Posledice NATO bombardovanja na vodu,vazduh i zemljište u SRJ

S A D R Ž A J1.GEOSTRATEGIJSKI POLOŽAJ I ODLIKE DZ SCG.............................................3

1.2.Ugrožavajući faktori....................................................................................................4

1.3.Upravljanje otpadom...................................................................................................4

1.4 Upravljanje životnom sredinom.................................................................................4

2.BIODIVERZITET DZ SCG..........................................................................................6

2.1.Zaštićenja prirodna dobra..........................................................................................7

2.2.Medjunarodni status prirodne bastine......................................................................8

3.EKOCID I DZ SCG......................................................................................................10

4.OPSTE POSLEDICE NATO AGRESIJE

NA ZIVOTNU SREDINU..............................................................................................11

5.POSLEDICE NATO AGRESIJE NAPRIRODU, ZAŠTIĆENA PRIRODNA DOBRA, BILJNI I ŽIVOTINJSKI SVET.....................................................................12

5.1.UTICAJ NA ŽIVOTINJE.........................................................................................12

5.2.UTICAJ NA BILJKE................................................................................................12

5.3.DUGOROCNE POSLEDICE...................................................................................12

6.POSLEDICE NATO BOMBARDOVANJA NA

ZIVOTNU SREDINU U SRJ.........................................................................................13

6.1. PANCEVO – INDUSTRIJSKI KOMPLEKS........................................................13

6.2.NOVI SAD – RAFINERIJA NAFTE.......................................................................14

6.3.BOR – TRAFOSTANICA “ELEKTROISTOK”-RTB BOR................................14

6.4.KRAGUJEVAC – FABRIKA AUTOMOBILA “ZASTAVA”..............................14

7. RADIOAKTIVNA KONTAMINACIJA...................................................................16

8.NATO BOMBARDOVANJE I ZASTICENA

PRIRODNA DOBRA – NP............................................................................................17

8.1.NP '' FRUSKA GORA ''...........................................................................................17

8.2. NP '' KOPAONIK ''..................................................................................................17

9.OPSTI ZAKLJUCAK MISIJE RGB ( BTF )............................................................ 19

10. ZAKLJUCAK............................................................................................................20

LITERATURA.................................................................................................................21

2

1. 1. GEOSTRATEGIJSKI POLOŽAJ I ODLIKE DZ SCG

DZ SCG je parlamentarna republika sa 10,5 miliona stanovnika koji zive na teritoriji od 102.173 km2.

Po svom geografskom položaju DZ SCG je balkanska zemlja koja se nalazi na graničnom položaju centralne, istočne i južne Evrope. Mediteranska zemlja sa 300 km obale Jadranskog mora i podunavska sa 588 km dunavskog toka, sa preko 80% voda koje dolaze iz drugih država. Ova geografska pozicija čini DZ SCG vaznim geostrategijskim i tranzitnim područjem Evrope i posebno u povezivanju Evrope sa bliskim istokom.

SRJ se susretala sa mnogim poteškoćama, u protekloj deceniji, u svim oblastima privrednog i društvenog života. Teskoće su bile posledica razbijanja predhodne države, potonjih ratnih dejstava u neposrednom okruženju , prihvata oko milion izbeglica i raseljenih lica iz bivših jugoslovenskih republika i sa Kosova i Metohije, kao i drastičnih sankcija i blokade medj. zajednice. Ove teškoće su kulminirale agresijom NATO-a na našu zemlju. Sve pomenute teskoće nisu samo otežale i usporile privredni razvoj, nego su u značajnoj meri uticale i na pogoršavanje stanja životne sredine.

Uprkos svim poteškoćama, velikim naporima SRJ je uspela da ostvari stopu privrednog rasta u 1998. od 6% i BND od 1.600 po glavi stanovnika. Dalji uspesan razvoj naglo je prekinut tromesečnim bombardovanjem i razaranjem privrednih i infrastrukturnih objekata.

U svom razvoju (SRJ) DZ SCG je orijentisana ka rekonstrukciji i obnovi porušenog, ali i održivom razvoju , rehabilitaciji i očuvanju svog integralnog prostora i životne sredine. Generalno se može zaključiti da je životna sredina u Saveznoj Republici Jugoslaviji, relativno dobro očuvana i manje ugrožena nego u zemljama Zapadne, Centralne i Istočne Evrope. Navedene procene najbolje potvrđuju "Procene o životnoj sredini Evrope", koju je tokom 1997. i 1998. godine pripremila Evropska agencije za životnu sredinu.

Značajan pokazatelj očuvanosti životne sredine je činjenica da je biološka raznovrsnost (biodiverzitet) SR Jugoslaviji jedna od najvećih u Evropi.

3

Teritorija Jugoslavije, kao mesto ukrštanja raznih kultura i religija, i pored mnogobrojnih ratova koji su uslovljavali uništavanja građevina, bogata je i veoma vrednim spomenicima kulture. Neki od najvrednijih objekata (Stari Ras sa Sopoćanima, Manastirski kompleks Studenica, te kulturno područje Kotora) upisani su i u Spisak svetske kulturne baštine UNESCO-a.

1.2.Ugrožavajući faktori

Sa druge strane, stoji činjenica da su pokazatelji zagađivanja i degradacije životne sredine u našoj zemlji, i pored sporadičnog stagniranja ili opadanja, evidentni, a da su potencijalni rizici i ugroženost životne sredine uvećani. Uvođenjem sankcija prema SRJ, stanje životne sredine se nije poboljšalo. Kako je privreda radila smanjenim kapacitetima, očekivalo se i smanjenje zagađenosti, ali je, zbog ograničenih ekonomskih mogućnosti, smanjena mogućnost društva da ulaže u zaštitu i unapređivanje životne sredine. Pored toga, intenzivirano je iskorišćavanje prirodnih bogatstava, a zbog nemogućnosti remonta i uvoza rezervnih delova, kao i korišćenja nekvalitetnog goriva - povećavale su se emisije zagađujućih materija. U poljoprivredi su korišćena nekvalitetnija zaštitna sredstva, a povećana je bila i mogućnost transporta opasnih materija kroz SRJ, itd. Zastoj međunarodne saradnje, takođe se negativno odrazio i u domenu zaštite sredine.

