Pisanje i prezentovanje nau čnog rada

Pisanje i prezentovanje naučnog rada

Prof. dr Ivana Stojanović

U nauci bez obzira koliko spektakularno Vaše otkriće bilo, posao nije završen ako te rezultate niste publikovali.

Cilj ovog predavanja je da Vam pomogne da upoznate način pisanja i tehničke pripreme jednog rukopisa, prolazeći sve korake na putu od prvobitnog grubog teksta do štampanog rada.

Svrha pisanja naučnog rada

postavljanje pitanja i nalaženje odgovora na dileme u sopstvenom istraživanju

objavljeni radovi se koriste kao instrument za procenu istraživača

karijera

razmena naučnih saznanja lokalno i internacionalno

lična satisfakcija

Čitaoci

naučnici i oni koji su zainteresovani za tu oblast istraživanja

izdavač ili urednik

Od ideje

preko zaključaka

do objavljenog rada

Vrste naučnih napisa

• Originalni naučni članak (Original scientific article)

• Pregledni naučni članak (Review article)

• Meta – analiza (Meta analysis)

• Prethodno saopštenje (Preliminary communication)

• Izlaganje na naučnim skupovima (Conference paper)

Koraci u pisanju naučnog rada

Istraživanje

Pisanje rada

Slanje rada uredniku časopisa

Urednik šalje rad recenzentima (procena recenzijom je važno sredstvo kontrole kvaliteta)

Prihvatanje rada i objavljivanje u časopisu (mnogo meseci nakon pisanja rada ! )


Pre nego što se prepustite “matici” pisanja, budite sigurni da je istraživanje završeno u potpunosti.

Najpre napravite kratki plan pisanja, koji sadrži jednostavni dijagram Vaših razmišljanja.

Taj plan će Vam ukazati kako da počnete i i kako ćete celinu razbiti u odgovarajuće delove.


Uzmite papir i olovku ili sednite za kompjuter i pišite ! Ali, svi znamo da je to lakše reći nego učiniti.

Nauka je tehničko pisanje i to se može naučiti !

Najčešće, prvi rad koji pošaljete je nevešto urađen, ali izdavač i ne očekuje od Vas prefinjenu prozu.


Prva verzija je arena u kojoj se sukobljavaju Vaše ideje, opservacije, kriticizam i hipoteze.

Prva verzija je mesto gde možete napisati bilo šta i sve, a kasnije odlučiti da li to može ići ili ne.

Pisanje rada je put kroz neokresano žbunje Vaših, još uvek nekompletno formiranih ideja.


Pisanje rada može da ide veoma sporo.

Iako sporo i teško u početku, sa iskustvom sve to ide mnogo lakše i brže.

Stil i jezik

“Qualis vir, talis oratio.” (“Kakav čovek, takva i beseda”)

Aristotel je smatrao da nije samo važno šta, već i kako se kaže.

“ Stil u pisanju, govoru i umetnosti je sam čovek” (Buffon)

Stil i jezik

Naučnik piše i govori stilom i jezikom koji su odraz njega samog, njegove prirode, karaktera, nivoa inteligencije, obrazovanja i opšte kulture.

Mnogi naučnici su ostavili trajan beleg ne samo otkrićem , već i stilom i jezikom kojim su ta otkrića javno saopštili.

Stil i jezik

U naučnom zapisu autor prvo mora da precizno formuliše svoje ideje i misli, a zatim ih jasno, jednostavno, precizno i sažeto izrazi jezikom nauke i struke.

I najbolje urađen rad je beskoristan ako se rezultati ne mogu jasno saopštiti drugima.

Stil i jezik

Rezultati naučnog rada su objektivne

činjenice. Ne treba ih ni preuveličavati, ni

umanjivati, jer čitaoci mogu imati osećanje

da su obmanuti, a autor može zbog toga da

zauvek izgubi njihovo poštovanje.

Nauka ne dopušta nepoštenje !

Stil i jezik

Reči i rečenice su osnovni medijum komunikacije.

Upotrebu stranih reči i izraza treba svesti na najneophodniju meru, samo onda kada za to ne postoji naša reč, kada je strana reč odomaćena ili kada strana reč preciznije opisuje predmet ili pojavu.

Stil i jezik

Kratke, obične, male reči omogućuju jasnu, preciznu i direktnu komunikaciju.

Upotrebom tzv. velikih reči mnogi bezuspešno pokušavaju da prikriju svoje neznanje i površnost.

