PPooll jj oopprr iivvrreeddnnaa sstt rr uuččnnaa sslluužžbbaa NNeeggoott iinn

BBrr oojj :: 66

MM eesseeččnnii bbii ll tteenn

JJuunn 22000099..ggooddiinnee

SSaaddrr žžaajj :: • Voćarstvo …………………………………………………… 2-3 Zelena (letnja) rezidba voćaka ……………………………………….. 2 Berba i transport višnje ……………………………………….............. 3

• Ratarstvo i povrtarstvo ….................................................... 4-5 Priprema kombajna za žetvu strnih žita ................................................. 4 Oplodnja u zatvorenom prostoru .......................................................... 5

• Zaštita bilja …………………………………………….…... 6 Plamenjača krompira ............................................................................ 6

• Stočarstvo ……………..................................................... . 7 Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija u svinjarstvu .......................... 7

VVooććaarr ssttvvoo

ZZeelleennaa ((lleettnnjj aa)) rr eezziiddbbaa vvooććaakkaa Ovoj meri poljoprivredni proizvoñači neopravdano pridodaju malo važnosti. Jedan od razloga je i to što

vreme njenog izvoñenja se poklapa sa mnogim drugim poljoprivrednim radovima pa se u obilju svih tih radova ova mera zapostavlja. U nastojanju da ukažemo na pogodnosti ove mere osvrnućemo se na njene važnije aspekte.

Zelena rezidba može ispoljiti kako pozitivne tako i negativne efekte, pa je stoga važno poznavati vreme i način njenog izvoñenja. - može se izvesti u zavisnosti od vrste i namene od druge polovine juna do kraja jula meseca. - kod mladih voćaka u periodu formiranja uzgojnog oblika uklanja se (ili povijaju da bi se kasnije zimskom rezidbom uklonili) suvišni ovogodišnji vegetativni prirast i vrši „izolacija“ produžnice tj. uklanjanje mladica koje su konkurenti vrhu, čime se obezbeñuje bolji razvoj onih latorasta koji će narednih godina biti nosioci rodnosti voćke i pravilno obrazovanje uzgojnog oblika. Zelenu rezidbu kombinovati sa merom razvoñenja letorasta.

- zelenom rezidbom voćaka koje su u periodu pune rodnosti uklanja se jedan deo aktivne lisne površine, pa time se može uticati na izvesno smanjenje bujnosti što može biti pogodno kod bujnijih voćaka za kontrolu vegetativnog porasta. - rezidbom se uklanjaju suvišni, previše bujni, usmereni porastom ka unutrašnjosti krune kao i uspravni i nerodni vegetativni prirast u krošnji. - odstanjivanjem suvišnih mladara se smanjuje potrošnja vode i hrane, obezbeñuje bolje prodiranje svetlosti u unutrašnjost krune i postiže bolja kolorisanost plodova (što ima uticaja na plasman i cenu istih). - jedna od pogodnosti je i što ostavljeni letorasti imaju bolji priliv hranjivih materija (obzirom da nema utroška hraniva za porast suvišnih i nerodnih lastara koji bi se zimskom rezidbom i onako uklonili). To će stvoriti bolje uslove za diferencijaciju pupoljaka za rod naredne godine, a i bolji kvalitet plodova.

Pri izvoñenju mere biti oprezan: - ne izvoditi intenzivnu zelenu rezidbu, ne uklanjati previše letorasta niti višegodišnje delove i izbegavati prekraćivanje već samo prevoñenje na neku bočnu granu (samo izuzetno, ako se na letorastima postoje simptomi oboljenja, na pr. Erwinia Amylovora ili Monilia laxa, iste treba ukloniti ili prekratiti do ispod zdravog dela). - ako se izvede previše rano postoji mogućnost razvoja novog neželjenog vegetativnog prirasta. - grane koje su po položaju i porastu nepovoljne i nepoželjne u krošnji, ostavljene zimskom rezidbom i koje su donele rod ne treba ukloniti u osnovi već prekratiti iznad ploda a narednom zimskom rezidbom ih ukloniti.

