pčelar br 1 2006

2 PÊLAR, mart 2006.

Saradnja sa ~asopisomSaradnja sa ~asopisomRukopise slati na adresu: „P~elar“, Savez p~elar-

skih organizacija Srbije, 11000 Beograd, ul. Molerovabr. 13.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Redakcijazadràva pravo redigovanja tekstova. Za sadràj tek-stova odgovaraju autori. Za sadràj oglasa odgo-varaju ogla{iva~i. Listovi koji preuzimaju radove iz~asopisa P~elar du`ni su da jasno navedu izvorinformacija.

Istorija ~asopisaIstorija ~asopisaPrvi ilustrovani ~asopis za p~elare {tampan je

1883. godine u Beogradu pod imenom „P~ela“.Potom je {tampan „Srpski p~elar“ 1. oktobra 1896.godine u Sremskim Karlovcima. Od 1899. godinenastavlja da ga izdaje Srpska p~elarska zadruga uRumi. „P~elar“, organ Srpskog p~elarskog dru{tva,izlazi od 1. januara 1898. godine u Beogradu.Januara 1934. godine spojili su se „P~elar“ i „Srpskip~elar“ i od tada izlaze pod nazivom „P~elar“.

Ukazom predsednika SFRJ „P~elar“ je 1973.godine odlikovan Ordenom zasluga za narod sa sre-brnim zracima za izvanredne zasluge, popularisanjei unapre|enje p~elarstva, a Kulturno-prosvetnazajednica Srbije dodelila mu je 1984. godine Vukovunagradu za rad u razvoju kulture u Srbiji.

Tira`: 10 000. [tampa: Kolor pres – Lapovotel. ++381 34 853-715, ++381 34 853-560

[email protected]

Kako se vratiti prirodi?

Fotografija na naslovnoj strani: Ivan Brndu{i}, Bor

âsopis za p~elarstvoâsopis za p~elarstvo

PÊLARPÊLARIzdava~: Savez p~elarskih

organizacija Srbijeul. Molerova br. 13

11000 Beograd

++381 11 2458-640, ++381 64 40-191-63www.spos.info [email protected]

Internet diskusiona grupa: [email protected]

Predsednik SPOS-aDipl. ing. @ivoslav Stojanovi}

ul. Milana Metalca br. 4 , 24413 Pali}++381 24 753-771, ++381 63 510-598

[email protected]

Glavni i odgovorni urednik

Dr med. Rodoljub @ivadinovi}ul. Stojana Jani}ijevi}a br. 12

18210 @itkovac++381 18 846-734, ++381 63 860-8510

[email protected] www.pcelinjak.com/zivadinovic.htm

Izdava~ki savet

Prof. dr Mi}a Mladenovi} (predsednik)Prof. dr Jovan Kulin~evi}Prof. dr Bosiljka \uri~i}Prof. dr Desimir Jevti}

Prof. dr Slobodan Miloradovi}Prof. dr Miloje Brajkovi}

@arko @ivanovi}

2006

APIMONDIA FoundationAPISLAVIA

The Magazine of SerbianThe Magazine of SerbianBeekeeping Beekeeping

BEEKEEPERPublisher: The Beekeeping Association

of Serbia, Serbia&Montenegro11000 Belgrade, 13 Molerova St.

PÊLAR, mart 2006. 1

Rodoljub @ivadinovi}

NOVA BOLEST PÊLA PRETI EVROPI? 3

Milo{ Milosavljevi}

LEKOVITOM POGAÔM PROTIV NOZEMOZE 6

Branislav Karleu{a

PISMO PÊLARIMA ZA APRIL 9

Mileta Markovi}

PRVO CENTRIFUGA, PA ROJ? 12

Sr|an Arsi}

NAJTANJA UOKVIRENA MATI^NA RE[ETKA SA LETOM 15

Mladen Krsti}

FORMIRANJE PAKETNIH ROJEVA U KOMERCIJALNE SVRHE 16

Veroljub Umelji}

RAD SA MALIM OSMODELNIM OPLODNJACIMA 21

Jovan Kulin~evi}

KAKO PÊLARSKA PRAKSA UTIÊ NA POPULACIJU VAROE 27

Rodoljub @ivadinovi}

NOVOSTI O OKSALNOJ KISELINI 29

Branko Obranovi~

RAD SA MRAVLJOM KISELINOM U A@ KO[NICAMA 32

Franc [ivic

NOVO LICE TIMOLA 34

Mirko Vilus

VE[TA^KI MED (INVERTOVANI [E]ER) 35

Mirko Vilus

PARAFIN U SATNIM OSNOVAMA 36

Mom~ilo Kon~ar

VREME JE ZA SETVU FACELIJE 39

Vlastimir Spasi}

KONA^NO DOKAZI 41

KKKK oooo nnnn eeee zzzz nnnn aaaa ,,,, nnnn eeee kkkk aaaa uuuu ~~~~ iiii ~~~~ iiii tttt aaaa jjjj uuuu }}}} iiii PPPP ~~~~ eeee llll aaaa rrrr....KKKKoooo zzzz nnnn aaaa ,,,, nnnn eeee kkkk aaaa uuuu `̀̀̀iiii vvvv aaaa uuuu oooo bbbb nnnn aaaa vvvv llll jjjj aaaa nnnn jjjj uuuu gggg rrrr aaaa dddd iiii vvvv aaaa ....

KKKK oooo zzzz nnnn aaaa bbbb oooo llll jjjj eeee ,,,, nnnn eeee kkkk aaaa tttt oooo iiii nnnn aaaa pppp iiii {{{{ eeee ....

Izdvajamo iiz ssadràjaIzdvajamo iiz ssadràjaRodoljub @ivadinovi}NOVA BOLEST PÊLA PRETI EVROPI? 3Otkrivena nova bolest p~ela u [paniji,Francuskoj i Nema~koj. Uzro~nik je protozoaNosema ceranae, koja je pre{la na na{umedonosnu p~elu i izaziva do sada nezabeleènei neopisane simptome

Mladen Krsti}FORMIRANJE PAKETNIH ROJEVA U KOMERCIJALNE SVRHE 16Detaljno se upoznajte sa

zdravstveno najbezbednijim metodom rojenjaJovan Kulin~evi}KAKO PÊLARSKA PRAKSA UTIÊ NA POPULACIJU VAROE 27Lo{im apitehni~kim merama p~elarmoè umnogome da potpomogne

razvoj varoe. Ne dozvolite sebi tako ne{toMirko VilusPARAFIN U SATNIM OSNOVAMA 36

Detaljno apsolvirajte jedan od najve}ih problemap~elarstva na na{im prostorimaMom~ilo Kon~arVREME JE ZA SETVU FACELIJE 39

Ako imate veliko imanje, ne propustite priliku dap~elinju pa{u obogatite medonosnom facelijom


Misao mesecaKoko{i se broje u jesen,

a ko{nice u prole}eRRee~~ uurreeddnniikkaaSavez p~elarskih orga-

nizacija Srbije doneo jeodluku da krene u projekat{tampanja ~asopisa na lati-ni~nom pismu, zbog sveve}eg broja zahteva iznekih susednih dràva (presvega iz Hrvatske, Bosne iHercegovine i Slovenije).Naime, od{tampa}e se dvabesplatna pilot broja nalatinici. U rukama drìte

prvi takav broj. Na{a ideja jeste da vas kroz tadva broja upoznamo sa na{im ~asopisom,pokaèmo vam njegov kvalitet i zainteresujemovas da ga ubudu}e redovno ~itate, od sada i nalatinici.

Ovaj prvi broj je od{tampan u martu 2006. utiraù od 10 000 primeraka, dok naredni moèteda o~ekujete tokom jeseni iste godine. Ako vamse na{ ~asopis bude dopao, mo}i }ete da ga re-dovno dobijate od januara 2007. godine, kadaon ina~e ulazi u 110. godinu svog izlaènja. To}e biti mali jubilej koji }emo, nadam se, proslav-iti zajedno.

Distribucija ova dva pilot broja obavlja}e sepreko udruènja, dru{tava i udruga p~elara. Svizainteresovani p~elari mogu ih dobiti potpunobesplatno. Potrebno je da predsedniku lokalnogdru{tva p~elara dostave svoje ime, prezime,adresu i telefon. On bi posle prikupljanja poda-taka od zainteresovanih p~elara poslao komple-tan spisak na adresu Saveza p~elarskih organi-zacija Srbije. Mi bi mu nakon toga po{tomposlali traèni broj besplatnih ~asopisa.

Poku{a}u da vas malo detaljnije izvestim ona~inu izlaènja, ure|iva~koj politici i opredel-jenju ~asopisa P~elar. On izlazi u 12 brojevagodi{nje, svaki na po 48 strana u punom koloru,na kunstdruku, plus korice. Format je skra}eniB5. âsopis objavljuje stru~ne i nau~ne tekstoveiz svih segmenata p~elarstva. Trudi se da budemaksimalno aktuelan. U proteklom periodu, oveoma va`nim novim informacijama izve{tavaoje takore}i u isto vreme kad i najpoznatiji svets-ki ~asopisi, a u nekim segmentima je iprednja~io. Na pro{logodi{njem svetskom

Kongresu p~elara koji je odràn u Irskoj,~asopis P~elar se po prvi put na{ao u konkuren-ciji za izbor najboljeg svetskog ~asopisa.Apsolutno smo svesni da smo jo{ uvek dalekood toga, ali su ~itaoci definitivno presudili da jeP~elar ako ne jedan od najboljih p~elarskih~asopisa u ovom delu Evrope, onda bar ni u~emu ne zaostaje za ostalima. ^vrsto verujemoda }e internacionalizacija P~elara na nivoujugoisto~ne Evrope ovaj ~asopis dovesti u samvrh i da }e postati i ostati prestiàn p~elarski list.Naravno, ne èlimo da budemo konkurencijadrugim ~asopisima, ve} samo korektni saradnik.@elimo da razmenjujemo iskustva i saznanja.Ra~unamo na stru~ne, p~elarske i ljudskepotencijale celog ovog podru~ja. Pozivamo vasna saradnju. Pi{ite za P~elar. Mi }emo va{ trudnagraditi. Honorar za stranicu teksta iznosi od12,5 do 17 evra, zavisno od toga da li je autorp~elar prakti~ar ili nau~ni radnik.

Moramo da se pohval-imo da smo povodomKongresa p~elara u Irskojizdali i specijalan broj naengleskom jeziku koji jebesplatno podeljen u~e-snicima Kongresa iz celogsveta. Nadamo se da }eposle narastanja brojasaradnika iz na{eg regio-na, izdanje na engleskomjeziku postati praksa, upo~etku mo`da samo jednom godi{nje. Jer,pouzdano znamo da su p~elari ovog delaEvrope dobro obrazovani i da imaju {ta dapokaù svetu. Da ne govorimo o prirodnimpotencijalima koji su neiscrpni i ostavljajusijaset mogu}nosti za organizovanje moderneorganske proizvodnje meda na jugu Evrope. Natome nam cela Evropa moè pozavideti.

Sa nadom da }e ~asopis P~elar u skorijojbudu}nosti predstavljati zvezdu vodilju koja }enas usmeravati ka tom cilju, èlim vam u imeSaveza p~elarskih organizacija Srbije uspe{nu imedonosnu p~elarsku godinu!

I naravno, ne propustite naredni besplatnipilot broj P~elara!


Kompletna stru~na i nau~na javnost Evropeje u trenutku ostala nema kada je Mariano Hi-ges iz Laboratorije za p~elinje bolesti regional-nog p~elarskog centra (Castilla-La Mancha) u[paniji objavio da su utvrdili postojanje uzro~ni-ka (Nosema ceranae) nove p~elinje bolesti natlu Evrope u vi{e p~elinjaka Francuske i [panije.On je zajedno sa svojim saradnicima (RaquelMartin, Alberto Sanz, Noemi Alvarez, AngelSanz, Maria Del Pilar Garcia, Arnzazu Meana)izvestio o tome p~elare i u presti`nom {panskom~asopisu Vida Apicola za septembar i oktobar2005. godine. Po{to nemamo razmenu ~asopisasa ovim ~asopisom, do nas je prva vest do{la sajanuarsko-februarskim brojem (2006) francu-skog ~asopisa La Santé de lÁbeille koji je preu-zeo pomenuti napis.

Istu informaciju u potpunosti je potvrdio idr Klaus Wallner iz Saveznog instituta za p~elar-stvo u Nema~koj (Hohenheim, Stuttgart) nasvom predavanju odrànom u Beogradu 12. fe-bruara 2006. godine. Tada je izjavio da se ulaùnapori na utvr|ivanju njene prisutnosti na {irempodru~ju.

Najjednostavnije re~eno, nalazimo se predprvim otkri}em protozoe Nosema ceranae kodmedonosne p~ele Apis mellifera u Evropi. Radise o prvom otkrivanju sposobnosti Nosema cera-nae da zarazi medonosnu p~elu u Evropi. Po pr-vi put je otkrivena i veza sa konkretnim klini~-kim slu~ajem.

I na svetskom nivou problem moè postatiozbiljan, po{to je nedavno Huang sa saradnici-ma u jednom radu prezentovanom na 38. skupuDru{tva za patologiju beski~menjaka (7–11. av-gust 2005, Anchorage, Aljaska, SAD) koji jo{ ni-je zvani~no objavljen, prikazao otkrivanje p~elazaraènih sa Nosema ceranae u ko{nicama naTajvanu. Sa epidemiolo{ke ta~ke gledi{ta, ovootkri}e je od velikog zna~aja po{to je potvr|enasposobnost Nosema ceranae da u geografskojzoni porekla pre|e iz uobi~ajenog (Apis cerana)u novog doma}ina, medonosnu p~elu (Apis mel-lifera). Veoma je verovatno da se Nosema cera-nae ra{irila u dru{tvima evropskih medonosnihp~ela kako na azijskom, tako i na evropskomkontinentu, dospev{i u [paniju koriste}i sli~neputeve onima koje je sledila i varoa. Mislim datreba da nas zabrine ~injenica {to je i na{a zem-lja bila jedna od va`nih karika na putu {irenja

Ro|en je 20. februara 1973. Doktor je op{te medicine na specijalizaciji iz epidemiologi-je. P~elari od 1992. godine Fararovim ko{nicama. Predsednik je Dru{tva p~elara u Aleksin-cu, potpredsednik Regionalne asocijacije p~elara jugoisto~ne Srbije i urednik ~asopisa P~e-lar. Predava~ je SPOS-a sa 140 odrànih predavanja u svim republikama biv{e Jugoslavije.Autor je jedne i urednik tri knjige iz p~elarstva, trenutno pi{e drugu. Koautor je i jedne knji-ge iz pedijatrije. Dvostruki je dobitnik najvi{eg priznanja SPOS-a, diplome „profesor Jovan@ivanovi}“.

NONOVVAA BBOLESTOLESTPÊLPÊLAA

PRETIPRETI EVROPI? EVROPI?

Dr med. Rodoljub @ivadinovi}ul. Stojana Jani}ijevi}a br. 1218210 @itkovac

++381 18 846-734++381 63 860-8510

[email protected]/zivadinovic.htm

[ta to vreba na{e p~ele?


varoe. Naravno, ovakva hipoteza {panskih nau~-nika mora biti potvr|ena kroz utvr|ivanje prisu-stva ove nove bolesti i u drugim zemljama, {to sejo{ nije dogodilo, verovatno zbog banalne ~inje-nice da se sli~na istraìvanja u tom pravcu nisusprovela nigde drugde. O~igledno da je va`noznati {ta traìte.

[panski nau~nici su i na osnovu ovih prelimi-narnih rezultata itekako spremni da za masovnegubitke ko{nica u toj zemlji (taj fenomen koji jeposlednjih godina u~estao nazvali su sindromompusto{enja ko{nica, i za sada nema jasnih doka-za {ta je glavni uzrok, ve} je sve na nivou pretpo-stavki) okrive ba{ uzro~nika ove nove bolesti.Se}ate se da smo u januarskom P~elaru za ovu,2006. godinu, objavili informaciju o velikom ne-ma~kom projektu koji treba da utvrdi uzrok ma-sovnih stradanja p~ela u toj zemlji. [ta ako jeNosema ceranae glavni uzro~nik, a da se nikonije setio da je traì? Vreme }e pokazati.

Veoma je va`no naglasiti da ova bolest izazi-va do sada nezabeleène i neopisane simptomeu p~elinjim zajednicama, koji se razlikuju odonih kod klasi~ne nozemoze. Najugroèniji deop~elinje zajednice su radilice i to i u vreme kadasu p~elinja dru{tva produktivna. Zapaànja uka-zuju na to da obolele p~ele stradaju napolje, da-leko od ko{nica. To moè izazvati progresivnopusto{enje ko{nica, a da se i ne vide uginule p~e-le, {to bi prouzrokovalo manji prinos nektara ipolena i za posledicu imalo potpuno nestajanjedru{tava kroz pomanjkanje hrane i nestanak ra-dilica. Kao i kod obi~ne nozemoze, spore Nose-ma ceranae bi imale sposobnost opstanka krozduì vremenski period u okolnoj sredini, {to biveoma olak{alo ponovno zaraàvanje ko{nicai/ili dovelo do novog pusto{enja novoformiranihzajednica. Pokazano je da su u najvi{e pogo|e-nim zonama ponovne infekcije veoma ~este uvremenskom intervalu izme|u dva i ~etiri mese-ca. Do sada nije bilo mogu}e uspostaviti direkt-nu vezu izme|u broja spora prisutnih u digestiv-

nom traktu obolelih p~ela i lezija koje one po-tencijalno mogu da izazovu.

Veoma je va`no objasniti problem oko dijag-nostikovanja (utvr|ivanja) prisustva bolesti, po-{to uobi~ajene rutinske tehnike preporu~ivaneza otkrivanje obi~ne nozemoze daju la`no nega-tivne rezultate u zajednicama p~ela zaraènimsa Nosema ceranae.

Sigurno se pitate moè li se ova bolest le~iti?Kao prvo, moramo da utvrdimo da je imamo dabi je le~ili. U na{oj zemlji tako ne{to za sada ni-je mogu}e. Na sre}u, ima opravdanih razloga daverujemo da to stanje ne}e potrajati isuvi{e du-go. Potrebno je da pro|e malo vremena, da sedijagnosti~ke metode zvani~no utvrde i objave,kako bi se primenjivale. [to se ti~e samog le~en-ja, utvr|eno je da je uzro~nik osetljiv na fumagi-lin, {to za evropske p~elare i nije najsre}nijavest, po{to je u EU zabranjena njegova upotre-ba u p~elarstvu. Takvo le~enje bi, prema prepo-rukama tamo{njih stru~njaka, moralo biti pro-pra}eno detaljnom dezinfekcijom kompletneopreme i ko{nica, najbolje upotrebom toplote isir}etnom kiselinom.

Ovih dana kontaktirao sam i sa poznatimstru~njakom iz italijanskog Instituta za p~elar-stvo u Bologni (Antonio Nanetti) koji mi je sa-op{tio da u Italiji jo{ uvek nije utvr|eno prisu-stvo ove bolesti, ali da su uzorci poslati na anali-zu i da se o~ekuju rezultati. Rekao je i da je bo-lest do sada (kontaktirali smo 24. februara) di-jagnostikovana samo u [paniji, Francuskoj i Ne-ma~koj. Po{to je pomenuo i Nema~ku, to zna~ida je, po{to Klaus Wallner o tome nije znao ni-{ta 12. februara, bolest verovatno utvr|ena iz-me|u ova dva datuma i u toj zemlji. AntonioNanetti mi je saop{tio i jednu neprijatnu vest.Nova nozemoza, ako je moèmo tako nazvati,moè da proti~e i inaparentno, bez vidljivihsimptoma, pa p~elar izgubi zajednicu i ne shva-taju}i {ta se dogodilo. Uz to, razvija se mnogobrè nego kod p~ela Apis cerana.

Ove zime nije bilo ve}ih zimskih gubitaka u Srbiji. Zbog ve}e potro{nje hrane, pojedina dru{tva su uginjavala odgladi tamo gde nije bilo dovoljnih zaliha meda. Ali, setimo se pro{le zime sa masovnim uginu}ima!

Da li je mogu}e da je glavni uzrok masovnih uginu}a p~ela {irom sveta nova bolest?

U ~asopisu P~elar zamart 2006. godine objav-ljeni su rezultati istraì-vanja koje je obavioupravo pominjani Anto-nio Nanetti iz Italije. Onje ispitivao jedan potpu-no prirodni preparat nabazi bilja u suzbijanju, dakaèmo, obi~ne nozemo-ze (uzro~nik Nosema apis) po imenu Api Herb.Razlozi za intenziviranje napora na traènju efi-kasnog leka ~ija je upotreba dozvoljena u p~elar-stvu protiv ove bolesti leè u ~injenici da je upo-treba antibiotika fumagilina zabranjena uEvropskoj Uniji (propis CE 2377/90). Tako ne-dostaju specifi~na re{enja drugog tipa koja bi sekoristila u borbi protiv nozemoze. Api Herb jebaziran na biljnim ekstraktima koji nisu toksi~niza ~oveka, ne zaga|uju ìvotnu sredinu i ne no-se sa sobom nikakav rizik za ostavljanje hemij-skih rezidua u p~elinjim proizvodima. Istraì-vanja su obavljena na Sardiniji kod dru{tava ko-ja su preìvela jak napad nozemoze. Upore|ivanje efekat preparata Api Herb, fumagilina i timo-la u esencijalnom ulju (40 mikrolitara po ko{ni-ci). Postojala je i kontrolna, netretirana grupa.Tretman je ponavljan dva puta kod grupe koja jedobijala fumagilin, a tri puta kod ostalih grupa,tokom sedam dana, po~ev od 14. aprila 2005. go-dine. Grafikon pokazuje rezultate izvr{enih ana-liza. U ko{nicama tretiranim {e}ernim sirupomu kome je bio rastvoren preparat Api Herb ionim tretiranim fumagilinom, konstatovano jejasno smanjenje broja spora (sledstveno 46% i60%). Vrlo je va`no {to razlika u efikasnosti iz-me|u ova dva preparata nije bila statisti~ki zna-

~ajna, pa moèmo slobodno da zaklju~imo da suoba ova tretmana pokazala sli~ne stope efika-snosti. Tokom eksperimenta nisu zabeleèni ne-gativni efekti na p~elinjim zajednicama tipa ugi-nu}a p~ela, legla, gubitka matica ili rojenja.

Lepa je vest {to Nanetti u ovom trenutkuobavlja jo{ jedan eksperiment sa preparatomApi Herb, koji bi trebao da pruì podatke o pre-ciznom doziranju i da jo{ jednom potvrdi visokuefikasnost. Sa nestrpljenjem o~ekujemo rezulta-te. Ina~e, preparat Api Herb }e se u Italiji na}i uprodaji negde oko 6. marta ove godine. Nije re-gistrovan kao lek, ve} kao dodatak p~elinjoj is-hrani, {to }e omogu}iti lak{i uvoz i registraciju ina na{im prostorima. Ostaje da se nadamo da }esli~nu efikasnost pokazati i prema novom uzro~-niku (Nosema ceranae) nove p~elinje bolesti.

