95

FILO

ZOFI

JA I

DR

U

TVO

3/2

011

Sanja Petkovska UDK: 321.01:342.34Beograd Preglednilanak DOI: 10.2298/FID1103095P

DEMOKRATIJA I POLITIKA RAZLIKE KROZ PRIZMU AKTUELNOG STANJA1

Apstrakt: Problemi identiteta i razlike u okviru politike teorije artikulisani su u vidu spora koji se od uspostavljanja liberalnih demokratija intenzivira, spora o nainu na koji se politika zajednica uspostavlja i opravdava, u relaciji sa pitanjem odnosa pojedinca i kolektiva. Rad analizira najaktuelnije refleksije evropske politike na problem razlike i verovatnost teze o kraju multikulturalizma koja se ula na kon-ferenciji za bezbednost odranoj u Minhenu 2011. godine, kroz objanjenje geneze problema i razmatranje ponuenih reenja. Pored toga, rad obrazlae pojam mo-derne drave kroz principe graanstva i nacije u relaciji sa pitanjem identiteta i razlike, sa posebnim akcentom na konceptima neutralnosti i tolerancije kao klju-nim takama u sporu. Kao zakljuak, iznose se razlozi zato problem razlike ne moe tako lako da bude prevazien i na koji nain diskurzivna demokratija potencijalno moe da bude budua smernica za drugaiji fokus spora.

Kljune rei: politike razlike, pluralizam, princip graanstva, nacionali-zam, tolerancija, diskurzivna demokratija

Uvod

Odkadasenalaucentrupolitikihzbivanja,borbazapoliti-ki status pluralistikih identiteta, oznaena razliitim terminima(multikulturalizam,politikarazlike,faktpluralizma,politikeidentite-ta,politikepriznanja,demokratijarazlike,itd.)otvorilajevelikude-batuuokvirimapolitiketeorijeipostalacentralniproblemkojisesajedne,uslovnoreeno,strane,proglaavapobednikom,asadrugestraneokonanimpoglavljemmoderne istorije.2Pojamoznaava

1 Radjenastaouokviruprojekta179049Politikedrutvenogpamenja inacionalnog identiteta: regionalni ievropskikontekstkojifinansiraMinistarstvoprosvete i nauke u okviru ciklusa 20112015.

2 Premda ovi pojmovi nisu identinog znaenja i mogla bi se napravitipojmovnaikonceptualnarazlikameunjima,oniseuglavnimcrtamaodnosena

96

SA

nJA

Pe

TkO

VS

kA

sporizmeuliberalnedraveiborbizapromenunjenihdominantnihmehanizamareprezentacijeikomunikacijekojipotiskujuimargina-lizujuodreenegrupe.Porednormativnognivoa,ovajsporsvojais-poljavanja ima inadeskriptivnom,drutvenomnivou.Razliitoseartikulieupolitikamarazliitihzemalja iuokviru razliitihkolapolitike teorije i prakse te se, shodno tome,na razliit nainvidikakavodnosdraveirazliitostitrebadabudeinaemusebazira.Prisutnajetendencijadasefaktpluralizma(terminologijomDonaRolsa(Rawls,J.)reeno)svodinamuslimanskopitanje,pasetakogubi izvidairinaproblematikekojaobuhvata ipitanjakaotosuodnosdravepremastarima,pravnistatuszaposlenihenauperiodutrudnoe,nainnakojisedravapostavljapremaosobamasaposeb-nimpotrebama,islino.

Najoptijeodreenjeovegrupezahtevakojiseupuujusa-vremenojliberalnojdravibilobiprekopojmapluralizma koji se tieraznovrsnostikaoidejnog,vrednosnogikulturnogobelejasa-vremenogdrutva,aliiraznovrsnostipolitikihkoncepcijaiopcija(Mijatoviidr.2008:125).Premdasepluralizamgeneralnosmatrapoeljnom politikom vrednou, budui da omoguava raznovr-snostikonkurentnostargumenatakojajeinherentnademokratiji,onsadruge straneproizvodi stanjenesigurnosti i neizvesnosti, ak ioseanjaugroenostisavremenihdemokratijaizgraenihnapretpo-stavkamauniverzalizmaiindividualizma.Faktpluralizma,kojisegeneralnopovezujesadijalogomiparticipacijom,izazvaojeostra-enuratobornuretorikuipodstakaosvedubljupolarizaciju.3

Otradebataonormativnimimplikacijamazahtevarazliitihsociokulturnihskupinapoela jeezdesetihgodinaprologveka ibila je najintenzivnija u kolevkama demokratije SjedinjenimDravama,VelikojBritanijiiFrancuskoj.JedanodnajupeatljivijihdogaajauokvirutepolemikebilajesmenabritanskogpolitiaraizredovaKonzervativnestrankeDonaPauela(Powell,E.J.),zbogra-sistikiiksenofobinointoniranogpolitikoggovoratokompoliti-

politikeborbepluralistikihidentitetaiuokviruovogradamiemoihtretiratikaosinonime.

3 ProfesoretnikihstudijanaBerkliuniverzitetuTakakisituacijujenadobarnainopisaonazivomsvoglankaMultikulturalizam:bojnopoljeilimestosusre-ta?(Takaki1993).Senzacionalistikoproglaavanjepobednikaigubitnikaubor-birazlikenije(bilo)svojstvenosamoakterimapolitikeprakse,vesutopozicijekojeneretkozauzimajuiautorisavremenepolitiketeorije(Beljinac2009).

97

FILO

ZOFI

JA I

DR

U

TVO

3/2

011

kekampanje.4UHolandijijeproblemeskalirao2004.godine,kadaje ubijen reiserTeoVanGog (Theo,V.G.) koji je snimiofilmozlostavljanjuenaumuslimanskimzajednicama,zakojijescenarionapisalakontroverznaHirsiAli(Ali,H.A.),enasomalijskogpore-klainekadanjalanicaholandskogparlamenta.5Debatajekontinu-iranoobnavljanadodimenzijadrutvenepanikeakikadajede-lovalodajetemasasvimiscrpljenaidabibaremokotogamogladase postigne saglasnost.6Nedavnosediskursokoovetemeponovozaotrio i vratio u prvi plan na Meunarodnoj konferenciji obezbednostiodranojuMinhenupoetkom2011.godine,britanskipremijerDejvidKameron(Cameron,D.)najaviojezaokretupoliti-cikojueV.Britanijaubuduevoditipremadoseljenicimaipripad-nicimadrugihkulturaireligijakojiiveiboraveutojzemlji.Bri-tanski premijer je upeatljivimnastupomnajavioda je gotovo satolerancijompripadnikadrugihkulturakojiiveizolovanim,nepri-lagoenim ivotom i obraun sa politikom koju je oznaio kaodravnimultikulturalizam.Iskrenoreeno,potrebnonamjema-njepasivnetolerancije,avieaktivnog,miiavog liberalizma,po-ruiojeKameron(Cameron,internet).

Premdajepostojaloubeenjedajegradualnonapredovanjekonceptarazliitostinasuprotdominantnomprincipupolitikeuni-verzalnosti nezaustavljivo, Kameron je u svom govoru proglasiokrajmultikulturalizmakojise,premanjegovomsudu,pokazaone-uspenimdaspreiraznevrsteekstremizamakojipredstavljajupret-njuZapadu.Onjenajavioborbuzaosnaenjenacionalnogidentitetanasuprotsvimpartikularizacijamaifragmentizacijamakojegaosla-bljuju.LiberalnilistObserveroceniojenastuppremijerakaoagre-sivno sroenu intervenciju na osetljivu temu koja e garantovanoizazvatikontroverze(TheObserverEditorial,internet).Meutim,Kameronovu izjavu podralo je i nekoliko svetskih zvaninika,poput nemake dravne sekretarkeAngeleMerkel (Merkel,A.) i

4 PauleljesmenjenzbogkontroverznoggovorapoznatogkaoRekekrviiz1968.godineukomjeizneooptubeinapadenaraunAfro-amerikanacaidoselje-nikauVelikojBritanji.Ksenofobijaoznaavairacionalanstrahodstranaca.

5 NakonkontroverzeokopravanadravljanstvoHolandije i nakon to jeotkrivenodajedalalanoimeprilikompodnoenjadokumenatazavizu,HirsiAlisepreselilauSjedinjeneDravegderadizakonzervativnuvladinuagenciju.