Nakon ukidanja sankcija privredna aktivnost je oživela, tako da su se pojačali i pritisci na životnu sredinu, prouzrokujući različite vidove njenog zagađivanja. Stoga se može navesti, između ostalog, da je u proseku kvalitet površinskih voda za jednu klasu lošiji od propisanog kvaliteta, a da se podzemne vode ne mogu koristiti za vodosnabdevanje bez prerade, iako su upotrebljive za navodnjavanje; da preliminarna istraživanja Jadranskog mora ukazuju da su evidentirani gotovo svi vidovi zagađivanja mora; da je kvalitet vazduha zadovoljavajući samo u odnosu na osnovne zagađujuće materije, dok je evidentirano prekoračenje normi koncentracija specifičnih zagađujućih materija i teških metala.

1.3.Upravljanje otpadom

Upravljanje čvrstim i opasnim otpadom u SRJ nije na zadovoljavajućem nivou; kapacitet postojećeg privremenog odlagališta radioaktivnog otpada u SRJ zadovoljava potrebe za period od samo 5 do 6 narednih godina, a problem njegovog trajnog odlaganja nije rešen, a takođe u SRJ ne postoji ni upravljanje udesima.

1.4.Upravljanje životnom sredinom

Ukupno upravljanje životnom sredinom u Jugoslaviji nije zadovoljavajuće, doneti zakoni i drugi propisi nisu uvek usklađeni, a ekonomski instrumenti zaštite životne sredine u SRJ su tek u začetku.

Postojeći tehnološki procesi ne odgovaraju zahtevima zaštite životne sredine, a obrazovanje u oblasti životne sredine nije dovoljno organizovano i programski usmereno.

Usled nepostojanja informacionog sistema za životnu sredinu, informisanje o stanju životne sredine je nedovoljno, sporo i neefikasno. Zvanična međunarodna saradnja na državnom nivou u periodu sankcija je zaustavljena, ali i tada nisu izostali kontakti na ekspertskom nivou i saradnja sa nevladinim organizacijama, mada u smanjenom obimu.

Na organizaciono-institucionalnom planu, poseban značaj predstavlja donošenje Saveznog zakona o osnovama zaštite životne sredine (1998) kojim se od strane savezne

4

države po prvi put na jedinstvenim osnovama uređuju: principi, kriterijumi, mere zaštite životne sredine, praćenje stanja (monitoring), upravni nadzor i kaznena politika.

Teritorija SR Jugoslavije, površine 102.173 km2, čini samo 0,07% teritorije svetskog kopna, odnosno 2,1% evropskog kontinenta. Na njenoj teritoriji se sreću praktično svi karakteristični biomi Evrope i 5 od ukupno 12 terestričnih bioma Sveta. šesti biom je biom mora.

5

2. BIODIVERZITET DZ SCG

♥Na osnovu međunarodnih kriterijuma IUCN-NJMC, teritorija SR Jugoslavije, zajedno sa planinskim područjem Bugarske, predstavlja jedan od šest evropskih i jedan od 153 svetskih centara biološke raznovrsnosti. Na teritoriji Jugoslavije se nalazi 38,93% vaskularnih biljaka Evrope, 51,16% faune riba Evrope, 74,03% faune ptica Evrope, 67,61% faune sisara Evrope (Slika 1).

Slika 1. Procentualni udeo pojedinih grupa jugosloveneske flore i faune u ukupnom broju evropskih vrsta (100%).

Figure 1. Percentage of species for some groups of Yugoslav flora and fauna in relation to Europe (100%).

Iz (Source): Stevanović, Vasić, Regner (eds): Biological diversity of Yugoslavia. FM for Development, Sci. and Env. & Ecolibri-Bionet, Belgrade. 1997. 24 pp.

INTERNET (Google - EKOCID)

6

Na području DZ SCG živi oko 1.600 divljih biljnih i životinjskih vrsta koje imaju status međunarodno značajnih vrsta. Izuzetno bogatstvo biljnih i životinjskih vrsta i njihovih zajednica Jugoslavije čini i 4.182 vrsta viših biljaka, oko 1.400 vrsta slatkovodnih algi, 1.500 vrsta morskih algi, 565 vrsta mahovina, 516 vrsta lišajeva i oko 650 vrsta gljiva makromiceta (Stevanović, Vasić, Regner (eds) 1997). Broj vrsta do sada istraženih beskičmenjaka kreće se oko 15.000. U vodama Jugoslavije beleži se oko 465 vrsta riba od kojih 115 vrsta riba i kolousta živi u slatkim vodama. Na teritoriji DZ SCG zabeleženo je 658 vrsta vodozemaca i gmizavaca, 382 vrste ptica i 96 vrsta kopnenih sisara (Tabela 1).

Tab. 1. Ukupan broj taksona u okviru različitih taksonomskih kategorija na području DZ SCG (Yu), Srbije (Srb) i Crne Gore (Mtg).

Tab. 1. Total species number of different plant groups recorded in Yugoslavia (Yu), Serbia (Srb) and Montenegro (Mtg).

Iz (Source): Stevanović, Vasić, Regner (eds) 1997.

Grupe biljaka (Plant groups) Yu Srb Mtg

Makromicete (Mushrooms) 650 625 205

Lišajevi (Lichens) 516 406 284

Slatkovodne alge (Freshnjater algae) 1.400 ? ?

Morske alge (Marine algae) 1.500 - 1.500

Mahovine (Mosses and livernjorts) 565 444 323

Vaskularne biljke (Vascular plants) 4.182 3.662 3.136

Jugoslavija je još uvek bogata šumom. Ukupna površina pod šumom iznosi 3.075.362 ha od čega je u Srbiji 2.348.692 ha ili oko 27% teritorije Srbije a u Crnoj Gori 726.670 ha ili 52% teritorije Crne Gore.

