ПОЗОРИШНИ РЕЧНИК А АВАНГАРДА (фр. avant-garde - претходница) Испрва, термин који означава нове, експерименталне правце и покрете у уметности двадесетог века. Касније постаје појам који значи - сваки нови уметнички правац. АВАНСЦЕНА (фр. avant-scene) Термин ретко у употреби (чешће се користи у Хрватској и БиХ). В. просценијум. АГОН (грч. агон - борба, надметање, такмичење) Јавна позоришна надметања у старој Грчкој на којима су се такмичили аутори, хорези и глумци, и на којима су се додељивале награде. Агоном се назива и део старогрчке драме, а посебно староатичке комедије, посвећен борби речима између заступника двају опречних мишљења; обично је сваког подржавала по једна половина хора. АДАПТАЦИЈА (лат. adaptio - прилагођавање, подешавање, примена) Поз. - прилагођавање, преуређење, прерада драмског текста за ново сценско извођење, ако је у питању раније написано и већ извођено драмско дело. То је најчешће прилагођавање драмског текста новом времену: - скраћењем-штриховањем, које мора да буде врло вешто да се не би утицало на основну идеју, суштину драмске радње и основну поруку, - прилагођавањем израза и речи савременој терминологији - то се најчешће односи на дела написана или преведена у ранијим епохама (нпр. грчке трагедије, Шекспир, Молијер, од страних, Коста Трифковић, Стерија, од домаћих аутора), - потпуним преуређењем текста, којем савремени редитељи често прибегавају, тако да се некада дешава да недовољно упућени гледалац не препозна оригинално дело; такав подухват се најчешће назива новим читањем дела. Адаптацију-преуређење-прилагођавање углавном врше драматурзи и редитељи. АДАЂО (ит. Adagio - благо, лагано) Музички знак за лагани темпо. Поз. - врста или део балета у којем долази до изражаја однос између партнера (углавном парова), уз често коришћење "подр-шки" које балетски играч пружа својој партнерки, балерини. AD SPECTATORES (лат. - упућено гледаоцима) Интерактиван однос глумца и публике. Директно обраћање глумца публици током представе, којим се руши илузија. АКАДЕМИЈА (грч. akademia, од личног имена Akаdemos) 1) Назив за високу научну и уметничку установу. 2) Високообразовна уметничка институција. Име је добила према гају посвећеном античком хероју Академу, који се налазио у близини Атине, и у којем је познати филозоф Платон основао своју школу. А КАПЕЛА (ит. а cappella) Извођење певачких нумера без инструменталне пратње. АКРОБАТА (грч. akrobates - идем на прстима) Вешти сценски извођач који своје изражавање заснива на вратоломним тачкама. Најчешће се појављује у циркуским, варијететским представама и мјузиклима.

АКТ (лат. actus, ен. act, фр. acte - дело, радња) Јавна радња, расправа, претрес. У правној терминологији уредба, одлука, спис. Поз. - део позоришне представе, чин. АКТЕР (лат. actor, фр. acteur - извршилац, глумац) Учесник у сценској радњи, сценски приказивач, тумач, представљач. У позоришту: глумац, оперски певач, балетски играч, статиста... ACTOR PRIMARIUM PARTIUM (лат.) Носилац главне роле у театру старога Рима, након установљавања категоризације глумаца, по којој глумци добијају посебне статусе и позиције у односу на значај који имају у позоришној трупи. АКТИВИЗАМ (en.activism) Грана експресионизма по којој драма има задатак да се бави тражењем реалних решења за друштвене проблеме. АКТИВНИ ПРОСТОР ЗА ИГРУ (ен. Асting area) Активни простор за сценску игру. Место где се одиграва представа. Може да буде омеђено са сценским завесама, паноима или светлосним парком. АКТОВКА (лат. actus - радња) Позоришни комад у једном чину, једночинка. АКТРИСА (фр. actrice) Глумица, позоришна уметница. АКТШЛУС (нем. Aktschluss) Завршна радња сценског чина, завршетак чина. АКУСТИКА (грч. akustikos, akuo - чујем, слушам) Наука која проучава законитости звука. АКУСТИЧАН (грч. akuo - чујем) Који је подесан за примање и преношење звука, саграђен тако да се звуци са сваког места јасно и гласно чују. За извођење представа од изузетног је значаја акустичност дворане, тј. простора у којем се представа игра. АКЦЕН(А)Т (лат. accentus - нагласак) Посебно наглашавање. Граматички - наглашавање, посебно истицање гласа, слога или речи. У сценској радњи (кол.) - истицање појединих делова и елемената представе у односу на друге. АКЦИЈА (лат. actio, ен, фр. action - деловање, радња) Једно од најзначајнијих изражајних средстава у позоришној представи. Радња, делање на сцени. АЛЕГОРИЈА (гр. allegoria) Сликовит говор, начин изражавања у којем се мисли и појмови не исказују речима које их директно означавају. Врло важан облик уметничког изражавања; у позоришту се најчешће користи у комедији и сатири. АЛЕГРО (ит. allegro - весело, брзо, живо) 1) Ознака за брзи темпо у музици; 2) музички комад који треба изводити брзо, живо, весело. АЛЕКСАНДРИНАЦ Стих типичан за француску класичну књижевност. Дванаестерац, са паузом (цезуром) после шестог слога. Добио име по француском роману о Александру Великом, из XII века. АЛМАНАХ (арап. al-manakh - календар, годишњак) Зборник радова који се издаје годишње. Поз. - повремена публикација, штампани годишњи преглед позоришних активности. АЛТ (лат. altus, ит. alto - висок) Музички - други глас, виши средњи глас који интерпретира ниске тонове; оперска певачица чији глас има овакве карактеристике (в. мецосопран). Јавља се и у називима неких инструмената (алтсаксофон, алтфлаута итд). АЛТЕРНАТИВНО ПОЗОРИШТЕ (лат. alternativa - између две могућности) Позориште које не поштује устаљене конвенције. Углавном се бави истраживањима у обасти позоришне естетике и продукције. АЛТЕРНАЦИЈА (лат. Alternacio - смењивање, одмењивање) Замена. Избор између

