VISOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA OBRAZOVANJE VASPITAA I TRENERA

SEMINARSKI RAD IZ DEJEG RAZVOJA KROZ IGRU

POKRETNE IGRE

STUDENT:PROFESOR:

Subotica, 2014

SADRAJ

1. UVOD32. TEORIJE IGRE43. KATEGORIJE DEIJE IGRE54. ZNAAJ IGRE ZA RAZVOJ DETETA65. POKRETNE IGRE86. METODSKA UPUSTVA PRI IZVOENJU POKRETNE IGRE107. NAPOMENE PRI VOENJU POKRETNE IGRE128. PRIMERI POKRETNIH IGARA139. ZAKLJUAK1610. LITERATURA17

1. UVOD

Igra je aktivnost koja najpotpunije ostvaruje psihofiziki razvoj deteta. Igra se po svojim osobenostima razlikuje od svih ostalih aktivnosti. Ona proizilazi iz unutranje potrebe deteta. Igru odlikuje spontana, slobodna i originalna aktivnost deteta.

Igru kao fenomen su izuavali mnogi psiholozi. Vigotski je imao sledei stav o igri: "Igra predstavlja zonu narednog razvitka deteta. U igri je dete uvek vie od svog prosenog uzrasta, za glavu vie od samog sebe. Igra u kondezovanom vidu sadri u sebi, kao u fokusu lupe, sve tendencije razvoja".

"Igra se moe definisati kao dobrovoljna i esto spontana aktivnost najrazvijenijih ivotinjskih organizama i oveka, kojoj nije svrha podmirivanje ivotnih potreba, ve rekreacija, uenje, troenje vika energije" rekao je Furlan o igri.

"Igra je voljna aktivnost koja se vri bez krajnjeg cilja i, u celini, sa uivanjem ilioekivanjem uivanja. (U izvesnim elementima u igri moe da se ne uiva)" (Ingli i Ingli, 1972).

Po Frojdu period detinjstva je period stalnih trauma. Detinjstvo je period igre, jer je to prema njemu, period neprekidnih trauma, a igra je jedino sredstvo da se putem ponavljanja savladaju oni teki doivljaji koji sa sobom nose te traume. Za njega je igra terapeutsko sredstvo protiv moguih neuroza.

Razvojnim psiholozima igra je privukla panju ne samo zato to je ona dominantna aktivnost deteta, ve zato to je povezana sa fizikim razvojem, razvojem intelekta, motiva, procenjivanjem vrednosti, emocionalnim razvojem i razvojem linih osobina. Igra doprinosi tome da u procesu socijalizacije deteta budu ravnomerno zastupljene aktivnosti ponavljanja obrazaca odraslih i njihovo menjanje, jer bi u suprotnom ponaanje bilo stereotipno ili haotino. Uei nametnute obrasce ponaanja dete ovladava postupcima koje e ponavljati. Meutim, uvodei u njih odreene promene dete razvija sopstveni odnos prema realnosti i uobliava svoju individualnost. 2. TEORIJE IGRE

Rane teorije prikazuju igru kao razonodu, rekreaciju, aktivnost u kojoj se troiviak energije (Spenser, iler). Meutim, ovakvo odreenje igrovne aktivnosti vie se odnosi na igru odraslih. Stenli Hol je pokuao da na igru primeni princip da je ontogeneza rekapitulacija filogeneze. Meutim, analiza igre uloga pokazuje da u njoj decaproigravaju aktivnosti i uloge osoba iz svoje okoline, a ne, za savremeni ivot, nekorisne delatnosti predaka.

Po teoriji K. Grosa igra, pre svega, predstavlja prvu pripremu za ozbiljan ivot.Gros smatra da ima isto toliko igara koliko ima i nagona. Gros i njegovi sledbenici u teoriju unose dopunu da dete u igri usavrava i fiksiranovosteene funkcije. Polazei od ove najoptije karakteristike Gros je naziva teorijomtreninga ili samovaspitanja.

Po Pijaeovom shvatanju sutina igre je asimilacija ili primat asimilacije nadakomodacijom. Pijae smatra da je detetu za njegovu afektivnu i intelektualnu ravnoteu neophodno da raspolae delom aktivnosti ija se motivacija ne sastoji u prilagoavanju stvarnosti, ve naprotiv, u asimilovanju te stvarnosti u sebe, bez prinuda i kazni. Pijae, dakle, igru izuava kao razvojni fenomen u sklopu opteg, a posebno kognitivnog razvoja.

