Pedagogija drugicas

7/17/2019 Pedagogija drugicas

http://slidepdf.com/reader/full/pedagogija-drugicas 1/24

KONSTITUISANJE PEDAGOGIJEKAO NAUKE - od uopštavanja

iskustva do nauke - Vaspitanje: - postojiu svi d!uštvia i svi epo"aa#judsko$ !a%voja& tj' od sao$ nastanka

d!uštva& - neki o(#ik vaspitanjapostojao i u najsta!iji d!uštvia&

)(!ojni poda*i ve%ani %a na!odne

o(i+aje& !itua#e& iska%ane na!odneud!osti& koji svedo+e o +oveku i

v!eenu u koje je ,iveo i podi%ao

de*u'



Vaspitanje je starije i od same

pedagogije kao nauke. Pedagogija –kao nauka konstituisaće se tek

početkom XIX veka. (Herbart –

180. godine! "jenom konstituisanju

doprine#o je $e#okupno #judsko

sa%nanje& do tog perioda dostignuto uob#asti vaspitanja .



.a konstituisanje peda$o$ije kaonauke& pose(no je %na+ajna: /012'

$odina kada 3e Jo"an 4!id!i"5e!(a!t p!vi put po+eti da p!edaje

peda$o$iju kao unive!%itetskudis*ip#inu& na Unive!%itetu u

Getin$enu& a /016' $odine i%daje

de#o' p)ta pedagogija i%vedena i%vaspitnog $i#ja. vim je pedagogija

posta#a posebna nauka& a %as#uga %a

to ri ada Herbartu.



Koenski je p!vi dao p!ed#o$

*e#ovito$ ško#sko$ sistea& a5e!(a!t konstituiše *e#ovitpeda$oški siste i p!vi

peda$o$iju p!edaje kaosamosta#nu univer%itetsku

dis$ip#inu& %asnovanu na eti$i i

psi*o#ogiji



PEDAGOGIJA 7 NAUKA O

VASPITANJU

U k#asi8ika*iji nauka od!edjuje se

kao jedna od d!uštveni" nauka& - peda$o$ija kao nauka ia:

de8inisan p!edet p!ou+avanja&dosti$nuti !a%vojni nivo&spe*i8i+nu etodo#o$iju;



9e+ peda$o$ija je $!+ko$

po!ek#a: - te!inpaida$o$us; 7 s#o,eni*a

dve $!+ke !e+i< onaj kojivodi dete )de+aka pais&

paidos - de+ak a$o& a$ein 7voditi



P9ED=ET PEDAGOGIJE je:VASPITANJE & kao skup

inten*iona#ni" uti*aja na !a%voj#i+nosti' Peda$o$ija se (avi svi

oni što se inten*iona#no +ini da(i se uti*a#o na !a%voj de*e&

#adi" i od!as#i"& tj' da (i se!a%voj #i+nosti )ne%avisno odnjeno$ u%!asta use!io u

od!ed eno !av*u'



.ADA>I PEDAGOGIJE:/' p!ou+ava i ist!a,uje vaspitne pojave&

2' otk!iva peda$oške %akonitosti& 8o!u#iše

peda$oške %akone i k#asi8ikuje i" u pose(anpeda$oški siste sa%nanja?

@' !a%vija& unap!euje i usav!šava vaspitno 7o(!a%ovnu p!aksu?

4. nau+no p!ati i k!iti+ki v!ednuje !e%u#tateu peda$oškoj teo!iji i p!aksi?

B' !a%vija spe*i8i+nu etodo#o$iju nau+ni"ist!a,ivanja peda$oški" pojava?

6' ko!isti !e%u#tate nau+ni" sa%nanja d!u$i"nauka i pove%uje i" u ko"e!entan siste.



SISTE= PEDAGOCKI5DIS>IPINA

Siste peda$oški" dis*ip#inaod!a,ava nivo !a%$!anatosti& a tie

i !a%vijenosti peda$oške nauke'Peda$oška dis*ip#ina: u,e nau+no 7

teo!ijsko pod!u+je i#i jedan deo

p!edeta peda$o$ije' Svepeda$oške dis*ip#ine %ajednop!ou+avaju p!edet peda$o$ije u

tota#itetu'



Postoji više k!ite!ijuadi8e!en*i!anja peda$oško$

sa%nanja u od$ova!aju3e

peda$oške dis*ip#ine' Tik!ite!ijui o$u (iti: u%!ast

vaspitanika& esto vaspitno$!ada& v!ee vaspitanja&spe*i8i+ni us#ovi vaspit!anja&

nivo o štosti dis*i #ine.



