152
ПОСЛОВНЕ ФИНАНСИЈЕ 1

poslovne finansije

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Finansije

Citation preview

Page 1: poslovne finansije

ПОСЛОВНЕ ФИНАНСИЈЕ

1

Page 2: poslovne finansije

Садржај

1.ПОСЛОВНЕ ФИНАНСИЈЕ

2.ОПШТИ ФИНАНСИЈСКИ ИЗВЕШТАЈИ

2.1. Биланс стања

2.2. Биланс успеха

2.3. Остали финансијски извештаји

3. ОПШТА АНАЛИЗА ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА

3.1 Вертикална, хоризонтална и графичка анализа

4. ОСНОВНИ ПОКАЗАТЕЉИ ФИНАНСИЈСКЕ АНАЛИЗЕ

4.1. Показатељи ликвидности

4.2. Показатељи пословне активности

4.3. Показатељи управљања дугом

4.4. Показатeљи рентабилности

4.5. Покатазељи вредности/власништва

5.РИЗИЦИ ПОСЛОВНОГ ОКРУЖЕЊА

5.1. Пословни ризик (пословни leverage)

5.1. Финансијски ризик (финансијски leverage)

5.1. Укупни ризик (конбиновани leverage)

6.АНАЛИЗА НОВЧАНИХ ТОКОВА

6.1. Мерење новчаног тока из пословне активности (директна метода)

6.2. Мерење новчаног тока из активности инвестирања (директна метода)

6.3. Мерење новчаног тока из активности финансирања (директна метода)

6.4. Анализирање новчаних токова

6.5. План токова готовине

2

Page 3: poslovne finansije

6.6. Управљање токовима готовине

7.ФИНАНСИРАЊЕ ОБРТНИХ СРЕДСТАВА

8. ПОТРАЖИВАЊЕ ОД КУПАЦА

9.ЗАЛИХЕ

3

Page 4: poslovne finansije

1. POSLOVNE FINANSIJE

„Poslovne finansije, finansijski menadžment ili finansijske korporacije“ počinju da se razvijaju početkom dvadesetog veka. Na fakultetima u Srbiji kao naučna disciplina počinju da se predaju u drugoj polovini prošlog veka. Kao deo ekonomske nauke poslovne finansije treba da daju svoj doprinos u efikasnoj upotrebi ograničenih resursa i da kao za posledicu imaju maksimiziranje ciljne funkcije preduzeća (profit), a u krajnjem slučaju maksimiziranje blagostanja odnosnog društva.

Pominjan je opšti značaj poslovnih finansija kao deo sveukupne ekonomske nauke, ukoliko se želi analitičnije odrediti razlog njenog nastanka i razvoja do danas, može se govoriti o njoj kao o neophodnoj naučnoj disciplini usled pojave akcionarskih društava kao velikih kompanija koje imaju ogromnu ekonomsku snagu. Upravo ta ogromna snaga posledica je i velike moći pomenutih akcionarskih društava na performanse poslovanja celokupne privrede. Donošenje neadekvaatnih odluka u tako velikim preduzećima imalo bi za cilj rasipanje ograničenih resursa sa nesagledivim posledicama na nivo blagostanja jednog društva. Takođe, činjenica da u akcionarskim društvima postoji razdvojenost upravljanja od vlasništva, tako da uspeh akcionarskog društva kao organizacionog modela zavisi i od uspešnosti upravljanja ovakvim preduzećima, tako da je to još jedan razloga za razvijanje i usavšavanje finansijskog upravljanja preduzećem. Može se reći da se razlog za pojavu i razvoj poslovnih finansija nalazi i u društvenoj odgovornosti rada odnosnih preduzeća, konkretno, uvažavajući interese brojnih stejkholdera kao na primer:

- zaposleni su zainteresovai za redovnu isplatu plata, visinu realne plate, plaćanje poreza i doprinosa i sl.;

- sindikati su zainteresovani za slobodu sindikalnog organizovanja, sprečavanja diskriminacije radnika, jednakost radnika i sl.;

- kupci i dovavljači su zainteresovani za kontinuiranost rada u dugom vremenskom horizontu kako bi kupovali sigurno i bezbedno svoje proizvode, tj. mogli pod jednakim uslovima;

- vlasnici su zainteresovani za profit, rast i razvoj kompanije;

- menadžeri su zainteresovani sa maksimiziranje svoje sebičnosti u obliku visine svoje plate, bonusa i drugih benefita;

4

Page 5: poslovne finansije

- država je zainteresovana za stabilnost rada preduzeća koje će na taj način blagotvorno delovati na makroekonomske agregatne veličine (inflacije, trgovinskog i platnog bilansa, stope zapslenosti BDP i sl.).

Radovima Harry-a Markowitz-a kao i Modigliani-a i Miller-a krajem 50-ih godina prošlog veka postavljeni su temelji finansijskog upravljanja kao naučne teorije koja se zasniva na sistematičnom pristupu1. Sistematičan pristup finansijskog upravljanja trebalo bi ima sledeća obeležja i to: integrativnost, verodostojnost, validnost kao i delotvornosti. Integrativnost finansijskog upravljanja znači da treba da postoji kulutra tj. razvijena svest o neophodnosti finansijskog upravljanja u preduzeću što će imati za posledicu pojavljivanje dva obeležja i to: kontinuiranosti i konzistentnosti. Verodostojnost finansijskog upravljanja odnosi se na originalnost tj. uvažavanje svih specifičnosti karakterističnih za odnosno preduzeće.Validnost kao obeležje sistematičnosti finansijkog upravljanja odnosi se na obeležje pouzdanosti, a sama pouzdanost treba da doprinese objektivnosti i preciznosti. Objektivnost podrazumeva eliminisanje pristrasnosti a time i težnju ka postizanju visokog stepena egzaktnosti, dok preciznost se odnosi na eliminisanje slučajnih ili namernih grešaka prilikom provođenja finansijskog upravljanja. I na kraju kada govorimo o obeležju delotvornosti možemo govoriti i o svrsishodnosti samog finansijskog upravljanja upravljanja. Delotvornost bi trebalo da zadovolji brzinu i preciznost finansijskog upravljanja, kao i kosekventnost, odnos troškova i koristi od upravljanja kao otklanjanja vlasničkog ograničenja i adekvatnosti (tj. legitimnosti dobijene od strane stejkholdera).2 Konačno se može zaključiti da finansijsko upravljanje će doprineti sa svoje strane da preduzeće bude fleksibilno i proaktivno i kao takvo efikasno u ostvarivanju definisane strateške agende kada je u pitanju definisana vizija i misija preduzeća.

Po Gitmanu3 finansijsko upravljanje se odnosi na proučavanje aktivnosti različitih subjekata u pogledu upravljanja novcem. Po Aragonu, preduzeće uz pomoć pomenute naučne discipline treba da efikasno reši poslovne, investicione i finansijske probleme; pojedinci takođe treba da reše slične probleme kao i preduzeća; država ima obavezu da obezbeđuje opštedruštvene potrebe tj. njihovo finansiranje (škole, bolnice, pozorišta, javna dobra i sl.); pred finansijskim institucijama i tržištima stoje takođe mnogobrojne finansijske enigme koje treba na što efektivniji i efikasniji način rešiti.

Po Solomonu4, predmet poslovnih finansija može se sažeti u davanju odgovora na sledeća pitanja :

„1. Koju vrstu sredstava preduzeće treba da pribavi?

1 Aragon G.A., (1989), Financial Management, Allyn and Bacon, Boston, str. 6.2 O ovome više videti: Theodore H. Poister, (2003), „Measuring performance in publi and nonprofit organizacions“, Jossey-Bass, San Francisco, str. 23-33, 76-108.3 Gitman L. J., (1991), Principles of Managerial Finance, Harper Collins, New York, str.5.4 Solomon E., (1963), The Theory of Financial Management, Columba University Press, New York, str.8-9.

5

Page 6: poslovne finansije

2. Koliki ukupan obim sredstava preduzeće treba da ima?

3. Kako potrebna sredstva treba da budu finansirana“

Ili

„1. Koliko veliko jedno preduzeće treba da bude i kojom brzinom treba da raste?

2. U kom obliku treba da drži svoja sredstva?

3. Kakva treba da bude kompozicija pasive?“

Da bi poslovne finansije dale odgovor na brojna pitanja predmet njenog studiranja odnosi se kako na bilan stanja5 tako i na bilans uspeha. Zakonodavac odnosne zemlje je propisao brojne obavezne izveštaje koje preduzeće mora podnositi na kraju obračunskog perioda. Pored bilansa stanja i bilansa uspeha potrebno je podneti izveštaj o novčanim tokovima u preduzeću, izveštaj o promenama na kapitalu odnosnog perioda kao i napomene koje imaju za cilj da analitičnije osvetle promene na pojedim računovodstvenim pozicijama za odnosni period.

2.OPŠTI FINANSIJSKI IZVEŠTAJI

2.1. Bilans stanja

Bilans stanja je finansijski izveštaj iz koga se mogu dobiti informacije o proceni finansijskog položaja preduzeća. Konkretno, bilans stanja se sastoji iz dva dela akive i pasive. U aktivi bilansa stanja prikazan je obim i struktura imovine preduzeća dok u pasivi bilansa stanja prikazan je obim i struktura izvora finansiranja imovine odnosnog preduzeća. Drugim rečima bilans stanja je sagledavanje sredstava sa dva različita aspekta. Da bi bilans stanja što jednostavnije razumeli pomenućemo da reč bilans izvorno potiči iz latinske reči bilanx libra što znači vaga sa dva tasa. Što znači da ono što se sagledava/meri mora imati istu vrednost i na jednoj i na drugoj strani tasa vage samo što su ti tasevi u bilansima predstavljeni u obliku aktive i 5 U naučnoj literaturi pored naziva bilans uspeha kao sinonim koriste se još nazivi kao što su račun uspeha, račun dobitka i gubitka ili izveštaj o rezultatima.

6

Page 7: poslovne finansije

pasive, takođe, to nešto što se sagledava/meri odnosi se na sredstava/kapital preduzeći. Sredstva/kapital sa kojima rasplaže preduzeće mogu se sagledavati sa dva različita kriterija, dva različita aspekta tj. dva različita obeležja. Bez obzira kako nazvali analiziranje sredstava/kapitala preduzeća na strani aktivi prikazana je nabavka pojedinih imovinskih delova neophodnih za normalno funkcionisanje preduzeća, dok na strani pasive prikzano je poreklo/izvori finansiranja rasploživih sredstava/kapitala sa kojim raspolaže preduzeće. Ukoliko se zna da izvori sredstava mogu biti sopstveni ili tuđi (tj. obaveze) tada bilans stanja možemo prikazati na sledeći način:

IMOVINA = SOPSTVENI KAPITAL + OBAVEZE 6

AKTIVA PASIVA

Imovina preduzeća je neophodna za proizvodnju odredženih autputa (dobara i usluga) i kao takva imovina ima vremensku dimenziju/obeležje. Bilans stanja u aktivi prikazuju stanje imovine na određeni dan (vremenska dimenzija sadašnjosti) , i koja je kao takva (imovina) posledica učinjenih poslovnih odluka (vremenska dimenzija prošlosti), a takođe kao takva, imovina predstavlja dispoziciju za buduće poslovne odluke (vremenska dimenzija budućnosti). Aktiva bilansa stanja je strukturirana po pojedinim bilansnim pozicijama koje obuhvataju razne vrste materijalne i nematerijalne imovine.

Stalna imovina, reč je o sredstvima preduzeća koja imaju obeležje da se nalaze u preduzeću u takvom vremenskom horizontu koji je duži od jednog proizvodnog ciklusa u preduzeću i sastoji se iz sledećih bilasnih pozcija:

- gudvil (goodwill),

- nematerijalna ulaganja,

- nekretnine,

- tehničko-tehnološka oprema i

- dugoročni finansijski plasmani.

Gudvil (goodwill) može nastati kao posledica statusnih promena preduzeća (spajanja, pripajanja i sl.) i/ili prilikom prodaje preduzeća, pri čemu nastaje pozitivna razlika (višak) između tržišne vrednosti preduzeća i knjigovodstvene vrednosti preduzeća (može se reći da nastaje razlika između tržišne i knjigovodstvene vrednosti kapitala preduzeća). Ta, pozitivan razlika gudvil, nastaje zato što firma poseduje dobar ugled firme, marku koja nam daje informaciju da je preduzeće sigurno i pouzdano, takođe da postoje adekvatni sistemi i procedure kao i kopetentan menadžment preduzeća koji zajedno sa svi ostalim ostvaruje sinergijski efekat u pogledu zadovoljavanja tražnje kupaca na jedan potpuniji način u odnosu na konkurenciju preduzeća. Zbog pomenutih razloga preduzeće ostvaruje višu cenu autputa u odnosu na svoju konkurenciju,

6 Malinić D.,Milićević V., Stevanović N., (2013), “Upravljačko računovodstvo”, Ekonomski fakultet, Beogra, str. 46

7

Page 8: poslovne finansije

a time i veći profit. Imajući u vidu da je gudvil nematerijalno sredstvo za ostvarivanje veće rentabilnosti preduzeća u odnosu na svoju konkurenciju on se kao takav void kao nematerijalno ulaganje na strani active bilansa stanja i to u okviru stalnih sredstva (jer doprinosi rentabilnosti preduzeća u višegodišnjim poslovnim iteracijama).

njegovu (preduzTo je nematerijalno ulaganje koje se odnosi na odeđene komparativne prednosti s kojim raspolaže odnosno preduzeće (ugled firme, marke, sposobnost menadžmenta i zaposlenih i sl.).

Nematerijalna imovina preduzeća može se odnositi na ulaganje u tehničko-tehnološka znanja, koncesije, patenti, licence, istraživanja i razvoj koja će u budućnosti biti značajan izvor prihoda i konkurentske prednosti preduzeća.

Nekretnine, tehničko-tehnološka oprema su potrebne za svakodnevni rad preduzeća kako bi se proizvela određenu količinu autputa. Ovde je reč o materijalnoj imovine koja predstavlja fiksni faktor kao ograničavajući element u kratkom vremenskom horizontu i glavni razlog opadajućeg marginalnog proizvoda i rastućeg marginalnog troška odnosnog preduzeća. Nabavna vrednost pomenute stalne imovine je osnova po kojoj se ona evidentira u knjigovodstvu uz povremena periodična umanjenja po osnovu prenosa svoje vrednosti na nove autpute (amortizacije) ili zbog obzevređivanja imovine.

Dugoročni finansijski plasmani su poslovne odluke menadžmenta preduzeća u smislu davanja dugoročnih kredita (duže od godinu dana), kupovina vlasničkih udela drugih preduzeća, dugoročne hartije od vrednosti.

Obrtna sredstva za razliku od stralnih sredstava (imovine) ima kraći vek trajanja po pravilu manje od gudinu dana, tj. u jednom proizvodnom ciklusu u potpunosti prenose svoju vrednost na nove autpute ili druge imovinske oblike. U obrtnu ili tekuću imovinu ubrajamo:

- zalihe,

- potraživanja,

- kratkoročni fianansijski plasmani i

- gotovinu i gotovisnke elemente.

Zalihe mogu biti u različitim oblicima i to zalihe materijala sirovina, nedovršene proizvodnje, gotovinskih proizvoda, robe, datih avansa. Da bi se mogla proizvesti određena količina autputa potrebno je nabaviti i određeni obima varijabilog faktora proizvodnje, takođe u trenutku bilansiranja postoji određena količina proizvedenih proizvoda kao i nedovršenih proizvoda koji se moraju takođe evidentirati radi precizne procene finansijskog položaja preduzeća. Zalihe se

8

Page 9: poslovne finansije

bilansiraju po nabavnoj vrednosti sirovina/materijala ili ceni koštanja nedovršene prozvodnje i gotovih proizvoda.

Potraživanja mogu nastati na osnovu raznih oblika interakcije preduzeća i drugih stejkholdera, kao na primer pri prodaji autputa preduzeća na poček (bilansiranju se po nominalnoj vrednosti), potraživanja po osnovu kamate, potraživanja na osnovu interakcije preduzeća i države (povraćaj poreza) i tome slično.

Kratkoročni finansijski plasmani i ostali gotovinski elementi reč je takvim imovinskim oblicima koji se brzo i lako mogu konvertovati u novčani oblik (kreditiranje kupaca kraće od godinu dana razne hartije od vrednosti(obveznice, komercijalni zapisi i sl.) sa rokom dospeća ne duže od godinu dana.

Gotovina preduzeća predstavlja zbir svih novčanih depozita na tekućim računima koja su raspoloživa odnosnom preduzeću.

9

Page 10: poslovne finansije

10

Page 11: poslovne finansije

Imovina je veoma važna performansa poslovanja preduzeća jer od njene veličine i strukture zavisi da li će preduzeće biti sposobno da proizvede određenu količinu i kvalitet autputa (dobara i usluga) koja će biti konkurentna u odnosu na tržišnu cenu tj. konkurenciju. Konkretno, da li u preduzeću postoji dovoljna količina imovine, odgovarajućeg kvaliteta (starosti/istrošenosti, posedovanje licenci, adekvatne tehnologije i sl.); dalje, da li u peduzeću postoji adekvatna strukture neophodne imovine i na karaju i kopetencije zaposlenih u smislu efikasnosti njene upotrebe. Imajući u vidu nazive pojedinih bilansnih pozicija imovine može se zaključiti da ona može imati materijalni i nematerijalni oblik (patenti, licence, koncesij, autorska prava i sl.).

Kao što je rečeno da svako preduzeće mora posedovati adekvatnu količinu i strukturu imovine potrebno je i finansirati odnosnu imovinu iz sopstvenih i/ili pozajmljenih izvora. Drugim rečima celokupnu imovinu globalno možemo finansirati sopstvenim kapitalo i pozajmljenim kapitalom tj. pomoću obaveza. Ukoliki je reč o preduzeću koje je organizovano kao akcionarsko društvo sopstveni kapital se sastoji iz sldećih delova:

- akcijskog kapitala, - emisione premije, - rezervi koje se formiraju iz dobiti,- neraspoređena dobit, - neuplaćeni upisani kapital- gubitak i- otkupljene sopstvene akcije.

Akcijski kapital se dobija kao proizvod broja emitovanih akcija i njihove nominalne vrednosti. Akcijski kapital može biti u obliku običnih i preferencijalnih akcija (koje se međusobno razlikuju po osnovu pravne moći tj. po mogućnosti upravljanja, po prioritetu učestovanja u dobiti I u likvidacionoj masi I sl.).

Emisiona premija predstavlja povećanje sopstvenog kapitala kao razlike između rezultat postignute tržišne cene akcija i njihove nominalne vrednosti. Emisiona premija se iskazuje kao posebna bilansna pozicija kako bi se što analitičnije postojala informacija performansama poslovanja odnosnog preduzeća.

Rezerve iz dobiti se formiraju kao regulatorna/zakonska neophodnost/obaveza u smislu povećanja sigurnosti stejkholdera preduzeća. Najčešće je propisana regula do kog se iznosa tj. % osnovnog kapitala mogu formirati rezerve.

Neraspoređena dobit je onaj iznos dobiti koji preostane posle oporezivanja bruto dobiti i izdvajanja u rezerve, a koji biva, na osnovu poslovnih odluka akcionara, investiran u sopstveno preduzeće.

11

Bilansne pozicije koje utiču na povećanje sopstvenog kapitala

Bilansne pozicije koje utiču na smanjene sopstvenog kapitala

Page 12: poslovne finansije

Neuplaćeni upisani kapital, kao bilansna pozicija odnosi se na onaj deo capital za koji zakonodavac omogućava da se naknadno uplati u određenog vremenskom period u odnosu na dan osnivanja preduzeća. Takođe, bilansna pozicija koja daje analitične informacije brojnim stejkholerima preduzeća.

Ostvareni gubitak preduzeća (samo do visine sopstvenog kapitala) se prikazuje u pasivi u okviru bilansne pozicije “kapital”.

Otkupljene emitovane akcije predstavjaju smanjenje sopstvenog kapitala tako da je iz pomenutih razloga I ova jedna od navedene tri odbitne stavke kapitala preduzeća.

Dugoročna rezerfisanja je sledeća stavka bilansa stanja koja se formira zbog velike izvesnosti nastupanja budućih događaja, a koji će imati za posledicu odliv sredstava iz preduzeća. Konkretno bilansna pozicija se formira zbog zauzimanja proaktivnog stave preduzeća u odnosu na rizike poslovanja (date garancije za sopsvene autpute, sudski sporovi, negativnih eksternalija-najčeće kod elektroprivrede i rudarstva i sl.).

Obaveze preduzeća predstavljaju pozajmljena sredstva koja po svojoj ročnosti mogu biti kratkoročna/tekuća (do godinu dana) i dugoročna. Kratkoročne obaveze obuhvataju obaveze sa rokom izmirenja do godinu dana (dobavljači, kratkoročni kredit, porezi i doprinosi raznim nivoima javnih tela i sl.). Dugoročne obaveze obuhvataju obaveze sa rokom izmirenja preko godinu dana (dugoročni krediti, obaveze po osnovu izdatih dugoročnih hartija od vrednosti i sl.).

2.2. Bilans uspeha

Bilans uspeha je finansijski izveštaj u kojem se sučeljavaju određene vrste prihoda i rashoda što za posledicu ima iskazan uspeh u obliku dobiti ili gubitaka preduzeća za određeni vremenski period. “Prihodi su prili vrednosti u preduzeće”, analogno tome “rashodi su odlivi vrednosti iz preduzeća”7. Da bi se dobile informacije analitičkog obeležja kako prihodi tako i rashodi razvrstavaju se na dve vrste i to poslovni i finansijski prihodi i poslovni i finansijski rashodi.

U poslovne prihode ubrajaju se prihodi koji su ostvareni po osnovu prodaje robe ili/i autputa (dobara i usluga) korišćenje sopstvenih autputa za sopstvene potrebe kao uzimanje u obzir promenu vrednosti zaliha učinaka. Ovako ostvarenim “Poslovnim prihodima” suprostavljaju se poslovni rashodi u obliku sintetičkih bilansnih pozicija “Rashoda direktnog materijala i robe” kao i bilansne pozicije “Drugi poslovni rashodi” , kao rezultat dobija se Poslovni dobitak.

Fianasijskih prihodima suprostavljaju se finansijski rashodi na osnovu čega se dobija finansijski uspeh u obliku finansijskog dobitaka ili fiansijskog gubitaka preduzeća. Sabiranjem poslovnog i finansijskog uspeha dobijamo neto dobitak/gubitak pre oporezivanja. Imajući u vidu

7 Malinić D.,Milićević V., Stevanović N., (2013), “Upravljačko računovodstvo”, Ekonomski fakultet, Beogra, str. 54

12

Page 13: poslovne finansije

svrhu osnivanja preduzeća8, a to je osnovna delatnost analogno tome poslovni rezultat mora dominirati nad finansijskim rezultatom.

Биланс успеха 9у периоду од 01.01.2005. до 31.12.2007. године (у 000 динара)

ПРИХОДИ, ТРОШКОВИ, РЕЗУТАТ 2005. год. 2006. год. 2007. год.А. ПОСЛОВНИ ПРИХОДИ И РАСХОДИI ПОСЛОВНИ ПРИХОДИ1.Приходи од продаје робе2.Приходи од продаје производа и услуга3.Приходи од активиранја учинака и робе4.Остали пословни приходи5.Повећање вредности залиха учинака6.Смањење вредности залиха учинака

696 000 921 600 1 159 20084 000

630 0008 4009 600

-(36 000)

132 000756 000

4 80016 80012 000

-

224 000876 000

6 00022 80030 000

-II РАСХОДИ ДИРЕКТНОГ МАТЕРИЈАЛА И РОБЕ 248 400 306 000 480 0001.Набавна вредност продате робе2.Трошкови материјала за израду

67 200181 200

112 800193 200

187 200292 800

III БРУТО ПОСЛОВНИ ДОБИТАК (I-II) 447 600 615 600 679 200IV ДРУГИ ПОСЛОВНИ РАСХОДИ 373 200 487 600 488 2001.Трошкови осталог материјала2.Трошкови горива и енергије3.Трошкови зарада и осталих личних расходи4.Трошкови производних услуга5.Трошкови амортизације6.Трошкови рзервисања7.Остали пословни расходи

72 00012 000

168 00030 00013 2006 000

72 000

76 80024 000

189 00048 00027 4008 400

114.000

36 00031 200

192 20064 80036 40014 400

113 200V ПОСЛОВНИ ДОБИТАК (III- IV) 74 400 128 000 191 000Б. ФИНАНСИЈСКИ ПРИХОДИ И РАСХОДИI ФИНАНСИЈСКИ ПРИХОДИ 9 600 12 000 9 6001.Приходи од камата2.Остали финансијски приходи

7 2002 400

9 6002 400

5 7003 900

II ФИНАНСИЈСКИ РАСХОДИ 8 400 37 200 48 8001.Расходи камата2.Остали финансијски приходи

4 8003 600

9 00028 200

21 40027 400

III ДОБИТАК ИЗ ФИНАНСИРАЊА (I-II) 1 200 (25 200) (39 200)Ц. НЕТО ДОБИТАК ПРЕ ПОРЕЗА (АV-Б III) 75 600 102 800 151 800Д. ПОРЕЗ НА ДОБИТАК 7 560 10 280 15 180Е. НЕТО ДОБИТАК ПОСЛЕ ПОРЕЗА 68 040 92 520 136 620Ф. ЗАРАДА ПО АКЦИЈИ1.Зарада по акцији2. Умањење зарада по акцији

1 9121 741

2 5042 199

3 3722 893

8 Pošto preduzeće se osniva za svrhu proizvodnje određenih vrsta autputa (dobara i usluga) i nije finansijska institucija (banka, štedionica...).9 Malinić D.,Milićević V., Stevanović N., (2013), “Upravljačko računovodstvo”, Ekonomski fakultet, Beogra, str. 56.

13

Page 14: poslovne finansije

Bilans uspeha može biti prikazan po metodi ukupnih troškova i metodi prodatih učnaka. Prikazani bilans je sastavljen po metodi ukupnih troškova. Jedan od problema kod ovog meoda je suprostavljanje poslovnim troškovima odgovarajućih poslovnih prihoda. Naime, poslovni troškov (perioda bilansiranja) u proizvodnji autputa preduzeća vrlo često nisu suprostavljeni adekvatnim poslovnim prihodima (perioda bilansiranja). Zašto? Vrlo često se ne poklapa proizvedena i prodata količina autputa (odnosnog bilansnog perioda). Konkretno, u situaciji kada se više proizvede nego što se proda autputa (odnosnog bilansnog perioda), pojavljuje se svojevrsni “višak” koga moramo uneti u bilans uspeha na strani prihoda. Navedeni problem, rešavamo putem bilansne pozicija “Povećanje vrednosti zaliha učinaka” (unosi se vrednost “viška”). Obratno, kada imamo više prodaje autputa nego što se proizvede autputa (odnosnog bilansnog perioda) pojavljuje se svojevrsni “manjak” za čiju vrednost moramo korigovati na niže poslovni prihod. Navedeni problem, rešavamo putem bilansne pozicija “Smanjenja vrednosti zaliha učinaka” (unosi se vrednost “manjka”).

Bilans uspeha može imati sledeće vrste strukture:

14

PRIHODRASHOD

GUBITAK

PRIHOD RASHOD

DOBITAK

PRIHOD RASHOD

Page 15: poslovne finansije

2.3. Ostali finansijski izveštaji

Imajući u vidu da se veličina i broj rizika poslovanja uvećavaju u odnosu na protekli period poslovanja zakonodavac je predvideo dodatne finansijske izveštaje koje je preuzeće u obavezi da sačini od raspoloživih računovodstvenih podataka. A, sve sa ciljem zaštite interesa stejkholdera ili u najširem smislu da se utiče na povećanje efikasnosti upotrebe ograničenih resursa odnosnog društva. Iz tih razloga uz godišnji zaključak preduzeća pored bilansa stanja i uspeha su dužna da sačinjavaju i :

- izveštaj o novačnim tokovima,- izveštaj o promenama na kapitalu i- napomene uz finansijske izveštaje.

Izveštaj o novčanim tokovima (cash flow izveštaj), je izveštaj koji ima za cilj prikaz svih priliva i odliva novca za bilansni period. Ovaj finansijski izveštaj treba da pruži informacije stejkholderima o likvidnosti preduzeća kao i o sposobnosti preduzeća da utiče na svoj rast i razvoj tj. na aktivnosti invesiranja.. Utvrđivanje veličine potrebnog novca je neophodna jer ne postoji podudarnost na primer između prodaje i priliva (prodaja autputa na kredit), kupovine i troškova (kupovina sirovina na kredit), takođe postojanje razlike između rashoda i troškova i sl. O novčanim tokovima (cash flow izveštaju) biće više reči u narednim glavama.