више могућности. Поз.- два или више актера који тумаче исту улогу. Подразумева замену актера другим (у случају болести и друге спречености извођача), или истовремено припремање два или више актера да исту улогу у представи наизменично изводе (обично у балетским и оперским представама). АМАТЕР (лат. amator, фр. Amateur - који воли) Љубитељ. Особа која се неком делатношћу (науком, уметношћу, занатом...) бави из љубави, а не професионално, без одговарајућег образовања и без материјалног интереса. Поз. - у време настанка професионалних трупа и позоришта, аматери су били једина база и школа. И данас су аматери значајни за позоришну делатност, јер се ту понекад откривају таленти, те тако аматерске дружине и позоришта (дечја и омладинска), постају расадници за будуће професионалце; аматерске дружине и данас омогућавају скоро једине контакте публике с позориштем у крајевима у којима не постоје професионална позоришта (в. дилетант). АМАТЕРСКО ПОЗОРИШТЕ Непрофесионално позориште, које свој рад базира на аматерском раду. Оснива се са циљем задовољења културних потреба одређених популација које се организују: а) по месту становања (градска, сеоска...) б) по образовним институцијама (школска, студентска...) в) по радном месту, г) по сталешким удружењима, д) по националној припадности, ђ) у културноуметничким друштвима, е) у црквеним и верским заједницама... АМФИТЕАТАР (грч. amphi-theatron - полукружна позорница) Грађевина са полукружним степенастим гледалиштем и обично кружним сценским простором за извођаче. Настаје у старој Грчкој, прво адаптлцијом природних падина за гледалиште, где су седишта степенасто поређана око заравни која је кори-шћена као сцена, а касније врло стручно грађених објеката (прво дрвене, а затим камене конструкције), намењених за сценско извођење. Из амфитеатара од старе Грчке, преко Рима и ренесансе, настале су: - позоришне сцене, - спортске хале, - игралишта, - дворане: концертне, конгресне, спортске, у високообразовним установама, слушаонице (амфитеатри). АНГАЖМАН (фр. engagement - обавеза, обавезаност) Унајмити, запослити, ангажовати, направити уговор, тј. успостављање пословног односа између послодавца и извођача. У позоришту постоје: - стални ангажман (стално запослење, стални радни однос) - ангажовање по сезони (склапање уговора за једну или више сезона), - ангажовање "по пројекту" (склапање уговора само за један пројекат-представу), - привремено - повремено ангажовање (склапање уговора по потреби). АНГАЖОВАНА УМЕТНОСТ (фр. engager - ангажовати, предузети) Активан став уметника и њихових дела према друштвеној и политичкој стварности, у друштвеној средини. Има критички однос према актуелности, снажну вољу за променама и енергичаи однос према ономе што те промене кочи или зауставља. АНСАМБЛ (фр. ensemble - скуп, целина, група, заједница) Скуп уметника у једној уметничкој грани. У сценској делатности познајемо следеће ансамбле: у драмској: - драмски - глумачки ансамбл (сви глумци у позоришту), - ансамбл представе, - ансамбл трупе, у оперској: - солистички ансамбл (солисти, прваци) – хор у балетској: - балетски ансамбл (хор, солисти, прваци), - балетска трупа и сл. у музичкој: - ансамбли по величини (симфонијски, оперски, камерни...) - ансамбли по врсти инструмената (гудач-ки, дувачки, ударачки...). Ван позоришта као институције, такође постоји велики број сценскоуметничких ансамбала (музички,

играчко-плесни, драмски, професионални, аматерски...). АНТАГОНИСТ (грч. antagonistes – противник, супарник, такмац) Поз. - друга главна личност у драми, која се супротставља протагонисти (Јаго - Отело). Често термин за партнера у представи. АНТИДРАМА (грч. anti - против, према, уместо; drama - радња) Драмско дело које не поштује основна класична правила писања драме. Настаје у Паризу педесетих година 20. века, са Бекетовим комадом Чекајући Годоа, а означава авангардне комаде Бекета, Јонеска и др.). АНТИДРАМАТИЧАН Недраматичан. Који је у супротности са драмским законима. АНТИМАСКА (ен. anti-masque, ante-masque или antic-masque) Маска гротесног или комичног карактера, насупрот свечаној маски. АНТИКЛИМАКС (грч. Anti; klimax - степенице) Низање све слабијих и слабијих сукоба у драмској представи, готово до смирења (супротно од климакса). АНТИНОМИЈА (грч. antinomia - противречност закона са самим собом) Поз. - означава заоштрену драмску ситуацију, када су разлози апсолутно исти по интензитету, а дешава се да стране промене место и преузму аргументе оног другог. Највише је има у античкој трагедији (Есхил, Седморица против Тебе, сцена између Менелаја и Агамемнона). АНТИТАЛЕНАТ (грч. anti, tdlanton; лат. talentum - даровит, природно обдарен) Недаровитост. Непоседовање дара. Онај који нема природног дара за уметност. АНТИЧКИ (лат. anticus, antiquus стари, старински) Који потиче из старог века, нарочито из доба старих Грка и Римљана. АНТИЧКО ПОЗОРИШТЕ Позоришна делатност у старој Грчкој, где су постављени темељи театру као посебној друштвеној и уметничкој делатности и свим њеним основним елементима. На- стали су: а) Позориште - као посебна друштвена и уметничко-сценска делатност, б) Позоришно дело - драма, као посебан облик књижевности, у оквиру које се издвајају подврсте: трагедија, комедија, сатира, мим... е)Позоришни ствараоци - драмски писци, глумци, први позоришни теоретичари, ор-ганизатори... в) Позоришне грађевине - амфитеатри са јасно издвојеним деловима (гледалиште, оркестар, сцена), намењени углавном позоришним догађањима. АПАРТЕ (фр. d part - разговор насамо; говор за себе) Монолози или реплике које глумац говори публици, при чему се сматра да актери на позорници то не чују; његова примена била је позната већ у античкој трагедији, јавља се у позоришним комадима све до XX века, у новијим драмама се ретко појављује. АПЛАУЗ (лат. applausus) Тапшање, плескање у знак одобравања. Изражавање задовољства и поздрављање доброг извођења уметника у представи, пљескање рукама - што је врло значајан подстицај актерима представе. Аплауз може да се иницира и "диригује" - в. клака. АПОТЕОЗА (грч. арб, предметак у сложеницама са значењем од, раз; theos, бог) Уздизање неког јунака или значајне особе до величине бога, величање, обожавање. Често је свечани завршни призор у операма и балетима. АПШМИНК (нем. Abschminken) Скидање шминке после извођења представе. АРАБЕСКА (ит. arabesco) Фигура у балету са равнотежом тела у ослонцу на једној нози и различитим положајима руку