3. KATEGORIJE DEIJE IGRE

Pijae razlikuje etiri kategorije deije igre, a to su: funkcionalna igra; simbolika igra; igra sa pravilima; konstrukcione igreFunkcionalna igra, ili igra vebe, je prvobitan oblik koji se javlja na senzomotornom nivou. Simbolika igra dostie svoj vrhunac izmeu 2-3 i 5-6 godine i ona je oblik reprezentacija u preoperacionom miljenju.Igra sa pravilima zamenjuje simboliku igru i ona napreduje u skladu sa socijalizacijom deteta. Igre sa pravilima se javljaju u un a izmeu 4. I 7. Godine i razvijaju se tokom itavog ivota. Ovo su igre sa senzomotornim kombinacijama (loptanje, trke), ili intelektualnim kombinacijama (karte, ah). U ovim igrama se takmie pojedinci, jer samo tada pravila imaju svoj smisao. Pravila su preuzeta od prethodnih generacija ili privremenim sporazumom.Uporedo sa simbolikom igrom razvijaju se konstrukcione igre koje un a poetku razvoja proete aludikim simbolizmom, ali kasnije tee da predstavljaju prave adaptacije ili reenja problema i zato ih tada i oznaavaju kao stvaralake igre.

4. ZNAAJ IGRE ZA RAZVOJ DETETA

Deija igra doprinosi razvoju psihofizikih funkcija, sposobnosti i znanja, stvara uslove za formiranje emocionalno stabilne, socijalizovane i kreativne linosti.Ponaanje deteta u igri moe da bude i indikator njegovog emocionalnog i intelektualnog razvoja. Dete kroz igru u velikoj meri razreava konflikte, projektuje svoju linost... Igra je takoe i neka vrsta vebanja sposobnosti deteta, izdrljivosti i ima funkciju pripreme za kasniji ivot. Igra utie na razvoj saznanja, emocionalni i socijalni razvoj kod deteta.

Povezanost igre sa socijalnim razvojem

Na razvoj saznanja utiu aktivnosti modanih hemisfera, deja igra, konkretna aktivnost... Na ovaj nain saznanje se proiruje po obimu i dubini. Od osnovnog znaaja za razvoj detetovog saznanja jeste njegov hod. On osamostaljuje dete, oslobaa ga od pomoi odraslih prilikom njegovih pokreta i istraivanja okoline. Hod proiruje domen deje orijentaciono - saznajne aktivnosti i sam njegov poetak prati intelektualni napredak.

Dete opaa predmete i dogaaje mnogo vie neralanjeno, difuzno i celovito, nego odrasli. Dete nije sposobno da pravi razlike izmeu fantazije i stvarnosti npr. komad drveta kojim se dete igra za njega moe biti vetica od koje se odjednom uplai, moe biti lutkica koju voli.

Povezanost igre sa emocionalnim razvojem

Oseanja su kod deteta najjaa. Ona ga podstiu na aktivnost i pomau mu u stvaranju prijatnih odnosa prema okolini. Oseanje deteta je uglavnom prisno, iskreno, ali preovlauje prijatno nestano raspoloenje, retko kad razdraljivo i tuno.

Za zdrav emotivni razvoj deteta od osnovnog znaaja je prijatna atmosfera u porodici, lepi odnosi izmeu lanova porodice, naroito odnosi ljubavi i potovanja meu roditeljima, a zatim i razumevanje razvoja samog deteta i igra. Ukoliko je vee poverenje, vie samostalnosti, inicijativnosti u detetu, utoliko u njemu ima vie ljubavi i radosti, a ukoliko ima manje svega toga, utoliko je u detetu vie gneva, straha, loe volje.

Povezanost igre sa socijalnim razvojem

U predkolskom uzrastu dete se dosta brzo prilagoava drugima, sarauje sa njima u igri i radu i time se priprema za kolski ivot.

Razvoj socijalnosti deteta moemo sagledati u razvoju njegovog socijalnog oseanja. Dete je sposobno da se uivljava u doivljavanje, radosti i neprijatnosti drugih i da to razume. Deca saoseaju sa linostima iz bajke i prie. Suprotno ovom oseanju je zluradost, kada dete ismeva onoga koji je doiveo nesreu, to je obino u vezi sa oseanjem nadmenosti. To ukazuje na socijalnu neprilagoenost deteta.

Odnosi meu roditeljima su od najveeg znaaja za socijalni razvoj deteta. Roditelji kod kojih vladaju dobri meusobni odnosi umeju bolje da se posvete detetu, da sarauju sa njim u igri i radu.

Na decu predkolskog i kolskog uzrasta snaan uticaj vri grupa. Dete i u grupi ui socijalno ponaanje. Ima veu mogunost drugova u igri, to najvie dolazi do izraaja polaskom u kolu. Na izbor drugova u igri utiu naroito dobro drugarstvo i inteligencija.