Izveštaj o promenama na kapitalu je finansijski izveštaj koji nastoji prikazati na što analitičniji način sve aktivnosti koje utiču na povećanje i smanjenje kapitala preduzeća, imajući u vidu svu važnost pomenute bilansne pozicije.

Napomene uz finansijski izveštaj se sačinjavaju kako bi bliže objasnili predhodni fianansijski izveštaji. Ovaj izveštaj je posledica primene međunarodnog računovodstvenog standarda MRS1 koji treba da da dodatne informacije stejkolderima (kao na primer: način otpisa osnovih sredstava, struktura dugoročnih rezervisanja, obaveze po rokovima dospeća, struktura prihoda, iznos dividende po akciji i sl.)

15

Page 16: poslovne finansije

3. OPŠTA ANALIZA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA

3.1. Vertikalna, horizontalna i grafička analiza

Da bi menadžeri koji upravljaju preduzećem ka definisanom cilju mogl i ostvariti svoj plan potrebne su brojen informacije, koje će im biti od pomoću u donošenju efektivnih I

16

Page 17: poslovne finansije

efikasnih poslovnih odluka. Između ostalog i informacije koje se dobijaju na osnovu opšte analize finansijskih izveštaja preduzeća mogu poslužiti pomenutoj svrsi. Analiziranje trendova aktive i pasive, prihoda i rashoda može se vršitie putem sledećih vrsta analiza I to:

- vertikalne analize,- horizontalne analize i- grafičke analize osnovih finansijskih izveštaja.

Vertikalna anliza bilansa stanja nam pomaže da što lakše uočimo promene u strukutri imovine i izvora finansiranja preduzeća. Vertikalna analiza bilansa stanja nam pomaže da utvrdimo kako apsolutnu tako i relativnu strukturu po pojedinim bilansnim pozicijama bilansnim grupama ili bilansnim podgrupama. Na osnovu komparativne analize,upotrebom pre svega relativnih u odnosu na apsolutne pokazatelje, strukture imovine i izvora sredstava lako možemo uočiti kako pozitivne tako i nagativne bilansne trendove. Konkretno, na prikazu 4 možmo videti da se struktura stalne imovine u poslovnoj imovine u relativnom iznosu bitno ne menja (51,18% u 2006. godini u odnosu na 49,59% u odnosu na 2007. Godinu) ono što izaziva pažnju je promena relativne struktre stalne imovine na bilansnim pozicijama “Nekretnie, potrojemna i oprema” i “Dugoročnih finansijskih plasmana”. Dalje, kod “Obrne imovine” dolazi do povećanja njenog učešća u ukupnoj imovine preduzeća za 3,36% (49,32%-45,96%). Kada se analizira struktura “Obrtne imovine”, vidi se značajna promena kod rasta “Kratkoročnih potraživanja i plasmana” za 5,30 % (16,58%-11,28%)i to kao posledica rasta “Kraktoročnih poslovnih potraživanja” što može biti posledica prodaje robe na kredit ili slabe naplate potraživanja preduzeća od svojih kupaca. Pomenuta kretanja se mogu odraziti na nivo raspoloživih novčanih sredstava preduzeća što za posledicu može imati slabljenje likvidnosti preduzeća.

Vertikalna analiza bilansa uspeha takođe nam govori o aspsolutnoj i relativnoj strukturi prihoda, rashoda kao i njihovi trendova zajedno sa ostvarenim poslovnim rezultatom. Na osnovu prikaza 5 može se zaklljučiti da u 2007. Godini dolazi do značajnog rasa proslovnih prihoda u odnosu na 2006. Godinu i to za 237.600,00 dinara (1.159.200,00-921.600,00) i to kao rezultate prodaje autputa odnonosg preduzeća, analogno tome dolazi i do rasta “Rashoda direktnog materijala i robe” što sve zajedno ima za posledicu apsolutni rast “Bruto poslovnog dobitka” koji je iako veći u apsolutnom iznosu manji u relativnom iznosu (kao deo poslovnih prihoda) u 2007. u odnosu na 2006. godinu. Drugi poslovni rashodi u relativnom iznosu su manji u 2007. U odnosu na 2006. godinu. Kretanje ukupnih poslovnih prihoda i rashoda imaju za posledicu da je poslovni dobitak u 2007. godini kako apsolutno tako i relativno veći u odnosu na 2006. godinu. Što se tiče finansijskog rezultata finansijski gubitak se povećao zbog “Rashoda kamata” verovatno zbog uzetih kredita od strane preduzeća. Na kraju možemo zaključiti na osnovu vertikalne analize bilansa uspeha da je u pasolutnom iznosu “Neto dobit posle oporezivanja” veći u 2007. U odnosu na 2006. godinu za 44.100,00 dinara ili za 48% (44100/99520*100) što je zanačajno povećanje. U relativnim pokazateljima povećanje “Neto dobit posle oporezivanja”

17

Page 18: poslovne finansije

veće je u 2007. U odnosu na 2006. goidnu a u odnosnu na “Poslovni prihod” za svega 1,75%. Za dublju analizu prinosne snage preduzeća potrebne su još neke informacije, na osnovu kojih možemo dtvrditi nešto konkretnije.

18

Page 19: poslovne finansije

ВЕРТИКАЛНА АНАЛИЗА БИЛАНСА УСПЕХА10

БИЛАНСНЕ ПОЗИЦИЈЕ 1.1.-31.12.2006.год Износ %

1.1.-31.12.2007.годИзнос %

А. ПОСЛОВНИ ПРИХОДИ И РАСХОДИI ПОСЛОВНИ ПРИХОДИ1.Приходи од продаје робе2.Приходи од продаје производа и услуга3.Приходи од активиранја учинака и робе4.Остали пословни приходи5.Повећање вредности залиха учинака6.Смањење вредности залиха учинака

921 600 100,00 1 159 200 100,00132 000756 000

4 80016 80012 000

-

14,3282,030,521,821,30

-

224 000876 000

6 00022 80030 000

-

19,3675,570,521,972,59

-

II РАСХОДИ ДИРЕКТНОГ МАТЕРИЈАЛА И РОБЕ 306 000 33,20 480 000 41,411.Набавна вредност продате робе2.Трошкови материјала за израду

112 800193 200

12,2420,96

187 200292 800

16,1525,26

III БРУТО ПОСЛОВНИ ДОБИТАК (I-II) 615 600 66,80 679 200 58,59IV ДРУГИ ПОСЛОВНИ РАСХОДИ 487 600 52,91 488 200 42,121.Трошкови осталог материјала2.Трошкови горива и енергије3.Трошкови зарада и осталих личних расходи4.Трошкови производних услуга5.Трошкови амортизације6.Трошкови рзервисања7.Остали пословни расходи

76 80024 000

189 00048 00027 4008 400

114.000

8,332,60

20,515,212,970,91

12,37

36 00031 200

192 20064 80036 40014 400

113 200

3,112,69

16,585,593,141,249,77

V ПОСЛОВНИ ДОБИТАК (III- IV) 128 000 13,89 191 000 16,48Б. ФИНАНСИЈСКИ ПРИХОДИ И РАСХОДИI ФИНАНСИЈСКИ ПРИХОДИ 12 000 1,30 9 600 0,831.Приходи од камата2.Остали финансијски приходи

9 6002 400

1,040,26

5 7003 900

0,490,34

II ФИНАНСИЈСКИ РАСХОДИ 37 200 4,04 48 800 4,211.Расходи камата2.Остали финансијски приходи

9 00028 200

0,983,06

21 40027 400

1,852,36

III ДОБИТАК ИЗ ФИНАНСИРАЊА (I-II) (25 200) (2,73) (39 200) (3,38)Ц. НЕТО ДОБИТАК ПРЕ ПОРЕЗА (АV-Б III) 102 800 11,15 151 800 13,10Д. ПОРЕЗ НА ДОБИТАК 10 280 1,12 15 180 1,31Е. НЕТО ДОБИТАК ПОСЛЕ ПОРЕЗА (Ц-Д) 92 520 10,04 136 620 11,79

10 Malinić D.,Milićević V., Stevanović N., (2013), “Upravljačko računovodstvo”, Ekonomski fakultet, Beogra, str. 71.

19

Page 20: poslovne finansije

Horizontalna analiza bilansna stanja se sprovodi tako što se bira bazna godina godina i sa kojom se upoređuju ostale bilansne pozicije za period bilansiranja. Na osnovu pomenutog može se utvrdit porast ili pad pojedinih bilansnih pozicija i na osnovu toga doneti određeni zaključci. Na osnovu prikaza 6 videimo da je poslovna imoivna u 2007. u odnosu na 2006. Godinu porasla preko 22,9% od toga najzanačajnije povećanje je kod obrtne imovine i to za 31,87% . Konkretno, u okviru obrtne imovine kratkoročna potraživnja su porasla za 80,60%, a kod stalne imovine (povećanje za 19,08%) najznačajnije povećanje odnosi se na bilasnu poziciju „Nekretnine, postrojenja i oprema. Na strani izvora finansiranja takođe došlo je do povećanja dva najznačajnija izvora finansiranja i to kapitala za 10,41%, dok je kod pozajmljenih sredstava (Obaveza) povećanje je čitavih 51,40% gde najveće učešće imaju dugoročne obaveze.

Horizontalna anliza bilansa uspeha radi se na isti način kao i bilansa stanja. Ova vrsta analize nam govori da dolazi do značajnog rasta kako poslovnih prihoda ali i poslovnih rashoda (konkretno „Rashoda direktnog materijala i robe“) što je imalo za poslidicu i zanačajan rast poslovnog dobitka za 49,22%. Rezultat pomenutog poslovnog uspeha nalazi se u dominantnom apsolutnom porastu poslovnih prihoda u odnosu na porast poslovnih rashoda, kao i dominantnog uticaja poslovnog dobitka u odnsou na gubitak finansiranja, što za posledicu ima povećanje „neto dobitka posle poreza“ za 47,67% u 2007. u odnosu na 2006. godine.

Analiza bilansa stanja i bilansa uspeha se može vršiti i u pravcu komparacije sa dužim vremenskim horizontu, sličnim preduzećima iz privredne grane, sa najboljim preduzećem u grani i sl.

20

Page 21: poslovne finansije

ХОРИЗОНТАЛНА АНАЛИЗА РАЗВОЈА БИЛАНСА УСПЕХА11

БИЛАНСНЕ ПОЗИЦИЈЕ 2006. год. 2007. год. ИндексА. ПОСЛОВНИ ПРИХОДИ И РАСХОДИI ПОСЛОВНИ ПРИХОДИ1.Приходи од продаје робе2.Приходи од продаје производа и услуга3.Приходи од активиранја учинака и робе4.Остали пословни приходи5.Повећање вредности залиха учинака6.Смањење вредности залиха учинака

921 600 1 159 200 125,78132 000756 000

4 80016 80012 000

-

224 000876 000

6 00022 80030 000

-

170,00115,87125,00135,71250,00

-II РАСХОДИ ДИРЕКТНОГ МАТЕРИЈАЛА И РОБЕ 306 000 480 000 156,861.Набавна вредност продате робе2.Трошкови материјала за израду

112 800193 200

187 200292 800

165,96151,55

III БРУТО ПОСЛОВНИ ДОБИТАК (I-II) 615 600 679 200 110,33IV ДРУГИ ПОСЛОВНИ РАСХОДИ 487 600 488 200 100,121.Трошкови осталог материјала2.Трошкови горива и енергије3.Трошкови зарада и осталих личних расходи4.Трошкови производних услуга5.Трошкови амортизације6.Трошкови рзервисања7.Остали пословни расходи

76 80024 000

189 00048 00027 4008 400

114.000

36 00031 200

192 20064 80036 40014 400

113 200

46,88130,00101,69135,00132,85171,4399,30

V ПОСЛОВНИ ДОБИТАК (III- IV) 128 000 191 000 149,22Б. ФИНАНСИЈСКИ ПРИХОДИ И РАСХОДИI ФИНАНСИЈСКИ ПРИХОДИ 12 000 9 600 80,001.Приходи од камата2.Остали финансијски приходи

9 6002 400

5 7003 900

59,38162,50

II ФИНАНСИЈСКИ РАСХОДИ 37 200 48 800 131,181.Расходи камата2.Остали финансијски приходи

9 00028 200

21 40027 400

237,7897,16

III ДОБИТАК ИЗ ФИНАНСИРАЊА (I-II) (25 200) (39 200) 155,56Ц. НЕТО ДОБИТАК ПРЕ ПОРЕЗА (АV-Б III) 102 800 151 800 147,67Д. ПОРЕЗ НА ДОБИТАК 10 280 15 180 147,67Е. НЕТО ДОБИТАК ПОСЛЕ ПОРЕЗА 92 520 136 620 147,67

11 Malinić D.,Milićević V., Stevanović N., (2013), “Upravljačko računovodstvo”, Ekonomski fakultet, Beogra, str. 75.

21

Page 22: poslovne finansije

Графичка анализа структуре и развоја биланса стањ12а

12 Malinić D.,Milićević V., Stevanović N., (2013), “Upravljačko računovodstvo”, Ekonomski fakultet, Beogra, str. 78.

22

100 000

200 000

300 000

400 000

500 000

600 000

700 000

800 000

900 000

Стална имовина Износ:364.800 Учешће: 51,2% Индекс: 100,00

Капитал Износ:438 .000 Учешће:61,4% Индекс: 100,00

Залихе+ АВР Износ 242.400 Учешће:34,00 Индекс:100

Потраж.ипласм. 80.400;11,3%;100,0

Готовина

Дуг.обаве. и дуг. Резервисања Износ:122 .400 Учешће:17,20 Индекс:100,00

Стална имовина Износ:434.000 Учешће:49,60 Индекс:119,1

Капитал Износ:483.600 Учешће:55,20 Индекс:110,40

Залихе+АВР Износ:278.400 Учешће:31,80 Индекс:114,90

Готовина

Потраж.и плас. Износ:145.200 Учешће:16.60 Индекс:180,60

Дуг.обаве. и дуг. Резервисања Износ:188.400 Учешће:21,50 Индекс:153,90

Краткорочне обавезе +ПВР Износ:204.000 Учешће:23,3 Индекс: 133,9

Краткорочне обавезе +ПВР Износ:152.400 Учешће:21,4 Индекс: 100,0

31.12.2006. година

31.12.2007. година

Нето обртни капитал у 2006. Нето обртни капитал у 2007.Називи билансних позиција

Динара

Page 23: poslovne finansije

Графичка анализа структуре и развоја биланса успеха13

13 Malinić D.,Milićević V., Stevanović N., (2013), “Upravljačko računovodstvo”, Ekonomski fakultet, Beogra, str. 80.

23

100 000

200 000

300 000

400 000

500 000

600 000

700 000

800 000

900 000

1 000 000

1 100 000

Добитак пре пореза Износ:102 800 Учешће:11,2%;100%

Добитак пре пореза Износ:151 800 Учешће:13,1%; Индекс:100%

Расходи директног матер. и робе Износ:306 000 Учешће:33,2% Индекс:100%

Расходи директног матер. и робе Износ:480 000 Учешће:41,4% Индекс:156,9%

Остали пословни расходи Износ:487 600 Учешће:52,9% Индекс:100%

Остали пословни расходи Износ:488 200 Учешће:42,1% Индекс:100,1%

Пословни приходи Износ:921 600 Учешће:100% Индекс:100%

Пословни приходи Износ:1159200 Учешће:100% Индекс:125,8%

Динара

Добитак пре пореза у 2006.г. Добитак пре пореза у 2007.г. Назив билансних позиција

Page 24: poslovne finansije

Grafična analiza na efikasan vizuelni način daje nam uvid u uopštenu analizu preduzeća. Na ovaj način vrlo lako se uočava koja bilansna pozicija dominira u aktivi tj. pasivi odnosnog preduzeća. Takođe, može se jasno stvoriti uvid da se stalna imovina finansira dugoročnim sopstvenim sredstvima. Dok se obrtna imovina (najveći deo zaliha) takođe finansira dugoročnim izvorima, s tim što dominantan deo odlazi na dugoročne pozajmljene izvore u odnosu na sopstvene dugoročne izvore. I na kraju može se videti da se potraživanja povećavaju i u potpunosti finansiraju iz kratkoročnih pozajmljenih izvora. Na osnovu svega može se izvesti i sledeći zaključak da je preduzeće ima jaku I stailnu finansijsku strukturu. Grafička analiza bilansa uspeha na slikovit način prikazuje donete zaključke horizontalne analize bilansa uspeha.

4.OSNOVNI POKAZATELJI FINANSIJSKE ANALIZE

Da bi menadžeri doneli efikasne i efektivne odluke u pogledu pribavljanja/kupovine/ulaganja određenih vrsta sredstava kao i koji oblik/način finansiranja tom prilikom treba koristiti neophodne su adekvatne informacije. Odnosne informacije se dobijaju sprovođenjem svrsishodne finansijske analize. Finansijska analiza obuhvata nekoliko aktivnosti i to:prikupljanja, obrade, analiziranja i planiranja preduzimanja poslovnih aktivnsoti u nameri ocene i poboljšanja performansi preduzeća.

Potreba za upravljanjem performansama preduzeća odnosi se na masimalno efikasno i efektivno angažovanje raspoloživih resursa preduzeća, a sve sa ciljem rasta i razvoja. Iz tih razloga potrebno je razviti koncept upravljanja performansma preduzeća. Konceptualna postavka praćenja performansi javnog preduzeća može se ostvariti sa različitih aspekata. Sa aspekta samih performansi može se govoriti o praćenju tri grupe performansi i to:

- Performanse resursa preduzeća,- Performanse upotrebe resursa preduzeća i- Performanse društvene odgovornosti preduzeća.

Ostvarene performanse poslovanja preduzeća mogu biti osnov za razvijanje i adekvatnog kopenzacionog sistema14 u preduzeću, a sve sa ciljem postizanja željenih ciljeva poslovanja.

Sistem merenja performansi javnog preduezća može se posmatrati i sa aspekta sveobuhvatnsoti samog merila poslovanja. Na osnovu pomenutog može se govoriti o jednodimenzionalnim ili višedimenzionalnim merilima. U jednodimenzionalna merila uključuju se produktivnosot, ekonomičnost, rentabilnost, autput/učinak i dr. Za razliku od njih u

14 Sistema nagrađivanja, motivacije zaposlenih.

24

Page 25: poslovne finansije

agregatna/višedimenzionalna merila mogu se obuhvatiti: kvalitet javnog preduzeća, poslovni uspeh preduzeća, vrednost javnog preduzeća...

Dakle, da bi se postigle željene performanse preduzeća koristi se finansijska analiza. „Finansijska analiza je u osnovi racio analiza, odnosno matematičke relacije dva kvantiteta“15. U zavisnosti od uptrebljenog kriterija za klasifikaciju racio brojevi se na različite načine grupišu. Tako na primer Peterson koristi sledeća dva kriterija koji su ujedno i najprihvatljivija u teoriju za razvrstavanje racio brojeva i to: način njihovog konstruisanja i karakteristike racio brojeva16. Na osnovu kriterija (načina konstruisanja) racio brojeve delimo na:

- racia pokrića,- racia prinosa,- racia obrta i- racia procentualnog učešća17.

Sa aspekta kriterija obležja racia, racio analizu delimo na:

- racia likvidnosti,- racia efikasnosti korišćenja sredstava,- racia duga (leveragea),- raacia finansijske strukture,- racia rentabilnosti,- tržišna racia (racia vlasništva)18.

Strana 21 i 22 Ivanišević.

15Ivanišević M., (2012.), „Poslovne finansije“, Ekonomski fakultet, Beograd, str. 20.16 Peterson.P.P., (1994), “Financial Statement Analysis, Mc Graw-Hill, New York, str.100-103.17 Isto.18 Isto.

25

Page 26: poslovne finansije

4.1. Показатељи ликвидности (рацио покрића)

Раци ликвидности односе се на способност предузећа да измирује доспеле обавезе, а такође и обавезе које доспевају у краткорочном временском хоризонту. Утврђивањем ликвидности анализом заправо утврђујемо краткорочну финансијску сигурност предузећа. Краткорочни временски хоризонт претпоставља период најечешће од годину дана, рацио ликвидност често се још зове и анализа краткорочне финансијске сигурности или анализа краткорочног ризика улагања. Са аспекта одржавања ликвидности потребно је анализирати имовину предузећа и брзину враћања имовине из других појавних облика у новчани. Уколико имамо поделу имовине предузећа на сталну и обртну, стална имовина је везана у односном облику за дужи временски период од годину дана док обртна имовина своју вредност преноси у року од годину дана намеће се логичан закључак да сва обртна имовина (материјал, недовршена производња, готови производи и готовина) која се може у року од годину дана конвертовати у новац представља потенцијал ликвидности за предузеће. Довођење у везу краткорочно ликвидне имовине предузећа и краткорочних обавеза могу се дефинисати два рациа ликвидности и то: рацио текуће ликвидности (општи рацио ликвидности) и рацио редуковане ликвидности (ригорозни рацио ликвидности).

Рацио текуће /опште ликвидности= ОбртнаимовинаКраткорочне обавезе+ПВР

=¿

¿ Залихе+Краткорочна потраживањаипласмни+готовинаиготоивнски еквиваленти+ АВРКраткорочне обавезе+ПВР

26

Page 27: poslovne finansije

Конзервативно схватање ликвидности сматра да треба да постоји однос између обртне имовине и обавеза 2:1, данас је ово правило доста релаксирано. Уколико је рацио текуће ликвидности висок (на пример 2:1) то значи да предузеће располаже са нето обртним капиталом (НОК) тј. обртна имовина се финансира дугорочним изворима. На основу података компаративног биланса стања и успеха предузећа «А», добијамо да је вредност општег рациа ликвидности 2,32.

Рацио текуће /опште ликвидности= Обртна имовинаКраткорочне обавезе

=190.00082.000

=2,32

Вредност општег рациаа ликвидности од 2.32 значи да је сваки динар краткорочних обавеза покривен са 2.32 динара обртних средстава.

Међутим, у зависности од динамике претварања обртне имовине у готовину и динамике доспећа обавезе зависи и ликвидност предузећа. Уколико постоје проблеми са продајом залиха готових производа или наплате потраживања ликвидност ће бити угрожена, такође и динамика доспевања обавеза је врло значајан параметар за свако предузеће у таквим околностима тј. потребно је утврдити редуковани/ригорозан рацио ликвидности.

Рацио редуковане/ ригорозне ликвидности=Монетарнаактива ( ликвиднасредства)

Краткорочне обавезе=¿

¿ Краткорочнапотраживања ипласмани+готовинаи готовинскиеквивалентиКраткорочне обавезе+ПВР

Рацио редукованеригорозне

ликвидности=130.00082.000

=1,59

На основу података компаративног биланса стања и успеха предузећа «А», добијамо да је вредност редукованог/ригорозног рациа ликвидности 1,59. Вредност ригорозног рациаа ликвидности од 2.32 значи да је сваки динар краткорочних обавеза покривен са 2.32 динара ликвидних средстава.

Рацио редуковане ликвидности захтева да однос монератне активе и обавезе буде најмање 1:1. И у овом рацио проблем је сагледавање динамичности као у броиоцу тако и у

27

Page 28: poslovne finansije

имениоцу. Увођење динамичности у рацио ликвидности постиже се још редукованијим рациом ликвидности на пример рацио ликвидности на бази нето новачног тока (ННТ) из пословања:

Рацио ликвидности набази ННТ из пословања= ННТ из пословањаПросечне краткорочне обавезе

=¿

¿ Укупниприливи−Укупни одлив готовине изпословних активности( Краткорочнеобавезе+ПВР напочетку ина крају године ):2

На крају треба утврдити и чињеницу да ли се предузеће може брзо задужити или већ има одтворену кредитну линију што битно утиче на закључак о ликвидности односног предузећа.

Такође још један показатељ ликвидности може нам пружити информацију о краткорочној сигурности предузећа а то је нето обртна средства. Нето обртна средства се добијају као разлика између обртних средстава и краткорочних обавеза. Конкретно овај показатељ нам говори који део обртних средстава је финансиран из дугорочних извора. Што је већи део обртних средстава финансиран из дугорочних средстава то значи да је повољнија структура капитал односног предузећа (сопствени капитал и дугорочни дугови) што утиче на повољнију кредитну способност предузећа а тиме и ликвидност (већа спремност кредитора за одобравање неопходних ликвидних средстава).

Слика стр26 Иванишевић

Показатељи солвентности

Рацио анализе солвентности, зове се још и дугорочна финансијска сигурност или анализа дугорочног ризика улагања у једно предузеће19. Да би могли утврдити дугорочну финансијисјку сирурност предуезћа морамо имати у виду вредност и структуру имовине, вредност и струкутру извора финансирања као и профитабилност предузећа. Вредност и струкутра имовине је веома значајна јер величина вредности имовине је важна као средство обезбеђења даваоцима кредита. Структура имовине је значајна због рочности везивања средстава с једне стране и извора финансирања с друге стране. Дугорочно везана средства треба да су финансирана из дугорочних извора и обратно. Сама имовина неког предузећа је значајна и по томе што је генератор целокупне пословне активности и значајан фактор у остваривању перформанси предузећа. Вредност и структура извора финансирања, такође је значајна у анализи ризика улагања. Извор основне сигурносоти

19 Малинић Д., Милићевић В., Стевановић Н., (2013.), „Управљачко рачуноводство“, Економски факултет, Београд, стр. 92-99.

28

Page 29: poslovne finansije

предузећа је величина и структутра капитала предузећа. Што је већа вредност и веће учешће сопственог капитала у укупној структури капитала то је већа и сигурност предузећа при излагању сопственог пословања разним врстама ризика. Некада је „тражена“ струкутра капитала била таква да је била 1:120 у укупном капиталу. Током времена долази до релаксирања поменутог процента, услед прихватања што већег ризика у пословању, тако да се у анализи солвентности узима у обзир поред поменутог и перформансе рентабилности предузећа. Што је рентабилност предузећа већа то је мање и присуство дугорочног ризика у пословању предузећа. Тако да се данас анализа солвентности прености пре свега на зарађивачку способност предузећа, она је примарна у односу на анализирање имовине и извора средстава које су секундарне у анализи. Рациа солвентности називају се још и рациа финансијског левериџа (енг. leverage у преводи значи дејство полуге тј. суштински означава ниво ризика пословања предузећа због позајмљених извора финансирања пословних активности.) и међу најзначајније можемо поменути следећа рациа21:

Рацио покрића сталнеимовине= КапиталСталнаимовина

= Нето вредноствласничког каиталаСталнаимовина

Р ацио покрића реалне имовине= Дугорочни капиталРеална актива

.

¿ Нето вредноствалсничког капитала+ Дугорочне обавезе+ Дугорочна резервисањаСтална имовина+Залихе+ АВР

.

Рацио покрића залиха НОК = НОКЗалихе

= Дугорочни капитал−СталнаимовинаЗалихе+ АВР

Рацио покрића обртне имовине НОК= НОКОбртнаимовина

= Дугорочни капитал−СталнаимовинаЗалихе+Краткорочна потраживањаипласмани+готовина иготовиснкиеквиваленти+ АВР

Рацио задужености=Укупне обавезеКапитал

=¿ Дугорочна резервисања+ Дугорочне обавезе+ Краткорочнеобавезе+ПВРНето вредоствласничког капитала

20 Ранковић Ј, (2004.) „Управљање финансијама предузећа“ Економски факултет Београд стр. 32-39.21 Малинић Д., Милићевић В., Стевановић Н., (2013.), „Управљачко рачуноводство“, Економски факултет, Београд, стр.94.

29

Page 30: poslovne finansije

Рацио покрића обавеза ННТ из пословања=ННТ изпословањаПросечне обавезе

=¿ Укупни приливи−Укупни одливи готовине изпословних активнсоти(Укупне обавезе+ПВР на крају ипочетку године) :2

Рацио покрића камата зарадом= ЕБИТПлћене камате

=¿ Нетодобитак+Трошковикамата+Порез на добитТрошковикамата

Рацио покрића камата ННТ из пословања=ННТ изпословањаПлаћене камате

=¿ Укупни приливи−Укупни одливи готовине изпослвоаних активностиТрошкови камата

4.2 Показатељи пословне активности

Показатељи пословне активнсоти говори о ефикаснсоти менаџмента у поглeду управљања појединим имовинским деловима предузећа. Када говоримо о ефикасности врло често у економској литератури се употребљавају још и следећи појмови као што су економичност, ефективност и ефикаснсот тј. «3Е». Да би се разјасниле све недоумице у погледу поменутих појмова потребно их је детаљније разјаснити. Ефикасност (E) даје одговор на питање да ли је предузеће остварило максималне резултате (O) уз минимална улагања (I)22. Дакле:

Emax=max Omin I .