Da bi se očuvala ova izuzetna prirodna bogatstva, a u skladu sa važećom zakonskom regulativom, svaka Republika svojim propisima pojedina područja stavlja pod zaštitu kao zaštićena prirodna dobra različite kategorije.

2.1.Zaštićenja prirodna dobra

U Srbiji je pod zaštitu prirode stavljeno 5% teritorije Republike, a Prostornim planom Republike Srbije predviđeno je da do 2010. godine zaštitom bude obuhvaćeno 10% teritorije.

Do sada je zaštićeno 5 nacionalnih parkova, 120 rezervata prirode, 20 parkova prirode, oko 470 spomenika prirode, a pod zaštitom države je i 215 biljnih i 427 životinjskih vrsta kao prirodnih retkosti u Srbiji. Kontrolom sakupljanja i stavljanja u promet obuhvaćeno je još 156 biljnih i životinjskih vrsta.

Na području Republike Crne Gore zaštitom prirode je obuhvaćeno oko 8% teritorije. Do sada je zaštićeno: 4 nacionalna parka, 4 rezervata prirode, 51 spomenik

7

prirode, 4 park šume ili posebna prirodna predela, a pod zaštitom države je 314 životinjskih vrsta i 52 biljne vrste kao prirodne retkosti.

Najveća zaštićena prirodna dobra u Jugoslaviji su nacionalni parkovi (Tabela 2).

Tab. 2. Nacionalni parkovi Jugoslavije.Tab. 2. National parks in Yugoslavija.Nacionalni park (National park) Površina (Surface area) (ha)Srbija (Serbia) Đerdap (Djerdap-Iron Gate) 63.680Šar planina (Šar Planina Mts.) 39.000Fruška Gora (Fruška Gora Mt) 25.000Tara (Tara Mt.) 19.200Kopaonik (Kopaonik Mts.) 11.800Crna Gora (Montenegro) Skardarsko jezero (Skadarsko lake) 40.000Durmitor (Durmitor Mts.) 33.850Lovćen (Lovćen Mt.) 6.220Biogradska gora (Biogradska Mt.) 5.400

2.2.Medjunarodni status prirodne bastine

Na području Jugoslavije veći broj prirodnih dobara upisan je ili nominovan za dobijanje međunarodnog statusa (Tabela 3).

Tabela 3. Prirodna baština Jugoslavije sa međunarodnim statusom(Table 3. Yugoslav natural heritage with international status).

1. Svetska prirodna baština - program UNESCO (World Natural Heritage, according UNESCO)

a) Upisana područja sa površinama (ha) (Recorded areas and its surface areas in ha)

1. Nacionalni park "Durmitor" (NP Durmitor) 33.895 ha 2. Risansko-kotorski zaliv (Risan-Kotor bay) 14.600 ha

b) Nominovana područja od strane Jug. komisije za UNESCO (Areas nominated by Yugoslav UNESCO Commission)

1. Nacionalni park "Biogradska gora" (NP Biogradska Gora) 5.400 ha 2. Nacionalni park "Tara" (NP Tara) 19.200 ha 3. Nacionalni park "Đerdap" (NP Djerdap) 63.680 ha 4. Nacionalni park "Šar planina" (NP Šar Planina Mts) 39.000 ha 5. Specijalni rezervat prirode "Deliblatska peščara" (Spec. Nature Res. Deliblatska

Peščara sands) 35.000 ha 6. Spomenik prirode "Đavolja varoš" (Nature monument Djavolja Varoš) 64 ha

8

2. Rezervat biosfere - MAB program - UNESCO (Biosphere reserves, according UNESCO MAB)

a) Upisana područja sa površinama (ha) (Recorded areas and its surface areas in ha)

1. Kanjon reke Tare (River Tara canyon) 30.880 ha

b) Nominovana područja od strane Jug. komisije za UNESCO (Areas nominated by Yugoslav UNESCO Commission)

1. Park prirode "Gornje Podunavlje" (Nature park Upper Danube) 10.000 2. Specijalni rezervat prirode "Obedska bara" (Spec. Nature Res. Obedska Bara

swamp) 9.820 ha 3. Spec. rez. prirode "Deliblatska peščara" (Spec. Nat. Res. Deliblatska Peščara

sands) 35.000 ha 4. Nacionalni park "Đerdap" (NP Djerdap) 63.680 ha 5. Nacionalni park "Tara" (NP Tara) 19.200 ha 6. Kučajske planine (Kučajske Planine Mts.) 115.000 ha 7. Golija (Golija Mt.) 75.000 ha 8. Park prirode "Stara planina" (Nature Park Stara Planina Mt.) 142.000 ha 9. Nacionalni park "Šar planina" (NP Šar Planina Mts.) 39.000 ha 10. Nacionalni park "Prokletije" (NP Prokletije Mts.) 100.000 ha

3. Ramsarska područja (Ramsar sites)

Područje, Datum proglašenja, Površina Površina u ha, Površina specijalnog rezervata u ha (Site, Proclamation date, Surface area in ha, Spec. Res. surface area in ha)

1. Specijalni rezervat prirode "Ludaško jezero" (Special Nature Reserve Ludaško Jezero lake) 28.3.1977. ; 593 ha; 387 ha

2. Specijalni rezervat prirode "Obedska bara" (Special Nature Reserve Obedska Bara swamp) 28.03.1977. ; 17.501 ha; 9.820 ha

3. Specijalni rezervat prirode "Stari Begej - Carska bara" (Spec. Nat. Reserve Stari Begej - Carska bara snjamp) 25.3.1996; 1.767 ha; 1.676 ha

4. Nacionalni park Skadarsko jezero (NP Skadarsko lake) 1996; 40.000 ha; -

9

3. EKOCID I DZ SCG

Na isteku XX veka kada pitanja zivotne sredine postaju kljucne odrednice globalnog razvoja jer mogu usmeriti buducnost planete ka blagostanju ili samounistenju, SR Jugoslavija je 24 marta dozivela brutalnu agresiju NATO-a, koja je trajala neprekidno od 10. juna. Pored ljudskih zrtava koje su prevashodno pogodile civilno stenovnistvo I ogromnih direktnih I indirektnih ekonomskih stet, agresija je prouzrokovala najvece posledice u zivotnoj sredini, pa samim tim I svima koji zive na tom prostoru ili u njegovom okruzenju.

