PLANGENERALNE REGULACIJE MREE STANICA ZA SNABDEVANJE GORIVOM("Sl. list grada Beograda", br. 34/2009)

A1. POVOD I CILJ IZRADEA1.1. Povod i razlog za izradu planaPovod za izradu Plana generalne regulacije mree stanica za snabdevanje gorivom predstavlja veliki broj inicijativa vlasnika postojeih stanica da se neuslovni i dotrajali objekti i postrojenja u okviru kompleksa stanica obnove, rekonstruiu ili u potpunosti zamene novim, kao i potreba da se definiu uslovi i pravila za graenje potpuno novih stanica za snabdevanje tenim gorivom u skladu sa vaeim zakonskim propisima. Pored navedenog, postoji veliki broj stanica za snabdevanje gorivom koje uvode nova goriva u asortiman ponude te je i sa tog aspekta neophodno sagledati kapacitete postojeih i dati pravila kako za postojee tako i za planirane lokacije. Izradi Plana generalne regulacije mree stanica za snabdevanje tenim gorivom pristupilo se na osnovu Odluke Skuptine grada Beograda ("Slubeni list grada Beograda" br. 15/07, 20/07).

A1.2. Ciljevi izrade planaCiljevi izrade plana su: - analiza postojeih lokacija na kojima se nalaze stanice za snabdevanje tenim gorivom; - analiza vaee planske dokumentacije sa aspekta odrivosti i sprovodivosti a u odnosu na postojee stanice za snabdevanje tenim gorivom; - formiranje jedinstvenog pristupa u vrednovanju povoljnosti postojeih i planiranih lokacija stanica za snabdevanje tenim gorivom; - izrada urbanistikih pravila za izgradnju stanica za snabdevanje tenim gorivom; - podizanja kvaliteta usluge sadraja ove vrste i - formiranje jedinstvenog planskog dokumenta koji se odnosi na stanice za snabdevanje tenim gorivom.

A2. PLANSKI OSNOVU okviru podruja u obuhvatu Plana generalne regulacije mree stanica za snabdevanje tenim gorivom na snazi su: - Regionalni prostorni plan administrativnog podruja grada Beograda ("Slubeni list grada Beograda", broj 10/04);

- Generalni plan Beograda 2021. ("Slubeni list grada Beograda", broj 27/03) i Izmene Generalnog plana Beograda 2021. ("Slubeni list grada Beograda", broj 25/05); - vaei detaljni, regulacioni i planovi detaljne regulacije na celokupnoj teritoriji Generalnog plana Beograda, koji prema Odluci o odreivanju urbanistikih planova koji u celini ili u delovima nisu u suprotnosti sa Zakonom o planiranju i izgradnji ("Slubeni list grada Beograda", br. 30/03, 33/03, 23/04) i na preostaloj teritoriji u okviru obuhvata granice Programa.

A2.1. Izvod iz Programa za izradu urbanistikog plana mree stanica za snabdevanje gorivomGranica plana u potpunosti se poklapa sa granicom usvojenog programa. Program za izradu urbanistikog plana mree stanica za snabdevanje tenim gorivom je dat u kompletnoj verziji u dokumentaciji ovog plana.

A2.2. Odnos prema Generalnom planu Beograda 2021. i Regionalnom prostornom planu administrativnog podruja BeogradaStanice za snabdevanje gorivom nisu tretirane Generalnim planom Beograda 2021. ("Slubeni list grada Beograda", br. 27/03, 25/05) i Regionalnim prostornim planom administrativnog podruja grada Beograda ("Slubeni list grada Beograda", broj 10/04) kao posebni objekti ili povrine. Obzirom da se radi o objektima koji se nalaze uz saobraajnice to su kompleksi koji pripadaju stanicama za snabdevanje tenim gorivom tretirane kao saobraajne povrine. Kompleksi i objekti stanica za snabdevanje gorivom koje su locirane unutar blokova na sekundarnoj saobraajnoj mrei pridodati su dominantnoj nameni bloka bez vidljive diferencijacije. Stanice za snabdevanje gorivom se po nameni mogu svrstati kako u pratee sadraje saobraajnica tako i komercijalno-trgovinske sadraje kompatibilne ili nekompatibilne sa namenom u okruenju.

A3. OBUHVAT PLANAA3.1. Granica i povrine obuhvaenog prostoraGranicom Plana generalne regulacije obuhvaeno je podruje deset gradskih optina (Stari grad, Vraar, Palilula, Savski venac, Vodovac, ukarica, Rakovica, Zvezdara, Zemun i Novi Beograd), kao i delovi teritorije optina Surin i Grocka koji su u obuhvati Generalnog plana Beograda 2021.

A3.2. Postojea namena i nain korienja zemljitaStanice za snabdevanje tenim gorivom nisu tretirane kao posebna namena u okviru Generalnog plana Beograda 2021. i Regionalnom prostornom planu administrativnog podruja Beograda, ve su kao pratei sadraji saobraajnica dati kao saobraajne povrine ili kao pridodate dominantnoj nameni bloka u okviru koga se nalaze. Stanice za snabdevanje tenim gorivom se mogu tretirati kao komercijalno-trgovinski sadraji ili pratei sadraji saobraajnica, koji u manjoj ili veoj meri mogu biti kompatibilni sa namenama u okruenju.

B1. NAMENA I NAIN KORIENJA ZEMLJITA

Zemljite na kojem se planira izgradnja SSG je ostalo graevinsko zemljite, odnosno stanice za snabdevanje gorivom se ne mogu graditi na javnim povrinama, ve iskljuivo na ostalom graevinskom zemljitu.

B1.1. Podela na zoneTeritorija u obuhvatu Plana generalne regulacije mree stanica za snabdevanje gorivom, podeljena je na sledee zone: 1. krug dvojke (K2), 2. centralna zona, 3. zona kontinualno izgraenog podruja, 4. periferna zona, 5. zona akvatorije Save i Dunava. Prikaz podele na zone dat je u grafikom prilogu Podela na zone. Podela na zone izvrena je u cilju formiranja kriterijuma za vrednovanje povoljnosti lokacija stanica za snabdevanje gorivom, pravila za izgradnju stanica za snabdevanje gorivom i vae kako za postojee tako i za novoplanirane stanice.

Slika 1: Podela na zone Zona kruga dvojke (K2) - koja predstavlja zonu ueg centra grada, neto ire od trase linije tramvaja br. 2. Ova zona predstavlja zonu posebnog pristupa u planiranju stanica za snabdevanje gorivom, odnosno stanovite da se nove stanice za snabdevanje gorivom u zoni K2 mogu nai samo u okviru kompatibilnih sadraja kao to su garae ili poslovne zgrade kad se za to budu stekli zakonski uslovi. S obzirom na ovakav pristup u zoni K2 mogu se realizovati samo stanice tipa: mala gradska stanica. Centralna zona - obuhvata centralnu zonu Beograda (osim zone K2) staro jezgro Zemuna, buduu centralnu zonu Novog Beograda i zonu od od autoputa do Panevakog mosta. U ovoj zoni se mogu realizovati svi tipovi stanica za snabdevanje gorivom, osim vangradske, uz potovanje minimalnih dimenzija parcele planiranih ovim planom. Zona kontinualno izgraenog podruja (KIP) - je prostor koji obuhvata podruje izmeu centralne zone i granice KIP-a. U ovoj zoni se mogu realizovati svi tipovi stanica uz obavezno potovanje minimalnih dimenzija parcele planiranih ovim planom.

Periferna zona - predstavlja prostor izmeu granica KIP-a i granice Programa. U ovoj zoni se mogu realizovati svi tipovi stanica. Zona akvatorije Save i Dunava - obuhvata prostor akvatorije i neposrednog priobalja gde se mogu nai stanice za snabdevanje gorivom u okviru marina, jahting servisa, zimovnika, luka i sl. Ove SSG mogu se realizovati samo po donoenju tehnikih normativa za ovu vrstu objekata, pripadaju posebnoj tipolokoj kategoriji i formi i bie tretirane u planskoj razradi osnovnih sadraja u ijem sastavu se nalaze.