5. POKRETNE IGRE

Pokretnu igru ubrajamo u igre sa pravilima koju deca ue od odraslih. Ona zadovoljava potrebu za kretanjem. Prvi motiv koji pokree dete da pristupi igri jeste potreba za kretanjem kao osnovni znak i nagon ivota. Emotivno stanje koje iz toga nastaje posljedica je kretanja. Zato igra mora biti zanimljiva, vezana sa reavanjem zanimljivog zadatka. Igra je sve do Pijaea retko bila glavna tema naunih studija. On je prvi ukazao na to da je razliitost i kvalitet igre vrlo vaan faktor u intelektualnom, emocionlnom i fizikom razvoju.Danas je uenje igrom glavna ideja ranog obrazovanja. Pokretnom igrom ostvarujemo i zadatke umnog odgoja.

Re ''pokretna'' ukazuje na to da se igre osnivaju na pokretima. Hodanje, tranje,skakanje, puzanje, penjanje, gaanje, bacanje, guranje i vuenje osnova su tih igara.Pokretna igra i jeste osnovni oblik rada na telesnom odgoju predkolskog deteta. Telesne igre, od onih grubih (prevrtanje, prebacivanje) do paljivo balansirajuih na zidiu ue dete o njegovoj poziciji u prostoru, teini u vodi, o ogranienjima i snagama. Isto tako svoju vanost imaju i razne mirne igre. Za malo dete izrezivanje odreenih oblika od papira zahteva veliku koncentraciju i spretnost. Graenje razliitih skrovita zahteva manualne vetine, razlikovanje materijala, kao i dolaenje do najboljih reenja putem pokuaja greaka.

Dete mora zapamtiti pravila bez kojih nema pokretne igre.Zbog toga treba da pravila budu prilagoena uzrastu deteta. Preteka pravila stvaraju u deckompleks manje vrijednosti, a previe laka su im dosadna i zamaraju ih. U igrama sa jednostavnim pravilima kao to su npr. vije ili ledeni ia, vrlo je van ko se igra zajedno. Meutim, kad dete postane socijalno odraslije, igre naglo postanu kompleksnije, kolektivna disciplina ukljuuje tano definisana pravila koja grupi daju zajedniki cilj sa vrlo malo suprotnosti.U mnogim pokretnim igrama vode se dijalozi. Dete se tako privikava na lep knjievni govor. Diskusije i dokazivanja su vrlo vani u moralnom razvoju dece i mladih ljudi. Mogunosti pregovaranja, npr., ue kako razumeti elje i poglede druge dece, kao i znaenje i funkcije socijalnih pravila. Pregovaranje sa odraslima nikad nije isto, jer oni imaju puno vie odgovornosti u donoenju pojedinih odluka.Deca esto izmiljaju svoja pravila. Pokretnom igrom dolazi i do estetskog razvoja deteta. Sredina koja okruuje decu treba da u deci probudi osjeaj za lepo. Dvorite mora biti isto, sa mnogo zelenila i cvea. Posebnu panju treba posvetiti spoljanjem izgledu ljudi koji okruuju decu. Jednostavna i prikladna odea vaspitaice, njena briga za svoju spoljanji izgled, kulturno ophoenje, pravilan knjievni govor dete svakodnevno percipira te svremenom postaje deje vlasnitvo. Veoma je vana briga za spoljanji izgled deteta. Ono uvek mora biti oprano, poeljano i dobro odeveno. Ispravljanje pokreta u pokretnoj igri sigurno je pogreno. Dete e napustiti igru ako se neprestano prigovara i gde se ne osea ugodno. Pokreti se ispravljaju samo onda ako tete dejem organizmu.

6. METODSKA UPUSTVA PRI IZVOENJU POKRETNE IGRE

1. PRIPREMA VASPITAA

Na osnovu svoje grupe vaspitaica bira najprikladniju igru, onu koja e razviti ustrajnost, prijateljstvo. Vaspitaica treba da dobro naui tekst ili igru jer to najvie rui autoritet kad vaspitaica ne zna tekst ili pravila igre. Vaspitaica treba okupiti decu, objasniti kako e postupiti u toku igre i kako je zavriti.

2. OKUPLJANJE DECE

Okupljanje treba organizovati tako da deca sama dolaze. Na primer, decu uvek privlae nova igraka, zastavice, arena lopta, truba i slino. Vaspitaice gree kada okupe decu novom loptom a kau ''Igraemo se vije''. Deca ostaju razoarana jer imaju elju da se igraju upravo tom loptom.3. PRIPREMA DECE

Pokreta za igru moe biti slika, pesma, recitacija, zagonetka, neki doivljaj. Na primer, kada priate deci u nekom svom doivljaju. Tema mora biti zanimljiva kako bi privukla panju dece. Za igre koje nisu vezane nekom temom ne treba posebna priprema. Dovoljno je doneti loptu da se deca ele igrati.