Концепт ефикасносоти може се приказати и у облику неколико уопштених рација23 као на пример:

Ефикасност= АутпутИнпут

, Ефикасност= РезултатУлагање ,

22 Бандин Т., Јаковчевић К., (1991.), „Економика предузећа“, Савремена администрација, Београд, стр.265.23 Бандин Т., Јаковчевић К., (1991.), „Економика предузећа“, Савремена администрација, Београд, стр.265-294.

30

Page 31: poslovne finansije

НЕЕФИКАСНА

1.Циљеви се не остваруј -неефективност Ресурси се слабо користe неефикасност

3. Циљеви се остварују ефективностРесурси се слабо користe неефикасност

ЕФЕКТИВНО(значајан допринос остваривању циљева)

НЕЕФЕКТИВНО(мали допринос остваривању циљева)

ОСТВАРИВАЊЕ ЦИЉЕВА

ЕФИКАСНА

УПОТРЕБАРЕСУРСА

2. Циљеви се не остварују неефективност Ресурси се не губе ефикасност

4. Циљеви се остварују ефективностРесурси се добро користе ефикасност

Ефикасност=Објективно потребна улагањаИзвршена улагања .

Да би што боље схватили повезаност ефективности у погледу остваривања циљева и ефикасности у погледу употребе ресурса можемо видети на слици 1.6.1.

Слика 1.6.1. Комбинације ефективности и ефикасности24

Ефикасност предузећа може се исказати и преко парцијалних показатеља успешности пословања предузећа. У овом случају може се говорити о принципу продуктивности, економичности и рентабилности. „Продуктивност као економски принцип представља захтев да се оствари одређени производ уз минималне утрошке радне снаге25“. Дакле, продуктивност је успешна уколико се произведе аутпут уз минимални

утрошак радне снаге. Рациа продуктивности могу бити исказана на следећи начин: P= QL ,

P=Т ,L , (P-продуктивност, Q-количина аутпута, L-утрошак рада), Т –цена коштања,

L-утрошак рада). се максимална економичност у пословању јавног предузећа остварује када се постиже максимална вредност производње уз минималне трошкове. Економичност се може дефинисати као постизање максимално могућих аутпута

24 Тодоровић Ј., Јаношевић С, Ђуричин Д, (1997.) „Стратегијски менаџмент“, Економски факултет, Београд, стр:147.25 Гроздановић Д., Секулић В., (2006), „Економика предузећа“, Економски факултет, Крагујевац, 2006. стр.336.

31

Page 32: poslovne finansije

(вредности) уз максималну минимизацију инпута (утрошака, трошкова) предузећа у датом пословном окружењу. Алгебарски економичност (E) се може мерити на вредносни и натурални начин. Натурални начин подразумева стављање у однос обима производње (Q)

и утрошака елемената производње (U), односно: Е = Q,U .26 Модификовањем бројиоца

и/или имениоца добијамо разне врсте количника као разне врсте економичности:27 E= Q,T

; E= CT ; E=

C pTp ; (Т – трошкови производње, С – укупни приходи , CP – пословни

приходи, TP – пословни расходи). Рентабилност јавног предузећа може се дефинисати као тежња предузећа да оствари максимални износ добити уз минимално ангажовање средства (о рентабилности биће посебно речи у наредним главама.).

Након детаљног објашњавања економичности, ефикасности и ефективности, ефикасност менаџмента у погледу билансне позиције „Купци“ тј. „Потраживања од купаца“ може се видети путем следећих рациа и то:

Коефицијент обртакупаца=Нето приход од реализацијеПросечан салдо купаца ,

Просечан период наплате потраживањаод купаца= Број дана у годиниКоефицијент обртакупаца .

Ови рации показују ефикасност менаџмента у смислу да ли наплаћују у целини свој приход или не и колико је времена потребно менаџменту, уколико не наплаћује у целини приход предузећа, да у потпуности наплати фактурисани приход. Нето приход од реализације добијамо када од укупног износа фактурисаних прихода купцима умањимо за сва самањења прихода по разним основама (разне врсте попутста, враћени производи од стране купаца по разним основама и сл.). Конкретно, нето приход од реализације је једнак са потраживањима од купаца која настају после истека рока за плаћанња назначеног на фактури предузећа уз евентуална умањења тако факурисаног прихода (по основу разних врста бонификација/попуста и других врста умањења). Просечан салдо купаца тј. потраживања предузећа од купаца за испручене своје аутпуте постоји у предузећу из разних разлога, због неликвидности купаца, недговорности купаца и сличних случајева. Предузеће „А“ има следећи коефицијент обрта залиха:

Коефицијент обртакупаца=500 .00065 . 000

=7 ,69 , вредност односног рациа значи да на

сваких наплаћених 7,69 динара нето прихода остаје по 1 динар ненаплаћених нето прихода (пожељно је за предузеће да је вредност рациа што већа) или да у току године

26 Означавање вршено по књизи Крсти Б., Секулић В. „Управљање перформансама предузећа“, Економски факултет, Ниш.27 Исто.

32

Page 33: poslovne finansije

7,69 пута наплаћујемо потраживања од купаца . Вредност другог рациа (увек се закружује добијени резултат) је 46,8 или приближно 50 дана, нам казује колико је потребно времена предузећу/менаџменту да протекне од фактурисања прихода купцима па до његове наплате. У конкретном случају предузећа „А“, потребно је 50 дана да се оно што је факторисано и наплати. Под претпоставком да предузеће „А“ продаје на кредит своје аутпуте, поређењем датог/формалног кредитног периода (под претпосавком да износи 10 дана) са стварним кога смо израчунали, а износи 50 дана видимо значајно одступање, а тиме и неефикасност менаџмента у односу на приходе предузећа.

Просечан период наплате потраживањаод купаца= 3607,69

=46,58 ≈ 50.

Колико менаџмент предузећа „А“ ефикасно управља залихама можемо видети из следећих показатеља/рациа, и то:

Коефицијент обрта залиха=Цена коштања реализованих производаПросечан салдо залиха

=330 .0055 .000

=6 ,00 .

На основу добијене вредности може с рећи да се залихе просечно годишње обрну 6 пута; или да предузеће улаже 6 динара трошкова у реализацију аутпута/производа с тим што 1 динар менаџмент мора уложити у залихе. Улагање у залихе значи инвестирање, залихе као такве представљају имовину, а не капитал који одбацију принос, тако да је задатак менаџмента да има што мање залихе тј. што већи износ коефицијента обрта залиха, јер тада је ефикасније са мање средстава може исто или више произвести/реализовати производа. Да би смо утврдили просечно време трајања једног обрта залиха користи се следећи рацио:

Просечно време трајања једногобрта залиха= Број дана у годиниКоефицијент обрта залиха

=3606

=60.

Вредност од 60 дана представља тренутну неопходност тј. потребно време да протекне у предузећу од набавке, складиштења, трошења залиха као и реализације производа у постојећем пословном окружењу. За ефикасно управљањем залихама менаџмент треба да тежи да трајање једног обрта залиха буде што краће (вредност односног рациа мања), на тај начин менаџмент ће омогућити остваривање веће масе добити предузећа. Другим речима, са истим или мањим инвестирањем у залихе могу се остварити бољи резултати.

Коефицијент обрта добављача предузећа „А“ остварује се таође помоћу два рациа и то:

Коефицијент обртадобављача=Укупне набавке на кредит од добављачаПросечан салдо добављача

=235 .00041 .500

=5 , 66

Вредност рациа 5,66 значи да се плаћања обавеза према добављачима врше 5,66 пута годишње, тј. да је потребно 64 дана да протекне од набавке сировина, материјала, роба и

33

Page 34: poslovne finansije

сл. па до њиховог плаћања добављачима. За предузеће, уколико је то могуће потребно је да кредитни период буде што дужи јер ће то утицати на дужи период плаћања добављача и на тај начин омогућити предузећу да га добављачи финансирају (без камате). У овом слуачју то је 64 дана треба га упоредити са одобреним кредитним периоду (уколико је дужи од датог крединог периода утврдити штету у погледу камата због кашњења плаћања обавеза добављачима), а такође и са периодом наплате потраживања (јер су токови/приливи готовине од наплате прихода у тесној повезаности са токовима/одливе готовине плаћања добављач, конкретно, 50 дана просечно протекне приликом наплате потраживања и 64 дана просечно протекне приликом плаћања обавезе. Да би се обезбедила ликвидносгт предузећа узимајући у обзир рациа обрта купаца и обрта добављача потребно је прво наплатити своје фактурисане нето приходе ( што је у овом случају од 50 дана), па онда платити обавезе добављачима (што је у овом случају 64 дана).

Да би смо утврдили ефикасност употребе фиксних средстава (интерне ефикасности)28 предузећа „А“ потребно је користити коефицијент обрта фиксних средстава:

Коефицијент обртафиксних средстава= Нето приход од реализацијеНабавнавредностфиксних средстава

=500 . 000330 . 000

=1 , 52

Односни коефицијент показује да сваки динар фисних средстава одбацује 1,52 динара прихода предузећа, или се основна средства обрну просечно годишње 1,52 пута. Наравно, да је пожељно да овај коефицијент буде што већи, јер ће на тај начин бити већи допринос фиксне имовине на приход предузећа (већу ефикасност предузећа) што ће такође имати за последицу и повећање стопе приноса предузећа (под претпоставком константности осталих расхода).

Да би смо утврдили ефикасност употребе целокупне имовине предузећа „А“ користићемо математичку релацију под називом „Коефицијент обрта укупних средстава“:

Коефицијент обрта укупних срестава= Нето приход од реализацијеПросечна укупасредства

=500.000420.000

=1,19.

Односни коефицијент нам говори да се укупна средства/имовина предузећа обрне просечно 1,19 пута у току године (у односу на приход од реализације), или да један динар укупне имовине предузећа остварује/доприноси 1,19 динара прихода педузећа „А“. Потребно је да „Коефицијент обрта укупних средстава“ буде што веће вреднсоти јер на тај начин се повећава ефикаснсот ресурса са којима располаже одређено предузеће. Односни коефицијент као и све дефинисане математичке релације могу и потребно је да буду упоређиване са вредностима „Коефицијента обрта укупних средстава“ из предходних

28 Екстерна ефикасност повезана је са принципом Паретовог оптимума. О овоме више видети у књизи Џозефа Штиглица „Економија јавног сектора“.

34

Page 35: poslovne finansije

година истог предузећа, са осталим предузећима из привредне гране, или применом бенчмаркинг концепта упоредити их са најбољим предузећима.

После спроведене анализе ефикасности имовине можемо анализирати и и ефикасности извора финанирања предузећа „А“ (сопствених и позајмљених извора). У том смислу користи се количиник следећих квантитета:

Коефицијент обртасопоствених средстава= Нето приходод реализацијеСопствени капитал

=500000270000

=1 ,852.

Апсолутна вредност коефицијента од 1,852 нам говори да се сопствени капитал просечно обрне 1,852 пута у току године или да 1 динар споственог капитала доприноси стварању 1,852 динара прихода од реализације. Већа ефикасност предузећа у погледу сопственог капитала остварује се на тај начин што сопствени капитал одбацује што већи износ прихода предузећа, по тој аналогији односни релативни однос два квантитета треба да буде што је могуће веће вредности.

4.3. Показатељи управљања дугом

Да би предузеће могло успешно опстајати, расти и развијати мора водити рачуна о величини и струкутри сопствених дугова који се манифестују у обавезности предузећа у враћању главнице камате као и саме ефикасности употребе дуга. Присуство дуга у предузећу излаже га појави разних нивоа финансијског ризика пословања са којим предузеће мора бити упознато како би доносило адекватне пословне одлуке, а све у циљу максимизирању циљне функције предузећа. У том смислу користе се разне врсте рациа која се могу поделити у две велике групе:

1. Рациа структуре и то:- рацио укупног дуга према укупним средствима;- рацио дугорочног дуга према укупним средствима;- рацио дугорочног дуга према сопственом капиталу.

2. Рациа покрића и то:- Рацио покрића камате и- Рацио коефицијента покрића фиксних расхода.

Рацио укупног дуга према укупним средствима дефинише се као количник апсолутне вредности укупних обавеза и укупних пословних средстава, за предузеће „А“ добијамо следећи резултат:

Рацио укупног дугапрема укупним средствима= Укупне обавезеУкупнапословна средства

=157.000440.00

=0,3568.

35

Page 36: poslovne finansije

Вредности из биланса стања узимају се најактуелнији подаци, а не као просек две билансне позиције као у неким математичким реалцијама (рациима). Добијена вредност рациа у износу од 0,3568 или 35,68% показује у ком се проценту имовина предузећа финансира из туђих финансијских извора. Уколико добијени резултат одузмемо од 1 тј. 100% добићемо показатељ структуре који значи да предузеће „А“ од укупне вредности своје имовине финансира са 64,32% сопствених средстава. Вредност „рациа укупног дуга према укупним средствима“ за предузеће треба да буде што мања, јер то значи да предузеће има мали дуг, а тиме и мале обавезе по основу камате и главнице дуга тј. последица тога је и мањи финансијски ризик. Мања вредност односног рациа повољно утиче и на перформансе задуживања предузећа, у смислу да се односно предузеће може лакше/брже и уз повољније услове (мању камату) задужити код кредитора.

Рацио дугорочног дуга према укупним средствима такође исказује структуру финансирања имовине предузећа са аспекта дугорочних и краткорочних перформанси дуга, што може послужити менаџменту за доношење ефикасних пословних одлука. За предузеће „А“ вредност рациа је:

Рацио дугорочног дугапрема укупним средствима= ДугорочнидуговиУкупна пословна средства

= 75.000440 . 000

=0 ,1705 или 17 ,05 % .

Добијени резултат значи да се 17,05% имовине предузеће финансира из дугорочних дугова. На основу обележја дугорочног и краткорочног дуга у погледу висине камате, враћања главнице, новчаних токова и сл., могу се донети одређени закључци у погледу финансијског ризика пословања предузећа.

Да би се утврдио финансијски ризик улагања у одређено предузеће користи се рацио дугорочног дуга према сопственом капиталу, и то:

Рацио дугорочног дугапрема сопственом капиталу= ДугорочнидуговиСопствени капитал

= 75 . 000283 .000

=0 ,265 .¿

Односни квантитет нам казује да на сваки 1 динар сопствених извора предузеће ангажује 0,265 динара позајмљених извора. Перформансе пословања предузећа, посматрано са аспекта спољних стејкхолдера, сматрају се бољим уколико се предузеће што мање задужује, тако да вреднос односног коефицијента са поменутог аспекта треба да буде мања.

Рацио покрића камате је веома важна информација која је усмерена ка менаџемнту/власнику предузећа, а такође и спољним стејколдерима. Интерним стејкхолдерима однсни рацио показује способност предузећа (ликвидност и солвентност) у погледу измирења обавеза по каматама, а спољним стејкхолдерима ова информација значи у погледу финансијска сигурности послвоања предузећа «А». За предузеће «А» вредност од 6,77 значи да сваки динар обавеза по основу камата покривен је са 6,77

36

Page 37: poslovne finansije

динара пословног добитка или да је пословни добитак 6,77 пута већи од расхода на име камата. Аналогно поменутом, потребно је да је односни коефицијент што већи. Конкретно, за односно предузеће «А» добијају се следећи резултати:

Коефицијент покрићакамате=Пословни добитакКамате на кредит

=65 .0009 .600

=6 ,77 .¿

Значај камaте за предузеће је од изузетне важности са аспекта пословне анализе послвоања предузећа, и у вези с тим професор Милорад Иванишевић наводи следеће: »Камата је расход који се плаћа из добитка пре опорезивања, односно пословног добитка, што значи да имамо уштеду на порезу, с обзиром да камата умањује основицу пореза на добитак предузећа»29.

Да би се у целини могла сагледати способност плаћања једног предузећа потребно је израчунати коефицијент покрића укупног дуга и упоредити га са нето новчаним токовима. Коефицијент покрића укупног дуга узима у обзир укупну обавезу плаћања предузећа по основу кредита тј. камату и главницу дуга. Пошто се камата плаћа пре опорезивања добити, а главница после опорезивања добити, потребно је израчунати апсолутну вредност главнице дуга пре пореза на добит и то на следећи начин:

Коефицијент покрића укупног дуга= Пословни добитак

Камате на кредите+ Главницадуга(1−стопа порезна добитак )

= 65 . 000

9 .600+ 13.000(1−0 , 10)

=2 , 70.¿

Добијени рацио значи да је у предузећу сваки динар укупног дуга покривен са 2,7030 динара пословног добитка. За ликвидност и солвентност предузећа потребно је да је односни коефицијент буде што већи, јер на тај начин предузеће има већи ниво финансијске сигурности. Имајући у виду да се токови прихода и расхода заједно са пословним резултатом предузећа не поклапају потребно је утврдити нето новчани ток предузећа како би смо били сигурни да ли се располаже довољном количине готовине за доспеле обавезе по основу камате и главнице дуга.

4.4.Показатељи рентабилности

Рентабилност јавног предузећа може се дефинисати као тежња предузећа да оствари максимални износ добити уз минимално ангажовање средства. Већ по помињању добити и капитала видимо сву мултидимензионалну важност ове перформансе. Рентабилност као перформанса садржи у себи два обележја и то квантитативну и

29Иванишевић М., (2012.), „Пословне финансије“, Економски факултет, Београд, стр. 36.30 Стопа пореза на добит је 10%.

37

Page 38: poslovne finansije

квалитативну.31 Квантитативно обележје је статичко и говори нам о способности опстанка предузећа, односно о његовој репродуктивној способности, а квалитативно обележје је динамичког карактера и односи се на способност раста и развоја тј. на континуитет пословања предузећа. Због важности поменутих обележја потребно је управљати овом перформансом и то путем планирања, мерења и анализе рентабилности.32 Плански показатељи рентабилности могу бити постављени више аналитички или синтетички и више интерно или екстерно. Само мерење рентабилности везано је за податке из биланса стања и биланса успеха и омогућава сагледавање зарађивачке способности ангажованог капитала предузећа. У том смислу се говори о оствареној стопи приноса, стопи повраћаја или о профитној стопи.

Према Петерсону, перформансе пословања предузећа могу се сагледати и са аспекта рентабилности (профитабилности) предузећа тј. приносне снаге имовине односног предузећа. У поменуту сврху користе се различити математичке квантитети као што су:

- Стопа бруто пословног добитка,

- Стопа нето пословног добитка,

- Стопа нето добитка,

- Стопа бруто добитка,

- Стопа приноса на укупну имовинеу (ROA),

- Стопа приноса на сопствени капитал (ROE),

- DU PONT систем анализе.

Наведени показатељи профитабилности предузећа показују колико сваки динар нето прихода од реализације одбацује/остварује динара бруто пословног добитка. Пожељно је да су стопе веће јер би се тиме и репродуктивна снага предузећа повећала. Предузеће „А“ је постигло следеће резултате:

Стопабруто пословногдобитка= Бруто пословни добитакНето приход од реализације

=170.000500.000

=0,34 или 34 % .¿

Конкретно, сваки динар прихода од реализације/продаје остварује 0,34 динара бруто добитка тј. 34% бруто добитка.

31Николић М., маленовић Н., Покрајчић Д., Пауновић Б., (1997.), „Економика предуећа“, стр.342. 32 Крстић Б., Секулић В., (2007.), „Управљање перформансама предузећа“, Економски факултет, Ниш, стр. 310-340.

38

ROI

Page 39: poslovne finansije

Као и код стопе бруто пословног добитка, стопа нето пословног добитка је показатељ профитабилности предузећа, који нам даје инфомрацију колико сваки динар нето прихода од реализације одбацује/остварује динара нето пословног добитка. Пожељно је да су стопе веће јер би се тиме и репродуктивна снага предузећа повећала. Предузеће „А“ је постигло следеће резултате:

Стопането пословногдобитка= Нето пословни добитакНето приход од реализације тј .продаје

= 65.000500.000

=0,13 или13 % .¿

Конкретно, сваки динар прихода од реализације/продаје остварује 0,13 динара нето добитка тј. 34% нето добитка. Овај рацио је веома значајан и због упоређивања са референтном каматном стопом на тржишту капитала. Упоређивањем поменути стопа добијамо информацију која нам даје одговор у поглдеу ефективности и ефикасности свих пословних одлука у предузећу. Уколико је профитна стопа јавног предузећа већа у односу на каматну стопу то значи да ли постоји економска оправданост позајмљених ресурса.

Прва два показатеља (стопа бруто пословног добитака, стопа нето пословног добитка) показују способност предузећа да остварује принос од core bussines јавног предузећа, при чему нису укључени приноси по другим пословима којима се такође бави предузеће. На повећање обе стопе могу утицати два фактора са једне стране приход предузећа који зависи од фиксног фактора као ограничења као и обима продаје и цене аутпута, а са друге стране ниво трошкова предузећа. На ниво прихода предузеће има ограничени утицај, конкретно само у домену фиксног фактора у смислу његовог отклањања као ограничавајућег фактора, али и у том погледу у зависности од природе делатности којом се бави предуезће зависи и величина временског хоризонта која је потребна за отклањање фиксног ограничења. Ниво тражње тј. ниво цене на тржишту у условима конкурентног послвоног окружења не зависи од предузећа јер су цене дате како потрошачима тако и произвођачима. Ниво трошкова у погледу њихове ефикасности у потпуности зависи од предузећа и његове организације.

Да би се добила информација о приносној снази предузећа када се укључе и финансијски расходи (расходи по основу камата) као и расходи по осноу опорезивања остварене добити за предузеће користимо рацио „Стопа нето добитка“ и за предузеће „А“ добијамо следећи резултат:

Стопането добитка= Нето добитакНето приходод реализације

= 49 . 860500 . 000

=0 , 0997 или9,97 % .¿

Приносна снага прихода предузећа „А“, после одузимања свих врста расхода од прихода износи 0,0997. Конкретно, сваки динар прихода одбације/остварује 0,0997 динара нето добити тј. профитабилност прихода предузећа износи 9,97%. За информацију у вези односног рациа заинтересовани су углавном спољни стејкхолдери јер он осликава коначну слику успешности пословања јавног предузећа узимајући у обзир ефекте од свих

39

Page 40: poslovne finansije

приходних расходних активности протеклог временског периода. Уколико би желели видети аналитичнију приносну снагу предузећа потребно је нето добитак повећати за износ трошкова камата и елиминисати уштеде по основу пореза на добит (јер та уштеда није последица активнсоти менаџмента, па сходно томе не треба је ни приписати добитку). Дакле, стопа бруто добитка има једно важно обележје које треба имати у виду, а то су уштеде у порезу по основу трошкова камата. Што је већи изност позајмљених средстава то су веће и уштеде33 што се позитивно одражава и на вредност односног показатеља, по овој аналогију не сме се схватити да предузеће треба да тежи прекомерном задуживању. За предузеће „А“

Стопабруто добитка=Нето добитак+Трошкови камате∗(1−стопа пореза на добит )Нето приход од реализације

=¿

¿ 49.860+9.600∗(1−0,10)500.000

=0,117или 11,7 % .¿

Приносна снага прихода предузећа је 11,7%, тј. предузеће остварује 0,117 динара добити на сваки динар прихода предузећа.

Прва четири показатеља рентабилности/приноса (стопа бруто пословног добитака, стопа нето пословног добитка, нето профитна маржа и рацио бруто профитна маржа) показују профитабилност прихода, док преостали показатаељи су рациа профитабилности су показатељи приносне снаге (рентабилности/профитабилности) или ангажованих средстава тј. имовине предузећа или ангажованог капитала предузећа (Return on Investment – ROI34). Показатељ ROA (Return on assets – ROA) односе се на профитабилност укупнe имовине. Да би се добила што реалнија слика о приносу на укупна улагања/имовину предузећа потребно је узети у обзир поред нето добитка и трошкове камата умањене за уштеде по основу пореза на добит. Конкретно вредност RОА за предузеће „А“ је:

Стопаприноса на укупну имовину (ROA)= Нето пословни добитакПросечна укупнапословна средства

=¿

¿ 49.860420.000

=0,1548 или 15,48 % .¿

Коефицијент RОА нам говори да је приносна снага или стопа профитабилности укупно ангажоване имовине предузећа «А» 15,48%, што значи да сваки динар ангажовне имовине предузећа остврује 0,1548 динара пословног добитка. Резултат приноса на укупну

33 Предузећа која имају обавезе по основу камата морају их плаћати, за плаћени износ камата смањује се изност добити који се опорезује, због поменуте чињенице предузећа остварују пореске уштеде јер се опорезује мањи изност добити.34 Стопа пореза на добит је 10%.

40

Page 41: poslovne finansije

ангажована средства (имовину) од 15,48%, може се добити и као производ стопе пословног добитка и коефицијента обрта ангажованих средстава (имовине):

ROA=Стопа нетопословног добитка∗Коефицијент обрта укупних срестава=0,13∗1,19=0,1548.¿

Стопането пословногдобитка= Нето пословни добитакНето приход од реализације тј .продаје

= 65.000500.000

=0,13 или13 % .¿

Коефицијент обрта укупних срестава= Нето приход од реализацијеПросечна укупасредства

=500.000420.000

=1,19. ¿

Рашчлањавање односног коефицијента значи и могућност детаљније анализе фактора који могу утицати на висину стопе приноса на укупну имовине. Конкретно, у овом случају на коефицијент ROA а утичу ниво прихода (обим продатих аутпута и цене (тражња)) као и ниво трошкова односног предузећа.

Уколико се жели израчунати коефицијент ROA на још аналитичнији начин може се користити рацио који ће свести/елиминисати добит на онај ниво који је последица искључиво активности менаџмента предузећа као и елиминисање уштеда по основу камата. Рацио ROA, може се схватити тако као да је укупна имовина финансирана власничким капиталом35. Аналитични рацио ROA би изледао на следећи начин:

Стопаприноса на укупну имовину (ROA)=Нето добитак+Трошковикамате∗(1−стопапорезана добит)

Просечна укупнапословна средства¿

.

Праћењем вредности чинилаца рациа ROA, можемо видети шта доприноси рентабилности предузећа. У зависности од карактеристика гране у коме послује предузеће могу се дати коначне оцене ефикасности пословања предузећа. Поједине гране где је велика конкуренција добит се примарно остврује кроз обрт укупне имовине, тамо где је компаративна предност појединих предузећа они могу црпети своју снагу из поменуте компаративне моћи па добит остваривати преовлађујуће на основу бруто профитне марже (луксузни хотели и сл.).

Стопу приноса на власничи капитал (ROE) добијамо као количник нето добитка и просечне нето вредности власничког капитала36. Добијени резултат нам говори колико власнички капитал предузећа остварује динара недо добитка (добитка који преостаје после плаћеног пореза на добит и камата по основу узетих кредита.

35 White G., Sondhi A., Fried D., (2003.), „The Analysis and Use of Financial Statements“, New York, str.134.36 Brealey R., Myers S., Marcus A., (2007.)„Fundamentals of Corporate Finance, McGraw-Hill, New York, pp. 464.

41

Page 42: poslovne finansije

Стопаприноса на власничкикапитал (ROE )= Нето добитакПросечни власничкикапитал

= 49.860270.000

=0,1847 .¿

Стопу приноса на власничи капитал (ROE) можемо добити и као производ стопе нето добитка и коефицијента обрта сопствених средстава:

ROE=Стопа нето добитка∗Коеф .обртасопоствених средстава=0,09971∗1,8520=0,1847.¿

Стопането добитка= Нето добитакНето приходод реализације

= 49 . 860500 . 000

=0 , 0997 или9,97 % .¿

Коефицијент обртасопоствених средстава= Нето приходод реализацијеСопствени капитал

=500000270000

=1 ,852.¿

На овај начин може се видети сва аналитичност односног коефицијента, може се рећи да ROE зависи како од прихода (тражње-цене и обима продаје аутпута) и трошкова (директних и индиректних) и трећег (агрегатног) фактора који се односи на однос сопствних и позајмљених извора финансирања (финансијске структуре предузећа) као и од цене дуга (камате).

