Endrju Kolins : "ZABRANJENA ISTORIJA RASE PALIH ANĐELA"

Prevod Katarina Krstić Popović objavljeno 2003 .

©All publishing and authors rights to translation to Serbian published in

2003.of Katarina D.Krstić are protected

"Iz anđeoskog praha "- izvod iz časopisa NOVA ZORA no.40 ed.januar –

februar 1997

“Da li je civilizacija zaostavština rase ljudskih anđela poznatijih u istoriji

pod imenom POSMATRAČI i NEFILIMI ? Endrju Kolins autor knjige

ZABRANJENA ISTORIJA RASE PALIH ANĐELA daje pregled istorije

palih i onih drugih an|ela prateći njihovo “poreklo” sve do neobično

napredne bliskoistočne kulture koja je ušla na Bliski Istok krajem poslednjeg

ledenog doba.

Anđeli su lepa bića koja zamišljamo kao pre-rafaelitske i renesansne likove

sa slika ili gotskih reljefa ,za koja mislimo da intervenišu u našim životima

kad nas pritisnu nedaće . Poslednjih 2000 godina to je sterotiopna zamisao

anđela koju nam jenametnula hrišćanska crkva . Ali šta su anđeli zapravo /

Odakle dolaze i koji je njihov značaj u utemeljenju zvaničnih religija ?

Mnogi ljudi gledaju u PETOKNJIŽJE Starog Zaveta kao na doslovna

svedočenja pravednih očeva naroda i proroka o susretima sa ovim bićima.

No ne može se to tako pojednostaviti. Tri anđela posećuju Avrama da najave

rođenje sina Isaku i njegovoj ženi , dok sedi u ravnici Mamre , druga 2

anđela posećuju Lota i njegovu ženu da mu najave uništenje Sodoma . Tu su

i dva druga anđela koji se rvu celu noć nad Jakobom na mestu zvanom

Penuel ili oni koje vidi dok se penje i silazi sa lestvica koje se protežu

između neba i zemlje.

Osim ovih malo je drugih svedočenja a kada se anđeli i javljaju tekst često

postaje neodređen i nejasan o tome šta se tu stvarno dešava . Npr. i u slučaju

Abrahama i Lota anđeli su opisani jednostavno kao ljudi koji sedaju i

uzimaju hranu kao bilo koji smrtnik .

Uticaj šamanskih magova.

Tek u vremenu posle izbavljanja Jevreja iz Vavilonskog ropstva odn. oko

450 g.p.n.e. anđeli postaju integralni deo hebrejske religije . Čak mnogo

kasnije oko 200 g.p.n.e. počinju da se javljau često u jevrejskoj religioznoj

literaturi . Hronike kao što su DANIJELOVA KNJIGA i Apokrifno delo

KNJIGA TOBITA sadrže zagonetna svedočenja o anđeoskim bićima koja

dobijaju individualna imena , poseban izgled i utvrđenu hijerarhiju. Ove

blistave pojave nisu izvorno Judejske . Svi tragovi ukazuju na to da su

poreklom strane zamisli uvezene iz stranog kraljestva, imenom iz PERSIJE.

Ta zemlja koju danas poznajemo pod imenom IRAN možda nije

najverovatniji osnovni izvor pojma anđela ali sama je činjenica da su se

Jevreji izbavili baš iz Vavilona ukazala na to da su bili jako izloženi

religioznim uticajima persijskog kralja Kira - Sajrusa Velikog 539 g.p.n.e..

Ovi uticaji uključuju i Zoroasterijanizam nazvan po proroku Zoroasteru ili

Zaratustri, kao i mnogo starija šamanska magijska verovanja nazvana

magijskim po Magovima elitnoj svešteničkoj kasti sa Severoistoka Irana .

Oni su verovali u čitav Panteon natprirodnih bića koje su nazivali AHURA-e

tj. 'svetleći" i DAEVA-AHURA-ma, koji su pali u nemilost zbog dela

kvarenja ljudskog roda .

Mada su možda bili prognani iz Persije , uticaj šamanskih magova je duboko

kolao verovanjima Persijanaca kao i njihovim običajima i ritualima

Zoroasterijanizma .

Osim toga malo je sumnje da su Magovi od kojih i potiču reči kao što je

mađioničar , i pojmovi kao što je čarobnjak pomogli da se utvrdi verovanje

među Jevrejima da postoje ne samo hijerahije anđela nego i čitavi legioni

palih anđela - što predstavlja temu koja ponajviše inspirisana jednom starom

Knjigom - KNJIGOM ENOHA .

KNJIGA ENOHA

Sastavljana vremenom iz delova u periodu negde između 165 p.n.e. i

početka Hriščanstva ova pseudoepigrafska knjiga (odn.ona koja je pogrešno

pripisivana jednom autoru) za glavnu temu ima upravo priču koja se isprela

iza događaja pod nazivom " Pad anđela. Ovaj pad se ne odnosi generalno na

pad svih anđela već imenom onih koje prvobitno nazivaju 'rin' /rin je

imenica jednine / - Posmatrač (e.j. uobićajen pojam “Watchers”)

KNJIHA ENOHA nam govori o tome kako se 200 pobunjenih anđela ili

POSMTRAČA odlučilo da prekrši nebeski zakon i da se spusti na ravnicu i

oženi ženama smrtnika . Mesto na kojem se odigrao ovaj događaj je vrh

Hermon mitsko mesto koje se uopšteno povezuje sa snežnim vrhovima Gore

Hermon na Anti-libanskom vencu , severoistočno od savremene Palestine

(vidi dole: što je najverovatnija domovina Posmatrača).

Tih 200 pobunjenika je shvatilo posledice svoga prekršaja jer na sebe uzeli

takvu zakletvu koja se izrodila u to da će njihov vođ Šemijaza morati da

prizna krivicu za sav taj zlosrećni poduhvat koji je tako loše završio.

Po njihovom spuštanju u dolinu Posmatrači su se odali zemaljskim užicima

sa svojim odabranim suprugama i iz tih veza rodio se gigantski porod

NEFILIMA gde je NEFILIM hebrejska reč za "pale" koja je pozajmljena u

prevodnom u Grčkom jeziku u značenju giganata odn.divova.

NEBESKE TAJNE

U pauzmama uživanja sa svojim ženama 200 pobunjenika je provodilo

vreme šireći nebeske tajne svim koji su hteli da ih šuju . Jedan od njih vođa

po imenu AZAZEL je po predanju naučio ljude da prave mačeve , i noževe i

štitove , i pancire, i upoznao ih sa tajnom metala u zemlji, i učio ih kako da

ga obradjuju' što ukazuje na to da su posmatrači dali ljudima znanje

metalurgije . Takođe on ih je poučio kako da sačine narukvice i ukrase i

pokazao im kako da koriste antimon u umetnosti i medicini. Žene je Azazael

poučio umeću ulepšavanja očih kapaka i upotrebi dragog kamenja i tečnih

boja za ulepšavanje (preteča današnje šminke ) i nakita do tada nepoznatih i

nezabeleženih . Osim tih zločina Azazel je optužen da je žene poučio

seksualnim užicima i promiskuitetu - što je svetogrđe koje je opisano kao

bezbožničko od strane jevrejskih pripovedača.

Drugi posmatrači su optuženi da su otkrili smrtnicima nauke kao što su

astronomija , poznavanje oblaka ili meteorologija , čitanje znakova zemlje

(verovatno geodezija i geografija) , kao i znakova ili prolaza nebeskih tela

kao što su sunce i mesec.

Njihov vođ Šemijaza je po predanju odgovoran za poučavanje 'umeću

čaranja i sečenja korenova' što je očita referenca na magijske radnje

neomiljene među većinom pravovernih Jevreja , Jedan od Posmatrača

“P'n'm'e” je poučavao ukusima gorkog i slatkog što je sigurno napomena

koja ukazuje na upotrebu začina i trava u prehrani, kao i ume|ću upotrebe

korišćenja mastila i papira referirajući očito da su posmatrači uveli najranije

forme pisma . I što je još više uznemirujuće “K'šdej” posmtrač za kojeg kažu

da pokazao ljudskoj deci sva zla zazivanja duhova i demona i zazivanje

poroda u utrobi majke tako da umre . Drugim rečima, poučavao je žene kako

da abortiraju decu.

Ovaj deo teksta koji se odnosi na zabranjena znanja koja su Posmatrači

predali ljudima podiže osnovno pitanje zašto bi anđeli uopšte i trebalo da

poseduju znanje takvih stvari u prvom redu . Što im treba da se bave

metalurgijom , pravljenjem amajlija , vradžbina i pisanjem , ulepšavanjem

tela , uvođenjem začina u ishranu i upotrebom znanja abortusa nerođene

dece. Nijedno od ovih znanja se ne mogu očekivati od nebeskih božjih

glasnika osim ako nisu ljudskog porekla u prvom redu.

Po mom uverenju ovo otkrivanje ranije nepoznatih nauka i mudrosti liči na

radnje visoko naprednije rase koja prenosi nešto od svojih najčuvanijih tajni

manje razvijenoj kulturi koja se još uvek muči da pozna osnovne principe

života. Još više uznemiruju očevidna dela odraslih Nefilima :

' I kada ljudi više ne mogadoše da ih izdržavaju okretoše se divovi protiv

njih i proždiraše ljudsku vrstu . I počeše da greše protiv ptica i zverinja i

gmizavaca i da se proždiru međusobno i da piju krv.I tada se zemlja pobuni

protiv bezakonika.

Do tada krici očajanja ljudske rase dopreše glasno i jasno do anđela ili

Posmatrača lojalnih bogu i jednog po jednog on ih naimenova da proteraju

pobunjene Posmatrače i njihov porod Nefilime, koji su opisani kao kopilad i

izrodi , deca bluda . Prvi vođ pobinjenika Šemijaza je bio obešen na glavce

da visi i duša mu je prognana da postane jedna od zvezda u sazvežđu Oriona.

Drugi Azazel je potpuno uvezan i bačen na večnost u tamu pustinje koju

zovu “D'd'l”. Na njega su bačene teške i oštre stene i pod njima on treba da

leži do Dana strašnog suda kad će biti bačen u vatru zbog svojih grehova. Za

svoja dela iskvarenja ljudskog roda pobunjeni Posmatrači su bili isterani da

gledaju pokolj svoje dece pre no što ih baciše u neku vrstu nebeskog zatvora

koji je opsan kao ambis pun vatre.

SEDAM NEBESA

Tada u priču ulazi otac naroda Enoh , i zbog nekog neobjašnjivog razloga on

je pozvan da posreduje u ime zatočenih pobunjenika . On pokušava da ih

izmiri sa nebeskim anđelima ali ne uspeva . Posle ovog pripovedanja

KNJIGA ENOHA priča dalje kako je otac naroda nošen od strane anđela

izna planina i mora u sedam nebesa gde vidi mnoga anđeoska bića kako

gledaju zvezde i druga nebeska tela - opis koji podseća na astronomsku

opservatoriju. Drugi anđeli se brinu o vrtovima i baštama koja više

podsećaju opisom na Izraelski kibuc nego na eterično podnebesko carstvo u

oblacima .

Na drugim mestima nebesa su pomenuta u značenju Raja-mesta gde je Bog

zasadio vrt za Adama i Evu , pre njihovog izgona . I tako je Enoh prvi

smrtnik koji ulazi u Raj nakon izgona Adama i Eve. I napokon, za života

Enohovog praunuka Noje , veliki potop uništava sve preostale tragove rase

divova, završavajući priču o posmatračima.