Dejan Stefanović, dipl.ing.polj.

2

BBeerr bbaa ii tt rr aannssppoorr tt vviiššnnjj ee BERBA višnje je jako bitna s obzirom na njenu višestruku namenu . Momenat berbe zavisi od namene pa se preporučuje svakodnevno merenje suvih materja neposredni pred berbu. Višnja se bere izmeñu fiziološke i tehnološke zrelosti kada plod dobije intenzivno crvenu boju sa svojstvenom aromom mirisom i ukusom za datu sortu. Plod višnje sazreva istovremeno pa berbu treba obaviti u što kraćem vremenskom intervalu. Prilikom berbe ne sme se dozvoliti da plod prezri i omekša jer brzo puca pri čemu gubi najkvalitetniji deo a ne sme biti ni zelen što znači da sadržaj suvih materija nije zadovoljavajući. Plodovi višnje beru se na dva načina:

- Ručno - Pomoću vibracionog tresača

Ručna berba preporučuje se kada su plodovi namenjeni tržištu za svežu potrošnju. Nedostatak ovog postupka je što dugo traje i što je potreban veliki broj berača da bi se posao završio na vreme.Ovaj način berbe preporučuje se isključivo na malim plantažama. Berba pomoću vibracionih tresača traje mnogo kraće a koristi se za berbu na velikim plantažama. Zbog tanke pokožice koja veoma lako puca i gubi se na kvalitetu , plodove vušnje ne treba brati po jakom suncu,kao ni po kiši jer mokri plodovi brzo trule. Višnju treba brati po oblačnom isuvom vremenu. Plodove višnje namenjene za svežu potrošnju bratisa peteljkom a za industrijsku preradu ili smrzavanje bez peteljke. Obrane plodove za svežu potrošnju stavljati u ambalažu t.j. gajbice iz koje se prodaju na tržištu. TRANSPORT plodova višnje od mesta berbe do sabirnog mesta treba obaviti u što kraćem vremenskom roku i nikako u vreme visokih temperatura što može imati katastrofalne posledice na kvalitet ploda višnje.Preporušuje se da se plodovi od mesta berbe do sabirnog mesta prevezu hladnjašama a ako to nije moguće najbolje u kasnim večenjim satima kada se temperatura spusti. Sortiment višnje u Okrugu Bor se odlikuje slabijom raznovrsnošću i preovlañivanjem Oblašinske višnje. Gajenje višnje karakteriše nažalost, kao i u mnogim voćnjacima odsustvo navodnjavanja. Rodnost višnje je i pored sušnog perioda u prvom delu vegetacije veoma dobra, što se delom može pripisati i dovoljnoj akumulaciji vlage u toku zimskih meseci. U Borskom okrugu ne postoje hladnjače koje bi otkupljivale voće, pa su poljoprivredni proizvoñači upućeni na prodaju višnje otkupljivaču u Zaječaru. To je smanjuje konkurenciju meñu otkupljivačima (praktično da i ne postoji), a proizvoñači su primorani da prodaju plodove višnje po cenama koje su im ponuñene od istih, a koje su trenutno za plodove višnje dosta niske (obzirom da je trenutna otkupna cena višnje manja od prošlogodišnje). To dovodi u pitanje rentabilnost ovogodišnje proizvodnje višnje obzirom na visok udeo troškova berbe. PSS Negotin jednu od mogućnosti vidi u formiranju udruženja proizvoñača poljoprivredih proizvoda ili zadruga, kako bi se popravio položaj samih proizvoñača u postizanju povoljnijih otkupnih cena.

Zorica Petkanić, dipl.ing.polj.