B2. URBANISTIKI USLOVI U ODNOSU NA JAVNE POVRINE, JAVNE OBJEKTE, INFRASTRUKTURNE SISTEME I KULTURNO NASLEEB2.1. Kulturno naslee i stanice za snabdevanje gorivomSve postojee stanice za snabdevanje gorivom vrednovane su sa makrolokacijskog i mikrolokacijskog aspekta koji podrazumevaju kao jedan od glavnih kriterijuma miljenje i stavove Zavoda za zatitu spomenika kulture grada Beograda (saradnja na izradi Regulacionog plana mree benzinskih stanica na teritoriji Generalnog urbanistikog plana Beograda, arh. br. 021075 od 15. avgusta 2002. Zavoda za zatitu spomenika kulture grada Beograda). Daljom razradom "Plana generalne regulacije mree stanica za snabdevanje gorivom", putem izrade planova detaljne regulacije i urbanistikih projekata, bie tano definisani parametri i uslovi sprovoenja u skladu sa Uslovima i merama tehnike zatite kulturnih dobara, kao i dobara koja uivaju prethodnu zatitu, nadlene slube zatite spomenika kulture, a u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnje i Zakona o kulturnim dobrima. Nije dozvoljena izgradnja SSG u kompleksu/parceli kulturno-istorijskog dobra, dok su za izgradnju u neposrednom okruenju kulturnog dobra potrebni uslovi nadlene slube zatite.

B2.2. Zatiene prirodne celine i odnos prema stanicama za snabdevanje gorivomSa aspekta povoljnosti prirodnih karakteristika za potrebe planiranja lokacija stanica za snabdevanje gorivom analizirano je sledee: mikroklimatske karakteristike lokacija i odnos objekata stanica i prirodnih dobara. Mikroklimatske karakteristike lokacija su analizirane preko konfiguracije terena, izloenosti vetru i meusobnom odnosu stanica i objekata u okruenju. U pogledu zatienih prirodnih dobara izdvojena je kategorija zatienih i evidentiranih prirodnih dobara od strane Zavoda za zatitu prirode Srbije, a kao druga kategorija su izdvojeni fiksni elementi zelenila (ostali parkovi, skverovi, prigradske i zatitne ume, tj. znaajni elementi sistema zelenih povrina grada).

B2.3. Javne i druge povrine od javnog interesa i odnos prema stanicama za snabdevanje gorivomStanice za snabdevanje gorivom ne mogu se nai na javnom ve iskljuivo na ostalom graevinskom zemljitu. U skladu sa navedenim, stanice za snabdevanje tenim gorivom ne smeju da ugroze:

- javne saobraajne povrine (saobraajnice, trgove, skverove). SSG koje se u postojeem stanju nalaze u okviru javnih saobraajnih povrina i za koje je ovim planom predvieno dalje sprovoenje PDR-om i nakon toga zadravanje u mrei SSG, u sluaju prestanka rada, mogu se transformisati iskljuivo u saobraajnu povrinu (parking, kolovoz, peake povrine i zelenilo u okviru saobraajnica) bez mogunosti izgradnje objekata; - javne zelene povrine (parkove, drvorede, ume). U ovu kategoriju se ne ubrajaju postojee stanice za snabdevanje gorivom koje se prema predlogu ovoga plana zadravaju u mrei, s tim da je njihova prenamena mogua samo u zelenu povrinu pored koje se nalaze. Nove stanice se ne mogu planirati na lokacijama koje su u zoni zelenih povrina, osim u perifernoj i zoni kontinualno izgraenog prostora i to neposredno uz saobraajnice, a u skladu sa vaeom zakonskom regulativom, uslovima datim u matrici kompatibilnosti i uslovljenostima JKP "Zelenilo Beograd" a po potrebi i sa Gradskom komisijom za valorizaciju, kompenzaciju i procenu vrednosti vegetacije; - proglaena kulturno-istorijska dobra; - javne infrastrukturne sisteme (trase gasovodnih, toplovodnih, vodovodnih, kanalizacionih i ostalih infrastrukturnih sistema); - ostale javne namene u skladu sa matricom kompatibilnosti; - uu zona sanitarne zatite vodoizvorita. U ovoj zoni se mogu realizovati samo stanice za snabdevanje gorivom ako su planirane i njihova lokacija je precizno definisana nekim ranijim planskim dokumentom koji je na snazi (primer stanice Jakovo 1 i Jakovo 2, prema Prostornom planu podruja infrastrukturnog koridora autoputa E-75, deonica Beograd-Ni, "Slubeni glasnik RS", broj 69/2003). Nove stanice prema uslovima ovog plana u u uoj zoni sanitarne zatite vodoizvorita nije mogue planirati.

B2.4. Javni gradski prevoz i odnos prema stanicama za snabdevanje gorivomStanice za snabdevanje gorivom kao pratei sadraji saobraajnica su objekti koji utiu na funkcionisanje dinamikog saobraaja koji se obavlja na gradskoj putnoj i ulinoj mrei. S tog aspekta kompleks stanice, kao i ulaz i izlaz moraju biti pozicionirani na sledei nain: - da se obezbedi neometano funkcionisanje vozila javnog gradskog prevoza; - da se obezbedi neometana protonost raskrsnica, i javnog saobraaja u njihovoj blizini; - da se obezbedi adekvatna protivpoarna zatita u blizini stajalita JGS. Sve postojee stanice za snabdevanje tenim gorivom su u sklopu mikrolokacijskog vrednovanja tretirane i vrednovane sa aspekta razliitih saobraajnih kriterijuma kao bi se procenio nivo ispunjenja i gore navedenih uslovljenosti. S tim u vezi za sve stanice za snabdevanje gorivom koje ostaju u mrei postojeeg stanja, daljom razradom plana (izrada PDR-a ili UP-a) bie definisani uslovi u skladu sa optim pravilima graenja ovog plana.

B3.1. Komunalna infrastrukturaKomunalni infrastrukturni sistemi u odnosu na stanice za snabdevanje gorivom u ovom Planu tretirani su dvojako i to:

- sa aspekta komunalne opremljenosti lokacije, - sa aspekta ogranienja gradnje i realizacije objekata i postrojenja u okviru kompleksa SSG. Za sve stanice za snabdevanje gorivom u mrei postojeeg stanja sagledana je komunalna opremljenost koja podrazumeva postojanje prikljuaka ili mogunost prikljuenja na postojee ili planirane objekte ili infrastrukturne vodove. S tog aspekta poseban osvrt dat je lokacijama koje se nalaze u zoni za koje vai GP Beograda dok su za ostale stanice date uslovljenosti prikljuenja prema vaeim planskim dokumentima. Sve postojee lokacije, kao i novoplanirane lokacije moraju zadovoljavati kriterijume vezane za udaljenje objekata i postrojenja u okviru kompleksa stanice od postojeih odnosno planiranih infrastrukturnih vodova i postrojenja. U skladu sa navedenim potrebno je izvriti usklaivanje sa elektroenergetskim odnosno telekomunikacionim vodovima. Postavljeni objekti u zoni nadzemnih vodova visokog napona moraju zadovoljiti propisane sigurnosne udaljenosti i sigurnosne visine, prema Pravilniku o tehnikim normativima za izgradnju elektroenergetskih vodova nazivnog napona od 1 kV do 400 kV ("Slubeni list SFRJ", broj 65/88). Za izgradnju i postavljanje planiranih objekata u blizini nadzemnih vodova potrebno je izraditi elaborat kojim e se izvriti provera propisanih rastojanja. Minimalno dozvoljeno rastojanje izmeu planiranih i postojeih gasovoda i svih objekata stanica za snabdevanje gorivom iznosi: - kod magistralnog gasovoda pritiska p=50 bara, 30 m, obostrano, - kod gradskog gasovoda pritiska p=612 bara, 5 m, obostrano, - kod distributivnog gasovoda pritiska p=14 bara, 1 m, obostrano. Minimalno dozvoljeno rastojanje izmeu planiranih i postojeih toplovoda i svih objekata stanica za snabdevanje gorivom iznosi kod magistralnog toplovoda, 2 m, obostrano. U odnosu na vodovodnu mreu, lociranje graevinskih linija planiranih objekata u okviru kompleksa stanica za snabdevanje gorivom mora da ispotuje udaljenost od 5,0 m osovinski od postojeih magistralnih cevovoda. Eventualno izmetanje postojeih distributivnih cevovoda predmet je parcijalnog sagledavanja i blieg definisanja svake lokacije, i mogue je jedino uz saglasnost JKP Beogradski vodovod i kanalizacija. Postojea primarna kanalska mrea mora biti na gabaritnom odstojanju od 2,5 m od planiranih graevinskih linija. Izmetanje primarne kolektorske mree nije preporuljivo jer se mora ispotovati postojei gravitacioni uslov teenja. Eventualno izmetanje gradskih kanala predmet je parcijalnog sagledavanja i blieg definisanja svake lokacije, i mogue je jedino uz saglasnost JKP "Beogradski vodovod i kanalizacija".