BOŽJI SINOVI

Kako da shvatimo KNJIGU ENOHA ? Da li su te priče o padu posmatrača i

nebeske posete oca naroda Enoha zasnovane a bilo kakvoj vrsti istorijske

istine ? Naučnici bi rekli da nisu. Oni smatraju da je to potpuno izmišjena

knjiga inspirisana Knjigom Postanja i to naročito njenim misterioznim

pasusima iz 6.poglavlja. Prvi pasus , stih 1 i 2. kaže :

“I desi se tako kada se ljudi razmnožiše na licu zemlje, i kada im se izrodiše

kćeri da su sinovi Boga videli kako kćeri ljudske behu lepe, i uzeše ih za

žene koje odabraše'” Pod <sinovima Boga> tekst podrazumeva nebeske

anđele koje izvorni hebrejski zove 'ha-elohim' U 3.stihu poglavlja 6 Bog

neočkivano proglašava da duh božji ne može da u ljudima bude doveka i

pošto je čovečanstvo sačinjeno od mesa životni vek će mu u tome biti

skraćen na 120 godina. Ipak u 4.stihu priča se vraća na izvornu temu jer

kaže : Nefilimi hodiše zemljom u tim danima, i isto tako, i posle njih , onda

kada se sinovi božji spustiše na kćeri ljudske i one im izrodiše decu: koja

behu takođe moćni i poznati ljudi iz starina .'

Pošto je Petoknji`je Starog zaveta napisano od strane Mojsija Zakonodavca,

u periodu 1200 g.p.n.e., predpostavlja se da su stihovi poglavlja 6. pod

uticajem teksta koji je kompiliran u Knjigu Enoha, a ne obrnuto. Uprkos

ovoj očiglednoj predpostavci koju daju jevrejski naučnici, ima jako mnogo

dokaza koji pokazuju da je Knjiga Postanja pisana po oslobođenju i povratka

Jevreja iz vavilonskog ropstva sredinom 5v.p.n.e. Tada nema ni jednog

razloga zašto ni stihovi poglavlja 6. ne bi poticali iz istog perioda . U naporu

da naglasi neobičnu starinu Knige Enoha , jevrejski mit uvek potvrdjuje da

ga je prvobitno pričao Noje, praunuk Enoha , posle velikog Potopa, odn.

mnogo pre kompilacije tekstova za Knjigu Postanja . Tvrdnja o preteči

Petoknjižju navele su hrišćanskog teologa Sv.Augustina ( živeo 354.-430.g.)

da izjavi da je Knjiga Enohova prestara da se uključi u Kanon Svetog Pisma.

KORENOVI NEFILIMA

Još jedna enigma postoji u Knjizi Oktrovenja, poglavlje 6., zato što se čini

da ona otelovljuje tekstom naizgled 2 potpuno različite tradicije .

Pogledajmo još jednom reči stiha br.2. Govore o Sinovima Boga koji se

spuštaju na kćeri ljudske , dok u se u stihu 4 čvrsto tvrdi : Nefilimi su hodali

zemljom u tim danima i takodje i posle kad sinovi boga siđoše na kćeri

ljudske ' naglasio autor'.

Značenje ovog stiha se čini dovoljn o jasnim kao i da postoje 2 potpuno

odovjena tradicionalna predanja koja se ovde ukrštaju :

1.jedno koje se tiče pale rase koja je poznata drevnim stanovnicima Izraela

pod imenom Nefilimi (koji se drugde u Petoknjižju pominju kao očevi rase

divova koje nazivaju Anakimi).

2 .i drugo koje se tiče “bene ha-elohim”-a, sinova Boga koji se izjednačavaju

direktno sa Posmatračima u enohijanskoj tradiciji . Teolozi su svesni ove

dileme i zaobilaze ovaj proble uvodeći predpostavku da su Anđeli otpali od

Božje milosti 2 puta: jednom zbog greha ponosa i onda ponovo zbog greha

požude . Čini se da je pojam Nefilima izvorno jevrejski naziv za palu rasu

dok pojam 'bene ha-elohim' dolazi kao mnogo kasniji piojam dolazeći

najverovatnije iz Irana i ulazeći tako u Knjigu Otkrovenja, u poglavlje broj

6. kasnije no što je došlo do njenog izvornog sastavljanja (kompilacije

tekstova).

Uprkos kontraindikaicjama koje okružuju Otkrovenje, poglavlje 6., njegov

značaj dovoljno jasan jer je očuvao čvrsto uverenje među precima Jevrejske

rase da je u jednom trenutku daleke prošlosti postojala , trajala i prestala da

postoji rasa divova koji su nekad vladali zemljom.

Tako ako su posmatrači i Nefilimi stvarno nastanjivali ovaj svet tada se

mora postaviti pitanje ko su oni bili ili na šta u ličila ova naizgled fizička

bića.

Odakle su došli? Kako su izgledali ? Gde su živeli i šta je bila njihova

konačna sudbina .

Knjiga Enoha je živi izvor saznanja o njihovo ranijem postojanju, ali trebalo

mi je još -nekih manje 'zamrljanih' svedočenja o ovoj ,naizgled, rasi ljudskih

bića . I tada je došlo do zanimljivog otkrića .

VEZA SA MRTVIM MOREM

Jevrejski naučnici su dugo uočavali sličnosti među nekim reakcionarnim

učenjima u Knjizi Enoha i Svetom pismu prema Esenima -

fundamentalističkoj , ali vrlo religioznoj zajednici ,o kojoj naučnici

klasičnog učenja tvrde da su živeli na zapadnim obalama Mrtvog mora. Ova

veza je učvršćena posle 1947. kada je utvrđeno da se među svicima iz

Mrtvog mora za koje se sada smatra da su ih sačinili Eseni postoje različiti

fragmenti tekstova koji ptipadaju različitim prepisima Knjige Enoha. Sve do

tada jedini celoviti rukopis Knjige Enoha koji je bio poznat književnom

svetu bilo je par primeraka napisanih etiopskim pismom jezika Ge'ez, od

kojih su prvi u Evropu stigli u koferima škotskog istraživača i poznatog

Masona , Džejmsa Brusa od Kinajrda ,na povratku sa njegovog poznatog

putovanja u Abisiniju između 1769 i 1772. Ne samo da su Svici sa Mrtvog

Mora potvrdili autentičnost Knjige Enoha ,već su i pokazali da su oni bili

vrlo uvažavani u Esenskoj zajednici ,u Kumranu, koja bi mogla da stoji iza

njihovog sastavljanja , negde oko 165 pre.n.e.Još važnije, jevrejski naučnici

su takođe počeli da identifikuju različite prethodno nepoznate traktate -

rasprave enohijanskog karaktera u korpusu svitaka sa Mrtvog Mora , i potom

su ih uključili u daljnja istraživanja Posmatrača i njihovog poroda Nefilima.

Mnogi od ovih pojedinih fragmenata je konačno uočio i istraživač svitaka sa

mrtvog mora, J.T.Milik, i smestio u grupu izvoda nestale Knjige o divovima.

Ranije su postojale izolovane reference u religioznim tekstovima koja su

pripadala Manihejcima, jeretičkoj gnostičkoj veri koja je protutnjala

Evropom i Azijom , čak do Kine i Tibeta, počev od 3. veka, pa nadalje.

Knjiga o divovima nastavlja priču koju priča Knjiga Enoha , tome kako su se

Nefilimi borili sa spoznajom da svoje neizbežno nadolazeće uništenje

duguju nevaljalstvima svojih očeva Posmatrača . Čitajući drevni tekst čitaoc

može da sa više sažaljenja sagleda perspektivu Nefilima koji su na kraju

ispali nevina nahočad u dilemi koja leži u celosti izvan njihove kontrole.

LICA NALIK ZMIJSKOM

Osim ovog vrlo fragmentarnog razmatranja, ostali enohijanski tekstovi koji

izroniše me|u svicima sa Mrtvog mora su po mom mišljenju jednako

značajni. Jedan od njih je Amramovo svedočenje.

Amram je bio otac zakonodavca Mojsija, mada bi bilo kakav vremenski

biblijski okvir bio nevažan za ovu priču. Ono što je u njoj važno je to, da se

javljaju čak 2 Posmatrača u njegovom snoviđenju ,dok počiva na svojoj

postelji, a jedva rekonstruisani tekst kaže :

'Videh Posmatrače u mojoj viziji , u snoviđenju . Dva (čoveka) se borahu za

mene jako i kad to videh zapitah ih 'Ko ste vi što se tako nadvlađujete oko

mene ? ' oni mi odgovoriše : ' mi se borimo i takmičimo u vladavini nad

celom ljudskom vrstom -i rekoše mi -Koga od nas biraš da vlada tobom?-

Podigoh pogled na obojicu i jedan od njih mi se činiše strašnim u liku , nalik

zmiji, ogrtač mu beše raznobojan i taman . I opet pogledah, i u licu mi se

činiše, da je nalik zmijskom, i po odeždi ..jako , i naročito kompletnom

izgledu njegovih očiju.... Ovaj tekst identifikuje tog Posmatrača kao Belijala,

Princa tame i kralja Zla, dok se njegov protivnik otkri kao Mihajlo , Princ

svetlosti, koji se takođe nazivaše i Melhizedek, Kralj pravednosti . Belijal

beše taj ,pak ,koji imade strašan izgled ,koji mi je obratio pažnju, jer izgleda

beše strašno pogledati ga, a <nalik zmiji> je pridev koji se često

upotrebljavao da opiše Posmatrače i Nefilime . Da je pasus teksta ovde

završavao tada ne bih znao zašto ovaj sinonim beše upotrebljen u jevrejskom

zapisu . Na sreću, ipak tekst nastavlja, i kaže da Posmatrač beše lica nalik

zmijskom . Pošto je takođe nosio i raznobojni tamni ogrtač, predpostavio

sam da je antropomorfan ,drugim rečima, da je bio ljudskog oblika .

LICA NALIK ZMIJSKOM

Šta li je to moglo da znači - koliko ljudi poznajemo da nalikuju zmiji ?

skoro godinu dana nisam mogao da nađem odgovarajuće rešenje za ovu

čudnu metaforu. Onda slučajno sam čuo nešto na nacionalnoj radio stanici

što mi dade jednostavan poptuno neočekivan odgovor. U Holivudu u Los

Anđelesu postoji klub koji se zove ZMIJSKA SOBA, a vlasnik mu je

muzičar i glumac Džoni Dep, i u oktobru 1993. dospeo je novine, kada je u

njemu glumac, zvezda u usponu ,River Feniks tragično pao u nesvest i

preminuo izlazeći iz tog noćnog kluba posle noći prekomernog uživanja .

Medijski punblicitet se naravno fokusirao na to da je incident izazvan

narkoticima i tako je izašlo na videlo da je ZMIJSKA SOBA dobila

reputaciju mnogo pre, kada je postala poznato stecište džezera. Priča kaže

da bi muzičari izlazili na pozornicu i svirali duge sate produžujući

kreativnost i koncentraciju ogromnom količinom popušene marihuane.

Očigledno efekti dugotrajnog i prekomernog korišćenja droge, uz dugo

vreme bez sna, i hrane, su bili takvi da su im se ispošćena lica činila šupljim

i sablasnim, dok su im se oči pretvarale i proreze. Kroz gusti dim činilo se da

su ti muzičari dobijali lica nalik zmijskim pa otuda i ime kluba.

Ova zabavna anegdota mi je probudila misli i omogućila mi stvaranje

mentalne sliku osobe koja ima lice nalik zmijskom ; lica koje bi se činilo

dugim i uzanim sa istaknutim jagodicama, izduženim čeljusnim kostima ,

tankih usana i uzano prorezanih očiju nalik onima kod većine istočno

azijskih rasnih tipova . Da li je to bilo rešenje za poreklo Posmatrača i

Nefilima, koje opsivahu kao zmije koje hodaju. Ova mogućnost se činila

verovatnom, kao i sve druge . Mada je bilo verovatno i da je njihov zmijski

izgled povezan sa njihovim pripisanim magijskim svojstvima i

sposobnostima , možda čak i sa njihovim načinom kretanja i opšim utiskom

koji u odavali.