6 TerminologijomKenetaTompsona(Keneth,T.)reeno:moralnepanike.

98

SA

nJA

Pe

TkO

VS

kA

francuskogpredsednikaNikoleSarkozija(Sarkozy,N.),kojismatra-judajepromenapristupaadekvatnazareavanjeproblemasakoji-masesuoavajuupogleduimigranata.Kameronjenapomenuokakojeprolovremekadasetrebalooptereivatitimedaeonajkokriti-kujemultikulturalizambitiproglaenzarasistuinekogakonepo-tujeljudskaprava.Ohrabiojedrugezvaninikedasuuborbiprotivmultikulturalizmazajedno,jerjeugroennainivotatipianzademokratijeZapada,nesamobezbednost.Moramo izgraditi sna-nijadrutvaisnanijeidentitetekodkue,podvukaojeKameron,uskladusakonceptomVelikogdrutvakojipromovie(the Big society).UtomgovoruKameronnajedanneoprezannaindovodiuvezumultikulturalizamsaterorizmom,dokistovremenoindirektnopriznanjeda semeunjimanemoeuspostavitinikakvadirektnakauzalnaveza.Uzpreterivanjaipretnjekojeoivljavajunekadanjuanksioznostuodnosunastrance,premijerjedaojojedanprimerneuspenogijednostranogpristupaproblemukojiuperspektivite-komoepoboljatiodnosekulturolokirazliitihgrupa.NatraguHantingtonove(Huntington,S.P.)tezeosudarucivilizacijairazlika-makaoizvorubeskrajnihsukobapluralistikihkoncepcijakojiza-jednikiivotinenemoguim,Kameronubeuje javnostdanudireenjetenzijekojauvekiznovaokupirasavremenadrutva.

Premdaseodezdesetihgodinaprologvekamoeprimetitijaanjeubeenjaoneizmernojmoimultikulturalizmakojejekodteoretiarakulminiralokrajemdrugogmilenijuma,detaljnijomana-lizomuviamodajeborbazapravaipriznanjerazliitostiodsvogintenziviranjaimalasnaneoponente,tedajetajtrijumfdalekoambivalentinijiodjednostavnoglinearnognapretkaubilokojojpojedinanojfazi.Od2000.godinenaovamoposebnojevidljivodapolitiariintenzivnonastojedaoslabeikompromitujudrutvenepo-kretekojisesmatrajuglavnimakterimaborbezarazlike,iji jepolitikiuticajestopreuveliavan,koristeitutemuneretkodapo-nudereenjenekihdrugihpolitikihidrutvenihproblema(nezapo-slenost,teororizam,itd.).Tezaopobedimultikulturalizmajepo-jednostavljena, budui da se radi o skupunekoherentnihdoktrinakojenemajujedinstvenupolitikuartikulacijuiijenormativneim-plikacijenisujednoznane.Naprimer,2004.godineTrevorFilips(Phillips, T.), predsednik britanske Komisije za rasnu jednakost(TheCommissionforRacialEquality,CRE),izjaviojekakoelida

99

FILO

ZOFI

JA I

DR

U

TVO

3/2

011

se pojam multikulturalizamukine i da on nee vie odobravatiprojektemanjinakojinepromoviuintergacijuibritanskiidentitet(Britishness).Istotako,BikuParek(Parekh,B.),profesorpoliti-keteorijenaLondonskojkoliekonomijeipolitikihnauka,autorizvetajaBudunost multietnike Britanijeiz2000.godine,nedelimiljenjedajemultikulturalizamdominantankoncept.Aktuelnera-sprave,zakljuioje,nemajuposebnihimplikacijanastvaranpoloajmanjinaubritanskomdrutvu.

Da bismo izneli jedno vienje o tome da li promenu stavasvetskihsilasmatramodefinitivnimzaokretomkaujedinjujuimpolitikamaliberalnedrave,ponudiemoobjanjenjegenezeproble-mairazloganjegovevanostiirelevantnostizasavremenodrutvoipolitikuteorijuipraksu.Objasniemokompleksnostpojmapolitikerazlikeinjegovodnossamodernomdravomliberalnedemokratije,kakobismouzakljunimrazmatranjimaargumentovalizbogegajegovorkojijeodraoKameron,poputmnogihslinih,ogranienogdometapopitanjustvarnogefektausporusavremenihdemokratijaizahteva za priznanjem i ukljuivanjem razliitosti. Ponudiemoobjanjenjezbogegaprojekatdravnogmultikulturalizmazapa-dautekoe,aliizatotajviestrukoproklamovanineuspehnevodijednostavnomzakljuivanjuovihpregovoraizmeudraveipred-stavnika razliitih (manjinskih) zajednica. Predloiemo strategijudrugaijegpostavljanjaproblemarazlikekojaseoslanjanadiskur-zivnudemokratiju,zakojusmatramodamoeponuditinajpovoljni-jepozicijezasvestraneusporuikojasezasadaukazujekaojedinapolaznatakaupronalaenjunadreenogciljazasveaktere.

Moderna demokratska drava i geneza problema razlike

JoodAristotela(),oveksepoimakaopoliti-kobie,biekojeseudruujeuzajednicekakobinanajcelishodnijinain vodio i organizovao zajedniki ivot. Kao najdominantnijioblikpolitikogorganizovanja,modernadravaseformirauEvropiurazdobljunakonrenesanseireformacije(Miller2003:123).Mo-dernedraverazlikujuseodprethodnihoblikapolitikihorganiza-cijapotometozapretpostavkuimajudrutveniugovor,kojimserazjanjavakakosevlastutemeljujeikakoselegitimizira(Poduna-vac 2001: 75). On se zasniva na konceptu (narodne) suverenosti

100

SA

nJA

Pe

TkO

VS

kA

premakomjedravasamoodreujuetelo,uspostavljenomborba-matokomFrancuskerevolucije iamerikoggraanskograta,gdesvavlastproizilaziiznarodaipripadanarodu.

Politikotelokojeuspostavljasamovladavinuumodernojdravijenarod,odnosnonacija:skupgraanakojiivenaodree-noj teritoriji povezan zajednikim karakteristikama. Poredakmo-dernedravebazirasenautvrenomodnosuizmeupolitikeza-jedniceiteritorije,kojijeosnovanjeneintegracije.Dvanajvanijaobelejamodernihdravauspostavljenavelikimrevolucijamajesureprezentativni karakter dravnih institucija i garantovanje pravagraanima, odnosno zatita graanskih prava konstitucionalnimokvirimaodneogranieneiarbitrarnevlasti.Kadakaemodasavre-menadravagarantujepravagraanima,ukazujemonanjenliberal-nikarakter,nanjenoproizilaenjeizdijalektikeborbeizmeumoivladeiliberalnihvrednostislobodepojedinca,meusobnimuravno-teavanjemnarodnesuverenostiinaelaorganienevlasti(up.Mi-jatoviidr.2008:85).

Porednainanakojiseutemeljuje,vanajeipromenauna-inunakoji se vlast umodernoj dravi legitimizuje.Legitimnostmodernedravebazirasenapristanku i saglasnosti graana,njiho-vojpotvrdidaporedakzasluujepodrkuilojalnost(Bohman1996:4).Zarazlikuoddespotskih,pretpolitikihreimagdejerazlogpri-hvatanjavlastibiostrahododmazdesuverenakojijeprisvajaoap-solutnuvlast,legitimnostumodernojdravibazirasenaprihvatanjukoje je zasnovano na uverenju u valjanost politikog poretka, naracionalnomrazloguuskladusadominantnomtekovinomraciona-lizma.Post(Post,R.)smatradajeodnosizmeupojedinanihvoljapripadnikapolitikezajedniceioptevolje izuzetnovaanukoli-ko izmeunjihnepostojisaglasnost,donoenjeodukaunutar togdrutvajeopresivno(Post2006:27).Takvorazmiljanjeproistieizsveveegpridavanjaznaajapojedincuuepohimodernizma,kadaprotivstavljenostdraveidrutvadolazidoizraajazbogsveizrae-nijegindividualizma.Shemakonstitucijemodernenacionalnedra-vesastojiseodtriparalelnaprocesa:racionalizacije,osvajanjapra-va,emancipovanjaikulturneintegracije(Podunavac2001:73).

Proces formiranja modernih drava odvijao se putem dvakljunamehanizmaintergacijekojinisu istoznani,alikojiu tomprocesudelujukomplementarno,uspostavljajuijedinstvo(admini-

101

FILO

ZOFI

JA I

DR

U

TVO

3/2

011

strativno, jeziko, kulturno) svih stanovnika politike zajednicekojasarazvojemmodernedravepoinjedaseshvatateritorijalno: graanstva i nacionaliteta.Jaanjeicentralizacijadravnihaparatanijesemoglasprovestiformalnimprocesima,vejebilopotrebnonetovieodtoga,biojepotebanmehanizampolitikeintegracijekojibisebaziraonaelementimakulturnoghomogeniteta(Poduna-vac2001:63).