U poslednjih nekoliko meseci i ~asopis P~e-lar je u vi{e brojeva objavio napise p~elara prak-ti~ara (7/2005, 1/2006, 2/2006) koji su u borbiprotiv nozemoze postigli odli~ne rezultate upo-trebom biljnih preparata. Naravno, takva njiho-va iskustva bi trebalo nau~no ispitati i verifiko-vati, ali praksa je ve} dala svoju manje ili vi{e po-zitivnu ocenu.

Kako }e se cela situacija dalje odvijati, vide-}emo vrlo brzo. Imamo obe}anja da je u pripre-mi kompleksno obra|ena publikacija o ovoj bo-lesti, i iskreno se nadam da }emo biti u prilici davam uskoro pruìmo detaljnije informacije. Do-tle nam samo ostaje da se sa nostalgi~no{}u se-}amo vremena od pre pedesetak godina, kada jeuspe{an p~elar mogao da bude svako. êsto jebilo dovoljno samo obi}i p~ele povremeno i izvr-cati med. Trebam li i{ta da kaèm kako je to da-nas?


Api Herb fumagilin timol kontrola

Plavi stubac: pre tretmana@uti stubac: posle tretmana


Ovim javljanjem u na{em cenjenom listuP~elar, ho}emo da upoznamo kolege p~elare saproblemom najra{irenije bolesti p~ela sa kojomsmo se borili (i nadam se izborili) unazad petna-estak godina.

Radi se o nozemozi p~ela koja se kod naspojavila u velikoj meri po~ev od pre oko 15 go-dina. [ta je uzrok tako nagloj pojavi nozemozenismo znali, pa smo sumnjali na sve i sva{ta. Bli-

zina {tala, vetrovit teren,lo{a voda na potoku kojina{e p~ele pose}uju? Iadekvatne mere u vidu

preseljenja p~elinjaka sajedne na drugu lokaciju, te

obezbe|enja ~iste vode zap~ele, kao i primena lekova,tada znanih i nama dostupnih(Nozecid, Nozemavet, Fuma-gilin DCH, odnosno FumidilB) nisu pomogle.

Iz godine u godinu napadinozemoze su bivali sve ja~i i ja~i. Ami u èlji da dru{tva spasimo, nismoàlili da im damo lekove i kada tre-ba i kada ne treba. I u jesenjoj pri-hrani dru{tava, obavezno se davaoantibiotik Fumagilin, ili neko jod-no jedinjenje. U zimskoj prihrani

poga~ama, koje smo kupovali ili

sami spravljali obavezno je uklju~ivan i jedan odregistrovanih lekova protiv nozemoze p~ela. Uprole}e, to je bila obaveza broj jedan, da se u si-rup doda lek protiv nozemoze. A rezultati SKO-RO NIKAKVI. To je iskustvo sa na{eg p~elinja-ka.

Vremenom smo „shvatili“ da se nozemoza, utom obimu, pojavila u isto vreme kada se u na-{im brdsko-planinskim krajevima masovnije po-~ela da javlja kasna letnja pa{a „{umskog crnog“meda koji je verovatno i glavni provokativni fak-tor za ekspanziju proliva i nozemoze kod p~ela una{im relativno surovim zimskim uslovima samalo dana za pro~isne izlete p~ela. Od tada, ka-

Ro|en je 13. marta 1945. godine u Baljevcu. Inènjer je rudarstva. Trenutno se nalazi natrì{tu rada sa 37 godina radnog staà.

LEKLEKOOVITOM VITOM POGPOGAÔMAÔM PROTIVPROTIV

NOZEMOZE NOZEMOZE Milo{ Milosavljevi}

ul. 1. maja br. 2/236344 Baljevac na Ibru

++381 36 790-555++381 63 [email protected]

U ovom napisu govori se o primeni pelina i ljute paprike u suzbijanju nozemoze. Takva preporukase do sada mogla ~uti vi{e puta na predavanjima i pro~itati u literaturi. Najsveìji primer je predavanjeSergeja Luganskog iz Rusije odràno u Kragujevcu gde je afirmisao ljutu papriku kao sredstvo borbe pro-tiv nozemoze, ali i u napisu slovena~kog veterinara Boruta Preinfalka koji je stalni saradnik njihovog na-cionalnog ~asopisa, gde je pelinu dao visoko mesto u borbi protiv nozemoze u julskom broju ~asopisaP~elar za 2005. godinu na 304. strani.

Zavr{en proces invertovanja

Mlinza

{e}er

da se pojavila medna rosa na li{}u listopadnogdrve}a krajem leta, do danas, u na{im krajevimaona je postala jedna od najsigurnijih pa{a, sazna~ajnim koli~inama tamnog i izuzetno kvali-tetnog meda. Pa{a se javlja u vreme kada p~elin-je zajednice smanjuju obim legla u plodi{tu iskoro redovno unose taj tamni med u tako na-stali prazan prostor u plodi{tu. Neopisivo je za-dovoljstvo p~elara da u ranim jutarnjim satima,kada se dan jo{ ni najavio nije, vidi reke p~elakoje u potmulom huku hrle iz ko{nica u njimaznanom pravcu i te{ke padaju po celom prosto-ru p~elinjaka preoptere}ene silnim tovarom me-da medljikovca. Ta lepota traje do otprilike 9 sa-ti izjutra kada p~elinjak u}uti kao da nijednep~ele nema. Ako se vremenske prilike ne pro-mene, nedelju dana je dovoljno da medi{ta budukrcata crnim medom.

Ali, da se vratimo nozemozi. Jasno nam je daje ovaj med u velikom procentu kriv za tako sna-`nu pojavu nozemoze kod p~ela. Davljenik se iza slamku hvata pa i mi, nemaju}i kuda, posego-smo pre 5–6 godina za lekovima iz biljne apo-teke (ljuta paprika i gorki pelin). Bilo je lutanjaoko primene ova dva prirodna sastojka, me|u-tim, unazad 4 godine ustalili smo proizvodnjupoga~a za zimsku prihranu p~ela, uz dodatak sit-no samlevene ljute paprike, kao i ekstrakta peli-na koga sami spravljamo na na{em p~elinjaku uGolom Brdu. U prole}e, kada biljni ìvot po~nenaglo da buja, oberemo mlado li{}e pelina (Art-hemisia absinchium) i u tankom sloju na lesamaosu{imo u su{ari. Osu{eni mladi list pelina doupotrebe upakujemo u ve}e papirne kese. U to-ku jula, kada pelin po~ne da ùti, odnosno po~-ne da cveta, naberu se cvetne grane i kao i li{}epelina, osu{e u su{ari. Osu{ene cvetne gran~icepelina, kao i osu{eno li{}e, sitno iseckamo i slo-ìmo u ve}e staklene tegle, zapremine 3–5 lita-ra. Me{avinu li{}a i cvetova osu{enog pelina na-pravimo u odnosu 30:70 u korist cvetnih gran~i-ca. Tegle napunimo do dve tre}ine zapremineovom me{avinom. Teglu dopunimo alkoholomja~ine 40° i istu zatvorimo. Teglu drìmo na tam-nom mestu najmanje dvadeset dana. Onda jeotvorimo, ocedimo ekstrakt, sipamo ga u tamnustaklenu bocu i koristimo po uputstvu.

Primenom na{e poga~e gubitke p~elinjih dru-{tava od nozemoze p~ela smo smanjili na mini-mum. Dru{tva izlaze iz zime sna`na, vitalna izdrava, bez vidnih znakova prisutnosti nozemoze.

Kako pravimo lekovitu poga~u?Desetak dana pre izrade poga~e, u specijal-

nom sudu za invertovanje {e}era pome{amo

66,6 kg {e}era sa 16,7 litara vode, uz dodatak10 kg „zdravog“ livadskog meda, ce|enog iz na-{ih medi{ta. Na temperaturi od oko 36 °C i uzpovremeno me{anje dobijamo odli~an inverto-vani gusti sirup. Na mlinu za mlevenje {e}era sa-meljemo 20 kg {e}era i svu tu koli~inu izru~imou posudu me{alice za pripremu poga~a, sem 1 kgkoga uz 1 kg kvasca i dodatak 400 ml vode sku-vamo u loncu zapremine oko 10 litara. U drugilonac iste zapremine odmerimo 5,25 kg inverto-vanog gustog sirupa i u isti ulijemo vru} skuvanikvasac. Dobro izme{amo i u dobijenu masu uli-

jemo 55 ml ekstrakta pelina. U ve} sipani {e}eru prahu, u posudu me{alice, dodajemo odmere-nih 68 g sitno samlevene ljute paprike. Te~numasu iz lonca izru~imo na samleveni {e}er u po-sudu me{alice. I izvr{imo me{anje testa zapoga~e. Dobro izme{a- nu ma-su uzimamo rukama injome punimo pri-premljene plasti~nekese koje se radi od-meravanja nalaze napode{enoj vagi, na1 kg teìne. Da ne bi do-{lo do brzog hla|enja ma-se u kesama (kako bi sekasnije testo lak{e„peglalo“) potrebnoje da nakon pun-jenja, kese odloì-mo u jednuk u t i j u .Po za-v r { e -


nom odmeravanju svih 26–27 poga~a (koliko ihbude ako se dobro meri) poga~e punjene na kra-ju idu prve na dasku za peglanje gde se lepo is-peglaju na èljenu debljinu. Daska za peglanjeje komad daske, dimenzija kese za poga~u, ~ijesu bo~ne ivice podignute ukovanim drvenimlajsnama za 6–7 mm, koliko i treba da budu de-bele ispeglane poga~e. Varenje, odnosno zatva-ranje napunjenih i ispeglanih poga~a obavlja sena dasci za varenje, koja je napravljena tako da

je ure|aj za dvostruko varenje plastike spu{ten uposebnu kutiju uz dasku, tako da visina greja~aza otsecanje, odnosno varenje kese, bude u istojravni sa povr{inom daske na kojoj leì poga~a.Dobro zatvorena poga~a se slaè u kutije (po 10u kutiji) i odlaè u hladnu prostoriju.

U januaru ili po~etkom februara na{e poga-~e dajemo svim p~elinjim dru{tvima, bez obzirana koli~inu prisutne hrane u ko{nici. Vrlo je va-`no da nastojimo da svim dru{tvima obezbedi-mo na{u poga~u sve do perioda kada p~ele u

prole}e imaju u~estalijiizlet iz ko{nica i prime-tan unos polena i nek-

tara iz prirode. Za-hvaljuju}i ovoj poga-~i koju na{e p~elerado konzumiraju unajlo{ijim meseci-ma zime, sa punooptimizma i bezonog ranijeg straha– {ta }e ostati odp~ela na prole}e,~ekamo novo letoi za nas unosnukasno letnju pa-{u medne rosesa listova drve-}a iz nepre-glednih {umapodno Kopao-nika.


VVA@NOA@NO JEJE ZNAZNATI TI Spore nozemoze se {ire izmetom odra-

slih p~ela tako {to ih mlade jedinke unoseu sebe prilikom ~i{}enja zaraènog sa}a.P~ele u ve}oj meri defeciraju unutar klu-beta krajem zime, posle svog dugog zato-~enja, jer tada teìna njihovog zadnjeg cre-va rapidno raste. Kada su p~ele u mogu}-nosti da slobodno lete i izmet izbacuju iz-van dru{tva, sa}a postaju ~istija, a {anse dap~ele dospeju u kontakt sa sporama sesmanjuju. Izvestan nivo infekcije opstajena sa}ima tokom ~itavog leta u dovoljnojmeri da moè dovesti do inficiranja zim-skog klubeta. Eksperimentalno je utvr|e-no da spore mogu u izmetu opstati naj-manje godinu dana.

Infekcija moè ostati unutar jednogdru{tva, ali je ~injenica da ponovno infici-ranje posredstvom p~ela prakti~no nestajetokom leta. Me|utim, do izbacivanja izme-ta u ko{nicama moè do}i u dru{tvima i to-kom leta kada se p~ele na|u u ko{nicamausled neuobi~ajeno lo{eg vremena. Postojistatisti~ki zna~ajna korelacija izme|uhladnih, maglovitih, ki{nih leta i infekcijedru{tva slede}eg prole}a, mada bi uzroktome delimi~no mogao biti i usporenijirast dru{tava tokom ki{nih godina, kao inepotpunije ~i{}enje sa}a. Eksperimental-no je utvr|eno da je nivo infekcije u prole-}e znatno niì u dru{tvima u kojima su za-raèna sa}a stavljena u centar gnezda to-kom prethodnog leta, nego u dru{tvima ukojima su zaraèna sa}a stavljena na peri-feriju gnezda. Razlog tome je {to se sa}a ucentru gnezda vi{e koriste, pa samim tim ivi{e ~iste, nego ona na periferiji.

Prire|eno na osnovu najbolje knjige o bolestimap~ela na srpskom jeziku „Bolesti p~ela“ od autora:

dr \or|e Dobri}, dr Danilo Vickovi}, dr Zoran Kuli{i}

Neki od najsna`nijih podsticaja koji uti~u napona{anje p~elinje zajednice poti~u iz prirode,tako da je neophodno da im posvetimo posebnupa`nju kada razgovaramo o postupcima kojeprimenjujemo u radu sa p~elama. Dugo zimskomirovanje, kako vegetacije, tako i p~ela, povre-meno prekidaju kratkotrajni periodi lepog vre-mena. Kada se ostvare neophodni uslovi, pro-cveta}e leska, crnju{a, dren. Njihov polen i nek-tar su dragoceni za zajednicu p~ela, ali promenapona{anja koja usled skromnog snabdevanjahranom nastaje, ne zahteva intervenciju p~elara.Tokom ovog perioda oni naj~e{}e kaù da p~ele(kao i vegetacija) zimuju i da im je potreban mir.

Dve do ~etiri nedelje nakon otvaranja cveto-va drena, procveta}e {ljiva dànarika (Prunuscerasifera Ehrh.). Njeno obilno lu~enje nektarai polena, i temperatura vazduha pogodna za iz-let, donose prvi pravi preokret u ìvot p~ela. Zasamo dva ili tri dana one unetom hranom u pot-punosti menjaju sliku plodi{ta. Na ramovima ko-je zaposeda klube kao da nema ni jedne jedineprazne }elije. Mogli bi da kaèmo da je za p~elepo~elo prole}e, a za p~elara da je do~ekao pra-vo vreme da otvori ko{nicu.

Nije lako udovoljiti ljubopitljivosti onih kojibi èleli da znaju kojem mesecu ovaj trenutakkalendarski pripada. Dànarika moè da pro-cveta u februaru (26. II 1998), martu (2. III1990, 31. III 1986), ali i u aprilu (7. IV 1987,18. IV 1997) (svi podaci se odnose na Beograd).Vredno saznanja je da je stanje u ko{nicama upogledu broja p~ela, koli~ine legla i zaliha hranesvih tih godina bilo gotovo isto bez obzira na raz-li~ite datume po~etka cvetanja.

Rad oko p~ela prilagodi}emo promenama uokolini p~elinjaka, a na{i planovi }e se pre odno-siti na cvetanje odre|ene biljke nego {to }e bitipovezani sa odre|enim datumom u mesecu.

Pred nama je april. Na osnovu vremenskihprilika i otvaranja cvetova drena, cvetanje dà-narike (u Beogradu i okolini) se o~ekuje na sa-mom kraju marta i tokom prve nedelje aprila.Ukoliko se to ostvari, krajem te sedmice }e pro-cvetati vi{nje i tre{nje. Uporedo sa njima, na vla-`nim terenima smenjiva}e se cvetanje razli~itihvrsta vrba, topola i breza. Obi~no u vreme pre-cvetavanja tre{nje iscvetaju {ljive, a za njima i ja-buke. Od korovskog bilja, za p~ele su neobi~nova`ne mrtva kopriva i masla~ak, a od industrijskigajenog, uljana repica. Retke su godine kada uovom mesecu procveta i bagrem (25. IV 1990,Duboko). Ove sezone za to nema uslova.

Na osnovu vremenskih prilika u februaru imartu i stanja biljaka, mogu}e je pretpostaviti da}e se ove godine cvetanje vo}a „stopiti“ u jednukratku i burnu pa{u. O~ekivano obilje polena inektara pruà priliku da od p~elinjaka ostvarimoprve prihode.

Sakupljanje propolisaU vreme cvetanja breza, topola i divljeg ke-

stena sakuplja}emo propolis. Namenski saku-plja~ je izra|en u vidu plo~e od gumastog mate-rijala debljine 5 mm. Kvadratni ili {estougaoniotvori koje p~ele popunjavaju propolisom se


Ro|en je 11. februara 1956. godine u Beogradu. Po zanimanju je supervizor u nacional-noj aviokompaniji. Prvi susret sa p~elama doìvljava na dedinom imanju, a odluku da osnu-je sopstveni p~elinjak donosi 1977. P~elari sa 60 LR ko{nica. Poslednjih desetak godina,ste~eno iskustvo nastoji da primeni u radu sa tridesetak p~elinjih zajednica u ko{nicamaizra|enim po Fararovim merama.

PISMOPISMO PÊLPÊLARIMAARIMA

ZAZA APRILAPRILBranislav Karleu{aul. \or|a Jovanovi}a br. 711000 Beograd

++381 64 20-40-604 [email protected]

Foto: Vlado Augu{tin

prema gornjoj povr{ini konusno suàvaju i usledtoga su veoma efikasni. P~elari u nedostatkuovog sakuplja~a koriste obi~nu pletenu ili izlive-nu mreù izra|enu od plastike koja dobro pod-nosi nisku temperaturu. Dobro je ako za mreùu paralelnom rasporedu pri~vrstimo 3–4 uskeletvice debljine 2 mm. Postavi}emo je neposred-no uz p~elinje klube, na satono{e plodi{nih ra-mova, ili uz bo~ne letvice ako je p~elinjak pavil-jonskog tipa.

Sakuplja~ u ko{nice stavljamo ve} prilikomprvog pregleda u vreme cvetanja dànarike.Ukloni}emo ga krajem sezone ili neposrednopred tretiranje dru{tava protiv varoe ukoliko to~inimo zadimljavanjem. Skidanje propolisa samreè vr{imo po potrebi, kratkotrajnim zamrza-vanjem.

U periodu koji je pred nama, p~elinje dru-{tvo je u stanju da u mreù odloì oko 200 g pro-polisa. Njegova cena na trì{tu nije velika, ali jei ulaganje minimalno. Sakupljanje od p~elara nezahteva puno vremena.

Opra{ivanje vo}aUzgajiva~i vo}a u svetu su odavno uo~ili is-

plativost planskog opra{ivanja zasada. U nekimzemljama, kao na primer u Izraelu, organizacijaje pod kontrolom dràvnih organa i sprovodi sezadivljuju}e precizno. P~elarima se za taj posaoispla}uje pristojna nadoknada. Iako to kod nasnije slu~aj, napravi}ete dobar plan da izbegnete{tetu koju nestru~nom za{titom, mali i nesavesniodgajiva~i vo}a ~ine va{im p~elama, ako preseli-te p~elinjak na veliku plantaù.

Odmah po dogovoru sa vlasnikom, napravi-te ugovor. Precizirajte koliko dana unapred tre-ba da vas obavesti o nameri da prska vo}njak,na~in na koji }e to u~initi, visinu nadoknade i ko}e biti nadleàn za eventualni spor. Pre nego {todoselite p~elinjak, pored mesta na koje }ete gapostaviti, odredite i lokaciju na koju ga moèteskloniti ukoliko se vlasnik odlu~i da plantaù pr-ska pre nego {to to vi o~ekujete.

Nadoknada za opra{ivanje se naj~e{}e ispla-}uje u vo}u ili proizvodima od vo}a, ali ste p~e-lama „obezbedili“ pa{u i stvorili uslove za noveprihode.

Sakupljanje polenaAko u prvoj nedelji aprila procvetaju i vi{nje,

ovaj mesec }e biti period zaista raznovrsne i po-lenom bogate p~elinje pa{e. Iskoristite ga za sa-kupljanje polena.

Sakuplja~i polena mogu biti razli~itih kon-strukcija. U prednosti su oni koji polen skidajuunutar ko{nice. Ako ste u prilici da nabavite no-

ve, izaberite sakuplja~e sa punktovanom ìcomkoja pokriva makar 3/4 podnja~e, omogu}avap~elama prilaz do mreè sa svih strana (osim sazadnjeg kraja ko{nice), pregradnom plo~om ko-ja {titi sakupljeni polen od ne~isto}a iz plodi{ta iregulatorom slobodnog leta postavljenim takoda p~elar njime upravlja sa zadnje strane ko{ni-ce. Veoma dobri modeli se mogu napraviti pougledu na sakuplja~e Shaparew ili Sundance (de-talje na|ite na internetu, www.algonet.se).

Hvata~e na ko{nicu postavite prilikom prvogpregleda p~ela, a sa skidanjem polena po~nitenakon {to p~ele ramove neposredno uz leglo do-bro popune polenom (po~etkom cvetanja vi-{nje). Ukoliko je koli~ina prikupljenog polenakod pojedinih dru{tava manja od 50 g dnevno,odloìte po~etak sakupljanja za cvetanje jabuke.Najve}i prinosi se postiù ako preselite p~elinjakna uljanu repicu.

U odnosu na propolis, sakupljanje polena iz-iskuje mnogo vi{e materijalnog ulaganja i va{egrada. Zbog visoke vla`nosti vazduha u aprilumesecu, neophodno je da se, kod ko{nica kojestoje pojedina~no, fijoke sa polenom prazne sva-kodnevno.

Prinosi u polenu na vo}noj pa{i iznose okodva kilograma, a na uljanoj repici od 1,5 kg kadadobro medi, do preko 3 kg u sezonama kada jelu~enje nektara manjeg intenziteta.

Dobijanje medaVi{nja medi ve} na temperaturi od 8 °C, a u

vreme cvetanja masla~ka, {ljiva i jabuka, nisuretki unosi od preko dva kilograma nezrelog me-da dnevno. P~elari koji pokre}u paviljone kapoljima uljane repice ne}e zaboraviti da na putponesu i centrifugu. Ako bude lepog vremena,april je mesec prvog medobranja.

Sigurno je da vi{e p~ela moè da donese vi{emeda, ali sam isto toliko uveren da se ve{tim ra-dom p~elara sa malim dru{tvom moè ostvaritineobi~no lep prinos.

