Politika Konkurencije

8/12/2019 Politika Konkurencije

1/24


2/24

Konkurencija na slobodnom trzistu pruza najsire poslovnemogucnosti za sve ucesnike i obezbjedjuje najbolju alokacijuresursa,time poboljsava efikasnost upotrebe faktoraproizvodnje.

Znacaj istaknut Programom jedinstvenog trzista1992.godine.

Politika konkurencije - spoj dva suprotna podsticaja

(koncentracija poslovanja i borba protiv trustova)


3/24


4/24

1) Konkurentnost troskova2) Cjenovna konkurentnost3) Relativna rentabilnost(diskriminacija

cijena)

Mjerenje konkurentnosti:a) Indeks specijalizacije trgovine (IST)b) Indeks specijalizacije proizvodnje (ISP)

Konkurencija u robi globalnog karaktera-cjenovna komponenta

Konkurencija u uslugama lokalnogkaraktera- necjenovna

dimenzija(reputacija)


5/24

Primjer:

u situaciji kada ne postoji razmjena, monopol u zemlji A

proizvodi dobro X

zemlja B - postoji slobodna konkurencija za to isto dobro

=> cijene za dobro X nize u zemlji B

=> Ako je dozvoljena slobodna trgovina ,zemlja B ceizvoziti dobro X u zemlju A.

Ovaj primjer je pokazao da razlike u strukturi trzistamogu da opravdaju razmjenu cak I kada zemlje imaju

identicne tehnologije proizvodnje I raspodjelu faktora


6/24

Politike konkurencije mogu se klasifikovati prema:paradigmi struktura-ponasanje-ucinak

Uticaj ove paradigme je takav da ucinak na

odredjenom trzistu zavisi od interakcije izmedjustrukture trzista I ponasanja kupaca i prodavaca nanjemu.

Struktura-se odnosi na organizaciju proizvodnje i

distribucije Ponasanje-utvrdjuje kako se preduzece ponasa u

svom poslovanju

Ucinak- se odnosi na ciljeve ekonomske organizacije


7/24

Pokazatelji strukture trzista:

Racio koncentracije- za odredjen br.preduzecapokazuje intenzitet pritiska

konkurencije na privredne ucesnike.Ako je ovaj odnos relativno visok onda on pokazuje

da je trzisna moc koncentrisana u prilicnomalom broju preduzeca

Hirsman-Herfindalov indeks(HHI)- za svapreduzeca na trz.

Alternativno i potpunije mjerilo, sve se vise koristiu borbi protiv oligopola. Njegov iznos je negdjeizmedju 0 i 100 (100-monopol)


8/24

Donosi smanjenje neophodne kollicine faktora za proizvodnjurobe ili usluge => kao sto na grafikonu pokazuje strijelica.

To autput cini jeftinijim I konkurentnijim.

Konkurencija => pozitivan uticaj nainovaciju

Dugorocni efekti?

Ako inovacijadecentralizaciju i ako

povecava konkurenciju onda

Konkurencija >Inovacija

Ako konkurencijacentralizacija

sirenje trzista ima pozitivan efekat na

inovaciju samo na kratak rok


9/24

Uticaj konkurencije:

osim uticaja na cijene i troskove Podstice tehnicki napredak prosiruje potrosacev izbor poboljsava kvalitet robe i usluga i

racionalizuje organizaciju preduzeca.

Konkurentnost robe i usluga jedne zemljemoze se povecati: obezvredjivanjemdomace valute i/ili smanjenjem zarada.Ipak najzdraviji nacin - povecanjeproduktivnosti.


10/24

Grupa zemaljakoja generise najveci dioinovacija relativno je mala i stabilna tokomvremena:

Britanija,Nemacka,SAD,Francuska,Svajcarska, Svedska,Japan.

Zasto neke zemlje inoviraju a neke ne?

razlike u obimu lokalnog trzista ,konkurencija iponuda vjestina,istrazivanje i razvoj


11/24

Patenti zamena za inovacijeSAD je privreda sa najvecim br.inovacija nasvijetu.Preostali broj patenata koncentrisan je uJapanu,Nemackoj,Francuskoj,Britaniji,Kanadi,Tajvanu,Svajcarskoj, Italiji, Svedskoj, Holandiji I Juznoj Koreji.

