Politicka sociologija savremenog drustva

  • View
    183

  • Download
    7

Embed Size (px)

DESCRIPTION

skripta

Text of Politicka sociologija savremenog drustva

~Drutveni pokreti i promene~

1. Izazov institucionalnim dimenzijama modernosti: Savremena politika socijologija poiva na viedimenzionalnim institucionalnim osnovama, koje Entoni Gidens deli u etiri polja i to: Kapitalizam, Industrijalizam, Aparati nadzorakontrole-integracije, Vojna mo. Po Gidensu sinergetskokumulativni efekat ovid dimenzija je prisutan bar 4 veka. ovekov problem po Gidensu je nemogunost kontrole sopstvene projekcije sveta- on jo nije gospodar svih dimenzija. Zato u vonji zmajeve koije, kako Gidens navodi globalizaciju, najbolje to moemo uiniti je stvaranje projekcije modela utopijskog realizma za budunost. Drutveni pokreti su jedan od glavnih indikatora te projekcije. Oni na najbolji nain pokazuju tenju za promenama, pa Gidens navodi primer radnikog pokreta u kapitalizmu. Naravno, to je deo starih pokreta, ali Gidens jo navodi nove i alternativne pokrete kao nosioce budunosti. Uzimajui u obzir utopijsku ideal pokreta, i realistiku sliku stanja, savremena kritika teorija po Gidensu mora da vodi rauna na sve imanentne institucionalne transforamcije modernosti, da se orijentie geopolitiki, da misli nadnacionalno, i da uvai emancipatorske politike. Ovo poslednje je posebno vezano za drutvene pokrete koji tee oslobaanju od potinjavanja. Povezani sa politikama ivota kao naina da svi ivimo bolje, oni daju uspenu formulunove paradigme modernosti. Odnos ova dva je paralelan odnosu negativne i pozitivne slobode, zakljuuje Gidens. 2. Demokratski i autoritarni lik globalizacije: Dve uktrtene ose danas povezuju procese modernosti: povezivanje emancipatorskih politika sa politikama ivota, i odnos lokalno-globalno. Zato Gidens definie globalizaciju kao intenzifikaciju drutvenih odnosa na svetskom planu uz kompresiju geografskog prostora. Kao kontratea ovakvim procesima javljaju se nacionalne elje za autonomijom, ali i separetizmom. Globalizacija kao proces povezivanja je po Peujiu stari proces koji je zapoeo irenjem velikih svetskih religija. To je i prvi talas globalizacije, dok drugi i trei kreu od renesanse, odnosno industrijske revolucije. Savremeni talas zbog svoje informatike ekspanzije se jo naziva i turboglobalizacija.Ono to ini ovu globalizaciju su tehnikoinformatike revolucije i njom izazvana kompresija vremena, globalno trite, vladanje na daljinu, meuzavisnost, transnacionalne korporacije, kopiranje odreenih formi organizacije. Forma globalizacije moe biti u demokratskom ili autoritarnom liku, i to je stvar izbora nacionalnih drava. Tako npr. neomarksisti, posebno Imanuel Volerstin smatra da je globalizacija savremena kolonizacija u kojoj dominiraju centralne drave (SAD,