POJAVA PERJA U OBRAZINI ANĐELA

Druga važna referenca na izgled Posmatraca potiče iz tzv.Tajne Knjige

Enoha takođe poznate pod imenom Enoh 2 ,koja je neka vrsta nastavka

prvobitnog dela, napisana na grčkom ,iz perioda 1.v.n.e. Taj pasus pominje

neočekivani dolazak posmatrača kod Enoha dok se ovaj odmarao na svojoj

postelji.

“I onda se pojaviše kod mene 2 vrlo visoka čoveka kakve nikad nevidoh na

zemlji . I lica im sijahu kao sunce i oči im behu kao užarene svetiljke ; i

vatra izlaziše sa njihovih usana . Njihova odežda je ličila na perje ..purpurno

crvena , a krila -naramenice im behu svetlije od zlata . Stojaše na zaglavlju

moje postelje i pozvaše me po imenu.' Bele koze koja često beše

zarumenjena crveno kao ruža , visoki sa svetlećim licem ' nalik suncu' -često

se pojavljuju ove reči vezano za izgled anđela Pomatrača u Enohijansko

vreme i u literaturi svitaka sa Mrtvog Mora. Ali na šta se odnosi ova tvrdnja

da im odežda beše u izlgledu nalik pernatoj ? Da se to ne odnosi možda na

neki plašt koji je nosio Posmatrač pod imenom Belijal, koji se javlja u

Amramovoj priči , za koji se tu tvrdi da je bio raznobojan i taman , što je

upravo efekat koji bi imao plašt sačinjen od crnog perja ,nalik gavranovom

ili perja lešinara.

U prkos činjenici da je hrišćanska umetnost jednolično opisivala anđele sa

krilima , ova tradicija seže dalje u prošlost, čak do 3- 4 v. . Pre tog vremena

pravi anđeli (Kerubini i Serafimi imahu čak više pari krila i činše se sličnim

čoveku , što je tekstualna situacija koja je prevodioce često navodila da

dodaju krila na postojeće opise anđela . Ovo je zasigurno slučaj koji se desio

i u gornjem navodu, koji je izvađen iz Enoha 2 , i prepisivan mnogo puta u

prvim godinama hrišćanstva kad se to imalo na umu . Mislim da se ta tvrdnja

otkriva da se odnosila na činjenicz da je odežda vrlo mnogo nalikovala

pernatoj. Ona se čćini skoro kao previd od strane prepisivača koji prenosi

priču u pismenoj formi, kada dodaje krila u opisani izgled dva čoveka jer što

bi se i trudio da pominje u zapisu da oni eto nose odeždu sačinjenu od perja.

Sigurno je tako, i ova zabuna između krila i odežde od perja mogla je da

bude tako uređena pri prepisivanju da Posmatračima da više anđeoski izgled.

PTIČJI ŠAMANI

Nekako sam znao da je to bio ključ za otključavanje čudne misterije, jer je

ukazivalo na to da su Posmatrači ustv. bili ljudi , koji su ako behu ukrašeni u

pernate ogrtače, sigurno nosili taj ukras kao deo svoje ceremonijalne odežde.

Korišćenje totemskih životinja kao u animizmu, i obožavanju ptica, je uvek

bilo svojstvo šamana , duhovnih istražitelja plemenskih zajednica. U

mnogim ranim civilizacijama govorilo se da duša uzima oblik ptice kada

odleće na onaj svet, zbog čega su često tako oslikavani u religioznoj

umetnosti . Ova ideja je proistekla iz široko raširenog verovanja da bi

astralno putovanje moglo da bude postignuto jedino uz korišćenje eteričnih

krila nalik ptičjim ,što je posve sigurno pomoglo da se začne ideja da anđeli

kao božji glasnici treba da budu prikazani sa krilima u hrišćanskoj

ikonografiji.

Da bi se ova mentalna veza sa pticom pojačala, šaman bi ukrašavao svoje

telo kaputom sačinjenim od perja i provodio duge vremenske periode

proučavajući svaki ptičji pokret. Ulazili bi u ptičje prirodno stanište i

posmatrali svaki apekt njihovog života , rituale udvaranja i radnje na zemlji.

Čineći to, postajali su i sami ptice , menjajući ličnost u ptičju na više-manje

povremenoj osnovi. Totemki šamanizam je manje-više i zavisan od

poštovanih životinja ili ptica koje predstavljaj lokalnu kulturu ili pleme ,

iako je u osnovi svrha uvek bila ista - upotrebiti plašt da se postigne astralni

let , božansko prosvetljenje , duhovna komunikacija i postignuće onostranog

znanja i mudrosti.

DA LI SU POSMATRAČI I NEFILIMI MOGLI BITI LJUDI PTICE

Odgovor je skoro sasvim sigurno - da , jer u Svicima sa Mrtvog mora koji se

zovu Knjiga Divova , Nefilimi ,sinovi palog anđela Šemijaze , koji su se

zvali Ahi ili Ohi, su iskusili snoviđenje , u kojem su posetili vrt ,u kojem su

videli 200 drveta koje su sekli nebeski anđeli . Ne razumevši svrhu ove

alegorije tema je stavljena na većanje Nefilimima koji imenovaše među

sobom svog predstavika Mahavaja, da ode da se, u njihovo ime , sastane sa

Enohom , koji je boravio u zemaljskom Raju.

I Majavaj zato :'uzlete u vazduh kao na krilima vetra , i polete uz pomoć

ruku , koje koristiše kao orao krila .. preko obrađene zemlje, i pređe Pustaru

, veliku pustinju .. i ugledavši Enoha pozva ga ' .. Enoh mu objasni da 200

drveta predstavlja 200 Posmatrača, dok piljenje njihovih debala prestavlja

njihovo uništenje u dolazećim vremenima vatre i izgona . Još bitniji je , pak,

način kako Mahavaji izvodi astralni let jer se kaže da je koristio svoje ruke

kao orao krila . Drugde u enohijanskom tekstu, Mahavaji se preobrazio u

pticu radi dužeg putovanja . Tom prilikom , na kratko, beži od toga da

izgori na sunčanoj vatri , i spašava ga da ne umre preprano tek nebeski gas

Enoha , koji ga ubedi da se vrati - priča koja drži blisku paralelu sa Ikarovim

fatalnim letom preblizu sunca u Grčkoj mitologiji.

Osim ovog dokaza tu je i varijacija na istu temu koja izjednačava Šemijazine

sinove ne sa orlovima, već sa njegovim krilima , dok su u istom dahu dva

brata opisana da borave u svom gnezdu, tvrdnja koja je navela jevrejskog

naučnika J.T Milik-a da zaključi da su i oni takođe mogli da budu ljudi-

ptice.

Ovo je bio čvrsti dokaz da su anđeli bili prvobitno jednkultura ili pleme koje

je praktikovalo šamanizam ljudi-ptica koji možda uključivao tamnu ili crnu

obrazinu ptice nalik gavranu ili lešinaru.

Pošto je enohijanska književnost sa Mrtvog mora, zapisana rukom

jevrejskog prepisivača mrke boje kože , u periodu posle izbavljena iz

Vavilona, jasno je da ona iskazuje tradicionalna verovanja koja se odnose na

jednu potpuno drugu rasu, koja potiče iz sasvim drugog klimatskog

podneblja. Da li to behu ljudski anđeli i gde li su živeli?

Sad kad znamo da legenda o padu anđela verovatno potiče iz Irana , tačnije

iz severoistočnog kraljevstva Medije , (današnjeg Azarbejžana) tada imamo

svaki razlog da je povežemo sa tradicijom koja potiče sa planina, i izvan

okvira Medije. To izazivački potvrđ|uje još jedan od Svitaka sa Mrtvog

mora pod nazivom APOKRIFON OTKROVENJA koji beleži da je partijarh

Enoh , posle uznošenja u nebesa proveo ostatak života među anđelima u

Raju . I mada je reč, Raj upotreblejna u nekim prevodima izvornog teksta,

prava reč je <parwain> . Zato sam bio zapanjen kada sam među starim

predanjima Mandaena religije koja povezana sa čarobnjštvom koju

prakticiraše Arapi iz Močvare u Donjem Iraku reč <Parwan> jeste ime za

svetu palninu koja je očigledno locirana blizu stare zemlje Medije.

Osim toga i <Parwan> i <Parwain> potiču izgleda od korena Medijanske

reči <Parswana > u značenju <obronak , padina , prevoj> kao opis za narode

i teritorije koje su zauzimali izvan granica Medije.

Ovo će uključiti oblast Pars na jugu Medije, i još važnije planinsku oblast

Parsua na zapadu.

Da li je Enoh, za koga se na posletku verovalo da je živeo među anđelima

obitavao u vrletnim palninama izvan greanica drevnog kraljevstva Medije.

U dalekoj regiji Parsua ,zapadno od Medije možda .? Da li otuda potiču

Posmatrači? Da li su se otuda spustili i u ravnicu i uzeli smrtne žene i otkrili

tajne zabranjenih veština i tajne neba?

U iranskoj tradiciji, m carstvo besmtrnika i presto mitskog boga - kralja

Irana ( koji nalik “paloj rasi” jevrejske tradicije behu visoki i mlečno bele

svetleće puti ) pod imenom Airjana Veajaha, jeste iranska korupcija okolnih

predanja, proistekla kao rezultat njihovog širenja. Predanja koje prenosiše

čarobnjaci jasno ukazuju na njihov eterični dom, koji je smešten u planine

Medije.

Svi putevi naizgled vode u planinsku oblast poznatiju danas kao

Azarbejdžan ,koja čini najistočnije krilo prostrane snegom pokrivene

visoravni ,koja se proteže zapadno od planine Taurus , u istočnoj Anadoliji i

severnoj Siriji ; severno od udaljene regije ruske Jermenije ; i jugostočno

uzduž Zagros planina , polako se spuštajući u Persijski zaliv, stavarajući

doslovno neprobojnu barijeru između Iraka i Irana .

Ovaj ogromni , većim delom pusti deo zemlje, stanište mnogih lutajućih

nomada , bandi lutajućih pobunjenika , izolovanih verskih zajednica i

ponekog sela , grada ili varošice , poznatiji je svetu kao KURDISTAN-

kulturno i političko središte namučenog naroda Kurda. Ipak po biblijskom i

apokrifnom predanju tu je takođe bio RAJSKI VRT, mesto gde se Noje

odmorio sa barkom , i mesto kuda su se kretali praoci . Tu sam takođe i

shvatio , da ću , po svemu sudeći, morati da potražim i carstvo besmrtnika.

ISTOČNO OD RAJA

Knjiga Postanja kaže da su bogovi stvorili vrt " istočno , u Edenu ' Ovde su

Adam i Eva postali roditelji čovečanstva pre svog pada u nemilost

podlegavši iskušenju zmije. Zmije nisu bile samo primarni sinonim za

Posmatrače i Nefilime, već , Knjiga Enoha kaže čak i koja Zmija ili

Posmatrač je dovela naše praoce u iskušenje. Još interesantnije Budashin

sveti tekst Zoroasterijanaca navodi ime Angra Mainjua , Zlog duha i oca

deva , u toj ulozi iskušavatelja , i njega kao i Posmatrače opisuju kao zmije

sa nogama .

Pa gde je onda Raj ? Znamo da je smešten negde između sedam nebesa ,

Rajsko kraljevstvo sa vrtovima , voćnjacima i opservatorijama u kojima

anđeli i posmatrači boravili po Knjizi Enoha.

Reč Eden je prevedena od strane jevrejskih naučnika u značenju užitka, ili

ushićenja , kao opis trenutka kad je Gospod stvorio vrt za uživanje ljudske

vrste . Ovo ipak nije pravo poreklo reči . Reč EDEN je , u stvari , akadskog

porekla - proto hebrejskog ili semitskog , jezika koji je ušao u Mesopotamiju

(današnji Irak) sa narodom Agade, ili Akađanima, rasom koja zauzima

drevno Sumersko kraljevstvo tokom druge polovine trećeg milenijuma pre

nove ere. na tom jeziku reč EDEN ili EDIN je značila stepu ili terasu , nalik

na terasasti vrt.