B4.1. Urbanistike mere zatite Mere zatite ivotne sredine

Za predmetni plan doneto je Reenje o pristupanju izradi strateke procene uticaja na ivotnu sredinu, br. 350.5-2272/05 od 25. jula 2007. godine. Po zavretku strateke procene uticaja za izgradnju novoplaniranih objekata, za objekte koji se rekonstruiu i za objekte koji se uklanjaju potrebno je ispotovati mere i uslove date u stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu. Prema Reenju o utvrivanju mera i uslova zatite ivotne sredine koje je doneo Sekretarijat za zatitu ivotne sredine - Sektor za zatitu prirode i ivotne sredine, na osnovu lana 34. Zakona o zatiti ivotne sredine ("Slubeni glasnik RS", broj 135/04) i lana 192. Zakona o optem upravnom postupku ("Slubeni list SRJ", br. 33/97 i 31/01), u postupku izrade urbanistikog plana mree benzinskih stanica, utvruju se sledee mere i uslovi: Posebne mere i uslovi zatite za izgradnju novoplaniranih objekata: 1. predvideti ugradnju dvoplasnog rezervoara za skladitenje naftnih derivata sa sistemom za automatsku detekciju curenja energenta, kao i nepropusne betonske kanale za smetaj instalacija kojima se dovodi gorivo od rezervoara do automata za izdavanje goriva; 2. ukoliko je stanica planirana u uoj zoni zatite vodoizvorita dvoplasni rezervoar mora biti smeten u ukopanu nepropusnu tankvanu, sa odgovarajuim ocednim kanalima prema kontrolnom ahtu, kao i indikatorskim sondama sa zvunom i svetlosnom signalizacijom za detekciju procurivanja goriva iz rezervoara u tankvanu; 3. predvideti ugradnju sistema za odsisavanje benzinskih i dizel para i povratak u rezervoar, odnosno cisternu, na svim automatima za izdavanje goriva, kao i na zajednikom utakakom ahtu; 4. predvideti separator masti i ulja za preiavanje zauljenih otpadnih voda iz prateih objekata (perionica, servisiranje vozila) pre uputanja u recipijent; 5. obezbediti potpuni kontrolisani prihvat zauljene atmosferske vode sa internih saobraajnica, parkinga, manipulativnih povrina i njen tretman u separatoru masti i ulja, pre uputanja u recipijent; 6. predvideti minimum 30% zelenih i nezastrtih povrina na parceli; 7. planirati obavezan zaseban pristup i izlaz sa benzinske stanice u cilju smanjenja aerozagaenja i buke usled zadravanja i usporavanja saobraaja; 8. planirati postavljanje posebnih kontejnera za privremeno uvanje razliitih vrsta otpada (komunalni, reciklabilni, opasan, ambalani i dr.), na vodonepropusnim povrinama; Dodatne mere i uslovi zatite za objekte koji se rekonstruiu: 9. utvrditi obavezu uklanjanja postojeih rezervoara, odnosno demontirane opreme, graevinskog i ostalog otpada koji nastane u toku ruenja i rekonstrukcije, u skladu sa vaeim propisima o upravljanju otpadom; 10. utvrditi obavezu uzorkovanja i ispitivanja zagaenosti zemljita i podzemnih voda nakon uklanjanja postojeih rezervoara i prateih objekata i opreme i u sluaju zagaenog zemljita obaveznu sanaciju, odnosno remedijaciju.

Utvrditi obavezu investitora da se, pre podnoenja zahteva za izdavanje odobrenja za izgradnju novih, odnosno rekonstrukciju ili dogradnju postojeih benzinskih stanica, kao i u sluaju uklanjanja benzinske stanice, obrati nadlenom organu za zatitu ivotne sredine radi odluivanja o potrebi izrade studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu, u skladu sa odredbama Zakona o proceni uticaja na ivotnu sredinu ("Slubeni glasnik RS", broj 135/04).

Mere zatite od poara i elementarnih nepogoda Zatita od elementarnih nepogodaObjekat stanice mora biti kategorisan i realizovan u skladu sa Pravilnikom o tehnikim normativima za izgradnju objekata visokogradnje u seizmikim podrujima ("Slubeni list SFRJ", br. 31/81, 49/82, 29/83, 2/88, 52/90).

Zatita od poaraObjekat stanice mora biti realizovan u skladu sa Zakonom o zatiti od poara ("Slubeni glasnik RS", br. 37/88 i 48/94). U kompleksu se mora realizovati odgovarajua hidrantska mrea, koja se po pritisku i protoku projektuje u skladu sa Pravilnikom o tehnikim normativima za spoljnu i unutranju hidrantsku mreu za gaenje poara ("Slubeni list SFRJ", br. 30/91). Objektu mora biti obezbeen pristupni put za vatrogasna vozila u skladu sa Pravilnikom o tehnikim normativima za pristupne puteve ... ("Slubeni list SRJ", broj 8/95), po kome najudaljenija taka kolovoza nije dalja od 25 m od gabarita objekta. Objekti u funkciji stanice moraju biti realizovani u skladu sa Pravilnikom o tehnikim normativima za elektrine instalacije niskog napona ("Slubeni list SFRJ", br. 53 i 54/88 i 28/95), Pravilnikom o tehnikim normativima za zatitu objekata od atmosferskog pranjenja ("Slubeni list SRJ", broj 11/96), Pravilnikom o izgradnji stanica za snabdevanje gorivom motornih vozila i o uskladitenju i pretakanju goriva ("Slubeni list SFRJ", broj 27/71) i Pravilnikom o izgradnji postrojenja za teni naftni gas i o uskladitenju i pretakanju tenog naftnog gasa ("Slubeni list SFRJ", broj 27/71). Objekti se moraju takoe, realizovati u skladu sa Zakonom o eksplozivnim materijama, zapaljivim tenostima i gasovima ("Slubeni glasnik SRS", br. 44/77, 45/84 i 18/89) i mora se pribaviti Odobrenje za lokaciju od strane Uprave protivpoarne policije. Za planiranu izgradnju potrebno je pribaviti odobrenje od MUP-a-SUP-a - Uprave protivpoarne policije u Beogradu.

Civilna zatitaU vezi sa civilnom zatitom investitor ima obavezu uplate doprinosa za izgradnju sklonita, saglasno lanu 74. Zakona o odbrani ("Slubeni glasnik RS", broj 45/91).

Posebni usloviU skladu sa Odlukom o vrstama investicionih objekata i prostornih i urbanistikih planova znaajnih za odbranu zemlje ("Slubeni list SRJ", broj 39/95) investitor je u obavezi da pre zapoinjanja radova obavesti Savezno ministarstvo odbrane.

B5.1. Inenjersko-geoloke uslovljenostiNa bazi inenjersko-geoloke rejonizacije, a za potrebe planiranja lokacija za stanice za snabdevanje gorivom, izvrena je kategorizacija terena prema nivou podzemne vode, litolokom sastavu i seizmikim karakteristikama terena. Tako su izdvojene tri kategorije: I kategorija - povoljni tereni, II kategorija - uslovno povoljni tereni, III kategorija - nepovoljni tereni.

I - Povoljni tereniSa inenjersko-geolokog aspekta ocenjeni kao najpogodniji za izgradnju SSG bez ogranienja u korienju, a uz uvaavanje lokalnih inenjersko-geolokih karakteristika terena. I-A1 obuhvata: zaravnjene terene (grebene i platoe) nagiba do 5, terene sa nivoom podzemne vode veim od 5 m i stabilne terene. I-C1 obuhvata: deo lesne zaravni iznad kote 85 mnv, terene sa nivoom podzemne vode veim od 10 m i stabilne terene.

II - Uslovno povoljni tereniInenjersko-geoloka svojstva ovih terena uslovljavaju izvesna ogranienja pri urbanizaciji prostora. Izgradnja objekata na ovim prostorima zahteva detaljna geoloka istraivanja koja e definisati uslove gradnje za svaki pojedinani objekat. II-A2 obuhvata: terene nagiba 5-10, lokalno i vertikalne, terene sa nivoom manjim od 5 m, uslovno stabilne terene. Korienje ovih terena za urbanizaciju uslovljava nivelaciono prilagoavanje prirodnim uslovima, preventivne geotehnike mere zatite stabilnosti iskopa i prirodnih padina, kontrolisano dreniranje podzemnih voda. II-A3 obuhvata: zaravnjene terene uz vodotokove. Inenjerskogeoloki uslovi zahtevaju primenu odreenih geotehnikih meliorativnih mera, kao to su regulisanje vodotoka, nasipanje, izrada drenanih sistema, raznih vrsta poboljanja tla, izbor adekvatnog naina fundiranja. II-B1 obuhvata: vetaki nasute delove terena aluvijalnih ravni Save i Dunava. II-B2 obuhvata: prirodne delove aluvijalnih ravni iznad kote 72 mnv. Korienje ovih terena pri urbanizaciji zahteva potpunije definisanje svojstava terena u zoni samog objekta u zavisnosti od tipa objekta i reima gradnje. II-C2 obuhvata: delove lesne zaravni od kote 77,5-85,0 mnv (lesoidi). Korienje ovih terena pri urbanizaciji uslovljava nivelaciono prilagoavanje objekata visokom nivou podzemne vode i zatitu iskopa. II-C3 obuhvata: delove lesne zaravni od kote 72,0 do kote 77,5 mnv. Korienje ovih terena pri urbanizaciji iziskuje vea ulaganja za njihovu pripremu. Neophodna je hidotehnika melioracija i izbor adekvatnog tipa fundiranja u zavisnosti od tipa objekta.

