara i do 30 sati koja jeve} primila nekoliko obrokahrane za p~elu radilicu {to,naravno, negativno utje~e nakvalitet budu}e matice.

Takve se matice legu nakon14 ili 15 dana. Prva se izle`eona koja je zapo~ela svojrazvoj iz najstarije odabranelarve (a u tom slu~aju p~elene u~estvuju u kona~nomizboru matice) poru{i sve pre-ostale mati~njake, a to zna~i ione koji su svoj razvoj zapo-~ele normalno iz larve mla|eod 20 sati. Na taj na~in dobilismo najslabiju maticu up~elinjem dru{tvu…

Rojidbena maticaNe mali broj p~elara tvrdi

da je najbolja rojidbena mat-ica. [to se ti~e veli~ine matice,veli~ine jajnika i brojajajovodnih cjev~ica u njima

God

ina

IV/B

roj 1

0/Sa

raje

vo 2

004.

34

PP~~eellaarrsskkaa iissttrraa`̀iivvaannjjaa,, rrjjee{{eennjjaa ii uussaavvrr{{aavvaannjjaa

na takve matice uglavnomnema primjedbe. Me|utim,mi znamo da je rojidba up~elinjem dru{tvu prirodanproces ali posljedicauglavnom negativnih ~inilacaod kojih je naj~e{}i uzrokmatica. Samim tim mi ne poz-najemo majku te matice aliznamo da je rojidbena mati-ca geneti~ki optere}ena rojid-benim nagonom koji }e seprenijeti na sljede}u gen-eraciju matica i p~ela.

Kada se u tri generacijekoristi rojidbena matica,onda }e i u ~etvrtoj generacijiiz ko{nice zasigurno izletjetiroj a dru{tvo }e se rojiti nejedanput nego vi{e puta, svedo same propasti p~elinjegdru{tva, ukoliko p~elar ne

interveni{e. Ukoliko je p~elin-je dru{tvo pred rojidbu jako(brojno), onda matica zala`eveliki broj mati~njaka palarve ne prime dovoljnukoli~inu mati~nog mlije~a.Jedno je sigurno: roj na granidonosi najmanje tri rojamanje u ko{nici (ovajpodatak sam za sebe najbol-je govori da je takva maticanajskuplja).

Matici koja je uzgojena ure`imu tihe zamjene, mo`e sestaviti sljede}a primjedba:naj~e{}e do tihe zamjenedolazi radi slabog kvalitetamatice bez obzira da li jestara ili mlada a znamo da setime i prenose geneti~keosobenosti na k}erku-maticu.Ako u tihu zamjenu ulazi mat-

ica o{te}ena od stranep~elara (ili zato {to je stara,ali je p~elar znao da je to bilakvalitetna), njenoj k}erki-matici ne mogu se staviti ve}eprimjedbe.

P~elari ~esto isjecajumati~njake bilo da su prinud-ni, rojidbeni ili iz tihe zam-jene, ne vode}i mnogora~una o tome koliko su timati~njaci stari. Kada ih isi-jeku iz rama obi~no ih stavlja-ju na ko{nicu, ponovo nevode}i ra~una da je maticaizlo`ena suncu i da }e sigurnobiti o{te}ena. Kada ihprenose to obi~no ~ine u ne-kakvoj kesi. U svim tim slu-~ajevima de{avaju se sljede}estvari: ako ste mati~njak isjek-li 14-og dana i to pravilnou~inili bez njegovogo{te}enja, pa ste ga potomokretali u ruci ili u kesi, mati-ca je o{tetila krila i ne}e mo}iletjeti i oploditi se.

Kori{tenje mati~njaka uoplodnjaku kojeg ste tekformirali nije dozvoljeno.Takva }e se matica izle}i sazadr{kom, nekad i vi{e odjednog dana a sigurno }e bitimanje ili vi{e o{te}ena. Uzgojselekcioniranih maticaproizvodi se u principu premauzgoju koga vr{e p~ele u tihojzamjeni.

(Detaljno o uzgoju matica,kako se dobija ne samokvalitet matice nego i kvalitettrutova i p~ela radilica,pro~itajte u knjizi “Uzgojselekcioniranih matica po sis-temu TF” od istog autora.)

Godina IV/Broj 10/Sarajevo 2004.

35

PP~~eellaarrssttvvoo uu ssvviijjeettuu……

Prvo, nekoliko rije~i opropisima… P~elinji pro-izvodi (med, pelud, pro-

polis i mati~na mlije~) pokanadskim propisima ubraja-ju se u hranu i kontrolira ih“Health Protection Branch ofHealth Canada” i moraju bitiu skladu s “Food and DrugsRegulation” (pod “drugs”misli se na lijekove). Ti propisise odnose na prodaju hrane,lijekova i kozmetike s tim dase provjeravaju naljepnice,pakiranje i prodaja tih proiz-voda te ograni~ava sadr`ajraznih dodataka, konzer-vansa s ostacima (rezidiuma)pesticida, prirodnih toksina idrugo.

Med je uz to standardiziranprema boji, a po kakvo}irazvrstan je u tri kategorije posaveznim ili podru~nim mjer-ilima. Med prodan izvan po-krajine u kojoj je proizveden,med za izvoz i uvozni meduskla|en je saveznim propisi-ma, a med prodan lokalno-pokrajinskim. Naljepnica mo-ra ozna~avati ne samo ime iadresu tvrtke, te`inu meda,nego i kategoriju kakvo}e

(Canada No 1, No 2, No 3ovisno o sadr`aju vlage i stra-nih tvari u medu i boju (svi-jetli, zlatni, ambra i tamni).Osoba koja odre|uje vrstumeda i boju meda mora imaticertifikat.

Strategija prodaje medaStrategija prodaje meda,

naravno ovisi o koli~iniproizvodnje pojedinogp~elara. Veliki proizvo|a~inekada posjeduju vlastitepogone za pakiranje meda isami se brinu za distribuciju umaloprodaji. Drugi, prodajumed veletrgovcima za daljnjiproces grijanja, filtracije ipakiranja.

U prvom slu~aju proizvo-|a~ mora imati certifikat zagradiranje, a u drugom slu-~aju taj proces pada naveletrgovca.

Ina~e, u Kanadi se malip~elari smatraju oni kojiimaju 250 (i manje) ko{nica.^ak oko 20 % koji proizveduti mali proizvo|a~i, proda sena malo izravno potro{a~u.Tako prodani med ne podli-je`e ni saveznim ni pokrajin-skim propisima. Naljepnicamora imati ime proizvo|a~a,te`inu, ali ne i gradaciju pre-ma kakvo}i i boji. Naj~e{}etakve etikete ozna~avaju icvjetno prijeklo meda. Mjestaza takvu prodaju jesu:

God

ina

IV/B

roj 1

0/Sa

raje

vo 2

004.

36

Kanadskaiisskkuussttvvaa

BBuudduu}}ii ddaa jjee kkoodd nnaassvvee}}iinnaa pp~~eellaarraa uu kkaattee-ggoorriijjii mmaalliihh pprrooiizzvvoo-||aa~~aa mmeeddaa,, iisskkuussttvvaa iipprroobblleemmii ssaa kkoojjiimmaa sseessuuoo~~aavvaajjuu ttaakkvvii pp~~eellaa-rrii uu ssvviijjeettuu,, ssiigguurrnnoo ddaassuu zzaa ssvvee ddrraaggooccjjeennii..TTeekksstt kkoojjii sslliijjeeddii ggoo-vvoorrii oo pprrooppiissiimmaa,, ssttrraa-tteeggiijjii pp~~eellaarreennjjaa ii pprroo-ddaajjii mmeeddaa uu KKaannaaddii..

SSttrraatteeggiijjaa pp~~eellaarreennjjaa uu KKaannaaddii

p~elarov dom, p~elinjak, pos-tolja uz cestu, tr`nice, bo`i}nisajmovi i sl. Iako taj med nemora biti gradiran, zdrav-stveni }e inspektori povre-meno na~initi iznenadne pre-glede na mjestu vrcanja ipakiranja (naro~ito paze}i pritom na sanitarne uvjeteprocesa), pregledati posu|e ukoje se nata~e med, a pone-kad uzeti i uzorak meda naanalizu.

Podaci o prodaji medaKanadski ured za statistiku

daje zanimljive podatke, kojise odnose na prodaju meda:

-med upotrebljava spora-di~no 67 do 88% stanovni-{tva;

-samo 30% koristi med vi{eod jedanput sedmi~no;

-pove}anjem porodice obi-~no raste i potro{nja meda;

-porast potro{nje medauvjetovan je i boljom obavi-je{teno{}u potro{a~a i rastom`ivotnog standarda;

-66% potro{a~a kupujemed u staklenkama od polakilograma;

-najvi{e meda potro{i sezimi;

-69% potro{a~a kupujemed u trgovinama s namirni-cama.

Potro{a~i koji kupuju med utrgovinama tro{e oko 1 kgmeda na godinu, a potro{a~ikoji kupuju med kod p~elaratro{e prosje~no od 3 do 4 kgna godinu.

Neki od tih podataka vrlosu va`ni za malog proiz-vo|a~a i on ih mora imati naumu kad planira osobnuproizvodnju.

Ima niz problema koji se~esto ponavljaju pri takvoj

prodaji meda na malo, o~emu }e biti rije~i u nastavku(naravno, koliko to dozvolja-va novinski tekst).

Opskrba tr`i{taVe}ina mladih p~elara u

Kanadi su vrtlari ili farmeri,koji iz hobija dr`e u vrtu ilivo}njaku 2 do 5 ko{nica.Proizvedeni med }e upotrije-biti za vlastite potrebe, a vi{ak}e prodati susjedima, rodbinii prijateljima. Takva prodajaje sezonska i takav p~elar-hobist ne ula`e mnogo trudau studiranje i razvoj tr`i{ta.Ozbiljan p~elar, naprotiv,proizvodi znatno ve}e koli~inemeda (iako je u skupini malihproizvo|a~a) i mora posvetitivi{e brige prodaji, ali tako|er

treba osigurati dovoljne ko-li~ine meda kako bi u sezonizadovoljio svoje tr`i{te.

Zanimanje potro{a~aPo~etnici ~esto ponavljaju

istu pogre{ku. P~elar izvrcamed, ispi{e pred ku}u plo~u''Med za prodaju'' i postavistol na kojem je med izlo`enu kori{tenim staklenkama odd`ema, krastavaca ili pak uplasti~nim posudama od sla-doleda, instant-kafe i sl. (~e-sto jo{ s originalnim naljepni-cama). To je najbolji na~in dase odbije potro{a~. Za uspje-{nu prodaju med mora biti nesamo dobre kakvo}e, nego ipakiran u ~istu (privla~nu)ambala`u. Ako je to finansijs-ki mogu}e, po`eljno je staviti

Godina IV/Broj 10/Sarajevo 2004.