U.9AST VASPITANIKAP!edško#ska peda$o$ija Cko#ska

)osnovnoško#ska i s!ednjoško#skapeda$o$ija Visokoško#ska peda$o$ija

And!a$o$ija=ESTO VASPITNOG 9ADA

Po!odi+na peda$o$ija

P!edško#ska Cko#ska peda$o$ijaDoska i#i inte!natska peda$o$ija

Peda$o$ija s#o(odno$ v!eena



SPE>I4INI USOVIVASPITANJA

Spe*ija#na peda$o$ijaIndust!ijska peda$o$ija

Vojna peda$o$ija9e#i$ijska )kon8esiona#na

peda$o$ija



Najpoznatiji

pedagozi injihova dela



Pedagogija- nastala iz krila filozofije, zato se i prve rasprave o vaspitanju javljaju kod filozofa.Period antike:Sokrat: razrađivao pitanja trajnog karaktera;

Platon: u delima ”Zakoni” i “Država” razradio sistem vaspitanja za jedno idealno društvo; Aristotel: u “Politici” vaspitanje smatra sredstvom jačanja države;Kvintilijan: prvi pedagog po praktičnom i teorijskom radu.



Period humanizma:

*Vitorino de Feltre: uredjuje školu koju naziva “dom radosti”;*Ludvig Vives: “O vaspitanju ena” *Fransoa !a"le: “#argantua i

Pantagruel”*$išel $ontenj: “%seji” *%razmo !oterdamski:“Pohvala ludosti”



Jan Amas Komenski (1592-1670)

Ne samo teoretičar, već i praktičar kojiostvaruje svoje pedagoške koncepcije.Član i duhovni vođa organizacije “Češka

braća”. Ona mu daje demokratski karakter iosnovu njegovoj pedagoškoj teoriji.On oštro kritikuje srednjevekovno vaspitanje iškolu, i bori se za školu koja će biti u interesunaroda. Zalaže se za: obaveznu školu, nastavuna maternjem jeziku, smišljeno vaspitanjedece u predškolskom periodu kome posvećuje

posebno delo “Informatorium za školumaterinsku”.Bavi se pitanjima didaktike, izdaje delo“Didactika magna” koja prevazilazi samudidaktiku i može se smatrati širompedagogijom.

Insistirao da se u nastavu uvedu realnipredmeti koji će koristiti čoveku usvakodnevici.Njegova najpoznatija dela su: “Materinskaškola”, “Panpaedia i Pansofijska škola” i “Svetu slikama” (Orbis piclus).



Džon Lok (1632-1704)

U centar svojih interesovanja stavlja vaspitanje, i to porodično, i vaspitanjemladih koji dolaze na vlast.-Zagovornik dobrog fizičkog vaspitanja. U moralnom i umnom vaspitanju

on je utilitarist (vaspitanje poslovnog čoveka, džentlmena), ali su i ličnasreća i korist vrlo bitni.-Preporučuje da se, zbog različitog porodičnog vaspitanja, deca višihstaleža ne mešaju sa decom nižim staleža.

U 18. veku tri

filozofa, govoreći opedagogiji, doprinelisu teoretskom

zasnivanju idejnih,političkih, pa ipedagoških stavovamlade i progresivne buržoazije. To suHelvecije, Didro i

Holbah.Delo: “Misli o vaspitanju”

- - k ! ./0/1 /0023



&astupa interese sitne "uroazije' demokratsko(li"eralno nastrojenih iorjentisanih slojeva )ranuskog i evropskog društva+,staje protiv: društvene nejednakosti' staleških i svih drugih privilegija'

despotizma' religijskih za"luda i rkvenih autoriteta+ &astupnik slo"ode'demokratije i humanizma+ Ove ideje su i polazište njegovih pedagoškihpitanja+ &"og stavova' !uso "iva proganjan' "ei i seli se iz drave udravu' a njegova dela su javno spaljivana+

-an -ak !uso ./0/1(/0023

4stiao je zna5aj slo"odnog razvoja i vaspitanja' umnog i radnogvaspitanja' protivio se 6zi5kom kanjavanju' i sve ovo je "io temelj

njegove pedagoške konepije+7ajpoznatije delo!usoa: “%mil ili o

vaspitanju”

*!uso je ostaviovelikog traga i na%manuela 8anta' koji

je predavaopedagogiju nauniverzitetu u

8enins"urgu+7jegove spise izdali



Veliki humanista' pedagog i u5itelj+Poznat po re5enii “9ve za druge' ništa

za se"e”+ 9uština vaspitnog proesa je' po njemu' razvijanje prirodnihsposo"nosti sao"razno prirodnom tokutog razvoja+ 7ajpoznatije delo: “8ako#ertruda u5i svoju deu”+

Johan Hajnrih Pestaloci ( 1746-1827)

Herbert Spenser (1820-1903)

Bio sociolog, psiholog, filozof, pedagog. Cenioprirodne nauke, i smatrao da sadržaj

obrazovanja treba da čine prirodne nauke.Protivio se otvaranju državnih škola jerdržava nije dužna da školuje siromašnudecu, smatrao da samo bogati mogu daobezbede svojoj deci i porodici obrazovanje.Delo: O vaspitanju umnom, moralnom i

fizičkom.