АРАНЖИР-ПРОБА (фр. arrangeur, уређивач, приређивач) Распоредна проба, увежбавање дела у слободном простору (в. мизансценска проба). АРАНЖМАН (фр. arrangement - уређивање, ред, распоред) Муз. - обрада, удешавање. Поз. - уређивање сцене, сценски аранжман. АРЕНА (лат. arena, борилиште посуто песком) Простор у средини објекта за сценско и спортско извођење (амфитеатар, циркус, дворана, стадион.,.) где се одвија представа, такмичење, борба, спектакл и сл. АРИЈА (ит. aria, фр. air - мелодија, начин певања, лирска песма која се пева) Заокружени део из музичкосценског дела који певач самостално изводи уз музичку пратњу (најчешће у опери). Постоје и концерти на којима се изводе само арије из различитих оперских комада. АРИЈЕРСЦЕНА (фр. arrierescene – задњи део позорнице.) АРИЈЕТА (ит. arietta) Мала арија. АРИОЗО (ит. arioso - у виду арије, певајући) Кратак мелодични комад који се умеће у речитатив. АРЛЕКИН (ит. arlecchino, лакрдијаш, шаљивчина) Стални лик италијанске комедије del'arte у другој половини XVI века. Превртљивац, врдалама, човек који често мења мишљења (в. комедија дел арте) АРТИЗАМ (лат. ars, artis - уметност) Начин уметничког изражавања који се мање ослања на осећајност и таленат, а више на размишљање и вештину. Користи се превасходно спољним средствима (стилом, композицијом...). АРТИКУЛАЦИЈА (лат. articulatio) Правилно намештање говорних органа при изговарању - обликовању гласова. Разговетно, правилно изговарање речи и слогова. Изузетно квалитетно, добро увежбано, а самим тим и беспрекорно гласовно извођење на сцени. Односи се на изговарање или певање речи на позорници, тако да се може разликовати сваки слог и глас. Кол. - прецизно, јасно, диференцирано изражен сваки покрет и сви остали елементи улоге (па и режије, сценографије и других елемената представе). АРТИСТ(А) (итал. artista, фр. artiste) Уметник, извођач сценских вештина (циркуски акробата, пантомимичар, глумац, мађионичар-опсенар...). АРХОНТ (гр. drchon) Високи поглавар у старогрчком друштву. Архонти су били најчешћи покровитељи позоришног живота у архајској Грчкој. АСИСТЕНТ (лат. assistens) Први сарадник, помоћник. У позоришту стручно и образовано лице које ради као први сарадник - помоћник појединих аутора при реализацији представе (асистент редитеља, асистент кореографа, асистент сценографа, асистент костимографа и сл). АТЕЛАНА (лат.) Врста комедија из старог Рима која свој рад базира на импровизацији (потиче из града Атела у Кампањи). Ликови су типизирани, тако да су по многу чемо далека претеча Комедији дел арте. АТМОСФЕРА (грч. atmos - водена пара; sphaira - лопта). Ваздушни омотач који се налази код планете Земље. Фиг. - средина у којој човек живи и развија се. Кол. - угођај, расположење. Поз. (кол.) - угођај који се ствара у процесу реализације представе, расположење које стварају извођачи на позорници уз тон, расвету и елементе опреме. Врло је важно за однос уметника и публике. АУДИТОРИЈУМ (лат. auditorium - слушаоница, учионоца) Популација којој се обраћа уметник или уметничко дело - слушаоци, гледаоци. Поз. - публика.

АУДИЦИЈА (лат. auditio - чувење, слушање) Пробно испитивање, представљање. У позоришту: заказан пробни наступ уметника пре ангажовања - углавном јавним позивом (а може и по посебном, појединачном позиву). Одвија се најчешће пред одговарајућом уметничком комисијом (некада само пред редитељем и продуцентом и сл). Аудиција се најчешће врши за ангажовање по пројекту и у позориштима која немају стално ангажовани ансамбл. На филму и телевизији је то најчешћи облик избора уметника. У последње време за ову делатност усталио се израз енглеског порекла – кастинг. АУЛЕУМ (лат.) У позориштима старог Рима дрвена завеса испред сцене који се пред почетак представе спушта на земљу те на тај начин омогућава поглед из гледалишта на сцену. АУТОГРАМ (грч. autogramma - својеручни потпис) Потпис који својом руком истакнути уметник даје свом обожаваоцу на фотографији, улазници или неком другом предмету. На тржишту антиквитета и колекционих предмета овакви потписи могу достићи веома високу цену. АУТОПЕНЕТРАЦИЈА (грч. autos - сам; лат. penetratio - продирање, оштроумност, способност схватања суштине ствари) Поз. - потпуно разоткривање глумца у току игре. Проналажење лика у себи и његово ослобађање. АУТОР (лат. augere, auctor, фр. auteur - творац, зачетник) Творац, креатор оригиналног уметничког или научног дела. АУТОРИЗАЦИЈА (фр. autorisation - овлашћење, одобрење) Процес утврћивања ауторства и заштите неког оригиналног дела. Овај поступак је врло важан за аутора јер након утврђивања и званичног регистровања ауторства, аутор је законски заштитио своје дело и има неотуђиво право располагања својим делом. АУТОРИЗОВАН ПРЕВОД (кол.)Превод дела на страни језик, који је аутор или његов овлашћени представник одобрио (преводилац дела је такође аутор, тј. његов превод је такође ауторско дело). АУТОРСКА ТАНТИЈЕМА Висина надокнаде коју аутор добија на име надокнаде за уступање права на коришћење његовог дела. Дефинише се посебним уговором. Може да буде путем откупа, када корисник дела (нпр. позориште) откупљује право на коришђење дела (нпр. драме) од аутора и за то одмах исплати укупни износ. Као и путем процента, када корисник (позориште) уплаћује сваког месеца проценат (креће се од 3% до 15%) од прихода представе аутору (драмском писцу). Могућа је и комбинација ова два принципа. Б. тантијема АУТОРСКИ УГОВОР (кол.) Ауторски уговор или уговор о ауторском делу дефинише права аутора уметничког дела у току експлоатације дела. Настао је као законски облик заштите ауторских права, а прави се према посебним законским одредбама. Сем уобичајених ставки које треба да садржи уговор, у њему о ауторским правима мора посебно и јасно да се наведе врста уметника-аутора, што је врло важно приликом обрачунавања пореза (писац, композитор, редител., глумац, певач, сценограф, и сл), због различитости пореских стопа. АУТОРСКИ ХОНОРАР (лат. augere, аuсtor - творац, зачетник; лат. honorarium - новчана награда) поз. - висина надокнаде која се усплаћује уметнику за његов рад, дело, услугу, извођење. Дефинише се уговором који склапају послодавац и уметник-аутор. АУТОРСКО ДЕЛО (кол.) Оригинално дело неког аутора. У позоришту може да буде писано, изворно дело (драма, опера, балет, оперета), или сценско дело (режија,

кореографија, сценографија, костимографнја и сл). АУТОРСКИ ТИМ ПОЗОРИШНЕ ПРЕДСТАВЕ (кол.) Сачињавају га креативни позоришни уметници који су посебно образовани и оспособљени за одређене сегменте (послове) у реализацији позорипше представе. Ауторски тим се формира после одабира позоришног комада за извођење, а бира га продуцент који може да буде: управник или директор драме, опере или балета (у институционалном позоршпту), тј. ieue-рални менаџер или самостални продуцент (у независном пројекту). Прво се бира редитељ, који потом и сам активно учествује у избору осталих чланова тима. Ауторски тим представља интегрисану, кооперативну и хармоничну уметничку групацију са сличним естетским тежњама, а са циљем реализације једног уметничког дела - позоришне представе. Ауторски тим сем редитеља и продуцента сачињавају још и сценограф, костимограф, драматург, кореограф, композитор и др. (в. креативни тим). AUTO SACRAMENTAL (шп. auto sacramental - свети чин, лат. sacramentum - света тајна) Шпанска врста драме у једном чину, религиозне или световне тематике, алегоријско-симболичког карактера, која је при-казивана у оквиру црквених празиика. У њима су поред ликова из свакодневног живота представљани и алегоријски ликови. АФЕКТ (лат. affectus, afficere - утицати на некога или нешто) Интезивно, скоро неконтролисано изражавање душевног стања, узбуђење, разјареност. Честа појава у драмским сукобима. АФЕКТАЦИЈА (лат. affectio - деловање) Извештаченост и пренемагање. Неприродан начин сценског изражавања. АФЕКТИВНО ПРИСЕЋАЊЕ (ен. affective mеmоrу) Техника, коју је спроводио и у свом Методу елаборирао Станиславски, којом се на сцени поново стварају емоције путем менталних призивања личног искуства из живота глумца интерпретатора. АФИШ(А) (фр. affiche - оглас, јавна објава, прилепљена, прикована цедуља) Информативни позоришни плакат (листа, летак). Основна информација о представи, посебно одштампана, са свим релевантним подацима (место и време извођења, аутори, подела улога и др), која се поставља на видна места, на за тo одређени простор (пано, рамови, излози...). Најчешће на прочељу зграде или у холу позоришта.