Ulogu graanstva u formiranjumoderne drave objanjavaMaral(Marshall,T.H.)uraduKlasa, graanstvo i drutveni razvoj (Marshall 1994). Formiranje graanstva Maral vidi kao linearniprocesekspanzijegraanskihpravaidunosti,povezanihsaproce-somkapitalistikemodernizacije(industralizacija,urbanizacija,itd.)irazvoja.tavie,ongraanstvovidikaoarhitektulegitimnedru-tvenenejednakostiiinteresujegadalibazinagraanskajedna-kostmoedastojinaporedosanejednakoudrutvenihklasa(Mar-shall1994:8).Graanskistatusjepodefinicijinacionalan,obezbeenza sve punopravne lanove politike zajednice, i sastoji se iz triosnovnaelementa:skupaprava,statusakojiimanormativneimpli-kacije(pravaiobaveze)iformezajednikogidentiteta.Statusgraa-napodrazumevaskuppravauslojevimakojisenadograuju,odkojihsunaprvommestucivilnapravakojaseodnosenaminimumsloboda,jednakostisigurnost.Narednislojsupolitikaprava,kojasunastalakaorezultatsocijalnihiustavnihborbiuXIXveku,apo-drazumevajuirenjepravaglasanasveviedrutvenihslojevaipri-stupjavnimslubama.Umestodasedirektnoizvodeizstatusagra-anstva, politika prava se izvode iz civilnih prava.Taj postupakosvajanjapravazaMaralaimauniverzalnikarakter,jersevidikao opte osloboenje i emancipacija (Marshall 1994: 12).Tekpolitikapravastvarajupretpostavkezademokratskiporedak.

Poslednjislojinesocijalnapravakojaobezbeujusocijalnusigurnostiivotuskladusaostvarenimstandardima.KrajemXVIIIvekadogodilasefinalnaborbaizmeustaroginovog,planiranogdrutvaikompetitivneekonomije.Graanstvojepodeljenonovimdrutvenim poretkom, gde su socijalna prava iskljuena iz opteskupineprava,doksucivilnauhvatilakoraksanovimporetkom(Marshall1994:14).Socijalnaprava,premaovojkoncepciji,nisupostalaintegralnideograanskogstatusasvedoXXveka(kadado-lazi do izraaja problem socio-kulturnih razlika). Kljuna odlika

102

SA

nJA

Pe

TkO

VS

kA

modernogugovorajestedajetodogovorizmeuljudikojisuslo-bodniijednakiustatusu,alinenunoiumoi(Marshall1994:20).Postojeogranienjateorijeegalitarizmakojaproizilazeizinjenicedaonaparalelnodelujenapoljugraanstvainapoljuekonomskogsistema,sarazliitimkonsekvencama(Marshall1994:39).

Premda jeMaralova tipologija bila viestruko kritikovana,omoguilajeslojevitijeinterpretiranjedrutvene(ne)jednakostiisa-gledavanje meusobne nekonzistentnosti drave i drutva: dok sugraanipolitikijednaki,onimogubitinejednakisocijalno,ekonom-skiipopitanjumoi.Maralovaanalizajepruilauvidupostojanjedvekoncepcijemodernedravekojepoivajunarazliitomshvatanjuporetka.Socijalnapravanisusamonarednistupanjgraanstvaveotvarajupitanjesocijalnejednakostikaonormativnuobavezuliberal-no-demokratske drave i uslov njene legitimnosti. Centralna idejademokratijejepotragazaboljom,potpunijomdemokratijom(Dryzek2000:80),aciljprosvetiteljskogprojektajeemancipacija,oslobaa-njeovekaodnepunoletnostinjegovograzumauKantovom(Kant,I.)odreenju.Ukolikoemancipacijapodrazumevadaljudikaopo-sledicutogabirajuikontroliudrutveneuslovesopstvenihivotadomoguegmaksimuma,demokratizacijasetieuklanjanjasvihfakto-ra koji ograniavaju ljudsku emancipaciju (Bohman 1996: 11).Taargumentacijajenalinijidraveblagostanja,gdesuisocijalnapravauslovlegitimnostiporetka,nesamocivilnaipolitika,toimavaneimplikacijezapreraspodelumaterijalnihinematerijalnihdobara.Sadrugestranejekapitalistikadravakompetivnosti.

Drugiintegrativniprincipmodernihdravajenacija.Nainnakojinacijafiguriraukonstelacijiformiranjamodernedraveodznaaja je za razumevanjemnogih savremenih procesa. Kada susruene drutvene hijerarhije bazirane na tradiciji i nasledstvu uzojaavanjeindividualizma,procesmodernizacijejezahtevaointen-zivnijiiafektivnijioblikintegracijeodsamoggraanstva.Menjaseuloganacijekaopretpolitikogentitetaionazadobijakonstitutiv-nuuloguuodreivanjupolitikog identitetagraanaudemokrat-skojzajednici (Habermas2002:36).Formiranjemodernih,naci-onalnihdravapredvodiojejedanveinskinarodkojijepreuzimaouloguustavotvorca.Onikojinisuiniliustavotvornuveinumoglisudasepotineveiniibuduasimilovani,ilidapruajuotporkojiu krajnjoj liniji vodi separaciji manjinske zajdnice ili borbi za

103

FILO

ZOFI

JA I

DR

U

TVO

3/2

011

sopstvenudravu(Podunavac2001:140).Kakobirazdvojilanacio-nalitetodgraanstva,HanaArent(Arendth,H.)sezalagalazauspo-stavljanje politikog poretka na republikanskim osnovama, naprincipimalegalnostiijavnimgraanskimvrlinama.Nacijagraananeizvodisvojidentitetizzajednikihetnikihikulturnihsvojstava,nego iz prakse graana koji aktivno vre svoja graanska prava,takodagraanskirepublikanizampretendujedaraskinesaidejompripadanjapretpolitikojzajednicikojase integrienaosnovuza-jednikogporekla,tradicijeijezika(citirajuiRenana(Renan,E.),Habermas2002:37).Meutim,odnosdraveigraanaostajetakavdatraidodatnuposredujuustrukturukojaeobezbediti(kulturnu)homogenostidrutvenukoheziju.

Obziromdajeveinamodernihdravaobuhvatalateritorijesaheterogenimstanovnitvom,bilojepotrebnocentralizovatiista-bilizovativlastrastuihdravnihaparata.Pomenutuulogumoglajedaodigrasamocentralizovanadravaoblikovanapoprincipujednedominantnenacijeikulture,tojepodrazumevalohegemonijune-kihnacionalnihgrupanasuprotdrugimslojevimastanovnitva.Sazapadanjemmodernedraveukrizupostajeoiglednodanijeupot-punostimoguerazdvojitinjenoopravdanjeodmitaozajednikomporeklu.Stimuvezijavljasenacionalizamsavremenihdravakojenemogudaobezbedekohezijunatemeljuoptihgraanskihvrlina.Egalitarnistatusgraanautomkontekstunijemogaodabudedoslo-vanisveobuhvatan,jernisusviljudinaodreenojteritorijidobijalistatusgraana.Sadrugestrane,tajprocesjerezultiraoproblemati-nimodnosimapremadrugimnacijamaigrupama,kakounutartakoiizvanvlastitihgranica,sakojimajeuspostavljenodnoskonkuren-cijeilisukoba.

Modernadrava je homogenizovananaprincipimamodelazajednitvapoosnovuporekla,kojiuokvirujeuniverzalnistatuspoosnovugraanstva.KakonaglaavajuJ.KiiI.Hont(Hont,I.),pri-rodanacionalizmajeantinomina:onjeegalitaranuokivirimanaci-je,alineipremaspolja;onjestrategijauslubiidentitetadra-vljana, ali je istovremeno neodvojivo i strategija ograniavanjauea(cit.premaPodunavac2001:73).Modernaliberalnademo-kratija izgraenajenatemeljimanacionalnedravesasvojstvimademokratinosti obezbeenje pravaglasa i politike jednakosti,kao i liberalnosti uvanje sloboda i prava graana (Podunavac

104

SA

nJA

Pe

TkO

VS

kA

2001:86).Meutim,stanovnitvoodreeneteritorijenakojojseus-postavljasuverenavlastputemkonstitucionalnihokviraviestrukoje,krozistoriju,podeljenopomnotvuosnova,tobivapotiskivanonacionalnimkulturamaiideologijama.Doksenapoetkuborbazarazlike prevashodno odnosila na oseanje uskraenosti politikeravnopravnosti ielementranihpolitikihpravamanjinskihgrupa iena,danasseterminpretenoupotrebljavadaoznaijedanprilinodrugaijifenomen:grupnapravakojasezahtevajupoosnovukul-turne ili nacionalne razliitosti, kao i pokrete nacionalnog samo-opredeljenja.