Okrenuvši se tumačenju reči Raj, našao sam da se ona jednostavno odnosi

na natkriveni ograđeni prostor , po persijskom korenu “pairi “- u značenju

'oko' i “daeza” u značenju 'zid' . Kasnija, judeo hrišćanska literatura ga kasno

prihvata kao pojam, i stvarno koristi tek posle 1175 god. Engleska reč nebo

' heaven' je preuzeta od hebrejskog izvornog oblika”ha'shemim” u značenju

nebesa . Ona se takođe odnosi na pojam visokog mesta , kao što su pokretna

naselja . Još, hebrejski koren 'shm' može da znači 'hights' kao i biljku i

vegetaciju , navodeći ustv. da bi reč 'nebesa' mogla tačnije da se prevedu kao

zeleni posađeni visovi. Ovaj brzi pregled etimologije , po mom uverenju

najmanje se slaže sa slikom ozidane , poljoprivredne zajednice sa

stepenastim vrrtovima . Otud : da li je je Eden bio ozidana poljoprivredna

zajednica smeštena u planinama Kurdistana? Da li su ga negovali i uzgojili

anđeli pod vlašću dominantnih nebeskih Posmatrača, kako kaže Knjiga

Enoha ? Još važnije : gde je on bio uopšte smešten?

RAJSKE REKE

Knjiga Postanja kaže da su Edenom tekle vode 4 rajskih reka. Imena su im

Pišon , Gihon ,Hidekel i Eufrat . Od četiri , samo poslednju možemo da

identifikujemo po imenu.

Eufrat teče kroz turski Kurdistan , Siriju i Irak pre ulivanja u more u

Persijskom zalivu. Ostale 3 reke su rani biblijski proučavaoci identifikovali

da su bile: Pišon- Gang u Indiji (mada su ga ponekad smatrali i rekom

Orontes u Sev.Siriji) , zatim Gigon-Afrički Nil ; i Hidekel - Tigris u

zap.Aziji koji, kao i njegova reka posestrima Eufrat , protiče kroz kroz Irak i

uliva se u more u Persijskom zalivu.

Prve 2 su bile odabrane kao prigodne zamene samo zato što su bile

posmatrane kao velike reke u klasičnom svetu ; jedino je veza između

Hidekela i Tigrisa imala neki smisao u geografskom smislu .

Nikako se ne može tvrditi da ove 4 reke protiču kroz istu geografsku regiju ,

problem je bio elegantno zaobiđen od strane teologa pre no što su kartografi

u 16.v.

Drugi izvori , naročito Jermenska Crkva , prihvataju Eufrat i Tigris kao 2 od

4 rajskih reka , ali druge 2 su po njima Pišon- Veliki Zab koji izvire u

turskom Kurdistanu, i uvire u Tigris, i Gihon - Araksis koji izvire u

Jermeniji i uliva se u Kaspijsko more.

Da li je Jermenska crkva u pravu ? Verovatno- DA , pošto su oni naseljavali

tu geografski oblast i mo`da su tako imali uvid u lokalna predanja koja su

drugima nedostupna .

Koje god da su 4 rajske reke , Kurdsko predanje ih smešta većim delom toka

blizu JEZERA VAN , ogromnog mora u unutrašnjosti kopna , oko 100 km

dugačkog i ,oko 43 km širokog , na granici između turskog Kurdistana i

Jermenije . I legende beleže da je Raj na dnu Jezera Van ,gde je potonuo za

vreme Velikog potopa.

Da bi sve bilo još čudnije ,na planini Kudi Dag ili Maunt Hudi ,južno od

jezera Van, muslimani, kao i mnoge druge verske zajednice Kurdskog

porekla, kažu da je mesto porekla ljudi , mesto gde se Nojeva barka prvi put

dotakla kopna posle Potopa . Pripisivanje planini Ararat da je mesto gde je

Nojeva barka je čisto hrišćansko, i nema stvarne osnove u ranim verskim

spsisima .

Sve to dakle navodi na pomisao da su sastavljači Knjige Postanja mesto

rađanja Ljudske zajednice ,odn. Rajski vrt i njihove postpotopske

regeneracije , smestili u istu opštu oblast severnog Kurdistana, što je sigurno

dobar ključza otkrivanje porekla Posmatrača u istoj geografskoj oblasti .

NEBESKA PLANINA

Tu ima još mnogo toga, jer ne potiču samo Iranska i Jevrejska rasa iz

Kurdistana , kao kolevke civilizacije .

I mitologije Sumeraca , koji su vladali različitim Mesopotamijskim

gradovima-državama , oko 3000 g.p.n.e pa na dalje , kao i mitologije

njihovih , toliko drugačijih osvajača Akađana smeštaju domovinu bogova

upravo u tu oblast. Akađani su nastali kao semitska proto-hebrejska rasa,

neizvesnog porekla , i njihova religiozna literatura pominje ove nebeska

gorja kao “Khar{ag Khuru”- Nebesku Planinu. Ovde su bogovi ponatiji pod

imenom Anange živeli u rajskom kraljevstvu , vrtovima , hramovima sa

navodnjenim poljima, koja ne samo da liče na Sedam nebesa koje opisuje

Knjiga Enoha (Sedmo nebo ?!) nego se pominju više od jednom kao “Edin”

- Akadska reč za stepu ili plato .

Daljnje povezivanje Kharsag-a sa oblasti gde su anđeli živeli , po jevrejima,

predstavlja činjenica da su Ananad`i kao i enohijanski Posmatrači bili

upravljani od strane Veća sedmorice . Ovo veće se ,bez sumlje , može

izjednačiti sa 7 arhanđela iz perioda judeizma posle izbavljenja iz

vavilonskog ropstva kao i sa šestoricom tzv.Ameša Spenta ili bezgraničnih

duhova , koji , na čelu sa vrhovnim Ahura Mazdom , presedavaju

anđeoskom hijerarhijom u iranskoj tradiciji. Da li su Ananadži ili bogovi i

boginje Kharšaga bili tek drugi oblik Posmatrača iz enohijanske

književnosti ili svitaka sa Mrtvog mora , čija je domovina bila neuhvatljiva

poljoprivredna naseobina pod nazivo Eden ili Raj – odn.nebesa , locirana

negde posred Kurdistanskih planina ?

POTRAGA ZA DILMUNOM

Karšag nije samo ime koje su drevni stanovnici Mesopotamije koristili da

označe mesto prvih početaka . Kolevka civilizacije je takođe označavana

imenom DILMUN ili TILMUN . Tu su kako kaže predanje bog Ea i njegova

žena ustanovili "bezgrešno doba potpune sreće". Ovde su takođe životinje

živele u miru i harmoniji , čovek nije imao suparnika "hvalio je boga Enlila

jednoglasno ". To je mesto takođe opisano i kao čisto , jasno i "svetlo"

boravište besmrtnika, gde smrt , bolest i tuga behu nepoznati, a nekim je

smrtnicima bilo dano da "proživljavaju život nalik bogovima " , kaže

predanje koje podseća na Airjanu Vaejah carstvo besmtrnika iz Iranskog

mita i legende odn. Eden iz hebrejske tradicije .

Mada DILMIUN naučnici poistovećuju sa ostrvom Bahreinom u Persijskom

Zalivu , nema dokaza koji bi to potvrdili, umesto toga postoje dokazi koji

nagoveštavaju da je , mnogo stariji, mitski DILMUN bio smešten u

planinsku regiju izvan planina Sumera . Ali gde je tačno bio smešten?

Mesopotamski zapisi to ne kažu ; ipak , Zoroasterijanski Bundašin tekst i

hrišćanski zapisi iz Arbele u Iračkom Kurdistanu , oba ukazuju da je

postojao na lokaciji koja se naziva DILAM'N , oko izvorišta reke Tigar ,

jugoistočno od jezera Van - baš u onoj oblasti u kojoj je predanje smeštalo

biblijski Eden (Raj).

Osim toga , Ea (Akadski Enki ) je po predanju bilo božanstvo koje je

upravljalo dolinom dve najveće mesopotamske reke Eufrata i Tigra, i

prikazano je na crtežima , kako ove reke izviru iz ramena obeju njegovih

ruku. Ovo je bez sumlje značilo , da su izvorišta ovih reka morala biti

smatrana svetim i posvećenim bogu Eu među ljudskim pripadnicima kultura

Mesopotamskog plodnog Mesečevog Srpa ( Mesečev Srp tada nije

označavao muslimanski verski znak već Svetlišta Boginje Meseca Aštaret ,

obožavane u Vavilonu , kulturi koja je veći značaj pridavala Lunarnom nego

Solarnom kalendaru- prim prev.).

Još interesantnije je otkriće, da , i po hebrejskom , i po iranskom mitu,

izgleda da dolazi do Pada Bogova Anua , odn.doba pada Anand`i -ja. Njih

300 , je broj onih koji su fizički ostali na nebu, dok se njih 600 pod

vo|đstvom NERGALA , boga podzemlja, naselilo među smrtnicima

(NERGAL je na svojim krilima donosio neobjašjivu smrt ljudima u vidu

otrovne magle po prizivanju od strane sveštenika Vavilona, da pomogne

vojskama "zlih " bezbožnih VAVILONSKIH KRALJEVA u potonjim

mesopotamskim mitovima - prim prev. ). Tu , među smrtnim ljudima ,

Nergal donosi i širi sve oosnovne poljoprivredneh tehnike i nauke do

astronomije , metoda navodnjavanja zemlje , građevinarstva i organizovanja

društvene zajednice .

Da li Vam to zvuči poznato ?

Ovaj pobunjeni Ananadža je živeo na zemlji, a referenca Podzemni svet, se

odnosi na kraljevstvo koje je bilo povezano sa drevnim gradom Kutha na

severu Vavilona . U toj KUĆI TAME su živeli demoni, i EDIMU džinovski

vampiri, koji su sisali krv, i koji su se po predanju vraćali na površinu

zemlje po noći da kradu duše neumrlih .

Da li su ova paklena bića iskrivljeno sećanje na pobunjene Posmatrače , i

njihov monstruozni porod Nefilime ? Da li je moguće da su ovi pali anđeli

živeli u podzemnim gradovima , po njihovom "spuštanju" iz planina u

ravnicu.

TELA PTICA

Drevni stanovnici Mesopotamije su izmislili i izrodili čitav Panteon đavola i

demona - i svaka demonska vrsta je imala poseban izgled , uslogu i atribute .

Neki su bili naklonjeni smrtnim ljudima dok su im neki nanosili bol , patnju

i muke .

U priči o silasku boginje Ištar u podzemlje , koja je sačuvana u

Asirsko-vavilonskom tradicionalnom predanju, gospodari KUĆE TAME su,

po predanju, nalikovali "pticama pokrivenim perjem" koji su poticale još iz

dana , kada su drevni (bogovi prim prev.) vladali zemljom i kada su bogovi

Anu i Bel dobili svoja strašna imena ".

U jednoj tablici , pisanoj kunei-formom klinastog pisma koja potiče iz grada

Kuthe, pominje se"hram SITLAMU svetilište NERGALA" , gde borave oni

demoni koji osvojiše Mesopotamiju, isterani od strane drugih bogova iz

njihovih prvobitnih staništa. Oni su po tablicama počeli rat, protiv kralja

nepoznatog imena , i vodili ga tri uzastopne godine, i bili su opisivani da

behu : "ljudi sa telima pustinjskih ptica , ljudska bića sa licima nalik gavranu

koje stvoriše bogovi , i u zemlji gde im bogovi stvoriše boravišta.. u nutrini

zemlje ,oni su rasli i postajali veliki , i uvećali se u broju , Sedmorica

kraljeva , braća iz iste porodice , 6 hiljada u broju beše njihov narod ."