Osnovni problem medobranja na pa{i vo}aje {to p~ele kod velikog broja zajednica zapose-daju samo ramove sa leglom i one u ~ije }elijesme{taju polen. Samo 15% do 20% dru{tava je ustanju da med odlaè izvan zone legla. U vremecvetanja jabuke i uljane repice, njihov broj je da-leko ve}i i iznosi od 60% do 70% izimljenih za-jednica.

U cvetanju vi{nje, za medobranje }emo kori-stiti dru{tva koja su na po~etku dànarike zapo-sedala vi{e od sedam ramova. Ona sada brojepreko 20 000 p~ela. Metod dobijanja meda kojiodaberemo ne samo {to mora da odgovara sna-zi zajednica, ve} treba i da bude primeren obil-


nom unosu polena koji name}e priroda. U plo-di{tu, neposredno uz zonu legla, mora biti slo-bodnih }elija za njegovo odlaganje. Dodati tam-ni ram sa nevelikim vencem meda polenarice }e,u kratkom roku, pretvoriti u zlatnoùto skladi{teperge. Postupak istovremeno doprinosi da se naramovima koje je matica prethodno zalegla negomilaju }elije zauzete polenom. U ovom perio-du broj }elija sa leglom nije dostigao maksimumi satna osnova ili otklopljen ram meda, kada sedodaju do postoje}ih ramova sa leglom, osigura-}e da matica neometano nosi i leglom „osvaja“plodi{te. Kada se koriste oba postupka istovre-meno, bez ùrbe u „{irenju“ legla, plodi{te po-staje kompaktno, a ako su u njemu i ramovi samedom puni, p~elama ne preostaje drugo do danove unose smeste u medi{te. Na samom po~et-ku pa{e dobro je medi{ta „namam~iti“ sa ramomili dva pro{logodi{njeg meda.

Uprkos tome {to pojedina dru{tva mogu dasakupe i vi{e od 15 kg, ukupne koli~ine za vrcan-je nisu velike. Da bi se sa njim postigao pravi fi-nansijski efekat, vo}ni med treba pakovati u ma-la pakovanja i interesantnu ambalaù. Pa`njukupaca }e privu}i i svojom aromom.

Prodaja „vi{ka“ p~elaProduktivnost u p~elarenju diktira jedno

pravilo: Ako u toku jednog dana uspevate dapregledate trideset dru{tava, rad oko tridesetpr-vog predstavlja gubljenje vremena, a ukoliko nava{ kamion za prevoz p~ela staje 60 ko{nica, 61.}e uvek stvarati tro{ak.

Mnogi p~elari su u plan borbe protiv varoeuvrstili i odrojavanje p~elinjih zajednica. Tokomcvetanja uljane repice ili gloga po~nu sa odgo-jem mati~nih larvi, u bagremu formiraju minioplodnjake, a nakon medobranja od svake me-dare odvoje roj za tek sparene matice. Ovim po-stupkom se iz osnovne zajednice „uklanja“ i deovaroe (sa svakim ramom legla 5% do 8% od

ukupnog broja krpelja). Nakon tretmana protivvaroe, rojevi se razvijaju normalno a p~elar ihupotrebljava u skladu sa potrebama. Na krajusezone ove zajednice su, gotovo po pravilu, vital-nije od starki.

Nakon zimovanja, iz nastalog „fonda“ se na-doknade normalni zimski gubici p~elinjih dru-{tava a krajem cvetanja jabuke ostatak ponuditrì{tu. Mogu}e je prodati maticu, pojedina~noramove legla i pripadaju}e p~ele, ili kompletnodru{tvo sa ili bez ko{nice. U ovom trenutku ce-ne su najvi{e u sezoni.

[to je p~elinjak sa ve}im brojem ko{nica,ovaj plan dobija vi{e zna~enja. Popravka ko{nicanakon vi{egodi{nje upotrebe iziskuje vi{e radaod vrednosti novonabavljene opreme. Izdvajan-je, isecanje i ~i{}enje ramova starog sa}a i to-pljenje voska, u postupku redovne zamene, naovim p~elinjacima predstavljao bi obiman po-sao. Mnogo je jednostavnije, i u vremenu vi{e is-plativo, formirati, odnegovati i prodati roj. Ne-ma ni~eg ne~asnog u ovom postupku. Ve}inu ku-paca u ovo vreme ~ine oni koji osnivaju ili ob-navljaju p~elinjak. Oni }e od kupljenog rojaformirati jo{ jedan i izgraditi dosta novog sa}a.Za p~elara koji se tek upoznaje sa svetom p~ela,svaki posao, pa i popravka ko{nica ili pretapan-je sa}a, donose zadovoljstvo.

Ukupni prihodi od p~ela koji se ostvaruju uaprilu nisu veliki, ali su dovoljni da pokriju tro-{kove p~elinjaka za celu sezonu.

Va`ni datumi u apriluP~elarima kojima je ovaj april jedan od prvih

u p~elarskoj praksi, skrenu}u pa`nju na njegovadva, neobi~no va`na „datuma“.

Prvi je po~etak cvetanja {ljive dànarike.Retko koja zajednica p~ela koja u ovo vreme nezaposeda 6 ulica i odgaja leglo na 4 rama, moèda se do bagrema razvije u za medobranje do-voljno sna`no dru{tvo. Izuzetak mogu da ~inezajednice sa vi{e od 7 ulica p~ela koje neguju le-glo na tri, pa ~ak i manje ramova. One u nared-nih desetak dana sa lako}om pro{iruju gnezdo,izjedna~uju se po koli~ini legla sa ostalima, a dobagrema razvijaju brojnu zajednicu.

Drugi, za p~elare vaàn doga|aj bi}e pojavaprvih cvetova divljeg kestena. Oni, opominju}ida je do{ao trenutak da odlu~ite koji }ete metoddobijanja meda izabrati, nagove{tavaju da }e zadve do tri nedelje procvetati bagrem.


Foto: Vlado Augu{tin


PRPRVVO CENTRIFUGO CENTRIFUGAA , , PPA ROJ?A ROJ?

Mileta Markovi} 14226 Jabu~je

++381 14 74-581++381 64 1917-333

[email protected]

Uvek }u se se}ati jednog razgovora sa sadave} pokojnim deda Mihailom Kulin~evi}em izRa|evog Sela kod Valjeva. Bio je to ~ovek veli-kog ugleda. Neograni~ena vera u Boga, moral,hrabrost, mudrost i nesebi~nost ~inili su ga uvekèljenim sagovornikom i savetnikom. Doìveo jededa Mihailo 98 godina i umro na Boì} 2000.godine. U jednom trenutku razgovora ovaj veli-ki optimista i entuzijasta kao da je postao i sum-nji~av. Na moje pitanje da li mu se jo{ mladi p~e-lari obra}aju za pomo} i savete setno je rekao:„Sine, danas mnogo dece po~inje da gaji p~ele,jedni ih vole, a drugi prvo kupuju centrifugu i su-dove za med, pa tek onda nabavljaju roj. Te{ko da}e oni postati dobri p~elari. Ne odnosi se to, sine,na tebe, jer moj Jova (prof. dr Jovan Kulin~evi})kaè da si ti veoma vredan i radan i ako bude{stalno u~io i bio uporan moè{ u p~elarstvu dostaposti}i“.

Bio sam veoma polaskan. Re~i dede Mihailai dalje ìve u meni. Poku{avam da radim i vi{e ibolje. Kada god èlim da napi{em ~lanak iz p~e-larstva pomislim da mnogima moja zapaànjane}e trebati, naravno treba imati „centrifugu isudove za med“. Nadam se da je neuporedivo vi-

{e onih koji su zainteresovani za znanja i isku-stva, po{to se samo posedovanjem mno{tva in-formacija moè sopstvenom selekcijom izgraditili~ni stav i pristup, jer je retko koje zanimanjetoliko individualno kao {to je to p~elarstvo.Uvek imam u vidu da vera i ljubav u svakom po-slu otvaraju vrata uspeha.

Kako posti}i uspeh u bagremovoj i narednim pa{ama?

Osnovni preduslov za razmatranje ove temesvakako se nalazi u prethodno obezbe|enimuslovima za dobro zimovanje, a samim tim iuspe{no prezimljavanje svih p~elinjih zajednica.Nije na odmet da se tih uslova jo{ jednom prise-timo i ako smo mo`da zakasnili za ovu zimu, on-da sigurno nismo za slede}u. Dakle, koji su tiuslovi trebali biti obezbe|eni:– da u zimskom klubetu bude bar 15–20 hilja-

da zdravih dugove~nih p~ela;– da se u klubetu nalazi mlada, po mogu}stvu

selekcionisana matica;– da je obezbe|ena i pravilno raspore|ena za-

liha od oko 20 kg kvalitetnog meda;

– da je u ko{nici lagerovano ne manje od jed-nog kilograma polena;

– da je izvr{eno pravilno utopljavanje i obez-be|ena ventilacija ko{nice;

– da je p~elinjak za{ti}en od hladnih vetrova, ada se prostor na kome je sme{ten p~elinjakipak blago provetrava;

– da je p~elinjak ogra|en da bi bio nepristupa-~an za ulazak doma}ih i divljih ìvotinja;

– da su leta ko{nica za{ti}ena od ulaska mi{e-va i rov~ica;

– da su obezbe|eni i drugi uslovi koji mogu bi-ti specifi~ni za lokalitet na kome se p~elinjaknalazi.Ako bilo koji od ovih uslova nije obezbe|en

ne moè se mirno i spokojno ~ekati prole}e i na-stupaju}a sezona p~elarenja. Sigurno je da je ve-liki broj stru~nih, savesnih, iskusnih i odgovor-nih p~elara sve ove uslove na vreme obezbedio,pa da vidimo kakav se prole}ni razvoj moè o~e-kivati kod njih i sa kakvim p~elinjim zajednica-ma }e u}i u bagremovu, ali i sve naredne pa{e.Za procenu mogu}eg prole}nog razvoja u 2006.godini koristi}emo se podacima iz 2004. godine,prikupljenim u Apicentru.

Utvr|ivana je koli~ina legla u 87 p~elinjih za-jednica u LR ko{nicama. Datum prvog merenjaje 1. april 2004. godine. Prose~na zbirna povr{i-na legla po jednoj zajednici iznosila je pribli`no80,5 dm2, ili 4,6 okvira potpuno zaleènih po ce-loj povr{ini sa obe strane, {to zna~i da je od 11.marta do 1. aprila (21 dan) matica prose~no za-legala (32 200 }elija legla : 21 dan) oko 1 533 ja-ja na dan. Na dan merenja u ko{nicama je biloprose~no 6,6 okvira gusto pokrivenih p~elama,plus izletnice, {to pribli`no iznosi oko 18 000p~ela.

Datum drugog merenja je 1. maj 2004. godi-ne. Prose~na povr{ina legla po jednoj zajedniciiznosila je pribli`no 129,5 dm2, ili kad se prevedena okvire 7,4 potpuno zaleèna okvira sa obestrane. Proizilazi (129,5 dm2 legla × 400 }elija =51 800 zaleènih }elija) da je matica od 10. apri-la do 1. maja (21 dan) prose~no zalegala (51 800}elija legla : 21 dan) oko 2 466 jaja dnevno. Nadan merenja u ko{nicama je bilo prose~no po 10okvira gusto pokrivenih p~elama plus izletnicekoje se nalaze napolju {to ukupno iznosi pribli-`no 30 hiljada p~ela.

Prose~an unos ostvaren za 3 dana na bagre-movoj pa{i meren u periodu od 12. do 15. majabio je 21,5 kg uz podse}anje da u 2004. godinive}ina p~elara sa svojim ko{nicama nije ostvari-la ovakav unos ni u dve bagremove pa{e. Poseb-no treba naglasiti ~injenicu da se ni jedna od

ovih p~elinjih zajednica nije izrojila. Interesant-no je ista}i i podatak da su u 44 zajednice mati-ce bile iz 2003. godine, a u ostalim matice iz2002. godine i da je ostvaren neznatno ve}i pri-nos u zajednicama koje su bile u drugoj godinitestiranja, dok je to prethodnih godina bila kon-stantno izraènija pojava.

Sa kojim brojem p~ela su ove zajednice u~e-stvovale u bagremovoj pa{i moèmo pribli`nota~no proceniti i izra~unati. Dakle, ako su ovezajednice 1. maja imale prose~no 30 hiljada p~e-la i preko 50 hiljada }elija legla, onda se svakognarednog dana mogao o~ekivati prirast od oko1 500 p~ela. To su p~ele zaleène posle 10. apri-la kada je ostvarena prose~na nosivost matice odoko 2 000 jaja na dan. Istovremeno se moè o~e-kivati da mortalitet bude pribli`no 500 p~ela nadan, a to su p~ele koje su zaleène u periodu od20. februara do 10. marta kada je prose~na nosi-vost matice pribli`no tolika i bila.

Pri ovom prirastu p~ela oko 6. maja (\ur-|evdan) u ko{nici }e biti oko 40 hiljada p~ela. Utom periodu na velikom podru~ju Srbije po~injeotvaranje prvih cvetova bagrema, ali do punogcvetanja i medenja ostaje jo{ oko 7 dana. Akooko 6. maja kada su oba plodi{na nastavka LRko{nice puna p~ela izvr{imo izmenu plodi{nihnastavaka (zbog mednih venaca koji }e se sadana}i u donjem nastavku) i dodamo nastavak zamed, potpuno smo oslobodili prolaz p~ela iz plo-di{ta u medi{te. Tom radnjom smo, bez izvla~en-ja okvira iz plodi{ta u medi{te omogu}ili da sep~ele ne nagomilavaju u plodi{tu i da sasvimnesmetano lageruju med iznad plodi{ta.Sada ve} imamo i pro{iren prostor ko{niceu koji }e se smestiti p~ele ~iji }e se broj dopunog medenja bagrema uve}ati za oko10 hiljada (7 dana × 1 500 = 10 500).Postepenom blokadom plodi{tazbog intenzivnog unosa nektarado}i }e i do smanjenja povr{inesa}a sa mladim leglom zbog~ega }e osloboditi nekoli-


ko hiljada p~ela pa }e sada snaga p~elinje zajed-nice dosti}i apsolutni biolo{ki maksimum od bli-zu 60 000 p~ela i uz pravovremeno dodavanjemednih nastavaka mogu}e je posti}i maksimal-ne prinose koje prirodni uslovi u tom periodudozvoljavaju.

Posle bagremove pa{e i oduzimanja mednihnastavaka u plodi{tu }emo pored preostalihokvira sa leglom ostaviti dovoljno meda i pra-znih ramova koje }e matica zalegati u cilju odr-àvanja biolo{ke snage zajednice i uspe{nog me-dobranja na narednim intenzivnim pa{ama (lipai suncokret).

Do lipove i suncokretove pa{e na plodi{tetreba staviti mati~nu re{etku i medi{te jer jeuvek mogu}a tiha livadska pa{a, a takve tihe li-vadske pa{e mogu omogu}iti uslove za zalegan-je matice u medi{tu {to bi bilo sasvim neracio-nalno.

U lipovoj, a posebno suncokretovoj pa{i,mati~ne re{etke mogu smanjiti unos i za 20% aistovremeno omogu}iti dovoljan prostor za zale-ganje matice {to bi moglo uticati na slabljenjep~elinjih zajednica i nemogu}nost odgajanja do-voljno p~ela kojima }e, po povratku sa pa{e ukasno leto, glavni posao biti da odgaje dovoljnokvalitetnih dugove~nih p~ela sa kojima }e p~e-linja zajednica u}i u narednu zimu.

Na kraju ovog ~lanka hteo bih da se zahva-lim prof. dr Jovanu Kulin~evi}u i njegovim sa-radnicima na podacima o ozvr{enim merenjimakoje sam prezentirao u ovom tekstu.

înjenica je da su matice ~ija se selekcija itestiranje vr{i u Apicentru odgajene po istoj teh-nologiji i istim uslovima kao i sve matice Apicen-tra namenjene trì{tu. Shodno tome, u ve}inip~elinjih zajednica gde su umati~ene matice izovog programa trebalo bi ostvariti pribli`no istirezultat, ali to o~igledno nije tako. Uzroke sva-kako treba traìti u razlozima kao {to su:– p~elarenje sa nedovoljno funkcionalnim ko-

{nicama kod kojih se plodi{ni prostor ne mo-è po potrebi pro{irivati i samim tim stvoritiuslovi za pun biolo{ki razvoj p~elinje zajed-nice;

– neprirodna i komplikovana tehnologija p~e-larenja;

– nekvalitetna, nedovoljna ili prekomerna is-hrana p~elinje zajednice;

– nestru~na dijagnostika bolesti p~ela i p~elin-jeg legla, a samim tim i neadekvatna upotre-ba lekova;

– nedovoljna briga, propu{tanje potrebnihradnji i neusagla{enost sa vremenskim, pa-{nim i drugim uslovima okoline i sl.

Kao i mnogi drugi i ja sam vi{e godina tragaoza najoptimalnijim i najrentabilnijim na~inomp~elarenja. Za sve to vreme sam p~elario sa ra-znim tipovima ko{nica: LR, DB, DB desetkamai polo{kama. Primenjivao sam skoro sve tehnikep~elarenja o kojima sam slu{ao na predavanjimaili ih nalazio u p~elarskoj literaturi. Bavio sam sedvojnim, dvomati~nim, vi{emati~nim p~elaren-jem i svim drugim radnjama koje su imale za ciljstvaranje nekakvih fantomskih dru{tava koja bitrebala da donesu tone i tone meda. Kona~no,kada sam postao kooperant „Apicentra“ i stekaouvid u njihovu tehnologiju, shvatio sam besmi-slenost pravljenja ovih neprirodnih, dezorgani-zovanih i nestabilnih ve{ta~kih zajednica koje subile samo plod ma{te, ali sa veoma slabim pokri-}em prirodnih zakona po kojima se p~ele pona-{aju i vekovima opstaju. Najzad sam saznao dap~ele „ne ~itaju knjige“ i ne ispunjavaju èljep~elara, ve} se pona{aju po svojim instinktima.

Mnogi od nas su ipak morali da pro|u veo-ma dug put da bi najzad prona{li ono {to je ve}davno prona|eno. Valjda je to normalno za lju-de koji ne znaju koliko znaju, ali sada kada zna-mo koliko ne znamo moèmo najzad kupiti i tucentrifugu i mnogo vi{e sudova za med.


Prilikom uokviravanja mati~ne re{etke, svipravimo jednu osnovnu gre{ku. Pri prora~unuvisine okvira obavezno planira-mo da u okvir use~emo `leb ukoji bi ugradili mati~nu re{etku.I tu stra{no gre{imo. Jednostav-no, `leb nije potreban!

Naime, napravi se najobi~nijiokvir od lipovog drveta debljinesvega 6 mm. Na njega se samopo idealnoj sredini prisloni pro-vla~ena mati~na re{etka i ukucaekserima, koji se sa druge stranesaviju. Tek onda se prose~e leto,uklanjanjem dela okvira sa kra}estranice. Mati~na re{etka prak-ti~no sada upada u donji nasta-vak i ravna se sa njegovom gorn-jom ivicom, {to p~elama i trutovima obezbe|ujenesmetan ulaz. Na slikama se sve ovo vidi veoma

jasno. Prednostove mati~ne re-{etke leì u to-

me {to je kona~no p~elinji prostor skoro idealnoispo{tovan i {to ni u najja~im pa{ama nema za-peraka, {to je osnovna mana ostalih tipova uo-kvirenih mati~nih re{etki sa letom, ~ija debljinanije manja od 15 mm. Debljina pri izradi od 6mm u praksi se zbog naslaga propolisa pove}avana 7 mm.

Re{etka je isprobana na oko 150 ko{nica nap~elinjaku Rodoljuba @ivadinovi}a, urednikaP~elara, i na mom p~elinjaku. Dala je odli~ne re-zultate. Svi standardni problemi sa uokvirenimmati~nim re{etkama su nestali. Zato je svima to-plo preporu~ujem.


Sr|an Arsi}ul. Ni{ka br. 4918220 Aleksinac

++381 18 803-789

Pred vama se nalazi verovatno najbolje re{enje za uokviravanje mati~ne re{etke uz obezbe|enje leta za p~ele. Nadamo se da }ete biti zadovoljni.

NAJTNAJTANJANJA UOKVIRENAA UOKVIRENAMAMATI^NA RE[ETKA TI^NA RE[ETKA

SA LETOMSA LETOM

Reprodukcija (razmnoàvanje) je proces ne-prekidnog stvaranja novih generacija ~ime seobezbe|uje opstanak vrsta. Taj instinkt je prisu-tan kod svih ìvih bi}a pa i p~ela. Umnoàvanjep~ela moèmo pratiti sa dva aspekta:

a) kao umnoàvanje jedinki unutar zajedni-ce;

b) kao odvajanje dela p~ela iz zajednice iformiranje roja.

Za opstanak vrste je zna~ajno rojenje, odno-sno dobijanje novih zajednica, a umnoàvanjejedinki unutar zajednice je prethodnica i neop-hodan uslov za rojenje.

Bave}i se p~elarstvom ~ovek je p~elama na-metao mnoge stvari (stani{te, pokretne ramo-ve…), pa i to kako }e se one umnoàvati. Savreme-no p~elarenje ne prihvata prirodni na~in (rojen-je), ve} teì da se on potpuno kontroli{e. Poslepronalaska ko{nica sa pokretnim sa}em, izroja-vanje se obavljalo prebacivanjem nekoliko okvi-ra u novu ko{nicu. Takvo ve{ta~ko rojenje zadr-àno je i do danas. Savremeno p~elarstvo je raz-vilo novi na~in formiranja ve{ta~kog roja kojiima niz prednosti u odnosu na roj koji je na okvi-rima. To su paketni rojevi. P~ele se stavljaju unamensku kutiju, odnosno paket, pa mu otudanaziv. Takav roj podrazumeva samo p~ele i ma-ticu bez ramova i sa}a. Ovo omogu}ava laku ma-nipulaciju i transport do novog mesta. P~elinje

bolesti koje se mogu preneti leglom i sa}em suskoro isklju~ene. Tretiranjem samo p~ela bez le-gla, po sme{tanju roja, varoa se svodi na mini-mum.

Prema tome, prednosti paketnih rojeva u od-nosu na one koji su na ramovima su slede}e:– Manja je mogu}nost pojave bolesti koje se

prenose sa}em;– Transport je znatno lak{i, jer je masa ovih ro-

jeva oko 5 puta manja nego da su na ramovi-ma u ko{nici;

– Gubici pri transportu usled ugu{enja u do-brim paketima su mnogo manji, a srozavanjesa}a nemogu}e, jer ga nema;

– Paketni roj se moè smestiti u svaki tip ko-{nice, {to je nemogu}e sa rojem na ramovi-ma. Sve je ve}i promet p~ela u paketnim rojevi-

ma u svetu, a i kod nas.