Pravilo je: “Velike reči – mala dela.”

Stil i jezik

Treba dati prednost jednostavnim i kratkim rečenicama (do oko 20 reči).

U jednoj rečenici treba da bude sadržana jedna ideja.

Između rečenica, kao i između paragrafa mora postojati čvrsta veza.

Stil i jezik

Reči, rečenice i paragrafi moraju biti

napisani gramatički pravilno !

Ako bi se osećali nelagodno izgovarajući

nešto što ste napisali, vaše pisanje je

izveštačeno i neprirodno.

Stil i jezik

Upotreba pasiva u nauci je opravdana, ali kad god to nije neophodno treba koristiti aktivni glagolski oblik.

Na primer: “Tabela 5 pokazuje da ....”, a ne “Kao što je prikazano na Tabeli 5... “

Ili: “Istraživači su pokazali ... “, a ne “Bilo je pokazano od strane istraživača ...”

Stil i jezik

Usvajanje bezličnog izražavanja u naučnim zapisima bio je veliki gubitak za nauku.

Podeljena su mišljenja o upotrebi prvog lica (Ja.. ili Mi...).

Kada autor iznosi svoje misli i stavove – “Mi smatramo..” ili “Autor smatra...”, a ne “Ja smatram ...” ( “passive of modesty” )

Kompozicija originalnog naučnog rada

Uvod

Cilj rada

Materijal i metode

Rezultati

Diskusija

Literatura

Koji problem je proučavan ? Šta su drugi do sada otkrili, a šta Vi ?

Kako ste to uradili ?

Šta ste otkrili ?

Kakav značaj imaju Vaši rezultati i koji su Vam dalji planovi ?

Šta je svrha vašeg istraživanja ?

Revijski rad nema Materijal i metode i Rezultate !

Uvod

Definisanjem problema usmeravate pažnju čitalaca na predmet vašeg istraživanja

Pregled literature ("background") predstavlja prezentovanje rezultata drugih studija iz te oblasti.

Navedite strukturu svog istraživanja i ono što želite da prezentujete u radu

Materijal i metode

Materijal (Pacijenti ili Ispitanici)

Dati kompletne informacije o korišćenom materijalu (pacijenti ili eksperimentalne životinje)

Precizno opisati sprovedeni protokol ili izvedeni eksperiment, uslove, preuzete radnje)

Materijal i metode

Metode

Navesti i detaljno opisati sve primenjene metode, tako da se kompletna procedura može ponoviti od strane drugih.

Ukoliko jos niste iskusni u pisanju, zamolite nekog od kolega da proveri da li se opisana metodologija može pratiti.

Materijal i metode

Ovaj deo rada obično sadrži nekoliko

podnaslova i bilo bi dobro da oni odgovaraju

podnaslovima u poglavlju Rezultati.

Rezultati0

20

40

60

80

nmol/mg proteina

Kontrola PTZ Sp 1 Sp 3 Sp 9 Sp 27

b

b, c

c

b, c

c

Prikažite rezultate logičnim redom u odnosu

na to kako Vaša otkrića daju odgovore na

postavljene ciljeve.

"Glupi ljudi sakupljaju činjenice, a pametan čovek ih selektuje."

( J.W- Powell, 1888)

Rezultati0

10

20

30

40

50

60

nmol/mg proteina

Kontrola PTZ Arg 3 Arg 9 Arg 27 Arg 81 Arg 243

c

e a, e

c

b, e

a, e

Za prezentovanje rezultata koristite tabele,

grafikone i ilustracije (slike).

Tabele su najjasnije za prikazivanje numeričkih

i deskriptivnih podataka.

Delovi tabele – naslov, zaglavlje kolone,

zaglavlje reda, polje za numeričke ili

deskriptivne podatke, fusnota

Tabele

svaka tabela se kuca duplim proredom na posebnom listu papira

numerišemo ih prema redosledu pojavljivanja u tekstu

naslov se piše iznad tabele, iza broja, i treba da bude kratak i jasan

Tabele

svaka kolona treba da ima zaglavlje ispisano kratkim tekstom i skraćenicama

ukoliko je potrebno, objašnjenje se daje u fus noti

tu se objašnjavaju skraćenice upotrebljene u tabeli

Tabele

u tabeli obavezno prikazati statističke mere

srednja vrednost i standardna devijacija(SD)

ili srednja vrednost i standardna greška (SE),

kao i broj posmatranja (n)