Ovi ljudi imaše tela ptica i na njih se gledalo kao na demone . Javljali su se

samo onda kada bi se olujni oblak nadvio nad pustinjom, i pobio one koje bi

oni zarobili , pre no što bi se oni vratili u svoje nedođije da tamo proborave

još jednu celu godinu .

Imamo svaki razlog da predpostavimo da ovi strašni demoni nisu bili

bestelesna bića, nego da su upravo bili od krvi i mesa , i da su se ukrašavali

ogrtačima sa perjem i ukrasima kao ptičje prikaze .

Ali ko su bili ti ljudski demoni i kakav je bio njihov uticaj na razvoj

Mesopotamske civilizacije ?

NEODREĐENE SILE

Sumerci behu jedinstven narod po jeziku i kulturi. Niko ne zna njihovo

pravo poreklo ili odakle su mogli dobiti prvo seme svoje nauke koja im je

pomogla da osnuju prve gradove države u 4. milenijumu pre nove ere . Ipak,

Sumerci su sami bili vrlo eksplicitni , u tekstovima na temu svog porekla .

Njihovo predanje kaže da su celu svoju kulturu nasledili od Anandži ,

bogova Anua, koji su došli iz domovine Ananskih predaka u planinama. Još

ističući ovo, koristili su u pismu drevnih tekstova ideogram planine da bi

označili pojam "domovine=zemlje" , odn. Sumera, i gradili su zigurate (nalik

{atorima prim.prev.) sa krovom od po sedam vrhova u čast bogova

osnivača.

Da li je onda moguće predpostaviti da je kultura Posmatrača, poreklom iz

Kurdistana, bila ta koja je osigurala uspon i rast zapadne civilizacije.

Arheolozi kažu da nema problema da se prihvati Kurdistan kao kolevka

civilizacija Bliskog istoka . Ubrzo posle povlačenja poslednjeg Ledenog

Doba oko 85oo. godine pre nove ere , u ovoj oblasti se javljaju najraniji

primeri poljoprivrede , pripitomljavanja životinja , pečene i oslikavane

grnčarije , metalurgije i oružja i alatki od ebanovine. Da stvar bude još

čudnija , od 5750 god.pre nove ere na ovamo, tokom sledećih par stotina

godina, trgovina grubom i obrađenom ebanovinom u Kurdistanu izgleda

potiče iz istog izvorišta oko ugašenog vulkana Nemrut Dag , jugoistočno od

obala jezera Van, upravo iz oblasti u kojoj leže po predanju obe mitske

zemlje Eden i Dilmun ,

Kurdistan je nesumljivo i tačka porekla tzv.Neolitske eksplozije koja je

počela u 9.milenijumu pre nove ere, i potom se nastavila. Zaista ,zbog

načina života, te Kurdistanske zajednice najstarije forme prvobitne trampe

su uopšte i zaživele. Ovaj primitivni metod prvobitne razmene je potom

doveo do pojave prvog pisma, u formi sistema idograma u Msopotamskoj

ravnici , negde u 4 milenijum pre nove ere . Tako je razumljivo da je uspon

civilizacije počeo prvo u Plodnom polumesecu otprilike u isto vreme . Otuda

se svakako brzo proširio na mnoge druge regije starog Sveta. U svetlu ovih

podataka , čini se da je naglo presečena i zamrla evolucija Srednjeg Istoka,

dela pojedinih učenijih neolitskih zajednica koje su se razvijale na

planinama i padinama Kurdistana , a kojima se ustvari može zahvaliti za

rast civilizovanog društva . Ali šta je dovelo do te tzv.neolitske eksplozije

stanovništva i zašto je ona uopšte i otpočela u tako udaljenom planinskom

kraju. Nešto tu očevidno fali , jer kako primećuje Mehrdad R.Izadi poznati

naučnik specijalista za Kurdsku kulturnu istoriju :

Stanovnici ovih krajeva su prošli kroz neobjašnjivu fazu ubrzane tehnološke

evolucije koju su pokrenule za sad nepoznate sile . Oni su prilično brzo

povukli u razvoj i susedne zajednice, od kojih su većinu činile tehnološki

najrazvijenije zajednice u tadašnjem svetu, i koje su se potom otisnule u

društvenu transformaciju, iz malobrojnih lovačko-skupljačkih zajednica, u

vrlo mnogoljudne grupe koje proizvode hranu.

Šta su mogle da budu te nepoznate sile ? Da nisu to možda bili Posmatrači,

koji su po predanju unapredili ljudsku zajednicu naučivši je zabranjenim

veštinama , i naukama sa nebesa . Ako je to bio slučaj , da nismo prevideli

neki već iskopani arehološki ili speleološki artefakt koji bi mogao da potvrdi

ovakvu hipotezu.

Osvrnuvši se na sve arheološke izveštaje i radove, koji se tiču iskopavanja

lokaliteta u Kurdistanu ,dugo i uporno sam proučavao grau i otkrića su me

zaprepastila . Napr. još 1950. Ralf i Roza Solecki poznati par antropologa su

otkopavali različite slojeve u ogromnoj pećini koja se nadvija nad rekom

Veliki Zab na lokalitu poznatom pod imenom Zawi Chemi Šanidar , kada su

otkrili nešto vrlo značajno za našu temu. Otkrili su veli broj kozjih gava koje

su zatekli poređane uzduž kostiju koje su pripadale krilima nekih orlušina -

verovatno lešinara.Sva ta krila su bila iščupana iz tela ptica ,a mnoge su još

bile i pomične u zglobovima u trenutku kada su nađene . C14 metoda je

starost organske materije ovih uzoraka odredila na 10870 godina (+-300

god.greške ) odnosno u vreme 8870 godine pre nove ere . Krila su potom

identifikovana da potiču od 4 Giptaeusa barbatusa ( bradatog lešinara) ,

zatim jedan par od Gip fulvusa (lešinara grifona ) i 7 pari od Haliaetus

albicilia-e ( belorepog morskog orla) , kao i jedan par od Otis tarda ( velikog

lešinara) od kojih još samo ovaj poslenji još obitava u regiji gde su kosti

pronađene . Bilo je tu još i kostiju manjih orlova neodređene vrste . Svi,

osim velikog lešinara ,su grabljivice dok se jedino lešinari hrane lešinama.

Otkriće ovih 7 pari krila postavlja očigledan problem za bračni par

antropologa Solecki . Zašto su samo određene vrste ptica bile izabrane i

kakvu su tačno igrale ulogu ove ogromne grabljivice u zamislima onih koji

su ih tako poređali u pećini Šanidar?

ŠAMANSKE PTICE

Jedan važan rad Roze Solenicki pod nazivom "Ptice grabljivice u Zawi

Chemi Šanidaru", objavljen u žurnalu u leto 1977.-te, podvlači upravo

značaj otkrića kozjih lobanja i krila ptica grabljivica . Ona nagoveštava da su

krila skoro sasvim sigurno korišćena kao deo neke vrste ritualnog kostima

koji je nošen ili kao lična odeća ili u ceremonijalne svrhe. Ona je povezala

ovo otkriće sa lešinarskim šamanizmom iz "atal H'y'k"-a, protoneolitskoj

zajednici iz Centralne Anadolije, u Turskoj, koja je dostigla svoj zenit

razvoja punih 2000 god.pre nego što su ova krila bila položena u pećinu

lokaliteta 1000 km dalje, u Šanidaru. Roza Solecki je priznala ogroman

značaj ovom otkriću zbog verifikacije prisustva jednog važnog religioznog

kulta u Zawi Chemi Šanidaru, zbog čega svoj članak završava rečima :

“Zawi chemi narod mora da je smatrao da su ove velike grabljivice obdarene

posebnim moćima tako da životinjske kosti koje smo našli ,sigurno ,

predstavljaju deo posebne ritualne obrazine . Sigurno ovi ostaci predstavljaju

združeni napor velikog broja ljudi da samo i ulovi ove ptice i koze... (čak

štaviše ) da sačuvaju netaknuta krila , da bi im mogli počupati perje ili su

krila sama bila korišćena kao deo ritualne odežde . Jedan od zidnih crteža iz

"atal H'y'k " spomenika oslikava upravo tu ritualnu scenu ; odn. naslikan je

čovek odeven u kožu lešinara."

Ovde je izvanredno potvrđeno prisustvo lešinarskog šamanizma u visovima

Kurdistana , 8870. godine pre nove ere. I još , sve se to dešava tek na 220

km jugoistočno od lokacije Edena i Dilmuna, na jezeru Van , po predanju u

vreme kada su narodi Kurdistana prelazili iz primitivne lovačko-skupjačke u

nasljeničku protoneolitsku zajednicu. Da li ove kozje lobanje i ptičja krila

predstavljaju vezu sa tim nepoznatim silama koje stoje iza neolitske

eksplozije naroda u ovom kraju . Setite se, već smo utvrdili da su Posmatrači

nosili ogrtač od perja , najverovatnije perja lešinara ili gavrana. Držim sve

mogućnosti otvorenim. Šta li se moglo tad dešavati u toj pećini , koja se

nadvijana rekom veliki Zab, koju smo već naveli kao jednu od rajskih reka ?

Da nije ta Pećina bila posećena od strane Posmatrača , ljudskih anđela u

9.milenijumu pre nove ere?

Prisustvo krila grabljivica ima potpuno smisla u tom slučaju, ali šta su kozje

glave? Gde se one uklapaju u tu sliku?

AZAZELOV JARAC

Petoknjižje beleži kako je, svake godine , na dan pokajanja bila puštana koza

u divljinu ,za "Azazela" , koja je na svojim leđima nosila sve grehove

Jevrejskog naroda. Osim tog , Azazel , jedan od dvojice vođa palih anđela je

onaj koji je, po predanju, otac rase demona, koji su se nazivali Seirimi ili

koze. Nekoliko se puta pominju u Bibliji, i bili su obožavani među nekim

jevrejskim narodima. Čak postoje indikacije da su se žene sparivale sa tim

kozjim demonima, jer kako kaže KNJIGA LEVITICUSA " i neće više činiti

žrtve za jarce (seirime) sa kojima su se kurvale" što je možda daleki eho

doba u kojima su Posmatrači uzeli sebi smrtne žene . Ova jasna veza između

Posmatrača i jaraca je tako jaka , da je navela jevrejskog naučnika J.T.Milka

da zaključi da Azazel očigledno nije bio tek jarac već div koji je

kombinovao osobine izgleda jarca i čoveka- kozji šaman.

Tako se čini da nisu samo Posmatrači ljudi ptice , lešinarski šamani

upražnjavali svetovne običaje nego i kozji šamani. Bizarno je povezati

Azazela i jarca sa korenom simbola za đavola , kao i razlog zašto je danas u

svetu toliko neomiljen simbol izvrnute zvezde.

ANĐEO PAUN

Kurdski naučnik Mehrdad Izadi, takođe smatra ostatke ptica grabljivica u

pećini Šanidar dokazom prisustva šamanističke kulture na koju je sećanje

živo uticalo u razvoju predanja o anđelima. Kurdistan je domovina 3 sveta

kulta obožavanja anđela ,od koji je najpoznatiji i najzagonetniji kult Yezidis

u iračkom Kurdistanu. Oni veruju u vrhovno biće Melek Tausa ,anđela

pauna , koji se javlja u formi čudne ptičje, ikone poznate pod nazivom

sandžak. Ove statue koje su postavljene na metalnim stubovima , nalikuju

svećnjacima, i obično se prave od bakra ili mesinga . Još čudnije je to što su

najstariji poznati sandžaci očigledno naalik nečem drugom, radije nego

paunu , pošto prikazuju, umesto paunovog , debelo poprsje i glavu nalik

kukastom nosu . Izadi predpostavlja da su idoli sandžaka verovatno

predstave grabljivica nalik onima koje su obožavali šamani Šanidara,

drugiom rečima lešinara ,orla ili kondora.