III - Nepovoljni tereniInenjerskogeoloke karakteristike ovih terena u prirodnim uslovima su ograniavajui faktor. Korienje ovih terena za urbanizaciju zahteva prethodnu pripremu terena primenom sanacionih i meliorativnih mera, u smislu poboljanja stabilnosti padina i obezbeenja objekata na njima; regulisanje vodotoka; u zonama ispod kote 72 mnv. neophodna je priprema ireg prostora u vidu sloenih hidrotehnikih melioracija i regulisanje terena do kote dejstva visokih voda (nasipanjem, izradom drenanog sistema). Radi definisanja oblika sanacionih i meliracionih mera neophodno je uraditi projekat sanacije ireg podruja; III-A4 obuhvata: potencijalno nestabilne padine sa umirenim klizitima. Korienje ovih terena za urbanizaciju zahteva prethodnu pripremu terena primenom sanacionih i meliorativnih mera, u smislu poboljanja stabilnosti padina i obezbeenja objekata na njima. III-B3 obuhvata: delova aluvijalnih ravni ispod kote 72 mnv, mrtvaje, bare i starae. Za korienje ovakvih terena u urbane svrhe moraju se izvriti pripreme ireg prostora koje obuhvataju sloene hidrotehnike melioracije i regulisanje terena do kote dejstva visokih voda (nasipanjem, izradom drenanog sistema). Priprema terena za gradnju: I - Povoljni tereni - minimalna ulaganja u pripremu terena za gradnju. II - Uslovno povoljni tereni - zahtevaju primenu meliorativnih mera sanacije terena u cilju realizacije planiranih sadraja. Obaranja visokog nivoa podzemne vode, zatite tankova od hidrodinamikog potiska. Priprema terena za planiranu gradnju zahteva poveanje trokova izgradnje planiranih pumpi za oko 20% od investicione vrednosti planiranih sadraja. III - Nepovoljni tereni - zahtevaju prethodno ureenje terena, nasipanje, izrada drenanog sistema, sanaciju i primenu meliorativnih mera, u smislu poboljanja stabilnosti padina i obezbeenja objekata na njima. Izgradnja planiranih sadraja zahteva poveanje trokova izgradnje za oko 35% od investicione izgradnje objekata. IV - Izrazito nepovoljni tereni - Ukoliko i ovi delovi terena moraju biti ukljueni za urbanizaciju treba raunati na obimne i sloene sanacione mere, koje mogu zahtevati pripremu lokacije za gradnju koja trokove moe poveati i do 80%, s tim da u nekim sluajevima planirane sanacije mogu ostati i bez rezultata.

V1. PRAVILA IZGRADNJE I UREENJA SSGV1.1. Opta pravila izgradnje- Pravila data ovi planom primenjuju se za izgradnju svih SSG koje su namenjene javnom korienju. Za izgradnju SSG za potrebe internog korienja (za obavljanje sopstvene delatnosti) primenjuju se vaei tehniki i zakonski propisi iz ove oblasti. - Stanice za snabdevanje gorivom ne smeju ugroziti javne objekte i komplekse i ne mogu se graditi u okviru javnih povrina. Izuzetak od ovog pravila su SSG Zmaj 1, JN 045 i Zmaj 2, JN 003 koje su

prema Nacrtu PDR privredne zone "Autoput" planirane u okviru putnog pojasa, odnosno na javnom graevinskom zemljitu. - Stanice za snabdevanje gorivom se ne mogu planirati u uoj zoni sanitarne zatite vodoizvorita. U ovoj zoni se mogu realizovati samo stanice za snabdevanje gorivom ako su planirane i njihova lokacija je precizno definisana nekim ranijim planskim dokumentom koji je na snazi (primer, stanice Jakovo 1 i Jakovo 2, prema Prostornom planu podruja infrastrukturnog koridora auto-puta E-75, deonica Beograd-Ni, "Slubeni glasnik RS", broj 69/2003). Nove stanice prema uslovima ovog plana u u uoj zoni sanitarne zatite vodoizvorita nije mogue planirati. - Stanice za snabdevanje gorivom ne smeju ugroziti funkcionisanje bilo kojeg vida saobraaja i ni na koji nain ne sme se ugroziti funkcionisanje susednih objekata. - Izgradnja novih stanica za snabdevanje tenim gorivom kao i rekonstrukcija, dogradnja ili adaptacija postojeih stanica mora se raditi u skladu sa Pravilima ovog plana. Izuzetak od ovog pravila predstavlja pravilo da veliina kompleksa postojeih stanica za snabdevanje gorivom koji su vei od veliine kompleksa datih u pravilima ovog plana za taj tip stanice, ne moraju se prilagoavati veliini kompleksa datih ovim PGR, ali se ne smeju uveavati. - Ukoliko se SSG nalazi u povrinama za koje je prema GP Beograda do 2021, potrebno usklaivanje postojeih namena sa posebnim propisima, SSG se tretira kao uslovno povoljna dok se posebnim studijama i istraivanjima ne preciziraju uslovi korienja i izgradnje na tom podruju. - Rekonstrukcija i izgradnja stanica za snabdevanje gorivom mora biti uraena u skladu sa: 1. Pravilnikom o izgradnji postrojenja za zapaljive tenosti i o uskladitavanju i pretakanju zapaljivih tenosti ("Slubeni list SFRJ", broj 20/71), 2. Pravilnikom o izgradnji postrojenja za TNG i o pretakanju i uskladitenju TNG-a ("Slubeni list SFRJ", br. 24/71, 26/71), 3. Pravilnikom o izgradnji postrojenja za zapaljive tenosti i o uskladitenju i pretakanju zapaljivih tenosti ("Slubeni list SFRJ" broj 20/71). - U zoni K2 nije mogua izgradnja novih stanica za snabdevanje gorivom, kao samostalnih objekata odnosno kompleksa. Stanice u ovoj zoni se mogu graditi samo u sklopu javnih garaa ili drugih objekata kompatibilne namene uz za to propisane Zakonske i tehnike odredbe. - Za sve lokacije u postupku rekonstrukcije, adaptacije ili nove izgradnje neophodna je saradnja sa MUP-om - Upravom Protivpoarne policije i pribavljanje saglasnosti na lokaciju. - Urbanistiki parametri: 1. Ukupno definisani urbanistiki parametri u kompleksu SSG (stepen zauzetosti, indeks izgraenosti, spratnost i visina objekata) ne mogu biti vei od parametara koji su definisani za odreeni tip stanice u tabeli: Posebna pravila izgradnje, koja je sastavni deo ovog PGR. 2. Stepen zauzetosti predstavlja kolinik povrine horizontalne projekcije nadzemnog gabarita objekata u kompleksu i povrine kompleksa stanice za snabdevanje gorivom i dat je u procentima. Nadstrenica, podzemna izgradnja i saobraajne povrine u kompleksu ne ulaze u obraun stepena zauzetosti.