Б БАЛАДА (ит.) Популарни музички облик настао у XIV и XV веку у Француској и Италији, писан на световни текст, вишегласна композиција са припевом. Популарна у и садашње време. БАЛЕРИНА (ит. ballerina) Балетска играчица, плесачица уметничке игре - балета. БАЛЕТ (фр. ballet, итал. balletto - уметнички плес) Сценска уметност чији се садржаји (мисли, осећања, сукоби, приче...) изражавају игром, мимиком, покретом и ритмичким кретњама најчешће усклађеним са музичком и (или) другом звучном подлогом. 1) посебна грана сценске уметности; 2)

ауторско уметничко дело неког композитора намењено за извоћење на сцени, као подлога за уметничку игру. БАЛЕТ-МАЈСТОР (фр. balett нем. Meister) Аутор кореографског дела балетских представа, или плесних призора у операма, оперетама и драмама. У позориштима постоје и балетмајстори-педагози који се не баве кореографијом, већ врше с извођачима обавезне вежбе и разрађују поједине делове игара. Први играч и вођа балетске трупе. БАЛЕТСКИ ИГРАЧ Посебно образован играч-уметник са вештином извођења балетских представа. Балетски играч може да буде: - првак балета, заслужни уметник са искуством, који се потврдио у великом броју главних и солистичких балетских улога, - солиста балета, балетски уметник који изводи (утлавном мање) солистичке улоге - члан балета, члан балетског играчког ансамбла. БАЛЕТСКИ СЦЕНАРИО Предложак за балет. Може бити састављен од вербалних елемената, али и комбинован с посебним обликом нотације запоједине балетске кораке или фигуре. БАЛКОН (ит. balcone) Истурени простор са спољне стране зграде. Поз. - део гледалишта вднад партера (галерија), обично изнад ложа у партеру гледалишта, насупрот позорници и са стране, са седиштима у једном или неколико редова. БАНДА (ит. banda - чета, одред) Ранији назив за путујућу позоришну или музичку трупу. БАРД (енг. bard, келт. bardd) Песник-певач код старих Гала и Келта, певао уз пратњу харфе у славу богова и хероја. Поз. (кол.) - потврђени и уважени уметник, бард туме. БАРОКНА ДРАМА Драмска дела из XVII и делимично XVIII века са карактеристикама барокног стила. Особености су им фантастичне зачуђујуће слике. БАРИТОН (грч. barys - јак; tonos - тон) Музички инструмент са жицама, еуфонијум (у војним оркестрима). Средњи мушки глас, између тенора и баса. БАС (ит. basso, грч. basson - компаратив од дубок, дубљи) Мушки глас који пева најниже "најдубље" партије. БАХУС (гр. Bаkchos, лат. Bacchus) Бог вегетације и плодности у Старој Грчкој, син Зевса и Семеле (в. Дионис) Дионизос, посебно познат као бог вина и екстазе. Из култа бога Бахуса настало је позориште. БЕК СТЕЈЏ (ен. backstage) Простор иза сцене. Кол. - збивање у позоришту која се одвијају ван домашаја јавности. БЕЛКАНТО (итал. bel canto) Лепо певање, изузетно усавршени стил певања. Музички правац који тежи виртуозности у извођењу. БЕНЕР (енг. banner) Посебно дизајнирани рекламни пано од платна који се поставља на фасаде позоришта. БЕЧКИ ПУЧКИ ИГРОКАЗ Драмска врста настала у предградским позориштима Беча крајем осамнаестог до средине деветнаестог века. Изражавајући се кроз песму и игру, сатиричким приступом третирали су актуелна локална друштвено-политичка догађања. БИЗАРНО (фр. bizarrе - необичан, особен) Карактеристике и својство уметничких дела која не поштују устаљену норму, кодексе понашања и изражавања, често на граници доброг укуса. БИЈЕНАЛЕ (лат. biennis - двогодишњи) Смотре, ревије и фестивали из области

културе који се одржавају сваке друте године. БИЛБОРД (енг.billboard) Посебно постављени панои који служе за истицање рекламних порука. Често су власништво маркетиншких агенција које их изнајмљују. Позоришта их користе ради презентација својих програма, најчешће премијера. БИЛЕТ (фр. billet - писамце, цедуља) Улазница, карта. БИЛЕТАР (фр. billetier) Продавац улазница за позоришне представе. Посебно образован службеник који мора да поседује способности за рад са новцем, комуникативност, флексибилност, сналажљивост... и добро познавање целокупног репертоара позоришта, уз умеће да на прави начин препоручи представу потенцијалном гледаоцу. БИЛЕТАРНИЦА (фр. billet - писамце, цедуља) Продавница улазница. Поз. - место на којем се улазнице за позоришне представе дистрибуирају, резервишу, продају, најчешће на улазу у позориште. У новије време опремљена телефонима, компјутером који је повезан са другим службама унутар позоришта (маркетинг, протокол, финансијска служба...), а по могућности и са другим билетарницама у граду, информативним таблама, електронским дисплејем за публику и др. На 6илетарници публици треба да буде доступан штампани и друти информативни материјал о репертоару, представама и осталим релевантним подацима о позоришту. БИЛТЕН (фр. bulletin; итал. hulletino) Дневно саопштење, летак, цедуља. Позоришне дневне новине мањег o6има које издају поједини позоришни фестивали током свог трајања, а чији садржај прати ток фестивала из дана у дан. БИНА (нем. Buhne - позориште, позорница, сцена) Посебно уређен и опремљен простор којем се изводи представа или неки сценски догађај. БИОМЕХАНИКА (гр. Bios, mechanike) Наука о механичким процесима на и у живим бићима. Биомеханички организам. Поз. - глумачки систем вежби које глумци свакодневно примењују како би припремили своје тело за сваки потенцијалнн задатак на сцени. Установио га је совјетски редитељ и глумац Всеволод Мејерхолд. БИС (лат. bis - двапут, још једном, поново) Поз. позив на поновни наступ уметника. Публика уз аплауз и узвике одобравања и узвикивањем "још", "браво" или "бис" захтева понављање неког дела уметничког програма (најчешће у опери, оперети, мјузиклу, варијетеу...). БЛУЕТА (фр. bluette - варница) Назив (фигуративно) за кратак, шаљив или сатиричан позоришни комад (драмски или музички) који не поседује веће уметничке вредности, БОЈА ЗВУКА Квалитет звука којим се прави разлика између различитих ииструмената, гласова и осталих извора звука. БОЉШОЈ БАЛЕТ Најзначајији руски балетски ансамбл са светском репутацијом. Основан 1776. године, а од 1825. године прелази у московски Бољшој театар по коме и носи данашњи назив. БОЉШОЈ ТЕАТАР Најзначајнији позоришни центар у Москви. У Бољшом театру (чије име значи велики) имају: оперске, балетске, позоришне и концертне представе и пројекте. По својим представама има светску репутацију. Основан је 1776. године од стране царице Катарине II. Комплекс у садашњем концепту