Принос на сопствени капитал зависи од два чиниоца, нето профитне марже и продуктивности власничког капитала (ВК). Рацио ROE може се још детаљније расчланити:

RO Е=

ИмовинаВласнички капитал

∗НД

НД+ТК∗(1−СП )∗100∗НД+ТК∗(1−СП )∗100

Приход одпродаје∗Приход од продаје

Просечна имовина

Задња два чиниоца представљају стопу приноса на укупну имовину јавног предузећа и зависи од способности предузећа да ефикасно манипулише елементима маркетинг микса предузећа (производом, ценом дистриубуцијом и промоцијом). Прва два чиниоца су везани за структуру капитала јавног предузећа и показују у ком обиму трошкови камата смањују добит предузећа. Уколико се предузеће финансира из екстерних извора тада ће вредност количника степена заgужености преgузећа бити већа од јединице, док количник терета gуга биће мањи од јединице због трошкова камата. На основу вредности ова два количника видимо да задуженост може бити узрок повећања и смањења

42

Бруто профитна маржа

Рацио обрта укупне имовине

Степен заgужености

Терет gуга

Page 43: poslovne finansije

профитабилности власничког капитала37. Да би се утврдило у ком смеру задуживање утиче на профитабилност власничког капитала потребно је упоредити стопу приноса на укупну имовину ROA са стопом трошкова позајмљеног капитала тј. ценом коштања дуга (ЦКД), овај поступак у литератури је познат ако поступак утврђивања ефеката финансијског левериџа на профитабилност валсничког капитала.38

ЦКД=ТК∗(1−СП )∗100

Просечне укупне обавезе

Рацио ЦКД има боље перформансе уколико му је што нижа вредност, тј. предузеће успева да се задужује по што нижој цени што повољно утиче на профитне марже предузећа. Уколико је рациа ROA већи од рациа ЦКД тада се може рећи да постоји позитиван ефекат финансијског левериџа на јавно предузеће, тј. добити од ангажовања укупне имовине јавног предузећа је већа од трошкова позајмљеног капитала, тако да се остварени вишак прелива у корист власничког капитала чија профитабилност расте кроз раст саме стопе приноса на власнички капитал. У оваквом окружењу стопа приноса на власнички капитал је већа од стопе приноса на укупну имовину. Овај ефекат ће бити појачан уколико је јавно предузеће у већем делу финансирано из позајмљених извора (повећан степен задужености39).

ROE=ROA+{(ROA−ЦКД )∗Укупне обавезе

Нето власнички капитал}

Уколико јавно предузеће има обрнуту ситуацију где је рацио ROA мањи од рациа ЦКД, тада постоји негативан ефекат финансијског левериџа, тј. добит од ангажовања укупне имовине јавног предузећа је мања од трошкова позајмљеног капитала, тако да остварени мањак иде на штету власничког капитала чија профитабилност опада. У оваквом окружењу стопа приноса на власнички капитал је мања од стопе приноса на укупну имовину, у овом случају повећање степена задужености негативно утиче на профитабилност власничког капитала.. Тачка лома тј. економска оправданост задуживања престаје у оном тренутку када се изједначе принос на укупну имовину (ROA) са ценом коштања позајмљеног капитала (ЦКД).

Овако измерена рентабилност се упређује се са планским величинама где се врши контрола рентабилности у текућем периоду и у сукцесији, где се на основу добијених информација врше евентуалне корекције и редизајна стратегија, програма и акција. Могу се користити и разни други модели рентабилности који су сложенији и у у себи обједињавају бројне индикаторе. Сама вредност оваквих индикатора рентабилности

37 Нето вредност власничког капитала је збир вредност основног капитала, емисионе премије, нераспоређеног добитака и резерви који се умањује за неуплаћени уписани капитал, губитак и откупљене сопствене акције.38 Исто, 114.39 Степен задужености повећава стопу профитабилности, а терет дуга смањују стопу профитабилности.

43

Page 44: poslovne finansije

огледа се у њиховој аналитичности на основу чега се може квантификовати важност појединих елемената и њихов утицај на промену рентабилности.

Суштина Du Point-овог систем анализе профитабилности је аналитичност рациа рентабилнсоти. Аналитичност поменутог система омогућава предузећу да лакше добије одговоре на узроке профитабилности у предузећу. Одговори се добијају да ли предузеће остварује профитабилност на основу повећања ефикасности употребе имовине, тј. повећавања продуктивности коришћења имовине предузећа и/или величине профитне марже (промене обима прихода услед промене цена или промене обима прихода услед промене количине продатих аутпута)40. Du Point-ов систем анализе се заснива на разлагању стопе приноса на њене чиниоце као и праћење перформанси односних чинилаца и то:

Стопа нето приноса на укупна средства¿Стопането добитка∗Коефицијент обрта укупних срестава=¿

¿0,0997∗1,19=0,1187.¿

Стопането пословногдобитка= Нето добитакНето приход од реализације тј .продаје

= 49.860500.000

=0,0997 или 9,97 % .¿

Коефицијент обрта укупних срестава= Нето приход од реализацијеПросечна укупасредства

=500.000420.000

=1,19. ¿

Нето принос на укупна средства износи 11,87%.

Проширена Du Point формула нам даје информацију какав је нето принос на сопствена средства у конкретном случају он износи 18,47%.

Стопаприноса на сопствена средства=

Нето добитакПросечна пословна средства

∗Просечна пословна средства

Просечни сопствени капитал=¿

¿

49.860420.000

∗420 . 000

270 .000=18,47 % . ¿

Графичка илустрација Du Point анализе је добар прегледни визуелни приказ свих фактора који утичу на рентабилности предузећа и као таква представља релативно лак начин сагледавања свеукупне мултидимензионалне профитабилности предузећа.

40 Малинић Д., Милићевић В., Стевановић Н., (2013.), „Управљачко рачуноводство“, Економски факултет, Београд, стр. 117.

44

Page 45: poslovne finansije

45

Нето приход од продаје500.000

Цена коштања реализованих производа 330.000

Трошкови продаје 105.000

Камата на дугове 9.600

Порез на добитак 5.540

БИЛАНС УСПЕХА

Просечна обртна средства 175.000

Prosečna fiksna sredstva, sadašnja vrednost 245.000

Prosečna kratkoročne obaveze 80.000

BILANS

STAN

Нето добитак 49.860

Нето приходи од продаје 500.000

Стопа Нето добитка 9,97%

Стопа нето принос на укупна средства 11,87%

Stopa prinosa na sopstvena sredstva 18,47%

Нето приход од продаје 500.000

Prosečna poslovna sredstva 420.000

:

Prosečne ukupne obaveze 150.000

Коефициј. обрта укупних пословних средстава 1,19

Prosečna poslovna sredstva 420.000 Equity

multiplikator

:

.

.

Page 46: poslovne finansije

4.5. Показатељи тржишне вредности/власништва

Врло често долази до одступања књиговодствене и тржишне вредности акција, што будућим инвеститорима ствара осећање несигурности и страха у вези доношења својих пословних одлука. Због поменутих разлога врло често инвеститори, власници и остали стејкхолдери траже одговоре на најчешће постављана питања, и то:

1. „Да ли купљене и продате акције вреде баш толико?2. Да ли са куповином или продајом акција треба сачекати?3. Како ће се кретати вреднос акција у абудућности?“41

Односни рации се везују за акционарска предузећа, у ове показатеље убрајају се:

- Нето добитак (зарада) по акцији,- Однос тржине цене по акцији и нето добитка по акцији,- Рацио плаћања дивиденте,- Дивидендна стопа,- Књиговодствена вредност по акцији.

Нето добит по акцији42 нам говори колика је профитабилност издатих обичних акција. Колики је значај овог рациа говори и постојање институционалне обавезе43 отворених акционарских друштава да вредност „Нето добитка по акцији“ прикажу у билансу успеха Свака обична акција предузећа „А“ зарађује (има приносну снагу) 24,93 динара нето добитка. 41 Иако је повећани степен задужености у овом случају позитивна чињеница, потребно је обратити пажњу на ниво задужености јавног предузећа због читавог низа других ризика.42 Проблем еластичности тражње купаца.43 Penman H. S., (2001.), „Financial Statement Analysis and Security Valuation,“ McGraw Hill/Irwin, New York, str.3

46

BILANS

STAN

Prosečne ukupne obaveze 150.000

Equity multiplikator

Page 47: poslovne finansije

Нето добитак по акцији= Нето добитакБрој издатих обичних акција

=49.8602.000

=24,93.¿

Оно што је важно за менаџмент предузећа је да постоји континуитет раста добити по акцији као и висина добити. Наведене карактеристике биће пресудне за доношења инвестиционих одлука будућих инвеститора у предузеће „А“ (акционара), као и остваривања жељене компензационе шеме запослених, а за власнике предузећа поред величине добити од изузетног значаја су опстанак, раст и развој компаније. Дакле, уколико добит предузећа континуирано, конзистентно и у адекватној величини расте може се са сигурношћу тврдити да односно предузеће има извесну будућност у наредном временском периоду. Приликом тумачења односног рациа треба бити опрезан и водити рачуна о могћим ограничењима у тумачењу рациа зараде по акцији. Пословне одлуке у кратком и дугом временском периоду менаџмента могу утицати на величину добити како у садашњности и будућности и то повећање добити у садашњости на рачун смањења добити у будућности и обратно смањење добити у садашњости на рачун повећања добити у будућнсоти. Такође, утврђивање перформанси предузећа на основу зараде по акцији је проблематична и са аспекта величине капитала који одбацује исту количину добити (већа или мања вредност капитала може одбацивати исти износ добити). Број емитованих акција и сл.

Однос тржишне цене по акцији и нето добитка по акцији44 веома је важна са аспекта грaђења поверења инвеститора према предузећу тј. у веровање инвеститора у одговорно обављање послова менаџмента предузећа. Овај закључак произилази из тумачења односног рациа у смислу „за колико година (при датој тржишној цени и датом добитку), предузеће може зарадити тржишну вредност акцијског капитала предузећа“ или „колико је инвеститор спреман да плати један динар добитка предузећа“45. За конкретно предузеће „А“ вредност Р/Е рациа је:

Р/ Е рацио=Тржишна ценапо акцијиНето добитак по акцији

= 16024,93

=6,43

У конкретном случају инвеститор је спреман да плати 6,43 динара за 1 динар добитка предузећа „А“, или предузеће је при датим околностима способно, да за нешто више од 6 година, заради вредност једнаку сопственом акцијском капиталу. Логичан закључак, за дато пословно окружење, који се намеће да је бољи инвестициони избор оних акција који имају нижи односни рацио може бити тачн али и не. Потребно је анализирати и остале перформансе предузећа у смислу историјски података за односни рацио, поредити га са рациима просечног и најбољег предузећа односне гране, као и сагледати целокупно микро и макро пословно окружење како би с добиле што аналитичније информације о свим

44 Нето добитак по акцији у стручној литератури назива се још и „зарада по акцији“ (earnings per share – EPS).45 По међународном рачуноводственом стандарду 33-(МРС-33).

47

Page 48: poslovne finansije

факторима46 који могу бити од помоћу на адекватно сагледавање свеукупне мултидимензионалности у остваривању добити у будућем временском хоризонту.

Рацио плаћања дивиденде47 показује колико је процената оствареног нето добитка предузећа „А“ исплаћено акционарима. Односни релативни показатељ у конкретној ситуацији износи 47,85% је исплаћено акционарима у односу на 100% оствареног нето добитка предузећа:

Рациоплаћања дивиденде= Исплаћена дивидендапо обичној акцијиНето добитак по обичној акцији−Нето добитак по преференцијалној акцији

¿ 11,9324,93−0,00

∗100=47,85%

Задржавање добитка од стране предузећа (100%-47,85%=52,15%) у суштини зависи од две групе фактора и то од формално-правних обавеза које стоје пред предузећем тј. инсититуционалних ограничења у вези расподеле нето добитка као и пословних одлука власника предузећа (пословних, инвестиционих, финансијских и сл.). Задржавање добитка тј. реинвестирање ствара за предузеће амбивленту ситуацију. Подељеност у погледу доношења одлуке у погледу расподеле нето добитка састоји се у томе да је ефективно и ефикасно реинвестирање нето добита предузећа од изузетне важности јер може утицати на раст и развој у будућности, с друге стране исплата дивиденде утиче на инвестиционе преференције стејкхолдера као и на величину вредности предузећа. Тако да је потребно да скупштина акционара доносе одлуку на такав начин који ће омогућити складан однос између наведне две неопходности за предузеће48.

Реципрочна вредност Р/Е рациа пружа информацију „колики је стпен приносне снаге (стопа капитализације/приноса) по акцији предузећа. У конкретном случају степен капитализације/приноса сваке акције (имајући у виду њену тржишну вредност) је 15,58%. Овај рацио може послужити инвеститорима у погледу добијања информација о потенцијално максималним приносима од инвестирања у обичне акције предузећа и њиховим поређењем са алтернативним инвестиционим могућностима.

Оно што највише интересује инвеститоре је колико могу оприходовати од своје инвестиције (у обичне акције предузећа), с тим увези користе се два рациа која ће показати приносну снагу обичне акције у облику исплаћених дивиденди, као и принос од

46 Однос између тржишне цене акција и добитка по акцији у стручној литератури често се обележава као P/E рацио (price-earnings ratio –P/E).47 Малинић Д., Милићевић В., Стевановић Н., (2013.), „Управљачко рачуноводство“, Економски факултет, Београд, стр. 139.48 У интерне факторе могу се убројати струкутра ангажовног капитала, струкутра добити и сл.

48

Page 49: poslovne finansije

капиталног добитка на акције. Дивидендни принос за предузеће израчунава се на по следећој формули:

Дивиденднипринос= Исплаћене дивиденде по обичној акцијиТржишнацена акције

.¿

Страна 148 Малинић

На основу датог квантитета могу се сагледати користи инвеститора. По спроведеној анализи Hampton 49дивидендни принос се креће од 0-12%. Колики ће проценат приноса бити зависи и од животног доба предузећа, у почетку развоја предузеће има веће инвестиционе потребе, у каснијиим периодима после освајања тржишног удела дивидендни приносби требао да се стабилизује. Величина дивидендног приноса треба да буде толико велика да одражава и степен ризика којим су изложени инвеститори с једне стране, да је предвидива у погледу своје висине што ће утицати на појаву сигурности инвеститора према одређеном предузећу. Такође, стварањем поверења утицаће се и на појаву поштовања тј. уверења да односно предузеће има одређени квалитет/способности тј. вредност у “очима“ инвеститорима. Ова осећања (поверење и поштовање) од изузетног су значаја по предузеће јер ће утицати и на величину приноса од капиталних добитака. Капитални добитак власника обичних акција израчунава се као разлика између тржишне цене на крају обрачунског периода (ТЦ1) и тржишне цене на почетку обрачунског периода (ТЦ0), позитивна разлика је корист у виду добитка за власника обичне акције и назива се капитална добит. Аритметички израз за капитални добитак по акцији формира се на следећи начин:

Капитални добитак по обичној акцији=Капитални добитак (ТЦ 1−ТЦ 0)

ТЦ 0.¿

Страна 149 обрачун укупног приноса и Диведенде, капитални добици и укупни принос акционара. Малинић

49 Рацио плаћања дивиденди у стручној литератури обележава се DPS/EPS (Dividend per Share/Earnings per Share).

49

Page 50: poslovne finansije

Сабирањем приноса од исплаћених дивиденди на обичне акције и приноса по основу капиталних добитака добија се валидна информација за укупну корист/вредност за власника обичних акција односног предузећа. Уккупни принос акционара може се израчунати по следећој формули:

Укупни принос акционара=Исплаћене дивиденде поакцији+(ТЦ 1−ТЦ 0)

ТЦ 0.¿

И на крају можемо користити и следећи рацио „Књиговодствена вредност по акцији“ као информација како унутрашњим тако и спољшњим стејкхолдерима. Вредност поменутог рациа за предузеће „А“ добија се помоћу следеће формуле:

Књиговодсвена вредностпо акцији= Укупни сопственикапиталБрој издатих обичних акција

=283.0002.000

=141,50

У ситуацији статусних промена предузећа „А“, да ли ће власници обичних акција стварно добити израчунату вредност од 141,5 динара по обичној акцији зависи ће и од стварне вредности укупне имовине предузећа као и од укуппних обавеза односног предузећа.

50

Page 51: poslovne finansije

5.РИЗИЦИ ПОСЛОВНОГ ОКРУЖЕЊА

Оног тренутка када предузеће није сигурно да ли ће се активности у пословном окружењу одвијати на уобичајени /предвидив начин можемо рећи да натаје забринутост менаџмента предузећа. Појава сумње (као последица забринутости) менаџмента, у погледу процене односносг пословног окружења, да се активности у пословном окружењу неће одвијати на нјповољнији начин по интересе предузећа рађа негативна осећања типа страха. Такође, да менаџмент предузећа смањио осећање страха и појаве кривице потребно је да се понаша на проактиван начин. Проактивност менаџмента би се сводила на спровођење анализе финансијских извештаја, конкретно то анализа треба да буде усмерена како на анализирање фиксних трошкова и његовог утицаја на величину нето добити као и анализирање структуре извора финансирања и у том смислу расхода по основу камата. На овај начин менаџмент може бити сигуран да ће врсте ризика у вези пословања предузећа у доброј мери бити стављене под контролу што ће утицати и на смањење фрустрације односног менаџмент у погледу минимизирања разочараности сопствене одговорности. Наравно, многи ризици могу настати независно од активности предузећа и као такви утицати на величину прихода и расхода, а тиме и на профитабилност предузећа. Две врсте ризика које ће мо анализирати односи се на :

- Пословни ризик (пословни leverage),- Финансијски ризик (финансијски leverage).

За анализирање финансијских поменутих ризика за предузће „X“ , користиће се биланс стања и успеха са следећим подацима50:

а) Биланс стања предузећа „X“, (31.12. т.г.)

50 Водећи рачуна о величини каиталног приноса по акцији као и капиталног добитка по акцији.

51

Page 52: poslovne finansije

Актива ПасиваОбртна средства 1.500.000 Укупни дугови 2.500.000Основна средства 2.500.000 Сопствени извори 1.500.000Укупно 4.000.000 Укупно 4.000.000

б) Биланс успеха предузећа „X“, (1.1. - 31.12. т.г.)

Назив позиције Износ Нето приходи од реализације 3.000.000

- Варијабилни трошкови 1.500.000 Маргинални добитак 1.500.000

- Фиксни трошкови 1.000.000 Пословни добитак 500.000

- Камате на дугове 250.000 Нето добитак 250.000

5.1. Пословни ризик (пословни leverage)

Сагледавање последица промене пословног добитка услед промене обима продаје може се сагледати преко дејства фиксних трошкова на пословни добитак. Наиме, при повећању или смањењу обима производње и продаје односних аутпута долази до повећања само варијабилних трошкова али не и до промне фиксних трошкова. Ова чињеница ће условити веће промене пословног добитака у односу на промене обима прихода од аутпута. У кратком временском хоризонту подразумева се чињница да долази искључиво до промене варијабилног фактора. Ова чињеница се правда тиме да се је кратком временском хоризонту немогуће изградити фабрику, набавити технологију, обучити раднике за рад и сл. тако да је за све поменуте активнсоти потребо време које се дефинише као дугорочни временски хоризонт. Дугорочни временски хоризонт је различит за различита предузећа и зависи од технологије производње односних аутпута (различито је време за набавку фиксног фактора тј. билансне позиције означене као „стална имовина“ челичане и производњу сладоледа).

Имајући у виду да су фиксни трошкове у односу на укупни обима призводње аутпута непроменљиви, али да се смањују по јединици аутпута са повећањем броја производње аутпута они ће изазвати веће промне пословног добитка него што су промене обима продаје. Дакле, колико ће се брже мењати пословни добитак зависи од величине

52

Page 53: poslovne finansije

фиксних трошкова, што су већи фиксни трошкови то ће утицати да је израчунати фактор пословног leverage већи и обратно. Фактор пословног leverage се израчунава на основу следеће формуле:

Фактор пословног leverage=Маргинални добитакПословни добитак

=1.500 .000500.000

=3

Добијена вредност пословног leverage значи да ће промена пословног добитка за 1% (повећање/смањење) изазвати за 3% промену пословног добитка (повећање/смањење). На примеру предузећа „X“51, могу се видети описане последице:

Назив позиције Постојећи обим продаје Повећање 10% Нето приходи од реализације 3.000.000 3.300.000 (за 10% ↑)

- Варијабилни трошкови 1.500.000 1.650.000 (за 10% ↑) Маргинални добитак 1.500.000 1.650.000 (за 10% ↑)

- Фиксни трошкови 1.000.000 1.000.000 Пословни добитак 500.000 650.000 (за 30% ↑)(Варијабилни трошкови су пропорционално варијабилни).

На основу поменуте спознаје може се видети да су велики фиксни трошкови изузетна опасност за предузеће. Конкретно, у условима када је реч о великој вредности пословног leverage то би значило да би мали пад прихода имао за последицу да би пословни добитак био нула. Уконкретном примеру пад прихода од 33.333̇% (

100фактор пословног leverage

=1003

=33,33 3̇) имао би за последицу нулти пословни добитак,

уколико би предузеће имало позајмљених извора финансирања имовине, то би значило и постојање обавезе по основу камата што би изазвало улазак у зону губитка.

5.1. Финансијски ризик (финансијски leverage)

Када предузеће донесе пословну одлуку да узме кредит како би организаовао производњу и продају додатне количине аутпута на тржишту, а при томе је стопа приноса на укупну ангажована средства већа од каматне стопе на позајмљена средства последица по пословање предузећа осликаваће се у остваривању веће стопе приноса на сопствена средства у односу на стопу приноса на укупно ангажована средства. Ова последица је настаје услед дејства финансијског leverage. За предузеће „X“52 добијамо следеће резултате:

Пословни добитак 500.000 650.000 (за 30%↑)

51 Hampton Ј.Ј., (1989.), „Financial Decision Making, Prentice-Hall, Inc, New Jersey, str.121.52 Иванишевић М., (2012.), „Пословне финансије“, Економски факултет, Београд, стр. 54.

53

Page 54: poslovne finansije

- Камате на дугове 250.000 250.000 Нето добитак 250.000 400.000 (за 60%↑)

У условима када постоји и фиксан трошак предузећа према зајмодавцима, а при томе , а при томе је стопа приноса на укупну ангажована средства већа од каматне стопе на позајмљена средства, доћи ће до значајније промене нето добитка у односу на пословни добитак и то због постојања фиксних расхода по основу камата. Квантификовање финансијског ризика утврђује се помоћу следеће формуле:

Фактор финансијског leverage= Пословни добитакНето добитак

=500.000250.000

=2.

Добијени резултат значи да ће промена плословног добитак од 1% изазвати променену нето добитка за 2%. У овом случају уколико би дошло до повећања пословног добитка за 30% то ће имати за последицу повећање нето добитка за 60% (30%*2=60%). На основу вредности фактор финансијског leverage можемо рећи да је финансијски ризик предузећа „X“ релативно мала. Наиме, предузеће „X“ мора имати веома значајно смањење пословног

добитка и то за 50% (100

фактор финансијског leverageа=100

2=50) што би имало за

последицу смањење нето добитка на нулти ниво. Или смањење обима продаје за 16,666̇%

(50

фактор пословног leverage=50

3=16,66 6̇¿ како би био исти ефекат тј. остварење нултног

нето добитка.

Уколико је камата на позајмљена средства већа у односу на стопу приноса на укупно ангажована средства јави ће се негативни ефекти финансирања из дуга. Уколико је пословни добитак мањи од расхода на име камата фактор финансијског leverage се не може утврдити. У случају да се у стварности оствари једнакост камате на позајмљена средства и стопе приноса на укупно ангажована, предузеће остварује тачку индиференцијације финансирања, другим речима не постоје ни позитивне ни негативне финансијске последице (leverage) по предузеће.

Да би што аналитичније сагледали позитивне ефекте финансијског leverage по пословање предузећа можемо видети кроз следећи обрачун53:

1¿Стопаприносана укупну имовину ( ROA )= Пословни добитакПросечна укупна пословна средства

= 500.0004.000 .000

=0,125 или 12,50% .¿

конкретно, принос на укупну имовину износи (4.000 .000∗12,5%=500.000 ) ;

2¿Стопаприносана власничкикапитал ( ROE )= Нето добитакПросечнивласнички капитал

= 250.0001.500 .000

=0,1666 6̇ или16,66 6̇ % .¿

53 Исто, стр. 56.

54

Page 55: poslovne finansije

конкретно, принос на сопствена средства износи (1.500 .000∗12,5 %=250.000 );

3) Камата на дугове износи 10%, конкретно (2.500 .000∗0,1=250.000 ) ;

4) Пошто је стопа камата на дугове мања од стопе приноса на укупну имовину постоји позитивно дејство дугова на рентабилност предузећа јер се повећава стопа приноса на власнички капитал (16,666̇% – 12,50% = 4,166̇%). Конкретно, у поменутом случају рентабилност сопственог капитал је порасла у односу на рентабилност укупних ангажованих средстава за 4,167%, што се не би догодило да није било зајмљења средстава. Тада, би рентабилност сопствених средстава остала на нивоу од 12,50%, тј.:

(1.500 .000∗0,125=187.000 ) ,

(1.500 .000∗0,16666̇=250.000 ) ,

(1.500 .000∗0,0416 6̇=62.500) или (250.000−187.000=62.500 ) .

У конкретном случају апсолутни износ финансијског leverage је 62.500 динара, тј. износ апсолутне користи за предузеће на основу дуга.

5.1. Укупни ризик (конбиновани leverage)

Имајући у виду да је предузеће изложено ризику фиксних трошкова по два основа фиксних пословних и фиксних финансијских трошкова потребно је утврдити и величину укупног ризика којем је изложено односно предузеће. Конбиновани leverage се добија као производ пословног и финансијског leveragа:

(Фактор комбинованог leverage=Факторпословног leverage∗Факторфинансијског leverage=3∗2=6 ).

Укупни ризик (поменута два ризика) даје информације предузећу за колико ће се променити нето добитак у односу на промену обима продаје. На пример уколико дође до 1% повећања обима продаје то ће утицати на повећање нето добитка у износу од 6%. Дакле, дејство leverageа тј. полуге је веома значајно у случају смањења обима продаје. Уколико је укупни ризик висок то би могло утицати да предузеће при малом обиму смањења продаје оствари нулти добитак или чак уђе у зону губитка. Уконкретном случају

при смањењу обима продаје за 16.666̇% (100

фактор конбинованог leverageа=100

6=16,66 6̇)

оствариће се нулити добитак. Да се подсетимо, у конкретном примеру стопа приноса на сопствена средства такође износи 16.666̇%, и трећи начин добијања наведног износа могуће је остварити ако погледамо део 5.1. Финансијски ризик (финансијски leverage)54.

54 Исто, стр. 58.

55

Page 56: poslovne finansije

Претходне тврдње можемо проверити кроз пословање предузећа „X“55:

Назив позиције Износ Повећање за 10% Смањење за 16,666% Нето приходи од реализације 3.000.000 3.300.000 (за 10% ↑) 2.500.000 (за 16,666% ↓)

-Варијабилни трошкови 1.500.000 1.650.000 (за 10% ↑) 1.250.000 (за 16,666% ↓)

Маргинални добитак 1.500.000 1.650.000 (за 10% ↑) 1.250.000 (за 16,666% ↓)

- Фиксни трошкови 1.000.000 1.000.000 (const.) 1.000.000 (const.)

Пословни добитак 500.000 650.000 (за 30% ↑) 250.000 (за 50% ↓)

- Камате на дугове 250.000 250.000 (const.) 250.000 (const.)

Нето добитак 250.000 400.000 (за 60% ↑) 0 (за 100% ↓)

(Варијабилни трошкови су пропорционално варијабилни).

55 Исто, стр.59.

56

Page 57: poslovne finansije

6.АНАЛИЗА НОВЧАНИХ ТОКОВА (CASH FLOW АНАЛИЗА)

Задњих тридесет година међународни економски токови заснивају се на принципима неолибералне доктрине. Последица тога је појава нових и повећање старих ризика пословања. Да би менаџмент могао што ефикасније и ефектније да доноси пословне одлуке и тиме утиче на пословни успех свог предузећа потребе су и могобројне информације како по квантитету тако и по квалитету. Из поменутих разлога, а у циљу смањења ризика пословања, појављују се најпре као необавезујући, а касније као обавезујући, финансијски извештаји. Један од таквих извдених финансијских извештаја односи се и на извештај о новчаним токовима који као такав представља последицу промена билансних позиција у билансу стања и биланса успеха, те из тих разлога има назив изведени финансијски извештај. Извештај о новчаним токовима је обавеза према МРС 7 који је институционализован и у нашем законодавству доношењем Закону о рачуноводству и ревизији56 и обухвата кретање како готовине тако и готовинских еквивалената. Док под готовином предузећа подразумевамо збир стања готовине предузећа у благајни и на текућем рачуну односне банке, под готовинским еквивалентима57 подразумевамо краткорочне хартије од вредности које имају минимални ризк промене вредности (најчешће је реч о државним обвезницама, благајнички записи са роком доспећа до три месеца). Извештај о новчаним токовима у суштине се односи на приливе и одливе готовине и готовинских еквивалената одређеног обрачунског периода и то по три основа58:

56 Наиме, предузеће „X“ мора имати веома значајно смањење пословног добитка и то за 50% (100

фактор финансијског leverageа=100

2=50) што би имало за последицу смањење нето добитка на

нулти ниво. Или смањење обима продаје за 16,666̇% (50

фактор пословног leverage=50

3=16,66 6̇¿

како би био исти ефекат тј. остварење нултног нето добитка.57 Иванишевић М., (2012.), „Пословне финансије“, Економски факултет, Београд, стр. 60.58 Закон о рачуноводству и ревизији, Службени гланик РС, 46/2006.