Pretpostavke politike razlika i tolerancija

IzperspektiveMaraloveteorijegraanstva,zahtevizapri-znanjem i ukljuivanjem pluralistikih identiteta i garantovanjemnjhovihcivilnih,politikihisocijalnihpravamoguseshvatitikaooekivani razvoj situacijepremaemiproirivanjaegalitaristikihtenji.Promenamastrukturamoi samodernizacijomdole sudoizraajanepravilnostiuirenjuidistribucijisocijalnihpravauodno-sunacivilnaipolitika,takodaskupineoteenetakvimrazvojemdogaaja,poputena,manjinaidrugih,nastojedaseizborezasta-tusdoslednijejednakosti.Problemnastajeuodnosunaliberalnuparadigmukojaprepoznajesamo individualna,univerzalnaprava,takodazahtevikojidolazesapozicijepolitikerazlikedelujunaru-avajue. Postavlja se pitanje univerzalnosti socijalnih prava, presvegaekonomskih,kojapostepenobivajuiskljuenaizuniverzalnihkoncepataslobodeijednakosti.7Dabismorazumelizahtevepolitikerazlikeuodnosunaliberalnedemokratije,najpreemoodereditipo-jampolitikerazlikeitolerancijeiobjasnitinekolikokoncepcijapri-znanjakojenuderazliiteinterpretacijespora.

7 enevska konvencija iz1864.godineiUniverzalna deklaracija o ljudskim pravima,sastavljenapouzorunadokumentizFrancuskegraanskerevolucije,usvo-jenanaGeneralnojsedniciUN-a1948.,predstavljajupravneosnovekonceptaljudskihprava.Upoetkuseinsistiralonatomedasuljudskapravanedeljivaidaobuhvatajugraanska,politika,ekonomska,drutvenaikulturnaprava.Ipak,kasnijejedolodopodele na Sporazum o graanskim i politikim pravima i Sporazum o ekonomskim, drutvenim i kulturnim pravima.Zapadna,liberalno-demokratskadrutvasusezala-galadapolitikaiekonomskapravabuduodvojenaudvarazliitasporazuma,jersuekonomskapravadostignuailiaspiracijepotomtumaenju,neprava.

105

FILO

ZOFI

JA I

DR

U

TVO

3/2

011

Politika razlika obuhvata sistemske zahteve pluralistikihidentitetakojideleiskustvopolitikenepriznatostiitekoeidenti-fikovanjasavladajuimporetkomikulturom,aliinjihovmeusob-nidijalog i sukob.MekBrajd (McBride,C.) razlikujedvaoblikapriznanja:onokojejeokrenutosebi,okupiranorazlikamaiautenti-nou,sajednestrane;sadrugestrane,egalitarnopriznanjekojesepozivanaunivrzalnevrednostijednakostiiravnopravnosti(McBri-de2005:514).Zahtevidarazliitostibudunormativnoprepoznateipriznate ispostavljaju se u cilju obezbeivanja prava na slobodu,jednakost,samoopredeljenjeiparticipacijuuodluivanju.Savreme-nedemokratijezahtevajuoptujednakostpredzakonom,alipotreb-nojedasebemoemodadoivimokaoautorezakonakojinasoba-vezujunaposlunost(Taylor1992:ix);tojeosnovasaglasnostikojaje,kaotojevepojanjeno,sutinalegitimnostisavremenihdra-va.Postavljasepitanjekojavrstazajednicemoedaseizgradinatemeljupluralizmanjenihpripadnikaikakodravatrebadasepo-stavipremazahtevimadaobuhvatisvupolitikusloenostpoliti-kihsubjekatakojejepotrebnoobjedinitinekimokviromkojipoivanabaremminimalnomzajednitvu.

Odgovormodernedravedoaojeizpretpostavkeouniver-zalnosti(pravnog)okvirakojimsereguliumeusobniodnosidra-veigraana:Potoseobiajnosnazajednica,kaotojevenazna-eno,integrienaosnovuzajednikogporekla,tradicijeijezika,toondaznaidapolitikazajednicanemoesvojidentitetizvoditiizzajednikih etnikih i kulturnih obeleja svojih lanova, tj. da senjenikonstitutivniprincipinemogudovoditiuvezusakulturno-et-nikimterminima(Divjak2007).Iztakvepretpostavkenunoslediminimalni,formalniokvirfunkcionisanjasavremenedraveipret-postavkaonjenojnunojneutralnostiuodnosunarazlikekojedola-zepoosnovuetnikepripadnosti,religijskog,etikogopredeljenja,ilinekogdrugogkriterijuma,jeruniverzalninormativniokvirpred-stavljaimperativ.Individualistikalogikaliberalnedravedridasekulturno-etnikegrupenemoguposmatratikaointeresnejediniceidabisvakadrugainterpretacijaznailanaruavanjepretpostavkinakojimaporedak liberalnedravepoiva.U liberalnojdemokratiji,graanisvojapravastiuneposredno,stoganikakvavrstakulturneilietnikepripadnostinemoebitiposrednikusticanjuiobezbei-vanju individualne autonomije.Liberalni odgovor na pitanje koja

106

SA

nJA

Pe

TkO

VS

kA

vrstazajednicemoedaseformirautimuslovima,adaipakodrisvoju legitimnost, dat je konceptom tolerancije koja se osiguravazajednikimkonstitucionalnimporetkomiosobitomvrstomgraan-skekulturekojaproizilaziizprincipaneutralnosti.Boumanrazliku-jenegativnu,odnosnoslabutolernacijuodpozitivneilijaketolerancije, karakteristine za deliberativne demokratije (Bohman2003:758).

NultikoncepttolerancijezastupaandranKuktas(Kukathas,C.),kojismatradabilokakvopriznanjeposebnosti,poredzagaran-tovanihindividualnihprava,naruavastabilnostdraveiobezbei-vanjeosnovnihprava.Kuktaszapravoodustajeod tolerancije, jerdravanebitrebalodasledikulturneintegracijenitikulturniin-enjering,vepolitikuravnodunostipremamanjinskimgrupa-ma(Kukathas2003:15).Tostanovitejesvojstvenolibertarijanskojkoliliberalneteorije,akonceptignorisanjazapravoinijenekinovodgovornazahtevedemokratijerazlike(Dryzek2000).Podseti-mosebritanskogpremijera,kojismatradajeaktuelnostanjeuVeli-kojBritanijirezultatpasivnetolerancijerazlikakojesuzatimre-zultiraleizolacijomiseparacijomgrupa,akiterorizmom.Odgovorliberalnedravenazahtevemanjinaestosesvodioupravonajed-nostranouspostavljanjezahtevailiindiferentnost.Ukolikodetaljni-jepogledamosamgovor,moemodaprimetimoslinonaputanjeprincipa tolerancije.Bilokakvouzimanjeuobzir druge strane ilidijalogajeizostalo,ajedinopreostalojestenunostdobrovoljneasi-milacije.Uokvirimajavnesfereveinapitanjakojasetiupolitikerazlikenisudobrodola,jerpoliberalnojdefinicjitonijeprostorgdeonatrebadabudurazmatrana.Saliberalnestrane,polaziseodsta-novitvadajejavnasferaneutralna,aliisamanjenaformaprethod-nojekonceptualizovanapopretpostavkamaliberalizma.

Princip tolerancije jenunozavisanodnekognormativnogokvira iodreenogshvatanjadobrogporetka,kojimuobezbeujesadrajigranice.Moguseizdvojitietirioblikatolerancijekojasuorganizovanapremastepenuiuodnosunakoncepcijedobrakojasezastupaju(Forst,2008).Najprimarnijistupanjtolerancijejedozvola (permission), koja se bazira na postojanju autoritarne veine kojadajedozvoluzastupnicimadrugaijihkoncepcijaili,rolsovskiree-no,drugaijihobuhvatnihdoktrina(comprehensive doctrine)daiveu skladu sa svojim ubeenjima u okviru iste politike zajednice.