изграђен је 1825. године након пожара, а обнављан је 1853, као и почетком овог века. БОМБАСТ (енг, нем. Bombast, грч. bombyx - претерана кићеност у говору; зујање, бука) Претерано китњаст, нападан, пренаглашен облик говорног или писаног изражавања. БРАВО (ит. bravo - одобравање) Узвик одушевљења, одобравања и подршке извођачу од стране публике. БРАВУРА (фр. bravoure, ит. bravura) Изузетно вешто, стручно, услешно, виртуозно извођење неког уметиичког дела. БРОДВЕЈ (ен. Broadway) Улица у Њујорку у којој и око које се налази већина значајних комерцијалних позоришта у Њујорку; отуд Бродвеј постаје симбол попут Вест Енда и Шафтсбери aвeније, који одваја комерцијално од експерименталног позоришта, често називано и Оф- Бродвеј (енг. Off-Broadway). БУЛЕВАРСКА ДРАМА (фр. Boulevard - шеталиште, широка лепа улица са дрвећем) Драма која потиче са париских булевара из деветнаестог века. У савременој драмској терминологији, овај термин се односи на комаде који имају комерцијални карактер. БУЛЕВАРСКА ПОЗОРИШТА Термин настао у Француској, када је творац регулационог плана Париза, аустријанац Хаусман, срушио градске зидине и изградио тзв. велике булеваре, на којима су се дизала бројна позоришта, која су популарно називана булеварима злочина. Данас се односи на разнородна приватна и самофинансирајућа позоришта широм Европе, Америке, Канаде и Аустралије; чија се организација и репертоарска политика заснивају на комерцијалним осиовама. БУНРАКУ Традиционално јапанско позориште лутака. БУРГТЕАТАР (нем. Burg - замак, дворац, цела тврђава; грч. theatron - позориште, позорница) Бечко краљевско позориште, основано 1776. Његов значај је, између осталог, и у томе што први установљава организациону структуру која се базира на три сектора: уметнички, административни и технички, а што је послужило као узор за већину институционалних позоришта у Европи. Наша позоришта су такође организована по угледу на Бургтеатар. БУРЛЕСКА (нлат. burra, итал. burla, burlesco, фр. burlesaue - шала, лакрдија) Шаљиви, пародични и весели музичко сценски комади. Одликују се претераношћу комичних ефеката и грубошћу карикирања ликова и ситуација. Понекад се овај израз употребљава као синоним за сваку врсту претеривања приликом сценског приказивања. БУТО ДРАМА Традиционални облик драмског стваралаштва у Јапану. Своје сценско изражавање базира на покрету и симболици. Позоришта која негују ову врсту драме називају се буто театри. БУФО (итал. buffo - смешан, комичан) Певач комичних улога у италијанској опери. Посебан облик позоришне уметности настао у средњем веку, а развио се у ренесанси. Базира се на комичним, веселим и шаљивим темама, најчешће је реч о врсти опере - опера буфо. БУФОН (итал. buffone) Шаљивчина, лакрдијаш, дворска будала, комичар. БУФОНЕРИЈА (фр. buffonnerie - лакрдија, шала, лака комедија) Весела игра писана у стиху, која се изводила у Италији за време карневала и других свечаности,

на отвореном простору. Овај облик сценског изражавања био је познат у петнаестом и шеснаестом веку и у нашим крајевима, наравно под утицајем који је из Италије долазио преко Дубровника. БУЏЕТ (енг, фр. budget, лат. bulga - кожна кеса, новчаник) 1) Закон којим се предвиђа, планира, одобрава и распоређује сав приход и расход на нивоу државе, града, регије, установе и сл. за период од годину дана; 2) унапред предвиђен прорачун прихода и расхода. У позоришту разликујемо: - буџет позоришта, целокупно материјално стање позоришта за календарску годину, - буџет сезоне, финансијска опција позоришта за сезону, - буџет пројекта, укупни трошковник за један пројекат, на пример позоришну представу.

В ВАРИЈАЦИЈА (лат. variatio - мењање, промена) Муз. - делимично одступање од једне теме. Различити приступи истој теми, садржају, делу... Различито прилажење исте улоге или партуре. У балету посебна играчка део-ница. У опери посебна музичка деоница. ВАРИЈЕТЕ (фр. variete) Забавномузичке играчке трупе или позоришта чији програм се базира на лакој музици, песми, плесу, жонглерским вештинама, гимнастичким егзибицијама. Стил извођења је високоестетизован, често и еротизован, у богатој сценографији и костимима, са сценским ефектима и сл. ВЕДЕТА (лат. videre, фран. vedette, ита. vedetta) Истакнути, славни сценски уметник, звезда. ВЕРИЗАМ (ит. vero, verisimo, лат. versus -истинит) Уметнички покрет који се заснива на изразитом натурализму пореклом из Италије. Настао крајем деветнаестог века као реакција на романтизам, са циљем да прикаже истинит живот, са свим његовим ружним и лепим странама. ВЕРИСТИЧКА ОПЕРА Оперска дела настала под утицајем уметничког покрета веризма (италијански назив за натурализам). П. Маскањи, Кавале-рија Рустикана ВЕРТЕПСКА ДРАМА (рус.) Посебан облик црквене драме. Код нас је позната у Војводини, а пренета је из Русије, » тридесетих година осамнаестог века. Обрађује библијске теме, а изводе је најчешће ђаци, уз помоћ свештеника и учитеља. ВЕСТЕНД (ен. West End) Кварт у Лондону у којем се налазе комерцијална позоришта која функционишу по истом принципу као њујоршка позоришта на Бродвеју. Свој репероар базирају на мјузиклима и савременим драмама, по принципу стар сисетма (ангажовање великих звезда у пројекте). Уз Бродвеј, Вест Енд је синоним за комерцијалну позоришну продукцију. ВЕШТИНА Посебна способност за стварање коришћењем интелекта, знања, физичке и техничке спретности. Овладавање техникама и правилима за процес стварања. Занатска страна уметности. Уз таленат и знање, вештина чини основ уметничког стварања. ВИДЉИВОСТ СЦЕНЕ (ен. sight line) Граница видљивости сцене са било ког седишта у позоришту. Мора се узети у обзир приликом израде сценографије и режирања мизансцена, како би свако у гледалишту био у стању да види све сцене од виталног значаја за представу.