57

Page 58: poslovne finansije

- Новчане токове из пословних активности,

- Новчане токове из инвестиционих активнсоти и

- Новчане токове из активности финансирања.

Приливи и одливи готовине везани су делимично за остварене приходе и расходе као и на промене билансних позиција биланса стања и успеха. Новчани токови који су везаниза за пословну активност повезани су за биланс успеха тј. за производњу и продају производа и услуга. Конкретно, приливи готовине и готовинских еквивалената везани су за појаву разних врста прихода, док су одливи готовине и готовинских еквивалената везани за настанак разних врста расхода. Анализа финансијских токова је неопходна како би се аналитичније утврдиле перформансе предрузећа. Наиме, постоји временско неподударање између прихода и прилива и расхода и одлива готовог новца што утиче на ликвидност предузећа(способносг плаћања обавеза у сваком тренутку). Конкретно, када истовремено продамо аутпут и наплатимо продате аутпуте можемо да кажемо датада постоји временско подударање између прихода и прилива готовине у предузећу. У случају када атпуте продајемо на кредит тада не постоји временска подударност између прихода (у билинсу успеха) и прилива готовине (у билансу стања), наиме продаја ће узроковати

58

Приливи готовине од продаје производа и услуга

Одливи у вези са производњом производа и услуга

Новчани ток из пословних активности

Приливи готовине од продаје или повраћаја

финансијских псласмана и

продаје основних средстава

Одливи готовине у финансијске пласмане и за набавке основних средстава

Новчани ток из инвестиционих активности

- =

- =

Приливи готовине из задуживања и емитовања акција

Одливи готовине за дивиденде,враћања дуговоа и откуп сопствених акција

Новчани ток из активности финансирања

Нето промена готовине у току периода

- =

+

+

=

Page 59: poslovne finansije

појаву прихода, али не и повећање готовине на текући рачуну предузећа, већ повећање потраживања од купаца. Нешто слично ће се дешавати и код набавке сировина и материјала. Приликом набавке сировина и набавек и уз претпоставку плаћања одмах по испостављеној фактури добављача, плаћен износ са текућег рачуна смањиће износ готовине предузећа, али неће истовремено повећати трошкове предузећа, а повећати залихе сировине и материјала. Тошкови предуезћа за набављене сировине и материјал ће се појавити оног тренуда када материјал буде утрошћен у производњу аутпута и продат купцима аутпута односног предузећа. Такође, постоји временско неподударање између набавке сталних средстава предузећа и њиховог трошковног обухватања. Стална имовина у дужем временском хоризонту тј. у више својих итерација преноси своју вредност на нове аутпуте, па се и на тај начин рачуна смањење њене вредности тј. трошење. Дакле, путем амортизације законодавац признаје трошење сталних средстава, тако да се трошкови сталних средстава приказаних кроз амортизацију у билансу стања разликују од новчаних токова везаних за њихову набавку. Сходно поменутом можемо закључити да многе трансакције приликом активности предузећа могу довести до промена у новчаним токовима као што су добијени и дати аванси утичу на токове готовог новца а нису ни приходи ни расходи, а утичу на ликвидност предузећа, добијени кредити начин враћања кредита и сл.

6.1. Мерење новчаног тока из пословне активности (директна метода)

Приликом анализе новчаног тока посебна пажња се усмерава на новчане токове из основне/пословне активности предузећа због чега је и основано предузеће, тако да пословна активност треба да буде главни генератор промена у новчаним токовима. Овај новчани ток је најважнији јер даје информације да ли је предузеће способно да креира потребан износ готовине како би предузеће могло несметано да обавља основну делатност због које је и регистровано. Успешност пословања предузећа везана је за њен раст и развој, а они за процес инвестирања тако да због наведних разлога поред висине новчаних средстава потребо је утврдити природу интеракције новачних токова из пословних активности и новчаних токова из активности инвестирања. Уобичајено је, да је новчани ток из пословне активности буде позитиван, међутим у појединим тренутцима он може бити и негативан уколико је реч о убрзном расту предузећа. Повећањем обима сталне имовине утиче и на повећање обртне имовине као друге имовинске неопходности у пословању предузећа. У зависности од величине ликвидних средстава на почетку године предузеће може себи дозволити чак и негативан cash flow у краћем временском периоду, али у дужем временском периоду потребно је успоставити такав новчани ток из пословних активности који ће омогућити плаћање доспелих обавеза. Новчани ток из пословних активности можемо приказати као збир новчаних токова (прилива и одлива) из

59

Page 60: poslovne finansije

биланса успеха (коригованог за одређене позиције) и новчаног тока (прилива и одлива) по основу промена на обртној имовини предузећа и краткорочних пословних обавеза59:

60

Новчани ток из пословне активности везан је за новчане токове биланса успеха кориговане за оне врсте трошкоа који не захтевају одлив готовине као што су амортизација и резервисања. Амортизација је у билансу успеха третирана као трошак али амортизација као трошак није захтевала одлив готовине са текућег рачуна предузећа треба

59Савез рачуновођа и ревизора Србије, (2007.) Међународни стандарди финансијског извештавања, стр.861. 60 Stickney C., 1994., “Financial Reporting and Statement Analysis“, Third Edition, The Dryden Press, Philaldelphia, pp. 703.

60

Приливи по основу смањења залиха

Приливи по основу смањења потраживања

Приливи по основу повећања краткорочних пословних обавеза

Новчани ток из биланса успеха:

Нето добитак после пореза

+ Трошкови амортизације,

+ Трошкови резервисања,

-Искоришћења дугорочна резервисања

- Приходи од камата

Одливи по основу повећања залиха

Одливи по основу повећања потраживања

Одлив по основу повећања краткорочних пословних обавезаНовчани ток по основу

промета на нето обртној имовини и краткорочних пословних обавеза

Новчани ток из пословних активности

+

=

Page 61: poslovne finansije

је додати нето добитку после његовог опорезивања. Такође резервисања предуезћа (на пример за евентуалне трошкове по основу издатих гараанција и сл.) приказани су као трошкови али они као и трошкови амортизације не захтевају одлив готовине у висини укупних дугорочних резервисања, за разлику од оних трошкова резервисања који су стварно настали у вези сервисирања наших аутпута у гарантном року тако да је потребно утврдити нето ефекат резервисања и као такав за толико кориговати добитак после опорезивања, конкретно искоришћена дугорочна резервисања могу се добити помоћу следеће формуле:

Искоришћена дугорочна резервисања=Дугорочна резервисања на почетку године + Трошкови резервисања – Дугорочна резервисања на крају године

Искоришћена дугорочна резервисања за 2005/06 = 42.000 + 8.400 - 48.000 = 2.400

Искоришћена дугорочна резервисања за 2006/07 = 48.000 + 14.400 - 52.800 = 9.600

Приходе од камата иако су стварно утицали на приходе предузећа потребно их је везати за ону врсту актвности којој припадају тј. финансијској активности предузећа. Разлог за ову активност налази се у основној делатности предузећа, предузећа су основана зог производне или прометне делатности и као таква нису финансијска институција. Из тих разлога потребно је умањити нето добитак и за исти износ повећати и истовремено повећати новчане токове код инвестиционих активности. Трошкови камата по узетим кредитима за пословну делатности рачунати су у билансу успеха и то пре опорезивања добитка тако да су трошкови камата по основу пословне делатаности тангирале у нето добитак предузећа. Промене (приливи и одливи) на обртој имовини и краткорочним обавеза предузећа можемо пластично приказати кроз следећи пример61:

ПОЗЦИЦИЈЕА ТОКОВИ ГОТОВИНЕ ИЗ ПОСЛОВНИХ АКТИВНОСТИ 2005/06. 2006/07.1.Нето добитак после пореза 92.520 136.6202.Трошкови амортизације 27.400 36.4003.Трошкови резервисања 8.400 14.4004.Искоришћена дугорочна резервисања (2.400) (9.600)5.Приходи од камата (12.000) (9.600)6.Новчани ток из биланса успеха (113.920) (168.220)7.Смањење (повећање) залиха (1.200) (46.800)8.Смањење (повећање) потраживања 2.400 (51.600)9.Смањење (повећање) АВР (2.400) 10.80010.Повећање (смањење) примљених аванса (3.600) (1.200)11.Повећање (смањење) обавеза добављача (28.800) 24.00012.Повећање (смањење) осталих краткорочних обавеза 800 (6.800)13.Повећање (смањење) ПВР 8.400 2.400

61 Малинић Д., Милићевић В., Стевановић Н., (2013.), „Управљачко рачуноводство“, Економски факултет, Београд, стр. 175.

61

Page 62: poslovne finansije

14.Новчани ток по основу промена на позицијама обртне имовине и краткорочних пословних обавеза (7 до13) (24.400) (69.200)15.Новчани ток из пословних активности (6+14) (89.520) (99.020)

6.2.Мерерње новчаног тока из активности инвестирања (директна метода)

Инвестиционе активности као готовински одливи везни су улагања/инвестирање предузећа у сталну имовину и хартије од вредности. Набавком опреме, постројења, технологије изградњом грађевинских објеката стичу су услови да предузеће набавком односних фактора производње организује жељени обима производње аутпута. Улагање у дугорочне и кракткорочне хартије од вредности (ХоВ), такође, може бити диверзификовано као на пример инвестирањем односног предузећа у куповину акција других фирми, обвезница, затим куповином краткорочних ХоВ-и. Као што је одлив готовине инвестиционих активности везан за куповину поменутих имовинских делова тако њиховом продајом као последица настаје прилив готовине за предузеће. Обухватањем њихових нето ефеката добијамо новчани ток из инвестиционих активнсоти. Новчани токови из инвестиционе активности везане су за замену утрошене сталне имовине као конкурентске потребе предузећа да се континуирано развија и расте. Због сврхе инвестиција (намењене опстанку, расту и развоју предузећа ) намеће се логичан закључак да је ова природа новчаног тока негативна. Компензовање негативног новчаног тока код инвестиција треба да буде реализовано из новчаних токова основне делатности предузећа и екстерних извора уз услов да се не наруши потребна финансијска структура. Дакле новчани ток из основне делатности је повезан и условљен инвестиционим активностима предузећа и као такав потребно је да буде на таквом нивоу који ће омогућити плаћање доспелих обавеза, финансирање инвестиција и одржавање здраве финансијске структуре предузећа. Новчани ток из инвестиционих активности можемо сликовито преиказати на следећи начин62:

62 Приходи од камата се одузимају од нето добитка после пореза јер се сматрају последицама инвестиционих активности и додају се приливима по основу камата и других финансијских прихода.

62

+

Приливи по основу материјалних и нематријалних улагања

Приливи по основу дугорочних и краткорочних пласмана

Приливи по основу камата и других финансијских прихода

Одливи по основу материјалних и нематеријалних улагања

Одливи по основу дугорочних и краткорочних пласмана

Одлив за куповину других предузећа

Page 63: poslovne finansije

63

Да би добили што потпуније разумели новчани ток из инвестиционих активности предузећа послужићемо се следећим примером64:

ПОЗЦИЦИЈЕБ ТОКОВИ ГОТОВИНЕ ИЗ АКТИВНОСТИ ИНВЕСТИРАЊА 2005/06. 2006/07.1.Смањење (повећање) гудвила 0 02.Смањење (повећање) нематеријалних улагања (12.400) (240)3.Смањење (повећање) некретнина постројења и опреме (164.960) (145.840)4.Смањење (повећање)дугорочних финансијских пласмана (37.200) 39.6005.Смањење (повећање) краткорочних финансијских пласмана (19.200) (13.200)6.Приходи од камата 8.400 2.4007.Новчани ток из пословних активности (од 1 до 6) (183.400) (109.600)Код новчаних токова из активности финансирања потребно је обратити пажњу на позиције 2 и 3. Код свих позиција сталне имовине у билансу стања које подлежу трошењу у више производних итерација у дужем временском периоду (најчешће дуже од годину дана) треба знати да трошкови амортизације не представљају одлив готовине све до оног тренутка када предузеће купују/инвестира у капитално добро (сталну имовину). До тог тренутка потребно је кориговати стање сталне имовине (која подлеже амортизацији) на почетку и на крају године за износ амортизације. Износ амортизације као одбитне ставке постоји због повећања нето добитка после опорезивања за износ трошкова амортизације, па због тог разлога амортизација у токовима готовине из пословних активности је одбитна ставка од билансне позиције немаатеријалних улагања, некретнина, постројења и опреме на почетку године иако не представља одлив готовине из предузећа. У конкретном случају позиције 2 и 3 добићемо (у збирном износу јер амортизација није аналитички приказана за односне две билансне позиције) помоћу следеће формуле:

Смањење (повећање) нематеријалних улагања, некретнина, постројења и опреме за 2006.г. = (2.400 + 159.600) - 27.400 - (13.200 + 298.800) = -177.400 65

63 Малинић Д., Милићевић В., Стевановић Н., (2013.), „Управљачко рачуноводство“, Економски факултет, Београд, стр. 178.64 Малинић Д., Милићевић В., Стевановић Н., (2013.), „Управљачко рачуноводство“, Економски факултет, Београд, стр. 175.

63

Новчани ток из инвестиционих активности

Смањење (повећање) нематеријалних улагања, некретнина, постројења и опреме

Стање нематеријалних улагања, некретнина, постројења и опреме на почетку године

Стање нематеријалних улагања, некретнина, постројења и опреме на крају године

Износ амортизације= - -

Page 64: poslovne finansije

Смањење (повећање) нематеријалних улагања, некретнина, постројења и опреме за 2007.г. = (13.200 + 298.800) - 36.400 - (10.800 + 410.400) = -145.600 66

6.3.Мерење новчаног тока из активности финансирања (директна метода)

Приливи и одливи готовине везни су и за финансијске активности предузећа. Конкретно, за промене готовине везане за промене на капиталу предузећа (емисијом акција, откупом сопствених акција, исплата дивиденди) и на промене везане за повериоце предузећа (добијањем краткорочних и дугорочних кредита, емитовања сопствених обвезница као и враћање узетих кредита и исплата доспелих обвезница). Новчани токови из активности финансирања су такође веома важна перформанса за сагледавање свеукупних информација о пословању предузећа. Наиме, у зависности колико је предузеће способно да организује основну делатност и да истовремено врши делотворно инвестирање у основну делатност може се видети из финансијског новчаног тока. Конкретно, уколико предузеће не може обзбедити потребну количину готовине за поменуте неопходности (производњу и развој) мора зајмити што ће се одразити на односни новчани ток како у садашњости (нарушавање финансијске струкутре предузећа) тако и у будућности (трошкови камата, курсних разлика и сл.). Такође, из односног новчаног тока може се видети делотворност донетих пословнх одлука у протеклом периоду у погледу остваривања висине добити (губитка) као и политике расподеле добити у погледу дивиденти или уплате добити јавних предузећа на рачун Владе Републике.Новчани ток из активности финансирања можемо приказати кроз следећу слику67:

65 Приходи од камата се одузимају од нето добитка после пореза јер се сматрају последицама инвестиционих активности предузећа и као такви додају се приливима по основу камата од активности инвестирања предузећа.

66 Малинић Д., Милићевић В., Стевановић Н., (2013.), „Управљачко рачуноводство“, Економски факултет, Београд, стр. 178.67 Укупна вредност 2 и 3 позиције за 2006. годину износи : -12.400 - 164.960 = -177.400.

64

+

Приливи по основу емисије акија

Приливи по основу уплате неуплаћеног капитала

Приливи по основу краткорочних и дугорочних кредита

Одливи по основу откупа акција

Одливи по основу враћања кредита

Одлив по основу исплата дивиденди власницима капитала

Page 65: poslovne finansije

Новчани токови из финансирања последица су нето промена на билансним позицијама капитала предузећа,дугорочних обавеза и дела краткорочниих обавеза у пасиви биланса стања предузећа. Узависности од природе билансне позиције оне ће различито утицати на појаву прилива и одлива готовине. Пажњу треба обратити на информацију о исплаћеним дивидендама, пошто се односна информација налази у напоменама финансијских извешаја, a не непосредно у билансима. На конкретном примеру68 можемо видети појединачне утицаје билансних позиција на нето новчани ток из финансијске активности:

Табела 6.3.1.

ПОЗЦИЦИЈЕЦ ТОКОВИ ГОТОВИНЕ ИЗ АКТИВНОСТИ ФИНАНСИРАЊА 2005/06. 2006/07.1.Повећање (смањење) основног капитала 70.000 02.Повећање (смањење) неуписаног основног капитала (35.000) 17.5003.Повећање (смањење) емисионе премије 70.000 (18.000)4.Смањење (повећање) губитка 0 05.Смањење (повећање) окупљених сопствених акција (12.400) (240)6.Повећање (смањење) обавеза по дугорочним конвертибилним ХоВ 9.600 07.Повећање (смањење) обавеза по дугорочним кредитима 15.600 58.8008.Повећање (смањење) осталих дугорочних обавеза 7.200 2.4009.Повећање (смањење) краткорочних кредита 2.800 32.00010.Повећање (смањење) осталих краткорочних финансијских обавеза 4.800 1.20011.Дивиденде (54.720) (75.520)12.Новчани ток из активности финансирања (од 1 до11) 90.280 3.380Праћење свеукупних поменутих перформанси предузећа од изузетне је важности за предузеће. На основу свега поменутог нето новчани ток можемо приказати на следеће начине:

68 Укупна вредност 2 и 3 позиције за 2007. годину износи : +240 - 145.840 = -145.600.

65

Новчани ток из активности финансирања

Новчани ток из биланса успеха

Новчани ток из пословних активности

Нето новчани ток

+

+ =

Page 66: poslovne finansije

Табела 6.3.2.

ПОЗЦИЦИЈЕА ТОКОВИ ГОТОВИНЕ ИЗ ПОСЛОВНИХ АКТИВНОСТИ 2005/06. 2006/07.1.Нето добитак после пореза 92.520 136.6202.Трошкови амортизације 27.400 36.4003.Трошкови резервисања 8.400 14.4004.Искоришћена дугорочна резервисања (2.400) (9.600)5.Приходи од камата (12.000) (9.600)6.Новчани ток из биланса успеха (113.920) (168.220)7.Смањење (повећање) залиха (1.200) (46.800)8.Смањење (повећање) потраживања 2.400 (51.600)9.Смањење (повећање) АВР (2.400) 10.80010.Повећање (смањење) примљених аванса (3.600) (1.200)11.Повећање (смањење) обавеза добављача (28.800) 24.00012.Повећање (смањење) осталих краткорочних обавеза 800 (6.800)13.Повећање (смањење) ПВР 8.400 2.40014.Новчани ток по основу промена на позицијама обртне имовине и краткорочних пословних обавеза (7 до13) (24.400) (69.200)15.Новчани ток из пословних активности (6+14) (89.520) (99.020)ПОЗЦИЦИЈЕБ ТОКОВИ ГОТОВИНЕ ИЗ АКТИВНОСТИ ИНВЕСТИРАЊА 2005/06. 2006/07.1.Смањење (повећање) гудвила 0 02.Смањење (повећање) нематеријалних улагања (12.400) (240)3.Смањење (повећање) некретнина постројења и опреме (164.960) (145.840)4.Смањење (повећање)дугорочних финансијских пласмана (37.200) 39.6005.Смањење (повећање) краткорочних финансијских пласмана (19.200) (13.200)6.Приходи од камата 8.400 2.4007.Новчани ток из пословних активности (од 1 до 6) (183.400) (109.600)ПОЗЦИЦИЈЕВ ТОКОВИ ГОТОВИНЕ ИЗ АКТИВНОСТИ ФИНАНСИРАЊА 2005/06. 2006/07.1.Повећање (смањење) основног капитала 70.000 02.Повећање (смањење) неуписаног основног капитала (35.000) 17.5003.Повећање (смањење) емисионе премије 70.000 (18.000)4.Смањење (повећање) губитка 0 05.Смањење (повећање) окупљених сопствених акција (12.400) (240)6.Повећање (смањење) обавеза по дугорочним конвертибилним ХоВ 9.600 07.Повећање (смањење) обавеза по дугорочним кредитима 15.600 58.8008.Повећање (смањење) осталих дугорочних обавеза 7.200 2.4009.Повећање (смањење) краткорочних кредита 2.800 32.000

66

Новчани ток из активности финансирања

Новчани ток из инвестиционих активности

+

Page 67: poslovne finansije

10.Повећање (смањење) осталих краткорочних финансијских обавеза 4.800 1.20011.Дивиденде (54.720) (75.520)12.Новчани ток из активности финансирања (од 1 до11) 90.280 3.380Г НЕТО НОВЧАНИ ТОК (А15+Б7+В12) (3.600) (7.200)Д ГОТОВИНА НА ПОЧЕТКУ ПЕРИОДА 28.800 25.200Ђ ГОТОВИНА НА КРАЈУ ПЕРИОДА (Г+Д) 25.200* 18.000**

* ** Износ билансне позиције „Готовински еквиваленти и готовина“ мора бити једнака са готовином на крају периода (Г+Д).

Законодавац у Републици Србији прописује да извештаји о новчаним токовима буде заснован на директној методи. Директна метода у односу на индиректну се разликује само у другачијем обухватању новчаних токова из пословних активности. Индиректна метода је прихватљивија у погледу системаатичности прегледа новчаних токова из пословне активности јер на један пластичан пример приказује остварени бруто добитак са односним корекцијама како из биланса успеха тако и биланса стања. На овај начин студенти могу лакше сагледати све узроке новчаних токова из пословне активности.

6.4. Анализирање новчаних токова

На основу поменутог можемо закључити да сва три новчана тока поред појединачних особености су и међусобно условљена и повезана и да се морају сагледавати као целина. У зависности од величине нето новчаног тока зависи ће и краткорочна финансијска сигурност предузећа. Што је нето новчани ток већи заједно са ликвидним средствима на почетку године то ће повећати краткорочну финансијску сигурност предузећа. Величина негативног новчаног тока може бити упозоравајућа у смислу могућности сервисирања свих обавеза како у кратком тако и у дугом временском периоду. Укупно посматран новчани ток из пословних активности може бити позитиван и негативан. Негативан новчани ток који је последица негативног сценариа може бити узрокован повећањем потраживањима од купаца, производњом аутпута који нису конкурентни на тржишту, исплата дугова из предходног периода и сл. су активности који воде ка ликвидиације. У оваквом сценарију пословни партнери биће уздржани од сарадње са односним предузећем. Такође, негативни новчани ток из пословне активнсоти може бити негативан, с тим што се односни новчани ток одвија по позтивном сценариу за предузеће. Наиме, предузеће да би расло и развијало мора улагати у своју имовину уз претпоставку да ће у будућности односно улагање утицати повољно на профитабилност фирме али и новчане токове (нарано уз анализу ефикасности и ефективности поменуте инвестиције предузећа од стране разних стејкхолдера). Оно што је битно негативни новчани токови морају трајати релативно кратко јер предузеће мора обезебедити довољно готовине69 како због поштовања принципа ликвидности тако и исплате приноса

69 Малинић Д., Милићевић В., Стевановић Н., (2013.), „Управљачко рачуноводство“, Економски факултет, Београд, стр. 175.

67

Page 68: poslovne finansije

власницима (а на основу тога и тржишна вредност самог предузећа). Позитивни новчани токови такође морају бити анализирани у смислу њиховог порекла тј. да ли је реч о позитивним токовима из пословне активности или је реч о новом задуживања предузећа или предузеће одлаже плаћање својих обавеза...

Негативан новчани ток иза активности финансирања треба да буде уобичајена ствар јер се ради о инвестиционим активностима предузећа. Наравно, да је што мањи негативан новчани ток бољи по предузеће јер се ствара могућност да се он финансира у целини или делимично из новчаних токова пословне активнсоти предузећа. Појава позитивног нето новчаног тока из инвестиција мора бити предмет дубље анализе. Позитиван новчани ток из инвестиционих активности може бити последица процеса дезинвеситрања што је једна од информација која може изазвати негативна мишљења и опрезност најзначајнијих стејкхолдера предузећа. Разлог за дезинвестирање може бити и због погрешних инвестиција у прошлости, промене позиције предузећа на тржишту превеликог ширења компаније и сл. Анализа односног новчаног тока (било позитивног или негативног) је веома важна јер од инвестиционих активности предузећа зависи и могућност повећања као и сам континуитет производње аутпута у будућности, зарађивачка способност предузећа, висина профита, ликвидност и солвентност предузећа, тржишну вредност предузећа.

Новчани токови из активности финансирања су делом последица активности менаџмента у области инвестирања и основне делатности предузећа. С друге стране само финансирања основне делатности и инвестиционих активности зависи и од конкретног финансијског положаја предузећа. Дакле, жеља менаџмента, у погледу инвестирања и одвијања основне делатности, зависи да ли предузеће може пронаћи купци за нову емисију акција или да ли је кредитно способно да добије кредит, зависиће и новчани ток из активности финансирања. У конкретном примеру (табела 6.3.2.) предузеће је имало негативан новчани ток (за 2006. Годину) из активности финансирања у износу од 183.400 динара. Захваљујући позитивним нето новчаним токовима из пословне активности у износу од 89.520 динара, као и новчаним токовима из активности финансирања у износу од 90.280 динара предузеће је успело исфинансирати инвестиционе намере манаџмента предузећа. Највећи допринос позитивном новчаном току из активности финансирања дале су позиције повећања (емитовања акција) основног каптиала предузећа са 70.000 динара као и повећање емисионе премије за 70.000. Поменути приливи имали су за последицу да предузеће могло и исплатити и дивиденде акционарима предузећа у износу од 54.720 дирнара што ће утицати повољно на ставове, мишљење стејкхолдра предузећа.

Да би се још аналитичније анализирали новчани токовимогу се користити адекватни показатељи новчаних. Квалитет прихода даје информацију о одступању

68

Page 69: poslovne finansije

фактурисаних и наплаћених прихода. Квалитет прихода за 2006. годину може се изразити помоћу следећег рациа70:

Квалитетприхода=Новчани прилив од продаје ¿¿

Квалитетприхода=132.000+756.000+2.400−3.600132.000+756.000

=894.000888.000

=1

Интервал кретања односног коефицијента је од 0 до 1 и што је израчунати рацио ближи јединици можемо рећи да је квалитет прихода бољи.

Истом аналогијом може се утврдити и квалитет добитка за 2006. годину и то као количник71:

Квалитетдобитка=Нето пословни добитак (БУ )

Новчани токиз пословних активности=128.000

89.520=1,43.

Односни рацио показује за колико постоји одступање пословних прихода и пословних расхода (тј. нето пословног добитка) у односу на приливе и одливе готовине на рачуну предузећа (тј. новчаних токова из пословних активности). Наравно, да је за предузеће повољније да је коефицијент близу јединице, али резултат ће зависити од пословних и инвестиционих активности предузећа. Конкетно, мањи пословни новчани ток за 43% од оствареног пословног добитка је последица плаћања рачуна добављачима у износу од 28.800 динара. У 2007. године ситуација је још неповољнија по предузеће јер је одступање чак 93%, што је последица како плаћања рачуна добављача за 24.000 динара, тако повећавања залиха (залиха материјала, недовршене производње, готових производа, робе, датих аванса) за чак 46.800 динара као и повећања конкурентности предузећа у смислу експанзије пословне политике у погледу кредитирања купаца, што је имало за последицу повећања потраживања од купаца за 51.600 динара. Квалитет добитка је бољи уколико се све више смањује апсолутна разлика између између пословног добитка и новчаног тока из пословања. Дакле, разлози за одступање могу бити оправдани, на пример уколико се више измирују обавезе према добављачима, повећавају залихе услед инвестиционе активности, али и неоправдани услед неделотворних пословних одлука или услед намерног погрешног приказа пословног добитка (амортизације и резервисања). Детаљним анализирањем нето новчаног тока и добитка може се дати коначни суд о квалитету добитка предузећа.

Следећи рацио новчаних токова односи се на способност предуезећа да капиталне издатке (нематеријална имовина, некретнине, посторојења и опрема) финансира из сопствених средстава, тј. колико је потребно екстерних средстава како би се планирани обим капиталних инвестиција могао остварити. Односни рацио нам пружа и информације у 70 Исто, стр. 178.71 White G., Sondhi A., Fried D., (2003.)„The Analysis and Use of Financial Statements, Hohn Wiley & Sons,Inc., New York, p.92-94.