NATO I njegovi celnici su mesecima izvestavali javnost o nuznim ali minimalnim “kolateralnim stetama”, koje su rezultirale hiljadama nevinih civilnih zrtva unistavanjem kulturno-istorijskih dobara svedskog znacaja, bolnica, skola,stambenih objekata, najvaznijih ekonomskih potencijala I celokupne infrastrukture.

Medjutim, nijedan izvastaj NATO-a nije govorio o precizno izgradjenom projektu razaranja objekata hemijske, petrohemijske naftne I drugih industrija cije je unistevanje imalo za posledicu oslobadjanje na hiljade tona opasnih supstanci u zivotnu sredinu SRJ. Pored svih neoborivih dokaza zvanicnici natoa se I dalje ne izjasnevaju o primeni zabranjenog oruzija sa osiromasenim uranijumom.

Sve posledice se mogu oceniti kao katastrofalne , a izvasno je da ce neke biti I dugorocnog karaktera I ugrozavati ne samo region DZ SCG vec I siri region.

Visemesecno bombardovanje SRJ od strane NATO-a ugrozilo ja sve medijume zivotne sredine, trenutno-sa ispoljenim posledicama I dugorocnim-sa posledicama koje se ne mogu jednostavno izmeriti I proceniti.

SL.1-pogodjene lokacije sa potencijalnim negativnim posledicama na zivotnu sredinu

10

4. OPSTE POSLEDICE NATO AGRESIJE NA ZIVOTNU SREDINU

Prema podacima Ministarstva inostranih poslova tokom NATO agresije na SRJ Severoatlanska alijansa je izvela oko 35.000 napada.Ukupno je bilo oko 2.300 vazdusnih napada. Procenjeno je da je u tim vazdusnim napadima na teritoriju SRJ baceno 22.000 t eksploziva(procene idu i do 79.000t). u ovom periodu je u vazdusnim napadima ucestvovalo oko 1.200 aviona, medku njima 850 borbenih. Pored eksploziva lansirano je minimum 152 kontejnera sa 35.450 kasetnih bombi kao I termovizuelnih i grafitnih bombi cija je upotreba zabranjena medjunarodnim konvencijama.Najveci broj vazdusnih napada izveden je na podruciju Pristine, Prizrena, Urosevca, Djakovice,Kraljeva, Uzica,Novog Sada itd.

Ovi napadi su izazvali nepredvidive stetne posledice na zivotnu sredinu ugrozile ljudske zivote I zdravlje I generalno ugrozile biodiverzitet. Nakon razarajucih napada na postrojenje hemijske I petrohemijske industrijemilioni gradjena su bili izlozenidejstvu razlicitihhemijskih jedinjenja ukljucujuciotrovne gasove.ministarstvo inostranih posova naglasava da su voda, zemljiste I sume takodje tesko zagadjene cime je narusena ravnoteza u zivotnoj sredini.

Sve ovo ce imati dugorocne posledice na zdravstveno stanje citave populacije, kvalitet zivotne sredine, sa nagracenim prekogranicnim efektima.Visestruko bombardovanja turistickih centara I nacionalnih parkova su ugrozili prirodne rezervate I svetilista. NATO bombardovanje je dovelo do iscezavanja , a divlje zivotinjesu otpocele migraciju I napustanje svojih prirodnih stanista.

U ovom trenutku je tesko proceniti i vrednovati sve posledice 78-dnevne NATO agresije, ukljucujuci I posledice na zivotnu sredinu. Ocigledan je nedostatak preciznih podataka kao I nemogucnostozbiljnih terenskih istrazivanja tokom ratnog perioda. Medjutim na osnovu vec objavljenih podataka u velikom broju razlicitih izvoramoguce je dati opsti pregledkratkorocnih I dugorocnih posledica na zivotnu sredinu.Evidentna je potrebadaljih naucnih istrazivanja I monitoring.Nadamo se da ce zajednicki radkoji ce biti izvrsen od strane internacionalnih timova osvetliti ekocid koji su nato snage izvele u SRJ.

Sl. 1.pre bombardovanja Sl. 2.nakon bombardovanja

11

5 .POSLEDICE NATO AGRESIJE NAPRIRODU, ZAŠTIĆENA PRIRODNA DOBRA, BILJNI I ŽIVOTINJSKI SVET

Tokom agresijena meti bombardovanja bile su I zasticena prirodna dobra: nacionalni parkovi, rezervata prirode I valiki planinski komleksi.Njihovo razaranje je izazvalo stradanjevelikog broja biljnih I zivotinjskih vrstaod kijih su mnoge retke, ugrozene I zasticene.NP Kopaonik, NP Fruska gora, NP Tara, NP Sar planina.

5.1.UTICAJ NA ŽIVOTINJE

Permanentna ratna dejstva desavala su se upravo u prolece u periodu bioloske reprodukcije zivog sveta. Usled stalnog granatiranja nacionalnih parkova I drugih planinskih masiva, mnoge zivotinje su direktno stradale, vecina je bila prinudjena da napusti svoje prirodno steniste I mir potrazi izvan nase zemlje.Narocito su ugrozene ptice sisari I divljac (npr. Sivi soko, orao krstas). Znacajno je stradao I zivi svet voda,posebno ribe, usled pogorsanja stanisnih uslova izazvanih hemijskim supstencama koje su dospele iz vazduha zemljista I direktno ispustane u vodotokove usled razaranja hemijskih I industrijskih postrojenja.Dunavom je tokom agresije plovila naftna mrlja kao rezulta granatiranja rafinerija u Novom Sadu I Pancevui skladistenja goriva u Negotinu (duzine 15km, sirine cak 400m).