ВИЗУЕЛНИ ИНДЕНТИТ Визуелна особеност коју установљава и негује одређена институција. У позоришту, скуп естетских ликовних норми који морају да прате задати правац у реализацији ликовних визуелних елемената за потребе позоришта: програм, плакат, летак, билборд, спот и сл. ВИРТУОЗ (нлат. virtuosis, ит. virtuoso) Врхунски вештак, човек који је у некој вештини или уметности постигао савршенство. Уметник који изузетно добро влада техником изражавања. ВИШЕГЛАСЈЕ Вишегласно певање. Вишегласје настаје онда када се једној мелодији у исти час супротстави бар још једна друга мелодија, која се, ако не потпуно, а оно барем делимично разликује од прве. ВИСОКА КОМЕДИЈА Посебна врста урбане комедије. Базира се на хумору који је наглашено интелектуалан. Основни циљ јој је не само хумор и забава, већ и критика друштвеног стања. Родоначелник ових комедија је француски комедиограф Молијер. ВЛАСУЉА Вештачка коса, уметак косе или ћела коју носе извођачи у позоришиим представама ВЛАСУЉАР Мајстор који израђује вештачку косу, и друге предмете од власи (длака). Власуљар је једно од специфичних занимања у позоришту, које тражи посебне стручњаке-мајсторе, образоване и обучене за израду власуља-перика, вештачких бркова, браде, обрва, трепавица... Сем занатске вештине израде перика, морају да познају специфичности сваког лика за који израђују перику, а то се односи на епоху, стил, карактер улоге... и у том смислу уско сарађује са костимографом. ВЛАСУЉАРНИЦА Посебно опремљен простор – радионица у којој мајстори власуњари за потребе представе и по налогу редитеља и костимографа израђују перике, уметке, тупее, кике, зулуфе, браде, бркове и сл. Врло често је то иста просторија у којој се глумци шминкају за представу - шминкерница. ВОДВИЉ (фр. vaudeville) Забавно комична представа. Првобитно француска народна песма сатиричне садржине, данас је то мали позоришни комад са куплетима. Карактерише га глума која обилује забунама, гестикулацијама и преокретима који изазивају комично-забавне ситуације. ВОЂА СТАТИСТА (кол.) Лице које организује, води и представља статисте у контактима са организатором и редитељем, у току припрема и извођења представе. За потребе статиста врши оперативно административне и финансијске послове у сарадњи са одговарајућим службама у позоришту. ВОКАЛ (лат. vocalis, vox - глас) Глас. ВОЛУМЕН (лат. volumen, volvere) Муз. обим, јачина, пуноћа гласа, музике. ВОКАЛИЗА (лат. vocalis) Дуги низ тонова певан на једном вокалу; своје порекло вуче из грегоријанске музике. ВОЛОНТЕР (фр. volontaire, лат. voluntarius) Особа која добровољно и бесплатно обавља одређене послове, добровољац.

Г ГАЛА (ит, фр, шп. gala - свечано, свечани украс, свечана ношња, свечаност) У

позоришту - свечано извођење неког дела - гала представа, Гала концерт и сл. ГАЛЕРИЈА (нлат. galeria, итал. galleria) Покривен балкон (у парламенту). Просторија која служи за излагање уметничких дела. У позоришту - простор за публику, део гледалишта на спрату, спратовима, или изнад партера. ГАЛИМАТИЈАС (лат. Gallus Mathiae, фр. gallimatias - збрка у говору, нејасан говор) Збрка речи, неразумљив, бесмислен говор. У позоришту се врло често користи у комедијама да би се неко представио сметеним и смешним. Пружа изузетне могућности за разигравање глумцу, али и тражи изузетну вештину и концентрацију. ГАРДЕРОБА (фр. garderobe) Простор за одлагање и чување одела и костима. Поз. 1) простор за одлагање вишка гардеробе публике (капута, маитила, шешира, кишобрана и сл.). Налазе се у фоајеима позоришта, испред сале - гардероба за публику; 2) простор за пресвлачење извођача. Налази се иза сцене. Посебно је опремљен и омогућава актерима представе (глумци, оперски певачи, балетски играчи, статисти) да се припреме за представу. У већим позориштима постоји категоризације гардероба по уметничкој хијерархији (гардероба за: прваке, солисте, за чланове ансамбла и сл.) ГАРДЕРОБЕР (фр. garderobiere) Чувар гардеробе. Поз. 1) лице које пре представе прихвата, одлаже и чува гардеробу гледаоцима, а после представе им је враћа. Код нас, у новије време, често привремено ангажовани преко омладинске или студентске задруге; раније стално запослени у позоришту (као и данас у већим позоришним кућама у свету); 2) лица задужена за бригу о сценској гардероби - костимима. Углавном раде као тим. Њихове обавезе су: - воде рачуна о адекватном складиштењу и заштити костима, - одржавају костиме током процеса играња представа, да би се осигурао константан квалитет и изглед, - пре сваке представе доносе одговарајући костим за сваког појединог извођача у његову гардеробу, - помажу извођачима да се обуку нре представе, - обезбеђују помоћ извођачима у случају било каквих потешкоћа у вези са костимима и пресвлачењем, - одговорни су за пресвлачење извођача (у гардероби или непосредно иза сцене, ако нема времена за одлазак у гардеробу) током техничких, костимских проба и за време извођења представе, - после представе односе костиме назад у просторије за чување, на прање или хемијско чишћене, или у кројачницу (ако је нужна нека интервенција). ГАФ (фр. gaffe) Грешка. У позоришту - несмотрено изазвана грешка у току извођења представе. ГВОЗДЕНА ЗАВЕСА (кол.) Посебна завеса коју свако позориште по законским нормама мора да има; начињена је од метала или неког другог ватросталног материјала, а има функцију заштите публике у случају пожара на сцени. Инсталирана је испред "главне" завесе и спушта се аутоматски у случају пожара. ГЕГ (енг. gag - шала, упадица) Поз. - шала са неочекиваним, парадоксалним обртом који неодољиво изазива смех. Фиг. - подвала, превара, смицалица. Врло вешто изведен гест, ситуација, слика. У позоришту: ефикасан иуспешан глумачки изражај који доприноси бољој илустрацији сценске радње кроз физички покрет. Као драмска радња, гег je брз обрт догађаја и неочекивана промена стања у драмском заплету. Најчешће се користи у комедијама. ГЕНЕРАЛНА ПРОБА (лат. generalis - општи, главни, нлат. proba - испитивање,