3. U sluaju rekonstrukcije, dogradnje, nadgradnje postojeih SSG, kada su postojei urbanistiki parametri u kompleksu vei od maksimalne vrednosti za taj tip stanice za snabdevanje gorivom, zadravaju se postojei urbanistiki parametri, bez mogunosti uveanja. U sluaju da se na lokaciji gradi nova SSG, moraju se potovati pravila ovog plana. 4. Indeks izgraenosti predstavlja kolinik BRGP svih objekata u okviru kompleksa SSG i povrine kompleksa. U obraun indeksa izgraenosti ne ulaze podzemne etae, rezervoarski prostor, podzemne garae kao i prostor ispod nadstrenice nad toionim mestima. 5. Indeks izgraenosti u ovom planu dat je za svaki tip stanice u tabeli: Posebna pravila izgradnje, a u zavisnosti od zone u kojoj se stanica nalazi ili je planirana. 6. Maksimalna spratnost objekata u okviru kompleksa stanica za snabdevanje gorivom je data za svaki pojedini tip stanice u tabeli: Posebna pravila izgradnje. Objekat SSG ne sme ni jednim svojim delom biti vii od navedenih vrednosti. 7. Visina objekata se rauna od kote platoa ispred objekta stanice i mereno u svakoj taki du platoa ne sme biti vea od maksimalne visine planirane za taj tip SSG. 8. Visina nadstrenice mora biti dimenzionisana u skladu sa tehnolokim procesom u kompleksu, ali ne vie od 6 m, ukljuujui konstrukciju. - Pravila za rekonstrukciju i adaptaciju postojeih stanica za snabdevanje gorivom u potpunosti se poklapaju sa optim i posebnim pravilima i uslovima za izgradnju stanica za snabdevanje gorivom koja su data ovim planom. Ukoliko su indeks izgraenosti, stepen zauzetosti, spratnost i visina objekata u postojeim kompleksima SSG vei od datih ovim PGR-om, mogue je vriti samo investiciono odravanje objekata, bez mogunosti poveanja kapaciteta. Dozvoljeno je vriti prenamenu objekata u skladu sa pravilima ovog plana. Ukoliko se na lokaciji postojee SSG gradi u potpunosti nova SSG, vae pravila ovog PGR. - Nije dozvoljena izgradnja objekata u okviru kompleksa stanice na regulacionoj liniji. Svi objekti SSG (nadstrenica, rezervoari, zgrade i dr.) ni jednim svojim graevinskim elementom, nadzemnim ili podzemnim, ne smeju da preu regulacionu liniju. Sva izgradnja u kompleksu mora biti u granicama ovim PGR-om definisanih graevinskih linija, osim saobraajnih, slobodnih i zelenih povrina. Udaljenje graevinske od regulacione linije zavisi od ranga saobraajnice uz koje se kompleks nalazi i iznosi: 1. min. 5 metara za objekte uz ulice prvog i drugog reda kao i sekundarnu ulinu mreu, ali je nadstrenicu mogue postaviti na udaljenju min. 2 m od regulacione linije 2. min. 7 metara za magistralne saobraajnice, ali je nadstrenicu mogue postaviti na udaljenju min. 3,5 m od regulacione linije 3. min. 10 metara za autoput ali je nadstrenicu mogue postaviti na udaljenju min. 5 m od regulacione linije.

Ova udaljenja su data kao minimalna i mogu se poveavati u skladu sa ekolokim, protivpoarnim propisima i potrebom uklapanja u neposredno okruenje. Podzemne graevinske linije se poklapaju sa nadzemnim graevinskim linijama. Arhitektonsko oblikovanje objekata mora zadovoljiti sledee uslove: 1. Arhitektonski izraz kako pojedinanih objekata tako i kompleksa u celini mora biti u skladu sa namenom, karakterom i vremenom u kome objekat/kompleks nastaje i savremenim tendencijama u projektovanju i izgradnji ovih objekata. 2. Savremenim arhitektonskim formama, atraktivnim elementima oblikovanja, primenom novih konstruktivnih sistema i kvalitetnih materijala primenljivih za izgradnju ove vrste objekata, kao i uvoenjem odmerenih elemenata urbanog dizajna, treba doprineti formiranju novog vizuelnog identiteta ovih kompleksa. 3. Projektovanjem posebnih rampi i prilaza neophodno je omoguiti prilaz hendikepiranim osobama. 4. Obavezno je projektovanje ravnih krovnih ravni na objektima, dok nadstrenice mogu biti poseban oblikovni element sa ulogom umerenog akcenta u kompleksu. 5. Arhitektonska reenja moraju biti takva da funkcionalno i estetski ne ugroavaju susedne objekte, odnosno potrebno je adekvatno i neagresivno uklapanje kompleksa u okruenje. 6. U sluaju kada je dozvoljena izgradnja vie objekata na parceli potrebno je formirati kompleks kao jedinstvenu funkcionalno-estetsku celinu sastavljenu od vie pojedinanih objekata i elemenata parternog i pejsanog ureenja, parking prostora, urbanog mobilijara i vizuelnih komunikacija. 7. Nije dozvoljeno formiranje ispusta na fasadi. 8. Svi objekti treba da budu svedenih linija, bez primene materijala uobiajenih u stambenoj izgradnji (opeka, crep, klasina stolarija). 9. Dozvoljeno je postavljanje reklamnih obeleja do visine od maks. 10 m, uz uslov da ne ugroavaju funkcionisanje SSG i neposrednog okruenja (odvijanje saobraaja, sagledavanje i sl.). - Pravila za pratee sadraje u kompleksu SSG: 1. U kompleksu/objektu SSG mogue je uvoenje prateih sadraja u zavisnosti od tipa stanice i zone u kojoj se nalazi, kako je definisano u Tabeli: Posebna pravila izgradnje. 2. Pratei sadraji SSG su svrstani u etiri kategorije: A. servisni (vulkanizer, automehaniar, autoelektriar, lep sluba), B. autotrgovina (auto-delovi, auto-kozmetika), delatnosti/usluge (autoperionica, trgovina na malo, prostor za kancelarijsko poslovanje, infopunkt, V. rentakar, turist biro, bankarske/potanske usluge, kafe, restoran), G. ugostiteljstvo/turizam (kafe, restoran, motel, auto-salon, showroom). 3. Pratee sadraje SSG je mogue organizovati na dva naina:

a) u novom, nezavisnom objektu koji je izgraen izvan zona zatite propisanih protivpoarnim uslovljenostima - ovo se odnosi na autosalon, showroom, motel i prostor za kancelarijsko poslovanje, odnosno sadraje koji nisu neposredno vezani za osnovnu delatnost stanice. b) u samom objektu SSG - svi ostali pratei sadraji koji se mogu nai u kompleksu, u skladu sa datim grupama i vaeim protivpoarnim propisima, mogu se nai u okviru objekta stanice. - Zelenilo na parcelama stanica za snabdevanje gorivom predstavlja integralni deo gradskog zelenog sistema. - Zelene povrine u kompleksu date su procentualno u odnosu na povrinu kompleksa stanice za svaki tip stanice i prikazane su u tabeli: Posebna pravila izgradnje. - Potreban broj parking mesta u kompleksu stanice odreuje se na osnovu vaeih normativa za parkiranje vozila i to: Delatnost Poslovanje Hotel, motel Restoran Trgovina Izlobeni prostor Zaposleni 1 parking mesto na 80 m BRGP 2-10 leajeva u zavisnosti od kategorije dva stola sa po etiri stolice 50 m prodajnog prostora 80 m BRGP izlobenog prostora svaka tri zaposlena2 2 2

- Nije predvieno ograivanje kompleksa SSG, osim u skladu sa bezbedonosnim i sigurnosnim uslovljenostima. - Za postojee stanice koje se ukidaju, do ukidanja, dozvoljeno je vriti investiciono odravanje u cilju poboljanja uslova rada i tehnolokih procesa, bez mogunosti promene gabarita objekta i kapaciteta u kompleksu. - Dozvoljava se fazna realizacija kompleksa za SSG tipa gradska i vangradska, na osnovu jedinstvenog Idejnog projekta izraenog za kompleks u celini koji e biti verifikovan od strane Komisije za planove Skuptine grada Beograda i koji e jasno definisati faze realizacije sa aspekta prostornog i arhitektonskog reenja kompleksa. Obavezno je da prva faza realizacije sadri objekte i postrojenja vezane za osnovnu delatnost u kompleksu, odnosno SSG. Fazna izgradnja podrazumeva da se za svaku pojedinanu fazu moraju obezbediti potrebe mirujueg saobraaja i zelenih povrina (proporcionalno obuhvaenoj povrini), prema datim normativima u ovom PGR. - Evakuacija otpada i prikljuivanje na komunalnu infrastrukturu e se vriti u skladu sa uslovima nadlenih institucija.