5.2.UTICAJ NA BILJKE

Usled velikog broje granatiranja doslo je do razaranja terena lokalnog karaktera i unistavanja estetskog i predeonog izgleda mnogih zasticenih prirodnih dobara.Sumski pokrivac je unistavan eksplozijama granata I lokalnim pozarima kao posledicama eksplozija (npr. Kosovski bozur).

5.3.DUGOROCNE POSLEDICE

Dugorocne posledice na biljni I zivotinjski svet I ekosisteme u celini osecace se dugi niz godina.Usled granatiranja ranerija, Azotare I Petrohemije u Pancevu, ostecenja trafostanica koje su koristilepiralenska ulja,kao I drugih ind. Postrojenja, mnoge opasne supstance su dospele u vazduh, vodu I zemljiste.U procesu kruzenja materije I kroz lance ishrane, mnoge od njih ce dospeti ili su vec dospela u zive organizme. Mnoga od tih jedinjenja imaju kancerogeno ili mutageno dejstvo, pa ce se steta po zive organizme, biljke I zivotinje, a naravno I na ljude, ispoljavati na razlicite nacine.

12

6 .POSLEDICE NATO BOMBARDOVANJA NA ZIVOTNU SREDINU U SRJ

Da bi realno prikazali stanje zivotne sredine u toku i nakon NATO bombardovanja poslužićemo se konkretnim primerima ugrožavanja životne sredine na odabranim lokacijama Novog Sada, Pančeva,Bora i Kragujevca .

6.1. PANCEVO –INDUSTRIJSKI KOMPLEKS

Pancevo je grad sa oko 150.000 stanovnikakoji se nalazi 15 km severo-istocno od Beograda,na levoj obali Dunava. U juznom delu grada nalazi se veliki industrijski kompleks, obuhvata fabriku azotnih djubriva, rafineriju I petrohemijski kompleks.Vestacki kanal , dug 1,8 km , nosi otpadnu vodu Iz ovog kompleksa direktno u Dunav. Ova industrijska zonaja je bila intenzivno bombardovana za vreme sukoba, dva vazdusna napada na petrohemijski kompleks „HIP Petrohemija Pancevo“i na fabriku djubriva „HIP Azotara“, kao i sedam napada na rafineriju nafte „NIS“.Hip “Azotara” je jedina febrika za proizvodnju amonijaka u DZ SCG, i kao takva predstavlja bazu za proizvodnju djubriva i jedini je snabdevac amonijaka za potrebe rashladnih sistema pivara i drugih prehrambenih kapaciteta. Proizvodi vise vrsta vestackih djubriva , henikalija I tehnickih gasova. Proizvodnim programom “Azotare” obuhvacene su sledece vrste proizvoda: amonijak, azotna kiselina, mineralna djubriva, rastvori azotnih jedinjenja, talozni kalcijumkarbonat I dr. Petrohemija Pancevo je bila najveci proizvodjac petrohemijskih proizvoda uSRJ, kako sirovina za danju prerada, tako I gotovih proizvoda na bazi polietilena I polivinilhlorida. Ova industrija je bombardovana dva puta. NATO bombardovnje je unistilo 40% proizvodnog kapaciteta kompleksa “Petrohemije “ Potpuno ostecena. Potpuno je unistena fabrika VCM-a I Elektrolize, dok je fabrika PVC-a znatno ostecena. Petrohemija Pancevo je bila najveci proizvodjac petrohemijskih proizvoda u SRJ, kako sirovina za danju prerada, tako I gotovih proizvoda na bazi polietilena I polivinilhlorida. Ova industrija je bombardovana dva puta. NATO bombardovnje je unistilo 40% proizvodnog kapaciteta kompleksa “Petrohemije “ Potpuno ostecena. Potpuno je unistena fabrika VCM-a I Elektrolize, dok je fabrika PVC-a znatno ostecena.

Sve tri bombardovane fabrike nalaze se u krugu industrijske zone povrsine od oko 8 km2.Najblize standardne zgrade su na manje od 150 m od fabrike azotnog djubriva.Pored vinil hlorida monomera nalazi I etilen dihlorid, etilen, hlor, hlorovodonicna kiselina, propilen itd.Sve pomenute supstance su dospele u atmosferu, vodu ili zemljiste u toku NATO bombardovanja i predstavljaju ozbiljnu pretnju po ljudsko zdravlje I ekosisteme.Sve supstance prisutne su I u povrsinskim vodama.Veliki broj ljudi je povredjen, otrovan I evakuisan. Procene kazuju da je oko 70.000 ljudibilo u opasnosti, a mnogi od njih su i evakuisani.

Najveca rafinerija nafte u DZ SCG i najveci proizvodjac naftnih derivata u okviru Naftne industrije Srbije-NIS, predstavljala je kompleks procesnih i pomocnih postrojenja za preradu nafte i derivata nafte, rezervoarskog, transporno-manipulativnog i drugih pratecih objekata. Na objekte „Rafinerije nafte“ palo je vise od 25 projektila velike razorne moci. Stanja zivotne sredine u Pancevu vrsena su i za vreme i neposredno nakon bombardovanja.

13

6.2.NOVI SAD-RAFINERIJA NAFTE

Novi Sad jedan od najvecih gradova u Srbiji, u vojvodjanskoj ravnici, nalazi se na 70 km severo-zapadno od Beograda. Grad ima oko 250.000 stanovnika i nalazi se na levoj obali Dunava.