кушање, огледање) Последње пробе пред премијеру које је се у потпуности одвијају као представа. Генералним пробама се приступа кад је рад на представи завршен, и то је завршно уклапање свих елемената који чине представу. Планове генералних проба установљава редитељ у заједништву са техничким директором и ауторским тимом, а сервисира их организатор представе. На овим пробама проверавају се сви односи у представи (однос између извођача, однос према мизансцену, сценографији, костимима, светлу, тону и др). Генералним пробама присуствује цео ауторски тим (сценограф, костимограф, драматург, лектор, кореограф и др), јер су оне последња прилика за евентуалне последње корекције. Број генералних про6а зависи од величине пројекта, броја извођача у ансамблу, сложености уметничке и техничке реализације, као и оперативних могућности позоришта. ГЕНИЈЕ (лат. genius - нижа крилата божанства - анђели; појединачно божанство сваког човека, ствари или места; фр. genie) Обдарена личност изузетне оригиналне снаге и вредности духа, која поседује највиши степен способности схватања, комбиновања, стварања, приказивања... ГЕСТ (лат. gestus, нем. Geste) Покрет телом или руком приликом говора; јуначко дело; дело учињено с намером. Поз. - илустрација сценске радње. Има за циљ појачавање сценског израза и оснаживање изговореног текста. ГЕСТИКУЛАЦИЈА (лат. gesticulatio) Прављење покрета телом при говору; нарочито рукама и раменима, али и другим деловима тела. Изражавање у току представе, а у оквиру сценске радње, путем гестова који морају да буду оправдани, у драматуршком смислу. ГИЊОЛ (фр. guignol) Позоришна лутка коју глумац-аниматор натиче на руку, и померањем својих прстију помера главу и руке лутке (за разлику од марионете, коју глумац покреће концима). ГЛАС 1) Збир звукова људских говорних органа, говор и певање; 2) способност рада говорних органа; способност, дар за певање; 3) тип, врста певача, у зависности од регистра тонова које може да отпева. ГЛЕДАЛАЦ Поз. - посетилац, конзумент позоришних представа. Један од најбитнијих чинилаца позоришта (уз извођача и аутора дела). Он је уз извођача други живи учесник у позоришној представи. Без гледаоца позориште нема своју сврху. ГЛЕДАЛИШТЕ Простор који је уређен за публику и прилагођен за несметано праћење представе. У традиционалном европском позоришту налази се насупрот сцене и обично је у основи правоутаоног облика, са фиксираним седиштима и дефинисаним распоредом седења. Друти традиционални облик гледалишта је амфитеатралан (полукружан, степенаст) обично без столица, са каменим или дрвеним степеницама, најчешће на отвореним сценама (по узору на антички театар). У савременим театрима сцена и гледалиште су све чешће другачије основе, и нису стриктно диференцирани и постављени једно наспрам другог, одвојени. ГЛУМА (од опште словенског корена ghlou - смејати се, шалити се, играти) Облик уметничког сценског изражавања. Приказивање и тумачење других личности (ликова из драмске књижевности или других), на уметнички начин и уметничким средствима (говор, покрет, мимика...) ГЛУМАЦ (од општесловенског корена ghlou) Уметник који се исказује кроз

сценско извођење и уметничку трансформацију, остварујући одређене ликове. Уметник на чијем раду се базира егзистенција сваког драмског извођења и који свој уметнички таленат, знање и вештину реализује у позоришним представама. Глумац као уметник се појављује у старој Грчкој када вођа хора и хор ступају у дијалог. ГЛУМАЧКИ САЛОН (кол.) Просторија која се налази у непосредној близини сцене, и у којој извођачи пре почетка и у току реализације представе, чекају на позив испицијента за излазак на сцену. ГОВОР 1) Исказивање мисли и осећања звучним језичким средствима (речима); 2) језик, наречје, жаргон. Основно човеково средство комуницирања. Поз. - једно од основних изражајних средстава глумца. ГОВОРНА РАДЊА Сценско изражавање путем говора. Сценски извођач усредсређује пажњу на речи ликова, подробно тумачећи текст, тежећи да се сроди са тим текстом. У ужем смислу, говорна радња је нешто више од простог изговарања речи и реченица. ГОСТОВАЊА Под гостовањем се подразумева извођење представе ван матичне сцене. Позоришна представа свој активни живот потврђује играњем на матичној сцени и приликом гостовања на другим сценама, или учешћем на смотрама и фестивалима. Програм гостовања представа се посебно припрема, а многа позоришта поседују посебна одељења која се искључиво баве овом организацијом. Гостовање у трајању од неколико дана и дуже (нарочито ако обухвата више градова и сцена на којима се игра), зове се турнеја. ГРАДАЦИЈА (лат. gradatio - постепеност, ступњевитост) Низање представа у току излагања по јачини, од слабих ка најјачим, ради привлачења пажње и изазивања ефекта. Поз. - постепени развој и успон драмске радње, грађење заплета које корак по корак повећава степен напетости и постепено доводи до климакса. ГРАДСКО ПОЗОРИШТЕ (кол.) Позориште чији је оснивач град. Ова позоришта се оснивају по културном моделу које установљава држава, са циљем деметрополизације културе и задовољења културних потреба одређеног града. Градска позоришта могу да буду: - драмска, која у свом репертоару негују класичну или модерну драму; - комедије, које на свом репертоару играју искључиво разне комедиографске врсте; - музичка, која као основне жанрове које приказују негују мјузикл и оперету; - дечја, која искључиво припремају и изводе комаде за децу; - луткарска, која своју драматуршку и извођачку игру заснивају на луткама, које воде посебно школовани глумци - луткари. Поред ових, постоје још нека специфична позоришта (позориште сенки, опере, оперете, кабареи и сл), али она су чешће приватна, ванинституционална. Градско позориште може неговати и комбинације жанрова (комедија-музичко, дечје-луткарско и сл.) ГРАЂАНСКА ДРАМА Врста драме чија се радња развија у изразито грађанској средини, а може настати из сукоба грађанске класе у развоју с аристократијом, а и из конфликта унутар тог самог друштвеног слоја. Настаје у периоду ренесансе, а корени су јој у средњовековној пучкој драми, која за разлику од античке и црквене драме у центар збивања ставља. ГРОТЕСКА, скица за јаванску лушкарску представу из деветнаестог века човека, са његовим свакодневим, обичним проблемима. Грађанска драма свој врхунац доживљава у осамнаестом веку, са Дидроом и Лесингом. ГРАЂАНСКО ПОЗОРИШТЕ У периоду ренесансе двор и племићке породице

постају оснивачи и покровитељи уметности, па и позоришта. Најзначајнији резултат тога је - настанак Грађанског позоришта, као темеља садашњег позоришта. Грађанско позориште коначно постаје стационарно позориште (за разлику од путујућег), што значи: - поседује посебну зграду (коју добија од оснивача; то је или нека већ постојећа зграда која се прилагођава потребама театра, или се гради нова, намењена само позоришту), - има стални, професионални глумачки ансамбл, - има редовни репертоар, тј. представе се играју одређеним данима у недељи, а касније из вечери у вече, - оснивачи и финансијери им, сем плем-ћа и двора, постају: градови, регије, или државе.Оснивач поставља и управу. ГРИМАСА (лат. grimacea фр. grimace - кревељење, бекељење) Јак израз лица. Поз. - увежбани израз и покрет лица, најчешће као илустрација одређеног емотивног стања, или карактера лика. Једно од значајнијих сценских изражајних средстава глумца. ГРОТЕСКА (фр. grotesque, ит. grottesco) Екстремно неприродно изражавање. Карикатурално-фантастична и искривљена слика стварности, која изазива комичне реакције, али може и да застраши. Позоришни комад или сценски приказ који преувеличава и карикира односе и ликове у драмском заплету до фантастике. Користи се у свим облицима сценског изражавања (драма, опера, балет). Редитељи и извођачи морају да имају истанчано осећање мере приликом креирања гротеске, иначе врло лако могу да "склизну" у претеривање и баналност.