37

PP~~eellaarrssttvvoo uu ssvviijjeettuu……

lijepu naljepnicu koja }e uvi-jek privu}i pozornost.

Cijena medaI ovdje po~etnici naj~e{}e

grije{e… P~elar }e prije pro-daje svog meda oti}i u trgov-inu, zabilje`iti cijene razli~itihvrsta meda i ambala`e i onda}e odlu~iti o cijeni svog meda.U pravilu stavlja ni`u cijenuod one u trgovini, misle}i da}e tako lak{e prodati svojmed. Me|utim, ovo je sasvimpogre{no…

Zdrava konkurencija sera|a iz kvalitetne ponude, ane iz stalne utrke za ni`imcijenama. Na p~elaru je dapotro{a~a uvjeri kako je nje-gov med kvalitetniji i da jespecifi~an za to mjesnopodru~je. Nikada se ne smijepoku{avati uvjeriti potro{a~ada je p~elarov med kakvo-}om sli~an onom u trgovini.Naprotiv, treba upozoriti da jenjegov med jedinstvenekakvo}e dobiven od medono-snog bilja tog kraja. Trebaimati na umu putnike izdrugih krajeva, koji uvijektra`e pone{to specifi~no izkraja u kojem borave, pa im

se na taj na~in mo`e ponudi-ti doma}i med, kao jedinstvengurmanski proizvod u privla-~noj ambala`i. Dakle, dr`atikakvo}u i ne podcijeniti svojproizvod!

Po{tenje i p~elarska etikaU promociji svog proizvoda

p~elar mora biti izuzetnovisokih moralnih kavliteta,mora biti po{ten i prema sebii prema drugima… Nikadane bi smio upotrijebiti la`nureklamu za svoj proizvod, adodavanje {e}ernog sirupamedu, ne samo da je preva-ra, nego mo`e i posve uni{titivlastito tr`i{te (ugro`avanjezdravlja konzumenta meda itrajno gubljenje povjerenjakupaca).

StrpljenjeU Kanadi ka`u: ”Ni{ta {to

vrijedi ne dolazi jeftino”. Takoje i razvoj mjesnog tr`i{ta zaosobni proizvod dugotrajan imukotrpan proces. Stari, is-kusni p~elari ka`u da jerazvoj p~elarskog posla za-pravo dugotrajan, trideseto-godi{nji proces. Prvih 10 god-ina u~i se p~elarenje, ula`e seu opremu i razvoj p~elinjaka.Drugih 10 godina je vra}anjeulo`enog kapitala, a tek tre}udeceniju trebalo bi u`ivati uplodovima svoga rada, nar-avno, pod uslovom da jep~elar i dalje aktivan i u tomposlu- uspje{an.

Na kraju, `elio bih dodatinekoliko misli kako potaknutizanimanje za med na mjes-nom podru~ju:

-Upotrijebi neko mjesnoime za med na naljepnici;

-Reklamiraj med u mjesnimnovinama (napi{i ~lanak osvom p~elarenju, koristimakoje daje p~ela);

-Izlo`i med na dobroposje}enim mjestima (orga-niziraj sat s djecom u {koli ipri~aj im o p~elama i medu);

-Organiziraj izlet za ve}uskupinu, nude}i ~aj s medom,medenjake i med u ~a{ama;

-Pri prodaji organiziraj pro-daju vi{e proizvoda (med,kremasti med, medovina,svije}e i ukrase od voska);

-Mjesto prodaje, kao iosoba koja to radi trebaju bitibesprijekorno uredni i ~isti;

-Pripremi osobita pakiranjaza darove- Bajram, Bo`i},Uskrs i ostale prigode. Privla-~na staklenka meda s malocelofana i zlatnom trakom(dopusti ma{ti i umje{nosti daradi za tebe) privu}i }e kupca,a tebi donijeti korist.

(Izvornik: “Hrvatska p~ela”,2001., aut. Vladimir Cukor)

God

ina

IV/B

roj 1

0/Sa

raje

vo 2

004.

38

EEvvrrooppsskkaa iisskkuussttvvaa……

Prema novim propisima uve}ini evropskih zemalja,med je uvr{ten u namir-

nice kao {to su npr. jaja, ribe,meso itd. To prakti~no zna~i,da je zbog za{tite potro{a~apoo{trena kontrola njegovekvalitete. Na~ela HACCP-Hazard analysis and criticalcontrol points (Analiza opas-nosti i prevladavanja kriti~kihta~aka) uvode se i u p~elarst-vo.

Nakon sprovedene alalize,dobra obavijest za slovenskep~elare bila je da niko uEvropskoj uniji zbog tih novih

propisa nije trebao zatvoritip~elinjak. Evropske zemlje sepo strukturi p~elara jako raz-likuju. Tako su u nekimauglavnom profesionalni p~e-lari, npr. u Gr~koj, [paniji a

djelimi~no u Francuskoj iItaliji. U drugim dr`avamave}ina p~elari s manjim bro-jem ko{nica, npr. u Njema-~koj, [vicarskoj, Austriji itd.Budu}i da se interesi tih dviju

Godina IV/Broj 10/Sarajevo 2004.

39

Prodajameda

DDaannaass ssee uu pp~~eellaarrssttvvuuppoojjaavvlljjuujjuu nnoovvii pprroobbllee-mmii.. NNaa pprrvvoomm mmjjeessttuujjee ttrrggoovviinnaa mmeeddoomm iizzaa{{ttiittaa ppoottrroo{{aa~~aa.. SSjjeeddnnee ssttrraannee jjaavvlljjaa sseessvvee vvee}}aa ppoonnuuddaa mmee-ddaa iizz rraazzllii~~iittiihh ddiijjeelloovvaassvviijjeettaa,, aa ss ddrruuggee ssttrraa-nnee nnaarroo~~iittoo eevvrrooppsskkeeddrr`̀aavvee ssvvee vvii{{ee ssppoozz-nnaajjuu vvaa`̀nnoosstt pp~~eellaarr-ssttvvaa.. PPrroossttoo,, nnaarrooddsskkiirree~~eennoo:: mmeedd mmoo`̀eemmoouuvvoozziittii,, aa oopprraa{{iivvaannjjee((nnee ssaammoo vvoo}}aakkaa iirraattaarrsskkiihh kkuullttuurraa,, nnee-ggoo oopprraa{{iivvaannjjee oopp}}ee-nniittoo)),, nnee mmoo`̀eemmoo uuvvoo-zziittii.. TToo jjee ggllaavvnnii rraa-zzlloogg ddaa nnaapprreeddnnee eevv-rrooppsskkee ddrr`̀aavvee nnee ppoo-dduuppiirruu ssaammoo ooppssttaa-nnaakk,, nneeggoo ii rraazzvvoojjssvvoogg pp~~eellaarrssttvvaa..

PPrrooddaajjaa mmeeddaa

struktura u nekim pojedinosti-ma razlikuju, za Sloveniju suzna~ajna naro~ito iskustva sasli~nom strukturom, tj. prven-stveno nekih srednjoevrop-skih zemalja npr. [vicarske iNjema~ke…

[vicarskaProdaju {vicarskog meda

p~elari imaju u svojim ruka-ma, ve}inu prodaju sami bezposredovanja trgovaca. Jedi-nstven znak kvalitete dodjelju-je se na temelju terenske ana-lize, koju provode pregleda~iza med. Godine 1999. brojpregleda~a se pove}ao na163. [vicarski p~elarski savez~vrsto sura|uje s P~elarskimistra`iva~kim institutom uLiebefeldu, koji se brine o izo-brazbi pregleda~a, a tako|erproizvodi razli~ite analizemeda. Etikete za med nisujedinstvene jer se misli da jetime omogu}eno nagla{a-vanje u`eg zemljopisnog po-rijekla. Prodajne cijene {vic-arskog meda za na{e razm-jere prili~no su visoke, jerkilogram meda stoji pribli`no21 {vicarski franak. Cijene seformiraju neovisno o stvarnojponudi na temelju proizvo-|a~ke cijene izra~unate naproizvodnom p~elinjaku, akoristi ih ve}ina p~elara. Iakoje [vicarska vi{enacionalnadr`ava, jako se nagla{avapripadnost dr`avi.

Njema~kaNjema~ka uvozi velike

koli~ine meda. Posljednjihgodina poo{tren je nadzormeda neposredno pri uvozu.Naro~ito je odjeknula zabra-na uvoza meda iz Kine,patvorenje meda i vra}anje

velikih koli~ina argentinskogmeda, jer je sadr`avaoostatke sredstava za suzbijan-je p~elinjih bolesti i {tetnika.Zanimljiv je bio i zahtjev zapovla~enje dijela kanadskogmeda, jer je sadr`avao osta-tke antibiotika. Vra}anje irazlozi vra}anja bili su objav-ljeni u medijima.

Op}enito, cijene meda uprodaji na malo u Njema~kojsu od 2 do 13 eura po kilo-gramu (dakle, izme|u 4 i 26KM). Najjeftiniji su medoviuvezeni iz egzoti~nih zemalja,a najskuplji je med jele i

jesenskog vrijeska. Med senaj~e{}e puni u staklenke od0,5 kilograma. Prema pori-jeklu njema~ki med je privrhu cjenovnika, a slijede{panjolski, kanadski, novoze-landski, ma|arski, gr~ki itd.Njema~ki p~elar ima pros-je~no po 10 ko{nica, a od100.000 p~elara profesional-nih je samo 300.

Za Njema~ku je zna~ajnoda ~ak 92% ukupno proizve-denog doma}eg medap~elari prodaju kod ku}e.Ve}ina tog meda je opremlje-na njema~kom za{titnommarkom, a puni se u jedin-stvene, isto tako za{ti}enestaklenke. Manje p~elarauklju~eno je u tzv. ”bio”odnosno ”eko” linije, {to satr`i{ne ta~ke gledi{ta postajesve zanimljivije. Uz bolje lje-tine, naro~ito na slabije nase-ljenim podru~jima, ne{to semeda prodaje i ve}im trgo-va~kim preduze}ima ili ugov-orenim punionicama, pa senjema~ki med ponekad na|ei u specijaliziranim dijelovimavelikih robnih ku}a.