107

FILO

ZOFI

JA I

DR

U

TVO

3/2

011

Naredni stupanj je koegzistencija (coexistence) dvestrane,odno-sno vrednosne ili kultrune orijentacije. Ovaj stepen tolerancije je takoeminimalan:postojisaglasnostolegitimnomzalaganjusvakegrupezasvojeciljeve,alizarazlikuoddozvole,nijednagrupanijemanjinaikarakterieihpriblinireciprocitetmoi.Tree,dodatnoproirenoiojaanoshvatanjetolerancijezasnivasenauvaavanju (respect),gdestranerecipronopotujujednadrugu,bezfavorizo-vanja (Wheale 1985; Forst 2002). Poslednji, najpotpuniji stupanjtolerancije jeste uzajamno potovanje (esteem),kojepodrazumevazahtevnijinivouzajamnogpriznanjanegouvaavanje,ukljuujuiiodreenistepenpriznavanjavrednostisuprotnihnaim.KaojedanodzastupnikaoveteorijenavodiseDozefRac(Raz,J.),kojijeusvompriloguzaknjiguOpravdavanje tolerancije. Konceptualna i istorijska perspektiva obrazloioprinciptolerancijekojisezasnivanaprigovoruMilovom(Mill,J.S.)principupovrede(harm princi-ple).Poredliberalnogshvatanjatolerancijekojaseoslanjanafilozo-fijuDonaLoka(Locke,John)moguejedefinisatiidrugoshvata-nje tolerancije koja se zasniva na shvatanjima prosvetitelja PjeraBejla(PierreBayle)kojuemoobrazloitinetokasnije.Onanudidrugaijipoglednaneutralnost.

Modernaliberalnadravakojapoivanaprincipugraanstvaisuverenostisvojprojekat,kaotosmonapomenuli,realizujepodpretpostavkama univerzalnosti i neutralnosti. Sa stanovita kriti-kogpristupa,tojenajproblematinijepolaziteliberalnekoncepci-je.Naime, kritika liberalne drave se odnosi na unutranju proti-vrenost liberalizma koji se sastoji od dva diskurzivna nivoa, odkojihjejednodoktrina,uenjekojepotieizXVIIveka,adrugojepolitikateorija,shvatanjepolitikogporetkakojesenemoejed-nostavnoizvestiizdoktrinekojajezastupljenaudrutvukaodomi-nantnapolitikakultura.8Iztedvostrukostiliberalizamobezbeujesvojuprevlast,pretpostavljajuineupitnoprvenstvoindividueineprepoznajuigrupeunormativnomdiskursu.

Problemodnosapojedincaidrutvaprevazilazipolitikute-orijuitieseiregobjanjenjarazvojaljudskogdrutvaipitanjada

8 Ipak,dugotrajnojavnoprisustvoiukorenjenostupolitikojkulturinisudovoljni.Principipostajunormativnoopravdanepolitikevrednostiukoliko suustanjudauspostaveokvirunutarkogaseodvijapolitikora-suivanjeipostavepragzavrenjeprinude(Pavievi,.2007).

108

SA

nJA

Pe

TkO

VS

kA

liutomprocesuprimatimapojedinacilidrutvo.Debatanatutemunijeokonanajednostavnimzakljukom,aupolitikojteorijijear-tikulisanakaoliberalno-komunitarnispor.Utomkontekstu,zahtevizapriznanjemrazlikakaoosnovompravashvatajusenadvanaina:jedanjeproirivanjeilinadogradnjaueg,minimalnogkonceptali-beralnedravekojisefokusiranazatituuniverzalnihpravapojedi-naca,adrugijeradikalnijaverzijapolitikapriznanjakojapredlaealternativnemodeleidoputastavljanjegrupnihpravanavrhlisteprioriteta.Pretpostavkaodkojekreuobareenjajestezakljuakdapitanjezajedniceuokviruliberalnogpolitikogureenjanijereenonaadekvatannain,daliberalizamnemoedapretendujenaneupit-nouniverzalnovaenjeidaprinciptolerancijenijedovoljan.

AjrisJang(Young,M.I.)uraduPravednost i politika razlike iznosijednoodnajizraenijihstanovitarazlike.Onakritikujepozi-tivizamiredukcionizamupolitikojteoriji,jerseinstitucijekojebitrebalokritikipreispitivati,uzimajuzdravozagotovo.Politikisubjektiseunifikujuipanjaseusmeravanaoptostiistovetnost,arazlikeseignoriu.Participativnademokratija,smatraJangova,saliberalnomteorijomdelinetozajednikosklonostpotiskivanjurazlikeshvatanjemdravnogporetkakaouniverzalnogijedinstve-nog(Jang2005:18).Onasmatradajepravednostglavnatemapo-litikefilozofije,alidasepanjapritomneopravdanousmeravanaraspodelu,doksepitanjadominacijeiugnjetavanjastavljajuudrugiplan.Stoga,smatradabipanjunormativneteorijetrebalodaprivu-kuiproblemidonoenjaodluka,podeleradaikulture,odnosnopi-tanjamoi.Ona ne razvija jo jednu teoriju pravednosti, koje seuglavnomformuliunezavisnoodkonkretnihokolnosti drutvenog ivota,venameravadarazvijedijaloki,racionalnidiskurspraved-nosti(Jang2005:11).

PolazitekoncepcijeAjrisJangjekritikateorija,kojapred-stavljaoblikdiskursakojiprojiciranormativnemogunostiuodre-enojdatojdrutvenoj stvarnosti (Jang2005:12).Onaosporavapojmovenepristrasnosti,optegdobraizajednice,ograujuiseodHabermasovogpreutnogprihvatanjahomogenejavnosti,prem-dasledi idejupravednostikojaproizilazi izHabermasovogpojma(Habermas)komunikativneetike(Jang2005:46).AjrisJanguka-zujenapojamzajednice(skupina)kojiseretkorazmatra,jerpostojifokusnasistemilinapojedinca,alikojiimakonkretneposledicepo

109

FILO

ZOFI

JA I

DR

U

TVO

3/2

011

identitetpojedinaca ipozicioniranjeupolitikompolju.Pojedinciautomatskipripadajubrojnimgrupamaimnogeodnjihnitibiraju,nitimogudanapuste,takodaiapriornadodeljenostnekojgrupimoe da se shvati kao izvor ugnjetavanja. Prepoznaje pet oblikaugnjetavanja:izrabljivanje,marginalizaciju,nemo,kulturniimpe-rijalizaminasilje.Pluralizaminteresnihgrupamoedadepolitizirajavniivot,takotogainifragmentarnim,toneideuprilogdemo-kratizaciji(Jang2005:9293).

AjrisJangiznosikoncepcijupolitikogkojapolaziodpret-postavkedaporicanjerazlikadoprinosipotlaenompoloajumanji-na.Njenoshvatanjepolitikogjeproirenoiporedformalnog,obu-hvata i neformalni nivo, nivo politike kulture. Prema stavu kojiiznosi, ona znaajno istupa iz dominantne liberalne paradigme:Skupinenepostojeodvojenoodpojedinaca,oneprethodepojedin-cimaudrutvujerseidentitetipojedinacadeliminorazvijajupre-maobelejimagrupakojimapripadaju(Jang2005:16).Zakljuu-jemo da Jangova stoji na prilino definisanom komunitarnomstanovitu.Kaoalternativuliberalnomindividualizmuonapredlaeidealgradskogivota,primerdrutvenihodnosauokvirukojihsepremarazlikamamoeodnositibeziskljuivanja(Jang2005:276).Alternativasulokalnezajednice,kojemogubitiboljiizvorinterga-cije.Paradoksalno,iakonadrugaijimideolokimpretpostavkama,tojeupravoonotopredlaeibritanskipremijerkonceptomveli-kogdrutva.

KaodrugostanoviteizloiemouticajnukoncepcijuarlsaTejlora.Identitetjezanjegadeliminooblikovanpriznanjemilinje-govim odsustvom, kojemoe da predstavlja vid opresije (Taylor1994:25).Modernojpreokupacijiidentitetimaipriznanjemdopri-neojekolapsdrutvenihhijerarhija,kojesubileosnovastatusaza-snovanognaasti(honour).Umestoastiuvodisekriterijumdosto-janstva(dignity),kompatibilnijisademokratijom.Dolazidonovogshvatanjaidentitetakojesebaziranaautentinosti,doindividuali-zovanog shvatanja sebe (Taylor 1994: 28). Promenjeno shvatanjeindividueumodernojsvestibilojepovezanosapokretomromanti-zma,sakojimjeiRuso(Rousseau,J.J.)delionekeodpretpostavki.Noviindividualizamjebiovaan,jerjepredstavljaotransformacijudrutvenihstrukturauokvirukojihjeidentitetbiofiksirandrutve-nimpoloajem.Poinjedasenaglaavadijalokikarakterljudske

110

SA

nJA

Pe

TkO

VS

kA

prirodekojaserazvijauodnosupremaokruenju,gdesepojedinacuvekoblikujekrozdijalog(Taylor1994:32).Tajdijalokikarakteridentitetadajepriznanjuposebanznaaj,jerotkrivadapriznanjenedolazisamoposebi,negojerezultatmeusobnerazmene(Taylor1994:34).Priznanjezavisiodznaajnihdrugih(Mead,J.H.),touovomkontekstumoedaoznaavaisampolitikisistem.Neod-nosisesamonadoslovnoprepoznavanjedrugaijegkulturnogiden-titeta, nego i na prepoznavanje njegovog znaaja i ravnopravnevrednosti(Wolf1994).Promenaosnovestatusadolajezajednosauniverzalizmomishvatanjemgraanstva,kojejenaglaavalojedna-kodostojanstvosvihgraanaiizjednaavanjeprava(Taylor1994:37).TejlorreferiranaMaralovkonceptrazvojagraanstvaipravakakobinaglasiodanijeizvesnodalisetoizjednaavanjeodnosilosamonacivilnaipolitikaprava,ilijeobuhvataloisocijalna.