V1.2. Posebna pravila izgradnje - tabelarni prikazPosebnim pravilima definisana je izgradnja SSG u odnosu na tip stanice kome pripada. Posebna pravila izgradnje primenjuju se zajedno sa optim pravilima izgradnje koja su data ovim PGR. Tabela: Posebna pravila izgradnje TIP STANICE Mala NaseljskoGradska Vangradska

Pravila i uslovi izgradnje u kompleksu K2 Povrina 1. parcele u zoni (m )2

gradska 250 do 400 250 do 500 300 do 500 300 do 600 12 B B B,V B,V ne ne da da da /

gradska / >1200 do 2000 >1500 do 2500 >1500 do 3000 20 / B,V A,B,V A,B,V,G da da da da da / / do 3500 do 5000 35 / / A,B,V,G A,B,V,G da da da da ne

CZ KIP PZ

>500 do 1200 >500 do 1500 >600 do 1500 15 / B,V A,B,V A,B,V ne da da da da

2. Min. irina fronta parcele (m) K2 Pratei sadraji CZ SSG u 3. zavisnosti od KIP zone PZ Mogunosti izgradnje tipa stanice u 4. zavisnosti od ranga saobraajnice autoput magistrala I rang II rang sekundarna mrea autoput

/

/ razdelno ostrvo / ulivno-izlivne trake razdelno ostrvo razdelno ostrvo

pristupna pristupna saobraajnic saobraajnica/ ulivnoa/ ulivnoizlivne trake izlivne trake pristupna pristupna saobraajnic saobraajnica/ ulivnoa/ ulivnoizlivne trake izlivne trake pristupna pristupna saobraajnic saobraajnica/ ulivnoa/ ulivnoizlivne trake izlivne trake razdelno ostrvo razdelno ostrvo

magistrala Pristup kompleksu u zavisnosti od 5. ranga saobraajnice sa koje se pristupa

/

I rang

razdelno ostrvo razdelno ostrvo

II rang

sekundarna mrea

razdelno ostrvo, proirenje ili razdelno posebna ostrvo traka u regulaciji ulice / /

razdelno ostrvo

/

6. Pribavljanje autoput posebnih uslova u zavisnosti od ranga saobraajnice

Uslovi JP Uslovi JP Putevi Srbije, Putevi Srbije, Akt o prikljuenju Akt o nadlenog ministarstva prikljuenju nadlenog ministarstva

magistrala

/

/

Uslovi JP Putevi Srbije, Uslovi JP Putevi Srbije, Akt o Akt o prikljuenju prikljuenju nadlenog ministarstva nadlenog ministarstva Uslovi JP Putevi Srbije, Uslovi JP Putevi Srbije, Akt o Akt o prikljuenju prikljuenju nadlenog ministarstva nadlenog ministarstva / / / /

I rang

/

/

II rang sekundarna mrea Poloaj objekta na 7. parceli/kompleksu

/ /

/ /

slobodnostoj slobodnostoj slobodnostoj slobodnostojei objekti ei objekti u ei objekat ei objekat u kompleksu kompleksu za objekte vie od 6m, min. 1/2 min. 1/2 min. 1/2 za objekte vie od 6m, maks. visine visine visine min. 1/2 visine objekta, objekta, a ne objekta, a ne objekta, za za objekte visine do manje od manje od 3m objekte visine 6m, min. 3m. 2,5m do 6m, min. 3m. za objekte vie od 6m, min. 1/2 min. 1/2 min. 1/2 za objekte vie od 6m, maks. visine visine visine min. 1/2 visine objekta, objekta, a ne objekta, a ne objekta, za za objekte visine do manje od manje od 3m objekte visine 6m, min. 3m. 2,5m do 6m, min. 3m. 0.20 0.20 0.20 0.20 20 / 0.25 0.25 0.25 25 / 0.30 0.30 0.30 30 / 0.4 0.4 0.4 40 P+1, odnosno 8 metara Min. 15%

bona Udaljenje objekta od 8. granica parcele/komplek sa zadnja

Maks. indeks izgraenosti u 9. zavisnosti od zone

K2 CZ KIP PZ

10 Maks. stepen zauzetosti (%) .

P, odnosno 11 Maks. spratnost / visina objekta maks. 5 . metara Nezastrte zelene povrine u 12 kompleksu - bez podzemne . izgradnje (%) 13 Izgradnja vie objekata na . parceli Min. 10% nije dozvoljeno

P+1, P, odnosno 5 odnosno 8 metara metara Min. 10% nije dozvoljeno Min. 12%

za zone KIP i dozvoljeno PZ, je dozvoljeno je formiranje

formiranje kompleksa kao jedinstvene funkcionalnoestetske celine sastavljene od vie pojedinanih objekata u sluaju da ne minimalno postoje otvori / rastojanje na objektima izmeu objekata 14 u sluaju da u sluaju . izgradnje vie postoje otvori na / objekata u objektu/objekti kompleksu ma / 3m

kompleksa kao jedinstvene funkcionaln o-estetske celine sastavljene od vie pojedinani h objekata 3m

/

6m

6m

G1. SPROVOENJE PLANA- Za stanice za koje je u toku izrada Urbanistikog projekta, a koje su potvrene ovim Planom, mogu je dalji nastavak rada na urbanistikom projektu u skladu sa odlukom nadlenog sekretarijata i zakonom definisanom procedurom izrade i usvajanja. - Za sve lokacije koje se nalaze ili se planiraju u skladu sa pravilima ovog plana u zoni K2 i centralnoj zoni propisuje se obavezna izrada plana detaljne regulacije koji e obuhvatiti minimalno jedan pripadajui blok ili naknadno definisanu prostorno-funkcionalnu celinu. - Za Planove detaljne regulacije koje e se raditi za pojedine postojee lokacije SSG Odluka o pristupanju izradi donosi se na osnovu ovog plana.

G1.1. Matrica kompatibilnostiStanice za snabdevanje gorivom se mogu svrstati u pratee sadraje saobraajnica, trgovinske, komercijalne, privredne pa i komunalne sadraje. U skladu sa navedenim razvoj delatnosti ove vrste mogue je planirati u okviru svih namena koje su pod odreenim uslovima kompatibilne sa delatnou koja se obavlja na stanici za snabdevanje gorivom. Veza stanice za snabdevanje tenim gorivom kao odreenog sadraja u prostoru i namene u kojoj se stanica nalazi ili se moe planirati data je preko matrice kompatibilnosti. Matrica kompatibilnosti definie odnos namene u svakoj pojedinoj zoni i kategorije stanice. Stanica za snabdevanje gorivom moe biti kompatibilna, uslovno kompatibilna ili nekompatibilna sa planiranim namenama u prostoru. Stanice za snabdevanje gorivom ne mogu ni na koji nain ugroziti javni interes i ne mogu se nai: - na postojeim ili planiranim saobraajnim ili infrastrukturnim koridorima;

- u prostoru ue zone sanitarne zatite vodoizvorita; - u prostoru zelenih povrina (zatiena i evidentirana prirodna dobra, javne parkovske povrine, skverovi, drvoredi, zeleni koridori, ume). Postojee stanice za snabdevanje gorivom koje se nalaze u okviru zelenih povrina mogu se zadrati na postojeoj lokaciji bez mogunosti uveanja kompleksa, ukoliko ispunjavaju i sve druge predviene kriterijume i tehnike normative. Nove stanice se ne mogu planirati na lokacijama koje su u zoni zelenih povrina, osim u perifernoj i zoni kontinualno izgraenog prostora i to iskljuivo neposredno uz saobraajnice, a u skladu sa vaeom zakonskom regulativom, uslovima datim u matrici kompatibilnosti i uslovljenostima JKP "Zelenilo - Beograd" a po potrebi i sa Gradskom komisijom za valorizaciju, kompenzaciju i procenu vrednosti vegetacije. Ukoliko stanica za snabdevanje gorivom trajno prestane sa radom, pripadajui kompleks se moe transformisati samo u zelenu povrinu tipa uz koju se stanica nalazi: - u okviru kulturno - istorijskog dobra; - stanica za snabdevanje tenim gorivom se ne moe nai na parceli kulturnog dobra, dok je za mogunost lociranja stanice u neposrednom okruenju kulturnog dobra potrebno miljenje nadlene slube za zatitu spomenika kulture. Ukoliko je stanica za snabdevanje tenim gorivom kompatibilna ili uslovno kompatibilna sa planiranom namenom u prostoru, a prema datoj matrici kompatibilnosti, prelazi se na mikrolokacijsko vrednovanje. Lokacija/zona Mala gradska stanica Stambeno tkivo Privredne zone Komerc. zone i Gradski centri Javni objekti i kompleksi Zona kruga dvojke K2 Sportski obj. i kompleksi Zelene povrine Poljopr. povr. Komunalne i infrastrukture povrine Saobraajne povrine i terminali Centralna zona Stambeno tkivo Privredne zone Komerc. zone i Gradski centri Naseljsko gradska stanica Gradska stanica X Stambeno tkivo X O Privredne zone O U2 X Komerc. zone i Gradski centri Javni objekti i kompleksi Sportski obj. i kompleksi O O U2 X Vangradska stanica

O Stambeno tkivo O Privredne zone O U2 U3 Komerc. zone i Gradski centri Javni objekti i kompleksi Sportski obj. i kompleksi