Potrebna opremaDa bi formirali paketni roj moramo da ima-

mo odre|eni pribor koji nam je potreban za ovuradnju, a on podrazumeva slede}e:

– Ravna podloga– Vaga– Kavez za roj– Kavez za maticu– Levak za stresanje p~ela– Tegla za sirupRavna podloga nam omogu}uje precizan rad

vage na terenu p~elinjaka koji nikad nije idealnoravan. Za tu svrhu najbolje sluì krov ko{nicekoji nam je pri ruci.

Za merenje mase roja nije potrebna nikakvaspecijalna vaga, ve} najobi~nija kuhinjska kojase nalazi u skoro svakom doma}instvu. Mora dabude proverene ispravnosti.


FORMIRFORMIRANJE ANJE PPAKETNIH ROJEVAKETNIH ROJEVA U A U

KKOMEROMERCIJCIJALNE SVRHE ALNE SVRHE Dipl. ing. Mladen Krsti}

ul. Ace Milojevi}a br. 28 a18220 Aleksinac

++381 18 801-280++381 64 196-4010

++381 18 847-523, p~elinjak

Kavez za paketni roj je najbitniji za bezbed-no putovanje roja do njegovog novog stani{ta. Uupotrebi su i kartonske kutije, ali to nije najsre}-nije re{enje. Ventilacija je oskudna, jer bi sepravljenjem ve}eg ventilacionog otvora naru{ila~vrstina kutije. Oteàno je, pa ~ak i nemogu}estaviti p~elama sirup za duè putovanje. Karton-ska kutija ponekad ne bude idealno zatvorena,pa p~ele ~esto na|u prorez i izlaze van. Za kra-}e putovanje manjeg broja rojeva, kvalitetno za-tvorene (namenske) kartonske kutije za jedno-kratnu upotrebu su izuzetno jeftino i prakti~nore{enje.

Neuporedivo su bolji namenski kavezi za pa-kete izra|eni od ~vrstog materijala i ìce koja za-

uzima celokupne bo~ne strane. U ovom slu~ajuugu{enje je isklju~eno (pri pravilnom transpor-tu), a dodavanje sirupa p~elama jednostavno ukavezu koji vidite na slici. Napravljen je po uzo-ru na ameri~ki kavez, i apsolutno mu odgovarapo dimenzijama. U njemu roj ìvi do pet dana.To je sasvim dovoljan period da moè da stignegde god èlimo, i u najudaljenije krajeve. Njego-ve dimenzije su 15×25×30 cm.

[to se ti~e kaveza za matice, nebitno je kogje tipa. Njegova svrha je da spre~i eventualnoubijanje matice od strane p~ela u toj, za p~ele,dosta stresnoj situaciji. Stavljanjem matice u ka-vez omogu}avamo kupcu da pre sme{taja rojaima mogu}nost da se uveri u prisutnost matice upaketu. Potrebno je staviti i malo {e}erno-med-nog testa, kako bi p~ele po sme{taju roja poste-peno oslobodile maticu. Tako|e, treba staviti i~epi}e da se osloba|anje ne bi desilo za vremetransporta, ve} nakon njega.

Sa gornje strane kaveza nalazi se otvor kojinam sluì da umetnemo levak tako da pri stre-sanju okvira sa p~elama, one bez problema skli-znu u unutra{njost kaveza.

Ovaj otvor nam sluì i za postavljanje plasti~-ne tegle sa sirupom, sa poklopcem okrenutim nadole. Tako teglom zatvaramo kavez i ujednoobezbe|ujemo p~elama hranu za put. Tegla napoklopcu ima rupice, a po{to se unutra stvori va-kuum iza}i }e onoliko sirupa koliko p~ele budukonzumirale.

PlaniranjeDa bi formirali paketni roj pored pribora po-

treban nam je i ìvi materijal: dobro razvijenadru{tva sa puno p~ela i mlade oplo|ene matice.U ovom tekstu opisujem formiranje paketnih


Kavez za transport roja sa hranilicom

Levak za stresanje p~ela

rojeva u komercijalne svrhe. To podrazumevave}u brojnost pri formiranju i unapred poznaterokove isporuke. Ukoliko èlimo da to bude ka-ko valja moramo da imamo odre|eni plan. Pla-niranje podrazumeva razvoj dru{tava i obezbe-|enje dovoljnog broja mladih oplo|enih matica.

Na razvoj dru{tava treba obratiti posebnupa`nju kod formiranja ranih paketnih rojeva(pre cvetanja bagrema) i u periodima nepovol-jnih pa{nih prilika. Pa`nju treba obratiti na to dadru{tva treba hraniti vi{e od dvadesetjednog da-na pre dana zakazane isporuke. Time obezbe|u-jemo da se iz jaja koja je matica zalegla stimula-cijom hranjenjem izlegne dovoljno p~ela pre da-na stresanja rojeva.

Plan odgoja matica koje }e biti oplo|ene nadan formiranja roja, je izuzetno zna~ajan. Raz-log je jednostavan. Paketni roj bez matice je sa-mo grupa p~ela osu|ena na sigurnu propast, jernemaju nikakvog legla za odgajanje matice.Zbog toga broj matica mora biti dovoljan, a vre-me za njihovu oplodnju u skladu sa biolo{kompotrebom. Evo jednog primera planiranja odgo-ja matica za 100 paketnih rojeva.

Pretpostavimo da je isporuka rojeva 1. juna.Matice moraju biti oplo|ene 31. maja, mati~nja-ci zreli ~etrnaest dana ranije, zna~i 17. maja, od-nosno presa|eni 7. maja. Tako|e moramo pazitii na broj presa|enih larvica, jer ne}e biti 100%primljene, kao {to ni svi dodati mati~njaci ne}ebiti oplo|ene matice. U ovom primeru presa|i-vanjem oko 150 larvica imali bi oko 130 zrelihmati~njaka {to bi nam obezbedilo 100 oplo|enihmatica.

Dva do tri dana pre stresanja rojeva obavljase brzi pregled dru{tava otvaranjem ko{nice od-ozgo, uz eventualno va|enje jednog do dva okvi-ra. Tada utvr|ujemo trenutno stanje dru{tava naslede}i na~in. Najpre treba eliminisati slaba dru-{tva, jer nema svrhe stresati ih. Dru{tva kojabroj~ano zadovoljavaju treba evidentirati. Poredtoga {to ih upisujemo kao dru{tva za stresanje,treba upisati i {ta od njih o~ekujemo, tj. da li }e-mo dobiti pola, jedan, jedan ipo ili izuzetno ~akdva roja. Ukoliko su nam dru{tva jaka pa o~eku-jemo od njih u proseku roj ipo, za sto paketa bi-}e dovoljno 70–80 dru{tava. Nasuprot ovome,ako su dru{tva slabija mora}emo obeleìti120–130 dru{tava.

[ta je jo{ veoma bitno uraditi? To je privre-meno zatvaranje ve} postoje}ih matica u dru{tvi-ma koja nam daju materijal za rojeve. Za{to?Ovom pripremom izbegavamo radnju koja }enas usporiti na dan pravljenja paketa i obi~no seobavlja dan do dva pre isporuke. Matice se mo-

gu hvatati i neposredno pre punjenja paketa, alito je nepredvidiv posao. Posebno ovo preporu-~ujem kod ve}eg broja rojeva. Kupci ~esto dola-ze iz udaljenijih mesta pa je nezahvalno dràti ihdo mraka na svom p~elinjaku, traè}i matice ko-jih ba{ tada „nigde nema“. Matica se hvata, stav-lja u kavez i ostavi preko satono{a u ko{nici. Tematice se odmah nakon uzimanja p~ela, sutra-dan, vra}aju u ko{nicu.

Ovakvim planiranjem i pripremnim radnja-ma omogu}avamo da nam isporuka protekneidealno i u {to kra}em roku. Naveo bih jo{ jednustvar u vezi pripreme na koju treba obratiti pa-`nju. To je obeleàvanje i stavljanje mlade mati-ce u kavez. Ova radnja tako|e zahteva dosta vre-mena, pogotovu kod gore navedenog primeraod stotinu paketa. Zavisno od na{ih organizaci-onih mogu}nosti i broja p~elara koji u~estvuju ucelokupnom radu moèmo ovo prilagoditi nanekoliko na~ina.

Matice moèmo hvatati i obeleàvati ranoujutru, na dan isporuke dok kupac stigne do na-{eg p~elinjaka. Ovo je varijanta za manji broj ro-jeva ili u slu~aju kada nam je na raspolaganju ve-}i broj p~elara, pa jedna osoba moè da nastavisa tim radom i za vreme stresanja p~ela za pake-te. U kavez matici ne dodavati p~ele pratilje, jer}e matica vrlo kratko biti sama van ko{nice.

Sme{taj i obeleàvanje matica moè se oba-viti i popodne na dan pre isporuke. Ovim na~i-nom matice }e nas ujutru ~ekati spremne. Netreba zaboraviti u ovom slu~aju i p~ele pratiljekoje }e hraniti maticu.

Hvatanje matica moèmo potpuno da izbeg-nemo u vremenu neposredno pre isporuke i zavreme isporuke rojeva. I za to postoji re{enje, asve u cilju maksimalnog smanjenja posla pri sa-mom pravljenju rojeva. Naime, matice moèmostaviti u kavez i smestiti u banku matica. Bankupredstavlja obezmati~eno dru{tvo koje }e nam~uvati matice vi{e dana.


Banka matica

U ovom slu~aju odgoj matica moèmo prila-goditi tako da one budu oplo|ene na, recimo,nedelju dana od dana kada su nam potrebne.Odmah po oplodnji matice se mogu smestiti ubanku, tako da nas ~ekaju potpuno spremne.

Kako god matice pripremili, kavez mora saobe strane biti zatvoren ~epovima kako p~ele nebi oslobodile maticu u roju. Ovo samo iz razlogada bi kupac bio uveren da je ona tu kada budeprebacivao roj u ko{nicu. Kavez zaka~iti koma-dom ìce, koja omogu}uje da matica visi u cen-tru kaveza. Ovo par~e ìce, kada se kavez spusti,viri napolje. Tako }emo mo}i maticu da izvu~e-mo neposredno pred sme{taj roja.

Sada je sve idealno pripremljeno. Znamokonkretno iz kojih dru{tava uzimamo p~ele zaroj. U tim dru{tvima su matice u kavezu pa ne-ma gubljenja vremena oko njih, ve} se odmahram iz ko{nice koristi za pravljenje roja. Mladamatica za roj je spremna, pa izostaje njeno va-|enje iz oplodnjaka.

Formiranje rojevaPrvo treba nivelisati podlogu na kojoj stoji

vaga i postaviti vagu.Zatim vagu poravnati.Na vagu se stavlja ka-vez za sme{taj paket-nog roja sa maticom, au njegov otvor ume}elevak za stresanje p~e-la.

Ovako postavljenaoprema na vagi iznosioko 3,5 kg. Po{to je kodnas ustaljena masa pa-ketnog roja 1,2 kg, sada

vagu treba pome-riti do 4,7 kg. Izko{nica se vaderamovi i stresan-jem u levak p~elepadaju kroz levaku kavez. P~ele zapaketni roj se stre-saju sa ramova saleglom. Zabludaje da p~ele u jed-nom paketu mora-ju biti samo iz jed-nog dru{tva.

Kada vagasko~i iz donjeg po-loàja i poravnase, to je znak dana{ roj teì 1,2 kg.Prekida se sa stre-sanjem p~ela.

Zatim levaktreba nekoliko pu-ta stresti udaran-jem o kavez. Tako}e sve p~ele iz lev-ka (koje su i u{le u

masu roja) spasti u kavez. Ujedno }e i roj pastina dno kaveza {to nam daje vremena za brzo do-davanje tegle sa sirupom i zatvaranje kaveza.

Pravljenje roja ovim je zavr{eno.Nakon zavr{etka, a pre transporta, za roj je

bitno da nikako ne bude na suncu. Idealan je {todublji hlad.

Transport rojeva Vaì op{te pravilo, kao i za transport p~ela:

izbegavati velike vru}ine, odnosno najtopliji deodana, prevoziti kasno popodne i uve~e. Pri re-|anju paketa njihove zamreène strane ne sme-


ju biti pribijene jedna uz drugu, ve} se moraostaviti razmak od nekoliko centimetara. Tada jeventilacija nesmetana. Transport se naj~e{}eobavlja automobilom. Kod modela koji imajupeta vrata i mogu}nost obaranja zadnjeg sedi{ta,moè se smestiti 40 paketa kakve vidite na slika-ma. Jedan prozor na zadnjim vratima treba od-{krinuti radi ventilacije. U takvoj varijanti voziosam 40 rojeva na relaciji Pe}inci–Aleksinac(275 km) za formiranje sopstvenog p~elinjaka.Vreme je bilo jako toplo, ali je sve pro{lo u naj-boljem redu.

Sme{taj rojevaSme{tajem roja zavr{ava se poslednja faza

celokupnog ciklusa. I ovde je bitno pridràvatise odre|enih pravila. Nepravilnim sme{tajemroja mogu da se naprave gre{ke koje }e nepo-pravljivo uticati na njegovu ja~inu, pa ~ak i op-stanak. Doga|a se da kupac ~esto nije svestansvoje gre{ke pa sumnja u masu roja. U ekstrem-nim slu~ajevima nesporazuma, zavr{i se i na su-du.

Prvo {ta treba uraditi kada sa rojem stigne-mo na p~elinjak je da ga ne stavljamo u priprem-ljenu ko{nicu, ve} ga ostavljamo da preno}i, a toobavimo naredne ve~eri. Ovo zato {to je roj ne-posredno posle transporta dosta uzbu|en i„nervozan“. Pored toga, treba dati vreme p~ela-ma da „shvate“ da su u novonastaloj situaciji i damoraju da funkcioni{u kao prirodan roj na gra-ni. Bolje }e primiti i novu maticu kada su duè sanjom. Zna~i, osnova leì u tome da se p~ele smi-re i funkcioni{u kao prirodni roj. Mesto gde sto-je ne sme biti pretoplo.

Sutradan moramo imati pripremljene ko{ni-ce sa pet ramova u njima. Prazan prostor je za

paket. Paketni roj se moè odnegovati na golimsatnim osnovama. Bolje je ako imamo i koji ramsa izgra|enim sa}em, a jo{ bolje ako sadrì i ne-{to meda.

Najve}u gre{ku }emo napraviti ako paket è-limo da smestimo u toku dana. To je uglavnomrazlog gore navedenih sporova na relaciji proda-vac-kupac. P~ele sme{tene u ko{nicu tokom da-na, lete oko ko{nice i po{to nisu imale vremenaza preciznu orijentaciju dobar deo njih }e namnapraviti nalet u susedne ko{nice. Ukoliko nemadrugih ko{nica u okolini rojevi }e nam biti izra-zito neujedna~eni po snazi. Pravi}e nalet izme|usebe. Ovo su nepotrebne situacije, koje mogudosta da uti~u na snagu i opstanak na{ih rojeva.To }emo lako izbe}i ako se pridràvamo pravilada paketni roj nikada ne sme{tamo po danu. Totreba obaviti nakon 2000 sati uve~e.

Roj u ko{nicu prebacujemo tako {to ga stav-ljamo sa paketom u ko{nicu. Pri ruci treba imatimalu ba{tensku prskalicu napunjenu vodom.Njom }emo p~ele malo poprskati kako bi lak{emanipulisali njima. Ceo paket par puta laganoudarimo o zemlju, usled ~ega }e p~ele spasti nadno paketa. To nam daje vremena da podigne-mo teglu na kratko i izvadimo kavez sa maticom,a teglu odmah vratimo na svoje mesto. Roj nemoè van, a mi imamo vremena da bez ùrbe ka-vez sa maticom smestimo izme|u okvira. Nesmemo zaboraviti da uklonimo ~ep na strani gdeje testo. Tako }e p~ele postepeno osloboditi ma-ticu i primiti je. Ostaje jo{ da paket sa p~elamaspustimo pored okvira u ko{nicu, izvadimo teglui odmah poklopimo ko{nicu. P~ele }e iz kavezapre}i u ko{nicu, okupiti se oko kaveza sa mati-com i tako otpo~eti svoj novi ìvot. Ukoliko jo{nije po~elo da se smrkava nije lo{e zatvoriti leto,dok se to ne desi. Ovakvim postupkom p~ele izroja }e ostati u ko{nici i ujutru krenuti sa radom.

Nega rojevaKod nege paketnog roja najva`nije je hran-

jenje, kako bi ga podràli i omogu}ili mu da serazvije u dru{tvo. Posebno je prihranjivanje bit-no ako je roj sme{ten na satne osnove, a pa{neprilike su oskudne. Kada se stvore odre|ene za-lihe hrane treba izvr{iti manipulaciju okvirima,kako ne bi dozvolili blokadu matice.

Tek sme{ten roj je idealan za uklanjanje va-roe, jer nema legla. Treba sa~ekati par dana daroj uspostavi ìvotni ritam, ali tretiranje izvr{itipre poklapanja legla.


Roj odmah nakon formiranja

Oplodnjaci su mala p~elinja dru{tva, ~ija jeprvenstvena uloga prihvatanje zrelih mati~njakai negovanje mladih matica. U njih se mogu do-davati mlade nesparene matice ili mati~njaci sta-ri 14 dana, iz kojih }e se slede}eg dana izle}imlade matice. Tokom narednih 14 dana matice}e se oploditi i po~eti da polaù jaja.

U praksi se koristi mnogo vrsta oplodnjaka.Po broju oplodnjaka koji ~ine jednu celinu, mo-gu biti jednodelni ili vi{edelni. Po gruboj podeliu odnosu na veli~inu ramova koji se u njima ko-riste, oplodnjake moèmo svrstati u tri kategori-je.

Veliki oplodnjaci – formiraju se sa 2–3plodi{na rama i pripadaju}im p~elama, od ~egaje jedan ram sa zrelim leglom a 1–2 sa medomi polenom.

Mali oplodnjaci – formiraju se sa 2–3 ma-la rama, minimalne pojedina~ne unutra{nje po-vr{ine oko 100 cm2, ura|enih tako da mogu u ve-}em broju da se smeste u plodi{te ili medi{testandardnih ko{nica, gde }e biti izgra|eni i zale-èni ili napunjeni hranom. Ovi oplodnjaci se na-seljavaju sa nekoliko stotina p~ela, ~iji }e brojzavisiti od veli~ine ramova koji se koriste.

Minimalni oplodnjaci – formiraju se bezramova, a naseljavaju se „{akom“ p~ela.

Kori{}enjem malih oplodnjaka postiù seodli~ni rezultati ako se po{tuju pravila rada sanjima i sve operacije u vezi uzgoja matica pravil-no obavljaju. Ovi oplodnjaci predstavljaju p~e-linja dru{tva u malom, {to potvr|uje ~injenica dase njihovim kori{}enjem matice uspe{no izvode ioplo|uju i da je kvalitet tih matica isti kao i onihkoje su dobijene kori{}enjem drugih tipovaoplodnjaka. Iako je na sparivali{tu postavljenveliki broj oplodnjaka koji su u blizini velikogp~elinjaka, ne dolazi do grabeì, {to ukazuje nato da su to mala, ali normalno organizovana dru-

{tva, sposobna za samostalnu egzistenciju i zauspe{no odgajanje matica u vi{e turnusa u tokujedne sezone. Prednost kori{}enja malih oplod-njaka je u tome {to je rad sa njima lak, brz i eko-nomi~an, pri ~emu omogu}avaju dobijanje kva-litetnih matica.

Opis oplodnjakaTema napisa je rad sa osmodelnim malim

oplodnjacima, koji su originalna konstrukcijaautora ovog ~lanka, a po ideji gospodina MilanaJa}imovi}a, p~elara iz Metkovi}a.

U jedno telo, kvadratne osnove, spoljnih di-menzija 390×390 mm, visine 165 mm, sme{tenoje 8 troramnih oplodnjaka, iste veli~ine (slika 1).Unutra{nje dimenzije ramova su 80×136 mm,ukupna visina rama 148 mm, a duìna satono{e116 mm. Veli~ina ramova je prilago|ena unutra-{njim dimenzijama polunastavka DB ko{nice,tako da u jedan polunastavak mogu da se sme-ste, po duìni, 4 rama, odnosno ukupno 52 rama.

Podnja~a je pokretna i na nju se telo oplod-njaka jednostavno postavlja. Na donjoj stranitela izrezana su pojedina~na leta, veli~ine15×7 mm, po 2 sa svake strane tela, a na podnja-~i, na odgovaraju}im mestima ura|ene su malepoletaljke. Umesto poklopne daske svako odel-jenje oplodnjaka ima zaseban ram, spoljnih di-menzija 118×129 mm, visine 20 mm, debljine zi-dova 10 mm, koji je sa gornje strane oì~en po-cinkovanom mreòm sa okcima 3×3 mm. Krovje spoljnih dimenzija 426×426 mm, na ~ijimbo~nim stranicama je izrezana po jedna „{krga“,pod uglom od 45°, duìne 250 mm, {irine 3 mm.

Postolje je kvadratne povr{ine, 350×350 mm,debljine 20 mm. Od pocinkovanog lima je ura-|en „oluk“, kvadratnog preseka, unutra{njihmera 72×72 mm, duìne 150 mm, ~iji su produ-èci stranica na gornjoj strani savijeni pod uglom


Ro|en je 22. marta 1949. godine u Oplani}u, SO Kni}, u p~elarskoj porodici. Samostal-no p~elari od 1967. godine, a profesionalno od 1994, sa oko 150 DB ko{nica. Autor je knji-ga U svetu p~ela i Atlas medonosnog bilja 1 i 2, za koje je, na Svetskom p~elarskom kongre-su Apimondija 2003, nagra|en bronzanom medaljom, ~ime su njegove knjige progla{ene zanajbolje svetsko delo o medonosnom bilju. Dobitnik je i zlatne medalje Apislavije, kao i naj-vi{ih doma}ih priznanja, diplome „profesor Jovan @ivanovi}“ i zlatne medalje „Zaslu`nip~elar“.

RR A D S A M A L I M A D S A M A L I M O S M O D E L N I M O S M O D E L N I M

O P LO P L O D N JO D N J AA C I M AC I M A

Veroljub Umelji}ul. êde Dulejanovi}a br. 33 34000 Kragujevac

++381 34 362-879 ++381 63 814-80-80

[email protected]

od 90° u duìni od po 50 mm, i sa po 3 vijka pri-~vr{}eni za donju stranu postolja, na sredini, upreseku dijagonala. „Oluk“ postolja navla~i sena bagremov stub, preseka 70×70 mm, ukupneduìne 1 200 mm, koji je vertikalno poboden uzemlju do visine 800 mm.

Po polovina bo~nih stranica tela oplodnjaka,podnja~e i krova, ofarbana je naizmeni~no ù-tom, zelenom, belom i plavom bojom.