Istovremenosauniverzalizacijompravaodvijaseidiferenci-jacija,jersvakotrebadabudepriznatposvojojjedinstvenosti.Tadva stanovita su zapravo komplementarna: Univerzalni zahtevosnaujespoznavanjespecifinosti(Taylor1994:39).Prosvetitelj-stvo je uprvi plan stavilo idejuda je svaka individuavredna, daljudideleuniverzalanljudskipotencijaldabuduonotojesuidazasluujupotovanje(Taylor1994:41).Tadvamodela,obarazvije-na izpojma jednakogpotovanja,dolasuukonflikt:dok jeprvizahtvaodaljudetretiramoignoriuirazlikeizastupajuihomoge-nostkojajezapravoodrazjednehegemonijskekulture,drugiseza-lagaozaprepoznavanjeiakojaanjeposebnosti(Taylor1994:43).TejlorobrazlaesvojeshvatanjepolitikerazlikanaprimeruKvebe-ka,frankofonezajedniceuKanadikojajezahtevalazakonskaree-njakojabipodralaposebnosttezajednice,tojeotvorilopitanjekakoseliberalizamodnosipremakulturnimrazlikama.

Tejlor se slaeda jemeunajvanijimnasleimamodernedravestatusgraanakojikarakterieskupindividualnihpravakojasuslinaugotovosvimzemljamaZapada(Taylor1994:54).Kolek-tivnizahtevimogudadouu sukobsa individualnimpravima ilimogubitidiskriminiuipremapojedincu.TejlorsmatradasituacijauKvebekutransformielibaralnimodel.Onnovimodelidaljevidikaomodelliberalnogdrutva,smatrajuiidasuobapoprilinoza-snovananaodreenimkoncepcijamao tome ta inidobar ivot.Rigidnostproceduralnogliberalizmamoedapostanenepraktinai

111

FILO

ZOFI

JA I

DR

U

TVO

3/2

011

onnemoedasepozivanakulturnuneutralnost,buduidajeisamratobornavera(Taylor1994:6162).

UsvomkomentarunaTejlorov tekst,Habermasprocenjujedaliseborbezaartikulacijukolektivnihiskustvanaruenoginte-griteta mogu pomiriti sa individualistiki osmiljenom teorijomprava,dajuiafirmativanodgovor.Kolektivnizahtevisemoguin-terpretiratikaoindividualnizahtevizadobit,kakobibiliuskladivisateorijomprava.Podsetimo,zaAjrisJangjeupravopoistoveiva-njeproblemarazlikesaraspodelommaterijalnihdobaraproblema-tino.Kljunojerazgranienjeizmeudvaliberalizmakojeobra-zlae Volcer (Waltzer, M.): liberalizma 1 i liberalizma 2. Prviliberalizamsedriprincipaneutralnostiiindividualnihprava,dokdrugi aktivno podrava specifine koncepcije dobra (Taylor1994:96),imepotencijlnougroavaprincipeslobode.Kljunopi-tanjekojesepostavljajestedalizahteviprvogidrugogtipaproizi-lazejedanizdrugog,ilisumeusobnonespojivi,ukonfliktu.Tejlordoputaograniavanjeindividualnihpravasaciljemdaseobezbediopstanakkuture,aliponainuobrazloenja,njegovostanovitesemoesmestitiuokvireproireneliberalneparadgme.

Habermassmatradadoslovnoprimenjivanateorijapravanijeslepazakulturnerazlike,testogasvetojepotrebnojestekonzi-stentnoostvarenjesistemaprava(Taylor1994:97).Ispravnoshva-tanjeteorijepravajeonokojekorigujegrekeliberalaikomunitari-sta, na ijim kritikama Habermas gradi svoju koncepciju. Odliberalnepozicijegarazlikujeshvatanjeindividuekaosocijalizova-nogpojedinca,odnosnototosmatranjenoblagoproirenjeneop-hodnim(Habermas1995:850).Kombinovanjemliberalneikomu-nitarne teorijedobija sezajednikacivilnakulturakojapriznaje iprihvata razliitosti, istovremeno obezbeujui neutralnu javnusferu(Habermas1995:849).Habermassmatradasepostojeiplu-ralizammoeuinitiodrivimputemustavnog patriotizma,oblikazajednikepolitikekulturekojimsegraanimeusobnoprepozna-ju i priznaju kao pripadnici politike zajednice.Navodei primerfeministikogpokreta,Habermasobjanjavakakoseuniverzalizaci-jaljudskihpravapogrenoshvatakaoapstraktnonivelisanjerazlika.Ukolikoseispravno,demokratski,shvateosnovnaprava,nemapo-trebedaseuvodikorekcijakojaimjestrana.Meutim,Habermasneobjanjavakakoserazlikaizmeuidealnogipostojeegstanja

112

SA

nJA

Pe

TkO

VS

kA

moenadomestiti,odnosnokakosedogaadasepravoneshvatainesprovodiispravnoupolitikojzajednicikojafunkcioniepoprin-cipimaslobodeijednakostiupravnimokvirima,tedolazidougnje-tavanjaimarginalizacije.

PolazimoodpretpostavkedajestanoviteAjrisJangdobropolazitezaizgradnjukontekstualnoutemeljenepolitikekultureidaproceduralniliberalnimodeldemokratijenijedovoljanzajedni-kiokvirzapluralistikekoncepcije.DobrovoljnaasimilacijakojuHabermasvidikaoreenje,poredtogatonijeprihvatljivazadosle-dan demokratski poredak, ne nudi reenje problema saglasnosti imeusobnog priznanja lanova razliitih zajednica umultikultur-nimdrutvima,jerneobjanjavakakodonjegamoedoiudatimokolnostima.Reenjesenemoepostiidaljimignorisanjemrazli-ka,nitinjihovimstavljanjemuprviplan.

Diskurzivna demokratija i (zajednika) politika kultura

Usamomcentruprojektaformiranjamodernedraveleivepomenutaprotivrenost,protivrenostizmeuprincipauniverzalnihljudskihpravaiprincipanarodnogsuvereniteta(Podunavac2001:140). Kasnije,taprotivrenostilidihotomijadobijaviestrukeinter-pretacijeimanifestacijekojesetiuodnosaliberalnogkonstitucio-nalizma ikomunitarnogrepublikanizma.apironavodidapostojisukobdvaosnovnapristupa:agregativnekoncepcijeoptegdobraideliberativnekoncepcijeoptegdobra,alidaobeverujuukapacitetdeliberacijedavodikaoptemdobru(Shapiro2003:10).UosnovidemokratskogprocesavidimotenjuzaonimtoRolsnazivajav-nomupotrebomumaistanovitekojezastupamonaginjepristupudiskurzivne demokratije, oblikom deliberativne demokratije kojiimaposebnaobeleja.Dokdeliberativnademokratijaostajeudatiminstitucionalnim okvirima preispitivanja, diskurzivna demokratijaproblematizujedemokratskiosnove institucija, saciljemnjihovogunapreenja.Osnovnopolazitejedaljudimorajudausvojepose-bannainmiljenjadabimoglidaseudrue idonosezajednikeodlukeuuslovimarazliitosti.Habermassmatradasepozicijadeli-berativnedemokratijerazlikujeiodliberalneiodrepublikanskepa-radigme(Habermas1994:1),aliidarepublikanskimodelimapred-nostuporeenjusaliberalnim,buduidaseunjemuuvaizvorno

113

FILO

ZOFI

JA I

DR

U

TVO

3/2

011

znaenjedemokratijekaoinstitucionalizacijejavneupotrebeumakojuzajednikipraktikujuautonomnisugraani(Habermas1994:3).Deliberativnademokratijanunonastajeizdijalektikeovadvanormativnamodelademokratijeirezultattedijalektikekojinaginjekarepublikanskomkonceptudeliberativnedemokratije,formulisankao diskurzivna demokratija, nudi prostor pregovaranja pozicijasvihpripadnikapolitikezajednice.