Rafinerija nafte Novi Sad, zbog svog polozaja na samoj obali Dunava u Panonskoj ravnici,predstavlja posebnu opasnost po zivotnu sredinu.Nekoliko stotina nafte I naftnih derivataje iscurelo u Dunav.Znacajno zagadjenje je utvrdjeno I u vazduhu kao I u drugim delovima zivotne sredine(voda, zemljiste,zivotne zajednice). Ozbiljne posledice po zivotnu sredinu su oroceneza period visokog vodostaja Dunava.

“Rafinerija nafte” Novi Sad obuhvata oko 256 ha povrsine industrijskog prostora severnog dela grada. Osnovni proizvodni program predstavljao je motorni benzin, dizel gorivo, niskosumporna loz ulja, tecna maziva i bitumen. Najveci broj napada sa preko 100 aviona- avio velike razorne moci izvrseni su 2. maja 1999. I 7 juna 1999. godine. U toku NATO bombardovanja, prilikom razaranj rezervoarskih I cevovodnih kapaciteta, unisteni je ukupno 73.569 t nafte I njenih derivata Pored ostecenja tehnoloskog postrojenja, za vreme ratnih dejstava, najveci deo nafte I njenih proizvoda je izgoreo u pozaru. U toku bombardovanja u uzoj i siroj zoni Rafinerije primecene su promena u stanja kvaliteta vazuha I zemljista na vise lokacija I na razlicitoj udaljenosti od mesta udesa. Rezultati uspitivanja stanja zivotne sredine tokom misije UNEO-BTF I nasih eksperata utvrdjeno je da je kao posledica pozara, isticanja sirovog benzina , olovnog benzina, sirove nafte I derivata nafte doslo do tehnoloskog I hemijskog udesa, sto je imalo uticaj na zagadjenje povrsinskih I podzemnih voda I atmosfere, pri cemu su se kao posledica sagorevanja oslobodile velike kolicine ugljovodonika.

6.3.BOR –TRAFO –STANICA “ELEKTROISROK”- RTB- BOR

Bor- rudarski industrijski grad u severoistočnom delu Srbije, veliki centar metalurgije bakra.

Trafo-stanica “Elektroistok” nalazi se u sklopu rudarsko topioničarskog basena Bor.U momentu bombardovanja, od tri transformatora u okviru stanice, jedan koji je bio u finkciji je oštećen.Trafo-stanica je bombardovana tri puta u periodu od 15. do 20. maja 1999.godine.Transformator koji je bombardovan pretrpeo je velika oštećenja, pri čemu je došlo do direktnog izlivanja 25 t transformatorskog ulja.Takodje, uništeno je 144 kondenzatora (od ukupno 160) iz kojih je ukupno iscurelo 1152 litara PCB ulja, pri čemu se deo tog ulja i zapalio.

Ispitivanja kvaliteta vazduha vršena sun a teritoriji grada Bora od početka ratnih dejstava. Povećane koncetracije sumpordioksida (SO2) u vazduhu jesu rezultat ovog ispitivanja. A u uzorcima vode i zemljišta utvrdjeno je prisustvo polihlorovanih bifenila.Takodje, ono sto je ostalo od trafo-stanice svrstano je u opasan otpad.

6.4.KRAGUJEVAC – FABRIKA AUTOMOBILA “ZASTAVA”

Kragujevac- kulturno i privredno sedište Šumadije koje se nalazi na reci Lepenici.To je veoma razvijen industriski grad, sa fabrikom automobila “Zastava”.

“Zastava” D.D. je industrijski kompleks koji obuhvata više desetina fabrika sa širokim dijapazonom proizvoda od kojih ćemo spomenuti samo neke fabrike.

U PJ “Zastava automobili” je izgorelo preko 95 t razne robe i materijela, a oštećena su i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Iz dva oštećena transformatora

14

izliven je piralen koji se delom zadržao u jamama za dekantaciju u kojima se nalazi velika količina otpadne vode,deo se prosuo po porušenom pogonu, a deo preko kišne kanalizacije otišao u vodotokove reka Ždraljice i Lepenice.

U PJ “Zastava energetika” uništena su dva transformatora iz kojih je isteklo transformatorskog ulja i piralena od čega je 300 kg piralena preko kišne kanalizacije otišlo u vodotokove, i manji deo je prosut u okolno zemljište.

U PJ “Zastava kamioni” posle bombardovanja nastao je požar u kome je sagorela veća količina fluida i opasnih materija.

U PJ “Zastava alatnica” došlo je do izlivanja svih rashladnih sredstava,sredstava za podmazivanje i dgugih hemiskih materijala, usled čega je formirana velika količina opasnog otpada.Ove materije su ugrozile vodotokove i zemljište, a do povećanog zagadjenja vazduha je došlo usled požara koji je nastao posle bombardovanja.

U PJ “Kovačnica” je prosuto oko 150 t ulja,masti,emulzija,nafte,benzina,bojei razredjivača, usled čega je nastala velika količina opasnog otpada.

Kao posledica ratnih dejstava ukupno je isteklo 1428litara piralenskog trafo-ulja, od toga u obliku rastvora i emulzija sa vodom oko 250 litara je zadržano u sabirnim jamama. Rezultujuće količine opasnog otpada su velike: oko 300t otpadne boje, 5-6 t otpadnog PCB ulja u buradima i više od 6000 m3 vode zaganjene piralenom. 22. jula 1999.godine u toku posete misije UNEP-a uzeti su uzorci kontaminiranog peska , zemljišta iv ode. Iz uzetih uzoraka utvrdjeno j eprisustvo polihlorovanih dibenzodioksida, furana i polihlorovanih bifenila.Usled sagorevanja polihlorovanih bifenila nagradili su se polihlorovani dibenzodioksina i furani.

Sl. 1.pozar u IK Pancevo Sl. 2.skladiste nafte Bor

Sl. 3.unistena fabricka hala Kragujevac

15

7. RADIOAKTIVNA KONTAMINACIJA

Još pre otpočinjanja agresije, nadležni jugoslovenski organi su upozoravali svetsku javnost da snage NATO-a raspolažu municijom sa osiromašenim uranom – U-238 i da planiraju upotrebu ove municije na prostoru SRJ.