Izrada oplodnjakaSve delove treba izraditi od kvalitetne gra|e,

sa velikom precizno{}u, kako bismo mogli da ihugradimo i oplodnjak kompletiramo. Po{to svedelove izradimo pristupamo sklapanju telaoplodnjaka. U alatu za sklapanje ko{nica zakiva-mo stranice tela oplodnjaka, A i B (slike 1, 2 i 3),~ije smo spojeve prethodno premazali lepkomza drvo. Ostali spojevi, unutar tela oplodnjaka,

se ne premazuju lepkom, ve} se samo ukivajumalim ekserima. U sklopljeno telo oplodnjaka,u `lebove stranica B, ugra|ujemo uzdu`ne pre-grade, V. Zatim, izme|u uzdu`nih pregrada, V,ugra|ujemo, i za stranicu B zakivamo nosa~e, G,koji su za 20 mm niì od gornje ivice tela. Posletoga ugra|ujemo pregrade D, a na kraju pregra-de \.

Pre sklapanja oplodnjaka treba zakovati li-mene nosa~e ramova na stranicama A, na uzdu-`nim pregradama V, nosa~ima G i pregradama\. Nosa~i ramova su dimenzija 100×20 mm, aisecaju se od nekorodiraju}eg lima debljine0,5 mm.

Svi delovi tela oplodnjaka moraju biti ta~noporavnati sa donjim i gornjim ivicama stranica Ai B, osim nosa~a G, koji je, kao {to je ve} re~eno,niì za 20 mm od gornje ivice tela. Svi delovi te-la oplodnjaka prikazani su na slici 2, a pogled


Sl. 1

odozgo na sklopljen oplod-njak na slici 3. Za sklapanjepodnja~e, odnosno postolja,koriste se letvice E, izra|eneod tvrdog drveta, preseka40×15 mm, duìne 370 mmza podnja~u i 330 mm za po-stolje. Sklapanje ostalih delo-va oplodnjaka je jednostavni-je i ne zahteva poseban opis.Povr{ine koje se farbaju pret-hodno treba premazati vrelimfirnajzom, pa dva puta odgo-varaju}om farbom, u vremen-skim razmacima od po 24 sa-ta.

Priprema ramova za naseljavanje

oplodnjakaU ramove, prethodno uz-

du`no oì~ene sa dve ìce,ugra|ujemo satne osnove di-mezija 132×75 mm. Poluna-stavak DB ko{nice delimo na4 pregrade (slika 4) ugrad-njom 3 letvice dimenzija456×50×10 mm, koje su odgornje ivice polunastavka nièza 17 mm. One }e biti nosa~iramova. U tako pripremljenpolunastavak stavljamo ukup-no 52 mala rama sa ugra|e-nim satnim osnovama. Popun-jen polunastavak stavljamo napodnja~u jakog dru{tva, pro-nalazimo maticu u tom dru-{tvu i spu{tamo je u ovaj polu-nastavak pa preko njega po-stavljamo mati~nu re{etku.Na re{etku stavljamo plodi{tesa polumedi{tem koje je ve}bilo na njemu (slika 5). Ovoradimo najmanje na 30 danapre naseljavanja malih oplod-njaka. To je, naj~e{}e, vremevo}ne i masla~kove pa{e, pa}e p~ele brzo izgra|ivati sa}eu ovim ramovima i matica }eih ubrzano zalegati, tako da}emo u vreme naseljavanjaoplodnjaka imati na raspola-ganju dovoljno ramova sa zre-lim leglom.


Sl. 1

Sl. 2

Kada otpo~ne bagremovapa{a, na plodi{te jakog dru{tva,koje je ve} napunilo jedan po-lunastavak meda, stavljamo ta-ko|e polunastavak, isto pri-premljen i popunjen malim ra-movima kao i u prethodnomslu~aju. Preko ovog poluna-stavka vra}amo pune poluna-stavke koji su bili na toj ko{ni-ci. Na jakoj bagremovoj pa{ip~ele }e veoma brzo izraditi sa-}e u malim ramovima i }elijedo kraja napuniti medom (slika6).

Koliko }emo angaòvatiovakvih polunastavaka, odno-

sno malih ramova za zaleganjei punjenje medom, zavisi od to-ga koliko oplodnjaka èlimo danaselimo, ra~unaju}i jedan ramsa leglom i jedan sa medom pooplodnjaku.

Naseljavanje oplodnjakaOplodnjake naseljavamo

jedan dan pre dodavanja zrelihmati~njaka. Pre naseljavanja,leta praznih oplodnjaka potpu-no zatvaramo malim komadi-ma sun|era. Po jedan mali ramsa zrelim leglom (slika 7), i je-dan sa medom (slika 8), obabez p~ela, uzimamo iz poluna-stavaka dru{tava koja su ih iz-gra|ivala i stavljamo ih u jedan

oplodnjak (slika 9). Na isti na-~in naseljavamo i ostale oplod-njake.

Kada naselimo 32 oplod-njaka pristupamo punjenjuistih p~elama. To radimo naslede}i na~in. U ja~em dru{tvuprona|emo maticu i privreme-no je hapsimo sa nekoliko p~e-la u ì~ani kavez. P~ele iz medi-{ta tog dru{tva stresemo u plo-di{te. Zatim vadimo jedan pojedan plodi{ni ram i p~ele sanjih stresamo u plodi{te. Ume-sto dimilice koristimo ru~nupumpicu od 1 litra, u kojoj je{e}erni sirup u razmeri 1:1 i po-vremeno sa njom prskamo


Sl. 3

Sl. 4

Sl. 5 Sl. 6

stre{ene p~ele. Po{to }e im kri-la ovlaìti, one ne}e mo}i da iz-le}u iz plodi{ta, a lizanjem siru-pa dobro }e se najesti. P~ele}emo stresti sa svih ramovaosim sa jednog, koga ostavlja-

mo do zida ko{nice, da bi nanjemu deo p~ela mogao da segrupi{e. Zatim ~a{om od jogur-ta pa`ljivo zahvatamo stre{enep~ele, i po punu ~a{u, otprilike400–500 p~ela sipamo uoplodnjak, koji odmah pokla-pamo oì~enim ramom. Na istina~in dodajemo p~ele i ostalim

oplodnjacima, koje tako|e od-mah poklapamo. Kada naseli-mo svih 8 oplodnjaka u jednomtelu, na njega odmah stavljamokrov, i nastavljamo naseljavan-je ostalih oplodnjaka.

Iz jednog dru{tva oduze}e-mo p~ele za naseljavanje 32oplodnjaka. Kada smo to ura-dili, u plodi{te tog dru{tva vra-}amo sve ramove sa kojih smostresali p~ele i maticu osloba-|amo iz kaveza i vra}amo je uplodi{te. U tom dru{tvu jeostalo jo{ dosta p~ela, pa }eono, zahvaljuju}i i komplet-nom leglu, ubrzo posti}i starusnagu. Na isti na~in naseljava-mo i ostale oplodnjake.

Dodavanje zrelih mati~njaka

i izvo|enje maticaNa prethodno pobodene

bagremove stubove postavlja-mo postolja i onda na njih stav-ljamo naseljene oplodnjake.Slede}eg dana popodne,oplodnjacima dodajemo po je-dan zreo mati~njak (slika 10), ipreko mati~njaka i satono{a ra-mova postavljamo plasti~nepoklopce tegli od 720 ml, koje}e biti hranilice oplodnjaka(slika 11). Pred ve~e u poklop-ce sipamo {e}erni sirup. To ~i-nimo kroz mreìcu, ne podiù-}i ram~i}e sa oplodnjaka. Sirupdodajemo ukupno 5 ve~eri.

Tre}eg dana od naseljavan-ja oplodnjaka, kasno uve~e, pomraku, otvaramo leta vade}ikomade sun|era kojima su bilazatvorena. Do tada, iako su le-ta bila zatvorena, oplodnjaci suimali odli~nu ventilaciju kroz„{krge“ krova i mreù na ram-~i}ima. Prskanjem p~ela pri na-seljavanju oplodnjaka i samimpostupkom naseljavanja, uznemogu}nost izletanja 3 dana,

~etvrtog dana izjutra (slika 12),p~ele }e, imaju}i utisak da suseljene, izvr{iti orijentaciju inepogre{ivo se vra}ati u svoj

novi dom (slika 13). U me|u-vremenu, dok su leta jo{ uvekbila zatvorena, i matice su seizlegle, pa njihovo prisustvo utim malim dru{tvima, stvarapotpunu harmoniju i doprinosipostizanju odgovaraju}e pode-le rada, tako da te zajednicepo~inju da ìve normalnimp~elinjim ìvotom.


Sl. 7

Sl. 8Sl. 10

Sl. 11

Sl. 9

Sutradan po otvaranju leta,uklanjamo izleène mati~njakei oplodnjacima dodajemo potre}i ram, koji je ovog puta sasatnom osnovom, koju }e p~eleubrzo izgraditi. Ako ovo neuradimo na vreme, p~ele }e upraznom prostoru, na „hranili-ci“ izgraditi zaperak (slika 14),~ime nam jo{ jednom „stavljajudo znanja“ da su to dru{tva sa

svim osobinama i sposobnosti-ma zajednice odakle su uzete.

Za nekoliko narednih da-na, matica }e se spariti i ubrzopo~eti da polaè jaja. êtrnae-stog dana od dodavanja mati~-njaka u oplodnjake, pre podne

oduzimamo mlade, kvalitetnematice, koje su oplo|ene i pro-nele, i isporu~ujemo ih naru~i-ocima, a istog dana, pred ve~e,u oplodnjake dodajemo zrelemati~njake drugog turnusa, ko-ji su u me|uvremenu odgajeni.

Na isti na~in turnuse ponavlja-mo 7–8 puta u toku sezone.

Zavr{etak rada sa malimoplodnjacima

Krajem avgusta, odmah poisporuci matica zadnjeg turnu-sa, iz oplodnjaka vadimo ramo-ve sa p~elama i stavljamo ih uposebno pripremljene poluna-stavke, u svaki po 52 komada.Pri tome vodimo ra~una da ra-movi sa leglom budu grupisaniu sredini, a oko njih ramovi sahranom. Po dva tako naseljenapolunastavka, u koje smo zbri-sali i p~ele sa zidova oplodnja-ka, postavljamo na podnja~u.Ovako formirano dru{tvo poja-~avamo sa p~elama koje }emostresti sa 2–3 plodi{na rama saotvorenim leglom, uzetih izplodi{ta jakih dru{tava. Pri na-

seljavanju polunastavaka samalim ramovima i p~elama ipri stresanju p~ela sa plodi{nihramova, treba im izjedna~avatimirise prskaju}i ih recimo raz-blaènom rakijom. Preko polu-nastavaka stavljamo poklopnudasku i krov (slika 15). Sutra-dan ovom dru{tvu dodajemo

maticu pomo}u kaveza. Po po-trebi, prihranom }emo rezervehrane dopuniti, kako bi ova za-jednica uspe{no prezimila.

Idu}eg prole}a, iz ovogdru{tva, koristi}emo izgra|eneramove, sa leglom i hranom, zaponovno naseljavanje malihoplodnjaka.

Ispra`njene oplodnjake ipostolja odlaèmo u magacin.Na p~elinjaku ostaju pobodenistubovi, na ~ije vrhove smo, ra-di za{tite od truljenja, navukliplasti~ne fla{e, kojima smoprethodno odsekli konusnideo.

Iz knjige PÊLARSTVO, autora Ve-roljuba Umelji}a, koja iz {tampe izlazi2006. godine.


Sl. 12

Sl. 13

Sl. 14

Sl. 15

Sli~no drugim organizmima, i osobine kojekarakteri{u varou nastaju i menjaju se pod se-lekcionim pritiskom. To moè biti rezultat pri-rodne selekcije, ali te promene tako|e mogu na-stati i pod uticajem p~elarske prakse. Na primer,na nekim lokacijama, odnosno p~elinjacima, va-roa je postala otporna na fluvalinat, a u posled-nje vreme i na amitraz. Oba akaricida su dostadugo bila efikasna u suzbijanju varoe. Me|utim,po{to populacije bilo koje vrste variraju u pogle-du osetljivosti baziranoj na fiziologiji ipona{anju, tako i kada se radi o va-roi, neki od parazita su preìv-ljavali jo{ u vreme prvobitneprimene tada izuzetno efika-snih akaricida. @enke varoekoje su preìvljavale davalesu potomstvo koje je nastav-ljalo sa zaraàvanjem p~elinja-ka. Izuzetno otporne jedinke suvremenom sve vi{e uzimale maha, nesamo u konkretnom p~elinjem dru{tvu, ve} suse {irile i okolinom. Tako je praksa suzbijanja va-roe izazvala bitne promene, zadràvaju}i samootporne gene u populaciji ovog parazita. Danasse do{lo do toga da otpornih varoa ima skorosvuda.

[irenje varoe O varoi je mogu}e izvesti neke zaklju~ke. Na

primer, parazit mora imati na~ina da se {iri kakobi izbegao sopstveno uni{tenje zajedno sa doma-}inom, u ovom slu~aju sa p~elinjim dru{tvom.Zna~i, mehanizam {irenja je od klju~nog zna~a-ja za preìvljavanje varoe, u slu~aju da p~elinjazajednica propadne. Jedan od na~ina za prirod-no {irenje varoe je rojenje i to u vreme kada va-roa ne ugroàva razvoj i zdravstveno stanje p~e-linje zajednice. Zaista, u tom stadijumu razvojap~elinjeg dru{tva, rast populacije varoe je spor

zbog niske reproduktivne mo}i koja se pove}avakasnije u sezoni.

Da bi se pratila mo} razmnoàvanja varoe iodredilo potrebno vreme za dostizanje nivoa za-raènosti koji }e dovesti do uginu}a p~elinjegdru{tva, DeGrandi-Hoffman i R. Curry (2005)napravili su model programa. Simulacija je po-~ela sa inicijalnom populacijom od 2 000 varoa1. aprila uz stepen reprodukcije od 1,2 }erke pojednoj majci varoi u radili~kom leglu i 2,7 u tru-

tovskom leglu. Ako je reproduktivni stepen oplo-

|enih }erki 1,2, p~elinje dru{tvo }epreìveti ~etiri godine i dosti}i ukasno prole}e i po~etkom juna26 do 28 hiljada p~ela, {to }euzrokovati rojenje. Na taj na~in}e se izbe}i tretiranje akaricidi-

ma. Me|utim, ako je reproduktivni

stepen 1,5 oplo|enih }erki, p~elinjedru{tvo moè preìveti samo malo duè od jed-ne godine bez tretiranja akaricidima.

Ukoliko je stepen reproduktivnosti pove}anna 1,7 }erki, to }e uzrokovati drasti~no smanjen-je snage p~elinje zajednice tokom iste jeseni, na5 do 6 hiljada kratkove~nih p~ela, koje u uslovi-ma umerene klime ne}e preìveti zimu.

Na osnovu ovoga je sasvim jasno da je brzi-na propadanja p~elinjih dru{tava usko povezanasa genetski uslovljenom plodno{}u varoe. Tozna~i da postoje sojevi ili populacije varoe kojekroz parazitiranje u leglu daju vi{e ili manjeplodnih potomaka (}erki), od ~ega }e u odsud-nom periodu (druga polovina leta) zavisiti ste-pen o{te}enja p~elinjeg dru{tva.

Ako su p~elinja dru{tva tako o{te}ena, onasu ~esto podlo`na grabeì, pogotovo u bespa-{nom periodu koji naj~e{}e pada krajem leta i ujesen. Tokom odvijanja grabeì, zajedno sa


KAKKAKOO PÊLPÊLARSKAARSKAPRPRAKSA UTIÊAKSA UTIÊ NA NA

POPULPOPULAACIJUCIJU VVAROE AROE Prof. dr Jovan Kulin~evi}Apicentarul. Vojvode Stepe br. 5711000 Beograd

++381 11 [email protected]

oplja~kanim medom bi}e odne{ene i ènke va-roe, ~ime }e se dodatno pove}ati stepen zaraè-nosti plja~ka{a. Na taj na~in se spa{avaju ènkevaroe sa prirodno visokim reproduktivnim po-tencijalom. To isto se postiè spajanjem varoomoslabljenih zajednica sa jakim dru{tvima neo{te-}enim od varoe. Tako|e }e se isto dogoditi akose izvr{i spajanje nekoliko varoom oslabljenihzajednica.

Postoji osnovana mogu}nost da je zahvalju-ju}i dugogodi{njoj p~elarskoj praksi spa{avanjao{te}enih dru{tava i tolerisanja grabeì vreme-nom do{lo do selekcije sve destruktivnijih sojevaparazita u odnosu na prvobitno zaraàvanje izsedamdesetih godina pro{log veka.

Jedan dodatni faktor koji bi mogao doprine-ti formiranju populacije varoe sa ve}om repro-duktivno{}u je veliki broj p~elinjih dru{tava namalom prostoru. To posebno vaì za p~elinjakeu paviljonima, prikolicama, autobusima i sli~no.U prirodi, stani{ta p~ela su obi~no razbacana iudaljena jedna od drugih. Ako p~elinje dru{tvopropadne od varoe, obi~no ne dolazi do grabeìi zato izostaje spa{avanje parazita, tako da ne}edo}i do daljeg {irenja destruktivnog soja varoe udruga dru{tva. Na taj na~in kod p~ela u prirodidolazi do pozitivne selekcije, odnosno opstajan-ja p~elinjih dru{tava sa varoom niske reproduk-tivne mo}i. Takva dru{tva skoro se redovno roje,pa se i na taj na~in smanjuje pritisak parazita ukriti~nom periodu kada se odgaja leglo sa zim-skim dugove~nim p~elama.

U zaklju~ku, DeGrandi-Hoffman i R. Curry(2005) kaù da kao i kod ostalih ìvih organiza-ma, sastav p~elinjih populacija se formira poduticajem prirodne selekcije. Svaka p~elareva in-

tervencija u p~elarskoj praksi ima izvestan uticajna frekvenciju (u~estalost) genetski uslovljenihosobina u populaciji p~ela na svakom p~elinja-ku, pa i van njega. Po{to je rast populacije varoeusko vezan za razvoj p~elinjeg dru{tva, p~elarskapraksa odnosno tehnika rada sa p~elama tako|eima selektivno dejstvo na genetsku kompozicijui veli~inu populacije varoe. Ovo se moè najbol-je sagledati kroz selekciju otpornih varoa naakaricide. Selekcija na ve}i stepen reproduktiv-ne mo}i varoe je manje shvatljiva nego otpor-nost na akaricide, ali zato moè biti veoma pri-sutna i to sa opasnim posledicama po zdravstve-no stanje i opstanak p~elinjih dru{tava.

Dobra vest u celom ovom problemu jeste dap~elarska praksa, sem {to moè doprineti na-stanku negativnih selekcionih osobina, isto takomoè favorizovati one pozitivne. Dobar primerje selekcija na mirno}u ili produktivnost. Na istina~in kako p~elari mogu doprineti selekciji mir-nijih p~ela, svojom praksom mogu doprineti i dana p~elinjaku budu prisutne manje destruktivnevaroe. Jedan od na~ina je da se nikada ne spaja-ju i spa{avaju p~elinja dru{tva koja su pred pro-padanjem zbog visoke zaraènosti varoom. Semtoga, ne zadràvati na p~elinjaku varoom osla-bljena dru{tva zajedno sa jakim p~elinjim dru-{tvima i ni u kom slu~aju ne dozvoliti da se poja-vi grabe`. Ovo isto vaì i kada je u pitanju ame-ri~ka trule` legla.

Autori dalje obja{njavaju kako su na bazikompjuterskog programa do{li do zaklju~ka daje za suzbijanje varoe kod visoke zaraènostiklju~no tretiranje oko 15. avgusta, znatno lo{ijeoko 15. septembra, a bez ikakvog efekta u okto-bru. Na osnovu toga se nagla{ava da je veoma ri-skantno teìti ka iskori{}avanju neke kasne pa{e,pa da se posle vrcanja meda sa nje preduzimajumere za suzbijanje varoe. Nadam se da je ovodobro poznato svakom na{em p~elaru.

Kulin~evi} i Rinderer (1988) u istraìvanjuna uzorcima od po 100 }elija radili~kog legla salutkama p~ela pred izvo|enjem, na{li su da sestepen reproduktivnosti, to jest broj }erki pojednoj majci varoe kretao od 1,0 do 1,82 sa sred-njom vredno{}u od 1,44. Jo{ tada sa pokazalo dapostoji veliko variranje u pogledu stepena repro-duktivnosti kod 11 analiziranih p~elinjih dru{ta-va. Ovo istraìvanje posluìlo je kao osnova zaispitivanje mogu}nosti selekcije na otpornost iosetljivost p~elinjih dru{tava prema varoi, {to jebio predmet tada{njeg istraìva~kog projektakoji je finansirala Poljoprivredna nau~na slu`ba(ARS) ameri~kog Ministarstva poljoprivrede.


Foto: Ivan Brndu{i}


U glavnom gradu Irske, Dablinu, od 21. do26. avgusta 2005. godine, odràn je 39. svetskip~elarski Kongres. Za ovaj pilot broj ~asopisaP~elar na latinici izdvojili smo informacije o ok-salnoj kiselini.

Oksalna kiselina izbor obrazovanih p~elara

Moramo da naglasimo da su radovi o oksal-noj kiselini izazvali najve}u pa`nju posetilacaKongresa. Traìlo se mesto vi{e, jer je nekolikodesetina ljudi stajalo. Gladni novih saznanja, pa-`ljivo smo pratili izlaganja autora.

Najzanimljiviji nam je, naravno, bio AntonioNanetti iz Italije (Consiglio per la Ricerca e la

Sperimentazione inAgricoltura, Istitu-to Nazionale diApicoltura, Bolog-na, [email protected]), je-dan od najboljihpoznavalaca oksal-ne kiseline. Na po-~etku je rekao kakoje oksalna kiselinaveoma popularna uEvropi za tretiranjezajednica bez legla,jer je jeftina i efika-sna, a p~ele je do-bro podnose. Naj-popularnije su me-tode nakapavanja i

sublimacije. Sublimacija je po njemu skupa izahteva ve}e za{titne mere prilikom tretmana.Za nakapavanje se u Italiji preporu~uje rastvoroksalne kiseline koji sadrì 4,2% oksalne kiseli-ne, {to se dobija me{anjem 1 grama dihidrataoksalne kiseline u kristalu sa 10 mililitara vode i10 grama {e}era. Drugim re~ima, u me{avinujednog litra vode i jednog kilograma {e}era tre-

ba sipati 100 grama dihidrata oksalne kiseline(tj. 60 grama na litar rastvora). Ovde moramo danapomenemo da se u eksperimentima na zapa-du pokazalo da je ovo veoma visoka doza, i damoè da {kodi p~elama. Zato se i kod nas pre-poru~uje 35 grama na litar rastvora. Rastvor sepravi tako {to se pome{aju litar vode i kilogram{e}era, pa se od dobijenog rastvora odmeri po-trebna koli~ina, recimo jedan litar. Nakon pre-davanja pri{li smo predava~u i zamolili ga za ne-ka poja{njenja, oduzev{i mu tako oko 45 minutavremena. Me|utim, njegova predusretljivost jebila tako iskrena, da verujemo da mu to nijesmetalo. Naprotiv. Ovde }emo sva na{a saznan-ja preneti kao integralnu informaciju.