69

Page 70: poslovne finansije

смислу промене финансијске структуре у предузећу, будућим финансијским новчаним токовима као и величини трошкова капитала 72

Покрићекапиталних издатака=Новчани ток изпословне активнсотиКапитални издаци¿¿

Покрићекапиталних издатака= 89.52012.440+164.960

=0,5046или50,46 % .

Ригорознији тест покрића капиталних издатака добија се када се од новчаног тока из пословања одузму дивиденде и ставе у однос са капиталним издацима. У оба рациа покрића капталаних издатака потребно је да вредност рациа буде што већа јер ће утицати на побољшање финансијске позиције предузећа. Што је нижа вредност односног рациа то ће утицати на менаџмент да се мора определити за једну од алтернатива, исплату дивиденди или инвестиције, што може негативно утицати на субјективну представу најзначајнијијих стејкхолдера предузећа.

Покриће капиталних издатака након плаћањадивиденди= Новчани ток из пословања− ДивидендеКапиталнииздаци

.

Покриће капиталних издатака након плаћањадивиденди=89.520−54.720177.400

=0,1962или19,62 % .

Још један рацио нам може помоћи у весзи сагледавања финансијског стања предузећа. Конкретно, Cash flow по акцији73 нам говори колико је предузеће способно (колико је било способно да омогући готовог новца) да врши исплату створеног добитка власницима акција предузећа. У овом случају требара зликовати рацио добитак по акцији од рација Cash flow по акцији. У завиности од величине расположивих средстава готовине предузећа ће морати да доноси одлуке у односном смислу „шта урадити“ како би корисност за предузеће била што већа.

Cash flow по акцији=Новчани ток изпословањ−Преференцијалне дивидендеПондерисанпросечниброј обичних акција

Анализирање новчаних токова захтева, такође, узимање у обзир и показатеља ликвидности предузећа јер ликвидност предузећа је у директној интеракцији са новчним токовима предузећа и то пре свега код ригорозног рациа ликвидности.

Рацио текуће /опште ликвидности= ОбртнаимовинаКраткорочне обавезе+ПВР

=¿

72 Исто, стр. 189.73 Исто, стр. 190.

70

Page 71: poslovne finansije

¿ Залихе+Краткорочна потраживањаипласмни+готовинаиготоивнски еквиваленти+ АВРКраткорочне обавезе+ПВР

.

Рацио редуковане/ ригорозне ликвидности=Монетарнаактива ( ликвиднасредства)

Краткорочне обавезе=¿

¿ Краткорочнапотраживања и пласмани+готовинаи готовинскиеквивалентиКраткорочне обавезе+ПВР

.

Нето обртна средства = Обртна средства – Краткорочне обавезе.

6.5. План токова готовине

План токова готовине је последица читавог низа одлука менаџмента предузећа, тако да план токова готовине зависи од низа донетих одлука у погледу:

- конкурентске спсобности предузећа да произведе аутпут у одређеној количини и квалитету,

- планираног обима продаје атуптпута предузећа, - од способности предузећа да наплаћује потраживања по утврђеној динамици

(дефинисаној у издатим фактурама), - од планираног обима капиталног улагања предузећа- од перформанси набављених фактора производње као и перформансама њихове

употребе,- промени финансијске структуре у погледу нових и старих кредитних задужења

предузећа.

Континуирано/динамичко временско усклађивање прилива и одлива је веома важно због најмање два бенефита по предузеће. Прво, значај довољно распложивих средстава у тренутку доспевања обавеза је од изузетне важности јер утиче на ликвидност предузећа и њен опстанак (јер у противном може доћи до покретања стечаја предузећа) као и утицај токова готовине на рентабилност предузећа. У условима вишка новчаних средстава предузеће треба да сагледа најбоље инвестиционе могућности за вишкове новчаних средстава предузећа и да тај начин финансијска активност да свој допринос остваривању укупне стопе добити из свеукупног пословања предузећа.

У зависности да ли предузеће изложено значајнијим врстама ризика потребно је донети одлуку какав план новчаних активности треба саставити динамички или статички. У пословном окружењу које је веома променљиво план активности треба доносити за

71

Page 72: poslovne finansije

краћи временски хоризонт (недељу дана, полумесечно) дакле динамичан план токова готовине, за разлику од пословања предузећа које нема већих осцилација у погледу прилива и одлива план готовинских токова може бити задовољавајући и на месечном, кварталном или годишњем нивоу наравно уз уважавање финансијског пложаја предузећа, као и планираних активности у будућем периоду (пре свега капиталних улагања). Пример плана токова готовине са планом финансирања можемо приказати на следећи начин:

I Прилив/одлив Дан/седмица/месец Дан/седмица/месец1.Готовина на почетку2.Прилив на основу продаје

10 990580 400

10 390800 000

3.Планирани приливи 591 390 810 3901.Планиране набавке сировина, материјала2.Планиране нематеријалне услуге (порези,таксе...)3.Планирани трошкови комуналних услуга4.Планирани трошкови зарада5.Планирана капитална улагања6.Планирана исплата дивиденди

300 00010 00070 000

100 000100 00040 000

400 0002 000

70 000110 00050 00040 000

7.Планирани одливи 620 000 672 0008.Минимално потребан салдо готовине 10 000 10 0009.Планиране потребе за готовином 630 000 682 000II Вишак (недостатак) готовине (3-9) (38 610) 128 390III План финансирања1.Кредитно задужење2.Враћање кредита3.Плаћање камате2.Ликвидација основних средстава3.Продаја ХоВ4.Куповина ХоВ5.Откуп сопствених акција

28 000

10 00011 000

(28 000)(2 800)

(30 000)(57 000)

4.Ефекат финансирања (од 1-5) 49 000 (117 800)5.Готовина на крају (I3-I9+III4) 10 390 10 590

Као што је већ поменуто у зависности од карактеристика пословног окружења предузећа менаџмент ће одлучити о начину састављања плана новчаних токова. У условима када нема већих промена пословног окружења и када је пословање предузећа стабилно у дужем временском периоду тада предузеће може себи приуштити израду плана новчаних токова на годишњем нивоу, дакле са мање или више стабилним просечним билансним позицијама по сваком месецу. У вези с поменутим план новчаних токова може настати и као последица планираних биланса успеха и стања. Такав план новчаних токова би био састављен на идентичан начин као и извештај о ночаним токовима према директном методу, дакле корекција планираног билансног успеха са планирним билансним позицијама биланса стања (такође на основу планова за будућу пословну годину). Планиран биланс стања и биланс успеха као и план новчаних токова везани су за израду

72

Page 73: poslovne finansije

тј. планове различитих пословних функција предузећа. Иако на крају пословне године оствари се пословни резултат у виду добити као показатељ активности предузећа, добит је последица активности различитих пословних активности предузећа. Пословне активности предузећа представљају како засебну целину тако и део једне веће целине (предузећа) и њихова активност несме бити аутистична/затворена, напротив њихова активност треба да допринесе остваривању синергијског ефекта по предузеће. Слободно можемо рећи да планиране билансне позиције као и новчани токови су последица многобројних планова које треба донети у предузећу као на пример:

- план обима продаје и прихода од продаје (производ, цене, дистрибуција, промоција производа),

- план обима производње и трошкова производње,- план набавке и сл.

У плановима обима продаје, да би предузеће могло да да одговор на питање шта да производи, у којој количини и на који начин, мора анализирати тражњу за својим аутпутима. Оног тренутка када предузеће утврди природу и ниво тражње за своје аутпуте могуће је утврдити потребан обим фактора производње и коју технологију применити у производњи својих аутпута. Уколико јавно предузеће није анализирало преференције потрошача и тако утврдила природу и ниво тражње за својим ауптутима, може доћи до негативних последица по рад предузећа. Конкретно, уколико предузећа производи аутпуте који не могу наћи пут до потрошача или их производе у већем обиму од потребне количине, или не производе аутпуте за којима постоји тражња потрошача, тада је могуће да ће се остварити читав низ лоших перформанси предузећа. Приход може бити мањи, трошкови већи, профит мањи или ће предузеће остварити губитак, ефикасност основних и обртних средстава ће бити неадекватна, што све заједно ће утицати на смањење вредности компаније и смањења укупног друштвеног благостања друштва. Из поменутих разлога битно је утврдити понашање потрошача узависности од природи преференција потрошача, промени цене аутпута, нивоу доходтка потрошача, елaстичности криве тражње, фискалној политици државе (порези, субвенције ...) Само формирање тражње зависи од спремености плаћања потрошача за одређеним аутпутом, спремност плаћања потрошача зависи од његове среће/задовољства тј. корисности коју му доноси коришћење одређеног аутпута. На основу поменутог може се рећи да прилликом промене цене, дохотка, висине најамнине, каматне стопе и сл. потрошач доноси одлуке које имају крајње ефекте на формирање тражње за односним добрима. Ова законитост зове се теорија избора потрошача која на аналитичан начин објашњава настанак тражње.

Оно што је битно за предузећа јесте природа преференције потрошача с једне стране и ефекте који се могу појавити услед појаве поједних детереминати тражње како би успешо своје перформансе пословања прилагодили новонасталим условима пословања. На овај начин праћењем промене цене аутпута јавног предузећа и успешно прилагођавање понуде тражњи аутпута јавног предузећа омогућиће успешно пословање јавних предузећа у

73

Page 74: poslovne finansije

погледу остваривање максималне висине пословних прихода и добити, подизање на максимални ниво квалитета сопственог пословања, а тиме и вредност компаније тј. подизање свеопштег благостања друштва које зависи од рада јавних предузећа. Такође, је потребно водити рачуна и о ценовној политици других произвођача (конкуренције, супститута, комплемената) јер промена цене једног апутпута (конкуренције/супститута, комплемената), неминов ће изазвати појаву ефекта супституције и доходовног ефекта. У зависности о каквој врсти преференција је реч ефекат дохотка и ефекат супституције могу се кретати у истом или у различитом правцу. Оно што је важно знати, ефекат супституције је увек у супротном правцу у односу на промену цене аутпута јавног предузећа, али ефекат дохотка може бити у истом или различитом правцу све у зависности од природе преференције. Такође, приликом планирања обима прихода, менаџмент предузећа мора познавати и законитости еластичност тражње. Еластичност нам говори на који начин се мења тражња потрошача у односу на промену цене или/и дохотка. Менаџмент предузећа мора да зна колика је вредност еластичности својих аутпута, јер еластичност утиче на бројне перфромансе од прихода, расхода, добити, вредности предузећа, могућности раста и развоја односног предузећа. Због важности прихода потребно је утврдити одност еластичности и прихода како би менаџмент јавног предузећа имао адекватне информације усмерене ка набавци и употреби својих ресурса. У условима еластичности тражње свака промена цене доводи до веће промене прихода и обратно.

Предузеће се оснива са циљем да производи одређени обим аутпута (производа и услуга) и том се приликом мора одредити технологија/начин производње. Одређена технологија захтева одређену количину инпута (фактора производње) као што су финансијска средства, земља, радна снага, сировине и капитал (у овом случају под капиталом подразумевамо капитална добра која су и сама произведена добра као што су машине, опрема, зграде, технологија и сл.) Колико ће се произвести аутпута зависи од многих ограничавајућих фактора пре свега од расположивих буџетских средстава за набавку инпута, цене инпута, технолошких ограничења, целокупне ефикасности рада јавног предузећа.

У зависности са колико буџетских средстава предузеће располаже, да ли менаџмент предузећа уважава економске законитости датог пословног окружења, да ли самостално одређује обим производње или сугестије добија од државних органа, све заједно утиче на остваривање перформанси односног предузећа. На основу изнетог може се закључити да предузеће, може како сопственом кривицом тако и због одлука државе да се нађе у зони губитка и тиме угрози сопствени опстанак. Уколико се предузеће налази у зони добити потребно је знати да ли је то реч о максималном износ који се може остварити у датом пословном окружењу или не. У условима када предузеће услед сопствене неефикаснсоти или спровођења социјалне политике државе, не може да задовљи постојећи ниво тражње по обиму и квалитету, оно што јавно предузеће у датим околностима може да предузме је максимално подизање ефикасности у сваком делу свог пословања тј. мнимизирањем

74

Page 75: poslovne finansije

трошкова. У зависности од ефикасности употребе производних инпута зависи и конкурентност предузећа. Циљ сваког предузећа јесте остварити максимални профит, а сама величина профита једним делом зависи и од висине остварених трошкова предузећа. Дакле, јавно предузеће у свом пословању мора да има у виду кретање маргиналног трошка, тј. при ком обиму се он изједначава са укупним трошковима јер се тада постижу минимални трошкови у производњи аутпута предузећа. Оно што је битно за свако предузеће је тежња да се при датим околностима оствари како минимални трошкови набавке тако и минимизирање трошкова ангажованих ресурса при производњи аутпута. Имајући у виду појаву феномена глобализације (технологија, транспорт, комуникација, конкуренција...), јавно предузеће може успешно извршити набавку потребних инпута без негативног деловања асиметричних инофрмација како по цену тако и по квалитет фактора производње. У таквим условима, минмизација трошкова значи да се предузеће константно прилагођава датом пословном окружењу, што ће му обезбедити и боље поерформансе свог пословања. Наиме, у условима када дође до појефтињења варијабилног фактора производње треба га набавити по нижој цени, и тако смањити своју трошковну функцију у кратком временском хоризону. У дугом временском хоризонту када дође до снижавања цене фактора производње, предузеће се мора прилагодити пословном окружењу у коме ће супституисати скупље факторе јефтинијим, на тај начин предузеће треба да тежи промени своје производну функцију тј. Технологију а све у циљу побољшавања перформанси пословања. На овај начин, у дугом временском хоризонту предузеће ће остварити минимизацију трошкова по два основа, по основу константног смањења цена својих инпута (буџетски ефекат) и по основу супституције јефтинијег инпута скупљим (технолошки ефекат). Минимални износ трошкова за односно предузеће је онај ниво при коме се изједначава вредност маргиналног производа са вредношћу ангжованих маргиналних фактора производње.

6.6. Управљање токовима готовине

Управљање токовима готовине предузећа везано је за утврђивање оптималног нивоа готовине потребног за несметано пословање предузећа. Оптимални ниво готовине предузећа може се дефинисати као она количина готовог новца која није ни превелика ни премала те на тај начин предузеће минимизира трошкове готовине и максимира приходе од вишкова готовине. Трошкови готовине предузећа настају као онај износ камате које предузеће мора платити уколико потребан ниво готовине предузеће обезбеђује из кредита банака или емитовањем сопствених хартија од вредности (на које предузеће мора платити камату). Такође, ако предузеће обезбеђује оптималан ниво готовине из сопствених извора такође постоје трошкови по предузеће. Наиме, иако се не плаћа камата на сопствена готовинска средства она не одбацију одређену величину приноса, а могла би, те на тај начин говоримо о постојању опортунитетних трошкова сопствених готовинских средстава. Опортунитетни трошкови представљају пропуштени принос од алтернативних

75

Page 76: poslovne finansije

инвестиционих могућности предузећа (улагање готовине у одређене хартије од вреднсоти које одбацују одређени износ камате). Такође, максимизирање прихода од вишкова готовине односе се на оне приходе које предузеће остварује када рационално управља сопственим готовинским ресурсима. Дакле, сви износи готовинских средстава предузећа изнад оптималног нивоа морају се инвестирати у најпрофитабилније хартије од вредности (уз уважавања бројних пословних ризика), на тај начин оствариће се принцип максимизирања прихода од вишкова готовинских средстава.

Износ готовинских средстава који је потребана предузећу за несметано пословање зависи у основи од следећих фактора и то:

- пословног окружења у коме послује предузеће, - природе делатности предузећа,- позиција предузећа на тржишту новца.

Пословно окружење предузећа одређено је цикличним привредним кретањима у односној привреди, да ли је реч о рецесији, депресији или привредној експанзији, такође од свеукупних привредних кретања на глобалном нивоу као и од одлука наднационалних институција. Сва привредна кретања као и инститициналне и ванинституционалне одлуке које тангирају привредна кретања утицаће на потребан ниво готовинских средстава предузећа. Природа делатности предузећа такође опредељује количину готовинских средстава коју предузеће треба да има, како би се пословање предузећа несметано одвијало. Трговиснко предузеће, пошта, трговина дериватима нафте оствариће обиман прилив готовине за разлику од производног предузећа или од пољопривредног предузећа. Колико је предузеће способно у погледу кредитног рејтинга па може у кратком временском периоду да добије кредит од банке, у зависности од портфеља утрживих хартија од вредности предузећа.

Потребан/оптималан ниво готовине за предузеће је везано за прилив и одлив готовине у предузећу који је потребан како би се премостили недостаци готовине у одређеном периоду пословања. Недостаци готовине могу бити због штрајкова, захтева банака, непланираниих инвестиционих одржавања опреме и зграда, маркетинг активности предузећа (снижења), авансног плаћања (ради остваривања каса-сконта од добављача) као и постојањем разних врста ризика пословања и сл. Дакле, реч је о сигурносним потребама предузећа.

Да би предузеће ефикасно управљало готовином тј. имало што мање трошкове готовине потребно је утврдити оптимални ниво готовине за предузеће тј. најмањи могући ниво готовине потребан за несметано пословање предузећа, а то се може остварити водећи рачуна о:

1. коефицијенту обрта готовине и2. просечном потребном салду готовине.

76

Page 77: poslovne finansije

Да би добили односне информације потребно је утврдити готовински и пословни циклус предузећа. Под готовинским циклусом подразумева се „просечан број дана који протекне од издавања готовине тј. разних плаћања добављача (неопходан за набавку фактора производње тј. за почетак производње добара и услуга) па до примања готовине тј. наплате потраживања од купаца74“. Пословни циклус обухвата „просечан број дана који протекне од тренутка набавке материјала па до наплате потраживања од купаца75“. Да би предузеће израчунало дужину готовинског и пословног циклуса потребно је израчунати показатеље пословне активности предузећа. Потребни подаци у вези билансних позиција су следећи76:

1. Укупан одлив готовине из предузећа за годину дана је 9.000.000 динара;

2. Нето приход од реализације је 10.000.000 динара;

3) Цена коштања реализованих производа је 6.000.000 динара;

4) Салдо купаца на почетку и на крају године је 650.000 и 684.000 динара;

5) Салдо залиха на почетку и на крају године је 950.000 и 1.050.000 динара;

6) Салдо краткорочних обавеза на почетку и на крају године је 450.000 и 550.000 динара;

7) Камата на краткорочне кредите банке износи 10%.

Вредност рација на основу односних података је:

1.

Коефицијент обрта залиха=Цена коштања реализованих производаПросечан салдо залиха

=6.000 .0001.000.000

=6 ,00 .

Просечно време трајања једногобрта залиха= Број дана у годиниКоефицијент обрта залиха

=3606

=60.

Односни коефицијенти нам показују да се укупне залихе просечно готишње обрну 6 пута или да је потребно просечно 60 дана да протекне од пријема материјала до тренутка продаје аутпута предузећа;

2. Коефицијент обртакупаца=Нето приход од реализацијеПросечан салдо купаца

=10.000.000667.000

=15. ,

74 Исто, стр. 190-191.75 Исто, стр. 189.76 Иванишевић М., (2012.), „Пословне финансије“, Економски факултет, Београд, стр. 113.

77

Page 78: poslovne finansije

Просечан период наплате потраживањаод купаца= Број дана у годиниКоефицијент обртакупаца

=36015

=24.

Потраживања од купаца се наплаћују просечно 15 пута годишње, или је потребно да протекне просечно 24 дана од тренутка продаје аутпта предузећа па до наплате потраживања од купаца предузећа;

3.

Коефицијент обртакраткорочних обавеза= Ценакоштања реализованих производаПросечансалдо краткорочних обавеза

=6.000 .000500.000

=12

Просечно време плаћања краткорочних обавеза= Број дана у годиниКоефицијент обта краткорочних обавеза

=36012

=30.

Ефикасност предузећа у односу на билансну позицију добављача је такава да се обавезе према добављачима плаћају просечно 12 пута годишње од стране односног предузећа, или да протекне просечно 30 дана од тренутка настанка обавезе предузећа услед куповине разних роба и услуга (неопходних за процес репродукције) па до плаћања поменутих обавеза добављачима предузећа.

На основу израчунатих просечних времена односних рација могу се добити и информације које се односе како на просечно време трајања готовинског циклуса тако и на просечно време трајања пословног циклуса. Конкретно, ако се зна да готовински циклус је просечно време које је потребно да протекне у предузећу од плаћања обавеза предузећа па до наплате потраживања предузећа, тада готовински циклус се израчунава на основу следеће формуле и то:

Готовински циклус = 60 + 24 - 30 = 54 дана.

Готовински циклус траје 54 дана за односно предузеће. На основу пословних перформанси поменутог предузећа потребно је да протекне просечно 54 дана од тренутка плаћања обавеза добављачима па до тренутка наплате потраживања од купаца.

На основу исте аналогије можемо израчунати и просечно време трајања пословног циклуса или колико је просечно потребно времена да протекне код односног предузећа,

78

Готовински циклус

Просечно време трајања једног обрта

Просечан период наплате потраживања о купаца

Просечно време плаћања краткорочних обавеза

= + -

Page 79: poslovne finansije

узимајући у обзир пословне перформансе пословања, од тренутка набавке сировина и материјала па до тренутка наплате потраживања од купаца. Формула за израчунавање пословног циклуса изгледа на следећи начин:

Пословни циклус = 60 + 24 = 84 дана.

Оба сабирка пословног циклуса су идентична сабирцима готовинског циклуса па готовински циклус можемо приказати и на следећи начин:

Готовински циклус = 84 - 30 = 54 дана.

Вредност готовинског циклуса у износу од 54 дана значи да постоји раскорак у издавању готовине у односу на пријем готовине и да предузеће мора имати ликвидна средства (готовину и утрживе хартије од вредности) како би несметано обављала своју делатност. Потребан износ ликвидних средстава за предузеће израчунава се добија се помоћу следећих рација:

1. коефицијент обрта готовине,2. просечно потребан салдо готовине.

Да би се израчунало колико је просечно потребно готовине педузећу, претходно је неопходно утврдити ефикасност коришћења ликвидних средстава у предузећу тј. колико се просечно пута у току године укупан износ ликвидних средстава обрну, у конкретном случају коефицијент обрта готовине износи 6,67. Предузеће ће бити ефикасније уколико успе смањити дужину трајања пословног циклуса и/или продужити време плаћања краткорочних обавеза предузећа (тј. да се набило који начин скрати време трајања готовиснког циклуса. Конкретно, код анализираног предузећа вредност поменутих рација су следећа:

79

Пословни циклус

Просечно време трајања једног обрта

Просечан период наплате потраживања о купаца

= +

Готовински циклус Пословни циклус

Просечно време плаћања краткорочних обавеза

= -

Page 80: poslovne finansije

Коефицијент обртаготовине= Број дана у годиниГотовински циклус

=36054

=6,67 ,

Просечно потребансалдо готовине=Укупна годишња издавањаготовинеКоефицијент обртаготовине

=9.000 .0006,67

=1.349.325 .

На основу добијених информација можемо закључити да пословно окружење и перформансе пословања предузећа захтевају да предузеће на на располагању просечно потребан салдо готовине у износу од 1.349.325,00 динара. Уколико предузеће не поседује своја ликвидна средства оно мора зајмити што утиче на повећање трошкова пословања а тиме на економичност и рентабилност предузећа (у конкретном примеру уколико се целокупни износ готовин обезбеђује у облику краткорочног кредита од банака при каматној стопи од 10%, предузеће мора поднети трошак у висини од 134.932,50 динара). Професор Милорад Иванишевић наводи неколико стратегија које могу бити употребљене за ефикасније управљање готовином и то:

- ефикасно управљање залихама

- ефикасно управљање потраживањима од купаца,

- ефикасно управљање плаћањима краткорочних обавеза и

- комбинација свих поменутих стратегија.

Ефикано управање залихама односи се пре свега на способност предузећа да буде ефикаснија у погледу манипулисања залихама сировина и материјала предузећа. Наиме, када предузеће има способност да држањем мањих залиха произведе исти или већи обима производње у односу на поређени период то значи да ће и вредност билнсне позиције залиха бити мања а то значи да ће бити краће и време трајања једног обрта залиха. Већа ефикасност предузећа у конкретном случају утицаће на мањи потребни салдо готовине предузећа.

Што се тиче плаћања обавеза добављачима за предузеће је боље да ова врста индирекног финансирања буде што дужа тј. да је просечан број дана потребних за плаћање обавеза што дуже. И поред позитивних ефеката у погледу повећаног салда краткорочних обавеза потребно је водити рачуна да се обавезе не негомилавају што може утицати на ликвидност једног тренутка услед промењеног пословног окружења.

Такође, већа ефикасност у погледу наплате потраживања предузећа такође ће имати за последицу мању вредност именица код коефицијента обрта краткорочних обавеза што ће утицати на већу вредност самог коефицијента (уз непроменјену цену коштанја реализованих производа, то ће експлицитно утицати и на повећање вредности имениоца

80

Page 81: poslovne finansije

код рациа просечног времена плаћања краткорочних обавеза тј. добићемо мању вредност просечног времена плаћања обавеза. Уз претпоставку непроменљивости укупне вредности одлива/издавања готовине у току године потребан просечан салдо готовине биће мањи уколико је већа ефикасност предузећа у погледу наплате потраживања (мањи број дана).

На крају професор Иванишевић наводи позитивно дејство свих поменутих стратегија у смислу смањења трајања готовинског циклуса што ће имати за последицу смањену потребу предузећа за ликвидним средствима.

Промене тј. преокрет у погледу вредности готовинског циклуса може се видети најбоље на примеру Dell Computer Corporation за период од 1993.-2002. године:

Табела 6.6.77

1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002Просечан период наплате потраживања од купаца

48,17 49,17 49,14 42,96 37,79 34,88 39,14 36,76 31,46 29,82

Просечно време трајања једног обрта залиха

50,08 40,28 34,16 31,01 20,25 9,13 6,49 6,01 5,65 4,80

Просечно време плаћања краткорочних обавеза

61,51 44,88 57,91 38,73 63,71 62,00 61,16 63,49 60,99 72,22

Готовински циклус 36,74 44,57 25,39 35,24 (5,67) (17,99) (15,53) (20,72) (23,88) (37,59)Извор: Keown и др. стр.652.

На основу вредности готовинског циклуса који је 1993. године био позитиван предузеће тј. менаџмент предузећа је успело да преокрене вредност готовинског циклуса и то у негативну величину, тако да предузеће има вишкове готовине које треба ефикасно и ефективно да усмере ка КхоВ.

6.6.1. Управљање перформансама новчаних токова

У зависности од величине расположиве готовине предузећа могуће су у основи две активности. У услоивма када предузеће има више ликвидних средстава у односу на потребан салдо потребно је пласирати новчана средства у краткорочне хартије од вредности како би приходи по том основу допринели повећању рентабилности предузећа и обратно у условима када предузеће има мање ликвидних средстава од потребног салда

77 Иванишевић М., (2012.), „Пословне финансије“, Економски факултет, Београд, стр. 114.

81

Page 82: poslovne finansije

потребно је узети краткорочне кредите, емитовати сопствен краткорочне хартије од вредности, продаја краткорочних хартија од вредности које се већ налазе у портфељу предузећа на основу ранијих пословних итерација.

Нивелација токова готовине на оптимални ниво обавља се помоћу краткорочних хартија од вредности тј. утрживих хартија од вредности. За предузеће је неопходно да постоји такво финансијско тржиште које има како ширину тако и дубину78, те на основу тога и постојање сигурности тј. поверења самог предузећа у такво финансијско тржиште које ће бити способно да на захтев предузећа одмах без одлагања купи или прода односне хартије од вредности.

Врсте краткорочних хартија од вредности са којима се сусреће предузеће могу бити сврстане у две групе државне и недржавне. У државне хартије од вредности убрајају се: благајнички записи, државне обвезнице, краткорочне хартије од вреднсоти државних агенција, а у недржавне убрајају се: цертификат о депозиту и комерцијалне хартије од вредности које могу да емитују разна приватна предузећа. Оптимални однос готовине и хартија од вредности уврђује се два најпознатија модела и то:

- Baumol-ов модел 79и

- Miller-Or-ов модел80.

Baumol-ов модел се користи у оним случајевима када постоји константност прилива и одлива у току анализираног временског хоризонта. На пример предузећу има прилив у износу 2.000.000,00 динара месечно, а одлив од 1.800.000,00 динара месечно што ће имати за последицу недостатак од 200.000,00 динара готовине месечно, а за годину дана 2.400.000,00 динара. Аритметички израза за израчунавање оптималне величине једног трансфера хартија од вредности у готовину је у следећем облику:

Copt=√ 2∗F∗Tk

.