3

RRaattaarr ssttvvoo ii ppoovvrr ttaarr ssttvvoo

PPrr iipprreemmaa kkoommbbaajj nnaa zzaa žžeettvvuu sstt rr nniihh žžii ttaa

Napominjemo da su svi žitni kombajni predviñeni za žetvu svih strnih žita kao i mnogih drugih kultura.Pripremi kombajna za žetvu treba pristupiti sa posebnom pažnjom,jer je vreme žetve ograničeno a svako kašnjenje zbog kvarova produžava žetvu ,pa može doći do gubitka ako usevi prezru ili u meñuvremenu doñe do kiše ili oluje.

Kombajn se podešava za svaku biljnu vrstu ponaosob, čak se i u okviru iste biljne vrste različito podešava donje sito, što zavisi od sortne karakteristike biljke.Uopšteno možemo da kažemo da se kombajniranje obavlja sabrzinama od 4 do km/h, košenje vršiti na 2/3 visine stabljike,sa što manjim brojem obrtaja bubnja i sa što većim zazorom izmeñu bubnja i podbubnja koji su mogući u datim uslovima, kako bi bilo što manje rasturanje i lom zrna.

Ako žanjete ječam trebalo bi blokirati prednji deo podbubnja limovima,a donje sito ostaviti sa otvorima od 9 mm.

Ako žanjete pšenicu treba povećati ’’vetar’’. Ako žanjete sitnozrne kulture (seme lucerke) gornje sito zatvorite toliko da seme kroz njega

može da proñe,donje sito prilagodite veličini semena,smanjite ’’vetar’’ do minimuma,stavite limove na podbubanj i smanjite zazor. Pre samog rada sa kombajnima treba prekontrolisati sve radne delove,zategnuti i zavariti gde je potrebno,podmazati dobro sva mesta koja su predviñena za mazanje.Kombajn se proba u praznom hodu a zatim se ulazi u žetvu.Ne počinjati žetvu sa punim hederom već povećavati radni zahvat postepeno.Posebno obratiti pažnju na gubitke ( rastur semena),stalno pratiti rad kose,vitla i slamu koja izlazi iz kombajna.Ukoliko u slami ima zrna kombajn treba zaustaviti i preštelovati.

Najbolje je kombajnirati u krug po njivi,jer se tako najbolje koristi vreme,najveći je radni učinak i namanje se troši nafta za žetvu.

Ako je moguće da se žanje noću (čisti usevi) kombajn opremiti jakim farovima.Ako žanjete noću obratite pažnju na činjenicu da su usevi noću vlažniji,pa treba smanjiti brzinu rada i zazor podbubnja,a povećati broj obrtaja bubnja.

Vladica Gavrilović, dipl.ing.polj.

4

OOppllooddnnjj aa uu zzaattvvoorr eennoomm pprroossttoorr uu

Povrtari koji se bave proizvodnjom povrća u zatvorenom prostoru mogu imati poteškoća zbog slabe oplodnje. To se dešava zbog visoke vlažnosti gde je otežano oslobañanje polena iz prašnika pa je oplodnja slaba, samim tim broj zametnutih plodova je mali! Da bi poboljšali oplodnju u plastenicima i staklenicima mogu se koristiti stimulatori oplodnje hemijskog porekla. To su male koncentracije hemijske materije 2,4-D-dihlorfenoksi sirćetne kiseline. Upotrebljava se u vrlo malim koncentracijama, da ne bi doveli do neželjenih herbicidnih efekata na biljkama. Kod paradajza usled povećane koncentracije ili pri tretiranju jednog cveta više puta dolazi do deformacije listova, a kasnije i plodova paradajza. Listovi su izduženi sa deformisanim glavnim nervom i nazubljenom ivicom. Plodovi koji se formiraju na takvim biljkama su deformisani, nepravilnog oblika sa unutrašnjom šupljinom zelenih zidova komora. Zato je preporuka savetodavca da se prilikom upotrebe ovih preparata obavezno proizvoñači dobro upute, kako ne bi imali negativnih posledica. Vladica Stefanović, dipl.ing.polj.