O Zelene povrine O Zelene povrine X --- Poljopr. povr. Komunalne i U1 infrastrukture povrine Saobraajne O povrine i terminali O Stambeno tkivo O Privredne zone O Komerc. zone i Gradski centri --- Poljopr. povr. Komunalne i U1 infrastrukture povrine Saobraajne O povrine i terminali O Privredne zone X Komerc. zone i Gradski centri --U1

U4

X Stambeno tkivo X O X

Javni objekti i kompleksi Sportski obj. i kompleksi Zelene povrine Poljopr. povr. Komunalne i infrastrukture povrine Saobraajne povrine i terminali Stambeno tkivo Privredne zone Komerc. zone i Gradski centri Javni objekti i kompleksi

U2 O

Javni objekti i kompleksi Sportski obj. i kompleksi

X X

Javni objekti i kompleksi Sportski obj. i kompleksi

X X

O Zelene povrine O Zelene povrine U7 --- Poljopr. povr. Komunalne i U1 infrastrukture povrine Saobraajne O povrine i terminali O Stambeno tkivo O Privredne zone O U2 Komerc. zone i Gradski centri Javni objekti i kompleksi --- Poljopr. povr. Komunalne i O infrastrukture povrine Saobraajne O povrine i terminali O Privredne zone O U2 Komerc. zone i Gradski centri Javni objekti i kompleksi --O

O

O Stambeno tkivo U5 Stambeno tkivo U5 O Privredne zone O X O Komerc. zone i U6 Gradski centri Javni objekti i kompleksi X

Sportski obj. i Sportski obj. i Sportski obj. i Sportski obj. i Zona kontinualno U10 U10 X X kompleksi kompleksi kompleksi kompleksi izgraenog Zelene povrine O Zelene povrine O Zelene povrine U7 Zelene povrine U7 podruja KIP Poljopr. povr. O Poljopr. povr. O Poljopr. povr. O Poljopr. povr. O Komunalne i infrastrukture povrine Saobraajne povrine i terminali Stambeno tkivo Privredne zone Komerc. zone i Gradski centri Javni objekti i kompleksi Periferna zona Sportski obj. i kompleksi Zelene povrine Poljopr. povr. Komunalne i infrastrukture povrine Saobraajne povrine i terminali Komunalne i O infrastrukture povrine Saobraajne O povrine i terminali O Stambeno tkivo O Privredne zone O U2 Komerc. zone i Gradski centri Javni objekti i kompleksi Komunalne i U1 infrastrukture povrine Saobraajne O povrine i terminali O Privredne zone O U2 U10 Komunalne i X infrastrukture povrine Saobraajne U8 povrine i terminali O Privredne zone X

U8

O Stambeno tkivo U5 Stambeno tkivo U5 O Komerc. zone i Komerc. zone i U6 U6 Gradski centri Gradski centri Javni objekti i kompleksi Sportski obj. i kompleksi X X Javni objekti i kompleksi Sportski obj. i kompleksi X X

U9, Sportski obj. i U10 kompleksi O Poljopr. povr. Komunalne i U1 infrastrukture povrine Saobraajne O povrine i terminali

O Zelene povrine O Zelene povrine U7 Zelene povrine U7 O Poljopr. povr. Komunalne i U1 infrastrukture povrine Saobraajne O povrine i terminali O Poljopr. povr. Komunalne i U1 infrastrukture povrine Saobraajne U8 povrine i terminali O U1

U8

Matrica kompatibilnosti SSTG sa dominantnim namenama u okruenju

O X U ---

kompatibilno nekompatibilno uslovno kompatibilno namena nije zastupljena u zoni

Uslovna kompatibilnost podrazumeva: U1 - Iskljuivo za interne potrebe komunalnih slubi u okviru pripadajueg kompleksa. Nije za komercijalne svrhe. U2 - Iskljuivo za interne potrebe, javnih organa i slubi (MUP, vojska, vatrogasna sluba), osim za namene tipa kolstvo, zdravstvo, socijalna i deija zatita, obrazovanje u kojima nije dozvoljeno lociranje stanica. U3 - U funkciji sportskog sadraja (marine, jahting servisi) ukljuujui i stanice za snabdevanje gorivom na vodi. U5 - SSG mora imati zatitnu zonu, zeleni pojas ili slobodan prostor izmeu kompleksa i stambenih objekata u okruenju (minimum tri metra ili vie, u zavisnosti od uslovljenosti bilo kog vida zatite). U6 - U okviru kompleksa trgovinskih centara, na dominantnim saobraajnim pravcima, ako za to postoje prostorne mogunosti i ako je sadraje SSG mogue uklopiti u okolne sadraje. U7 - Ako nisu u prostoru koji ima status bilo koje vrste zatite (prirodnog ili kulturno-istorijskog dobra). Poeljno je da su uz zone izletita i rekreativne povrine, na propisanoj distanci uz potovanje svih mera zatite. U8 - Ako postoje prostorne mogunosti (putni pojas, veliki terminali, parkinzi) za internu i komercijalnu upotrebu. U9 - U funkciji manjih i veih sportskih kompleksa (karting staze, auto-moto sport, aerodromi). U10 - samo na rubu zone uz magistralne i saobraajnice I reda.

G1.2. Vrednovanje postojeih lokacija stanica za snabdevanje gorivomMreu postojeih stanica za snabdevanje tenim gorivom sainjavaju: stanice za snabdevanje tenim gorivom koje su u funkciji kao i stanice za snabdevanje tenim gorivom koje su u postupku pribavljanja i izrade urbanistike ili tehnike dokumentacije. Sve postojee stanice za snabdevanje tenim gorivom su u odnosu na domet u opsluzi, poziciju u gradskom tkivu, veliinu kompleksa i sadraje kao i saobraajnicu uz koju se nalaze svrstane su u etiri tipa: - male gradske stanice, - naseljsko gradske stanice, - gradske stanice, - vangradske stanice.

Povoljnost lokacija stanica za snabdevanje gorivom u mrei postojeeg stanja vrednovana je sa aspekta uticaja na javni interes i namenama datim u matrici kompatibilnosti.

Mikrolokacijski kriterijumiSaobraajni kriterijumi: - udaljenje od raskrsnice - dat je kao rastojanje ulaza/izlaza u zavisnosti od ranga saobraajnice: sekundarna mrea 10-15 m ulica I reda 15-20 m magistrala 20-30 m raskrsnica u nivo na putu van naseljenog mesta min. 250 m

Slika 2. Udaljenje ulaza-izlaza kompleksa SSG od raskrsnice magistralne saobraajnice i ulice I reda

Slika 3. Udaljenje ulaza-izlaza kompleksa SSG od raskrsnice magistralne saobraajnice i ulice II reda

Slika 4. Udaljenje ulaza-izlaza kompleksa SSG od raskrsnice ulica I i II reda

Slika 5. Udaljenje ulaza-izlaza kompleksa SSG od raskrsnica u nivou van naseljenog mesta - Mogunost formiranja razdelnog ostrva, kao granice javne saobraajne povrine i kompleksa SSG min 50 cm - Mogunost formiranja dovoljnog broja parking mesta unutar kompleksa SSG - Udaljenje objekata unutar kompleksa od koloseka za parnu vuu.

Urbanistiko-arhitektonski kriterijumi- Okruenje stanice - podrazumeva detaljno sagledavanje objekata i mogueg konflikta izmeu kompleksa SSG i postojeih ili planiranih objekata bez obzira na kompatibilnost namena. - Kriterijumom vezanim za uklopljenost u prostor vrednovana je ukupna uklopivost stanice za snabdevanje gorivom sa aspekta dispozicije stanice, pristupa i sagledivosti, formirne horizontalne i vertikalne regulacije. - Udaljenje od kulturnih dobara - podrazumeva mogui uticaj na kulturno dobro u okruenju a u skladu sa stavovima Zavoda za zatitu spomenika kulture grada Beograda. - Ovim kriterijumom se sagledava mogunost da se stanica za snabdevanje gorivom transformie u neku drugu namenu u skladu sa pravilima i namenama u okruenju. Ukoliko postoje mogunosti transformacije namene SSG, to zahteva posebnu Analizu mogunosti i ogranienja.

Inenjersko-geoloki kriterijumi- Nivo podzemnih voda - Litoloki sastav tla - Seizmika tla - Geoloka priprema lokacije za planiranu namenu. Detaljan opis kriterijuma dat je u poglavlju B5.1. Inenjersko-geoloke uslovljenosti.