NAROD DŽARMO

Sve su ovo dobre vesti, jer tako je podržana zamisao da je neka napredna

kultura mogla da postoji u planinama Kurdistana u trenutku izbijanja

Neolitske Revolucije . Pre su ovi šamani sa lešinarskim obrazinama mogli

preneti to superiorno znanje zemljoradničkim zajednicama koje su bile u fazi

postepenog razvoja Mesopotamskoj niziji nego što može da bude istinit mit

da su Posmatrači preneli nebesko znanje ljudskoj smrtnoj vrsti. Tu ipak, ne

postoji bilo kakav opis tih šamana osim ovog opisa njihovih ceremonijalnih

odora. Da li su oni ma i malo ličili na te visoke belopute osobe sa bleštavim

likovima , nalik zmijskim , koje pominje Enohijanska književnost i svici sa

Mrtvog Mora. Da li takođe možda postoji arheološki dokaz ranijeg

postojanja neke rase čije bi ovo mogle biti distinktivne karakteristike?

Uistinu postoji tako nešto , jer u mestu koje se naziva D`armo koje je

locirano iznad reke manji Zab u iračkom Kurdstanu , arheolozi su otkrili

dokaze postojanja napredne protoneolitkse zajednice koja je cvetala oko

6750 god.pre nove ere i trajala otprilike 2000 godina ; uistinu najstariji

poznati primeri primitivne metalurgije su nađenu tu u D`armu. Još

interesantnije je otkriće , da je ovaj narod proizvodio male skuplture osoba

u slabo pečenoj ilovači . Doslovno, na hiljade ovakvih figurina je iskopano,

počev od najstarijih iskopanih slojeva lokaliteta pa naviše. Većina njih je

oslikavala životinje i ptice . Neke su predstavljale tipično ljudske glave ,

dok su druge pokazivale ženske figure , verovatno predstavu Boginje Majke

.

Skoro da izgleda da je narod Džarmo uživao da vaja likove svega što ih

okružuje skoro u istoj meri kao žto mi uživamo u fotografisanju danas . Ipak

ako je to bio slučaj , onda kako objasniti prisustvo nekoliko antropomorfnih

glava sa izduženim crtama , uzanim očnim prorezima , očigledno nalik

očima guštera, ili, bolje reći , likovima koji su nalik zmijskim . Oni su

doslovno neljudski po izgledu i više podsećaju na neke strance sa očima

nalik očima insekta nego na apstrahovane ljudske likove.

Kada pogledate ove figure glava nađene kod naroda Džarmoa, prođe vas

jeza, jer oni bolje urađeni primerci upadljivo liče na opis Posmatrča u

Enohijanskoj literaturi, i u svicima sa Mrtvog Mora. Da li je onda moguće

da je neolitski narod Džarmo oslikao delimično apstraktni zmijski lik

visokih stranaca u perjanim kaputima koji su im nepozvani dolazili u posetu

. Da li su ti stranci doneli ovim zajednicama kao što je narod Džarmo znanje

metalurgije kao i osnove poljoprivrede.

O tome možemo samo da spekulišemo ali treba istaći da su oruža od

ebanovine koje su nađena na lokalitetu Džarmo bila napravljena od grube

ebanovine done+šene iz podno`ja Nemrut Daga na Jezeru Van. Da li su

Posmatrači trgovali ebanovinom.? Da li su ova finalizovana oružja mogla

biti znak njihovog prisustva i kod drugih sličnih zajednica tog doba diljem

Kurdistana.

Do 5500.godine pre nove ere , stanovnici padina Kurdistana su počeli da

silaze u velikim skupinama u dolinu Mesopotamije . To je bilo otprilike u

vreme bio osnovan Eridu ( u Bibliji poznat pod imenom Ereh) , Prvi grad

doline plodnog polumeseca sa sopstvenim kompleksom hramova koji su

uključivali i podzemni obredni bazen.

Otprilike oko 5000. godine pre nove ere , sa severa su se u dolinu spustili u

Mesopotamiju predstavnici nove kulture koja se danas nazivaju Ubaidima

(po Tel al'Ubaidu padini planine gde je njihovo postojanje prvi put otkriveno

za vreme iskopavanja poznatog arheologa bliskog istoka Ser Leonarda

Vulija 1922.godine) . Oni su sobom doneli jedinstveni umetnilki stil i

posmrtne običaje uključujući običaj da se vrlo čudne antropomorfne figurine

sahranjuju u grob sa preminulim . Statue su bile ili muške ili ženske(mada

uglavnom ženske ) , aktovi vitkog anatomski precizno urađenog tela, širokih

ramena i čudnih reptilskih glava koje naučnici često opisuju da su nalik

gušterima po izgledu. Lica su im bila spljoštena nalik njuški sa širokim

očnim prorezima obično eliptičnih diskova ,umesto oka , koji kao da su bili

nalepljeni na lice , kao da su veđe , opšteg naziva “oči nalik šoljicama za

kafu “i sa debelim tamnim peruškama od bitumena na glavi koje treba da

predstave perčin ili podignutu kosu (slični perčini od gline se nalaze kao

ukras nekih glava nađenih na lokalitetu Džarmo ). Sve figurine imaju

izrezbarene ili ženske pubične dlačice ili muške genitalije.

Svaka figurina Ubaida je u drugoj pozi . Ali daleko najčudnija od njih je

gola ženska figurina koja drži dete na grudima privijeno na levu dojku. Leva

ruka deteta je položena na majčinu sisu, i nema sumnje da je dete prikazano

kako sisa. To je vrlo dirljiva prikaza, mada ima zastrašujuće crte lica - dete

ima duge uzane proreze mesto očiju i glavu reptila. Ovo je vrlo važno, jer

pokazuje da je po zamisli vajara to dete rođeno od izvajane žene, ali sa ovim

reptilskim crtama. Drugim rečima gušterolike glave figurina nisu maske niti

simbolične animalističke forme već apstraktne slike stvarne rase koja je po

verovanju naroda Ubaida imala takve reptilske osobine. Ranije su te

gušterolike figurine identifikovane od strane naučnika kao predstave Majke

Boginje - što je potpuno pogrešna predspostavka, pošto su neke od njih

očigledno muškog pola - dok teoretičari prisustva drevnih astronauta kao što

je Erih Fon Deniken vide u njima identitet i izgled drevnih vanzemaljskih

entiteta, po mom mišljenju oba objašnjenja pokušavaju da smeste ove

figurine u popularne okvire koji nisu dovoljni da objasne njihovo puno

značenje . Osim toga , pošto je većina artefakata nađena u grobnicama gde

su ćesto predstavljale praktično jedini značajan predmet , Ser Leonard Vuli

je zaključio da one predstavljaju htonska božanstva odn. da su u pitanju

podzemna božanstva , nekako povezana sa obredom sahranjivanja.

Pored ovog , malo je verovatno da one predstavljaju gušterolike osobe pošto

gušteri nemaju skoro nikakvu ulogu u bliskoistočnoj mitologiji.

Mnogo je verovatnije da ove glave predstavlju zmije koje su i drugde

povezane sa Sumerskim božanstvima podzemnog sveta kao što su

Ningiszida, Godpodari Svetog Drveta.

Pošto glave Ubaidskih figurina izgledaju po stilu da su mnogo starije od

onih nađenih na lokalitetu Džarmo, u Kurdskim planinama , da li su one

vrlo apstraktne predstave zmijolikih Posmatrača?

To što su ove figurine nalažene poglavito na grobljima ukazuje na to su bile

povezane na neki način sa nekim praznovernim obredom koji se upražnjavao

prilikom sahrana. Šta su Ubaidi pokušavali da postignu stavljajući ove čudne

figurine pored preminulih sunarodnika ? Da li su pokušavali da obezbede

siguran prelaz duše u drugi svet ili su pokušavali da zaštite telo nakon

ukopa?

U kasnijim Vavilonskim predanjima pominjan je istiniti strah naroda da oni

mrtvi koji ne budu pokopani na ispravan način, gube duše , koje bivaju

iščupane i odnešene u podzemni svet, da postanu krvopije Edimu . Da li su

se toga Ubaidi plašili - da će im se pokojnici povampiriti ako se zmijolike

figurine Posmatrača ne budu umilostivljeni na ispravan na~in ? Da li je to

uključivalo verovanje da figurine treba da imaju njihov izvajani izgled

poreklom iz iskrivljenog sećanja Ubaida na palu rasu?

PODZEMNI SVET

Mada nema tragova bilo kakvog podzemnog carstva u Mesopotamiji danas ,

jako stare htonske citadele postoje na bliskom istoku. Npr. pod visoravni

Kapadokije u istočnoj Turskoj postoje ni manje ni više nego 36 podzemnih

gradova od kojih je najpoznatiji onaj iz Derinkaja koji je po procenama imao

čak 20.000 stanovnika . Ovi gradovi u meri u kojoj su istraženi do danas

poniru u dubinu zemlje čak do 450 m. Oni imaju ulice , kompleksne

sisteme tunela , žive podzemne kvartove i komunalne dvorane i prostore .

Svaki je odvojen pečatom od spoljnjeg sveta koji je predstavljao kameni

točak koji se kotrljao na svoje mesto u cirkularni dovratak , dok je po

zapečaćivanju izlaza spolja ostajao vidljiv jedino trag u vidu uspravno

postavljenih megalitnih kamenova koji su označavali pozicije dubokih

bunara, koji su imali i dupli ventilacioni otvor , koji se uzdiže čak na

nekoliko nivoa.

Niko ne zna ko je izgradio ovaj podzemni svet . Star je barem 4000 godina

mada vrlo izazovni dokazi svedoče da je bio sagrađen čak 9000. godine pre

nove ere, kada je prvi talas nadolazećeg poslednjeg Ledenog Doba pretio da

pretvori uslove življenja na Bliskom Istoku u arktičke . Istovremeno se

vatrena kiša izlila iz aktiviranih vulkana, i kada se Ledeno Doba konačno

povuklo, prvo je izazvalo poplave ravne Biblijskom Potopu, izazivajući

razaranja i užas i u oblastima male nadmorske visine . Čak štaviše, Persijski

mitski zapisi beleže da su preci iranske rase pobegli od snegova duge zime i

leda tako što su zidali stanište VAR , gde ova reč označava podzemni grad (

začudo , reč ark(=kod nas prevedena rečju barka) označava na

staropersijskom jeziku "grad" a ne barku.

Sećanje na takve podzemna staništa može takođe da bude osnov za judeo-

hrišćansko verovanje u Gehenu ili Pakao - pakleno carstvo u koje su bačeni

pali anđeli, kao kaznu za svoje mešanje u stvari ljudske vrste.

KAPADOKIJSKI MESEČEV PEJZAŽ

U istom opštem komšiluku , gde su sagrađeni Kapadokijski podzemni

gradovi može se videti doslovno mesečev pejzaž koji čine na hiljade

ogromnih stenovitih konusa , koje je u taj oblik izdubio snažan vetar tokom

hiljada godina . Lokalna predanja ih zovu “Pri bakalari “=“vatreni dimnjaci“

=”Perija” - prekrasni pali anđeli ,rođeni od oca Iblisa, arapsko-persijskog

Satane. Ovi “vatreni dimnjaci” kako ih nepravilno prevode na engleski jezik

danas pohode džini spektralni rođaci anđela koji su nekad obitavali na

nebesima pre pada.