Danasuglavnompostojisaglasnostotomedajedemokratijapoeljan,iuzkonstitucionalnukorekciju,najlegitimnijioblikvlada-vine,jerjetovladavinaukojojnarodvladasamsobom,oblikko-lektivnogsamoupravljanjaodkognemalegitimnijevlasti.Ukolikopolitike razlika imaju problem u relaciji sa liberalizmomkoji jeobjanjennaprethodnimstranicama,kakvproblemrazlikepredsta-vljajuzademokratiju?Demokratija je zamiljenazadrugaijidru-tvenikontekstnegotosusavremenasloenadrutvaineposrednademokratijairokeparticipacijetekodajemogua.GraaniustarojAtinimodasumoglidaseokupljajuidavoderasprave,alisvepo-slove suumestonjihobavljale ene i robovi, takoda suoni imalislobodnogvremenanapretek,apitanjaokojimasuodluivalibilasumnogojednostavnijaimanjestrunaodonihsakojimasesuoavajusavremenezajednice(Svift2008:211).Nijenikakavproblemzami-slitiidealneuslove,modaaknizamislitiihidealno,alikakoitamogubitistvarniishoditakvogprojektaukontekstuviestrukouslo-vljenestrukturnenejednakostiokojojsvedoeonikojeonaugnjeta-va?Sviftsmatradajepotrebnodanaumuimamodemokratskevred-nostiisituacijuusvetukadapokuavamodazamislimodrutvokojeobezbeujesaglasnost i lojalnostsvojihgraanauprkospluralizmukoncepcija,jertakomoemodadoemodozakljukakojavrstade-mokratijeimanajvieizgledadasepribliiidealnomobliku,priemutrebavoditiraunapodjednakooaspektuprocedureipostupka,aliiosadraju.Kadasmogovoriliotoleranciji,napomenulismodaemosekasnijevratitinajednodrugaijetumaenjeneutralnosti.

HabermasuTri normativna modela demokratije tvrdi da sa-vremeni republikanci teeda tumae javnukomunikacijunako-munitarannain.Tojeupravoonajkorakkaetikojkonstrukcijipolitikogdiskursakojijaosporavam(Habermas1944:3).Meu-tim,istuetinostmoemopripisatiiliberalizmu,pogotovoobziromnanainnakoji seu timokvirimaopravdava tolerancija.Naime,

114

SA

nJA

Pe

TkO

VS

kA

premaneolokovskomopravdanjutolerancije,potovanjeseukazujeindividuamakojesuetikiipersonalnoautonomnabia,kojaimajusposobnostdabirajuirealizujuodreenukoncepcijudobrogivota.Onotojetuvanoitopodvlaimojestedaliberalnakoncepcijanijeetikineutralna,buduidatakokoncipiranaisamajesteodre-enaetikakoncepcija,tenjojpretpostavljamokoncepcijutoleran-cije Pjera Bejla.

Bejlovakoncepcija tolerancije izbegavaopravdanjekojesebaziranaodreenojkoncepcijidobrogivotaiumestotogaseosla-njanadiskurzivniprincipopravdanja(thediscoursiveprincipleofjustification).Prematomprincipu,svakanormakojajeobavezujuanauniverzalnomnivou,naroitonormekojesuosnovapravnepri-nude,morajubitiopravdanerazlozimakojisurecipronoprihvatlji-vizasveonenakojeseodnose,kaozaslodobneijednakegraane.Ukoliko je norma praena jednostranim etikim ili religioznimopravdanjem,legitimnojujeodbaciti.Kompletanargumenttoleran-cije podrazumeva normativni aspekt koji je praen epistemolo-komkomponentom,gdeetikiilireligioznirazlozinemogubitidovoljnidaopravdajuupotrebusile.Racionalizacijaargumentacijepomaedaseraistedilemeokotakozvaneneutralnostiiuniver-zalnostiliberalnekoncepcije,kaoidaseuvidiuslovpotrebandasenaebazinoreenje.

Kaddemokratijuodredimokaopostupakdonoenjapoliti-kihodlukaikadzauzmemostanovitedajediskurzivnademokratijanajbolje reenje pluralizma koncepcija koji oteavaju postizanjekonsenzusaiobezbeenjelegitimnostivladavineusavremenihdra-va, i dalje smo daleko odmodela koji bi nam obezbedio reenjemnotvaproblemakojiseuveziprimenetogreenjapojavljuju.De-mokratijasamaposebineobavezujenapotovanjeilivebanjemi-ljenjairazuma,buduidaseshvataisamokaoprocedura,injenicadasamiljudidonosesopstveneodluke(Svift2008:213).Doslednopotovanjepravilamiljenjaobezbedilobi,akone jednakost svih,ondaizvesnobaremneutralnostjavnesfere.Meutim,nemanikakvegarancijedabiproirenjeparticipacijedovelodotakoneega.Svifttvrdidajeneposrednademokratijasasvimizvodljiva,alidatoneznaidabibilaparticipativna(Svift2008:215).Predstavnikade-mokratija,kaooprimalnoreenje,petpostavljadanarodvladaputempredstavnika izabranih na legitimno organizovanim izborima, ali

115

FILO

ZOFI

JA I

DR

U

TVO

3/2

011

stojiprigovordabirainadizabranimpredstavnicimainjihovimod-lukamakasnijenemajugotovonikakvukontrolu.Ostajepitanjedalisedemokratijaodnosinaprocedureilinaodreenevrednostikojebisvakarazumnaosobapodrala?Kaometododluivanja/procedura,demokratijaobezbeujepravoglasaisamimtim,udeouvlasti.Me-utim,netrebazaboraviti,posebnousvetlugovorabritanskogpre-mijera,dajenasvetuvelikibrojimigranata,izbeglicaidoseljenika,aliidrugihkategorijastanovnitvapoputsiromanihilimarginalizo-vanih, kojima je uskraeno to pravo svih prava koje se i danasiskljuivo dodeljuje po osnovu nacionalne pripadnosti: dravljan-stvo.9Usvetlusvegatoga,nijepotpunoneproblematinoreidajepravoglasauniverzalnoljudskopravoidasviimajujednakumogu-nostdaparticipirajuudonoenjupolitikihodluka.

Postojemnoge prednosti i nedostaci diskurzivnogmodela.Poredtogatopostojepreprekedasedeliberacijadiskurzivnoim-plementiraidaobinovodiodluivanjuputempravilaveineume-sto idealnimkonsenzusom,postojeneprikosnoveneprednostidis-kurzivnedemokratijekojeejeinitimodelomkojijeneophodankakobisenezadovoljavajuestanje,kojeseispoljavavelikomdis-krepancijomizmeuinjenicainormi,ispoljilouviduinicijativezareformom ili nekomdrugomvrstompromenekoja bi proizila izvoljenaroda,zanekimsveobuhvatnijimbalansom.tavie,bezdi-jalokekomponentenijemogueniimatioptuvolju,jertekkrozdijalogstraneukomunikacijiuviajumiljenjedrugihitakoseza-pravooptavoljakonstituie(Shapiro2003:22).Diskurzivnadeli-beracjamodaneeupotpunostizadovoljitipotreberazliitihgrupadanjihovidentitetbudepriznatujavnojsferi,alieproblemekarak-teristinezasavremenadrutvakoji se tiu razlika,uinitiprepo-znatljivijim,obezbeujuiuslovezaadekvatanmodeltolerancije.

Zakljuak: kraj politike razlike?