4. OBJANJAVANJE IGRE

Od objanjenj esto zavisi uspeh igre. Ono mora biti kratko i jasno. Pravila su takva da su primerena uzrastu dece. Vaspitaica mora paziti da se potuju pravila igre, jer se time kod dece razvija pravednost i potenje.

5. TOK IGRE

Vrlo je vana podela uloga u igri. Sasvim je pogreno ako vaspitaica pita '' Ko e biti Ledeni ia?'' (ukoliko je u pitanju igra Ledeni ia, kada glavnu ulogu ima dete Ledeni ia koje hvata ostalu decu i zaleuje ih). Jasno je da e se sva deca krenuti ka njoj i vikati ''Ja, ja, ja!!!''. Bolje je da vaspitaica odmah sama odabere igrae, na primer: ''Sara e biti Ledeni ia jer ona to jo nije bila!''. Takoe se moe posluiti brojalicom ili strelicom. Podela uloga je vana samo na poetku igre jer u drugoj igri pobednik prve igre ima glavnu ulogu. Glavnu ulogu treba davati povuenoj i stidljivoj deci, jer glavna uloga na njih pozitivno utie.Egocentrinu decu neprimetno treba zapostavljati. Pri igri vaspitaica je duom i telom sa decom. Ako su mlaa, vaspitaica ima glavnu ulogu, a kod starije dece stoji sa strane, promatra igru i bodri decu. Zanimanje za igru smanjie se ako vaspitaica ne pokazuje dovoljno zanimanja za igru ili ak ostavlja decu da se sama igraju.

6. ZAVRETAK IGRE

Pokretna igra se ponavlja, prema duini i karakteru igre, tri do etiri puta. Igra moe trajati est do osam minuta. Igru zavrimo tako da prebrojimo, na primer, zaleene kipove i pohvalimo Ledenog iu koji je jako spretan. Moemo povesti razgovor o toku igre. Takvi su razgovori korisni jer se deci pojasne neki momenti iz igre. Moe se zavriti i tako da se vaspitaica povue iz igre. Igre e se nastaviti neko vrieme, a nakon toga e prei u slobodnu igru.

7. NAPOMENE PRI VOENJU POKRETNE IGRE

1. Igralite za pokretnu igru treba obeleiti zastavicama ilinekim drugim rekvizitima da deca ne tre po celom dvoritu i da se ne zamaraju.2. Treba se igrati na vazduhu ili u istoj i dobro prozraenoj prostoriji.3. Ne treba uzeti mnogo novih igara. Dete mora imati vremena da se unese uigru. Inae odgajamo povrnu decu.4. Vaspitaica preputa deci iroko polje da se razvijaju njihova aktivnost, iinicijativa, ali ne sme zaboraviti da je ona pravi i jedini rukovodilac igre.5. Primedbe koje poniavaju slabiju decu ili ak kanjavaju zbog slabe igrenepedagoke su i pridonose krnjenju odgojiteljiina autoriteta.6. Vaspitaica mora decu svrstati tako da deaci i devojice u grupi budu zavisni jedni od drugih. Ponekad je dobro da se grupi u kojoj ima vie deaka postavi devojica kao voa kako bi se tako uklonila neslaganja izmeu deakai devojica.7. Odgovorne uloge treba podieliti meu svom decom jer emo tako u deci razvijati aktivnost, inicijativu i pravilno izvravanje dunosti.8. Vaspitaica mora paziti na raznovrsnost metodskih postupaka.9. Pokretne igre moraju biti svaki dan na rasporedu. Smeju se izostaviti samo kada deca odlaze na vee etnje i nakon asa fizikog vaspitanja.10. Vaspitaica mora za vreme pokretnih igara budno paziti na fiziki slabiju decu, a ponekad ih ak i iskljuiti iz igre.11. Ne valja se igrati odmah nakon jela, nego treba priekati barem 10-15 minuta nakon jela. U toplije godinje doba mogu se deca nakon igre tuirati.12. Nove pokretne igre igraju se sa celom grupom, kako bi ih deca nauila, a poznate igre mogu se igrati i u odreenim grupicama koje ne ukljuuju svu decu.