5

OOppllooddnnjj aa uu zzaattvvoorr eennoomm pprroossttoorr uu

Povrtari koji se bave proizvodnjom povrća u zatvorenom prostoru mogu imati poteškoća zbog slabe oplodnje. To se dešava zbog visoke vlažnosti gde je otežano oslobañanje polena iz prašnika pa je oplodnja slaba, samim tim broj zametnutih plodova je mali! Da bi poboljšali oplodnju u plastenicima i staklenicima mogu se koristiti stimulatori oplodnje hemijskog porekla. To su male koncentracije hemijske materije 2,4-D-dihlorfenoksi sirćetne kiseline. Upotrebljava se u vrlo malim koncentracijama, da ne bi doveli do neželjenih herbicidnih efekata na biljkama. Kod paradajza usled povećane koncentracije ili pri tretiranju jednog cveta više puta dolazi do deformacije listova, a kasnije i plodova paradajza. Listovi su izduženi sa deformisanim glavnim nervom i nazubljenom ivicom. Plodovi koji se formiraju na takvim biljkama su deformisani, nepravilnog oblika sa unutrašnjom šupljinom zelenih zidova komora. Zato je preporuka savetodavca da se prilikom upotrebe ovih preparata obavezno proizvoñači dobro upute, kako ne bi imali negativnih posledica. Vladica Stefanović, dipl.ing.polj.

5

ZZaašštt ii ttaa bbii ll jj aa

PPllaammeennjj aaččaa kkrroommppii rr aa Najznačajnija bolest krompira,po kojoj se najčešće odreñuje zaštita i od ostalih bolesti,je plamenjača krompira(Phytophthora infestans). Na području Okruga Bor krompir se nalazi u fazi pred cvetanje ili početak cvetanja a to je faza u kojoj je krompir oformio dovoljnu količinu lisne mase tako da se zbog slabijeg provetravanja i u uslovima toplog i vlažnog vremena stvaraju optimalni uslovi za infekciju i razvoj bolesti. Simptomi bolesti se javljaju na svim delovima biljke.Na listu su u vidu maslinasto zelenih pega na ivici lista.Pege se kasnije šire ka unutrašnjosti i nekrotiraju a u sluščaju jače zaraze zahvataju celu biljku koja izgleda kao da je oprljena plamenom. Slične pege javljaju se i na stablu dok na se na poprečnom preseku obolele krtole uočavaju mrke nekrotične zone. Podsećamo poljoprivredne proizvoñače da su najbolji efekti zaštite krompira kada se hemijski tretman izvrši po sticanju uslova za ostvarivanje infekcije a ne po pojavi simptoma (kada često tretmani i nemaju očekivani efekat). Obzirom da meteorolozi za naredne dane nagoveštavaju kišni period praćen visokim temperaturama predpostavka je da će se stvoriti uslovi za ostvarivanje infekcije ovog patogena te je naša preporuka da proizvoñači izvrše tretman jednim od sledećih preparata:FUZIJA,POLYRAM-DF, ANTRACOL WP-70,MANKOGAL-80i sl. pre ostvarivanja uslova za infekciju ili EQUATION PRO-WG, RIDOMIL GOLD MZ, DAKOFLO, CONSENTO,FOLIO GOLD,QUADRIS isl. najkasnije po pojavi prvih simptoma. Nenad Ilić, dipl.ing.polj.