Vazduhoplovne snage NATO-a su prilikom NATO agresije na SRJ koristile municiju sa osiromašenim uranom iz avionskih topova 30 mm aviona A-10A.

Osiromašeni uranijum uz produkt u pripremi goriva za nuklearne reaktore i nuklearno oružje i predstavlja veliku opasnosti i problem za svaku zemlju sa razvijenom nuklearnom tehnologijom. Naime, sagorevanjem urana nastaju produkti koji su radio aktivni i toksični. Pri udaru uranskog jezgra u čvrstu prepreku stvara se visoka temperature i najmanje 10% od ukupne mase osiromašenog urana sagori i predje u aerosole uranijum oksida, a do 70% penetratora od osiromašenog urana predje u aerosole. Ove čestice se mogu uneti u organizam udisanjem, kontaminiraju okolnu sredinu, a zavisno od meteoroloških uslova mogu se raznositi na različite udaljenosti čime se može kontaminirati širi proctor. Sem ovih oksida, stvaraju se i visoko radioaktivni gasovi, izmedju ostalih Radijum i rodon. Njih vetar može da nosi i nekoliko stotina km. To praktično znači da zagadjenje ide iz Jugoslavije u Madjarsku,Hrvatsku i Bosnu al ii u Albaniju, Makedoniju i Grčku. U prilog ovome ide izveštaj iz Grčke-“ registrovano je povećanje toksičnih supstanci u atmosferi Grčke”. Čestice osiromašenog urana U238 kontaminiraju zemljište hiljadama godina, a s obzirom da su oksidi urana rastvorljivi u vodi, vremenom mogu kontaminirati podzemne vode i preko biljaka u vidu stočne hrane komtaminirati životinje i ljude.

Na osnovu dosadašnjih nalaza,projektilima sa osiromašenim uranom gadjano je 7 ciljeva u Srbiji i jedan u Crnoj Gori.

Dekontaminacija terena kontaminiranog osiromašenim uranom je veoma teška.Potrebno je obezbediti znatna finansijska sredstva da bi se velike količine kontaminirane zemlje uklonile i smestile na posebne deponije radioaktivnog otpada.Za to je neophodna pomoć medjunarodne zajednice koja nema nameru da nam tu pomoć pruži jer po izveštaju radne grupe za Balkan UNEP-a / UNCHS-a (Habitat) upotrebe projektila sa osiromašenim uranom nije bilo tako da i nema potrebe za vršenje dekontaminacije terena.

Sl.1.zrno sa jezgrom U-238 Sl. 2.ostaci municije sa U-238

16

8.NATO BOMBARDOVANJE I ZAŠTIĆENA PRIRODNA

DOBRA-NACIONALNI PARKOVI- U SRJ

Tokom NATO agresije na našu zemlju na meti bombardovanja bila su i zaštićena prirodna dobra-nacionalni parkovi-od neprocenljivog značaja kako za našu zemlju, tako i za celu planetu Zemlju.Iako postoji puno primera mi smo se odlučili za dva koja smatramo najboljim primerima uništavanja svetske prirodne baštine od strane NATO bombardovanja.

8.1. NP “FRUŠKA GORA”

NP “Fruška gora” je najstariji nacionalni park u Srbiji i jedini u Vojvodini, sa više od 1500 biljnih vrsta, bogatom faunom ( oko 200 vrsta ptica), više od 20 šumskih zajednica i 17 pravoslavnih manastira, na povšini od 25.525 ha. Pretrpeo je najžešćenapade medju svim zaštićenim područjima.

Agresija NATO snaga u NP “Fruška gora” trajala je u kontinuitetu od 4. aprila do 8.jula 1999.godine.Na ovo područje bačeno je 300-500 razornih bomb ii 2 kontejnera kasetnih bombi. Ukupno je registrovano 103 kratera.Kraterima je direktno izrovano 12,28 ha, a šumsko zemljište je uništeno do dubine 5-8 m, kao i celokupni živi svet u njemu. Najviše su opustošene šume kitnjaka, graba i bukove šume sa srebrnom lipom starosti od 93 do117 godina.Direktne štete sa gotovo potpunim nestankom populacija pretrpelo je 8 zaštićenih biljnih vrsta, koje se nalaze na nacionalnoj Crvenoj listi flore.

U NP “Fruška gora”bombardovani su sledeći lokaliteti : Iriški venac, Kraljeve stolice,Dubočaš ,Crveni čot i Rovne.

8.2. NP “KOPAONIK”

Prve bombe bačene na našu zemlju 25. marta 1999.godine pale sun a područje NP “Kopaonik”.Nacionalni park bombardovan je 21 dan

Bačeno je 72 razorna projektila i bombi, kao i 10 kontejnera kasetnih bombi. Od bombardovanja ostala su 62 kratera na području Nacionalnog parka, obima od 48 m , dubine od 2 do 8 m, prosečne površine 176 m2. Ukupna površina kratera iznosi 10.951 m2 ili nešto više od 1 ha.U odnosu na površinu celog parka, krateri zauzimaju 0.01 % površine.Ako se tome dodaju uništene površine oko kratera od izbačene podloge i požari od kasetnih bombi, uništena su 54 ha površine Nacionalnog parka ili 0.46 %.Da bi došarali nastalu ogromnu štetu navešćemo primer Gobelje i Pančićevog vrha, gde je na mestu kratera od 10-tak metara uništeno sve što se zateklo- od geološke podloge koja je razorena i do nekoliko metara u dubinu, do zemlje sa živim svetom, biljog pokrivača sa pratećom florom i faunom.

Takodje, u celom parku značajno su oštećene populacije smrčeve,hrastove, bukove šume kao i zajednice borovnice, kleke i lokalni endem – kopaonička ljubičica koja se čak nalazi na Evropskoj Crvenoj listi.

