Click here to load reader

Politička teorija Ibn Halduna - · PDF filePolitička teorija Ibn Halduna Jelena Vukoiči ... istorijske evolucije društva, države i ljudske civilizacije generalno. Suština

  • View
    222

  • Download
    2

Embed Size (px)

Text of Politička teorija Ibn Halduna - · PDF filePolitička teorija Ibn Halduna Jelena Vukoiči...

  • Kom, 2015, vol. IV (2) : 111134 UDK: 141.7:929 28-67

    DOI: 10.5937/kom1502111VPregledni rad

    Review article

    Politika teorija Ibn Halduna

    Jelena VukoiiFakultet politikih nauka, Beograd, Srbija

    Ibn Haldun predstavlja jednu od najznaajnijih linosti u istoriji islamske politike misli, ali i jednog od najveih mislilaca srednjeg veka. Njegovo naj-poznatije delo al-Mukadima jedna je od najoriginalnijih analiza procesa istorijske evolucije drutva, drave i ljudske civilizacije generalno. Sutina ovog monumentalnog dela lei u identifikaciji drutvenih, ekonomskih i psiholokih razloga koji doprinose razvoju, usponu i padu ljudske civilizaci-je i time fundamentalno oblikuju istorijske tokove. Ibn Haldun je svojim delima nesumnjivo dao veliki doprinos istorijskoj nauci, ali je neophodno istai i njegov doprinos drugim drutvenim naukama, kao to su sociologija, politikologija i ekonomija. Ovaj veliki mislilac predstavlja jedinstvenu poja-vu u muslimanskoj istoriji i kulturi. Naime, kao to nije imao prethodnike meu arapskim piscima, tako nije imao ni naslednike u svojim oblastima istraivanja.

    Kljune rei: Ibn Haldun, Mukadima, islamska misao, Islamski halifat, isto-rija, drutvo, drava, civilizacija, asabija, nomadska/sedentarna zajednica

    Uvod

    Jednu od najznaajnijih linosti u istoriji islamske politike misli pred-stavlja Ibn Haldun, arapski mislilac iz XIV veka i autor vie dela iz oblasti istorije, filozofije, politike, religije, sociologije i ekonomije, od kojih je najpo-znatija al-Mukadima (Ibn Haldun 1982), monumentalno delo o drutveno- politikim, ekonomskim i psiholokim faktorima koji utiu na uspon i pad civilizacija. Sloenost i raznolikost koncepata i ideja elaboriranih u Muka di-mi navele su vie autora da u ovom delu pronau zaetke nekih disciplina koje su mnogo kasnije postale nezavisne nauke u skladu sa im se istie doprinos

    Kontakt autorke: [email protected]

  • 112 J. Vukoii, Politika teorija Ibn Halduna

    Ibn Halduna razvoju moderne sociologije, filozofije istorije, ekonomije i po-litikologije, kao i znaaj njegovih dela na polju drutvenih nauka gene ralno. Ibn Haldunov doprinos istoriji i, samim tim, njegov kvalitet kao istori ara, nesumnjiv je, dok ga pojedini autori smatraju i stvaraocem metoda ove na-uke, odnosno, kako navodi Iv Lakost (Yves Lacoste): Ukoliko se Tukidid sma-tra osnivaem istorije, onda Ibn Haldun prvi predstavlja istoriju kao na uku (Lacoste 1984: 187).

    Britanski istoriar Bernard Luis (Bernard Lewis) naglaava da se meu muslimanskim istoriarima Ibn Haldun istie kao najvei istorijski genije islama i prvi koji je stvorio filozofsku i socioloku koncepciju istorije (Lewis 1993: 176). Luis zakljuuje da je Ibn Haldun osim najveeg arapskog isto-riara moda i najvei istorijski mislilac srednjeg veka (isto: 147). Arnold Tojnbi (Arnold Toynbee) takoe visoko pozicionira Ibn Haldunovo delo na-zivajui ga najveim delom svoje vrste koje je ikad stvoreno, od strane bilo kog uma u bilo kom vremenu ili prostoru (Toynbee 1934: 322).