Johan Fridrih Herbart (1776-1841)

• Nastojao da pedagogiju razvije kao samostalnu nauku, i to kaonormativnu teoriju zasnovanu na etici i psihologiji. Prvi je pedagog koji

je je nastojao da povuče razliku između pedagogije kao nauke (teorije) i pedagogije kao praktične delatnosti(veštine).• Čovek je, prema njemu, po svojoj suštini metafizička jedinica koja naspoljne uticaje reaguje stvaranjem predstava.

• Nemački klasikpedagogije koji je

ostao upamćen nesamo u Nemačkoj

već i u većinidržava Evrope.Pristalice ovogpedagoga razvile

pokret nazvan ponjemu-herbartijanstvo.



• Pedagogija, prema Herbartu, treba najpreda utvrdi cilj vaspitanja, što je izvesnanovina u odnosu na njegove prethodnike. Taj cilj se sastoji u izgrađivanju moralnogkaraktera, zasnovanog na hrišćanskoj

religiji. Tri osnovna sredstva kojima se postavljenicilj ostvaruje:

1. Upravljanje decom (sa ciljem da seobuzda dečija priroda)

2. Nastava (vaspitna i organizovana)

3. Disciplinovanje (izgrađivanje čvrstogmoralnog karaktera).

Herbart se najviše bavio pitanjimanastave, kao jednim od najvažnijihsredstava vaspitanja. Nastavu jeshvatio i koncipirao potpunointelektualistički.

Među najistaknutijim sledbenicimaHerbarta su: Ciler, Rajn, Stoj i Vilman.

Glavna dela: “Opšta pedagogija izvedena izcilja vaspitanja”, “Psihologija kaonauka, zasnovana na iskustvu,metafizici i matematici”, “Nacrtpedagoških predavanja” i mnoga

druga.

KonstantinDimitrijevičUšinski(18261870)



Konstantin Dimitrijevič Ušinski (1826-1870)

Po ubeđenju antiherbartovac. Smatrao da seu razradi pedagoške nauke koriste tekovinepsihologije, filozofije i antropologije. Shvatapedagogiju dvojako: jedno su opšta saznanja

o detetu, drugo je pedagogija kao veomasložena teorija veštine vaspitanja.Ušinski u suštini bio idealist, i kod njegareligija i patrijahalni razvoj imaju velikuulogu.

Džon Djuj (1859-1952)

Najistaknutiji prestavnik pedagogijepragatizma.Vaspitanje je za njega neprekidnoproširivanje dečjeg iskustva.“Učitelj je neophodan u školi ne radi toga da binametnuo deci neke ideje, već kao član školskezajednice koji odabira uticaje podesne za

formiranje iskustava učenika i pomaže mu daodgovori na te uticaje”.

7ajpoznatija knjiga:

“Pedagogija idemokratija”

nton 9emjonovi5 $akarenko ./222 /<3



nton 9emjonovi5 $akarenko ./222(/<3

Predstavnik soijalisti5ke pedagogije+ =avio se prevaspitavanjemmladih soijalnih slu5ajeva posle Okto"arske revoluije+ =avio sepitanjima vaspitanja u kolektivu i vaspitanja soijalisti5koghumanizma+ 7ajpoznatija dela “Pedagoška poema” i “&astave nakulama”+

R j tišklt Sbiji



Razvoj prosvete i školstva u Srbiji

Zaslužnih za razvoj prosvete i školstva, a samim tim i pedagogije u Srbiji, je mnogo, ali od njih najbitniji su Avram Mrazović, Stevan Vujanovski,Uroš Nestorović i Teodor Janković Mirijevski. Organizovali su rad prvihškola na našim prostorima. Dositej Obradović zasluge nosi kaoprosvetitelj ali i kao osnivač Velike škole. Vuk S. Karadžić ostavio je velikuzaostavštinu o vaspitanju i školama kod Srba. Milan Milićević izdaje prvipedagoški časopis “Škola” 1868 godine.

Od 1892 formira sei razvija Katedra zapedagogiju gde sepedagogija kaonauka najviše

razvija. Za to suzaslužni VojislavBakić, StevanOkanović i VićentijeRakić.

Documents

Pedagogija drugicas