Pokazalo se, na osnovu rezultata eksperime-nata, da je mnogo manje va`no koliko oksalnekiseline ima u rastvoru, nego koliko ima {e}era!Do sada je u literaturi mogla da se na|e prepo-ruka o malo~as pomenutom na~inu pravljenjarastvora {e}ernog sirupa, ali se nigde nije obja-{njavalo za{to. U 2001. godini stiglo nam jeuputstvo od vi{e autora (G. Liebig, K. Tampel,R. Büchler) da se kiselina sipa u 20%-ni {e}ernisirup. Tako je moglo da se zaklju~i da nije bitnakoncentracija {e}era u rastvoru. Sada smo ko-na~no saznali da je to bila zabluda. Eksperimen-ti pokazuju da samopri 60% {e}era urastvoru oksalna ki-selina pokazuje naj-bolje dejstvo! Akoje {e}era manje,opada efikasnost.Pitali smo za{to je totako. Odgovorionam je da p~ele neuzimaju rastvor ok-salne kiseline, bezobzira koliko ima{e}era u njemu,zbog njegove velike

NONOVVOSTIOSTI OOOKSALNOJOKSALNOJ KISELINI KISELINI

Dr med. Rodoljub @ivadinovi}, @itkovacIng. Vlastimir Spasi}, Ni{Milutin Petrovi}, Kragujevac

Antonio Nanetti na KongresuApimondije u Dablinu ~itaspecijalno izdanje ~asopisaP~elar na engleskom jeziku

kiselosti. Naime, oksalna kiselina daje najkiselijirastvor (pH=1) od svih drugih kiselina uvr{}e-nih u eksperiment (pogledajte tabelu). [e}er u

rastvoru sluì da bi zajedno sa oksalnom kiseli-nom privla~io vla`nost iz vazduha i odràvao do-voljnu vla`nost koja je neophodna za kvalitetni-je dejstvo oksalne kiseline. Kada je relativna vla-`nost vazduha vi{a, efikasnost kiseline se pove-}ava i obrnuto. To su potvrdili i pro{logodi{njieksperimenti letnjeg tretiranja oksalnom kiseli-nom u Srbiji, jer je u ki{nim danima u fijoci is-pod mreè bilo vi{e opale varoe! [e}er je zna~isinergist oksalne kiseline.

Jo{ je Milani 2001. utvrdio da je efikasnostoksalne kiseline mnogo ve}a kada je relativnavla`nost vazduha 75% nego kada je 42%. Zatobi i leti i zimi trebalo voditi ra~una da kod pri-mene oksalne kiseline relativna vla`nost vazdu-ha u narednim danima bude {to ve}a.

Kako autor ovog rada tvrdi, efikasnost oksal-ne kiseline poti~e isklju~ivo od kiselosti, mada sene zna ta~no kako. Kiselina ne ulazi u telo varoeni na koji na~in (~ak ni inhalacijom), ve} je dej-stvo verovatno isklju~ivo kontaktno. Ispiti-vali su i u telu varoe nisuna{li kiselinu. Utvrdilisu da je sama kiselostrastvora mnogobitnija zaefikasnostprotiv varoe, nego {toje bitna sama toksi~nostoksalne kiseline. Jer, ujednom eksperimentutretiranja nakapavan-jem dobili su efika-snost kod standardnograstvora (pH=1) od~ak 98,7%, dok je isti takav ras-tvor, neutralizovan na pH=7 pokazaoefikasnost od neverovatno niskih 8,3%!

Nisu utvrdili nikakav uticaj na leglo ni-ti bilo kakvo vidljivo o{te}enje legla. Matica je

normalno nosila, ne smanjuju}i nosivost ako setretira u periodu kada legla ima. Ne uti~e na od-gajanje zimskih p~ela kada se tretira u periodusa leglom (avgust).

Oksalna kiselina je namenjena prevashodnozimskom tretmanu (od po~etka novembra doNove godine), kada nema legla, jer tada dajemaksimalnu efikasnost. Ako se primenjuje i udrugim delovima godine, tokom godine je ne bitrebalo dati vi{e od 3–4 puta. Kako nam je tvr-dio, kiselina se tokom leta u ko{nici zadràvasvega nekoliko dana. Zato se tokom leta tret-man oksalnom kiselinom moè ponavljati u pe-riodu od najmanje 2 nedelje, ali je letnja efika-snost mnogo nià od zimske, svega 40–50%.Ovo ponavljanje tretmana ne uti~e na maticu.

Me|utim, treba imati u vidu da se radi o to-ploj Italiji. U eksperimentima koje je nekolikop~elara obavilo pro{log leta u kontinentalnoj Sr-biji tretiraju}i oksalnom kiselinom u avgustu,pokazalo se da se oksalna kiselina zadràva uko{nici i do 27 dana, a i poslednjeg dana nije po-kazivala tendenciju opadanja efikasnosti (dodu-{e, uslovi su bili idealni, po{to je vla`nost vazdu-ha bila veoma visoka). Naravno, ne zna se kojaje to koli~ina kiseline u pitanju i da li bi do{lo dopredoziranja kada bi se potpuno pratilo navede-no uputstvo, ali je ~injenica da je u ko{nici imabar mesec dana pri visokoj vla`nosti vazduha.

Informacija o letnjoj efi-kasnosti oksalne kiseline ni-je se do sada mogla na}i u li-teraturi. Nanetti je prvi sa-

op{tio taj podatak, a mi ga upraksi proverili i potvrdili u Sr-

biji pro{le godine. U eksperimentu ~ije je re-

zultate izneo na Kongresu, Na-netti je sa saradnicima poku{ao da

utvrdi kako ta~no uti~e na efikasnostoksalne kiseline smanjenje njene

koncentracije ili smanjenje koli-~ine {e}era u rastvoru. Eksperi-ment je paralelno sprovo|en iu kontinentalnom delu zemlje(Modena), i u primorskomdelu (Siena). Svaku eksperi-mentalnu grupu ~inilo je 50

p~elinjih dru{tava. Prva grupaje tretirana standardnim rastvo-

rom (60 grama dihidrata kiseline na li-tar 60%-nog sirupa), druga grupa ras-

tvorom sa manje kiseline (45,7 grama kise-line na litar 60%-nog sirupa), dok je tre}a

imala znatno manje {e}era, ~ak upola manje


Utvr|eno jeda oksalnakiselina ne

izaziva o{te}enja

p~ela bitna za praksu

(62,8 grama kiseline na litar 30%-nog sirupa).Pokazalo se da se efikasnost u prvoj i drugoj gru-pi skoro ne razlikuje (87,7% prema 87,1% obo-renih varoa), iako je koncentracija kiseline znat-no smanjena (za 23,8%). Me|utim, kod tre}egrupe gde je {e}er smanjen za ~ak 50%, efika-snost je iznosila samo 70,3%, {to je bilo i stati-sti~ki zna~ajno. Prirodno opadanje varoe je ukontinentalnom delu zemlje dostizalo 13,6%.

U ovom eksperimentu su dru{tva u konti-nentalnom delu zemlje u{la u zimu sa prose~no8 840 p~ela, dok su u mediteranskom delu broja-la prose~no 10 530 p~ela. Kod dru{tava koja subila u kontrolnoj grupi i nisu tretirana prose~no

uginu}e je iznosilo u kontinentalnom delu 20%,a u mediteranskom 26,6%. Uginu}e u grupi tre-tiranoj standardnim rastvorom u kontinental-nom delu je iznosilo 26,7%, a u mediteranskom12,5%. Zna~i, u kontinentalnom delu vi{e odkontrole (za 6,7%), a u mediteranskom manje(za 14,1%). Dru{tva tretirana rastvorom sa man-je {e}era imala su ve}e uginu}e p~ela, u konti-nentalnom delu 32,1%, a u mediteranskom18,9%. Grupa sa manjkom oksalne kiseline nijese znatno razlikovala od grupe sa normalnom(za uslove Italije) dozom. Ono {to nas interesu-je jeste da u kontinentalnom delu kod primenestandardnog rastvora uginu}e p~ela nije zna~aj-no izmenjeno tremanom oksalnom kiselinom.Ali, bitno je i to da rastvor sa manje {e}era uti~ena ne{to ve}e uginu}e p~ela. Izmerili su i da je ugrupi sa manje {e}era u rastvoru, u prole}e bilomanje legla u odnosu na netretirana dru{tva (za21% manje), {to nije slu~aj kod grupe tretiranestandardnim rastvorom (6,4% manje). Me|u-tim, autori smatraju da to nisu adekvatni para-metri, jer nije utvr|ena statisti~ka zna~ajnost, paim ne treba pridavati va`nost.

U svom drugom radu, Nanetti je ispitivaosudbinu oksalne kiseline u p~elinjoj zajedniciputem radiohemijskih ispitivanja. P~elinjoj za-jednici je dat 41 mililitar standardnog rastvora

oksalne kiseline. Pomo}u uba~enog radioaktiv-nog markera utvr|ivano je prisustvo oksalne ki-seline iz razli~itih uzoraka uzetih iz te ko{nice upredstoje}ih mesec dana. Relativno visoko betazra~enje prona|eno je u sveè izgra|enom vos-ku i sveè izlu~enim vo{tanim plo~icama. Uostatku istraìvanja potvr|ena je hipoteza dap~ele metaboli{u oksalnu kiselinu poreklom odna{eg tretmana. In vivo i in vitro eksperimentiukazuju da se metabolisanje oksalne kiseline vr-{i putem dekarboksilacije, ~ija enzimska prirodatek treba da bude utvr|ena budu}im istraìvan-jima.

U tre}em radu, Nanetti je sa saradnicima is-pitivao kako se oksalna kiselina pona{a u p~ela-ma i na p~elama kojima je u {e}ernom sirupudodata njena mala koli~ina (1,7 grama po dru-{tvu). Drugo dru{tvo je tretirano sublimacijom(1,4 grama ~iste oksalne kiseline). Oba dru{tvasu bila sli~ne snage. Iz njih je uziman po uzorakod 50 p~ela na 0, 24, 48, 72, 96 i 168 sati. Poslene`nog ispiranja, seciran je digestivni sistemp~ela. Posle 24 ~asa, u oba dru{tva se kod p~elana{la pribli`no ista ukupna koli~ina oksalne ki-seline (8,5 mikrograma po p~eli). Kasnije je koddru{tava tretiranih sublimacijom ustanovljenamanja koli~ina oksalne kiseline u digestivnom si-stemu.

Naredni korak je ura|en na p~elama uzetihiz dru{tva 24 ~asa nakon tretmana nakapavan-jem oksalnom kiselinom, koje su prethodno po-kazivale visok nivo oksalne kiseline u digestiv-nom traktu. Po 30 p~ela je stavljeno u svaki od~etiri laboratorijska kaveza gde su hranjene ras-tvorom meda (1:1) po èlji (ad libitum). P~eleuzete pre tretmana su sluìle kao kontrola. Kon-zumiranje hrane i smrtnost p~ela su mereni to-kom 16 dana. U prvih 24 i 48 sati uzimanje hra-ne je bilo statisti~ki niè kod tretiranih p~ela, aliprose~an unos kod jedne p~ele tokom ~itavogperioda (1 022,5 miligrama po p~eli) nije bio sta-tisti~ki zna~ajan. Tokom 16 dana, kumulativnimortalitet je iznosio 45,8% i 42,8% kod tretira-nih i kontrolnih (netretiranih) p~ela {to nije sta-tisti~ki zna~ajno. Eksperiment pokazuje da kon-taminacija oksalnom kiselinom kod tretiranjamoè da ima privremeni uticaj na p~elinji odnosprema hrani. Nije utvr|ena statisti~ki zna~ajnarazlika u smrtnosti p~ela. Rezultati potvr|uju danema akutnog trovanja p~ela oksalnom kiseli-nom pri kori{}enju uobi~ajenih doza. Ovde tre-ba ponovo naglasiti da je za njih „uobi~ajena“doza skoro dva puta ve}a od one koju mi u Srbi-ji ve} koristimo i postièmo dobre rezultate.



Industrijska mravlja kiselina HCOOH jeprodukt metanola. U prirodi je veoma ra{irena.Nalazimo je u mravima, p~elinjem otrovu, ko-privama, znoju, rabarbari itd. Mravlja kiselina sekoristi u tekstilnoj, farmaceutskoj, drvnoj indu-striji, a u poslednje vreme i u veterini pre svegaza suzbijanje varoe u p~elinjem leglu, jer je jedi-na me|u kiselinama, koja uni{tava do 40% va-roe u pokrivenom leglu. Za rad sa mravljom ki-selinom obavezno upotrebljavamo gumene ru-kavice, a ako kiselina nije ohla|ena i odgovara-ju}u za{titnu masku (iako autor radi bez maske,preporu~ujemo vam obavezno kori{}enje maske– primedba redakcije). U blizini obavezno trebadràti posudu sa 5–6 litara ~iste vode, za slu~ajda se poprskate kiselinom, {to je veoma opasno.

Mravlju kiselinu sam u po~etku(1999–2003) koristio u vidu takozvane {ok te-rapije. Tokom 2004. i 2005. godine primenjivaosam produèno isparavanje pri dnevnim tempe-raturama od 18 °C do 30 °C. Ukoliko bi tempe-ratura bila vi{a od 24 °C, tretman sam odlagaoza kasne ve~ernje ~asove. Za {ok terapiju kori-stio sam 85%-nu mravlju kiselinu u koli~ini od18–20 ml po jednom tretmanu (kod nas se

uglavnom preporu~uje 25 ml 60–65%-ne kiseline– primedba redakcije). Ona bi iz ko{nice ispari-la za 10–15 ~asova. Pri svakom tretiranju, napodnja~u sam stavljao testni uloàk, kako biutvrdio broj opalih varoa.

Tretiranje mravljom kiselinom sam zapo~in-jao odmah po okon~anju lipove pa{e, koja u na-{im uslovima precvetava oko 20 jula. Uvek sammravlju kiselinu p~elama dodavao ohla|enu barna 8–10 °C. Tako predupre|ujem preveliki {okpo p~ele, jer ohla|ena kiselina sporije isparava.Svake godine sam do 25. jula ko{nice jednomtretirao {ok terapijom. Obarao sam varou sap~ela. Postupak sam ponavljao jo{ jednom na-kon 6–7 dana. Ako bi posle drugog tretmanana podnja~u palo vi{e od 50 varoa, primenjivaosam i tre}i {ok tretman nakon 7 dana. Tako samjesen do~ekivao sa srazmerno jakim p~elinjimzajednicama.

Postupak upotrebe mravlje kiseline Od 1999. do 2003. sam za uni{tavanje varoe

koristio plasti~ne ulo{ke za podnja~u u koje samstavljao truleks krpu, ali sam ih stavljao u ispra-`njeno medi{te A@ ko{nica, na {ipke iznad ma-ti~ne re{etke. Na truleks krpu sam nanosio18–20 ml mravlje kiseline. Od 2003. sam napu-stio {ok terapiju jer sam primetio da ako spoljnatemperatura pre|e 30 °C, tu i tamo strada po

Autor p~elari sa 34 desetoramnih A@ ko{nica. Bavi se makrofotografijom. Trenutno uslovena~kom ~asopisu vodi rubriku o A@ ko{nicama.

RRADAD SASA MRMRAAVLJOMVLJOMKISELINOM UKISELINOM U

A@A@ KKO[NICAMAO[NICAMABranko Obranovi~[alka vas 44a 1330 Ko~evje Republika Slovenija

++386 41 548 [email protected]


koja matica koja je bila starija od godinu dana.Nova se ~esto ne oplodi ili ne vrati sa oplodnje,te tako ostanem i bez matice i bez p~elinje za-jednice. Tada sam se dosetio da na gornjem de-

lu vrata A@ ko-{nice obesim pla-sti~nu kesicu ukoju stavim tru-leks krpu. Od vr-ha kesice, pa svedo na 4 cm odnjenog donjeg de-la ise~em traku {i-rine 2 cm, tako dakroz dobijeniprorez na kesimravlja kiselinalako isparava. Natruleks krpu na-nosim 50–60 ml

mravlje kiseline. Kiselina tako isparava pet dosedam dana, zavisno od spoljne temperature. Tegodine sam varou odli~no suzbio, toliko da samzajednice sa~uvao do zimskog tretiranja oksal-nom kiselinom, koje obavljam u novembru ilidecembru, kada u ko{nici nema poklopljenog le-gla. Ove godine sam oksalnu kiselinu primenio28. oktobra, jer su ve} tada zajednice bile bezpoklopljenog legla. Jedina manjkavost mravljekiseline je u tome da u momentu tretiranja nekematice ~ak prestanu da polaù jaja. To nije do-bro kada se doga|a na po~etku avgusta, jer pre-kid zaleganja moè dovesti do ulaska slabijih za-jednica u zimu. Ali, sa druge strane, to je na~insuzbijanja varoe za kog sasigurno{}u tvrdimo da uvosku i p~elinjoj hrani neostavlja nikakve ostatke{tetne za p~elinje potom-stvo ili ljude.

Na par sati pre tretiranja mravljom kiseli-nom dobro je p~elinje zajednice nahraniti sa300 ml {e}ernog sirupa, kako bi im se zadak na-peo, ~ime p~ele i nehotice pove}avaju opadanjevaroe. Voditi ra~una da u to doba nepravilnoobavljeno prihranjivanje moè dovesti do grabe-ì na p~elinjaku. Zato nije na odmet preporu~itimaksimalnu opreznost.

Za{to je preporu~ljivo koristiti mravlju kiselinu

Upotrebom mravlje kiseline donekle poma-èmo dezinfekciju ko{nice, Po{to mravlja kiseli-na moè izazvati smanjenje ili ~ak i prekid pola-ganja jaja od strane matice, primena mravlje ki-seline u oktobru moè pomo}i da nateramo ma-

ticu na prekid zaleganja, kako sedru{tvo ne bi nepotrebno iscrpljiva-lo gajenjem p~ela koje verovatnone}e biti dovoljno kvalitetne da bidovoljno dugo ìvele i u~estvovaleu prole}nom gajenju legla.

Mravlja kiselina ubija i varoe upoklopljenom leglu. Apsolutno jeisklju~eno bilo kakvo zaga|enjep~elinjih proizvoda, jer med i takosadrì mravlju kiselinu, a na~in

upotrebe spre~ava njeno nenormalno gomilanjeu medu. Verovatno}a pojave otpornosti varoena mravlju kiselinu je nikakva, kako tvrde mno-gi nau~nici. Zapaà se i re|a pojava kre~nog le-gla kod dru{tava redovno tretiranih mravljomkiselinom. Ve} nekoliko godina na mom p~elin-jaku nema ni nozemoze. Zdravstveno bezbednahrana je prvo {to moramo imati na umu pre ne-go {to med stavimo u promet. Odgovornost p~e-lara po tom pitanju je zaista velika.

Prevelika doza mravlje kiseline lako dovodi do uginu}ajednog broja matica. Zato se kod mravlje kiseline ne

sme improvizovati doziranje, ve} se strogo moraju pratiti uputstva.


U poslednjih desetak godina imao sam prili-ke da steknem li~ni uvid u rad italijanskih insti-tuta i univerziteta, koji se bave i istraìvanjem al-ternativnih sredstava borbe protiv varoe. Jedanod rezultata tih istraìvanja je i ~uvena italijan-ska metoda nakapavanja oksalne kiseline. Po-znata je u celom svetu i masovno se upotreblja-va na p~elinjacima. Primenjuje se kod zajednicatokom zime u kojima nema legla. Istraìvanja sunastavljena u pravcu otkrivanja na~ina suzbijan-ja varoe odmah nakon pa{e, dok je leglo jo{ uvekprisutno. Svoje interesovanje usmerili su namravlju kiselinu i timol. Mravljom kiselinom sebavila grupa mladih istraìva~a, na ~ijem ~elu jebio profesor Milani. Ubrzo su ustanovili da uuslovima vru}e italijanske klime, {ok metoda,kao i metoda laganog isparavanja, koje su pro-pagirali nema~ki nau~nici pod vo|stvom Liebig-a, ne dolazi u obzir. Temperatura se leti ~estopodigne iznad 40 °C, kada mravlja kiselina u ko-{nicama moè da izazove pravu katastrofu. Pro-fesor Milani je zato napravio poseban èlatin, ukoji je inkorporisao mravlju kiselinu. Sli~no kaokod preparata Apiguard (timol u gelu britanskeproizvodnje, koji }e se ove godine na}i i na trì{tuSrbije – primedba urednika), èlatin usporava is-paravanje aktivne materije kada temperaturaveoma poraste. Na àlost, eksperimenti nisu da-li èljene rezultate, pa su skoro i prestali sa istra-ìvanjima. Kasnije su se najvi{e posvetili timolu,na primeru efikasnosti raznih lekova na njegovojbazi (pre svega engleski Apiguard, italijanskiApi life var i {vajcarski Timovar).

Istraìvanja su poslednjih godina pokazalada su preparati na bazi timola vrlo efikasni. Efi-kasnost je u proseku oko 95%. Mana tih lekovaje njihova visoka cena, i p~elari ih nisu masovnonabavljali i upotrebljavali. Izuzetak su bili nekip~elari koji su pomenute lekove dobili po sub-

vencioniranim cenama uz pomo} njihove drà-ve.

Timol propagiramo i u Sloveniji. Na àlost,nije omiljen, jer u obliku kristala nije naro~itoefikasan, a uz to je veoma skup. Na svetskom tr-ì{tu nije toliko skup ako se nabavlja u ve}im pa-kovanjima, na primer u vre}ama od po 25 kg.Prema mojim informacijama, svetska cena jed-nog kilograma timola je oko 17 evra.