Zatita ivotne sredine

- Udaljenje objekata van kompleksa od objekata i postrojenja u okviru kompleksa SSG podrazumeva mogunosti potovanja protivpoarnih zona i ostalih Zakonom definisanih mera. - Ovim kriterijumom se definie odnos stanice prema kategoriji zatienih i evidentiranih prirodnih dobara od strane Zavoda za zatitu prirode Srbije, ali i prema fiksnim elementima zelenila. - Mikroklimatski karakteristike lokacija su analizirane preko konfiguracije terena, izloenosti vetru i meusobnom odnosu stanica i objekata u okruenju. - Postojenje Analize uticaja SSG na ivotnu sredinu.

Infrastrukturne uslovljenosti- Svi infrastrukturni sistemi su tretirani dvojako i kao mera opremljenosti lokacije i kao mera ogranienja realizacije objekata i sistema u okviru kompleksa. Detaljan opis ovih kriterijuma dat je u poglavlju B3.1. Kriterijumi Saobraajni Udaljenje od raskrsnice Razdelno ostrvo Parkiranje u kompleksu Udaljenje od el. koloseka Urbanistiko-arhitektonski Okruenje stanice Uklapanje stanice i prateih sad. u postojee okruenje Udaljenje od kulturnih dobara Mogunost transformacije Inenjersko-geoloki Nivo podzemnih voda Litoloki sastav tla Seizmika tla Geoloka priprema lokacije Zatita ivotne sredine Udaljenje objekata van kompleksa Odnos prema zatienim prirodnim zonama Mikroklimatski uslovi Analiza uticaja na ivotnu sredinu Infrastruktura Vodovod Kanalizacija Elektromrea i TT mrea Toplovodna mrea Gasovodna mrea Povoljno (5) Uslovno Nepovoljno povoljno (3) (1) Suma

Svaka pojedinana lokacija koja se nalazi u grupi lokacija koje pripadaju mrei postojeeg stanja vrednovana je, i sa tog aspekta svrstana u grupu nepovoljnih, uslovno povoljnih ili povoljnih sa aspekta mikrolokacijskih kriterijuma. U skladu sa navedenim formirana je skala ocena kako bi se i sa aspekta mikrolokacije definisao status lokacije u mrei.

Sve lokacije koje se prema ocenama nalaze u delu Uslovno povoljno i Povoljno svrstavaju se u mreu lokacija postojeeg stanja koje se zadravaju. Za lokacije koje se nalaze u grupi uslovno povoljno, uslovi povoljnosti e biti dati kroz izradu urbanistike dokumentacije (urbanistiki uslovi, urbanistiki projekat ili PDR). Ovaj sistem vrednovanja bie primenjivan i na svaku novu lokaciju koja u svojstvu predloga bude data kao mogua za realizaciju stanice za snabdevanje gorivom.

G1.3. Nain daljeg sprovoenja postojeih lokacija SSGNakon makrolokacijskog i mikrolokacijskog vrednovanja lokacija postojeeg stanja formirana je mrea lokacija SSG. Nain daljeg sprovoenja mree koje sainjavaju sve lokacije koje zadovoljavaju navedene kriterijume se vri u skladu sa predlogom ovog plana koji je dat za svaku lokaciju posebno u katalokom listu. Prema ovom planu nije mogue direktno sprovoenje, ve samo kroz izradu PDR-a ili urbanistikim projektom. Posebnu grupaciju lokacija sainjavaju lokacije iji status e biti poznat nakon izrade planova detaljne regulacije ija je izrada u toku ili za koje e se na osnovu ovog plana donositi odluke o izradi. Sve postojee lokacije, rekonstrukciju, izgradnju, dogradnju ili bilo kakvu intervenciju u prostoru moraju izvoditi u skladu sa Pravilima izgradnje stanica ovog plana. Za postojee lokacije koje imaju formirane graevinske parcele, mogue je pojedinane intervencije u okviru kompleksa sprovoditi na osnovu izvoda iz ovog plana ili izradom urbanistikog projekta. Takoe, SSG za koje je planirana izrada plana detaljne regulacije mogue je sprovoditi na osnovu izvoda iz ovog plana, samo ukoliko se u meuvremenu javno graevinsko zemljite (pristupna saobraajnica i dr.) definie drugim urbanistikim planom i bude mogue formiranje graevinske parcele za izgradnju kompleksa SSG. U sluaju kada je planski osnov za sprovoenje vaei plan (RP, DUP ili PDR) urbanistiki parametri i pravila graenja se preuzimaju iz vaeeg plana i sprovoenje vri Aktom ili Izvodom u skladu sa zakonskim odredbama. U sluaju kada nema dovoljno elemenata za sprovoenje u vaeem

prethodno donetom planu, pravila izgradnje i urbanistiki parametri se preuzimaju iz Plana generalne regulacije mree stanica za snabdevanje gorivom. Svi zahtevi vezani za pokretanje postupka izrade urbanistike dokumentacije u sklopu rekonstrukcije, izgradnje ili adaptacije objekata i postrojenja u okviru postojeih stanica za snabdevanje tenim gorivom podnose se preko nadlenog Sekretarijata za urbanizam i graevinske poslove grada Beograda.

G1.4. Nain daljeg sprovoenja za nove lokacije SSGZahtevi za realizaciju novih stanica za snabdevanje gorivom na novim lokacijama podnose se preko nadlenih gradskih odnosno optinskih organa uprave zaduenih za poslove urbanizma. Zahtev za uvid u plan treba da sadri aurnu kopiju plana u odgovarajuoj razmeri overenu od strane Republikog geodetskog zavoda sa ucrtanom decimetarskom mreom, kao i tanu povrinu katastarskih parcela koje treba da formiraju budui kompleks stanice. Potom nadleni Sekretarijat za urbanizam i graevinske poslove grada Beograda pristupa makrolokacijskom vrednovanju, i to: - odnos prema vaeoj planskoj dokumentaciji, - odnos prema namenama datim u matrici kompatibilnosti, kao i - odnos prema javnim namenama i povrinama. Na zahtev nadlenog organa uprave zaduenog za poslove urbanizma sprovodi se i mikrolokacijsko vrednovanje. Proveru minimalnog stepena valjanosti svake nove lokacije u skladu sa kriterijumima za mikrolokacijsko vrednovanje i usvojenim programom obavlja JUP Urbanistiki zavod Beograda.

Nakon mikrolokacijskog vrednovanja formira se Kataloki list lokacije koji se dostavlja nadlenom organu uprave za poslove urbanizma (gradskom ili optinskom). Posle obavljenog mikrolokacijskog i makrolokacijskog vrednovanja nadleni organ uprave za poslove urbanizma izdaje uvid u plan sa mogunostima realizacije stanice za snabdevanje gorivom na traenoj lokaciji i nainom daljeg sprovoenja kroz izradu urbanistikog projekta ili plana detaljne regulacije. Sastavni deo ovog planu su i:

D.1 GRAFIKI PRILOZID1.1. Planirano korienje zemljita - GP Beograda 2021. sa mreom SSG R 1: 50.000 Planirani sistem snabdevanja vodom za pie - GP Beograda 2021. sa mreom SSG R 1: D1.2. 50.000 Planirani sistem kanalisanja atmosferskih i otpadnih voda - GP Beograda 2021. sa mreom D1.3. SSG R 1: 50.000 Planirani sistem snabdevanja elektrinom energijom - GP Beograda 2021. sa mreom SSG R 1: D1.4. 50.000 Planirani sistem snabdevanja toplotnom energijom i prirodnim gasom - GP Beograda 2021. sa D1.5. mreom SSG R 1: 50.000 D1.6. Planirane telekomunikacije - GP Beograda 2021. sa mreom SSG R 1: 50.000 D1.7. Plan namene prostora (RPAPP) sa mreom SSG R 1: 100.000 Plan mree naselja, funkcija, javnih slubi i infrastrukturnih sistema (RPAPP), mrea SSG R 1: D1.8. 100.000

.1 DOKUMENTACIJA1. Zahtevi nadlenim Institucijama i drugim organizacijama 2. Uslovi i saglasnosti JKP i drugih nadlenih organizacija i institucija 3. Odluka o izradi plana 4. Program za izradu plana 5. Reenje o pristupanju izradi strateke procene uticaja na ivotnu sredinu 6. Izvetaj o ueu zainteresovanih organa i organizacija i javnosti u javnom uvidu u Izvetaj o stratekoj proceni uticaja Plana generalne regulacije SSG na ivotnu sredinu 7. Reenje o saglasnosti na izvetaj o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu 8. Izvetaj o izvrenoj strunoj kontroli 9. Obrazloenje Sekretarijata za urbanizam i graevinske poslove 10. Izvetaj o javnom uvidu Knjiga 2: Kataloki listovi postojeih lokacija SSG Knjiga 3: Izvetaj o Stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu Ovaj plan generalne regulacije stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu grada Beograda".