Njemackaproizvodnji hemikalija i u oblasti visokokvalitetne tehnike

Britanijapop muzika i izdavastvo Italija moda I dizajn SADproizvodnja racunara i softvera i filmska

industrija


12/24

Intraindustrijska trgovina =trgovina diferenciranimproizvodima

nastaje kada jedna zemlja istovremeno izvozi i uvoziproizvode koji za potrosace predstavljaju bliske supstitute.

diferencijacija nastaje kada se dodaju razlicite karakteristikeosnovnom dobru ili komponenti

koristi od trgovine diferenciranom robom ostvaruju krozpotrosacev izbor.

Mogucnosti za intraindustrijsku trgovinu

povecavaju se sa stepenom ekonomskograzvoja,slicnostima u ukusima,otvorenosti zatrgovinu i geografskoj blizini,sto smanjuje troskovetransporta i servisiranja posle prodaje.

Znacajan dio trgovine medju razvijenim zemljama


13/24

Odgovornostkomisija Evropske unije Osnovna pravila EU o politici

konkurencijeUgovoru iz Rima iodlukama Evropskog suda pravde

Najveci rezultat Programa iz 1992uklanjanje

necarinskih barijera na unutrasnju trgovinu u EU Glavne koristi od Programadugorocne

dinamicke dobiti(a ne samo smanjenjetroskova unutrasnje trgovine u EU,koja je nastalakao rezultat uklanjanja necarinskih barijera


14/24

Prednosti i prijetnje za nove drzave

clanice:PREDNOSTI: pristup novom trzistu porast potraznje stabilnije poslovno okruzenje efikasnije donosenje zakona laksi izvoz i uvozbolji pristup kapitalubolje finansijske usluge novi kupci i dobavljaci pristup fondovima EU


15/24

NEDOSTACI:

Iskusna i kapitalom opremljena konkurencija

Rast troskova proizvodnje

Novi zakoni

Strategijski uslovi (lokacija,distribucija) Jezicki uslovi

Odliv intelektualaca


16/24

dva razloga za spoljasnje otvaranje EUucilju jacanja konkurencije :

1. unutrasnja trgovina EU uglavnomintraindustrijska

2. potreban je konkurentski pritisak izvan EU daublazi oligopolisticku strukturu i povecakonkurentnost.

EU ima sopstvena pravila za ponasanje na

trzistu.Ona se odnose na : ogranicenje konkurencije zloupotrebu dominantnog polozaja i drzavnu pomoc


17/24


18/24

Ipak postoje izuzeci.Dogovor ili praksa mogu biti proglaseni saglasnimsa zajednickim trzistem ako preduzece dokaze dasu :

prednosti koje proizilaze iz dogovora vece odefekata koji su stetni po konkurenciju,

ako doprinose poboljsanju proizvodnje ilidistribucije robe,

promovisanju ekonomskog i tehnickog napretka

omogucavajuci potrosacima fer udio u dobiti kojaslijedi

Komisija takodje moze odobriti grupnoizuzimanjeopasnost nedostataktransparentnosti.


19/24

Sve industrije u EU koristile su merdzere Iakvizicije.

Prije konacne primjene Programa 1992.preduzeca su prilagodila svoju poslovnu strukturu

i poslovanje-aktivnosti vezane za koncentracijubiljeze stalno usporavanje

McKinsey

nisu svi merdzeri i akvizicije preduzeca bili

poslovni promasaji ali se tvrdnje o uspesnostifuzionisanog preduzeca moraju uzeti sa oprezom.

EU 1990. uvela pravni instrument za ex antekontrolu merdzera


20/24


21/24


22/24

sistemi trgovinske zastite i subvencije

carinska i necarinska zastitaobezbjedjujesubvencijju koja se isplacuje direktno na relacijipotrosaci proizvodjaci.

subvencijeidu domacim proizvodjacima ali nedirektnood potrosacavec od poreskih obveznika kavladi aonda proizvodjacima.

isti ciljali se razlikuju u transparentnosti i

nacinu dostavljanja sredstava.Pomoc koja se moze smatrati saglasnom sa

Ugovorom


23/24


24/24

Koja su tri koncepta konkurentnosti?

Kada je zavrsen Program jedinstvenog trzista?

Sopstvena pravila EU za ponasanje na trzistu?

Documents

Politika Konkurencije