Za prodaju meda kod ku}ene treba napraviti nikakveanalize. Upravo zbog togaNjema~ki p~elarski savez(DIB) sam napravi vi{e hiljadakontrolnih analiza u godini.Njema~ki p~elari su prijedvije godine slavili 75. obljet-nicu jedinstvene kontrolnemarke ECHTER DEUTSCHERHONIG. U njema~koj kaojedini p~elinji proizvod samotaj med ima pravo koristitilogotip CMA (Central Mar-ketinggeselischaft der deu-tschen Agrarwirtschaft mbh)kao jasan dokaz strogih kon-trola na temelju zahtjeva

God

ina

IV/B

roj 1

0/Sa

raje

vo 2

004.

40

EEvvrrooppsskkaa iisskkuussttvvaa……

CMA i Njema~kog p~elarskogsaveza. P~elari su jako pono-sni na pravo kori{tenja znakaCMA. Strogi interni nadzorosigurava, da je u za{ti}enojstaklenki zaista visoko kvalite-tan njema~ki med. Za{titinunaljepnicu dobiju samop~elari- ~lanovi DIB-a prekosvojih p~elarskih organizaci-ja. Svakom p~elaru, koji trebanajmanje sto naljepnica DIBotisne i njegovu adresu.

Njema~ki p~elarski savezsvoje ~lanove opskrbljuje iraznim propagandnim mater-ijalom. Zanimljivo je vidjeti

npr. seoske tr`nice, gdje se-ljaci prodaju svoje proizvode.Izme|u svih {tandova poizgledu i ure|enosti najvi{e seisti~u {tandovi s medom iostalim p~elinjim proizvodi-ma: lijep vanjski izgled, pro-pagandni materijal, za{titnanaljepnica DIB s logotipomCMA, a prodava~ je obi~anp~elar.

AustrijaAustrija je tek prije nekoliko

godina u{la u Evropsku uniju.Pravi austrijski med u trgov-inama se te{ko dobije, pa ~ak

i u specijaliziranim trgovina-ma doma}eg meda nema.Ve}inu meda p~elari prodajusami kod ku}e i to bezprethodne analize. Samo suve}i p~elari uklju~eni u trgo-va~ku mre`u.

Austrijski p~elari mogu nal-jepnicu za kvalitetan austrijskimed kupiti u slobodnoj pro-daji. A za dobivanje za{titnenaljepnice potrebna je pret-hodna naliza na osnovu kojep~elar dobiva certifikat kojimu daje prevo upotrijebitiza{titnu naljepnicu s kontrol-nim brojem OIB, tj. Austri-jskog p~elarskog saveza.

Za{titnu naljepnicu, dobi-venu na osnovu certifikataodnosno analize, koristi ne{tomanje od 10% austrijskihp~elara. Prije 2-3 godine uve-li su i posebne staklenke zaaustrijski med, me|utim, nji-hova upotreba jo{ nijezapo~ela. P~elari kod ku}eprodaju svoj proizvod prib-li`no po 120 Asch za kilo-gram (oko 10 eura ili 20 KM),a u trgovinama 1 kg staje od25 (za med nepoznatog pori-jekla) do 130 Asch (za uastri-jski tamni med).

(Izvornik: “Slovenski ~ebelar”,12/00)

Godina IV/Broj 10/Sarajevo 2004.

41

ZZaa hhoobbiissttee::

Naslije|ivanje[ta se doga|a kada matica

po~ne smanjivati svoju repro-dukciju? Ipak, ona ne mo`ezauvijek nastaviti polagati2.000 jaja na dan. Nakonsvoje druge godine onapo~inje usporavati. P~ele hra-niteljice koje ju okru`uju osje-te njezinu slabost. One pre-nesu tu informaciju radilica-ma, koje to odmah pro{iredalje. Po nekom nepoznatompostupku odlu~ivanja, zajed-nica odlu~i zamijeniti maticu.Radilice izlu~uju dodatne koli-~ine mati~ne mlije~i u desetakstanica, u koje je maticanedavno polo`ila jaja iz kojihbi se trebale razviti radilice.

Ova dodatna koli~inamati~ne mlije~i- radilice stav-ljaju ne{to mati~ne mlije~i usvaku stanicu- pretvara jajaradilice u jaje iz kojeg }e serazviti matica. Nadalje, mati-~na mlije~ se pola`e u staniceu vremenskim nizovima takoda se matice izlegu s nekolikosati razmaka. Za 16 dana (zarazliku od 21 koliko trebaradilici), izlegne se nova mati-ca. Radilice obi~no ve} dotada ubiju staru maticu, aliako to nisu u~inile, prvizadatak nove matice jest dase bori i ubije svoju majku.Nakon toga ona uni{tavaostale mati~njake te preuzimavlast u zajednici i tu ostaje

sljede}e dvije godine.Vremenski odre|eni nizoviosiguravaju vladara zajed-nice. Na taj na~in zajednica uko{nici stvara svoj ciklus iosigurava kontinuitet.

Svadbeni letNakon {to nova matica

ukloni svoju konkurenciju,odlazi na nekoliko pohodaizvan ko{nice. To se nazivasvadbenim letom. Zajednicaosjeti njezin odlazak kada

God

ina

IV/B

roj 1

0/Sa

raje

vo 2

004.

42

^̂aarroolliijjaap~elinjaka

MMnnooggoo jjee rraazzllooggaazzbboogg kkoojjiihh ssee ppoojjeeddiinn-ccii ppoo~~iinnjjuu bbaavviittii pp~~ee-llaammaa.. NNeekkii vvoollee ddooddaa-ttnnuu zzaarraadduu,, ddrruuggii ssuunnaauu~~nniiccii aammaatteerrii,, nneekkiippaakk uu`̀iivvaajjuu bbiittii lljjeettii nnaaoottvvoorreennoomm…… NNeekkoolliicciinnaa nnjjiihh ppoozz-ddrraavvlljjaa pprroojjeekkttee kkoojjiissee ooddnnoossee nnaa rraadd ssddrrvveettoomm,, kkoojjii ddoollaazzii ssttiimm.. AAllii,, bbeezz oobbzziirraa nnaammoottiivv,, ssvvaakkii hhoobbiissttmmoorraa dduubbookkoo uu sseebbiinnoossiittii oossjjee}}aajj zzaa ddiivv-lljjeennjjee,, zzaa ~~uu||eennjjee,, zzaa~~aarroolliijjuu pp~~eellaa.. IIaakkoo sseeoovvaa aakkttiivvnnoosstt tteemmeelljjiinnaa nnaauuccii,, ppoossttoojjee ddiijjee-lloovvii kkoojjee nnaauukkaa nneemmoo`̀ee pprriikkllaaddnnoo oobbjjaa-ssnniittii.. AAkkoo nnii{{ttaa ddrruuggoo,,tteekksstt kkoojjii sslliijjeeddii ppoommoo-}}ii }}ee hhoobbiissttiimmaa ddaabboolljjee rraazzuummiijjuu ssvvoojjuusskklloonnoosstt……..

TTaa nneevvjjeerroovvaattnnaa ssttvvoorreennjjaa- pp~~eellee

matica odleti u zrak na mjes-ta okupljanja trutova, gdje~ekaju trutovi iz mnogihzajednica. Kako oni prona-laze i odre|uju sparivali{tanije poznato. Mlada maticaleti sve vi{e dok se ne spari snajbr`ih 10 ili 15 trutova, kojiodmah nakon toga uginu. Ume|uvremenu, matica jeoplo|ena. Vra}a se u ko{nicui mo`e do`ivotno le}i punukoli~inu jaja. Ironi~no je datrutovi, koji su zaslu`ni zaobnavljanje zajednice nikadane do`ive da vide rezultate.

Ubijanje trutaPreostali trutovi koji nisu

uspjeli uhvatiti maticu (mo`dajedna ili dvije hiljade njih),vra}aju se u svoje ko{nice.Tokom sezone oni ne radenego konzumiraju ogromnekoli~ine meda, te narastu ipostanu nezgrapni sudaraju}ise s radilicama u ko{nici.Ka`e se da postanu pijani odmeda. U ranom septembru,kada radilice usporavaju svojmahniti tempo rada i kadauvide stanje zajednice (ugla-

vnom kada uvi-de da ti momcinisu napravilini{ta ~ime bipridonijeli op}ojdobrobiti zajed-nice) odlu~e damoraju na{topoduzeti. Otrg-nu im krila i no-ge i izbace ih izko{nice- sve dojednoga. Ko ka`e da zabu-{anti ne dobiju ono {to suzaslu`ili?

Zimsko klupkoPred hladnu zimu p~ele se

skupljaju u klupko. Formirajumasu u obliku kugle zakuglanje, s maticom i njezin-im pratiteljicama u sredini.Da bi osigurale toplinu, p~eledr{}u, tj. mi~u mi{i}ima, ne{topoput na{eg drhtanja. Tostvara energiju. P~ele se prih-vate jedna za drugu u niskojformaciji i to drhtanje pret-vara se u toplinu. One zagri-javaju cijelo klupko i u febru-aru, kada matica po~inje le}ijaja p~ele podignu tempera-

turu u sredini klupka do 340C.Nakon toga one odr`avajutemperaturu tako {to se {ire iliskupljaju u klupku. Toplinakoja isijava dovoljna je dasa~uva p~ele koje su na van-jskim dijelovima klupka odsmrzavanja. Da bi se p~elehranile klupko se kre}e ukrugi p~ele se hrane zalihamameda. Tokom prosje~ne zimepojest }e 30 kg meda. To sezove domi{ljatost u svhuopstanka.

Orijentacijski plesUnutar ko{nica, nasuprot

okvira, p~ele skuplja~ice izvo-de orijentacijski ples. Saku-plja~ice prenose drugim p~e-lama informaciju o ta~nompolo`aju nalazi{ta nektara.Iako tu ima neslaganja, sma-tra se da ugao trupa p~elepokazuje odnos prema sun-cu, a brzina pokreta- uda-ljenost. Kako god bilo, ta seinformacija prenosi sakup-lja~icama koje lete izravno nato podru~je i donose nektar.Kako komunikacija mo`e bitigenijalna!

Roj Kada postane prekobrojna,

zajednica razmi{lja o rojenju.To se obi~no doga|a u majuili junu, ali poznato je da sep~ele roje i u septembru. [ta

Godina IV/Broj 10/Sarajevo 2004.