8. PRIMERI POKRETNIH IGARA

Priprema za pokretnu igru ''Ledeni ia'':

Vaspitno-obrazovni zadatak: uticaj na razvoj tranja, spretnosti i brzine, razvijati prijateljstva izmeu dece. Motivirati decu i tako uticati na razvoj njihove panje, pamenja, miljenja, matovitosti. Rekviziti: zastavice, tapi za zaleivanje dece. Sakupljanje dece: Pokazuje se tapi i pozivaju se decu na igru. Objanjenje igre: Deci se govore pravila kojih treba da se dre. Objanjava im se da izvan prostora koji je obeleen zastavama ne smeju da tre, da Ledeni ia treba tapiem da zaledi to vie dece, a da ostala deca treba da se potrude i da pobegnu Ledenom ii kako ne bi bila zaleena. Deca koja nisu zaleena mogu da dotaknu zaleene kipive i samim tim da ih oslobode, odlede. Tok igre: Deca se podstiu da odlede kipove. Upozoravaju se deca koja tre izvan obeleenog polja igre, zadirkuju kipove ili Ledenog iu. Zavretak: U sluaju kada Ledeni ia zaledi svu decu, zavrava se igra. Potrebno je javno pohvaliti dete koje je uspelo sve igrae da zaledi i nakon toga zapoinje nova igra, bira se novi Ledeni ia. Kako bismo nagradili dete koje je poslednje zaleeno, jer je bilo spretno i snalaljivo u igri, treba da ga postavimo za novog Ledenog iu.

Priprema za pokretnu igru Takmienje u parovima

Vaspitno-obrazovni zadatak: uticaj na razvoj tranja, spretnosti i brzine, razvijati prijateljstva izmeu dece; Rekviziti: zastavice za ograniavanje terena za igru; Sakupljanje dece: odreuju se parovi koji uestvuju u igri; Objanjenje igre: Deci se govore pravila kojih treba da se dre. Objanjava im se da izvan prostora koji je obeleen zastavama ne smeju da tre, da se svaki par dri zajedno sve dok voditelj igre - vaspita, ne kae: STOP!. Kada vaspita da znak parovi se odvajaju i treba da bee to dalje jedni od drugih. Kada vaspita ponovo vikne STOP! parovi se opet pronalaze. Par koji se ponovo spojio je izgubio. Tok igre: Upozoravaju se deca koja tre izvan obeleenog polja igre i koja namerno ne bee od svog para kada to treba da rade. Zavretak: Igra se zavrava kada se svi parovi ponovo spoje, a igru je izgubio onaj par koji se poslednji spojio.

Priprema za pokretnu igru Plavo, uto, crveno

Vaspitno-obrazovni zadatak: uticaj na razvoj tranja, spretnosti i brzine, opaanja, inteligencije. Rekviziti: baloni u plavoj, utoj i crvenoj boji; Sakupljanje dece: odreuju se lanovi grupa; Objanjenje igre: Deci se govore pravila kojih treba da se dre. Postoje tri grupe (u svakoj grupi su tri ili etri deteta): plava, uta i crvena. Na sredini terena se nalazi po deset plavih, utih i crvenih balona. Baloni su izmeani po bojama. Na kraju terena se nalaze tri predstavnika iz svake grupe. Kada takmienje pone deca treba da prikupljaju balone iz svoje grupe i da ih odnesu do predstavnika grupe koji stoji na kraju terena. Tok igre: Upozoravaju se deca koja pokuaju da ponesu vise balona od jednom do predstavnika grupe. Zavretak: Igra se zavrava kada jedna od ove tri grupe prikupi svih deset balona.

9. ZAKLJUAK

Pokretne igre imaju veliki ulogu u motornom, emocionalnom i socijalnom razvoju deteta. Vrlo je vano da deca svakodnevno igraju pokretne igre i zbog toga svaki vaspita treba da posveti posebnu panju na smiljanje i uvoenje pokretnih igara. Kroz dobro osmiljenu pokretnu igru dete razvija svoju fiziku sposobnost, socijalizuje se i stee nova prijateljstva i emocionalno se razvija. Igra je dominantna aktivnost u deijem ivotu. Deca se ne igraju jer misle da e neto nauiti, nego zato to se zabavljaju i uivaju u igri. Zbog toga igra predstavlja najjednostavniji alat uenja.

10. LITERATURA Bogosavljev, M. (1981): Pokretne igre za predkolski uzrast; Centar za kulturu, Kikinda Grandi, R. (2007): Prilozi uvodu u pedagogiju; Savez pedagokih drutava Vojvodine, Novi Sad Internet: www.wikipedia.org Preuzeto 11.12.2014. www.najboljamama.rs Preuzeto 10.12.2014. www.encimenci.rs Preuzeto 10.12.2014.

17