u tabeli se najčešće koriste arapski

brojevi

Tabele

Eksperimentalna

grupa

Kora veliko

g mozga

Bazalni prednji mozak

Striatum Hipokampus

Moždano stablo

Mali mozak

Kontrola 9,6±2,91 28,6±4,94 0,1±2,58 16,2±4,82 15±4,03 8,2±2,19

Pentazol 15±2,88a 9,8±3,27b 37,43±5,34b

46,93±5,27b 44,76±5,52b 41,6±5,29b

Tabela 2. Koncentracija NO2 + NO3 u moždanim strukturama pacova tretiranih pentazolom(nmol/mg prot.)

a - p<0,05 b - p<0,001

Tabele

Ako je tabela široka staviti je popreko !

Grupe NjuškanjeKlonus prednjih

šapaGeneralizovane

klonične konvulzije

Pentazol 40,22 ± 3,87 70,63 ± 22,06 109,63 ± 47,18

Arginin 3 36,63 ± 11,83d 51,14 ± 19,71a 83,57 ± 46,43

Arginin 9 32,75 ± 2,19d 53,67 ± 15,96 94,00 ± 24,85

Arginin 27 16,25 ± 2,31d 45,14 ± 5,22c 79,57 ± 33,03

Arginin 81 20,63 ± 6,78d 51,17 ± 5,85 91,57 ± 62,48

Arginin 243 41,50 ± 7,05 59,75 ± 17,01 84,63 ± 45,69

Spermin 1 19,00 ± 5,04d 46,50 ± 5,09c 94,83 ± 32,54

Spermin 3 20,38 ± 9,32d 46,14 ± 4,71c 79,29 ± 48,68

Spermin 9 35,63 ± 7,87 63,14 ± 30,55 71,17 ± 22,12

Spermin 27 37,63 ± 6,19 52,13 ± 5,08a 83,88 ± 38,30

Spermidin 31,50 ± 7,15b 44,67 ± 5,65c 70,17 ± 26,57a

L-NAME + Spermin 1

47,25 ± 11,62d 71,25 ± 11,17c 129,00 ± 40,30a

a-metilornitin 30,38 ± 6,09c 45,63 ± 5,01c 63,63 ± 21,49d

Midazolam 60,75 ± 13,02d 85,00 ± 26,76 -

Tabela 1. Prosečna vrednost vremena (u sekundama) pojavljivanja simptoma kod svih grupa (X ± SD)

Tabele

Za razliku od ilustracija, kod tabela se

korišćeni znaci i simboli ne pišu u legendi na

posebnoj strani, već odmah ispod tabele.

Jedinice mere se pišu ili u naslovu ili u

zaglavlju kolone da se ne bi ponavljale.

Cifre za odgovarajuće dekadne jedinice

jedne ispod drugih, kao i znakovi.

Tabele

dugačke tabele se mogu nastavljati na

sledećoj strani

obavezno označiti “nastavlja se”

iznad svakog nastavka mora da stoji broj

tabele, broj nastavka i naslov kolona uz

napomenu “nastavak”

Tabele

izbegavati preveliki broj tabela

uskladiti broj tabela sa dužinom teksta

ako smo koristili tuđe podatke navesti izvor

i za to moramo imati odobrenje

autora

Brojevi

uz mernu jedinicu se piše broj cifrom, a ne slovima

rečenicu ne započinjati brojem (cifrom)

brojevi od jedan do devet se pišu slovima, a veći ciframa

u istoj rečenici ne mešati cifre i slova

•

Brojevi

u tabelama svi brojevi arapskim ciframa

redni brojevi – iza arapskih tačka, iza rimskih

ne

u tekstu (raščlanjivanje teksta) može se

staviti tačka ili zagrada 1) ili (1)

ne preterivati sa brojem decimala

Ilustracije0

10

20

30

40

50

60

nmol/mg proteina


c

e a, e

c

b, e

a, e

grafikoni, slike, crteži, šeme, dijagrami

prikazuju dokaze koji podržavaju zaključke

doprinose efikasnosti u prikazivanju

dokaza

ističu pojavu na koju ukazuje zaključak

Ilustracije0

10

20

30

40

50

60

nmol/mg proteina


c

e a, e

c

b, e

a, e

u engleskoj literaturi Fig. za sve ilustracije

kod nas – šeme, dijagrami i slike označiti kao

slika, a grafikone – grafikon (ili slika)