43

ZZaa hhoobbiissttee::

se doga|a ako radilice pove-}aju nekoliko stanica u sredi-ni okvira i dodaju mnogomati~ne mlije~i? Izlegne senova matica i ona prisvajazajednicu. Ne{to prije negolise mlada matica izlegne,stara matica odlazi s dobrimdijelom zajednice. Zajednicapronalazi nov dom i (vrlo~esto) staru maticu uskorozamijeni nova. ^esto manjirojevi ostaju s preostalim ma-ti~njacima. To je jedan odna~ina prirode da osiguraopstanak.

Podjela poslovaKada pogledate okvire

pune p~ela oni izgledaju kaohaos. Masa p~ela koje sekre}u svaka svojim putem beznekog pravilnog kretanja. Ali,taj izgled vara jer se p~eleubrajaju me|u najorganizo-vanije kukce. Zapravo, svakap~ela ima posao koji obavlja.Postoji nekoliko kategorijaradilica. Postoje: ~ista~ice,pratiteljice matice, njegov-ateljice legla, skuplja~ice,ku}ne p~ele koje preuzimajumed od skuplja~ica i punestanice, ku}ne p~ele koje ven-tiliraju nektar, sve dok udio

vlage ne budeoko 18%, gra-diteljice kojepoklapaju sta-nicu s medom,stra`arice i iz-vi|a~ice.

A ko govoriradilicama kojiposao trebajuraditi? Svakaradilica obav-lja svaki posao,ovisno o staro-sti. Ona po~ne

s ku}anskim, najni`im pos-lovima i u posljednjoj tre}inisvog `ivota radi najboljiposao, skuplja hranu i u tomposlu mo`e biti vani okru`enacvije}em. Prema nekom taja-nstvenom postupku, p~eleu~e {ta trebaju raditi i kadatrebaju pre}i s jedne vrsteposla na drugu. Na taj na~inone u`ivaju u raznolikosti iizbjegavaju istro{enost koju bimoglo uzrokovati fokusiranjena samo jednu vrstu posla.

Vo|stvo maticeMatica nije samo osni-

va~ica zajednice, ona jetako|er apsolutni vladar. Akobismo uni{tili maticu, ko{nicabi bila opusto{ena. Ako zaje-dnica ne bi dovoljno brzouspjela uzgojiti novu maticu,uginula bi. Ali, kako maticaupravlja svime? Putem fero-mona, tj. pomo}u mirisa.Matica izlu~uje feromone injezine pratiteljice timare-njem njezinih dla~ica {ire fer-omone po cijeloj ko{nici. Iakonije potpuno jasna funkcijatih mirisa, mislimo da oniradilicama pru`aju sigurnost,odra`avaju zajednicu usredo-to~enom i omogu}avaju

osje}aj stabilnosti. Ako uljeznapadne zajednicu, feromonisu ti koji daju upozorenje.Nije li ~udesno kako umiru-ju}i miris mo`e zna~iti takopuno u svijetu kukaca?

Ravnote`a populacija-hrana

Jedan od velikih problemas kojima se suo~avaju mnoginarodi jeste uravnote`enjebroja stanovnika (pripadnikaodre|ene nacije) i koli~inehrane neophodne da se oniprehrane. Kako to rade p~eleu ko{nici? One to posti`utako {to rade prema {ablonu.Na svaki okvir matica pola`ejaja unutar polukruga, pokri-vaju}i otprilike pola povr{ineokvira. Preostali dio okviraradilice popunjavaju uskimprstenom peluda uz polukruglegla i onda pune stanicemedom. Radilice to rade naobje strane okvira i na svimokvirima. Ako matica pola`ejaja u tre}em kvadratu okvira,radilice }e popuniti okolnestanice medom. Na taj na~in,odnos populacije premahrani uvijek je 1:1.

Proizvodnja vi{kaKako posti`emo da p~ele

proizvode vi{ak hrane? Pre-varimo ih dodaju}i im vi{eokvira za med. Radilice, uvi-jek produktivne, poku{avajusvaku slobodnu stanicu pop-uniti nektarom i pretvoriti gau med. Njihov je cilj stvoritisavr{eno poklopljene okvire,pretrpane medom. Takva jeproizvodnja kod p~ela. Zna-ju}i da p~elama treba 30 kgmeda da bi pre`ivjele zimu,krademo im njihov vi{ak.

God

ina

IV/B

roj 1

0/Sa

raje

vo 2

004.

44

PPrroovvjjeerriittee ssvvoojjee zznnaannjjee iizz pp~~eellaarrssttvvaa::

@ivotni prostor p~elaBroj 9,5 mm je vrlo va`an

broj. Svaki hodnik je {irokta~no 9,5 mm prostora, i toje tako da bi se p~ele moglekretati. U umjetnim ko{nica-ma, p~ele lako stvaraju `ivot-ni prostor tako da izvuku sa}ena okvirima ta~no koliko imtreba. Ali, pogledate li udivlju ko{nicu, vidjet }ete sa}ekako visi na razmaku ta~no9,5 mm. To zahtijeva istan-~anu vje{tinu gra|enja, ap~ele je imaju.

Ve~ernje odmaranjeZa vru}ih ve~eri p~ele

iza|u iz ko{nice i odmarajuse. Le`e na ulazu u ko{nicu itvore bradu koja visi s leta ipri~vr{}ena je za prednjustranu ko{nice, proizvode}iglasno i zadovoljno zujanje.Kakvo veselje, ako mo`eteu`ivati u ve~ernjem povjetar-cu s prijateljima. Ali, p~elezapravo rade 24 sata uzodmore. Unutar ko{nice, onepretvaraju nektar u med, ~istei brinu se za leglo. Nakon {tose neko vrijeme odmaraju naletu, p~ele se vra}aju svomsvakida{njem poslu, a zam-jenjuju ih druge.

Nauka ili ~arolija (?),izaberite sami. U me|uvre-menu, p~ele nas opstkrbljujuhranom koja je uvijek zan-imljiva i poti~e razmi{ljanje.Tako ja to vidim.

(Howard Scott za “American Bee Journa”,

2001.)

Godina IV/Broj 10/Sarajevo 2004.

45

KKrroozz oovvaajj kkrraattkkii kkvviizz ppookkuu{{aajjttee ooddggoovvoorriittii nnaa nnaavveeddeenniihhddeesseett ppiittaannjjaa.. ZZaa ssvvaakkii iisspprraavvaann ooddggoovvoorr ddoobbiijjaattee- jjeeddaannppooeenn,, aa nnaa kkrraajjuu ppoonnuu||eenniihh ooddggoovvoorraa ppoogglleeddaajjttee rreezzuullttaatt……

PITANJA:1. Koja je najpoznatija rasa p~ela na podru~ju koje obuhvata ter-

itorij nekada{nje Jugoslavije?2. U ~emu p~ela donosi nektar sa cvije}a?3. Koliko je potrebno p~elinjih letova da bi se sakupio kilogram

meda?4. Za{to p~ele bje`e od dima?5. [ta zna~i izraz ''dresura p~ela''?6. Koliko p~ela ima nogu i koja je njihova funkcija?7. Koji nau~nik je prvi de{ifrovao ''govor'' p~ela?8. Koje boje p~ele razlikuju?9.Kada i gdje se po prvi put pojavila p~elinja bolest varoza?10. Koliko matica tokom jedne godine snese jaja{aca?

ODGOVORI:1. Kranjska rasa. Porijeklom iz kranjske oblasti u Sloveniji, ova

p~ela rasprostranjena je po cijelom svijetu i u razli~itim krajevimagdje je nastalo vi{e sojeva: dalmatinski, sjeni~ko-pe{terski,{arplaninski, banatski, homoljski, pohorski itd.

2. Medni `eludac (voljka) slu`i kao rezervoar u sakupljanju ipreno{enju nektara, meda i vode. Kao poseban organ razvijen jesamo kod p~ela radilica. P~ele ga pune i kad prenose med iz jedne}elije u drugu i kad osjete neku opasnost.

3. Za kilogram meda potrebno je 100-150 hiljada p~elinjih leto-va, zavisno od vrste cvjetova.

4. Miris dima p~ele poistovje}uju sa opasno{}u od po`ara.Instinkt samoodr`avanja primorava ih da brzo napuste svoje pre-bivali{te i da za put ponesu {to vi{e hrane.

5. P~ele, ukoliko se kra}e vrijeme prihranjuju sirupom koji sadr`imiris nekog cvijeta nakon izlaska iz ko{nice rado idu na pa{u kojaima taj miris. Ovakvom dresurom stvaraju se uslovni refleksi kodradilica da brzo prona|u `eljeno medonosno polje, pove}ava sebroj p~ela koje izlije}u iz ko{nica i efikasnije se obavlja posredni~kiposao- opra{ivanje biljaka.

6. P~ela ima tri para nogu koje joj slu`e za hodanje, ~i{}enjetijela a va`nu ulogu noge p~ela imaju kod sakupljanja polena.

7. Njema~ki nau~nik prof. dr Karl Fon Frish koji se bavioistra`ivanjima o orijentaciji p~ela i njihovom sistemu obavje{tava-nja, o tome kako p~ele vide, razlikuju mirise, reaguju itd. Za svojaotkri}a 1973. godine je dobio Nobelovu nagradu za biologiju.

8. P~ele razlikuju `utu, plavu, bijelu i ultraljubi~astu (a po nekimautorima i crnu) boju. Veoma je dobro i preporu~ljivo da su pred-nje strane ko{nica, koje su poredane jedna uz drugu, obojenenekom od ovih boja, jer }e p~ele lak{e prona}i i manje }e se zali-tati u susjedne ko{nice.

9. Opasna bolest larvi, lutki i odraslih p~ela koju izaziva krpeljvarooa prvi put je na medonosnoj p~eli utvr|ena 1958. godine uJapanu. Od 1973.-80. godine ra{irila se Evropom. U na{om, kra-jevima prvi put se pojavila 1976.

10. Tokom jedne godine matica snese oko 200. hiljada jaja, aako je u punoj snazi dnevno snese i do 3.000 jaja{aca!

(Ako ste sakupili 5-6 poena va{e je zadovoljavaju}e poznavanjep~elarstva, 7-8 poena: dobro poznavanje p~elarstva, 9-10 poena:odli~no poznavanje p~elarstva)

AAnnaalliizzaa mmoogguu}}nnoossttii kkoorrii{{tteennjjaa……

Pribli`avanjem po~etkacvjetanja bagrema nas-tupa period najve}eg

anga`ovanja p~elara. U vri-jeme bagremovih pa{a ni{tane prepu{tamo slu~aju. Mud-rost slavnog knji`evnika,primijenjena na p~elarskeprilike, zna~i da ako nespre-mni do~ekamo bagremovupa{u, a ona bude izuzetna,ne smijemo re}i da nismoimali sre}e. Ona nas je pos-jetila ali mi nismo umjeli da jedo~ekamo, pa je pro{lapored nas. A kada }e sljede}iput nai}i- veliko je pitanje! Ili,ako budemo lijeni pa ne pre-selimo p~ele na rani ili kasnubagremovu pa{u, a ono ba{tada zamedi ”kao nikad”ostaje nam jedno velikokajanje i izvla~enje pouka iztoga.