DalisenakonkonferencijeuMinhenupribliavamokrajudemokratije razlika? Odgovor je definitivno: ne. Jedini moguikrajpolitikerazlikebiobipostizanjesaglasnostidajedolodopo-nitavanjarazlogazaoseajiskljuenosti,nepriznatostiinepotova-

9 Nasvetuima,ponekimprocenama,12milionaljudikojinemajudravljan-stvo,odnosnomatinudravu(Blitz,Lynch2009).

116

SA

nJA

Pe

TkO

VS

kA

nja,nesamoidentitetanegoiosnovnihpravaislobodamanjinskihidrugihdrutvenihgrupauokvirimaaktuelnogpolitikogporetka.Izakonceptatolerancijenajeesekrijedominacijaiiskljuivanje,anaprimerugovoraDejvidaKameronamitojasnovidimouinje-nicidaonopripadnicimadrugihkulturanegovorikaoograanimaBritanije,premdamnogiodnjihjesugraaniVelikeBritanijeiima-junjenodravljanstvo.Takvozaotravanjeliberalnogstanovitaza-pravopredstavljaobjavljivanjeratasvimakojiserazlikuju,ionosenemoeopravdatipretnjomterorizmasakojimnemanuneveze.NovapolitikakojujeKameronpredstaviomoedaprekinedisku-siju samanjinama idaprogresivnobrani svojekonstitucionalne ikulturneokvire,alitimesigurnoneeukinutinitireitiproblemra-zlike i potrebe za priznanjem. Iskljuivanje sopstvenih graana uvidueksternogfaktoraudravisigurnoneedoprinetinjihovojsaglasnosti i identifikaciji sa dominantnom kulturom, makar onobilodatouovakvojformipretnjebezikakvihkonstruktivnihpredlo-gakakoedrugaijapolitikapremamanjinamabitizamiljenainakojinaineseodnosiidijalogprihvatljivzaobestraneuzajedniciuspostaviti,uzeviuobzirnoveokolnosti:dadijaloganeebiti.

Primljeno:4.avgust2011.Prihvaeno:8.septembar2011.

Literatura

Bayle,P.(1987),Philosophical Commentary,NewYork:Lang.Beljinac,Nikola(2009),Politikapriznanjapartikularnihidentiteta,Sin-

tesis I/I: 3147.BBC News (2004),Racebodysnubsun-Britishwork,(internet)dostu-

pno na: http://news.bbc.co.uk/2/hi/uk_news/3615379.stm (pristu-pljeno11.jula2011).

Blitz,K.B.;Lynch,M.(2009),Statelessness and the Benefits of Citizenship: A Comparative Study,(internet)dostupnona:http://www.udhr60.ch/report/statelessness_paper0609.pdf(pristupljeno:1.avgust2011).

Bohman,J.(1996),Public Deliberation: Pluralism, Complexity, and De-mocracy,London:MITPress.

Bohman, J. (2003), Deliberative Toleration, Political Theory 31 (6): 757779.

117

FILO

ZOFI

JA I

DR

U

TVO

3/2

011

Cameron,David (2011),PMsspeechatMunichSecurityConference,(internet) dostupno na: http://www.number10.gov.uk/news/pms-speech-at-munich-security-conference/(pristupljeno11.jul2011).

Divjak, S. (2007), Savremeni multikulturalizam i liberalizam kao spor izme u dve koncepcije prava i nacije, (internet) dostupno na:http://www.kczr.org/download/okrugli_stolovi/01_divjak.pdf (pri-stupljeno:1.avgust2011).

Dryzek, J. (2000), Discursive Democracy vs. Liberal Democracy, u:SawardM.(prir.),Democratic Innovation,London:Routledge,str.7893.

Forst,R.(2002),Contexts of Justice,BerkeleyandLosAngeles:UniversityofCaliforniaPress.

Forst,R.(2008),Toleration,The Stanford Encyclopedia of Philosophy, (internet) dostupno na: http://plato.stanford.edu/entries/toleration/ (pristupljeno: 31. jul 2011).

Habermas,J.(2002),Graanstvoinacionalniidentitet:nekarazmiljanjaobudunostiEvrope,u:Divjak,S. (prir.),Nacija, kultura i gra-anstvo,Beograd:SlubenilistSRJ,str.3547.

Habermas, J. (1995), Multiculturalism and the Liberal State,Stanford Law Review47(5):849853.

Habermas,J.(1994),ThreeNormativeModelsofDemocracy,Constela-tions1(1):110.

Habermas, Jirgen (2003), Borbe za priznanje u demokratskoj pravnojdravi,uGatman,E.(prir.),Multikulturalizam ispitivanje politi-ka priznanja,NoviSad:Centarzamultikulturalnost,str.93123.

Jang,M.Ajris(2005),Pravednost i politika razlike,Zagreb:NakladaJa-senski i Turk.

Kukathas, C. (2003), The Liberal Archipelago: A Theory of Diversity and Freedom,Oxford:OxfordUniversityPress.

Larmore, C. (1996), The Morals of Modernity, Cambridge: CambridgeUniversityPress.

Marshall,T.,H.(1994),Class,CitizenshipandSocialDevelopment,u:Turner,S.B. idr.(prir.),Citizenship: Critical Concepts. London: Routledge,str.544

McBride,Cillian(2005),DeliberativeDemocracyandthePoliticsofRe-cognition,Political Studies53(3):497515.

Mijatovi,B.idr.(2008),Pojmovnik liberalne demokratije,Beograd:Slu-beniglasnikiCentarzaliberalnodemokratskestudije.

Miller,D.(2003),Blackwellova enciklopedija politike misli ALJ,Zagreb:DemetraFilozofskabibliotekaDimitrijaSavia.

118

SA

nJA

Pe

TkO

VS

kA

ParekhB.(2000),The Future of Multi-Ethnic Britain: Report of the Commi-ssion on the Future of Multi-Ethnic Britain,London:ProfileBooks.

Pavievi,.(2007),Problemdoktrinarnepolitikerepresijeuliberalnojteoriji,Godinjak fakulteta politikih nauka,Beograd:Fakultetpo-litikihnauka,str.2944

Podunavac, M. (2000), Liberalizam i multikulturalizam, Filozofija i drutvo,XVII:7791.

Podunavac,Milan(2010),Politikepriznanjaipolitikograanstvo,Po-litika misao47(2):3754.

Podunavac,M.(2001),Princip graanstva i poredak politike,Beograd:i-gojatampaiFakultetpolitikihnauka.

Post,R.(2006),DemocracyandEquality,Annals of the American Aca-demy of Political and Social Science603(1):2436.

Raz,J.(1987),Autonomy,Toleration,andtheHarmPrinciple,u:Gavi-son,R.(prir.),Issues in Contemporary Legal Philosophy,Oxford:ClarendonPress,str.155175.

Shapiro,I.(2003),The State of Democratic Theory,PrincetonandOxford:PrincetonUniversityPress.

Svift,A.(2008),Politika filozofija,Beograd:CLIO .Takaki,R.(1993),Multiculturalism:BattlegroundorMeetingGround?,

Annals of the American Academy of Political and Social Science 530(1):109121.

Taylor,C.(1994), MulticulturalismandThePoliticsofRecognition,u:Gutman,Amy;Taylor,C.(prir.),Multiculturalism: Examining the Politics of Recognition,PrincetonNewJersey:PrincetonUniversi-tyPress,str.2575.

TheObserverEditorial(2011),Multiculturalism:MrCameronscrudeca-ricature solvesnoproblems, (internet)dostupnona:http://www.guardian.co.uk/commentisfr(pristupljeno:1.avgust2011).

Weale,A.(1985),Toleration,IndividualDifferences,andRespectforPer-sons,uJ.HortonandS.Mendus(prir.),Aspects of Toleration,Lon-donandNewYork:Methuen,str.1635.

Wolf,S.(1994),CommenttoCharlesTaylorsThepoliticsofrecogniti-on,u:A.Gutmann(prir.),Multiculturalism,NewJersey:PrincetonUniversityPress,str.7585.

119

FILO

ZOFI

JA I

DR

U

TVO

3/2

011

Sanja Petkovska

DEMOCRACYANDPOLITICSOFDIFFERENCETHROUGHTHEPRISMOFCURRENTSITUATION

Summary

The problems of difference and identity are articulated in the form of adisputestartingwiththeestablishmentofliberaldemocraciesandbecomingmoreandmoreintense:adisputeaboutthewaythepoliticalcommunityisestablishedanddefendedinconnectiontotheissueofrelationbetweentheindividualbeingandthecollective.ThepaperanalyzesthelatestreflectionsofEuropeanpolicytotheprob-lemofdifferences and the likelihoodof thesis about the endofmulticulturalismheardafterthesecurityconferenceinMunichtoberelevant,bytheexplanationofthegenesisof theproblemanda reviewofofferedsolutions.Additionally,paperexplains thenotionofmodernstatebytheprinciplesofcitizenshipandnationinrelationtothequestionsofidentityanddifference,withspecialaccentonconceptsofneutralityandtoleranceasakeyspotsisthisdebate.Inconclusion,papersumsupthereasonswhythegapproblemcannoteasilybeovercomeandhowdiscursivedemocracycanpotentiallybeadifferentfuturefocusofthedispute.

Key words:Politicsofdifference,pluralism,thecitizenshipprinciple,na-tionalism,toleranceanddiscursivedemocracy.