ističu pojavu na koju ukazuje zaključak

Slike

format 127 X 173 mm ) obično, maksimalno

20 X 20 cm

oštre, jasne, brojevi ujednačeni, čitljivi

naslovi i objašnjenja se ne pišu na ilustraciji

već u legendi na posebnoj strani

Slike

na poleđini svake slike označiti broj slike,

ime prvog autora i gornji kraj slike

ilustracije obeležiti redom kojim se

pojavljuju u tekstu

ako je slike već objavljivana obavezno

naznačiti izvor

Fotografije

0

20

40

60

80

100

nmol/mg proteina

Kontrola PTZ Sp 1 Sp 3 Sp 9 Sp 27

b

b, c

b, c

b, d

a, d

a – p < 0,05 vs. Kontrolab – p < 0,001 vs. Kontrola c – p < 0,01 vs. PTZd – p < 0,001 vs. PTZ

Grafikon 12. Uticaj spermina na koncentraciju NO2 + NO3 u

moždanom stablu pacova tretiranih pentazolom

0 20 40 60 80NO

2 + NO

3 (nmol/mg proteina)

a - p < 0,05 vs. kontrolab - p < 0,001 vs. kontrolac - p < 0,05 vs. PTZd - p < 0,01 vs. PTZe - p < 0,001 vs. PTZf - p < 0,001 vs. Sp 1

b, d, f

b, f

a, e, f

b, d, f

b

b

b

b

b

a, d, f

b, e, f

b, d

b, e

b, e

b, e

b, e

ab, e

Mali mozak

Moždano stablo

Hipokampus

Striatum

Bazalni prednji mozak

Kora prednjeg mozga

L-NAME - Sp 1 Sp 1 PTZ Kontrola

Grafikoni

0

10

20

30

40

50

60

70

Inaktivisana vakcina

Živa vakcinaPoslednji autohtoni slučaj

1940 1950 19701960 1980 1990

Kretanje poliomijelitisa u USA (1940-1950)

Incidenca AIDS-a na milion stanovnika (Zapadna Evropa-EU)

0

20

40

60

80

100

120

140

160

180

200

1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999

Danska Finska Francuska NemackaGrcka Italija Holandija PortugalSpanija Velika Britanija Jugoslavija

Diskusija

najteži deo rada za pisanje

diskutujte, nemojte rekapitulirati rezultate

objašnjavajte svoje rezultate u svetlu podataka iz literature

Diskusija

Postavite svoje zaključke što je

moguće jasnije.

Sumirajte svoje dokaze za svaki od

zaključaka.

Diskusija

Posebno kvalitetnom se smatra diskusija

usmerena na objašnjavanje mogućih

mehanizama odgovornih za prikazane

rezultate, bez obzira da li se radi o

eksperimentu ili kliničkoj studiji.

Zaključak

Završite kratkim zaključkom, koji ukazuje na značaj sprovedenog istraživanja.

Zaključci moraju biti povezani sa ciljevima rada.

Zaključci predstavljaju presudu hipotezi, koja je izrečena na osnovu dobijenih rezultata i njihove argumentovane interpretacije.

Pisanje teksta

A4 (212-297 mm) sa marginama najmanje 25 mm

dupli prored

pisati samo sa jedne strane papira

Pisanje teksta

Na posebnoj strani moraju biti sledeći delovi rukopisa:

- naslovna strana

- sažetak i ključne reči

- tekst

- zahvalnost

- literatura

- tabele

- legende za slike

Naslovna strana

naziv rada

ime, srednje slovo i prezime svakog od autora

naziv institucija na kojima je istraživanje urađeno

ime i adresa autora odgovornog za dopisivanje u vezi rukopisa

ime i adresa autora kome se obraća za separate

izvori pomoći (grantovi)

skraćeni naziv rukopisa

Izradi priloga posvetiti veliku pažnju !

Ilustracije ne smeju biti pretrpane i nepregledne.

Legende

pišu se duplim proredom

na posebnom listu papira, ali za više ilustracija

arapskim brojem se obeležava legend za svaku ilustraciju

Skraćenice

skraćenice otežavaju čitanje zato vodite računa da ih ne bude previše

mogu umanjiti jasnost teksta

zato vodite računa da ih ne bude previše

narušavaju sklad između govorne i pisane reči

Skraćenice

U naslovu i sažetku nije poželjno upotrebljavati skraćenice !