Da nam se nebi ovakvestvari de{avale, blagovre-meno trebamo obi}i podru~jabagremovih pa{a u svrhuodre|ivanja lokacija zasmje{taj ko{nica. Tom pri-likom trebamo se uvjeriti ukakvoj formi je bagrem i daslu~ajno nije izmrzao (ako jebilo poznih mrazeva). Ujednoodabiremo mjesto za smje{tajko{nica i u vezi s tim se dogo-varamo sa vlasnikom parce-

le. Tada vr{imo i procjenupo~etka cvjetanja bagremana toj lokaciji.

U zavisnosti od lokacijebagremovih pa{a, nad-morske visine gdje se onenalaze, stepena osun~anostitih povr{ina, sastava zemlji{taitd., zavisi}e i po~etak cvje-tanja na pojedinim terenima.Sre}na je okolnost za p~elare{to mogu prona}i lokacijegdje se po~eci cvjetanja ra-nog, srednjeg i kasnog bag-rema me|usobno razlikuju zapo 7-10 dana. Zahvaljuju}itoj ~injenici mo`emo dobrimdijelom u toku jedne sezone,da koristimo i tri bagremove

pa{e.Posmatrano s aspekta nad-

morske visine, ranu pa{utreba tra`iti u dolinama velik-ih rijeka, srednju pa{u na oko250 metara nadmorske visi-ne, a kasnu na oko 500 me-tara nadmorske visine. Cvje-tanje bagrema, odnosno me-denje, na jednoj lokaciji obi-~no traje do 14 dana. U pri-lo`enoj tabeli prikazani sudnevni unosi nektara za vri-jeme bagremove pa{e. Priizradi tabele kori{teni suvi{egodi{nji li~ni statisti~kipodaci jednog iskusnog p~e-lara. U obzir nisu uzimanejedino rijetke izrazito lo{e

God

ina

IV/B

roj 1

0/Sa

raje

vo 2

004.

46

33 bbaaggrreemmoovveeppaa{{ee ““SSrree}}uu nnee ttrreebbaa ~~eekkaattii vvee}} jjoojj ttrreebbaammoo

sspprreemmnnii ppoo}}ii uu ssuussrreett,, kkaaddaa jjee oo~~eekkuujjeemmoo ddaannaaii||ee..””

EErrnneesstt HHeemmiiggvveejj

Od vremena kada je du`ina pupoljka bagrema 2 cm do po~etkacvjetanja, obi~no protekne oko 15 dana.

UU ssuussrreett pp~~eellaarrsskkoojj ggooddiinnii

godine, kada unosa prakti-~no nije ni bilo zbog dugotra-jnih ki{a i hladnog vremenaza sve vrijeme cvjetanja bag-rema ili kada je, daleko bilo,na samom po~etku cvjetanjajak grad potpuno uni{tio cvi-jet. Zbog toga, prikazanepodatke smatramo kao o~e-kivane prosje~ne dnevneunose nektara, koje ostvarujejedno srednje jako proizvod-no dru{tvo.

Ve} smo rekli da su po~ecimedenja ranog, srednjeg ikasnog bagrema fazno pom-jereni u prosjeku za po 8dana. A po{to najintenzivnijiunos nektara na jednoj pa{itraje oko 8 dana, odnosno odtre}eg do desetog danamedenja (to zna~i da ~imvaga na ranoj pa{i po~nenaglo “padati”, a na srednjojpa{i po~ne ''rasti'' ko{nicetreba odmah seliti). Isto va`i iza seobu sa druge na tre}ubagremovu pa{u. Zato, ispa-da da je najoptimalnije dako{nice sa prve na drugu i sadruge na tre}u pa{u selimodesetog dana medenja.

Sa ovakvim na~inom kori-{tenja tri bagremove pa{e,teoretski posmatrano, ostva-rili bismo sljede}e prinosemeda:

-na prvoj pa{i 40,4 kg-na drugoj pa{i 37,8 kg-na tre}oj pa{i 43, 8 kg____________________Ukupno: 122,0 kg

Ako bismokoristili ”samo”dvije bagremo-ve pa{e (prvu itre}u) onda bis-mo ostvarili uku-pan prinos od92,8 kg. Razlika u prinosu je29,2 kg u korist kori{tenja tribagremove pa{e. Ako uman-jimo ovu razliku za 30% naime tro{kova jedne seobeko{nica i pove}ane potro{njemeda od strane p~ela priseobi i naknadnom orijenta-cionom letu, razlika je opetpreko 20 kg po jednojko{nici. A to je koli~ina medakoju nikako ne smijemozanemariti.

Me|utim, sve ovo u vezi smaksimalnim iskori{tenjembagremove pa{e, sigurno netreba uzimati ”zdravo zagotovo”, jer svaka godina je''pri~a za sebe'' i ima svojespecifi~nosti kako u pogledudnevnog intenziteta lu~enjanektara tako i u pogledudu`ine medenja. Iznijetepodatke trebamo posmatratiorijentaciono, a u toku svakesezone da precizno pratimostanje medobranja i prematome se trebamo pona{ati.

Godina IV/Broj 10/Sarajevo 2004.

47

TTaabbeellaa:: DDnneevvnnii uunnoossii nneekkttaarraa zzaa vvrriijjeemmee bbaaggrreemmoovvee ppaa{{ee

Dani 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

Dnevniunos kg 0,7 1,9 3,2 3,2 3,5 6,8 7,5 6,5 5,0 2,1 2,0 2,0 1,8 0,2

PPiissaannaa ii nneeppiissaannaa pprraavviillaa mmee||uu pp~~eellaarriimmaa::

-OOp}e odredbe:

^̂llaann 11.. U cilju daljeg razvoja p~e-

larske proizvodnje, a imaju}iu vidu da na{a zemlja imaizvanredne uslove za njenrazvoj, p~elari preuzimaju nasebe obavezu da uskladesvoje me|usobne odnose,odnose prema tre}im licima injihovim interesima, premap~elarskim organizacijama iprema p~elama kao biolo-{kim zajednicama.

^̂llaann 22.. P~elari se obavezuju da

stalno rade na osavremenja-vanju p~elarske proizvodnje ipodizanju produktivnosti up~elarstvu.

^̂llaann 33..Odredbe ovog kodeksa

odnose se i na p~elare kojidonose p~ele na teritorijuBosne i Hercegovine.

-SStru~no osposobljavanje:

^̂llaann 44..Stru~no osposobljavanje je

jedan od osnovnih faktora uunapre|enju p~elarskeproizvodnje. P~elari prihvata-ju obavezu stalnog vlastitogusavr{avanja, prate}i stru~nuliteraturu, na stru~nim preda-vanjima, savjetovanjima i sl.Iskusni p~elari su du`ni daprenose znanje na mladep~elare.

^̂llaann 55..Osnovne p~elarske organi-

zacije- udru`enja, nastoja}eomogu}iti prakti~no upozna-vanje p~elara sa savremenomtehnologijom u p~elarstvuosnivanjem oglednih p~eli-njaka ili osposobljavanjemp~elara- instruktora za prak-ti~nu pomo} p~elarima.

God

ina

IV/B

roj 1

0/Sa

raje

vo 2

004.

48

PP~~eellaarrsskkii kkooddeekkssOOdduuvviijjeekk ssuu mmee||uu pp~~eellaarriimmaa ppoossttoojjaallaa ppiissaannaa ii nneeppiissaannaa pprraavviillaappoonnaa{{aannjjaa.. NNaa iissttii nnaa~~iinn ppoosstteeppeennoo ssee iizzggrraa||iivvaaoo ii ooddnnooss pp~~eellaarraa pprreemmaaddrruu{{ttvveennoojj zzaajjeeddnniiccii uu kkoojjoojj ddjjeelluujjuu.. DDaannaass ssuu pp~~eellaarrii zzaaookkuupplljjeennii ii bbrriiggoommzzaa zzaa{{ttiittuu pprriirrooddee,, jjeerr nnaa ttaajj nnaa~~iinn {{ttiittee ii sseebbee.. II nnaarraavvnnoo,, nnaa pprrvvoomm mmjjeess-ttuu ddoollaazzii ssttaallnnaa bbrriiggaa zzaa uunnaapprree||iivvaannjjee pp~~eellaarrsskkee pprrooiizzvvooddnnjjee.. OOvviimm tteekk-ssttoomm ppooddssjjee}}aammoo pp~~eellaarree nnaa sskkuupp pprraavviillaa - pp~~eellaarrsskkii kkooddeekkss,, kkoojjii ppoommeennuu-ttaa ppiittaannjjaa uurree||uujjee.. TTaakkoo||eerr,, oossttaavvlljjaammoo oottvvoorreennuu mmoogguu}}nnoosstt ddaa ssvvoojjiimm pprrii-jjeeddlloozziimmaa,, pprriimmjjeeddbbaammaa ii ssaavvjjeettiimmaa ddooppuunniittee oovvaajj kkooddeekkss,, kkaakkoo bbii ssee {{ttoouussppjjee{{nniijjee pprriillaaggooddiioo zzaahhttjjeevviimmaa vvrreemmeennaa uu kkoommee `̀iivviimmoo..

PP~~eellaarrsskkii kkooddeekkss

^̂llaann 66..Nau~ni radnici u p~elarstvu

primaju obavezu da stalnorazvijaju teoretsku misao inauku o p~elarstvu omogu-}avaju}i da se nau~na dos-tignu}a primjene u prakti-~nom radu u p~elarstvu.P~elarske organizacije iudru`enja bi trebali nastojatida, u saradnji sa veterinarimai vrhunskim stru~njacima izove oblasti, formiraju ogle-dne p~elinjake sa jednomjedinom zada}om- da una-prijede p~elarstvo (uklju~uju}iselekciju p~ela i drugenau~ne prakse).