Mnogi od ovih vatrenih dimnjaka su bili naseljeni u rano hrišćansko doba i

čak je u veliki broj isklesan u pećinske ili trogloditne crkve počev od 6 veka

nove ere do danas. Najstarija od vrkava sadrži mnoge fascinantne slike sa

tematikom izvan opšte prihvaćene crkvene ikonografije ranohrišćanskih

crkava . Te slike uključuju geometrijske crteže koji se stalno ponavljaju i

ponegde stilizovanog čoveka pticu što može vrlo lako da odslikava stil

umetnosti koji se javlja u hramovi šamana u obrazini lešinara iz Atal H'y"k-

a. Velika bliskost lokaliteta Atal H'y'k-a ne može da bude prenebegnuta

činjenica. Podsetimo se takođe priče o Ištarinom silasku podzemni svet, gde

je boginja srela bića nalik pticama prekrivenim perjem koji su poticali iz

dana kada su Drevni vladali zemljom .

Da li je moguće da su stanovnici podzemnih gradova bili ustvari preteče

onih koji su izgradili podzemnu citadelu u Atal H'y'k-u?Da li su oni mogli

biti povezani sa šamanističkom kulturom Posmatrača iz Kurdskih gorja koja

leže dosta deleko od Kapadokije?

DECA DŽINA

Ako je tako onda odakle su potekle takve čudne šamanističke kulture ? Da li

su se one pukim slučajem razvile u Turskoj i Kurdistanu , ubrzo posle

povlačenja poslednjeg ledenog doba ili su njihovi prvobitni preci migrirali u

ove krajeve iz neke nepoznate pradomovine . Kultovi obožavanja anđela u

Kurdistanu vide sebe jedino kao potomke praoca Noja , spasioca

čovečanstva čija se porodica direktno naselila u njihovoj zemlji

odn.Kurdistanu. Nasupriot ovome , kurdski Jevreji su očuvali vrlo čudnu

priču koja se tiče ,porekla njihovih nejevrejskih suseda koje nazivaju

"decom džina" . Oni kažu da je, nedkad davno , Kralj Solomon naredio da

500 džina pronađe za njega 500 najlepših devica na svetu. Oni nisu smeli da

se , po njegovoj zapovesti, vrate sve dok i poslednja od 500 devica ne bude

oteta. Džini su se upitili da izvrše ovaj ogromni poduhvat otišavši čak u

Evropu da traže devojke .

Na posletku , kada su skupili tačan broj devica , džini su trebali da se vrate u

Jerusalim, ali su tada saznali da je kralj Solomon umro. U dilemi šta da

urade , odlučili su se za sledeće rešenje. Odustali od toga da devojke vrate

njihovim pravim domovima u Evropi jer im " se one vrlo umiliše pa su ih

uzeli sebi za žene." I sa njima izrodiše mnogu prelepu decu, i ta deca

izrodiše još dece. I TAKO JE NASTAO NAROD KURDA ."

U drugoj verziji iste priče 100 je džina odaslao Solomon da traže 100

najlepših devojaka sveta za njegov lični harem. Kad oni skupiše taj broj on

je umro , pa su oni odlučili da se nasele usred najnepristupačnijih planina

Kurdistana. Njihov porod je osnovao Kurdsku rasu koja na očeve liči

svojom neuhvatljivošću , a lepotom na majke . Ma kako besmislene da su

ove legende na prvi pogled , one pokušavaju da objasne neobjašljivo strane

crte lica izvesnih Kurdskih zajednica i ukazuju na to da je njihovo poreklo

vremenski određeno u vladavinu biblijskog Kralja Solomona, a geografski u

današnji Izrael.

PLANINE MADAI

Mandajani iz Donjeg Iraka su čak mnogo određeniji o poreklu svoje rase .

mada njihovi direktni preci po njima potiču iz mitske planine Madaj u

Iranskom Kurdistanu , pre će biti da su njihovi preci očigledno poreklom iz

Egipta. Čak iako se ovo čini pukom fantazijom , Mandajana istina je da

njihov jezik ima veliki broj reči koje su očigledno staroegipatske

etimologije. I što je još važnije oni veruju da posle smrti duše odlaze na

Sever (tj.u pravcu planina Kurdistana) , gde ulaze u mitsko kraljevstvo

Matarathu mesto gde im se sudi. Ovde se može pronaći mudrost “netera” ,

kule osmatračnice . Zajednički pojam “netera” moŽe da se koristi u

bliskoistočnim jezicima kao imenica u značenju POSMATRAČA što je

upravo ime prvih anđela u enohijanskoj književnosti i u svicima sa Mrtvog

Mora ,dok, istovremeno egipatski jezik ,koristi istu reč” neter” da imenuje

polubožanska bića koja su živela u Zlatnom dobu koje Egipćani zovu Zep

tepi = Prvo doba. Da li je moguće da su Posmatrači iz Kurdistana potomci

egipatskih bogova – “netera”?

PRVI ZEMLJORADNICI

Mada je neolitska eksplozija broja stanovništva otpočela sasvim izvesno u

planinama Kurdistana otkprilike oko 8500, godine pre nove ere, tu nije

nastala i prva poljoprivreda , niti pripitomljavanje životinja , umeće izrade

preciznog oružja , kao ni organizovana društvena zajednica. Ima jakih

dokaza u prilog tome da je sve ovo bilo prisutno na raznim lokalitetima

pronađenim duž toka Nila u južnom Egiptu i u Severnom Sudanu , čak

12.500 godina pre nove ere. Ove razvijene ljudske zajednice su nastavile

svoj postepeni razvoj sve do 10.500. godine pre nove ere, kada je iznenada

zamrlo i stočarstvo i poljoprivreda, bez nekakvog očiglednog razloga.

Naučnici ovo potpuno zamiranje sofisticiranog poljoprivrednog života

naroda Nila objašnjavaju jakim poplavana Nila koje su se tada desile .

Mada po mom mišljenju još nešto stoji iza ove nagle dekadencije zajednica.

Čini mi se čak, da su oni koji su nilske narode poučavali osnovama

poljoprivrednog života iznenada napustili istorijsku scenu, ostavljajući

poslušan narod da se polako vrati primitivnom lovačko-sakupljačkom načinu

života koji je vremenski više odgovarao tom periodu.

Zato je interesantno istaći da posle njenog prividnog nestanka iz Egipta ,oko

10.500 .godine pre nove ere , poljoprivreda se ne javlja ponovo sve do

ponovnog procvata u Kurdistanu punih 1500. godina kasnije. Da li je otuda

moguće da su učitelji Nilskih naroda napustili Egipat i otišli u Kurdistan

otprilike u periodu izme|u 10.500. i 9.000.godine pre nove ere ? Ko su u

stvari bili ovi hipotetični poljoprivrednici i šta ih je nateralo da napuste

kultivisane stepe paleolitskog Egipta i da odu za novim pašnjacima. Još

važnije je pitanje da li su oni bili preci Posmatrača , ljudski Anđeli iz

enohijanske prvobitne književnosti i predanja iz svitaka sa Mrtvog Mora.

PONOVNO DATIRANJE SFINGE

Čvrsti dokazi nađeni u Egiptu pokazuju da je Velika Sfinga bila isklesana

pre vremena faraona i da je mnogo starija od ranijeg verovanja koje njenu

gradnju smešta u doba Faraona. Kako se publikuju radovi na tu temu ovih

godina , geoloki profil ovog najstarijeg spomenika ukazuje na to da je ona

bila izvajana pre isušivanja bliskog istoka, u 4. milenijumu pre nove ere .

Snažni meterološki uticaji na telo Sfinge pokazuju po tragu , da potiču od

dejstva kiše i vode tokom hiljada godina, a ne peska i erozije kakao se

ranijea mislilo . Ovde je kiša poslednji put pala u tom obimu u periodu koji

klimatolozi označavaju kao Neolitski sub-pluvial koji se desio između 8.000

i 5.000 godine pre nove ere. To ukazuje na tu ili još i veću starost Sfinge.

Sfinga je očigledno lav , a glava joj je preklesana u lik faraona da predstavi

kralja koji nosi egipatski ukras za glavu NEMES. Orijentisana pravo ka

Istoku , ona gleda u tačku na horizontu gde se sunce rađa svake godine na

prolećnu i jesenju ravnodnevicu. Poslužila je kao vremenski markir koji

tačno u minut beleži povratak sunčevog orbisa na njegovom prolasku u 365-

dnevnom ciklusu. Takođe , ona poseduje i "manju" kazaljku sata pošto

pokazuje i malo pomeranje zvezdanog neba koje se okreće svake 26000.

godine ciklusa precesije. Vizulno efekat je vrlo malo pomeranje zemlje koje

bi se moglo uporediti sa efektom oscilacije temena deteta koje se obrće oko

svoje ose brzinom puža.

GRAĐEVINA IZ ERE LAVA

U astronomskom smislu ovaj fenomen precesije uslovljava povratno

okretanje 12 zodijačkih sazvežđa po liniji ekliptike - sunčeve putanje, i o u

direktnom poretku. Prosto rečeno , to znači , da se sunce rađa svakih 2160

godina u drugom sazvežđu , sve dok svih 12 zodijakih sazvežđa , ne završe

svoju astronomsku rotaciju. Da bi se očitala precesija u dugom vremenskom

periodu naši preci su označili u kom se sazvežđu Sunce rađa na prolećnu

ravnodnevicu i to je predstavljalo tačku nulte godine u kalendarima mnogih

bliskoistočnih naroda . Ako danas pogeldamo na istočni horizont upravo pre

zore 21.marta, videćemo sazvežđe Ribe na izlasku. Kada je Alksandar Veliki

osvojio Persjsko Carstvo 330 g.pre nove ere na izlasku je bilo sazvežđe

Ovna, a kada su građene Piramide iz Gize , 2500.godine pre nove ere na

prolećnu ravnodnevicu na izlasku je bilo sazvežđe Bika.

Da je Velika Sfinga je bila astronomski časovnik ravnodnevice i sagrađena

kada i susedne Piramide u Faraonsko vreme, logičnije bi bilo da je bila

sagrađena u obliku Bika a ne Lava. Njen oblika lava ukazuje na vezu sa

zvezdom i sazvežđem lava označavajuči Eru Lava period između 10.970. i

8.810 godine pre nove ere. U to vreme pada i doba gradnje Velike sfinge.

Ovo nije nova ideja, po mojim saznanjima prvi ju je istakao britanski astro-

mitolog Džerald Masej 1907.U izuzetnom delu " Drevni Egipat- Svetlo

Sveta" on hrabro tvrdi da možemo datirati Sfingu kao spomenik koji je

redak među ovim(egipatskim) velikim graditeljima i misliocima m koji su

živeli toliko izvan svojih života i vremena, pre nekih 13 hiljada godina

odnosno u astronomskoj eri Lava -. Noviji astro-mitološki dokazi koje

prezentuju Grejem Henkok i Robert Bouval u njihovoj knjizi iz 1996 god.

"ČUVAR POSTANJA " uverljivo demonstriraju da je Velika Sfinga , kao i

plato Gize u celini morao da datira još iz 10.500 .god.pre nove ere. što je

upravo okvir iznenadnog gašenja proto-poljopriovredne kulture zajednica

duž reke Nila.

Od kad znamo da su veliki kameni blokovi uklonjeni oko utonulog postolja

oko lavovskog spomenika i da su iskoršćeni u svojevremeno za gradnju

Sfinginog i hramova iz Doline i oni moraju datirati iz istog vremenskog

perioda ljudske istorije . Sve to ukazuje na prisustvo jedne napredne kulture

10.500 godine pre nove ere koja je bila naklonjena i vešta poljoprivredi,

inžinjeringu , građevinarstvu , kao i astro-mitologiji i geo-mitovima koji su

uključivali duboko poznavanje zemljinog 26000 godišnjeg precesionog

ciklusa.

Ko su bili ti ljudi? Da li graditelji Velike Sfinge stvarno bili visoki ,

zmijoliki preci Posmatrači iz Kurdistana? Foklor, predanje i tragovi širenja

poljoprivrede Starog veka izgleda podržavaju to gledište. Ipak ako je to

slučaj šta im se to desilo pa su morali da migriraju iz egipatskih naroda stare

kulture u gore Kurdistana?