    Osim istoriarem, autora Mukadime takoe smatraju i filozofom (Mahdi 1957), kao i sociologom. Njegova nova nauka, elaborirana u Mukadimi, prema miljenju nekih istraivaa, nije nita drugo nego upravo socioloki sistem u okviru koga se osnovni razlozi istorijske evolucije trae u proua-vanju drutvenih struktura (Myers 1966).

    Specifinost Ibn Halduna u odnosu na druge islamske mislioce u velikoj meri proistie iz njegovog definisanja politike kao sfere ljudskog delovanja koja ne mora da bude u potpunosti utemeljena na religijskom uenju, ve moe da sadri i racionalne elemente. Klasinu, a u velikoj meri i savremenu, islamsku misao karakterie dominacija religijskih uenja u svim sferama dru-tvenog ivota i svim naukama koje se bave drutvom, to se reflektuje i u ideji politike vlasti i dravno-pravnog ureenja zajednice koja poiva na re-ligijskom legitimitetu, odnosno na usklaenosti svih zakona i normi sa islam-skim pravilima i erijatskim zakonom. U skladu s tim, halifat, odnosno dr-ava utemeljena na islamskoj religiji, predstavlja centralnu ideju u delima najveeg broja muslimanskih mislilaca. U Ibn Haldunovoj politikoj teoriji, meutim, centralnu taku srednjovekovne islamske civilizacije predstavlja te-ritorijalna drava pod vlau odreene dinastije, a razvojni put politikih en-titeta uslovljen je drutveno-ekonomskim transformacijama. Iako Ibn Haldun nikada nije potpuno odstupio od principa islamske kosmologije, u njegovim definicijama drave, drutva, kao i faktora koji uslovljavaju njihov razvoj, sa-vremeniji elementi inkorporirani su u islamsku politiku teoriju.

  • 113Kom, 2015, vol. IV (2) : 111134

    Biografski podaci Ibn Halduna

    Ibn Haldun je roen u Tunisu, 27. maja 1332. godine, u uglednoj porodici iji su preci bili jemenski Arapi koji su se nastanili u panskom gradu Sevilji i migrirali u severnu Afriku nakon pada Sevilje. Ova porodica je u paniji imala znaajnu ekonomsku i politiku ulogu, a veliki broj njenih lanova bili su ugledni pravnici, politiari, umetnici i naunici. Ibn Haldun je stekao ob-razovanje iz razliitih oblasti, kao to su filozofija, logika, pravo, matematika i retorika, a posvetio se i izuavanju klasinih izvora islamske religije, Kurana i hadisa. Svoj prvi posao dobio je 1352. godine, za vreme vladavine sultana Abu Inana Faresa I u Fesu, a 1356. po politikim optubama poslat je u zatvor iz kojeg je izaao dve godine kasnije, nakon sultanove smrti. Nakon izla ska na slobodu, Ibn Haldun je nastavio da radi za Abu Inanovog naslednika, Abu Sa lema Ibrahima III, ali je nakon konflikta sa predstavnicima te dinastije emi grirao u paniju u kojoj je ostao do 1364. godine, kada se vraa u Afriku gde ga srdano doekuje sultan Abu Abdala, njegov prijatelj iz vremena pro-ve denog u zatvoru. Nakon pada vlasti Abu Abdale, Ibn Haldun je, zajedno sa velikom grupom Arapa, stupio u slubu tijemkenskog sultana, koji je nekoli-ko godina kasnije izgubio vlast, posle ega se Ibn Haldun povukao iz javnog ivota i potpuno se posvetio naunom radu. Ibn Haldun 1375. godine od lazi u alirski grad u kom se nalazi Ibn Salamina tvrava (Kalat), meu pri pad-nike plemena Avlad Arif, i sledee tri godine provodi u izolaciji piui svoje najpoznatije delo Mukadimu. Nakon perioda posveenog uglavnom pisa-nju, Ibn Haldun 1384. godine dobija mesto velikog kadije kole erijatskog prava Maliki u Kairu i istovremeno doivljava linu tragediju kad lanovi nje-gove porodice izgube ivot u brodolomu. Posle ove nesree i gubitka pozici-je u sudu, posvetio se pisanju i putovanjima, da bi 1399. go dine bio ponovo postav ljen na mesto kadije koje je, u sledeih pet godina, gubio i ponovo dobijao najmanje pet puta. Ibn Haldun je umro 1406. godine i sahranjen je u Kairu (Enan 1975).