-ZZa{tita `ivotne okoline:

^̂llaann 77..Imaju}i u vidu da su intere-

si p~elara vi{estruko povezanisa ciljevima za{tite `ivotnesredine, p~elari preuzimajusljede}e obaveze:

-da osiguraju p~elinje zaje-dnice od {tetnog utjecaja pes-ticida i ostalih hemijskih sred-stava uvijek kada dobiju info-rmaciju o tretiranju bilja uokolini p~elinjaka;

-da antibiotike i ostalasredstva upotrebljavaju ulije~enju p~ela od p~elinjihbolesti na osnovu nalaza vet-erinarskih organa, u vrijemekada ovi ne bi mogli dospjetiu med koji se stavlja u promet(tretman s jeseni ili ranogprolje}a);

-da puste u promet samoone p~elarske proizvode kojine bi mogli ugroziti zdravljeljudi koji ih koriste;

-da sara|uju sa organi-zacijama za za{titu `ivotneokoline na iznala`enju na~inai preduzimanju mjera za

unapre|enje za{tite `ivotnesredine, kao i da sara|uju sdrugim organizacijama kojerade na po{umljavanju,vode}i ra~una da se pri tomda prednost medonosnombilju;

-da vr{e utjecaj na proiz-vo|a~e bilja kako bi se sma-njila upotreba pesticida ili daupotrebljavaju sredstva skra}im djelovanjem nakonupotrebe, ili takva sredstvakoja ne bi bila otrovna zap~ele;

-da posebno podsti~u pro-izvo|a~e bilja na uvo|enjetakvih biljnih vrsta koje se netretiraju za{titnim sredstvima.

-MMe|usobni odnosip~elara:

^̂llaann 88..P~elari se obavezuju da }e

sara|ivati s drugim p~elarimakoji su u najbli`em susjedstvu,kako kod stacionarnog, tako ikod sele}eg p~elarenja, i tonaro~ito na poslovima suzbi-janja grabe`i, zajedni~kogzasijavanja medonosnog bi-lja, kod utvr|ivanja i suzbija-nja zaraznih bolesti p~ela itd.

^̂llaann 99..P~elari }e posebno gajiti

dobre me|usobne odnosebez obzira na nacionalnu pri-padnost, jer, oni koji volep~elarstvo, vole prirodu i vole~ovjeka. P~elari }e nastojatida razvijaju i me|unarodnusaradnju p~elara preko svojihudru`enja, organizacija isaveza.

^̂llaann 1100..P~elari se odri~u metoda

nelojalne konkurencije na

svim podru~jima p~elarskeaktivnosti. P~elari }e sve svojeme|usobne sporove rje{avatipreko p~elarskih udru`enja iorganizacija.

^̂llaann 1111..Saglasno svojim interesima

p~elari udru`uju svoj rad isredstva u odgovaraju}e obli-ke privrednog udru`ivanja.

-PP~elarska udru`enja(organizacije):

^̂llaann 1122..P~elari se u~lanjuju u naj-

bli`e udru`enje ili p~elarskuorganizaciju u okviru kojeispunjavaju svoje obaveze iostvaruju svoja prava utvr-|ena Statutom i drugim nor-mativnim aktima.

^̂llaann 1133..P~elarska udru`enja (orga-

nizacije) obavezne su da una-pre|uju p~elarstvo stvaraju}iuslove za njegov razvoj (pra-}enje svjetskih tokova i dosti-gnu}a u ovoj oblasti). Ipak,njihova najva`nija funkcijaje u pru`anju pomo}i p~elari-ma (kada se pojave razli~itebolesti na p~elinjaku ili uko-liko su problemi izazvaniiznenadnim klimatskim prom-jenama).

^̂llaann 1144..P~elarska udru`enja }e ini-

cirati skupove p~elara nadr`avnom nivou (baremjedanput u godini dana) kakobi se razmotrili aktuelni prob-lemi, pro{irilo teoretsko zna-nje i razmijenila iskustvaizme|u p~elara.

Godina IV/Broj 10/Sarajevo 2004.

49

PPiissaannaa ii nneeppiissaannaa pprraavviillaa mmee||uu pp~~eellaarriimmaa::

-PP~elarska pa{a:

^̂llaann 1155..P~elar preuzima obavezu

da stalno radi na osiguranjup~elinje pa{e, zasa|ivanju injegovanju bilja koje koristep~ele i preseljenju p~ela namjestu gdje bi p~ele mogleimati dobru pa{u.

^̂llaann 1166..P~elarska udru`enja i orga-

nizacije se obavezuju da }e, usaradnji sa odgovaraju}imisntitucijama, raditi na zasa-|ivanju novih vrsta medono-snog bilja, vode}i ra~una orazli~itim fenofazama cvje-tanja. U cilju uspje{ne real-izacije obezbje|enja p~elinjepa{e, p~elari formiraju komi-siju za medonosno bilje.

^̂llaann 1177..U vezi sa selidbom p~ela

p~elari bi trebali organizovatiprikupljanje podataka o sta-nju glavnih p~elinjih pa{a napodru~ju BiH i o tome obav-je{tavati ostale p~elare (naosnovu utvr|enih podataka ostanju i lokalitetima pa{a,izra|uje se medonosna karta

u`ih i {irih re-giona).

^̂llaann 1188..U d r u ` e n j a

p~elara ispituju iutvr|uju medniunos po ko{nicii o tome obavje-{tavaju ostalep~elare na sa-veznom nivou(sa podacima okapacitetu tere-na, broju ko{ni-ca koje se mogu

smjestiti na tom terenu).Udru`enje treba napravitiplan za razmje{taj sele}ihp~elara, imaju}i u vidukapacitet lokacije.

^̂llaann 1199..Ne mo`e se zabraniti

doseljavanje dru{tva, izuzevkod pretrpanosti ili zbogzaraznih bolesti p~ela kojeutvr|uje nadle`na veterinars-ka inspekcija.

^̂llaann 2200..Doseljeni p~elar je du`an

da se prijavi p~elarskoj orga-nizaciji na ~iji teren se dose-lio, te da sara|uje i kontakti-ra sa p~elarima u mjestu gdjese doselio. Potvrdu ozdravstvenom stanju p~ela,p~elar je obavezan podnijetinadle`nom organu op}ineprije doseljenja svojih p~ela.

-PPostavljanje p~elinjaka:

^̂llaann 2211..P~elar je obavezan da

postavi svoje p~ele tako da nesmetaju susjedima kao i dabudu na propisanom odsto-janju od javnih puteva i

naseljenih mjesta.

^̂llaann 2222..U odnosu na javni put i

naseljene zgrade, p~ele sepostavljaju na rastojanju naj-manje 30 metara. Ukolikonema mogu}nosti da sepostavi p~elinjak saglasnoprethodnoj odredbi, p~elar jedu`an podi}i ogradu (zid,drvenu ili `ivu ogradu) visinenajmanje dva metra i daokrene leto na suprotnustranu od puta i najbli`enaseljene zgrade.

^̂llaann 2233..Kod seobe na bagremovu

ili suncokretovu pa{u, p~elarse obavezuje da dr`i minimal-no rastojanje od susjednogp~elinjaka na 150 metara, ana livadskoj pa{i na rastojanjeod 300 metara. Ova normava`i za p~elinjake od 70dru{tava. Ako je p~elinjakmanji ili ve}i, onda se to ras-tojanje srazmjerno smanjuje,odnosno pove}ava.

-SSuzbijanje p~elinjihbolesti:

^̂llaann 2244..P~elar vodi posebnu brigu

o zdravstvenom stanju p~elin-jih dru{tava. U cilju spre~a-vanja p~elinjih bolesti, p~elarodr`ava ~isto}u na p~elinjakui li~nu higijenu pri radu sap~elama. P~elar poduzimaposebne mjere spre~avanjapojave grabe`i.

^̂llaann 2255..P~elar je obavezan da se

osposobi za borbu protivp~elinjih bolesti u onoj mjerida mo`e zapaziti znake

God

ina

IV/B

roj 1

0/Sa

raje

vo 2

004.

50

PP~~eellaarrsskkii kkooddeekkss

bolesti kod p~ela. Ovo raditoga da bi mogao odgovoritizakonskoj obavezi hitnog pri-javljivanja bolesti (rok tridana). Prilikom svakog pre-gleda p~elinjih dru{tava,p~elar treba redovno kon-trolisati zdravstveno stanjep~ela i imati u vidu daopadanje snage dru{tvamo`e biti signal za pojavuneke bolesti. P~elarske orga-nizacije posebno vode briguo upoznavanju p~elara sazakonskim propisima o za{titiod bolesti.

^̂llaann 2266..U slu~aju da se pojave prvi

znaci bolesti ili sumnja nabolest, p~elar je du`an danajhitnije reaguje, i to:

-da u roku od tri danadostavi materijal iz bolesneko{nice na laboratorijsko ispi-tivanje. Ovo se ra~una odmomenta kada je p~elarmogao uo~iti prve znakebolesti. P~elar koji zakasni saprijavom bolesti, ne samo dagubi pravo na naknadu pretr-pljene {tete, ve} je odgovoranza {irenje bolesti;

-da prijavi organima veteri-narske inspekcije sumnju naoboljenje;

-da omogu}i nesmetan radorgana koji vr{e pregledp~ela po nalogu veterinarskeinspekcije.

^̂llaann 2277..P~elarska udru`enja ili

organizacije, u saradnji saveterinarskim inspekcijamainiciraju programe mjerazdravstvene za{tite, prven-stveno preventivnih mjera ucilju spre~avanja pojavep~elinjih bolesti. Program

mjera donose izvr{ni organiop}ina ili gradova na dvijegodine.

^̂llaann 2288..Prilikom dijagnosti~kih i

drugih ispitivanja u cilju pre-vencije i kod kontrole zdra-vstvenih stanja p~ela i p~eli-njih proizvoda, p~elari suobavezni da pru`aju punupomo} ovla{tenim organima.

^̂llaann 2299..Udru`enja p~elara u slu-

~aju osnovane sumnje nabolest, u saradnji sa veteri-narskom inspekcijom, trebajuorganizovati pregled svihp~elinjih dru{tava na ugro`e-nom podru~ju, i da pri tomaktiviraju pregleda~e p~elinjihdru{tava.

^̂llaann 3300..Udru`enja p~elara, u

saradnji sa veterinarskim ipoljoprivrednim inspekcija-ma, organizuju rad pregle-da~a u slu~aju seobe p~elana pa{u. Po izvr{enom pre-gledu, pregleda~i podnoseizvje{taj o na|enom stanju

veterinarskoj inspekciji iudru`enjima p~elara.

^̂llaann 3311..P~elarska udru`enja orga-

nizuju pomo} p~elarima udodjeli pravi~ne naknade, uslu~aju uni{tenja ili paljenjap~elinjih dru{tava prilikomsuzbijanja p~elinjih bolesti.