GLOBALNO UNIŠTENJE

Kako je već dokazano u drugim radovima (Hapgooda, 1958&1970, Hankoka

,1995, Flem-Athe 1995) dovoljno je potvrda da je poslednje Ledeno Doba

nastupilo između 11. i 10.milenijuma pre nove ere. kada je svet potresao niz

ozbiljnih klimatskih promena i geoloških nedaća. Vulkani su se probudili u

erupcijama, zemljotresi potresali zemljinu koru , poplave se izlile preko

ravnica i dugi perio tame je blokirao probijanje sunčevih zraka do površine

zemlje . Ovo je uzročilo uzništenje bezbrojnih miliona životinja i istrebljenje

desetaka žvotinjskih vrsta.

Predanje o kataklizmi se javlja svuda po svetu kao beleška sećanja na ove

događaje i vrlo je često detaljna i slikovita.

Egipćani su opisali stariju kulturu koja je cvetala upravo pred ovim strašnim

događajima . Izvesno je poznato da su klimatske promene u ovoj epohi

uzročile Viroku poplavu Nila , što je po naučnicima razlog kojim je

objašnjen prestanak proto-poljoprivrede.

OTAC UŽASA

Verovatno je da je ovo strašno vreme donelo raspad i cepanje Egipatskih

kultura , pa otuda i zamiranje poljoprivrede kod različitih zajednica sa Nila.

Ovo podržava i živo svedočenje o vatri i poplavi u samom Egiptu.

Npr.preživeli Koptsko-arapski tekstovi govore o tome da je zemja bila

uništena i poplavama i velikom vatrom koja je došla iz sazvežđa lava- što je

referenca po svemu side|i na astronomski bolid koji je doleteo iz ovog

sazvežđa ali je takođe odrednica i za vremenski period u kome se ovaj

događaj odigrao.- drugim rečima za Eru Lava.

Više nam govori mit o Sekmet , lavoglavom božanstvu egipatskog Panteona

: pošto je ljudska vrsta napustila nauk Boga Ra koga nazvahu prestarim ,

strašna boginja je odrešila sveproždiruću vatru. Sveopšte uništenje koje je

ona uzročila uslovilo bi istrebljenje ljudi da nije bilo Raove božanske lične

intervencije. On posla opojno pivo koji pokri zemlju . Kako je Sekmet

popila ovo pivo ona pade opijena i zaspa .

Ako predspostavimo da je Sekmetina strašna vatra na neki način predstava

svih užasa koju opustošili Egipat, da li je onda otrovno pivo koje pokrilo

zemlju sećanje na potonju poplavu kojam je takođe potom pokrila zemlju?

Ako je tako, da nije Sekmet prosto aluzija na eru Lava ? To ukazuje na to da

era lava simbolizuje doba haosa i destrukcije koji su se odigrali pri kraju

poslednjeg Ledenog Doba , to je možda uzrok zašto Arapi pominju Veliku

Sfingu kao "Oca Užasa".

U priči o Sekmet preživeli ljudi su pokušali da pobegnu boginjinoj

uništavajućoj vatri tako što su se penjali u planine ili se krili po rupama kao

zmije ili crvi.

Sličnu zaštitu od kataklizme koja je divljala tokom Ere lava nalazimo u

mitologijama svih svetskih naroda dok prisustvo takvih priča u Egipatskim

legendama ukazuju na razmeđu između Starije kulture i njenog ponovnog

uspostavljanja u drugiom oblastima. Da li ovo može da uključi i Kapadokiju,

gde su se podzemni gradovi zidali oko 9000. godine pre nove ere, i planine

Kurdistana gde su Posmatrači mogli da ubrzaju početak neolitske revolucije

čak 8500 godine pre nove ere.

Datum očigledne dijaspore Starije kulture prema kraju poslednjeg ledenog

doba može da se uistinu donekle i tačno odredi. Npr.Koptsko-arapski tekst iz

9.veka poznatiji pod imenom “Abu Hormeis “beleži da je sveštenik

astronom iz Egipta , shvativši da se približava uništenje ustvrdio da " propast

ima da se desi kada Srce lava uđe u prvu minutu glave Raka" . Srce lava je

ime zvezde Regulus dato u antičkim vremenima, kraljevske zvezde sazvežđa

Lava , koja leži tašno na ekliptici , zamišljenoj liniji po kojoj sunce

napreduje svojim putem po nebu tokom dana . Pošto je Rak sazvežđe koje

na horizontu izlazi posle Lava, čiji hod samo u precesionom ciklusu ide

unazad tada je izgleda potvrđeno starim tekstom, da je staro predanje tačno i

da je sačuvano , ne samo u sećanjima , nego i u hronikama neverovatnih

istorijskih događaja , ali je takođe i fiksiran i približni period događaja. Na

moj zahtev, elektroinženjer Rodjni Hejl je odredio tačni datum po

astronomskoj informaciji iz teksta “Abu Hormeis” , koristeći kompjuterski

program Skyglobe 3.5 . On je potvrdio da je poslednji put kada se

Kraljevska zvezda sazvežđa Lava rodila, i bila vidljiva na istoku

neposredno pre zore 21.marta, bila godina 9220. pre nove ere. Vreme kada

zvezda Regulus ili Srce lava više neće izlaziti sa suncem na istoku u proleće

ili vernal , ravnodnevnica to bi za sveštenike astronome Egipta , bio znak da

je Era Lava došla do kraja i da doba Raka treba da otpočne, ili da je došao

trenutak kada bi Era Raka ušla u prvu minutu svoje putanje po nebu. Ova

informacija dakle kaže da je to trenutak kada je Starija kultura napustila

Egipat išćekujući veliko uništenje koje će proći njihovom zemljom.

KOSMOKRATOR

Ako se sada vratimo Iranskom predanju nailazimo na različite

Zoroasterijanske tekstove uključujući i tekst Budahšin, koji pominje da

svetska istorija počinje 9000. godine pre nove ere, pre tradicionalno

prihvaćenog dana dolaska velikog proroka Zoroastera 588. godine pre nove

ere. Ova 2 datuma , daju 9588. godinu pre nove ere. To je bilo vreme, kaže

se u tekstu, kada su dvojna božanstva zoroasterijanizma Ahura Mazda i

Angra Mainju rođena iz vatre - vazduha i vode iz zemlje - što je kriptični

pokazatelj polave i požara tokom Ere Lava.

Dvojno božanstvo je osvojilo supremaciju i nad zemljom i nad nebom , u

bitci koju je zaustavljena tek kada je Zoroaster za svog života pobedio

sveštenike Magije , koji su obožavali daeve. Sve od tada , Sveti Duh Aahura

Mazda vlada kao vrhovni.

Da li ovo treba da znači da su preci prvih Iranskih bogova-kraljeva obitavali

negde oko 9585. godine pre nove ere, prvobitno u svojoj pradomovini -

poznatijoj pod imenom Ajrana Vaejah , Iranskom prostranstvu? Vek više ili

manje ovaj datum je značajno blizak vremenskom okviru u kojem se raspala

Starija egipatska kultura.

Od kada su Airjana Vaejah izjednačene sa Kurdskim gorama ovo predanje

može tako\e biti zabeleška o dolasku u ovaj region Drevnih otaca koji će

osnovati predpostavljenu kulturu Posmatrača .

Prema iranskoj mitologiji , dualističke snage Ahura Mazde i Angra Mainjua

su izrodile vrhovno biće pod imenom Zurvan koji simbolizuje beskrajno

vreme . U Rimskom kultu boga Mitre koji je proistekao iz iranskih izvornih

kultova koncept beskrajnog vrmena simbolizuje božanstvo sa glavom lava.

Statue koje predstavjaju lavovsku figuru, pokazuju 12 znakova zodijaka na

lavovim grudima, i zmiju kako mu se uvija po grivi. I mada je božanstvo

neodređeno u imenu (iako se povremeno povezuje sa Eonom , gnostičkim

bogom vremena) ,naučnici proučavaoci Mitraizma , opisuju ovo božanstvo

imenom Kosmokrator , odnosnom inteligencijom koja stoji iza fenomena

precesije.

Otkriće prvobitnog , Kosmokrator lavlje glave od kojeg počinje tradicija da

se početak ljudske istoprije smešta u 9588. godinu pre nove ere, u vreme Ere

Lava ,se ne može ignorisati. Da li je moguće da , iako je precesioni ciklus

poznat Drevnima iz Starije kulture Egipta , kasnije kulture koje nasleđuju

ovu tradiciju prestanju da razumeju suštinu mehanizma precesije npr. pa

tako, umesto da Lav ustupi mesto Raku (idući unazad nasuprot sadašnjem

kretanju zodijačkih znakova prim.prev.) , pa onda Blizancima i Biku ,

simbol Lava postaje jedan i jedini -Kosmokrator ili čuvar beskrajnog

vremena , na isti način kako je i Velika Sfinga postala precesioni sat na

platou Gize .

TRAGEDIJA PADA

Egipatska Starija Kultura će zauvek ostati nepoznata stranicama ljudske

istorije. Sećanje na njene direktne potomke , Posmatrače Kurdistana je

jalova pobeda istorije. Sećanje na njih kako na prelepe anđele koji su otpali

od milosti, ili kao na besmrtne bogove, i boginje ili požudne demone, koji

su iskvarili ljudsku vrstu, ne pogoduje očuvanju njihovih neverovatnih

postignuća iz oblasti astronomije , poljoprivrede , geo-mitova,

građevinarstva i organizacije uređenih društvenih zajednica. Skoro je

sigurno da su potomci Egipatske Starije kulture utrli put izrastanju

civilizacije Starog Sveta.

Ipak ti ljudi su učinili i nogo više , jer su izgleda svetu ostavili i važno

zaveštanje . Mogu se pratiti u astro-mitologiji platoa Gize kao i u

univerzalnim mitovima naroda sveta , kao i legendama koje se odnose na

globalnu kataklizmu i precesione podatke . Njihovi znakovi transcendiraju

sve jezičke prepreke i mogu se čitati svuda i od strane svakog. To je

jednostavna poruka koja se ponavlja opet i iznova, kao “SOS” ,“Mayday”

signal poziva u pomoć, i to zaveštanje izgleda nagoveštava da se ono što je

uništilo njihovu rasu može ponoviti . Zbog neznanih razloga , mi kao rasa

tonemo u zaborav bez traga, i bićemo izbrisani potpuno sa stranica istorije

osim , ako se ne probudimo iz kolektivne amnezije koju proživljavamo već

kako se čini poslednjih 11.000 godina i ako konačno prihvatimo činjenicu da

nismo prva ljudska rasa koja je živela na zemlji.

Slobodni mislioci , mistici i zalutali nau~nici pobunjenici nam ka`u da je

civilizacija mnogo starija nego {to bi popularna nauka `elela da nas navede

da mislimo u poslenjih sto i vi{e godina. ^esto ovakve knjige ponavljaju

stalno iste dokaze zinova i iznova - Priamide, Tiahuanako , Maje , Piri Reis,

Hapgood, Plato i Bagdadska baterijasu tek zvona koja zvone na uzbunu

stalno. Ipak niko osim vernika nikada nije ni uzeo da razmotri stavr ozbiljno.

Naro~ito pomeranje datuma gradnje Velike Sfinge- sada ve} ima previ{e

dokaza da bi se moglo negirati postojanje visoko razvijene kulture kraljem

poslednjeg ledenog Doba . Odakle su ovi ljudi do{li potpuna je nepoznanica

. Neki predpostavljau sa Atlantide, drugi ka`u sa zvezda , ali da budemo

iskreni- jednostavno niko stvarno ne zna istinu . Ono {to je mo`da va`nije od

toga je da pomeramo granicu saznanja korak po korak i da se dr`imo

osvedo~enih ~injenica , u nadi da }e slede}i put celi svet mo}i da podeli ova

velika otkri}a na{eg doba.