    Ibn Haldunov ivotni put i karijeru nije obeleilo samo stvaranje dela ve i njegovi politiki angamani u svojstvu dvorskog slubenika, sekretara, am-basadora i savetnika razliitih sultana, emira i prineva u zem ljama Magreba i u paniji, a ovaj veliki mislilac bio je svedok velikih istorijskih promena, revolucija, invazija i politikih pre vrata, koji su esto imali direktan uticaj na njega i znaajno uticali na sve njegove radove.

  • 114 J. Vukoii, Politika teorija Ibn Halduna

    Ciklini tok istorije u delu Ibn Halduna

    U svom osvrtu na ciklini tok istorije Ibn Haldun istie da su u nekim posebnim istorijskim trenucima preokreti takvi da pojedinac ima utisak da prisustvuje novoj kreaciji, stvarnoj renesansi i stvaranju novog sveta. S obzirom na to da je, prema miljenju autora, za vreme njegovog ivotnog veka dolo do ovih preokreta, postojala je posebna potreba da se analizira situacija u kojoj se nalo oveanstvo. S jedne strane, novi svet se raao u drugim (neislamskim) zemljama, dok se, s druge, civilizacija kojoj je pripadao sam Ibn Haldun bliila svom kraju. Iako nije bio u mogunosti da sprei ova de avanja, on je eleo da barem razume procese koji su se odvijali, to je i ra zlog nastanka ove istorijske analize (Shaukat 1977).

    Totalna promena urbanih i ruralnih struktura islamske civilizacije ko-joj je prisustvovao Ibn Haldun obuhvatala je: prvo, emigriranje nomadskih plemena iz Egipta u severnu Afriku, koje je dovelo do smanjenja broja lokal-nog berberskog stanovnitva; drugo, epidemiju kuge u XIV veku, koja je unitila itave zajednice; i, konano, ovi dogaaji koincidirali su sa gene-ralnom dezintegracijom politike vlasti dinastija irom islamskog sveta. S obzirom na to da su istorijske okolnosti u kojima se nalazio islamski svet u XIV veku imale dominantan uticaj na Ibn Halduna i na njegova dela, dru-tvenopolitike ideje izloene u Mukadimi nije mogue posmatrati bez osvr-ta na istorijski razvoj islama i civilizacije nastale na njegovim osnovama.

    Uspon i pad islamske civilizacije Islam kao religija i osnova budue velike civilizacije nastao je u VII veku

    na teritoriji dananje Saudijske Arabije nakon to je, prema tradiciji, Muha-med ibn Abdulah primio boije otkrovenje (Ruthven 2003). Verovesnik Mu-hamed zapoeo je misiju irenja nove vere u svom rodnom gradu Meki, ali je usled progona od strane lokalne paganske oligarhije bio prinuen da se sa svojim sledbenicima preseli u Medinu, gde su ga lokalna plemena prvo po-stavila za arbitra, a zatim i za vladara. Muhamedovo naputanje Meke i od-lazak u Medinu 622. godine u arapskom jeziku poznato je pod nazivom hidra, a datum prelaska oznaava poetak muslimanske ere i ekspanzije islamske civilizacije. Nakon Muhamedove smrti, za vreme drugog halifa Omera ibn Hataba, zapoeo je period velikih osvajanja ije su dimenzije bile tako impozantne da se u ranim vekovima islamske ere inilo da je itav svet na putu da postane dar al islam (zemlja islama).

    Posle zauzimanja ostatka Arabije, u izuzetno kratkom vremenskom peri-odu, muslimanska vojska osvojila je drevno Persijsko carstvo i uvrstila sve

  • 115Kom, 2015, vol. IV (2) : 111134

    njegove teritorije u okvir halifata, time otvar