EU, Japan), polu-periferna zona (npr. Jugoistona Azija), i periferija (zemlje treeg sveta).Glavna pogonska snaga globalizacije je onda kapitalizam, a nus pojava globalizacije je antisistemski pokreti. Dejvid Harvej se donekle slae sa ovim, tvrdei da je kapital glavni integrativni faktor sveta. S druge strane liberalne-demokrate smatraju da je glavna odlika globalizacije irenje demokratije. Meutim za marksiste to je samo jedan od oblika produbljivanja jaza sever-jug prenonoenjem sukoba sa klasa na etnicitete. 3. Demokratija i globalni poredak: Demokratski lik globalizacije preme Peujiu se vidi pre svega u sferi ekologije, humane globalne ekonomije, socijalnih prava, kosmopolitske demokratije, pluralizmu kultura. Danas su ipak najdominantnije teorije koje su izmeu modernosti i postmodernizma, i to teorije Lea, Beka, Gindensa, i donekle Helda. To su teorije refleksivne modernosti. Skot Le zastupa konzumerizam, tezu da je danas glavni kapital informacija. Njegova definicija karaktera oveka, da je on ono to kupuje, onda je danas najdominatnija ekonomija znakova jasan pokazatelj prirode odnosa u globalizaciji. To znai da mi danas nismo striktno vezani za dravu-naciju, ve kupujemo od onoga ko ponudi jasniji i bolje prezentovani znak. To je po Leu sistem dezorganizovanog kapitalizma, u kome je ovek primoran da kupuje u odnosu na ivotne navike i okolinu koja ga okruuje, a sve se svodi na izbor. Bek i Gidnes nude teorije refleksivne modernosti po kojima je modernizacija sada u fazi u kojoj moe da sagleda samu sebe. Po Gidensu (koji koristi termin pozna modernost), modernizacija je donela politiku emancipacije, a danas ona prerasta u politiku ivota. Bek na ovo nadovezuje globalni poredak koji ide ka republikanizmu a individualizmom kao osnovnom vrednou. U takvim procesima traba razlikovati globalizaciju kao proces umanjivanja uloge nacionalnih drava od globaliteta kao faktikog stanja svestkog drutva koje je irevizibilno. Na kraju tu je neoliberalna ideologija- globalizam, kao vladavina svetskog trita. Globalizacija ima nekoliko osnovnih dimenzija: komuniativne tehnologije, ekologija, ekonomija, organizacija rada, kultura, i civilno drutvo. U samoj globalizaciji javljaj se jedno novo drutvo- svetsko rizino drutvo koje proizvodi rizike izazvane obiljem, siromatvom, i ratom novih vojnih tehologija1.

1

Held daje novu viziju demokratije: kosmopolitske demokratije. Takva demokratija ograniava pre svega stare sisteme moi nacionalnih drava , promovie autonomiju i odgovornost, kosmopolitski pravni sistem posredovan meunarodnim tribunalima, ouvanje demokratije kao kolektivni cilj, socijalnu pravdu, odsustvo sile (osim u krajnjem sluaju), proirenje prava drava-graanin. Postmodernisti, s druge strane u globalizaciji vide ansu da se raskine sa modernou. To je tzv. postmodernistiki obrt. To znai prihvatanje pluralizma kultura kroz jednu dijaloku alternativu- stalno preispitivanje dosada postignutog, a ne verovanje u velike istine. To je uvena Liotareva teza o smrti metanarativa. Oni vie ni nisu pogodni, kada se uzmu u obzir procesi stvaranja novih kultura koje nastaju u velikim megalopolisima (npr. afro-amerikanac). Ovo ne traba meati sa teorijama mekdonaldizacije sveta, jer postmodernisti insistiraju na povezivanju razliitih kultura. To se ogleda kroz koncept glokalizacije koju je oveo Roland Robertson, koja insistira na povezivanju lokalnog i globalnog.