Recept Po{to p~elarim blizu Italije, sa mravljom ki-

selinom sam imao sli~ne probleme kao i italijan-ski p~elari. Zato sam pre nekoliko godina po~eoda upotrebljavam timol. Ljubazno mi ga je po-klonio predsednik Italijanskog saveza p~elarakoji je istovremeno i urednik njihovog ~asopisaza p~elarstvo Apitalia, dr Cirone, i to vi{e kilo-grama. Koristio sam ga po receptu koji se dobropokazao u eksperimentima Instituta za p~elar-stvo (Bologna): 1 kg timola u kristalu se rastopiu 1 litru alkohola (kakvog upotrebljavamo i zarastvaranje propolisa). Zatim noèm izreèmo5 mm debele komade sun|erastog materijalakoji dobro upija te~nost, u cve}arama ga moè-mo nabaviti pod imenom florosol ili oasis. Veli-~ina dobijenih komada je pribli`no 70×70 mm.Na svaki komad nakapamo veterinarskim {pri-cem oko 20 ml rastvora timola. Sa~ekamo nekovreme da alkohol ispari, i dobijene plo~e poloì-mo na satono{e. Preporu~ljivo je plo~e prelomi-ti na ~etiri dela i svaki staviti u jedan ugao ko{ni-ce, tako|e na satono{e. Tako }e se isparenja ti-mola bolje rasporediti u ko{nici i manje ugrozitimlado leglo. Plo~e ostaju u ko{nici 10 dana, ka-da ih zamenimo novim, sveìm. Sa dvokratnimstavljanjem ovih timol plo~a uni{ti}emo tolikovaroe, da p~ele mogu lako da izdrè bez ikakvog

NONOVVOO LICELICETIMOLTIMOLA A Franc [ivic

ul. Padlih borcev br. 311000 Ljubljana

++386 1 729-61-00++386 41 [email protected]


tretiranja sve do novembra, kada }emo ih ko-na~no o~istiti od varoe oksalnom kiselinom.

Kada suzbijamo varou timolom? To ~inimo posle poslednjeg vrcanja meda,

{to je u na{im uslovima krajem jula i po~etkomavgusta, kada smo p~ele dohranili, ako je po-trebno. Nad leglom se tada nalaze {iroki vencimeda za zimu, koji }e {tititi mlado leglo od agre-sivnog dejstva timola. Da bi spre~ili grabe`, svezajednice tretiramo istovremeno, suàvaju}i im

leta. Kada temperatura poraste iznad 30 °C,moè se lako dogoditi da deo mladog legla ispodplo~ica ugine, ili da matica na kratko prestaneda zaleè. Tokom nekoliko dana se stanje norm-alizuje i p~ele se naviknu na neobi~ni miris timo-la.

U principu, preporu~eni postupak i uslovikori{}enja apsolutno odgovaraju preparatu Apilife var. Rezultati suzbijanja varoe su sli~ni, jedi-na razlika je u ceni. A poznato je da smo mi p~e-lari jako osetljivi kada se govori o tro{kovima.

Ve{ta~ki med se kristali-{e. Kristalisana masa nije ho-mogena, {to ga jasno dife-rencira od pravog meda. Li~ina sneg nabacan u posudu savodom, {to se lepo vidi na fo-tografijama, nastalim posle~uvanja ve{ta~kog meda uduèm vremenskom perio-du.

Zajedni~ko za oba uzor-ka je: receptura, temperatu-ra invertovanja i temperatura prostorije u kojojsu trajno odloèni.

Ve{ta~ki med je prvo spravljen po slede}ojrecepturi: mleveni {e}er 74%, voda 18,5%, med7,5%, sir}etna kiselina 0,03% (P~elar 11/99 –Lebedev). Temperatura invertovanja od +35 °Cdo +40 °C. Temperatura prostorije u kojoj suoba uzorka trajno odloèni od +5 °C do+20 °C.

Uzorak broj 1 (na slici levo) je star oko 5,5godina (66 meseci), a uzorak broj 2 (na slicidesno) oko 2,5 godine (30 meseci).

U oba slu~aja je med (pobu|iva~ procesa in-vertovanja) uzet iz grupe livadskih medova. Ve-rovatno je bitno, za raniju kristalizaciju inverta,

{to je kod uzorka broj 2 upotrebljen kristalisanimed, koji je neposredno pred upotrebu dekrista-lisan.

Osnovna namena dobijanja ve{ta~kog meda(invertovanog {e}era) je bila pravljenje poga~aza p~ele. Oba uzorka su namerno izdvojena, odinverta za poga~e, radi dugotrajnog posmatran-ja. Kristalizacija uzorka broj 1 je po~ela poslepribli`no 4 godine (48 meseci), a kristalizacijauzorka broj 2 posle pribli`no 2 godine (24 mese-ca).

Nadam se da }e ove fotografije pomo}i p~e-larima da uo~e razliku izme|u pravog kristalisa-nog meda i pravog kristalisanog invertovanog{e}era.

VE[TVE[TA^KI MED A^KI MED (INVER(INVERTOTOVVANI [E]ER) ANI [E]ER)

Dipl. ing. Mirko Vilusul. Radoja Krsti}a br. 37/I-1237240 Trstenik

++381 37 712-177++381 64 296-03-15

Ovaj napis objavljen je u svrhu uspe{nije borbe sa falsifikatorima meda. Iskoristite fotografiju da svojim potro-{a~ima ukaète na probleme sa kojima se mogu susresti u praksi.


Satna osnova je tanka tabla voska, u koju susa obe strane utisnuti po~eci radili~kih }elija.Namena joj je da usmeri p~ele na izgradnjumaksimalnog broja radili~kih }elija, da ve} goto-vim po~ecima }elija u{tedi p~elama rad i njihovvosak, za dogradnju ve}eg broja tih }elija i dasvojom ravnom povr{inom obezbedi uslove zapravilnu izgradnju maksimalnog broja }elija.Ona pomaè da se na najbolji na~in iskoristiradni prostor rama i ko{nice u celini. Satnaosnova u ìvotnu sredinu p~ela ne sme da unesematerije opasne po zdravlje p~ela i kvalitet me-da i drugih proizvoda.

Kada bi satne osnove bile samo od voska, bi-lo bi sve u redu. Po{to nisu samo od voska ve} sume{avina voska i parafina (i jo{ koje~ega) nasta-ju problemi. Oni se manifestuju tako {to p~ele~esto izbegavaju ramove sa osnovama od nave-dene me{avine, ~ak i onda kada su stavljeni upravo vreme i na pravo mesto. Radije izvla~e ve-liki zaperak pored rama sa osnovom, ili ispoddonje letvice nezapo~etog ili nedovr{enog rama.To zna~i da ta satna osnova nije najpoèljnijapodloga, da je odbojna. Odbojna je i za vosko-vog moljca. [teto~ina je u ovom slu~aju nepri-strasan kontrolor. Ne lobira i niko ga ne moèpotkupiti. Kada se useli u ko{nicu jede redom:}elije sa}a – ~ist vosak, zatim ogoljenu satnuosnovu i na kraju, kada nema ni{ta drugo, glo|edrvene delove rama i ko{nice. Ovaj redosledmenja samo onda kada se smesti na sa}e od ~i-stog voska. Tada jede istovremeno }eliju i osno-vu.

Postavlja se pitanje koliko u satnoj osnoviima parafina? To se bez ispitivanja moè samopretpostaviti, jer se godinama nagomilava. Po{toje nagomilavanje funkcija vremena, simulira}e-mo dva mogu}a slu~aja, od po~etne (nulte) do{este zamene sa}a u ko{nici.

Po|imo od toga da samo jedan u~esnik uprocesu zamene voska (p~elar, posrednik –

preuzima~ ili prera|iva~) svaki put ubaci u vosak10% ili 20% parafina. Neka baza za prora~unbude DB osnova od 100 g i nadgradnja (potpu-no izgra|ene sve }elije sa}a na ramu, {to je nov,~ist vosak) mase 65 g {to ~ini ukupnu masu sa}aod 165 g. Rezultati su uneti u dijagram D1.

Iz dijagrama se vidi da stalno dodavanje pa-rafina u 10%-om iznosu, penje ukupnu koli~inuparafina u osnovi na pribli`no 22%, a dodavan-je u 20%-om iznosu na pribli`no 39%. Ovo suidealni dijagrami. Stvarno stanje je druga~ije,verovatno lo{ije. Ima faktora koji pobolj{avajustanje. Tanje satne osnove i ve}e u~e{}e voska odpoklop~i}a smanjuju u~e{}e parafina, a sa}eo{te}eno od moljaca, nepotpuno ili nepravilnoizgra|eno pove}ava njegovo u~e{}e. ê{}a iz-mena sa}a tako|e pove}ava u~e{}e parafina, {totreba imati u vidu, jer ga iz vi{e opravdanih raz-loga treba ~e{}e menjati.

Podrazumeva se da fizi~ke zahteve u potpu-nosti ispunjava vosak. Problem je parafin i nje-gove fizi~ke osobine. Pored uzorka od parafinaispitan je i uzorak od voska na savijanje.

Od fizi~kih karakteristika najbitnija je ~vr-sto}a na temperaturama koje vladaju u leglu.Zbog toga je izvr{ena provera promene fizi~kogoblika uzoraka na temperaturama od 30 °C do35 °C. Uzorci su bile sve}e od parafina i voska

Ro|en je 1939. godine. P~elarstvom se bavi od 1975. godine, trenutno ima pedesetakuglavnom LR ko{nica. P~elari u podno`ju planine Go~, nedaleko od Vrnja~ke Banje. Nosi-lac je diplome „profesor Jovan @ivanovi}“.

PPARARAFIN U SAAFIN U SATNIMTNIMOSNOOSNOVVAMAAMA Dipl. ing. Mirko Vilus

ul. Radoja Krsti}a br. 37/I-1237240 Trstenik

++381 37 712-177++381 64 296-03-15


(od vo{tanih poklopaca) pre~nika 19 mm, obestare preko godinu dana. Pri~vr{}ene su na za-jedni~ki nosa~, paralelno, na me|usobnom ra-stojanju od 20 mm, {to je osiguralo podjednakozagrevanje i hla|enje. Slobodna duìna prekoivice nosa~a bila je ista, 100 mm. To je garanto-valo podjednako sopstveno optere}enje slobod-nih krajeva (Skica S1, poloàj A).

Uzorci su potopljeni u vodu u horizontal-nom poloàju i sporo zagrevani i hla|eni. Natemperaturama od 30, 31, 32, 33, 34 i 35 stepeni

Celzijusovih va|eni su iz vode i u horizontalnompoloàju dràni neposredno iznad njene povr{i-ne u vremenu od 60 sekundi. Zatim je merenadeformacija oba uzorka. Na 30 °C oba uzorka subila ~vrsta i prava. Na temperaturi od 31 °C uzo-rak od parafina je pokazao prve znake omek{a-vanja i savijanja. Na uzorku od voska nije bilopromena. Na temperaturi od 32 °C uzorak odparafina je pokazao vidne znake omek{avanja isavijanja (oko 5 mm). Na kraju, na 35 °C uzorakod parafina je bio vrlo mekan (sli~an gustom te-stu), savio se za punih 25 mm (Skica S1, poloàjB). Uzorak od voska je i dalje bio ~vrst i prav(vosak po~inje da omek{ava tek na 37 °C). Kodpostepenog hla|enja do 30 °C rezultati su bilisli~ni (Dijagram D2).

Iz navedenog primera se jasno vidi da para-fin ni pribli`no ne ispunjava fizi~ke uslove natemperaturama u leglu.

Poznato je da p~ele grade sa}e na satnimosnovama ne{to druga~ije nego u slobodnomprostoru. Ne po~inju uvek odozgo od satono{e,ve} ne{to niè, ponekad naspram legla na sused-nom ramu. Tehni~ki posmatrano to nije povol-jno za stabilnost satne osnove. Me|utim, njihovnagon da slobodno sa}e negde prika~e ovde sepokazuje posebno korisnim. Naime, p~ele zaka-~e satnu osnovu za satono{u, u ranoj fazi radova

Sa gazdinstva Neboj{e i Stojana Nikoli}a, selo Slatina kod Leskovca: levo (osnova od mednih poklop~i}a, koja skoro da i nemauobi~ajeni miris voska), sredina (osnova od ostalog voska), desno (kupljena satna osnova)

na njoj. To je posebno va`no, jer tako zaka~enasatna osnova, zajedno sa ìcama nosi sebe, p~e-le graditeljice i sa}e u izgradnji (ukupno oko300 g). Kasnije, kada sa}e izgrade u potpunosti iu punom profilu ga pri~vrste za satono{u i kadaga jo{ pri~vrste za sve ili samo neku od preosta-le 3 stranice rama, ~vrsto}a satne osnove ne uti-~e bitno na ~vrsto}u sa}a. Me|utim, satna osno-va koja se na temperaturi legla razvla~i, deform-i{e i ne moè da nosi ni sebe nije potrebna p~e-lama, posebno u prvoj kriti~noj fazi gradnje.P~elar poku{ava da sanira problem. Misli da }emu boja pokazati koja je osnova prava. Da }e jeravnom u~initi veliki broj ìca, ali uzalud. Re{en-je nije u ve{tini saniranja posledica, ve} u izbaci-vanju uzro~nika.

Zna~i, satna osnova mora da bude od voska,ali od kakvog voska? Svakako od najboljeg, ne-

kontaminiranog nepoèljnim materijama i otro-vima.

Cilj ove analize nije da pokaè da je vosaknajbolji za satne osnove, jer se to podrazumeva,ve} da pokaè koliko je parafin {tetan. Zbog to-ga ga treba izbaciti iz njih, {to ne}e biti lak po-sao. Nabavna cena 1 kg parafina je 5 do 6 putamanja od prodajne cene tog parafina u satnimosnovama. To je jedini razlog {to je prisutan unjima.

Postavlja se pitanje {ta je u ovoj situaciji za-{titni mehanizam p~elara? Poznajem mnoge ko-ji nikada nisu prestajali da za svoje potrebe pre-suju satne osnove. Kaù da se ose}aju potpunimp~elarima. Ja im verujem. Znam tako|e nekekoji su se vratili tom poslu. Niko od njih nemaprobleme o kojima je ovde bilo re~i.

Danas nema tehni~kih problema da se na-prave posude za dezinfekciju voska na 120 °C.Postoje tako|e i proizvo|a~i kvalitetne opremeza ru~nu izradu satnih osnova. Tehni~ke pretpo-stavke za re{enje problema postoje. Na p~elari-ma je da pojedina~no, u grupama ili dru{tvimarazmi{ljaju o budu}nosti, tim pre {to }e tadakvalitet p~elinjih proizvoda biti imperativ.

Postoji i drugo, po meni bolje re{enje, ali ni-sam siguran da se moè realizovati. Naime, pre-ra|iva~i bi satne osnove mogli podeliti po kvali-tetu na dve klase:

I KLASA – Satne osnove od voska bez pri-mesa – ulazni materijal u preradi je ~ist vosak;

II KLASA – Satne osnove neodre|enogsadràja – ulazni materijal je vosak neodre|e-nog kvaliteta.

Bez obzira koliko }e sada{nje stanje jo{ tra-jati i u kom }e se pravcu, ili pravcima traìti re-

{enja, mislim da bi p~elarska dru{tva za svoje~lanstvo mogla organizovati izvesnu za{titu.To bi mogla da bude mala, prosta i jeftinatermo komora, u kojoj bi se po kvalitetnom

programu ispitivanja mogli testirati uzorcisatnih osnova. To bi dru{tvima pomo-

glo da uvek mogu izabrati boljegdobavlja~a.


Satna osnova oddevi~anskogsa}a koja se

moè kupiti uSjedinjenimameri~kim

dràvama zaupotrebu

u boksesimameda u sa}u,

kako bi kupcima bio

isporu~en maksimalni

kvalitet


Povoljne vremenske prilike omogu}ile sublagovremenu pripremu povr{ina namenjenihza setvu facelije. Ako se priprema obavi do kra-ja januara, stvaraju se objektivni uslovi da se se-tva obavi u najpovoljnijim rokovima. Time jeu~injeno mnogo za potpuni uspeh u gajenju ovemedono{e. Februar je najpovoljniji mesec za se-tvu i nicanje semena, ali ne}ete zakasniti ni akoto uradite do polovine marta. Facelija ima dostasitno seme i ne sme se sejati duboko, ne dubljeod 2 cm. Zna~i, mora do}i u dobro usitnjenozemlji{te u kome u to doba ima uvek dovoljnovlage za klijanje i nicanje. Mlade iznikle bilj~icepodnose dosta niske temperature, tako da nepostoji bojazan od izmrzavanja sve do –10 °C.

Iznikle biljke se u februaru ili po~etkommarta sporo razvijaju, ali vr{e pripreme ukoren-javanjem, kako bi uspe{no prebrodile i ceo mart.Su{a i vetrovito vreme ne omogu}avaju nicanje,koje se odlaè ~ak i do aprila, {to ne ide u prilogravnomernom nicanju i razvoju. Samo sna`nebiljke su sposobne da u narednom periodu izdr-è kra}e i su{ne periode. Kasno iznikle biljkeslabije se granaju, kra}e cvetaju i daju manjenektara. Zbog svega toga treba izvr{iti sve pri-preme da se setva obavi prvog povoljnog danapo~ev od po~etka februara pa do polovine mar-ta.

Setvu treba obaviti ìtnim sejalicama tako{to }emo svaku drugu lulu zatvoriti, pa }e se uzavisnosti od tipa sejalice dobiti me|uredni raz-mak od 25–30 cm. Pre po~etka setve seme pri-premiti tako {to }emo odmerenoj koli~ini doda-ti istu koli~inu p{eni~nog griza, sve to dobro iz-

me{ati i uneti u sejalicu. P{eni~ni griz ima istuspecifi~nu teìnu kao i seme facelije, tako da sebez problema preko setvenih aparata izuzima iravnomerno ulaè u zemlju. Optimalna koli~inasemena je 7 kg po jednom hektaru pri ma{inskojsetvi, a ako se seje ru~no, koli~ina se pove}avanajmanje za 30%. Pri postrnoj setvi, koli~ina bitrebalo da se pove}a za oko 50%. Veoma je va-`no napomenuti da treba nabaviti kvalitetno se-me najboljih sorata. Iz li~nog iskustva predla-èm za sada sortu „Julija“ koja se pokazala naj-nektarnijom. Ako se seje ova sorta, uz uslov daje povr{ina dovoljno velika, dnevni unosi se kre-}u i do ~etiri, pa i vi{e kilograma. P~elari trebada nastoje i da se udruùju, da seju na jednomlokalitetu samo jednu sortu kako ne bi do{lo doukr{tanja {to sigurno ne vodi èljenom uspehu.

Na trì{tu semena facelije u Srbiji nema sko-ro nikakvog reda, pa je uputno kod nabavke se-mena povesti ra~una da se nabavi kvalitetno isortno seme. U protivnom su mogu}a razo~a-renja.

Na povr{inama zasejanim u februaru, pri po-voljnim uslovima, nicanje }e se obaviti za neko-liko dana. Dalji razvoj useva zavisi}e pre svegaod temperaturnih prilika. Normalno je o~ekiva-ti da polovinom aprila facelija postigne porastod oko 10 cm. To je pravo vreme za preduziman-je mera na za{titi useva od korova. Pri ranoj se-tvi, usevu facelije jedino mogu naneti ve}e {tetegoru{ac i veliki viu{ac. Ve}inu ostalih korova,zbog ubrzanog porasta, facelija preraste i prak-ti~no ih ugu{i.

VVVVRRRREEEEMMMMEEEE JJJJEEEE ZZZZAAAASSSSEEEETTTTVVVVUUUU FFFFAAAACCCCEEEELLLLIIII JJJJEEEE

Mom~ilo Kon~arul. Mihajla Pupina br. 6223217 Aleksandrovo

++381 63 717-63-32 ++381 23 81-77-11++381 23 81-71-92


U fazi porasta od 10 cm usev se tretira pre-paratima ~ija je aktivna materija linuron, a to suAfalon WP (Bayer), Linurex 50–WP (Mak-hteshim), Afalon te~ni SC (Bayer), Liron te~niSC (@upa) i Hemolin 450–SC (Hemofarm)(ovaj herbicid je prakti~no netoksi~an za p~ele iki{ne gliste – primedba urednika). Koristi se udozi od 0,7 litara po hektaru ili 0,5 litara po ka-tastarskom jutru. U odnosu na ranije preporukepredlaèm smanjenje doza, jer se postiè zado-voljavaju}i efekat i smanjuju oègotine na li{}upri ve}im dozama. Kod izvo|enja ove operacijepovesti ra~una da ne do|e do preklapanja popr-skanih povr{ina, jer se na taj na~in mogu izazva-ti ozbiljna o{te}enja useva. Pri okretanju na kra-jevima parcela treba isklju~iti prskalicu. Na ne-koliko dana pre prskanja ili kasnije treba obavi-

ti prihranjivanje ureom u koli~ini od 150 kg pohektaru.

Ako smo sve obavili na vreme, usev }e senormalno razvijati, a negde u drugoj polovinimaja, pojavi}e se i prvi cvetovi. Krajem maja u}i}e u fazu punog cvetanja koja }e se produìti dokraja druge dekade juna. To je period u kome uve}ini krajeva nema dovoljno pa{e i tada nam jeona najpotrebnija. Pa{ni kapacitet facelije je ve-oma visok (teoretski do 1 000 kg po hektaru), au zavisnosti od nege i setvenih povr{ina unos }ebiti ve}i ili manji. U svakom slu~aju bi}e prilikeda uìvamo u intenzivnoj poseti p~ela, lepomrazvoju dru{tava, bogatom unosu polena, a akobude dosta nektara, i u vrcanju ukusnog i leko-vitog meda.

OD INTERESA ZACELO DRU[TVO

Facelija je leguminoznabiljka i na njenom korenurazvijaju se bakterije azo-tofiksatori sposobne da ve-zuju elementarni azot izvazduha. Koren facelijeprodire do dubine od 70cm u gustom sklopu po-

pravljaju}i strukturu zemlji{ta i nakon za-vr{ene vegetacije izumire, ostavljaju}i zna-~ajne koli~ine organske materije i vezanogazota u zemlji{tu. Ako se facelija zaore ufazi precvetavanja, efekat na oboga}enjezemlji{ta hranljivim materijama je isti kaoda smo na hektar zemlji{ta rasturili 25 tonastajnjaka. Facelija nema poznatih parazita ibolesti, a njen koren jako toksi~no delujena nematode koje su prenosioci virusa. Za-to je ova kultura nesumnjivo od interesa zapoljoprivrednike, jer se zemlji{te poprav-lja, oboga}uje i odmara, kao i za dràvu,koja me|utim, nije ovu biljku uvrstila ~akni na semensku listu, tako da se ona ne mo-è zvani~no uvoziti i prodavati na trì{tu.Facelija se lako mehani~ki uklanja i u na-rednoj godini ne predstavlja ni najmanjeozbiljan korov gajenim kulturama. Tako|ese moè sejati vi{e godina u monokulturi.

Branimir [o{i}11261 Mala Mo{tanica

++381 11 8750-688++381 64 22-04-600

MOJE ISKUSTVO Facelija jako privla~i

p~ele. Ve} na po~etku cve-tanja p~elar }e uo~iti is-punjenu stranu rama u ko-{nici cvetnim prahom vio-let boje. Na jednom kva-dratnom metru zasada fa-celije u punom cvetu moèse izbrojiti od 30 do 80

p~ela. U su{nom periodu, facelija je vi{epolenarica nego medarica. Profesionalni iudruèni p~elari koji je seju na ve}im povr-{inama, samo za svoje ko{nice, ne mogu dapro|u bez dobrih ekonomskih rezultata i unajnepovoljnijim godinama.