6

SSttooččaarr ssttvvoo

DDeezziinnffeekkccii jj aa,, ddeezziinnsseekkccii jj aa ii ddeerr aatt iizzaaccii jj aa uu ssvviinnjj aarr ssttvvuu Pored brojnih higijensko-zdravstvenih mera u održavanju higijene okoline svinja dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija imaju poseban značaj.Ovo su mere kojima se sprečavaju i uništavaju uzročnici mnogih bolesti svinja pre, za vreme i posle pojave oboljenja. DDeezziinnffeekkccii jjaa:: to je postupak kojim se uništavaju uzročnici, izazivači bolesti životinja i ljudi a takoñe i uzročnici kvarenja stočne hrane. Postoje tri tipa dezinfekcije: - zaštitna- to je postupak kojim se uništavaju uzročnici bolesti koji se nalaze u vazduhu i na raznim predmetima. U proizvodnim objektima izvodi se redovno kao poslednja etapa u sprovoñenju higijenskih zahvata - tekuća- se sprovodi po potrebi u cilju onemogućavanja širenja zaraza - završna- obavlja se posle prestanka bolesti i otklanjanja izvora zaraze

Prema načinu izvoñenja može biti mehanička, fizička i hemijska. Mehaničkom odstranjujemo 60 % prisutnih uzročnika, a zatim se radi sanitarno čišćenje-pranje dezinfekcionim sredstvima ( masna soda, formalin, jodogal, cetavlon). DDeezziinnsseekkccii jjaa:: brojne vrste insekata napadaju životinje i prenose uzročnike bolesti ili dovode do smanjenja proizvodne sposobnosti. Jedan od najčešćih insekata je domaća muva koja ne bode i ne sisa krv ali se smatra velikim prenosiocem uzročnika bolesti. Drugi insekt je stajska muva koja je slična domaćoj ali se rado zadržava na materijama biljnog porekla koje se raspadaju i na ranama životinja. Uništavanje insekata se vrši svakodnevno i to mehaničkim, fizičkim i hemijskim sredstvima. Mehanički pomoću lepljivih traka i premazivanjem prozora i vrata zaštitnim sredstvima. Fizički pranjem toplom vodom pod pritiskom i hemijski primenom raznih hemijskih preparata ( malation ,ektocid) ali u prostorijama gde nema svinja. DDeerraattiizzaaccii jjaa:: je uništavanje miševa i pacova, a izvodi se mehaničkim i hemijskim sredstvima. Mehanička sredstva su klopke ako je mali broj glodara. Hemijska deratizacija se vrši muricidom, raticidom i to pomešan sa hranom ili u vodi. U objektima za stoku se koriste spori (kumulativni) otrovi. Dejstvo ovih otrova se ne opaža odmah već za 15 dana. Otrovani glodari se zavlače u skrovišta i tu uginjavaju. Takve uginule glodare ukoliko možemo da dopremo do njih, treba neškodljivo da uklonimo

Dragan Radosavljević, dipl.ing.polj.

7

PPOOLLJJOOPPRRIIVVRREEDDNNAA SSTTRRUUČČNNAA SSLLUUŽŽBBAA uull .. BBuukkoovvsskkii ppuutt bbbb

1199330000 NNeeggoott iinn TTeelleeffoonn:: ((001199)) 554433--337777

Fax: (019) 542-741 e-mail: pssnegotin@nadlanu.com

web: hhtt ttpp:: ////ssii tteess..ggooooggllee..ccoomm//ssii ttee//ppssnneeggoott iinn

AA uu tt oo rr ii

Stručna služba PSS Negotin: -dr. Dimitrije Prvulović, direktor -Nenad Ilić, dipl.ing. zaštite bilja -Vladica Gavrilović, dipl.ing. ratarstva -Dejan Stefanović, dipl.ing voćarstva i vinogradarstva -Dragan Radosavljević, dipl.ing. stočarstva -Zorica Petkanić, dipl.ing. tehnologije -Vladica Stefanović, dipl.ing. ratarstva -Teodor Prvulović, ing.polj. ____________________________________________

GGrraaff iiččkkii ddiizzaajjnn:: DDeejjaann SStteeffaannoovviićć

________________________________________________________________________________________

NNeeggoottiinn,, jjuunn 22000099..ggoodd..