2

4. Pet najvanijih polja globalizacije: Na teorije o demokratskom liku globalizacije se nadovezuje teorija Arjuna Apaduraia koji smatra da postoji pet sfera u kojima se odvija proces globalne kulturne ekonomije: Etnosfera, Tehnosfera, Finansosfera, Mediasfera, Ideosfera (vezana za ideologije i nove drutvene pokrete). Ove sfere ili predeli ine socijalne prekase koje produkuju, reprodukuju, osporavaju, bore se, menjaju se, samo ako imaju znaenje za specifine drutvene aktere. Za Apaduraia globalizacija je jedan kontradiktoran proces sukoba sfera: nacionalne drave imaju interes da budu otvorene, ali i interes da sauvaju homogenu sliku dobra nacije. Zato se deava proces kanibalizacije izmeu nacionalnih drava. Globalizam samo podstrehuje lokalizam kao nain ouvanja integriteta kultura. Bauman ovo ilustruje kroz primer globalizovanih bogatih i lokalizovanih siromanih. Zato danas u svetu sve vie jaa antiglobalistiki pokret. Drutveni procesi 70tih godina doveli su do stvaranja novih ili alternativnih drutvenih pokreta. Ovi pokreti su izazov kako za modernu dravu i njenu elitu, tao i za korporacije, radniki pokret, potroakoj kulturi, ak i politikoj teoriji. Svi ovi pokreti nastaju pre svega kao produkt odreenih drutvenih konflikata, koji su po Habermasu, Turenu, i Ofeu, produkt pomeranja konflikata iz proizvodnje (klasni konflikt) u sferu ivota. Partije koje su kanalisale stare konflikte, su mogle da rade tako to e samo popravljati sistem. Novi drutveni pokreti za reavanje novih konflikata trae promenu celikupne sistemske paradigme. To ne iziskuje stari koncept revolucije, ve nove kapilarne revolucije- radikalna promena svakodnevnog ivota mirno i nenasilno. 5. Pokreti i promene: Glavni pojmovi moderne su razvoj i drutvene promene. Danas postoje dva dominantna pristupa reevanju ovih pojmova: funkacionalistiko-strukturalni, i dinamiko-procesualni model. Pored ovoga Gidens smatra da danas se moe generalizovati drutvena teroija, ali da se mora voditi rauna o diskontinuitetima modernosti. Postoje tri diskontinuitetna obeleija: brzina promena, irina i domet promena, razliita unutranja priroda modernih institucija. Nosioci drutvenih promena u ovoj eri su drutveni pokreti. Alen Turen smatra ak da sociologija i teeba da se bavi samo pokretima kao kljunim akterima. Vud je to izrazio kao ekvivalenciju drutvenih promena sa drutvenim pokretima. 6. Pokreti i drutveni konflikti: U klasinim teorijama Vebera i Marksa, drutveni konflikti se baziraju na proizvodnji i klasnoj preraspodeli. U neku ruku, pitanje konflikata u ovim teorijama, je pitanje stepena legitimiteta. Kozer vidi konflikte kao elju za sticanjem dobara, koja ima propratni efekat eleminisanja protivnika. Darendorf razlikuje latentne i manifestne interese, na osnovu kojih proizilaze klasni i grupni konflikti. Institucionalizacija i drutvena kontrola su kljune u razreavanju konflikata. U konfliktima koji proizlaze iz delanja drutvenih pokreta, naroito je uticajna teorija mobilizacije Entonija Oberala. Po Oberalu, postoje tri grupe socijalno-

3

strukturalnih uslova koji pogoduju mobilizaciji pokreta. Prvi su zajedniki ciljevi, drugi je organizaciona osnova i liderstvo, i trei su vertikalne veze koje proizlaze iz interakcije pokreta i ostatka drutva. Idealna strukturalna podloga je segmentirano drutvo (npr. kapitalizam). Slinu teoriju daje i Tili. Alen Turen izdvaja tipologiju konflikata oko sledeih osnova: kompeticija interesa, rekonstrukcija identiteta, politike snage, privilegije i statusi, kontrola kulturnih obrazaca, i revolucije. Na osnovu ovoga Turen izdvaja tri vrste pokreta: drutveni pokreti (oko kulturnih obrazaca), istorijski pokreti (revolucije), kulturni pokreti (identitet i kultura). Na ovo se nadovezuje Habermas koji tvrdi da drutveni pokreti transformiu konflikte iz sfere produkcije na sferu ivota. 7. Razvoj i rizici progresa: Prvi sociolog koji je ukazao na tetnost evolucije kao sinonima