Copt – je оптимални величина једне трансакције краткорочних хартија од вреднсоти у готовину;

F – фиксни трошкови по једној трансакцији [провизије на финансијском тршишту (провизије брокера)];

T – недостатак ликвидних средстава ( у конкретном примеру то је 2.400.000,00 динара);

78 Исто.79 Keown A. J, i dr. (2005.), Financial Management, Pearson Education, New Jersey, str. 652.80 Ширина тржишта се односи на квантитативни елемент тржишта, тј. колики је број учесника на тржишту. Дубина тржишта се односи на квалитативан елемент тржишта, тј. какви су учесници у смислу обима куповине и продаје на тржишту.

82

Page 83: poslovne finansije

k – опортунитетни трошкови готовине изражени у %.

Помоћу ове формуле добијамо колико треба да износи динара једна трансакција из краткорочних хартија од вредности (КХоВ) у готовину тј. тај износ трансакције из КХоВ у готовину при датим параметрима (опортунитетни трошкови држања готовине и фиксних трошкова трансакција на финансијском тржишту) има најниже трошкове. Укупан број итерација из КХоВ у готвину добија се на основу следћег рациа:

Укупан бројновчаних итерација= ТCopt

.

Miller-Or-ов модел се заснива на претпоставци да не постоји равномерни прилив и одлив готовине у предузећу. На основу аритметичког израза добиће се оптимални износ готовине за предузеће у таквом пословном окружењу за предузеће које условљава неравномерне приливе и одливе готовине, и то на основу следеће једначине81:

Z=√ 3∗B∗σ2

4 i+L .

Z – оптимални салдо готовине;

B – фиксни трошкови по једној трансакцији [провизије на финансијском тршишту (провизије брокера)];

σ2 – варијанса дневног слада готовине,

i – дневна каматна стопа на краткорочне хартије од вредности (односна каматна стопа /360);

L – минимални (сигурносни) салдо готовине који се утврђује набази искуства.

На основу добијене вредности предузеће ће у различитим правцима вршити трансфере тј. из КХоВ у готовину и обратно.

У обратном случају када постоји вишак новчаних средстава изнад оптималног салда готовине улагање у краткорочне хартије од вредности (зарад повећања профита предузећа) треба обављати уз уважавање два принципа и то сигурности (тј. изложености хартије од вредности разним врстама ризика) и профитабилности тј. која хартија од вредности одбацује највећи принос.

81 William J. Baumol „The Transactions Demand form Cash: An Inventory Theoretic Approach“, Quartely Journal of Economics, November 1952, стр. 545-556.

83

Page 84: poslovne finansije

7.ФИНАНСИРАЊЕ ОБРТНИХ СРЕДСТАВА

Дугорочна и краткорочна сигурност предузећа зависи од начина финансирања појединих облика имовине предузећа. У основи полази се од потребе да се стална имовина финансира из дугорочних извора, а обртна имовина из краткорочних извора. Имајући у виду велику сензибилност/променљивост како обртне имивине тако и краткорочних извора потребно је ради сигурности пословања предузећа један део обртне имовине финансирати из дугорочних извора (било сопствених било туђих). За почетак навешћемо билансне позиције како обртних средстава тако и краткорочних обавеза да би смо имали што једноставнију представу о томе шта су то нето обртни капитал и нето обртна имовина.

Б Обртна имовина (I+II+III82) Ц Обавезе (I83+II)I Залихе1.Материјал2.Недовршена производња3.Готови производи4.Роба5.Дати аванси

II Краткорочне обавезе1.Обавезе по краткорочним ХоВ2.Краткорочни кредити3.Примљени аванси4.Обавезе према добављачима5.Остале краткорочне обавезе

II Краткрочна потраж. и пласм.1.Краткорочна пословна потраживања2.Краткорочни финансијски пласмани

Карактеристике обртних средстава су такве да постоје стална и повремена обртна средства. Стална обртна средста (неки аутори употребљавају још и назив гвоздено стање обртних средстава) морају постојати, пример је постојање потребе за одговарајућом кредитном политиком предузећа (применом одговарајућег мактинг микса) према купцима, и која као таква имаће за последицу постојање константне вредности на билансној позицији „краткорочна пословна потраживања“. Другим речима, појам сталних тј.

82 “А Model of the Demand form Money by Firms „ Quartely Journal of Economics, August 1996. стр. 413-345.83 Diacogiannis G. P. (1993.), „Financial Management, Mc Graw-Hill, London, стр..385.

84

Page 85: poslovne finansije

гвоздених обртних средстава значи да поједине позције обртних средстава биће константне тј. неће се смањити у дужем временском хоризонту, другачије речено „односне билансне позиције ће се стално обнављати и биће перманенто присутан неки просечни ново одређених позиција обртних средстава (потраживања, залиха)“ све у зависности од предузећа до предузећа. По истој аналогији можемо рећи и за постојање билансне позиције „Залиха“. Дакле постојање оваквих позиција захтева од предузећа да њихово финансирање у дужем временском периоду буду из дугорочних извора финансирања.

У вези са финансирањем обртних средстава (тачније дела обртних средстава) можемо употребити назив нето обртни капитал (НОК)84. Нето обртни капитал као што и сам ноазив каже везује се за пасиву и служи за финансирање нето обртне имовине (НОИ)85. НОК рачунски се може добити као разлика између дугорочних извора финансирања и садашње вредности сталне имовине или када се од обртних средстава одузму краткорочне обавезе86:

НОК = Дугорочни извори финансирања – Садашња вредност сталне имовине;

НОК = (Обртна средства+АВР) – (Краткорочне обавезе+ПВР).

Позитивна величина поменутих разлика представља нето обртни капитал предузећа који је једнак са НОИ као део активе биланса стања предузећа. Дакле, на основу величине умањеника и умањилаца односних разлика можемо рећи да НОК зависи. Да би било што јасније у погледу приказа НОИ и НОК приказаћемо их на следећој слици:

84 III -. трећа позиција обухвата билансну позицију „Готовина и готовински еквиваленти“, али нам није потребна у овој анализи.85 I- прва позиција обухвата билансну позицију „Дугорочне обавезе“, али нам није потребна у конкетном случају.86 Малинић Д., Милићевић В., Стевановић Н., (2013.), „Управљачко рачуноводство“, Економски факултет, Београд, стр. 152

85

Биланс стања

Стална имовина

Обртна имовина

Сопствени капитал

Дугорочне обавезе

Краткорочне обавезе

НОИ НОК Дуг

ороч

ни

изво

ри

Page 86: poslovne finansije

На основу утврђене информације о потреби финансирања обртних средстава предузећа из дугорочних извора (због постојања сталних обртних средстава) као и величине расположивог НОК предузећа могу се утврдити перформансте финансијске сигурности предузећа. У вези с тим потребно је напоменути и једну карактеристику краткорочних обавеза предузећа и то да постоје како сталне краткорочне обавезе тако и стална обртна средства. Имајући у виду ову чињеницу тј. постојање константног временског периода за плаћање обавеза предузећа захваљујући коме одређени ниво краткорочних извора се може трансформисати у дугорочне извора финансирања и на тај начин допринети финансирању сталних/дугорочних обртних средстава. Ову чињеницу треба узети у обзир приликом утврђивања НОИ и НОК предузећа. Перформансе обртних средстава утврђују се и на основу следећа два рација87:

Рацио покрића залиха НОК = НОКЗалихе

= Дугорочни капитал−СталнаимовинаЗалихе+ АВР

Рацио покрића залиха НОК ( 2006.година )=НОК

Залихе+ АВР

¿(438 000+48 000+74 400 )−364 800

222 000+20 400=195 600

242 400=0,808

Рацио покрића залиха НОК ( 2007.година )=НОК

Залихе+ АВР

¿ (483 600+52 800+135 600 )−434 400268 800+9600

=237 600278 400

=0,853

На основу овог рација предузећа може се утврдити дугорочна сигурност предузећа (солвентност) што је вредност рација већа тј. већа у односу на просек гране то стејкхолдери сматрају да је односно предузеће сигурније (бољих перформанси). Вредност рација зависи у суштини од величине НОК, дакле што је већа вредност НОК то је дугорочна финансијска сигурност предузећа већа.

Рацио покрића обртне имовине НОК= НОКОбртнаимовина

= Дугорочни капитал−СталнаимовинаЗалихе+Краткорочна потраживањаипласмани+готовина иготовинскиеквиваленти+ АВР

Рацио покрића обртне имовине НОК (2006. година )=НОК

Обртна имовина

87 Исто.

86

Page 87: poslovne finansije

¿(438 000+48 000+74 400 )−364 800

327 600+20 400=195 600

348 000=0,562

Рацио покрића обртне имовине НОК (2007. година )=НОК

Обртна имовина

¿(483 600+52 800+135 600 )−434 400

432000+9600= 237 600

441000=0,538

Рацијом покрића обртне имовине НОК88 утврђује се ригорознији облик дугорочне финансијске сигурности (солвентности), наиме у конкретном рацију потребно је у имениоцу додати и све билансне позиције које обухватају обртну имовину плус вредност активних временских ограничења. На овај начин потребно је утврдити вредност рација и пратити га током временског хоризонта за исто предузеће, упоређивати га са другим предузећима (просеком и/или бенчмаркинг концептом), пратити апсолутно повећање НОК, пратити релативне промене НОК са релативним променама обртних средстава. Ово је потребно из разлога пошто не постоји стандард (орјентациона вредност ) за поменуте рације већ зависи од конкретног случаја за односно предузеће. Наиме, у зависности од величине сталних обрних средстава које је потпотребно финансирати из дугорочних извора зависи ће и потребни НОК, а тиме и вредност односних рација. Конкретно у односном примеру апсолутна вредност НОК за 2006. и 2007. годину је 195.600,00 и 237.600,00.

Да би поступно на аналитички начин дошли до податка НОК за 2006. (195 600,00) , такође и 2007. годину (237 600,00) навешћемо факторе који могу утицати на вредност НОК тј. на његово повећање и смањење. Да се претдходно подсетимо како се на аритметички начин добија НОК:

НОК = Дугорочни извори финансирања – Садашња вредност сталне имовине.

Дакле, на основу промене вредности умањеника и умањиоца мења ће се и вредност НОК. Конкретно, сви они фактори који утичу на билансне позиције како дугорочних извори финансирања тако и садашње вредности сталне имовине утицаће на вредност НОК. Да би било што пластичније приказано промена НОК кренућемо редом, и то са пасивним позицијама биланса стања:

1. Капитал предузећа, у зависности од смера промене капитала мења ће се и НОК. Конкретно, уколико долази до повећања капитала предузећа то ће такође утицати и

88 Иванишевић М., (2012.), „Пословне финансије“, Економски факултет, Београд, стр. 98.

87

Page 88: poslovne finansije

на раст НОК. Фактори који могу утицати на повећање билансне позиције капитала су:-додатном продајом акција предузећа,-смањењем неуплаћеног уписаног капитала,-повећањем емисионе премије,-повећањем резерви из добитка,-остваривањем добити предузећа.

Смањење капитала предузећа, а тиме и смањењем НОК могуће је услед следећих активности у предуезћу и то:-откупом акција предузећа,-повећавањем неуплаћеног уписаног капитала,-смањењем емисионе премије,-смањењем резери из добити,-проглашавањем дивиденде,-остваривањем губитка из пословања;

2. Дугорочна резервисања такође утичу на промену НОК, тако што повећавањем позиције дугорочних резервисања долази до повећања НОК и обратно. Оно што треба поменути у вези дугорочних резервисања јесу и искоришћена дугорочна резервисања која као таква смањују позицију НОК;

3. Промена дугорочних обавеза имаће за последицу такође промене на НОК. Наиме, повећавање дугорочних обавеза по разним основама (додатно дугорочно кредитно задужење, емитовање дугорочних ХоВ предузећа, трансформацијом краткорочних обвеза у дугорочне обавезе и сл.) увећаће умањеник у формулу (при осталим непромењеним околностима) НОК ће порасти. Када је реч о супротном кретању тј. смањењу дугорочних обавеза то ће имати и супротне ефекте ефекте тј. смањење НОК. Конкретно, уколико дође до смањења дугорочних обавеза (отплатом дугорочних обавеза, смањењењем дугорочних обавеза на основу смањења билансне позиције дугорочних ХоВ;

4. Стална имовина као активна билансна позција или као умањилац утица ће тако што њеним повећањем смањиће се НОК или њеним смањењем повећаће се НОК. Конкретно, смањење НОК настаће услед следећих активности предузећа:-повећањем гудвила, - куповином патената, лиценци и других нематеријалних улагања,-куповином нових некретнина, постројења и опреме,-куповином дугорочних ХоВ других предузећа;

Повећање НОК у вези промена на сталној имовини предузећа може доћи уколико предузеће буде радило следеће активности и то:

88

Page 89: poslovne finansije

-смањењм гудвила, -губитком/продајом патената, лиценци и других нематеријалних улагања,-продајом некретнина, постројења и опреме,-продајом дугорочне ХоВ других предузећа,-амортизацијом сталне имовине.

На основу аналитичког приказа фактора који могу утицати на промену НОК можемо на конкретном примеру (за 2006. годину) приказати токове НОК. Предходно је потребно утврдити НОК за 2005. годину као НОК на почетку периода тј. за 2006. годину. Аналитички извештај о НОК би изгледао на следећи начин:

НОК( за 2005.г) = Дугорочни извори финансирања – Садашња вредност сталне имовине;

НОК( за 2005.г) = (295 200 + 42 000 + 42 000)- 177 600 = 379 200 - 177 600 = 201 600;

Дакле, НОК за односно предузеће на крају 2005. године или на почетку 2006. године је 201 600 динара.

Ток НОК 2006.ПасиваА) Капитал1.Акцијски капитал - обичне акције2.Акцијски капитал - преференцијалне акције3.Неуплаћени уписани капитал4.Емисиона премија5.Резерве из добитка6.Нераспоређени добитак7.Губитак8.Откупљене сопствене акције

142 80070 000

-(35 000)89

70 00011 20026 600

--

Б) Дугорочна резервисања 6 000В) Дугорочне обавезе1.Конвертибилне дужничке ХоВ2.Дугорочни кредити3.Остале дугорочне обавезе

32 4009 600

15 6007 200

АктиваГ) Стална имовина1.Гудвил2.Нематеријална улгања3.Некретнине, постројења и опрема

89 Малинић Д., Милићевић В., Стевановић Н., (2013.), „Управљачко рачуноводство“, Економски факултет, Београд, стр. 94.

89

Page 90: poslovne finansije

4.Дугорочни финансијски пласмани (187 200)-

(10 800)(139 200)(37 200)

Д) НОК на почетку периода (за 2005.годину) 201 600Ђ) Нето прилив (одлив) НОК током периода (за 2006.) (А+Б+Г) (6 000)Ж) НОК на крају периода (2006. године) (Д+Ж) 195 600

На конкретном примеру видимо да је ток НОК негативан за текућу годину (2006.) и то услед бројних интеракција између предузећа и његовог пословног окружења. Зхваљујући позитивном НОК из предходног периода у износу од 201 600 динара НОК на крају периода износи 195 60090. На основу ових информација потребно је урадити анализу у погледу постојања гвоздених/сталних обртних средстава како би се утврдила потреба конкретног предузећа у погледу финансирања обртних средстава из дугорочних извора. У конкретном случају предузеће из дугорочних извора поред сталне имовине може финансирати и обртну имовину у висини од 195 600 динара. Наравно овој анализи треба додати и гвоздене/дугорочне изворе из краткорочних извора у смислу које то краткорочне обавезе постоје у континуираном износу и то у дугом временском периоду и које као такве могу служити дугорочном финансирању обртне имовине (на пример константно постојање обавеза по добављачима у дужем временском хоризонту).

Имајући у виду неопходност постојања обртних средстава потребо је навести и неке од карактеристика обртних средстава91, као што су:

1. „Обртна средства су много више ликвидна него фиксна средства;2. Улагања у обртна средства обезбеђују мањи принос од улагања у фиксна средства;3. Финансирање обртних средстава из краткорочних извора је ризичније него из

дугорочних извора;4. Краткорочни извори финансирања обртних средстава су јефтинији од дугорочних;5. Време прибављања краткорочних извора финансирања обртних средстава је краће

и лакше у односу на дугорочне изворе“.

Имајући у виду неопходност постојања као и карактеристике обртних средстава професор Милорад Иванишевић наводи и одређна сценарија за финансирање обртних средстава и то:

- Агресивни метод финансирања,- Конзервативни метод финансирања,

90 Узима се само вредност билансне позиције залиха, уз претпоставку да предузеће нема проблема са наплатом потраживања. Уколико би предузеће имало проблема са наплатом потраживања тада би се вредност билансне позиције потраживања била додата билансној вредности залиха. 91 Исто.

90

Page 91: poslovne finansije

- Метод према рочности везивања средстава.

Аресивни метод финансирања обртних средстава састоји се у томе да један део сталних обртних средстава буде финансиран из краткорочних извора. Што је већи део сталних обртних средстава буде финансиран из краткорочних извора може се рећи да је менаџмент односног предузећа агресивнији. На основу поменутих особености агресивног метода финансирања може се закључити да је предузећу потребна мања количина дугорочних извора финансирања и већа количина краткорочних извора финансира што утиче повољно на рентабилност предузећа јер су мањи трошкови финансирања обртних средстава. С друге стране максимизира се краткорочна финансијска несигурност предузећа тј. неликвидност.

Конзервативни метод финансирања има сасвим другачији принцип финансирања обртних средстава. Наиме, целокупна обртна средства као и целокупна стална стредства финансирају се из дугорочних извора. На овај начин предузеће/менаџмент предузећа предност дају сигурности у односу на рентабилност (када је реч о финасирању обртних средстава).

Трећи сценаријо финансирања обртних средстава састоји се на принципу да треба ускладити рокове улагања у имовину са роковима доспелости извора финансирања. По овом сценарију менаџмент предузећа мора донети такву одлуку да се фиксна имовина као и део сталне обртне имовине финансира искључиво из дугорочних извора финансирања, док повремена обртна средства треба финансирати искључиво из краткорочних извора финансрања. На овај начин ствара се адекватан баланс између рентабилности и ликвидности.

Величина НОК као неопходност финансирања сталних гвоздених обртних средстава тј. НОИ зависи од величине сталних обртних средстава. Сама величина сталних обртних средстава зависи од разних фактора. У књизи Управљачко рачуноводство професори Малинић, Милићевић и Стевановић наводе следеће факторе и то:

1. врсте предузећа,2. политике производње,3. политике продаје,4. политике расподеле добити,5. промене обима пословне активности.

У зависности од врсте делатности предузећа која је наведена у агенцији за привредне регистре којом ће се бавити предузеће зависиће и величина НОИ, а тиме и величине потребног НОК. Услужна предузећа која немају производњу имаће и мање потребе за залихама сировина, материјала, готових производа и сл. На примеру поште може се видети да не постоје потребе за сировинама и материјалом, а самим тим и мање потребе за

91

Page 92: poslovne finansije

НОК предузећа. За разлику од услужних предузећа индустријска предузећа имају потребе за финансирањем разних врста залиха, а тиме и веће потребе за НОК.

У зависности од политике производње зависи и велична потребног НОК. Наиме, уколико постоји континуитет производње и продаје индистријских производа тада неће бити потребно гомилати залихе а тиме повећавати ниво НОИ. Уколико предузећа имају неконтинуиране циклусе производње и продаје тада предузеће мора на такву политику производње која ће повећати ниво залиха сировина и материјала, као и полупроизвода и готових производа што ће имати за последицу повећање како НОИ тако и НОК уолико се жели постојање финансијске сигурности предузећа. Наравно, постојање овакве неопходности утицаће на смањење рентабилности односног предузећа.

Политка продаје доминатно утиче на ниво потраживања одређеног предузећа, а тиме и на ниво обртних средстава којесу по свом карактеру сталне/гвоздене, што са своје стране утиче на финансијску сигурност предузећа. Уколико предузеће спроводи експанзивну кредитну политику према својим купцима то ће неминовно утицати на повећање обима потраживања купаца. У условима конкуренције предузеће немају никакву моћ везано за односно тржиште као њихово пословно окружење. Због ове чињенице предузћа настоје да се диференцирају од других на било који начин. Један од могућности да остваре одређену снагу, а тиме и моћ у односу на своје конкуренте предузеће покаушава да одређеним елементима маркетинг микса дођу у повољнију позицију у односу на своје пословно окружење. Дужи рок продаје својих аутпута предузеће ће имати већи обима продаје (при једнаким другим околностима), на тај начин предузеће ће имати и већи НОИ. Уколико предузеће због услова конкуренције жели да буде флексибилније у погледу задовољавања преференција својих купаца тада мора имати и две карактеристике пословања а то су респонзивност и контрабилност свог пословања. Контрабилности предузећа се односи на способност и брзину предузећа код интерног и екстерног прилагођавања пословања предузећа. Прилагоћавање прдузећа у погледу задовољавања тражње купаца односи се и на постојање залиха различитих сировина и маатеријала како би се предузећа успешно прилагодило променама у преференцијама купаца. На овај начин повећање залиха предузећа због поменуте флексибилности у погледу задовољавања нових облиак тражње купаца неминовно утиче и на појаву веће НОИ тј. и већег НОК за финансирање поменуте НОИ.

Политика расподеле добитка такође је у диретној вези са величином НОК предузећа. Да се подсетимо, уколико долази до повећања капитала предузећа то ће такође утицати и на раст НОК. Фактори који могу утицати на повећање билансне позиције капитала између осталог су остваривање и доношење одлуке о расподели добити у корист билансне позције капитала. У вом случају мора се утврдити адекватан баланс у погледу расподеле добити на увећање капитала предузећа и исплате дивиденди. Одлука о исплати дивиденди, као и одлука о величини исплаћених дивиденди у предузеће утицаће на величину приносне снаге предузећа, из тих разлога треба бити веома опрезан у погледу доношења разних

92

Page 93: poslovne finansije

одлука у вези расподеле добити. На овај начин повећавање НОК може потакнути предузеће да донесе разне одлуке у погледу употребе обртних средстава како би поправиласвоју билансну позицију (веће залихе, већи обима потраживања и сл.)

Повећање обима пословања захтева и већу имовину предузећа. Обртна имовина као део укупне пословне имовине предузећа такође ће бити повећана. Дакле, повећање обртне имовине може бити само у апсолутном износу док у релативним показатељима обртна имовина може бити у истом износу у периоду t1 у односу на период t0 (када је био мањи обима пословања предузећа). Менаџмент предузећа треба пре апсолутног повећања обртних средстава да размоти могућност да ли може повећати ефикасност употребе обртних средстава као ресурса предузећа и на тај начин омогући предузећу да ниво анагжовања обртних средстава буде мањи како у релативном тако и у апсолутном износу (посматрајући периоде пословања t1 у односу на t0).

8. ПОТРАЖИВАЊА ОД КУПАЦА

Уколико претпоставимо да је пословно окружење тржишна конкуренција, тада свако предузеће у погледу цена нема никакву моћ, а тиме ни снагу да утиче на своју конкурентску позицију на основу цена својих аутпута. Имајући у виду карактеристике савршене конкуренције по Грегори Манкјуу:

- аутпути свих произвођача су идентични тј. неразликују се по својим обележијима, на овај начин нико од произвођача нема снагу тј. моћ да утиче на друге или да ствара ограничења у односном пословном окружењу;

- постоји мношто произвођача и купаца (на страни понуде и тражње) тако да нико нема снагу тј. моћ да утиче на друге или да ствара ограничења;

- постоји слобода уласка и изласка предузећа у односну привредну грану;

предузећа морају пронаћи начин како да се диференцирају у односу на остале како би побољшали своју тржишну позицији. Један од начина је да се утиче на побољшање своје рентабилности јесте управљање потраживањима од купаца. Потраживања као билансна позиција обртних средстава настају на основу вођења одређене кредитне политике менаџмента предузећа које настоји да има већу приносну снагу своје имовине у односу на своју конкуренцију. Вођењем адекватне кредитне политике менаџмент предузећа заиста може повећати сопствену рентабилност с једне стране али у зависности од многобројних фактора може се наћи и у позицији да одређена кредитна политика доведе предузеће у позицију да се смањује профит пословања. Због наведених чињеница треба бити веома опрезан приликом доношења одлука у погледу структурирања односне кредитне политике. Крајњи циљ сваке кредитне политике предузећа јесте повећање обима продаје

93

Page 94: poslovne finansije

по постојећим тржишним ценама као и наплата својих потраживања у максимално могућем обиму. Фактори који утичу на формирање кредитних услова који ће се понудите купцима познати су као „5К“92:

- карактер,- капацитет,- капитал,- колатерално обезбеђење,- кондиција.

У зависности колико од наведених 5 перформанси пословања поједина предузећа (као купци) испуне определиће њихов статус тј. перцепцију продавца према купцима.

Када се помиње каратер мисли се пре свега на карактеристике личности скупа појединца у предузеће, а не на особености једног појединца па се може говорити пре свега о постигнутом нивоу друштвене одговорности предузећа. По научној интернет енциклопедији Wikipwdia, "друштвена одговорност предузећа је концепт који налаже комерцијалним предузећима да брину о свим својим стејкхолдерима, у свим аспектима својих пословних активности". Да би предузеће као купац било друштвено одговорно оно мора, између осталог, водити рачуна о одрживости сопственог постојања и раста, а тиме и способности исплата својих обавеза у разумном року. Дакле, предузеће у улози купца мора испуњавати редовно своје обавезе да би се оценило као одговорно једеном речју мора градити и чувати свој позитиван имиџ. Имиџ предузећа може се дефинисати као целокупна активност свих запослених на формирање и очување позитивног утиска предузећа на његово пословно окружење. Дакле, постојање карактера предузећа/одговорности предузећа/позитивног имиџа предузећа може имати по предузеће позитивне последице и у смислу профитабилност пословања (добијања повољнијих кредитних услова) с једне стране, с друге стране одговорна компанија као купац представља и гарант за добављача да ће одговоран купац измирити своје обавезе у договореном року.

Капацитет купца односи се на финансијску сигурност предузећа. Финансијска сигурност предузећа може се оцењивати у кратком и дугом временском периоду. У кратком временском периоду финансијска сигурност се односи на способност плаћања предузећа у погледу доспелих обавеза (ликвидност предузећа), дугорочна финансијска сигурност односи се на сопсобност плаћања предузећа у погледу укупних обавеза предузећа (солвентност предузећа). Тако да на основу рација која прате перформансе ликвидности и словентости бројних купаца определиће предузеће које ће кредитни услови важити за које купце, конкретно реч је о следећим рацијима:

- општи рацио ликвидности,

92 Кретања на билансним позицијама које утичу негативно на НОК стављене су у загреде.

94

Page 95: poslovne finansije

- ригорозн рацио ликвидности,- нето обртна средства,- рацио покрића сталне имовине,- рацио покрића реалне имовине,- рацио покрића обртне имовине НОК,- рацио задужености,- рацио покрића камата зарадом.

Капитал је значајна детерминанта помоћу које се могу оцењивати поерформансе појединих купаца. На основу величине капитала, порекла капитала (сопственог и позајмљеног тј. из интерних или екстерних извора) приносне снаге капитала могу се донети одређени закључци о пословању предузећа. На пример, уколико је већи капитала то је и већа вероватноћа да ће купац измирити своје обвезе у договореном року, то ће утицати на предузеће-продавца да има већи коефицијент обрта купаца јер ће бити мања просечна потраживања од купаца, такође биће смањен износ ненаплативих потраживања што ће утицати и на смањење и трошкова за финансирање потраживања предузећа-купца. Дакле, уколико предузеће успешно спроведе анализу „5К“ то ће довести до повећања рентабилности предузећа-продавца, па на неки начин може се рећи да ће се постићи друштвена одговорност односног предузећа што ће повољно утицати на све његове стејкхолдере. Праћењем рентабилности предузећа-купца од стране предузећа-продавца такође је заначајна перформанса која се мора анализирати у оквиру капитала предузећа купца. Међу најзначајнија рација која се узимају у обзир при анализи рентабилности могу се поменути:

- Стопа бруто пословног добитка,

- Стопа нето пословног добитка,

- Стопа нето добитка,

- Стопа бруто добитка,

- Стопа приноса на укупну имовинеу (ROA),

- Стопа приноса на сопствени капитал (ROE),

- DU PONT систем анализе.

Колатерално обезбеђење је још један од начина за проверу сигурности и рентабилности пословања предузећа. Колатерало обезбеђење је имовинска провера продавца да ли купац располаже одређеном имовином која може послужити као рална залога (осигурање) дуга купца. Што је већа имовина купца тј. уколико је она

95

ROI

Page 96: poslovne finansije

кавалитативнија и квантитативнија може се рећи да је пословање са таквим купцем извесније, а тиме и профитабилније за продавца.