U sklopu faune NP “Kopaonik” specifične štete pretrpela je fauna ptica pri čemu su najviše stradale ptice pevačice kao što su :poljska ševa, planinska treptaljka, popić, gorska juričica i rusi svrčak.Takodje, uznemiren je jedan od dva para sivih sokolova i najzanimljivija ptica Kopaonika –balkanska ušata ševa.

17

Procenjeno je da šteta iznosi oko 1000 ubijenih ili nerodjenih jedinki, u okviru 27 vrsta – od kojih je 9 vrsta prirodnih retkosti. U NP “Kopaonik” bombardovani su sledeći lokaliteti :Sunčana dolina, Gobelja, Suvo Rudište, Pančićev vrh, Treska, Nebeske stolice i Rovnište.

Sl.1;Sl 2.krateri u NP ''Fruska gora ''

Sl. 3. krateri u NP '' Kopaonik ''

18

9. Opsti zakljucak Misije RGB (BT F)

BOMBARDOVANJE SRJ koje je trajalo od 24. marta do 10. juna 1999. godina je pored ostalog imalo karakter ekoloskog rata. Ovakav zakljucak proiailazi iz cinjenice iz cinjenice da je NATO bombardovanje izazvalo znacajno ugrozavanje na lokalnom, regionalnom a verovatno i na globalnom nivou , kao i zbog toga sto ssu napadi na civilne ciljeve, posebno objekte hemijske industrije , mogli da budu uzrok udesa sa katastrofalnim posledicama .

Ogromna razaranja hemijski i energetskih kompleksa kao i pratece infrastrukture , odrazile su se na kvalitet zivotne sredine i predstavljaju krsenje proklamovanih ljudskih prava na bezbednu i zdravu zivotnu sredinu, i to:

• ŽENEVSKE KONVENCIJE• Dopunskog protokola kojim je zabranjena primena kojim je zabranjena primena

metoda i sredstava ratovanja koji su namenjeni da prouzrokuju „opsezna, dugotrajna i ozbiljna ostecenja prirodne okoline.

• Princip Rio deklaracije o zivotnoj sredini i razvoju Agende 21 o medjuzavisnosti i nedeljivosti mira.

Bombardovanjem SRJ doslo je do krsenja mnogih nacela medjunarodnih ugovora u oblasti zastite atmosvere, ozonskog omotaca, vode, biodiverziteta. NATO bombardovanjem je narusena zivotna sredina i pitanje su humanitarnog karaktera. Ove aktivnosti su zabranjene Konvencijom o zabrani ekocida u ratovima, koje su donele UN 1974. GODINE..

Nakon uvida u posledice NATO bombardovanja i rezultata ispitivanja stanja zivotne sredine, moze se zakljuciti da ce obim dugorocnih posledica umnogome zavisiti od toga kojiko ce biti efikasne mere sankcije i remedijacije najugrozenijih prostora. Zbog toga se sa ovog aspekta namece prioritet koji podrazumevaju hitnu sanaciju dela ind. Zone i kanala u Pancevu, Rafinerije Novi Sad „Zastave“ u Kragujevcu „RTB“ u Boru , Beopetrola u Bogutovcu , „Jugopetrola“ u Prahovu i delu teritorije oko reka Pestan, Turija, Lepenica, kao i ostali ugrozeni prostori takodje zahtevaju obimne sanacije u sto kracem periodu.

19

Sl.1.Uzimanje uzoraka zemljista

20

10 .ZAKLJUCAK

Agresija na SRJ je imala osnovne karakteristike ekoloskog rata.Oruzana dejstva po objektima henijske industrije, rafinerija, skladista sirovina, poluproizvoda, i gotovih hemijskih proizvoda, transformatorskih stanica doveli su do naglog, nekontrolisanog oslobadjanja visokotoksicnih supstanci za koje je poznato da imaju kancerogena, teratogena, mutagena i druga opasna dejstva kako po ljudsku populaciju tako i po floru i faunu u duzem vremenskom periodu )ispustanja i izlivanja hlora, amonijaka, kancerogenog benzena, vinilhlorida, zive, piralenskog ulja, nafte i dr.) znacajnih zagadjunja vode, vazduhai zemljista, klimatskih promena odnosno globalnog zagrevanja cije dugorocne konsekvence nisu ni delimicno poznate, do znacajnih negativnih efekata ljudi u duzem periodu.

Ni jedan lokalni ili regionalni rat u savremenom svetu ne unistava samo ljudske zivote i strukturu drustva oni narusavaju zemlju, jer truju zemljiste i vodu, upropascavajuzetve i vegetaciju. Svi koji „prezive“ su primorani da zapocnu novi zivot u prirodno otezanim uslovima koji. Umesto osvajanja novih tehnologija, rpocesa proizvodnje, obnavljaju se razruseni objekti hemijske industrije i vracaju u funkciju, kako bi bili od koristi za proizvodnju proizvoda, bez kojih je nezamisliv zivot savremenog coveka.

Covek ce obnoviti i izgraditi nove objekte, postrojenja ono sto je zabrinjavajuce je duboka moralna kriza u kojoj je narusavanje zivotne sredine jedan od zabrinjavajucih aspekata. Moramo biti svesni da nasa buducnost zavisi od svakog pojedinca i svesti o zajednickoj svojini cele prirode, potrebe da budemo njeni cuvari, negovatelji sveta

i zdravih medjuljudskih odnosa a ne samo potrosaci i menadjeri , a sve to u

cilju obezbedjenja sigurnosti zivota nas i buducih generacija.

21

LITERATURA

1. Z.CVOROVIC – HEMIJSKI AKCIDENT

2. IZVESTAJ SRJ – POSLEDICE NATO BOMBARDOVANJA NA ZIVOTNU SREDINU SRJ

3. UNEP, UNECHS – POSLEDICE NA ZIVOTNU SREDINU I CIVILNA NASELJA

4. WWW.ODBRANA.MOD.GOV.YU

5. INTERNET (GOOGLE- EKOCID)

22