Transkripcija

Transkripcija je pisanje stranih reči i vlastitih

imena saglasno izvornom izgovoru, tj. zamena

glasova u izvornom jeziku adekvatnim ili bliskim

našim glasovima.

“prilagođeno pisanje”

primenjivo i u ćirilici i u latinici

Transkripcija

izvorno pisanje - Lewis, Rich, Shakespeare

prilagođeno pisanje - Luis, Rič, Šekspir

kombinovano pisanje - istovremeno korišćenje oba načina - Luis (Lewis)

Transkripcija

Preporuka:

- kada pišemo latinicom – izvorno

- kada pišemo ćirilicom - prilagođeno

Transkripcija

Promene po padežima i pri dekliniranju:

- kada pišemo latinicom – Lewisov, Richov

- kada pišemo ćirilicom – Lewis-oв, Rich-oв

U ćiriličnom tekstu nastavak se odvaja crticom i piše osnovnim pismom – ćirilicom !

Literatura

Sistemi citiranja literature

Harvardski

Numerički

Kombinovani

Literatura

Hussenet F, Boyet S, Nehlig A. Long-term metabolic

effects of pentylenetetrazol-induced status epilepticus

in the immature rat. Neuroscience 1995; 67: 455-61.

Huh Y, Heo K, Park C, Ahn H. Transient induction

of neuronal nitric synthase in neurons of rat cortex

after status epilepticus. Neurosci Lett 2000; 281:

49-52.

Literatura

1.

Bardocz S. The role of dietary polyamines.

Eur J Clin Nutr 1993; 47: 683-690.

Naziv časopisa

Godina

Volumen

Početna i završna strana

Članci u časopisima

Harvardski sistem:Evans, W.A. (1994) Approaches to intelligent

information retrieval. Information processing

and management, 7 (2), 147-168.

Vankuverski sistem:Warner JA, Warner JO. Early life events in

allergic sensitisation. Br Med Bull 2000; 56(4):

883-93.

Harvardski sistem:

- Mercer, P.A. and Smith, G. (1993) Private view

data in the UK. 2 nd ed. London: Longman

- Bantz, C. (1995) Social dimensions of software

development. In: J.A. Anderson, ed. Annual

review of software management and

development. Newbury Park, CA: Sage, 502-510.

Knjige, monografije

Vankuverski sistem:

- Kennedy I, Grubb A. Medical law. 3rd ed.

London:

Butterworths; 2000.

- Watkins AD, Neuropharmacology. In: AB Kay

editor. Allergy and allergic diseases. Oxford:

Blackwell Science; 1997. p505-517.

Knjige, monografije

Harvardski sistem: Agutter, A.J. (1995) The linguistic significance of

current British slang. Thesis (PhD). Edinburgh

University.

Vankuverski sistem:Bunker VW. Nutrition in the elderly with particular

reference to essential trace elements [dissertation].

Southampton: Univ. Southampton; 1987.

Disertacije

Literatura

Spisak citirane literature se piše u toku

izrade rada.

Osnovni cilj spiska literature je da omogući

čitaocu brzu identifikaciju i pronalaženje

časopisa u kome je citirani članak objavljen.

Lako pronalaženje reference u biblioteci je

najbolji dokaz adekvatnosti navedenih

podataka.

Tehnička priprema rukopisa

Uniform requirements for Manuscript

Submitted to Biomedical Journals

International Commitee of Medical Journal

Editors (ICMJE)


Svaki časopis ima i svoje specifičnosti i

zato obavezno pratiti i uputstva za autore

časopisa za koji pripremamo rad !

500 svetskih časopisa primenjuje pravila

iz ovog dokumenta


Mnogi radovi su odbijeni samo zbog

neurednog i tehnički loše pripremljenog

rukopisa !

Rukopis je ono na osnovu čega urednik i

recenzenti stiču prvi utisak o radu, ali i nama

samima.

Zapamtite !

Pisanje Vam pomaže da mislite i učite. Ne potcenjujte Vaše čitaoce. Oni mogu da Vam kažu kada obmanjujete i kada ni Vi ne verujete u ono što govorite ili radite.

Nauka nije zabava.

Pišite jasno i jednostavno.

Kontakt

[email protected]

E-mail

BUDITE SLOBODNI DA PITATE

SVE ŠTO VAS INTERESUJE !

Hvala na pažnji !

Želim vam prijatno veče.

Documents

Pisanje i prezentovanje nau čnog rada