-PPomo} p~elarima koji nisuu mogu}nosti da odr`avaju

svoje p~ele:

^̂llaann 3322..Da zapu{teni p~elinjaci ne

bi postali izvor p~elinjihbolesti, udru`enja p~elarapreduzimaju odgovaraju}emjere i poma`u p~elarima usljede}im slu~ajevima:

-po~etnicima u p~elarstvu;-oboljelim i ostarjelim p~e-

larima;-p~elarima koji su zapo-

sleni, u radnom odnosu ili sudrugim poslovima zauzeti;

-p~elarima koji su odsutnizbog odlaska na odslu`enjevojnog roka.

O svim ovim slu~ajevimaudru`enja vode posebnu evi-denciju, organizuju pru`anjepomo}i i vode nadzor opru`anju pomo}i u svim ovimslu~ajevima.

^̂llaann 3333..Ovaj kodeks stupa na

snagu kada ga usvoje svap~elarska udru`enja na teri-toriji BiH.

(Izvornik: “P~elarstvo”,glasilo p~elara BiH br. 3,

godina 1991.)

Godina IV/Broj 10/Sarajevo 2004.

51

IIsskkuussttvvaa ssaa lliijjee~~eennjjeemm ooppaakkee bboolleessttii

Parazit s osam nogukoji si{e krv, poznatkao grinja varooze,

{irom svijeta je poznat kaojedan od najgorih nepri-jatelja medonosnih p~ela.Grinja Varroa jacobsoniveli~ine oko 1,5 mmnapale su u gotovo svimdr`avama, ubijaju}i p~elekoje su potrebne zaproizvodnju meda i zaopra{ivanje usjeva vrijed-nih 8 do 10 milijardiameri~kih dolara.

Grinje varoe hrane sekrvlju odraslih p~ela i p~ela

u razvoju koje su jo{ uvijekbijele nje`ne li~inke.Napadnute p~ele moguimati deformirana krila,tijela i kra}i `ivotni vijek odzdravih p~ela. Dapa~e, zagrinje varoe vjeruje se daprenose barem 6 p~elinjihvirusa!

No, one p~ele koje moguodoljeti napadu grinjamogle bi odigrati zna~ajnu

ulogu u zaustavljanjugolemih gubitaka koje onedanas prouzrokuju. AR-ov(Agricultural Research)entomolog Eric H. Ericksoni kolege posmatrali suzara`enost grinjama uistra`iva~kim p~elinjacima.Nau~nici su naselili p~eli-njake p~elama koje supre`ivjele u zajednicamakoje nisu bile tretirane

God

ina

IV/B

roj 1

0/Sa

raje

vo 2

004.

52

Otpornostna varou

OO vvaaoorrii ii vvaarroooozzii vvee}}jjee ttoolliikkoo nnaappiissaannoo ddaassvvaakkoo ddaalljjee ppiissaannjjee iioobbjjaa{{nnjjeennjjee,, pprreemmaammii{{lljjeennjjuu mmnnooggiihh pp~~ee-llaarraa mmoo`̀ee iizzaazzvvaattiissaammoo jjoo{{ vvee}}ee zzaabbuu-nnee,, ppaa mmnnooggii ss nneevv-jjeerriiccoomm ppoo~~nnuu ~~iittaattiissvvaakkoo nnoovvii tteekksstt oo oovvoojjooppaakkoojj bboolleessttii.. IImmaajjuupp~~eellaarrii ii rraazzlloogg zzaattaakkvvoo nneeppoovvjjeerreennjjee jjeerrjjoo{{ nniikkoo oodd nnaauu~~nniikkaanniijjee ddaaoo ccjjeelloovviittoo iijjeeddiinnssttvveennoo rrjjee{{eennjjee-kkaakkoo ssee eeffiikkaassnnoo nnoossii-ttii ssaa vvaarroooomm.. RRaazzllooggzzaa ssuummnnjjuu jjee uuttoolliikkoovvee}}ii {{ttoo ssuu mmnnooggaassrreeddssttvvaa ii pprriimmiijjee-nnjjeennee mmeettooddee iimmaalleekkaattaassttrrooffaallnnee ppoosslljjee-ddiiccee……

OO vvaarroozzii ssaa rraazznniihh ssttrraannaa

hemikalijama za suzbijanjegrinja- insekticidima.

“Smatrali smo da jeko{nica otporna navaroozu, ako u njoj nijebilo vi{e od 15 grinja nasvakih 100 odraslih p~ela.Na{i pokusni p~elinjacikoje smo smatrali ~istim odgrinja, obi~no su imali imanje od 15, ~ak oko 7grinja na svakih 100p~ela”, rekao je Erickson,koji je rukovodilac AR-ovaistra`iva~kog centra ''CarlHayden'' u Tucsonu (Arizo-na). Prema njegovim rije-~ima, ~etverogodi{nji po-kus je osigurao dodatnedokaze da p~elari moguproizvesti i odr`avati p~e-linje zajednice otporne navaroozu od svojih posto-je}ih zajednica doma}ihmedonosnih p~ela Apismellifera. “Neki p~elari iuzgajiva~i to ve} uspje{norade”, rekao je Erickson.

Prirodna genetskaotpornost

Otporne p~ele iz pri-morskog, ruskog daleko-isto~nog podru~ja zara`e-nog grinjama, teko|ermogu ponuditi prirodnugenetsku otpornost koja semo`e posti}i i kod ame-ri~kih p~ela…

“Ruske p~ele ista su vrstakao i na{e udoma}enemedonosne {~ele. No, mipretpostavljamo da je zbogkonstantne opasnosti odgrinja u tom podru~ju pri-roda s vremenom favori-

zirala pre`ivljavanje samona grinje najotpornijihp~ela”, ka`e geneti~arThomas E. Rinderer kojivodi centar za uzgoj, gene-tiku i fiziologiju medonos-nih p~ela u Louisiani (SAD).Naime, ovaj istra`iva~ je ukarantinu AR-a, na malomsun~anom otoku u bliziniistra`iva~kog centra donionekoliko pomenutih “robu-snih p~ela”.

Njegova istra`ivanja supokazala da je populacijagrinja u nekim namjernozara`enim zajednicamadonesenih p~ela bila triputa manja, dok je brojgrinja u doma}im zajedni-cama bio pet puta ve}i oduobi~ajene zara`enosti.“Ako se ova otpornostpoka`e stalnom, p~elari biu nekim slu~ajevima moglismanjiti, ako ne i potpunoodbaciti hemijske tret-mane, oslanjaju}i se samona ruske p~ele”, ka`eRinderer koji je ruske p~eleposlao opskrbljiva~ima ko-mercijalnih p~elinjih zajed-nica u Iowi, Mississippiju iLouisiani kako bi razvilikukce dobre naravi, spo-sobne za proizvodnju me-da i za opra{ivanje usjeva-osobine koje uzgajiva~inajvi{e cijene.

(Izvornik: “AgriculturalResearch”, 1999.)

Godina IV/Broj 10/Sarajevo 2004.

53

PP~~eellaarrssttvvoo uu SSlloovveenniijjii

Za{to za{tititi doma}imed? U Sloveniji se natr`i{tu pojavljuje mno{-

tvo uvoznog meda iz zemaljagde p~ele ubiru nektar skoropreko cijele godine pa je nje-gova cijena ni`a od cijenekoju dr`e doma}i p~elari. Toje uglavnom med nepozna-tog porijekla i nepoznatogproizvoda pa kupci misle dakupuju doma}i med. USloveniji je prosje~ni prinosmeda cca. 18 kg po p~eli-njem dru{tvu, a proizvodnacena za 1kg meda je 650 SITili 2,9 EUR. Pod tim uslovimadoma}i p~elari ne mogukonkurisati trgova~kim pre-duze}ima koja uvoze med.Da bi potro{a~i doznali kojimed je doma}i, odlu~ili smoza{tititi doma}i proizvod nataj na~in, da se na etiketunapi{u svi podaci o p~elaru,gde su p~ele ubrale med ikako je proizveden med kojise kupuje. Na naljepnici je ipodatak (lot) sa kojeg jemogu}e doznati kad je medprizveden i ~ak broj ko{niceodnosno grupe ko{nica. Medtreba da ispunjava propisanukvalitetu. Kontrola se odnosi

na samu proizvodnju (mladosa}e), odgovaraju}u posudukoja mora odgovarati stan-dardima posude u kojoj sedr`i hrana, odgovaraju}egskladi{nog prostora, da medne preuzme tu|i miris i ukus,med mora imati manje od18% vlage (vode), {to zna~ida se mora vrcati samo zreomed.

Tegle i poklopci moraju bitinovi, da nemaju strani miris.P~elinja dru{tva nije dozvo-ljeno tretirati antibioticima, atretiranje protiv varoe vr{i seprema veterinarskim propisi-ma. Med proizveden pod tim

uslovima pregledavaju pose-bni ovla{teni nadzornici, kojisu se {kolovali u te svrhe naBiotehni~kom fakultetu uLjubljani i dobili poseban cer-tifikat (dozvolu) za rad a nji-hova stru~nost se provjeravasvake godine. Nadzornik pre-gleda med organolepti~ki,refraktometrom provjeri pro-cenat vlage i posebnim instru-mentom (konduktometar) iz-mjeri elektrolitsku provodnostmeda. Med ne smije biti pre-grijan (max.40C). Ako stezadovoljili sve uslove, izdajevam potrebnu koli~inu nal-jepnica za tegle. Ako se kas-

God

ina

IV/B

roj 1

0/Sa

raje

vo 2

004.

54

(Pr)ocjena medaZZaa{{ttoo zzaa{{ttiittiittii ddoommaa}}ii mmeedd?? UU SSlloovveenniijjii ssee nnaa ttrr`̀ii{{ttuu ppoojjaavvlljjuujjee mmnnoo{{ttvvoouuvvoozznnoogg mmeeddaa iizz zzeemmaalljjaa ggddee pp~~eellee uubbiirruu nneekkttaarr sskkoorroo pprreekkoo cciijjeellee ggooddiinneeppaa jjee nnjjeeggoovvaa cciijjeennaa nnii`̀aa oodd cciijjeennee kkoojjuu ddrr`̀ee ddoommaa}}ii pp~~eellaarrii.. TToo jjeeuuggllaavvnnoomm mmeedd nneeppoozznnaattoogg ppoorriijjeekkllaa ii nneeppoozznnaattoogg pprrooiizzvvooddaa ppaa kkuuppcciimmiissllee ddaa kkuuppuujjuu ddoommaa}}ii mmeedd.. UU SSlloovveenniijjii jjee pprroossjjee~~nnii pprriinnooss mmeeddaa ookkoo 1188kkgg ppoo pp~~eelliinnjjeemm ddrruu{{ttvvuu,, aa pprrooiizzvvooddnnaa cciijjeennaa zzaa 11kkgg mmeeddaa jjee 665500 SSIITT iillii22,,99 EEUURR.. PPoodd ttiimm uusslloovviimmaa ddoommaa}}ii pp~~eellaarrii nnee mmoogguu kkoonnkkuurriissaattii ttrrggoovvaa~~kkiimmpprreedduuzzee}}iimmaa kkoojjaa uuvvoozzee mmeedd..

