Posledice zagadjivanja vazduha

7/23/2019 Posledice zagadjivanja vazduha

1/21

Posledice zagadjivanja

vazduha

PRIPREMILE:

Marina Jelic ,Rajka Ivanovic


2/21

J j

Aerozagaenje

Aerozagaenje je esto drugi naziv za zagaenostvazduha.Ono podrazumeva prisustvo primesa(toksinih i netoksinih), koje su posledica ovekovihproizvodnih aktivnosti, a dospele su u atmosferu uvidu gasova,pare, praine, dima, magle i dr. Oveprimese mogu dospeti u vazduh i iz prirodnih izvora.


3/21

es!o se za zagaen vazduh iznad ur"anih

sredina koris!i !er#in mog.

-Pod zagaeni# vazduho# $odrazu#evase onaj vazduh u koje# senalaze novi, do

tada nepoznati a tojci u uobiajenom

a tavu ili onaj vazduh u kome u njegovi

a tojci pri utni u enormnim koliinama.


4/21

!ostoje razliite vrste de"nicije zagaenog

vazduha#

zagaen vazduh je onaj koji je primio gas, paru,dim, prainu i druge materije iz razliitih izvora u

koliinama koje mogu tetiti zdravlju stanovnika,$ivotnoj sredini i materijalnim do%rima

zagadenje vazduha postoji kada prisustvo neke

strane supstance ili nekog va$nog vida njenihsastojaka mo$e da izazove kodljivo dejstvo ili daprouzrokuje tetu ili smetnje.


5/21

!osledice zagaenja vazduha su naje&e#

smanjena vidljivost neprijatan miris

izvor prljavtine

korozija metala ote&enje fasada, spomenika i sl., ote&enje %iljnog fonda i sl.


6/21

'!rostor koji se mo$e zagaditi (tzv. medijumizagaenja) zavisi od %rzine rasprostiranja(difuzije) zagaenog vazduha i %rzinesedimentacije (talo$enja) zagauju&ih materija.

'Ostali faktori koji utiu na transport i difuziju

zagaujucih supstanci u vazduhu su#

'vazduna strujanja (vetrovi ),'vazdune tur%ulencije,

'termika struktura atmosferskih slojeva,'visina ispusta (dimnjaka), temperature i %rzineotpadnih gasova na izlazu ispusta

' mogucnost samoprei&avanja atmosfere i dr.


7/21

'ajve&i zagaiva vazduha je industrija, apose%no#

energetski o%jekti,

hemijska industrija,

crna i o%ojena metalurgija,

industrija nemetala i graevinskog materijala i industrija celuloze i papira.


8/21

'asoviti

'*vrste estice

'O+idisumpora, azota ugljenika,-/,hidrocar%onati, ozon i dr.o+idanti

'!raina, magla, para, dim,sitne kapljice,smog

0AA12A* 2A034-A


9/21

'!raina iz prorodnih izvora, naje&e sa velikih ,,golih,,

povrina sa malo ili potpuno %ez vegetacije (peaneoluje).

' 5etan, emitovan tokom digestije hrane od strane$ivotoinja(pre$ivari).

'6adon gas iz prirodnih radioaktivnih o%lasti zemlje.'3im i 7O nasatali tokom umskih po$ara.'2ulkanska aktivnost, tokom koje se produkuju sumpor injegovi oksidi , hlor i estice pepela.

8osmika praina /lana isparenja iz okeana

!66O3 02O6


10/21

%&!acionarni/peci"ne take (fa%riki dimnjaci)

% Mo"ilni9 :nergetska postrojenje koja svoj rad zasnivaju na

sagorevanjufosilnih goriva

9 8ontrolisano spaljivenje, koje se koristi u poljoprivrediiumarstvu.

9 zduvni gasovi iz motornih i drugih vozila i prevoznihsredstava.

9 /agorevanje drveta, po$ari i dr.

A;6O!O: 02O60AA


11/21

:>:8; 0AA


12/21

8/:B: 8C:

'astaju u zavisnosti od D O+ i /O+ u vazduhu.

:>:8; 8/:B- 8CA

8ontaminiraju vodu za pi&e

Ote&uju ili unitavaju akvatini %iljnii$ivotinjski svet

4tiu na lanac ishrane :rodiraju skulpture istatue

'4nitavaju drve&e

'0emljite postaje kiselije


13/21

=e porast srednje temperature atmosfere, okeana zemljine povrine.

406O7#

'>ormiranje gasova tipa 7O i 7-

'/AO6:2A=: >O/B- O62A

'!oljoprivredne aktivnosti'

lo%alno zagrevanje


14/21

':>>:8; BOEABO 0A6:2A=A #

';opljenje ledenih kapa i gleera

'0dravlje ljudi

'!oljoprivreda


15/21

Ozonski omo se nalazi ustratosferi izmeu ?F i @Gkm oko povrine zemlje i titi $ive organizme odpreteranog 42 (42E) zraenja /unca.

0a njegovo ote&enje su zaslu$nihlor'Huoro'ugljovodonici

(7>7) i dr.

O0O/8 O5O;A*


16/21

:>:8; O/;:7:=A O0O/8O O5O;A7A#

Ote&enje stratosferskog ozona dovodi do porastanivoa ultravioletnog (42) zraenja

'!reterano izlaganje ovakvom 42 zraenju izaziva#

/unane opekotine

8ancer ko$e Opadanje imunolokog sistema

;A8O


17/21

%'radski vazduhsadr$i meavinu zagauju&ih gasova.Otrovni gasovi iz fa%rika pomeani sa ai, azotnimoksidima, ugljen'monoksidom i olovom iz automo%ilarastvaraju se u magli i formiraju smog.

radski vazduh


18/21

';okom vedrog mirnog dana, u prisustvu

/uneve svetlosti odvijaju se mnogo%rojnehemijske reakcije, usled kojih u smogunastaju mnoga otrovna jedinjenja.

'Oso%ine smoga razlikuju se u godinjim

do%ima.'0imi u smogu ima najvie ai, oksidaazota i sumpor'dioksida (zimski smog), aleti ima najvie ozona, vodonik'peroksida iazotovih oksida (letnji smog). /mog je svevie prisutan u velikim gradovima.


19/21

(agaenje vazduha

'3osta vam je udisanja prljavog vazduhaI Onda moratepomo&i da se zagaenje vazduha (aerozagaenje)

smanji.

'/vaki put kada idete autom na posao ili u kolu,koristite grejni ili rashladni ureaj (er'kondin), ri%ate

prozore ili ak nametate frizuru, pravite iz%ore kojipove&avaju ili smanjuju zagaenje vazduha. Ovastranica vam pokazuje kako da smanjite aerozagaenje.8ada vie ljudi uine ist vazduh svojim poslom, svi&emo lake disati.

/A2:;


20/21

2ozite manjeJ

emojte puitiJ8upujte preko telefona ili nterneta

/lu$te se javnim prevozom

8oristite se telekomunikacijama2ozite pametnoJ

za%erite ekoloke proizvode

-odajte ili vozite %icikl


21/21

Documents

Posledice zagadjivanja vazduha