Најзад пета особеност купца која се мора помно анализирати односи се на кондицију купца. Кондиција купца се схвата као способност предузећа да се успешно прилагођава променама у пословном окружењу, тако да се кондиција као карактеристика предузећа може схватити и као флексибилност предуезећа. Флексибилност преgузећа се односи на способност предузећа да се што успешније прилагоди новонасталој ситуацији у пословном окружењу. У вези способности прилагођавања предузећа могу се поменути, а такође и мерити респонзивност и контрабилност93 јавног предузећа. Респонзивност се односи на сензитивност (осетљивост) предузећа на промене у окружењу, док је контролабилност способност предузећа да контролише пословања предузећа у новонасталoм пословном окружењу (кроз фелксибилну технологију, флексибилне људске ресурсе, флексибилну организацију, флексибилни информациони систем и сл). Дакле, флексибилно предузеће мора имати следеће карактеристике и то:

1. респонзивност, као способност предузећа да уочава промене пословног окружења која имају за последицу неопходност прилагођавања пословања предузећа;

2. контрабилности, као способност и брзину предузећа код интерног и екстерног прилагођавања пословања предузећа.

Способност прилагођавања односи се на разне могућности/облике прилагођавања предузећа, примера ради код оперативе флексибилности реч је о могућности предузећа да ефикасно мења брзину обављања постојећих активности у предузећу (обим производње, обим залиха, обим запослених и сл.), структурна флексибилност се односи на могућност јавног предузећа да мења редоследа обављања постојећих активности и стратегијска флексибилност је способност предузећа да суштински мења активности у предузећу, другим речима да уводи нове активности и то у условима суштинских промена у пословном окружењу јавног предузећа. Сама брзина је значајна у процесу прилагођавања предузећа и она се мери протеком времена од тренутка прве назнаке промена пословног окружења и тренутка када се пословање предузећа прилагођава новонасталом окружењу. Сама флексибилност се може посматрати и као интерна особеност јавног предузећа, и то као брзина прилагођавања самих ресурса са којима располаже предузеће, док се екстерна флексибилност односи на успешност пословања јавног предузећа у смислу да прати све релеванте промене и проактивно делује у смислу да предузима све «одбрамбене» механизме како би се у ходу предузеће константно прилагођавало динамичном пословном окружењу. На основу опстанка, раста, развоја, вредности компније и сличних показатеља може се оцењивати колико је предузећа флексибилно тј. у каквој је кондицији. Наиме, што дуже постоји предузеће на тржишту, развој предузећа кроз хоризонталну, вертикалну, графичку анализу билансних позиција предузећа, као и тржишне и књиговодствене

93 201 600 + (-6000) = 201 600 - 6 000 = 195 600.

96

Page 97: poslovne finansije

вредности предузећа можемо закључити да је већа или мања сигурност пословања са таквим купцима.

Потраживање од купаца постоји као што смо поменули због конкурентских односа предузећа однонсог тржишта. Потраживање од купаца као такво је неопходност која мора постојати, поменута билансна позиција не одбацује никакав профит али захтева да буде финансирана адекватним изворима. Потраживање од купаца је последица продаје аутпута предузећа која се после извесног периода трансформишу у наплаћена потраживања. Променом кредитих услова долази до промене потраживања од купаца која има за последицу промену профита предузећа, као својеврсне користи тј. утицаја потраживања на величину профита компаније. С друге стране извори који финансирају потраживање представљају трошкове за компанију као одговарајући износ камате уколико се финансирају туђим изворима или је реч о одређеном износу опортунитетних трошкова уколико је реч о сопственим средствима. Такође, одређена кредитна политика утиче на промену коефицијента обрта купаца као и на величину % ненаплативих потраживања, па тако уколико је реч о експанзивној кредитној политици то ће предузећу донети по правилу негативан утицај на финансијски резултат, и то због већих трошкова пословања услед повећања % ненаплативих потраживања као и због повећања неопходних средстава за потребе финансирања већег обима потраживања од купаца.

Да ли ће предузеће определити за либералнију кредитну политику (тј. снизити првобитне критеријуме „5К“ анализе) или не зависи какав ће бити нето ефекат поменуте кредитне политике. Имајући у виду да кредитна политика има како позитивне (повећање прихода тј. профита) тако и негативе елементе (трошкове финансирања и губитси по основу ненаплаћених потраживања) потребно је да превагну позитивни елементи.

97

Утицај експанзивних или рестриктивних кредитних стандарда на потраживања предузећа

1. Анализа купаца (употребом система „5К)2. Промена кредитног рока за купце3. Промена величине каса сконта . . .

Нето ефекат (пов./смањ. добити)

К О

Р И

С Т

И

Т Р О

Ш К

О В

И

Page 98: poslovne finansije

Претпоставке пословнe активности су следеће:

- 0,8% ненаплативих потраживања у периоду t0; 1,4% су ненаплатива потраживања у перидо t1;

- 12% годишње је трошак финансирања потраживања обртних средстава; - коефицијент обрта купаца у периоду t0 je 10, коефицијент обрта купаца у периоду t1

je 8.

На конкретном примеру94 можемо видети поменути нето ефекат:

Перформансе предузећа Обим продаје у времену t0 Повећање продаје у врем. t1

Приходи од реализације 500 000 525 000-Трошкови реализованих производа 375 000 387 500Добитак на продаји аутпута 125 000 137 500Повећани додатни добитак: 137 500 – 125 000 = 12 500

Повећање/смањење трошкова од финансирања потраживања:

1.Просечна улагања у потраживања од купаца: 375 000

10=37 500 ;

387 5008

=48 437;

2.Додатна улагања у потраживања од купаца: 48 437 – 37 500 = 10 937;3.Додатни трошкови од финансирања у потраживања од купаца: 10 937*0,12 = 1 312Повећање/смањење трошкова услед ненаплативих потрживања:1.Ненаплатива потраживања: 500 000 *0,8% = 4 000; 525 000 *1,4% = 7 3502.Додатни трошкови од повећања ненаплативих потраживања: 7 350 – 4 000 = 3 350Нето ефекат на добит предузећа = КОРИСТИ – ТРОШКОВИ=12 500-1 312-3 350=+7 838У конкретном случају либерална кредитна политика довешће до позитивног нето ефекта по профит предузећа и то у износу од 7 838,00 динара. Сличне последице би се десиле када би предузеће продужило кредитни рок својим купцима(под непромењним осталим условима). Наиме, у том случају можемо рачунати да трошкови по основу повећања ненаплативих потраживања не би били већи (реч је о истим купцима) али би се повећали трошкови за финансирање потраживања предузећа јер би се просечна потраживања од купаца повећала што би утицало на повећање коефицијента обрта купца са 8 (у конкретном примеру) на мању вредност. У зависности какве ће последице продужење кредитног рока (за постојеће купце) имати на повећање добити предузећа на једној страни, као и на трошкове с друге стране зависиће и сврсисходност одлука менаџмента предузећа. У случају да предузеће спроводи такву пословну политику, у смислу да повећавањем кредитног рока предузеће привлачи и нове купце, тада ће се негативни ефекти (трошкови) овакве кредитне политике повећати, те мора извршити анализа односних пословних потеза.94 Aragon G.A., (1989.), „Financial Management“, Allyn and Bacon Boston, стр.334-335. Gitman L. J., (1991.), „Principles of Managerial“ Finance, Haprper Collins, New York, стр. 671-672.

98

Page 99: poslovne finansije

У супротном случају када имамо рестриктивну крдитну политику предузећа према купцима можемо такође израчунати нето ефекат на профит предузећа. Такође, поћићемо од следећих пословних претпоставки:

- 0,8% ненаплативих потраживања у периоду t0; 0,5% су ненаплатива потраживања у перидо t1;

- 10% годишње је трошак финансирања потраживања обртних средстава; - коефицијент обрта купаца у периоду t0 je 10, коефицијент обрта купаца у периоду t1

je 12.

Перформансе предузећа Обим продаје у времену t0 Смањење продаје у врем. t1

Приходи од реализације 500 000 450 000-Трошкови реализованих производа 375 000 360 500Добитак на продаји аутпута 125 000 89 500Смањени додатни добитак: 89 500 – 125 000 = -35 500

Повећање/смањење трошкова од финансирања потраживања:

1.Просечна улагања у потраживања од купаца: 375 000

10=37 500 ;

36050012

=30042;

2.Смањење улагања у потраживања од купаца: 37 500 – 30 042 = 7 458;3.Смањени трошкови финансирања у потраживања од купаца: 7 458*0,1 = 746Повећање/смањење трошкова услед ненаплативих потрживања:1.Ненаплатива потраживања: 500 000 *0,8% = 4 000; 450 000 *0,5% = 2 2502.Смањени трошкови од смањења ненаплативих потраживања: 4 000 – 2 250 = 1 750Нето ефекат на добит предузећа = КОРИСТИ – ТРОШКОВИ=(746+1750)-35 500= - 33 004При датим претпоставкама рестриктивна кредитна политика довешће до негативних последица по предузеће јер ће смањити профит предузећа за 33 004, динара. Сличне последице би се десиле када би предузеће смањило кредитни рок својим купцима (под непромењним осталим условима). Наиме, у том случају упитно је шта ће се десити са трошковима по основу ненаплативих потраживања. Наиме, поштравањем кредитних стандарда велика је вероватноћа да ће они остати на истом нивоу јер је реч о истим купцима, наравно, треба узети у обзир и ризике које носе собом целокупно пословно окружење предузећа. Када је реч о трошкови везаних за финансирање потраживања предузећа они би требало да се смање, јер ће се повећати коефицијента обрта купца са 12 (у конкретном примеру) на већу вредност. У зависности какве ће нето ефекат као последице скраћење кредитног рока (за постојеће купце) имати на смањење добити предузећа на једној страни, као и на смањење трошкове с друге стране зависиће и сврсисходност одлуке менаџмента предузећа. У случају да предузеће спроводи такву пословну политику, у смислу да скраћењем кредитног рока предузеће смањује број купаца у периоду t1 у односу на период t0, тада се негативни ефекти (трошкови) овакве кредитне политике могу смањити. Спровођењем анализа позтивних и негативних пословних потеза менаџмента могу дати одговоре на сврсисходност одлука предузећа.

99

Page 100: poslovne finansije

Уколико се предузеће определи за промену каса сконта тада може очекивати извесне промне перформанси пословања. У случају да дође до повећања каса сконта купцима, уз постојање следећих пословних претпоставки:

- 1,3% су ненаплативих потраживања у периоду t0; 0,4% су ненаплатива потраживања у перидо t1;

- 11% годишње је трошак финансирања потраживања обртних средстава; - коефицијент обрта купаца у периоду t0 je 10, коефицијент обрта купаца у периоду t1

je 14,- 40% купаца ће користити каса-сконто од 2%.

Перформансе предузећа Обим продаје у времену t0 Смањење продаје у врем. t1

Приходи од реализације 200 000 220 000-Трошкови реализованих производа 140 000 151 000Добитак на продаји аутпута 60 000 69 000Повећан додатни добитак: 69 000 – 60 000 = +9 000

Повећање/смањење трошкова од финансирања потраживања:

1.Просечна улагања у потраживања од купаца: 140 000

10=14 000 ;

15100014

=10 786;

2.Смањење улагања у потраживања од купаца: 14 000 – 10 786 = 3 214;3.Смањени трошкови финансирања у потраживања од купаца: 3 214*0,11 = 354Повећање/смањење трошкова услед ненаплативих потрживања:1.Ненаплатива потраживања: 200 000 *1,3% = 2 600; 220 0000 *0,4% = 8802.Смањени трошкови од смањења ненаплативих потраживања: 2 600 – 880 = 1 720Повећање трошкова услед одобрења каса сконта:220 000*4%*2%= 1 760

Нето ефекат на добит предузећа = КОРИСТИ – ТРОШКОВИ=(9 000+354+1 720)-1 760= + 9 314

Вођењем овакве кредитне политике предузећа ће имати веће користи од трошкова и то за износ од 9 314 динара.

Уколико предузеће смањи каса сконто купцима то ће утицати на пословне перформансе предузећ. Последице по пословање уз постојање следећих пословних претпоставки су:

- 0,4% су ненаплативих потраживања у периоду t0; 1,5% су ненаплатива потраживања у перидо t1;

- 11% годишње је трошак финансирања потраживања обртних средстава; - коефицијент обрта купаца у периоду t0 je 14, коефицијент обрта купаца у периоду t1

je 10,- 10% купаца ће користити каса-сконто од 1%.

100

Page 101: poslovne finansije

Перформансе предузећа Обим продаје у времену t0 Смањење продаје у врем. t1

Приходи од реализације 220 000 205 000-Трошкови реализованих производа 151 000 142 000Добитак на продаји аутпута 69 000 63 000Самњен додатни добитак: 63 000 – 69 000 = - 6 000

Повећање/смањење трошкова од финансирања потраживања:

1.Просечна улагања у потраживања од купаца: 151000

14=10 786 ;

14200010

=14 200;

2.Повећање улагања у потраживања од купаца: 14 200 – 10 786 = 3 414;3.Повећани трошкови финансирања у потраживања од купаца: 3 414*0,11 = 376Повећање/смањење трошкова услед пораста ненаплативих потрживања:1.Ненаплатива потраживања: 220 0000 *0,4% = 880; 205 000*1,5%=3 0752.Повећани трошкови од пораста ненаплативих потраживања3 075 – 880 = 2 195Смањење трошкова услед одобрења каса сконта:220 000*40%*2%= 1 760 205 000*10%*1%=205 1760 – 205 = 1 555

Нето ефекат на добит предузећа = КОРИСТИ – ТРОШКОВИ=1 555-(6000+376+2195)= - 7 016

Вођењем овакве кредитне политике предузећа ће имати веће трокове од користи и то за износ од 7 016 динара.

101

Page 102: poslovne finansije

9. ЗАЛИХЕ

Залихе су део ресурса с којим предузеће настоји максимизирати своју циљну функцију. Имовински део биланса стања у облику залиха могу бити различито структурирани и то као:

- залихе сировина и материјала,- залихе полупроизвода, - залихе готових производа,- роба.

На величину залиха утичу бројних фактори, нешто слично као код НОИ, тако да се могу навести фактори које професори Малинић, Милићевић и Стевановић Величина наводе у својој књизи Управљачко рачуноводство и то:

1. природе делатности предузећа,2. политике производње,3. политике продаје,4. политике расподеле добити,5. промене обима пословне активности.

Да би се на што аналитичнији начин схватио појам „Залиха“ као билансне позиције приказаћемо биланс стања тј. позицију „Обртних средстава“ коју смо већ приказали у 2. глави „Општи финансијски извештаји“:

АКТИВА 2005. 2006. 2007.

Б) ОБРТНА ИМОВИНА (I+II+III)I Залихе1.Материјал2.Недовршена производња3.Готови производи4.Роба5.Дати авансиII Краткорочна потраж. и пласмани1.Краткорочна пословна потраживања2.Краткорочни финансијски пласманиIII Готовински еквивал. и готовина1. Готовински еквиваленти

351 600220 800145 200

7 20048 00019 2001 200

102 00052 80049 20028 800

0

327 600222 000128 40010 80056 40018 0008 400

80 40050 40030 00025 200

0

432 000268 800136 80021 60075 60025 2009 600

145 200102 00043 20018 000

0

102

Page 103: poslovne finansije

2. Готовина 28 000 25 200 18 000

Залихе сировина и материјала појављују се код производних предузећа која организују производњу одређених врста аутпута. Да би се обезбедио континуитет производње мора постаојати одређени обима залиха сировина и материјала у магацинима. Недовршена производња односи се на започету производњу аутпута на којима се морају урадитиди још неке операција како би се трансформисали у готове производе. Залихе готових производа су они аутпути који су последица основне делатнсоти предузећа, и који као такви су спремни за испоруку крајњим купцима. Залихе роба односе се на трговинска предузећа која су купила аутпуте неког произвођача или продавца како би их у каснијим пословним итерацијама продала. Може се рећи да се из различитих разлога морају формирати залихе као обртна средства. Дакле, постојање неопходности залиха у пословању предузећа намеће и потребу везивања извора финансирања (средстава) у односне залихе. Имајући у виду да саме залихе не одбацију никакав принос с једне стране, али да с друге стране могу бити значајан трошак. Трошак залиха по предузеће може бити у облику плаћених камата уколико предузеће залихе финансира из кредитних извора или као опортунитетни трошак уколико залихе финансира из сопствених финансијских извора и трећи разлога за настанак трошкова у вези залиха односи се на постојање недовољних залиха које као такве изазивају прекид производње а тиме и губитак потенцијалног прихода што све заједно утиче на ниво рентабилности предузећа тј. на остваривање његове циљне функције. Због поменутих разлога потребо је утврдити минималне трошкове који су неопходни за фомрирање оптималних залиха како би предузеће могло несметано да обавља своју делатност.

9.1. Оптимална величина залиха

Оптимална величина залиха везана је за набаку потребне количине залиха по најнижим трошковима. На основу утврђивања оптималне величине пороџбине утврдиће се и број поруџбина које ће имати најмање трошкове. Оптимална величина залиха везана је за утврђивање величине трошкова конкретно за утврђивање минималних трошкова оптималне величине залиха у предузећу. Дакле, врсте трошкова су веома битне за утврђивање оптималне величине залиха. На основу поменутог професор Милорад Иванишевић наводи три групе трошкова залиха95 и то:

1. трошкови поруџбине,2. трошкови држања залиха,3. трошкови недостатка залиха.

95 Иванишевић М., (2012.), „Пословне финансије“, Економски факултет, Београд, стр. 136.

103

Page 104: poslovne finansije

Трошкови поруџбине се убрајају у фиксне трошкове предузећа који се односи на административне трошкове радника који су задужени за наручивање сировина, материјала и робе као и њихов пријем (како квантитативно тако и кавалитативно) и на крау административни трошкови везани за плаћање набављених залиха.

Трошкови држања залиха везани су за обезбеђење простора у коме ће се чувати/држати залихе, већа количина залиха захтева и већи простор, а тиме и веће трошкове. Током пословања у предузећу се могу остварити различите врста ризика који могу унишитити залихе или им битно смањити вредност. Из тих разлога предузећа се осигуравају од могућих разних ризичних ситуација. У зависности од вредности осигурања и броја ризика осигурања зависи ће и величина трошкова осигурања залиха. Такође, када смо помињали способност предузећа у погледу његове флексибилности пословања говрили смо о контрабилности. Контрабилност се односи на способност и брзину прилагођавања предузећа, контрабилност у погледу залиха односи се на ниво и врсте залиха с којом располаже предузеће. Ова чињеница омогућава и стварање могућности за појаву застарелости залиха што такође утиче на величину трошкова држања залиха. Највећи део трошкова држања залиха се односи на средства с којим се финансирају поменуте залихе, уколико су веће залихе потребно је и више средстава с којим ће се финансирати односне залихе. Ова тврдња није тачна само у случају уколико предузеће набави залихе, укључи их у производњу, прода произведене аутпуте од поменутих залиха и то у року пре него што се плате добављачима односне залихе. На основу поменутог, све врсте поменутих трошкова држања залиха имају карактер варијабилних трошкова.

Трошкови недостатка залиха изазивају прекид производње, прекид продаје а тиме и губитак потенцијалног прихода што све заједно утиче на ниво рентабилности предузећа тј. на остваривање његове циљне функције. Дакле, не остваривање потенцијалног прихода за предузеће представља губитак тј. опортунитетни трошак (изгубљени приход). Уколико је изгубљени потенцијални приход већи то је већи и трошак, тако да се карактер трошкова недостатка залиха може сврстати у варијабилне трошкове залиха предузећа.

На основу свега поменутог могу се утврдити укупни трошкови залиха предузећа:

Од успешности манаџмента предузећа да набави потребан/оптималан обима залиха као и да минимизира трошкове поменуте три врсте трошкова залиха зависи ће и остваривање оптималног ниво залиха схваћеног у најширем занчењу (по количини, квалитету и њиховим трошковима). Постоје различити модели помоћу којих се могу утврдити оптиманост залиха па је један од начина и математички модел за утврђивање минималних

104

Укупни трошкови предузећа залиха =

Трошкови поруџбине

Трошкови држања залиха

Трошкови недостатка залиха

+ +

Page 105: poslovne finansije

трошкова залиха. Пре него што наведемо математички модел за израчунавање минималних трошкова, потребно је навести следеће претпоставке:

1) да постоји предходно искуство у погледу потребе предузећа за залихама тј. предузеће на основу искуства може утврдити колике су му потребе одређених залиха у току године;

2) постоји контнуираност производње, тако да не постоји опасност од недостатка залиха, тако да се ова врста трошкова неће узимати у обзир.

На основу поменутог укупни трошкови залиха предузећа једнаки су:

T= SQ

O+CQ2

i 96

T - укупни трошкови залиха предузећа,

S – годишња потребна предузећа за залихама изражено у јединицима,

Q – величина једне поруџбине у јединицама,

O –трошкови једне проуџбине,

C – набавна цена по јединици материјала,

i – трошкови држања залиха као проценат од набавне вредности.

Оптимална величина поруџбине се добија када се утврде минимални трошкови набавке потребне количине залиха за предузеће. Да ли ће набавка бити у једној или више поруџбина зависи од величине трошкова. Када се остваре најмањи укупни трошкови у погледу потребне количине залиха можемо рећи да је то оптимална величина поруџбине. Да би једноставније утврдили оптималну величину поруџбине потребно је израчунати

први извод једначине укупних трошкова залиха предузећа (T= SQ

O+CQ2

i) тј.:

Qoptimum=√ 2 SOCi

96 Крстић Б., Секулић В., (2007.), „Управљање перформансама предузећа“, Економски факултет, Ниш, стр.21-23.

105

Укупни трошкови залиха предузећа =

Трошкови поруџбине

Трошкови држања залиха+

Page 106: poslovne finansije

Уколико предузеће има потребу за набвком укупне количине материјала од 8 000 кг, при чему су трошкови једне поруџбине 10 000 динара, док су трошкови држања залиха 10% од набавне вредности, набавна вредност по кг материјала износи 400 динара. На основу добијених података добијамо следећу вредност:

Qoptimum=√ 2 SOCi

=√ 2∗8 000∗10 000400∗0,1

=√4 000 000=2000 кг .

Уколико предузећа има укупну готишњу потребу за материјалом у износу од 8 000 кг, да би предузеће било максимално ефикасно при набављању материјала мора извршти 4 набавке у току године по 2 000 кг.

Оптимална величина поруџбине износи 2 000 кг, то занчи да ће предузеће имати најмање трошкове по поруџбини уколико буде набављало материјал у поруџбини тежине 2 000 кг. Наведени податак се може проверити уколико се израчунају укпни трошкови набавке залиха материјала предузећа:

T= SQ

O+CQ2

i=80002000

10 000+ 400∗20002

0,1=40 000+40 000=80 000 дин .

Оптимална величина поруџбине може се добити и графички путем. Да би могли што пластичније приказати графички приказ минималних трошкова набавке залиха материјала потребан је и диференциран број поруџбина (1,3,4,5,7):

Број поруџбине

Величина проуџбине

Просечне залихе

Вредност просечних залиха

Трошкови поруџбине

( SQ

O)

Трошкови држања залиха

( CQ2

i)

Укупни трошкови

(Т)

1 8 000 4 000 1 600 000 10 000 160 000 170 0003 2 667 1 334 533 600 30 000 53 340 83 340

4 2 000 1 000 400 000 40 000 40 000 80 0005 1 600 800 320 000 50 000 32 000 82 0007 1 143 572 228 800 70 000 28 860 92 860

Т (1)=SQ

O+ CQ2

i=8 0008 000

10 000+ 400∗80002

0,1=10 000+160 000=170 000 дин .

Т (3)=SQ

O+ CQ2

i=80002667

10 000+ 400∗2 6672

0,1=30000+53340=83 340 дин .

Т (4 )=SQ

O+CQ2

i=8 0002 000

10 000+ 400∗2 0002

0,1=40 000+40 000=80000 дин .

106

мин.

Page 107: poslovne finansije

Т (5)=SQ

O+ CQ2

i=8 0001600

10 000+ 400∗16002

0,1=50 000+32 000=82 000 дин .

Т (7)=SQ

O+ CQ2

i=80001143

10 000+ 400∗11432

0,1=70 000+22 860=92860 дин .

Све трошкове залиха предузећа по једној поруџбини можемо поделити на фиксне и варијабилне. У конкретном примеру, по јединици порубџбине (1, 3,4,5,7) може се видети који су трошкови фиксни, а који су варијабилни:

Бројпоруџбине

(n)

Килограма по

поруџбини

Трошкови поруџбине

( SQ

O)Трошкови поруџбине

по једној набавци

( SQ

O

n )Трошкови поруџбине

по килограму материјала

(SQ

O

n8000

)1 8 000*1=8 000 10 000 10 000:1=10 000 10 000:8 000= 1,253 2 667*3=8 000 30 000 30 000:3=10 000 10 000:8 000= 1,25

4 2 000*4=8 000 40 000 40 000:4=10 000 10 000:8 000= 1,255 1 600*5=8 000 50 000 50 000:5=10 000 10 000:8 000= 1,257 1 143*7=8 000 70 000 70 000:7=10 000 10 000:8 000= 1,25

Бројпоруџбине

(n)

Трошкови поруџбине

( SQ

O)Трошкови

поруџбине по једној набавци

( SQ

O

n )

Трошкови држања

залиха(CQ2

i)Трошкови држања залиха по једној

набавци ( CQ2

i

n )1 10 000 10 000:1=10 000 160 000 160 000:1=160 0003 30 000 30 000:3=10 000 53 340 53 340:3=17 780

4 40 000 40 000:4=10 000 40 000 40 000:4=10 0005 50 000 50 000:5=10 000 32 000 32 000:5=7 70 000 70 000:7=10 000 28 860

Литература

Aragon G.A., (1989), Financial Management, Allyn and Bacon, Boston.

107

мин.

мин.

Page 108: poslovne finansije

Бандин Т., Јаковчевић К., (1991.), „Економика предузећа“, Савремена администрација, Београд

Brealey R., Myers S., Marcus A., (2007.)„Fundamentals of Corporate Finance, McGraw-Hill, New York

Gitman L. J., (1991), Principles of Managerial Finance, Harper Collins, New York.

Гроздановић Д., Секулић В., (2006), „Економика предузећа“, Економски факултет, Крагујевац

Diacogiannis G. P. (1993.), „Financial Management, Mc Graw-Hill, London.

Ivanišević M., (2012.), „Poslovne finansije“, Ekonomski fakultet, Beograd

Закон о рачуноводству и ревизији, Службени гланик РС, 46/2006.

Џозефа Штиглица „Економија јавног сектора

Malinić D.,Milićević V., Stevanović N., (2013), “Upravljačko računovodstvo”, Ekonomski fakultet, Beogra

Keown A. J, i dr. (2005.), Financial Management, Pearson Education, New Jersey

Крстић Б., Секулић В., (2007.), „Управљање перформансама предузећа“, Економски факултет, Ниш

Николић М., Маленовић Н., Покрајчић Д., Пауновић Б., (1997.), „Економика предуећа“,

Penman H. S., (2001.), „Financial Statement Analysis and Security Valuation,“ McGraw Hill/Irwin, New York.

Peterson.P.P., (1994), “Financial Statement Analysis, Mc Graw-Hill, New York

Ранковић Ј, (2004.) „Управљање финансијама предузећа“ Економски факултет Београд

Савез рачуновођа и ревизора Србије, (2007.) Међународни стандарди финансијског извештавања,

Stickney C., 1994., “Financial Reporting and Statement Analysis“, Third Edition, The Dryden Press, Philaldelphia.

Solomon E., (1963), The Theory of Financial Management, Columba University Press, New York.

Тодоровић Ј., Јаношевић С, Ђуричин Д, (1997.) „Стратегијски менаџмент“, Економски факултет

108

Page 109: poslovne finansije

Hampton Ј.Ј., (1989.), „Financial Decision Making, Prentice-Hall, Inc, New Jersey, str.121

White G., Sondhi A., Fried D., (2003.)„The Analysis and Use of Financial Statements, Hohn Wiley & Sons,Inc., New York

William J. Baumol „The Transactions Demand form Cash: An Inventory Theoretic Approach“, Quartely Journal of Economics

109

Трошкови и приходи

Монопослиски профит

Количина

Трошкови и приходи

Qmon

Oligopolska količina

Qefk

Pmon Pmon Pefk

Marginalni trošak Marginalni trošak

Marginalni prihod Marginalni prihod

Tražnja, prosečni prihod

Tražnja, prosečni prihod

Monopolska količina

Цена

Количина (tržišta)

Цена

Količina (preduzeća) Qefk

Pefk

Краткорочна понуда

Тражња

Просечни укупни трошкови предузећа

Дугорочна понуда

Marginalni trošak, prosečna ponuda preduzeća

Pefk

Улазак нових

произвођача на тржиште

Page 110: poslovne finansije

110