KKoonnttrroolliissaannjjee kkvvaalliitteettaa mmeeddaa

nije utvrdi, da med koji je kodeventuelne kontrole naknad-no uzet ne odgovara uzetomuzorku kojeg sa sobom uzmenadzornik za kontrolu, mo`ese dogoditi, da vam vlasnikblagovne znamke (P~elarskisavez Slovenije) oduzmeprava na upotrebu blagovneznamke i upotrebu naljepni-ca. P~elari dobiju i propa-gandni material koji pri pro-daji podijele potro{a~ima. Natim lecima opisani su usloviproizvodnje, opis kvalitetedoma}eg meda, P~elar mo`edopisati svoje ime i adresu, aizme|u ostalog stoji i sljede}eobja{njenje: Kupnjom ”slove-nskog meda kontroliranekakovosti” poznatog priz-vo|a~a odnosno p~elara,uradili ste za sebe i za svojenajbli`e najvi{e mogu}e,kupnjom poma`ete odr`avatii slovenski ekosistem. Cvije}eu na{oj zemlji opra{uju samona{e p~ele. Opra{ivanja nijemogu}e uvoziti!

Mo`da izgleda sve skupajako komplikovano ali moguvam re}i iz vlastitog iskustva,da svi p~elari koji imaju do-nekle ure|eno svoje p~elarst-vo i prostorije, nemaju nika-kvih problema sa ispunjava-njem tra`enih uvjeta. Po{to jena tr`i{tu stalno prisutan vi{akmeda preporu~uje se p~elari-ma koji najvi{e meda prodajukod ku}e, da cijene ovakavmed oko 15% vi{e od uobi-~ajnih cijena. Na Ljubljanskojtr`nici prodaje se med izme|u1000 SIT (4,46 EUR) i 1400SIT (6,25 EUR), a kod ku}ep~elari dr`e cijenu izme|u1000 SIT i 1300 SIT (4,46 -5,8 EUR), a u manjimgradovima u zemlji mo`e se

dobiti med kod p~elara kodku}e i po ni`oj cijeni tj. 800SIT (3,57 EUR) (sve cijene suza 1kg). U Sloveniji nekap~elarska dru{tva pored toga{to obrazuju svoje ~lanove napredavanjima, prire|uju iocjenjivanja meda, da bip~elari mogli utvrditi gdje susa svojim medom. Jednotakvo ocjenjivanje vr{i se i uSemi~u i bi}e to ove godine 4.po redu. Pro{le godine dobiloje me|unarodno zna~enje jerje sudjelovalo i vi{e stranih

p~elara. Ove godine odr`a}ese u oktobru i o~ekujemo jo{vi{e u~esnika. Pro{le godinesudjelovalo je 54 p~elara sa84 uzoraka, a kvalitet skorosvih uzoraka bio je navisokom nivou. I ovakva”takmi~enja” imaju punodoprinosa kod potro{a~a adiploma koju p~elar dobijaslu`i mu kao izkaz o dobromradu i kvalitetnom proizvodu,jer je komisija veoma stru~nai sastavljena uglavnom odstru~njaka sa Biotehni~kogfakulteta i Poljoprivrednoginstituta Slovenije. Ako bi sekoji ime|u vas odlu~io sud-jelovati, jo{ uvjek ima vreme-na, da njegove p~ele donesuodli~an med. U tom slu~ajudobit }ete detalnije upute zasudjelovanje. Eto, ime|u os-talog i malo EPP-a, koji ugla-vnom ne {teti jer i onako smop~elari previ{e povu~eni izadovoljni samo radom.

(Za informacije u veziocenjivanja meda u Semi~uobratite se g. Stanetu Plutu)

Godina IV/Broj 10/Sarajevo 2004.

55

PPrriirrooddnnoo ssttaannii{{ttee pp~~eellaaG

odin

a IV

/Bro

j 10/

Sara

jevo

200

4.

56

Prozor u svijet

GGddjjee ii kkaakkoo mmoo`̀eettee kkuuppiittii ~~aassooppiiss ““PP~~eellaa ii mmeedd””??G

odina IV/Broj 10/Sarajevo 2004.

57

Jedan na~in je pretplata, direktno na adresuredakcije ''ARKA PRESS''-a (Ul. Hamdije ^emerli}abr. 43, Sarajevo) narud`ba putem telefon/ faxa:033/710-802, a drugi na~in je pretplata prekomati~nih Udru`enja p~elara koja su aktivna u bro-jnim mjestima {irom BiH.

^asopis mo`ete nabaviti na sljede}imadresama:

GORA@DE: Sejo Deljo, 061/ 192-149MOSTAR: Mustafa Pajovi}, 061/ 212-500BIHA]: [emso Deli}, 037/ 310-091CAZIN: Ibrahim Mahmutovi}- Baja, 037/ 512-099DERVENTA: P~elarska zadruga “MEDOPROM-DB”, 053/ 831-039KLJU^: Ermin Vu~ki}, 061/ 167-012VELIKA KLADU[A: Omer @ali}, 061/ 799-444TRAVNIK: Dervi{ Sejdi}, 030/ 616-753Poljoprivredna zadruga, 030/ 611-107TURBE: Hazim Zolota, 030/ 530-631BUGOJNO: “Samadex”, Muhamed Star~evi} 030/ 530-092 i 061/ 254-790

USKOPJE: Dragutin Iki}, 030/ 494-617ZENICA: Midhat Serdarevi}, 032/ 283-503@EP^E: Mehmed Mulabdi}, 032/ 880-522MAGLAJ: Zijad Hasani}, 032/ 600-588BREZA: Mi{o Visi}, 032/ 766-058TE[ANJ: Ekrem Karahod`i}, 061/ 785-366KAKANJ: D`emal Maslo, 061/ 751-215VARE[: Avdo Mufti}, 032/ 827-977GRADA^AC: Rade Laki}, 061/ 151-870NEMILA: Bego Neslanovi}, 032/ 680-068VISOKO: Muhamed Husomanovi}, 032/ 735-565OLOVO: Nusret Sir~o, 061/ 273-092TUZLA: ''Tuzamed'', Fahro Mustajba{i}, 035/ 269-196“Bosnamed”, Saut Avdi}, 035/ 234-909KLADANJ: Abdulah Vejzovi}, 035/ 620-709@IVINICE: “Solid”, Raif Kijametovi}, 061/ 736-265SARAJEVO: Suad Kahriman, 033/ 204-585BIJELJINA: “Medkom”', Dragan Simi}, 065/ 511-175BANJA LUKA: P~elarska zadruga “Matica”,051/ 317-865

OOGGLLAASSNNIIKK:: aakkttiivvnnee lljjeekkoovviittee ttvvaarriiG

odin

a IV

/Bro

j 10/

Sara

jevo

200

4.

58

'' ''MMEEDDKKOOMM'' ''dd..oo..oo.. ,,

BBii jjee ll jj iinnaa

Ul. Svetog Save br. 48Tel.: 055/ 401-418, Fax.: 055/ 472-416GSM: 065/ 511-175Veleprodaja i diskont:-P~elinji proizvodi, rojevi iz vlastitogp~elinjaka-Poga~a za prehranup~ela-P~elarski pribor i oprema-P~elarska literatura

Izrada satnih osnova za p~ele,

Vl. Star~evi} Rajko

D. Lug br. 223, DerventaTel.: 053/ 321-223, GSM: 065/ 568-325

PROIZVODNIPROIZVODNIPROGRAMPROGRAM

- Prerada voska- Proizvodnja satnih osno-va na Richerovim valjcima

uz potpunu sterilizaciju-Proizvodnja satnih osnova

svih dimenzija-Prerada Va{eg voska u ve}im koli~inama

(100 kg i vi{e)-Otkup sirovog voska

PRIMAMO NETOPLJENOSTARO SA]E

FITOAPITERAPIJA(200 godina porodi~ne tradicije)

MO] MEDA I BILJA[ENFIT PREPARATI LIJE^E- [titna `lijezda (upala i rast {titne `lijezde) . . . . . . . . . . . . . . . .30 KM- Ciste (na bilo kojem mjestu) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .30 KM- Prostata (upala i rast prostate) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .30 KM- Epi napadi (uro|eni i ste~eni) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .30 KM- Disajni organi- stoma~ne bolesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .30 KM- Nervne bolesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .30 KM- Angina pektoris . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .30 KM@EN-[ENFIT PREPARATI LIJE^E:- Kamen u bubrezima i `u~i (otapanje bezbolno) . . . . . . . . . . . .120 KM- Zlo}udne tumore (ubija virus raka, eliminira bolove,

umno`ava broj crvenih krvnih zrnaca) . . . . . . . . . . . . . . . . . . .120 KM- Spre~ava nepotrebne izrasline, tumore . . . . . . . . . . . . . . . . . .120 KM- Potencin (bosanska Viagra) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .30 KM- Hemoroide (ja~a , ~isti debelo crijevo, unutra{nje i vanjsko) . . .30 KM- Elimi{e depresiju, fobiju i strah . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .30 KM- Elimi{e no}no mokrenje vrlo brzo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .30 KM- Cirozu jetre (elimi{e jake bolove) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .30 KM- [e}er u krvi (sagorijevanje {e}era u krvi) . . . . . . . . . . . . . . . . .10 KM- Preparati za ko`ne bolesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .30 KM- Kreme za reumu, zglobove i ko`ne bolesti . . . . . . . . . . . . . . . .20 KM- Za sterilnost (neplodnost) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .210 KM

NARUD@BE IZVAN TUZLE [ALJEMO PO[TOMObratite nam se sa punim povjerenjem, jer imamo iza sebe 200. godina porodi~nog iskustva i uspjeha u radu. Narud`be na telefon: 061/ 151-612 ''Fitoapiterapija'', Zeni~ka 142, Tuzla.Radno vrijeme od 9.00 do 18.00 sati.