Faceliju sejem ru~nom ba{tenskom se-jalicom (SEVER, Subotica), koja sada ko-{ta oko 10 000 dinara, na rastojanju izme-|u redova od 25 do 30 cm, koja je sasvimsvrsishodna, ali zahteva ulog fizi~kog rada.Pre sejanja, uvek proveravam klijavost se-mena. U jednu tacnu utabam zemlju u slo-ju od jednog centimetra, pa rasporedim100 semenki. Redovno ih prskam prskali-com za ve{ pri peglanju, i drìm je pokrive-nu hartijom. Za 6 do 9 dana brojim izniklebilj~ice, ~iji je broj zapravo procenat klija-vosti.

Milisav Nikoleti}++381 11 150-965

[email protected]


Ceo projekat je zapo~et 1995. godine kroztri nacionalne kampanje tj. inicijative za prou~a-vanje opra{iva~a (SAD, Kanada, Meksiko).Kampanja je nastavljena u celom svetu negde nanacionalnom, a negde na me|unarodnom planu(Afri~ka, Australijsko-novozelandska, Brazilskakampanja). Produèno je sa formiranjem jo{ {i-rih kampanja. Recimo, Ju`no-azijska (Me|una-rodni centar za integrisanu inicijativu planin-skog razvoja), Me|unarodna FAO inicijativa za-{tite opra{iva~a i Severno-ameri~ka kampanjaza{tite opra{iva~a. Jedna Ko-misija nacionalnog istraì-va~kog saveta Akade-mije nauka SAD-atrenutno ispitujestatus opra{iva~a imogu}e opadan-je njihovog bro-ja za teritorijuSAD-a, Ka-

nade i Meksika, a iscrpno dokumentovana studi-ja ugleda}e svetlost dana tokom 2006. godine.Me|utim, podaci iz celog sveta su ve} dostupni isasvim su nam dovoljni da se dobro zamislimo ishvatimo u ~emu je na{a {ansa. I da, naravno, tu{ansu iskoristimo i kona~no se spasimo nesave-snih poljoprivrednika koji prskaju bilje usredcvetanja i truju p~ele. Valjda }e sada kona~noshvatiti vrednost p~ela.

[ta kaù istraìvanja? @ivotinje koje obavljaju opra{ivanje

(p~ele, slepi mi{evi, bube, ptice, lepti-ri, muve, ose, moljci) donose ne-

merljivu ekonomsku i ekolo{kukorist ljudima, biljkama cvetni-cama i prirodi. P~ele su najdo-minantniji i najspecijalizova-niji opra{iva~i, ima oko17 000 poznatih vrsta p~ela(Michener C. D, The beesof the World, The JohnsHopkins UniversityPress, Baltimore and

London, 2000), jer ì-ve u uzajamno ko-

risnoj zajed-

KKOONNAA^̂NNOODDOOKKAAZZII

Ing. Vlastimir Spasi}Bulevar Nemanji}a br. 98/1218000 Ni{

++381 18 531-754++381 63 8778-466

[email protected]

Ro|en je 5. juna 1952. godine u selu \akusu, op{tina @itora|a. @ivi u Ni{u. P~elarstvom se bavi od1990. godine. Predsednik je Regionalne asocijacije p~elarskih organizacija jugoisto~ne Srbije.

Jo{ 1995. godine zapo~elo je ozbiljnije istraìvanje ugroènosti insekata uklju~enih u opra{ivanje biljnih kultura. Podaci do kojih se do{lo i koji su objavljeni proteklih meseci (StephenBuchmann, John S. Ascher, 2005) su frapantni, jer ukazuju ~ak i na fakti~ko izumiranje pojedinihvrsta opra{iva~a! To je stra{na vest! Me|utim, nama p~elarima ostavlja nadu. Gajena medonosnap~ela polako, ali sigurno, postaje dominantni insekt opra{iva~ bez alternative. Poga|ate {ta to zna~i

za p~elarstvo? O perspektivama koje p~elarima nudi ova novonastala situacija pro~itajte u narednom tekstu. Ovakvu {ansu ne smemo da propustimo i moramo da krenemo u agresivnu

kampanju kojom bi celoj zemlji pokazali ove rezultate.

42 PÊLAR, februar 2006.

nici sa ve}inom od 250 000 skrivenosemenica naplaneti. Zapravo, vrsta p~ela ima mnogo vi{e, sobzirom da postoje mnoge neopisane vrste, astalno se otkrivaju i nove, naro~ito u pustinjamadu` mediteranske obale ili od {uma centralneAmerike do pustinje Atakama u severnom î-leu. Opra{ivanje rezultuje proizvodnjom vo}a ipovr}a koje ima nezamenljivu ulogu u ljudskojishrani. Skorija saznanja ukazuju da gubimoopra{iva~e i njihove ekolo{ke usluge na global-nom planu zbog uni{tavanja stani{ta i drugihuzroka, te da bi mogli da se suo~imo sa krizomu opra{ivanju poljoprivrednih kultura.

Populacija opada, i ~ak se beleì iskorenje-nost i kod tako dobro poznatih grupa kao {to sup~ele i bumbari. U Velikoj Britaniji, doma}a cr-na medonosna p~ela i izvesna vrsta bumbara vi-{e ne postoje! Sastavljena je crvena lista ugroè-nih p~ela u Evropi (njih nekoliko). Xerces Soci-ety iz Portlanda u Oregonu sastavilo je crvenu li-stu za Severnu Ameriku (leptiri i p~ele). Utvr-|en je pad broja uzgajanih dru{tava omiljenebezào~ne p~ele Maja Melipona beecheii na po-luostrvu Jukatan u Meksiku za neverovatnih93% samo tokom proteklih 25 godina. Tako|e jeutvr|eno da se retko mogu na}i i u ostacima {u-ma koje se nemilosrdno uni{tavaju. Interesant-no je da opada interesovanje za gajenje ovihp~ela iako im je med veoma skup. Visoka cenaje dovela do toga da p~elari uzimaju isuvi{e me-da, izgladnjuju}i tako dru{tva. Stalno se traè„divlja“ dru{tva da bi se nadomestio gubitak ga-jenih. Svi dobronamerni programi spasavanjapopulacije ovih p~ela su doìveli neuspeh. Mla-de Maje nemaju interesovanja za gajenje p~ela inapu{taju sela da bi radile u turisti~koj industri-ji. Tipi~an primer kretanja stvari nizbrdo zbognovih prirodnih i dru{tvenih uslova. Od 60 Hyla-eus (Nesoprosopis) spp. (p~ele sa ùtim licem,endemska vrsta havajskog arhipelaga), 8 njih ni-je skoro zabeleèno, a istorijski su poznate sastani{ta koja su sada ozbiljno o{te}ena ili uni{te-na. Pacifi~ki Frenklinov bumbar (Bombus fran-klini) nije prona|en u skorijim istraìvanjima.Njegovi bliski srodnici (Bombus accidentalis izzapadnog dela i Bombus affinis iz isto~nog delaSeverne Amerike) su nestali sa ve}eg dela svojeteritorije krajem devedesetih godina pro{log ve-ka, verovatno zbog nozemoze ili nekih parazitakoje su doneli bumbari iz uvoza (zbog „poja~a-nog“ opra{ivanja). Jo{ jednom se potvrdilo dame|unarodni transport ìvog sveta moè donetimnogo nesagledivih nevolja, ba{ kao {to je to-kom istorije i donosio (krompirova zlatica, ku-kuruzna zlatica, filoksera, plamenja~a krompira,

bakterijska plamenja~a vo}a, varoa, mala ko{ni-~ina buba, male boginje i sli~no). Nekoliko vrstabumbara (zajedno sa svojim parazitima) je pre-beglo ili je namerno uvedeno u zemlje i konti-nente gde se nikada ranije nisu pojavljivale. Ve-like populacije uvedenih vrsta bumbara u îleui Tasmaniji izazivaju ekolo{ke probleme, uklju-~uju}i i konkurenciju za nektarom i polenom sadoma}im p~elama (Hingston A. B, Mcquil-lan P. B, 1999). Zato je nedavni uvoz u SADobavljen vrstama p~ela (Osmia cornifrons, Ant-hophora plumipes) ~ija je biologija sli~na kaokod doma}ih vrsta. Ali, posledice i ovakvih „se-lidbi“ ostaju nepoznate i nepredvidive! Upravoprilikom pu{tanja Osmia cornifrons u Merilen-du, ispostavilo se da je ona sa sobom donela isvog parazita (japanski torimidni parazitoid)(Grissell E. E, 2003). Posledice se ne mogu nipretpostaviti.

U pro{loj dekadi, nekoliko slu~ajno uveze-nih vrsta egzoti~nih p~ela se brzo ra{irilo {iromve}eg dela isto~ne obale Severne Amerike,uklju~uju}i dìnovsku azijsku smolastu p~elu(Megachile sculpturalis).

Kao negativan i prete}i primer, ne zaboravi-mo i nedavno „slu~ajno“ uvoènje male ko{ni~i-ne bube u Portugaliju, na tlo Evrope (2004).

O zna~aju p~ela po ko zna koji put P~ele sakupljaju ogromne koli~ine polena za

svoje leglo, sele}i polenova zrnca od cveta docveta i tako vr{e}i opra{ivanje. Iako zrnaste bilj-ke i ìtarice koje opra{uje vetar ~ine da {est mi-lijardi ljudi u svetu ne gladuje, da nije opra{ivan-ja od strane p~ela, zdravstveno ispravnoj ljud-skoj ishrani bi nedostajalo ukusno i hranljivo po-vr}e i vo}e. Vo}e i njegovo seme obezbe|uje lju-dima mno{tvo proizvoda (napici, vlaknasti, ulja-ni i medicinski proizvodi), ali sluì i za ishranuostalih sisara, ptica i nekih reptila. Zna~aj opra-{ivanja od strane p~ela je o~igledan, ali ekolozi,ekonomisti i drugi ~esto zaboravljaju da p~elerade i mnogo vi{e za na{u planetu i na{ opsta-nak.

PÊLAR, februar 2006. 43

Dok prave tunele ispod zemlje, neke vrstep~ela poput crva odràvaju ekolo{ku ravnoteù.P~elinje larve izbacuju izlu~evine bogate azotomkoji oboga}uje zemlji{te. Azijske dìnovske me-donosne p~ele (Apis dorsata) razbacuju hranlji-ve materije tokom obilnog izlu~ivanja u toku le-ta. Kad postanu plen, p~ele hrane grabljivice(paukove i ostale insekte, gu{tere, sisare, ptice),koje su bitna karika za odràvanje biosistema.P~elama se retko odaje priznanje za u~e{}e ukruènju hranljivih materija i drugih materijalau okviru mreè grabljivica.

Opasnosti vrebaju Masovna urbanizacija brojnim vrstama p~e-

la umanjuje povr{inu mogu}ih stani{ta. Insekti-cidi variraju po svojoj otrovnosti za p~ele, ali ve-}ina izaziva smrtnost ili gotovo pogubne efektepo p~ele sakuplja~ice. Herbicidi elimini{u korovkoji moè biti vaàn izvor polena i nektara zaslobodne i uzgajane p~ele. Poslednjih godina jecena herbicida naglo opala, pa je me|u poljopri-vrednicima u Srbiji zavladala nova (nerazumna)moda: prskanje strni{ta herbicidima. Neke uve-zene biljke (npr. Buffel trava u Sonori, Meksi-ko) elimini{u golu zemlju, gu{e hranljive biljke i~esto prenose poàre u oblasti koje nikada dotada nisu gorele. Putevi i autoputevi uni{tavajuokolnu vegetaciju i travnjake, verovatno ubijaju-}i na hiljade tona p~ela i drugih opra{iva~a godi-{nje.

Nauka preduzima mere……Nau~nici prave planove za zaustavljanje is-

trebljenja insekata opra{iva~a. Oni podrazume-vaju zaustavljanje uni{tavanja stani{ta za „div-lje“ p~ele, zasa|ivanje odgovaraju}ih livada, iz-begavanje insekticida otrovnih za p~ele i sli~no.Me|utim, s obzirom da se svetske sile ne mogusloìti ni oko drugih sudbonosnih problema ~o-ve~anstva (ozonske rupe, globalno zagrevanje),nisam sklon da verujem u bilo kakav nagao i re-volucionaran uspeh ovakvih programa, bar nedok svetsko stanovni{tvo ne po~ne da gladuje,kada }e problem sigurno biti ozbiljno shva}en.Na àlost!

……a {ta preduzimaju p~elari? U ovoj sveop{toj nesre}i postavlja se pitanje

{ta p~elari mogu da preduzmu, osim da se do-brano potrude da svoje p~ele sa~uvaju od svebrojnijih i agresivnijih napasnika svake vrste i dainsistiraju na striktnom po{tovanju Zakona kojisankcioni{e nesavesne vo}are. Mislim da je na{prevashodni zadatak da javnost upoznamo sa

ovim tragi~nim podacima i da poku{amo dana|emo svoju {ansu, ne samo kao spasioci pro-izvodnje hrane, ve} i kao ljudi za ~iju uspe{nostmora da se brine ~itavo dru{tvo (~itajte: Vlada).Tek tada bi poljoprivrednici mogli da shvate zna-~aj p~ela, i tek tada bi im bilo jasno za{to sebi„ska~u u stomak“ kada tokom cvetanja vo}a po-segnu za insekticidima i kantom prskalicom.

Recimo, izuzetan je podatak da se u zapad-noj Srbiji nalaze nepregledne povr{ine zasa|enemalinom. Svi znamo da je malina jedna od naj-medonosnijih biljaka. Me|utim, p~elari beè odzasada maline, jer vo}ari tokom perioda cvetan-ja uporno tretiraju malinu pesticidima. I to bezikakvog razloga! Svakako je neznanje uzrok ova-kvog stanja, ali ~ak i kada im objasnite {ta zapra-vo rade, ne menjaju se. Ali, kada bi im se argu-mentovano dokazalo koliko gube, druga~ije birazmi{ljali. Eto, recimo, prvog zadatka novoo-snovanoj Asocijaciji p~elara moravi~kog i zlati-borskog okruga. Da okupi i okolne zaintereso-vane op{tine i krene u kampanju obrazovanjamalinara. Sve {to treba uraditi jeste napravitiedukativnu bro{uru i od{tampati je u tiraù do-voljnom da je dobije svaki malinar! Pozitivanprimer ovakve akcije dalo je Dru{tvo p~elaraAleksinac u prole}e 2003. godine kada je od-{tampalo 6 500 bro{ura u punom koloru sa uput-stvima za vo}are o za{titi {ljiva, jabuka, vi{anja ijagoda (najzastupljenije vo}ne kulture u op{tini)od bolesti i {teto~ina, koje su stigle u ruke skorosvakog seoskog doma}instva u aleksina~koj op-{tini. Efekti su i za organizatora bili neo~ekiva-ni: nijedan p~elar se od tada do danas Dru{tvunije poàlio na masovno trovanje p~ela, kao {toje ranije bio slu~aj. Poljoprivrednici su o~iglednoèljni znanja. Akciju je kasnije preuzelo i nasta-vilo Dru{tvo p~elara „Matica“ iz Ni{a. Naravno,ovakve akcije treba periodi~no ponavljati, jerstasavaju „nove generacije“ vo}ara.

Smatram da je poslednji trenutak da kona~-no prihvatimo da mnogo toga moè biti boljeako se bolje organizujemo i ako shvatimo da ni-ko drugi ne}e uraditi za nas ono {to je nama po-trebno. To moèmo biti samo mi sami.


– Oglase po mogu}stvu otkucajte na pisa}oj ma{iniili kompjuteru;

– Za iznete tvrdnje u oglasima odgovara ogla{iva~; – Na uplatnici za oglas i pored samog oglasa obave-

zno navedite za koji mesec (ili mesece) upla}uje-te. Ako na uplatnici ne navedete za koji je mesecoglas, on ne}e biti objavljen;

– Naknada za objavljivanje oglasa se upla}ujeisklju~ivo unapred;

– Dinarske uplate se vr{e na ìro-ra~un SPOS-a:160-17806-08;

– Po uplati, kopiju ili original uplatnice stavite ukovertu zajedno sa ~itko napisanim ili otkucanimtekstom oglasa i po{aljite na adresu SPOS-a(SPOS, Molerova 13, 11000 Beograd, Srbija).Oglasi dostavljeni bez uplatnice ne}e se uzimatiu obzir. Ako do|e do slovnih gre{aka prilikomobjavljivanja uslovljenih slanjem ne~itkog tekstaoglasa napisanog rukom ili poslatog faksom, a nepisa}om ma{inom ili kompjuterom, urednik sene}e smatrati odgovornim i oglas se ne moè po-noviti;

– Precizno prebrojte broj re~i u malom oglasu i iz-vr{ite odgovaraju}u uplatu. Oglasi sa nedovol-jnom uplatom ne}e se objavljivati. Broji se svakare~. Jedan telefon je jedna re~. Svaki broj (jedno-cifreni ili skup cifara) je jedna re~;

– U slu~aju dostavljanja pogre{nih podataka odstrane ogla{iva~a, oglas se ne}e ponoviti u nared-nom broju;

– U slu~aju objavljivanja pogre{nih podataka usled{tamparske gre{ke, oglas }e biti ponovljen u me-secu koji odabere ogla{iva~. Druga vrsta nadok-nade ne moè se ostvariti;

– Ogla{iva~ koji {alje oglas za ~etvrtinu, tre}inu,polovinu ili celu stranu, mora da dostavi kom-pletno grafi~ko re{enje oglasa. Ako to ne u~ini,objavi}e se samo tekst, bez fotografija. OdlukomIO SPOS-a, ogla{iva~ moè da uplati izradu gra-fi~kog re{enja oglasa SPOS-u na gore navedenira~un u slede}oj vrednosti: za ~etvrtinu strane300 dinara, za tre}inu strane 400 dinara, za polo-vinu strane 600 dinara i za celu stranu 1 000 di-nara. Odgovornost za dizajn oglasa od straneSPOS-a snosi ogla{iva~.

– Cenovnik ogla{avanja u latini~nom izdanju~asopisa P~elar:

1) Zadnja strana korica21 000 dinara (oko 240 evra)

2) Polovina zadnje strane korica12 000 dinara (oko 138 evra)

3) Unutra{nja strana zadnje korice18 000 dinara (oko 206 evra)

4) Polovina unutra{nje strane zadnje korice10 500 dinara (oko 120 evra)

5) Unutra{nja strana15 750 dinara (oko 180 evra)

6) Polovina unutra{nje strane9 000 dinara (oko 103 evra)

7) Tre}ina unutra{nje strane7 500 dinara (oko 86 evra)

8) êtvrtina unutra{nje strane6 000 dinara (oko 69 evra)

9) Mali oglasi za ~lanove SPOS-a: – 60 dinara po re~i, ali oglas ne moè biti kra}i od

10 re~i (oko 0,685 evra) 10) Mali oglasi za organizacije, privrednike i ostale:– 90 dinara po re~i, ali oglas ne moè biti kra}i od

10 re~i (oko 1,028 evra)

NAPOMENENaknade za objavljivanje oglasa u }irili~nom

izdanju P~elara manje su za 33,3%. Uplate iz inostranstva se vr{e u evrima. Radi lak{eg snalaènja, treba znati da jedan evro

trenutno vredi oko 87,50 dinara, ali se pre uplatetreba informisati na telefon Saveza p~elarskih orga-nizacija Srbije: ++381 11 2458-640, ++381 64 40-191-63 ili ++381 63 860-8510.

Provizija banke ide na ra~un uplatioca.

Devizni ra~un SPOS-aBANCA INTESA

INSTRUCTION FOR CUSTOMERTRANSFERS IN EUR

56: Intermediary: DRESDEFFDRESDNER BANK AGFRANKFURT AM MAIN, GERMANY

57: Account with institution: DBDBCSBGBANCA INTESA AD BEOGRADMILENTIJA POPOVI]A 7BBEOGRAD, SRBIJA I CRNA GORA

59: Beneficiary: /CS73160005080000751572SAVEZ PÊLARSKIH ORGANIZACIJA SRBIJE

UPUTSTVUPUTSTVOO SARSAR ADNICIMAADNICIMA ZAZA PRIPREMUPRIPREMU OGLOGL AASASA

NE PROPUSTITE [ANSU DA SE OGLASITE U NAREDNOM PILOT BROJUÂSOPISA PÊLAR, KOJI SE BESPLATNO DISTRIBUIRA U 10 000 PRIMERAKA

[IROM BOSNE I HERCEGOVINE, HRVATSKE, SLOVENIJE, SRBIJE I CRNE GORE!


PREDSEDNICIPREDSEDNICIUDRU@ENJUDRU@ENJAA , DRU[T, DRU[TAAVVAA II

UDRUGAUDRUGA PÊLARPÊLARAANe propustite jedinstvenu {ansu daNe propustite jedinstvenu {ansu da

svojim ~lanovima obezbedite dvasvojim ~lanovima obezbedite dvabesplatna pilot broja ~asopisa P~elar! besplatna pilot broja ~asopisa P~elar!

Po{aljite nam spisak va{ih ~lanova (ime i prezime, adresa, telefon), a mi}emo vam poslati odgovaraju}i broj primeraka dva pilot broja ~asopisa

P~elar na latinici. Spiskove po{aljite na adresu:

Savez p~elarskih organizacija Srbije (za latini~ni P~elar)ul. Molerova br. 13

11000 BeogradRepublika Srbija

Nadamo se da }ete biti zadovoljni na{im ~asopisom i njegovim sadràjem.Animirajte svoje ~lanstvo da pi{e za P~elar. Mi nagra|ujemo trud na{ihsaradnika. Honorar za stranicu teksta iznosi od 12,5 do 17 evra, zavisno

od toga da li je autor p~elar prakti~ar ili nau~ni radnik. îtajte ~asopis P~elar i omogu}ite isto i svojim ~lanovima!

Bi}e vam zahvalni na tome.


CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd638.1

PÊLAR : ~asopis za p~elarstvo / glavni i odgovorni urednik Rodoljub @ivadinovi}. - God. 1, br. 1. (januar 1898) - . -Beograd : Savez p~elarskih organizacija Srbije, 1898 - (Lapovo : Kolor pres). - 24 cmMese~noISSN 0350-431X = P~elarCOBISS.SR-ID 15913218

PÊLPÊL ARSKAARSKA BERZABERZA



PÊLE DONOSEZDRAVLJE!

UZVRATIMO IMISTOM MEROM!- SUPERSTRIPS

- VAROZANAPIVET, NOVI SAD

Proizvodni pogon Ljukovo Telefon/faks: 022/551-144, 551-784, 063/506-332

Documents

pčelar br 1 2006