Д ДВОРАНА Просторија која је опремљена за јавне наступе. Најчешће има гледалиште и сцену. Двораном се углавном називају универзалне сале у којима се изводе разни сценски програми и манифестације. Постоје још и специјализоване дворане које су опремљене само за један облик уметничког изражавања: позоришна дворана, музичка дворана, плесна дворана и сл. ДВОРСКА ДРАМА Врста драмских дела која су се приређивала и приказивала на дворовима у доба ренесансе. Значајне су по томе што напуштају до тада важећу доминантну библијску тематику. Свој садржај базирају на идејама античких дела, њиховим обрадама и прерадама, тако да је врло мали део ових дела био оригиналан. ДВОРСКО ПОЗОРИШТЕ Врста позоришта настала на италијанским дворовима у доба ренесансе. Развијају се у окриљу и под покровитељством високе аристократије (што говори о високој духовној свести ове друштвене структуре тога времена). Ова позоришта су била повод појави и узор дворским позориштима широм Европе, дакле веома значајна за развој позоришта уопште. Дворско позориште начинило је и значајан преокрет у драмском стваралаштву свог доба (в. дворска драма). ДЕБИ (фр. debit) Поз. - прво јавно учешће, наступ (уметника) на сцени, тј. приступна улога у представи (драмска, оперска, балетска...). ДЕБИТАНТ (фр. debutant) Сценски уметник који први пут јавно наступа; користи се и у смислу "дебитант у одрећеној улози", тј. извођач који први пут тумачи неку (обично значајнију) улогу.

ДЕЧЈЕ ПОЗОРИШТЕ Позориште које свој репертоарски концепт базира на представама за децу. Најчешће се односи на професионалне театре, али постоје и позоришта чији играчки ансамбл сачињавају само деца, или деца и одрасли. Дечја позоришта могу да буду и луткарска. ДЕКЛАМАЦИЈА (лат. declamatio) Уметност рецитовања, односно уметничко говорење. Вештина извођења - изговарања одређеног текста, најчешће поезије. Овај вид вештине се изучава у оквиру обуке и образовања глумца. Пежоративно: претеривање у изразитости говорења у „беседничком“ начину казивања. ДЕКОР (лат. decor, фр. decor -украс, оквир, амбијент) Поз. - естетски уређен простор на сцени по стручним налозима и егзактним скицама сценографа, са циљем ликовног и примењеног обликовања сцене за одређену представу. Одомаћен је и израз сценографија. Ствара утисак о месту извођења драмске радње (пропланак, трг, двориште, салон и сл.), помоћу одговарајућих кулиса, намештаја, завеса, светла и др. У последње време све чешће се као допуна или замена за декор користи ласерска расвета. У модерном театарском изразу декор често не дочарава неки одређени, реални простор, већ има симболичку функцију. ДЕКОРАТЕР (фр. decorateur - који украшава или боји просторије) Поз. - оспособљен, обучен, школован сценски радник за стручно постављање декора - сценографије на сцени, по стручним, уметничким упутствима сценографа и техничким упутствима мајстора позорнице или техничког директора. Декоратер пре почетка представе поставља сценографију, врши измене исте у току представе, а по завршетку расклања декор са сцене. ДЕУС ЕКС МАХИНА (лат. deus ех machina - "бог из машине") Изражајно појављивање неког од грчких богова у старогрчкој трагедији. Уз помоћ сценског механизма (mashina), он би се неочекивано појавио на сцени у тренутку климакса и разрешио сукоб. Фиг. - изненадни, неочекивани обрт, изненадна помоћ. ДИВА (лат. diva) Обожавана, божанска. Поз. - истакнута, прослављена сценска уметница, утлавном се односи на оперске уметнице. ДИДАСКАЛИЈА (грч. didaskalia) Упутство, објашњење. Поз. - исписани текст у оквиру драме, најчешће у загради или другим типом слова, којим писац даје своје сугестије редитељу и актерима: описује амбијент, место где се одвија драма, сугерише начин изговора фраза или даје упутства за врсту акције извођача и сл, како да 6и се његове намере боље разумеле. ДИЗАЈНЕР Ликовно примењени уметник. ДИЗАЈНЕР СВЕТЛА Посебно обучен стручњак који реализује дизајн светла за одређену представу. Разликује се од мајстора светла, јер уноси свој ауторски креативни допринос у процесу припреме и реализације представе. Члан је ауторског тима представе. Мајстор светла је углавном реализатор. ДИЗАЈНЕР ТОНА Посебно обучен стручњак који реализује дизајн тона за одређену представу. Разликује се од мајстора тона, јер уноси свој ауторски креативни допринос у процесу припреме и реализације представе. Члан је ауторског тима представе. Тон мајстор је утлавном реализатор. ДИЈАЛОГ (грч. didlogos) Разговор између два или више актера. поз. - основна форма изражавања драмског писца, којом он даје однос између два лика у делу. ДИКЦИЈА (лат. dictio, начин изражавања) Техника, стил говора. Начин изражавања или интерпретације текста на сцени (глума, говор, нарација,

рецитовање и сл.), у зависности од врсте позоришног дела и његовог стила. Један од основних елемената глуме је добра гласовна артикулација. Глумац мора да поседује добру дикцију. У позоришту постоје посебни стручњаци за дикцију, који учествују у креирању представе, водећи рачуна о језику у оперској и драмској представи. ДИЛЕТАНТ (ит. dilettante - пријатељ, љубитељ уметности) Првобитни назив за непрофесионалне глумце (в. аматер), док у новије време овај назив има пежоративни призвук - невешт, недоучен. Фиг. - човек који је у некој вештини или струци недоучен, површан, нестручан. ДИЛЕТАНТСКО ПОЗОРИШТЕ Непрофесионално, аматерско позориште. Првобитни назив за позоришне трупе (в. аматерско позориште). ДИМЕРИ (ен. dimmer) Електрични уређаји преко којих може да се регулише јачина напона и снаге елек-тричне енергије. Користе се на сцени за потребе расвете, тона и других техничких захтева. ДИОНИСИЈЕ (гр. Dionysia) Светковине у старој Грчкој у част бога Диониса. Одржаване у многим местима, а најпознатије и најстарије су атинске. У оквиру њихових програма приређивала су се велика музичка такмичења и драмске представе. Уз Олимписке игре биле су најзначајније манифестације старе Грчке и дале су изузетан значај развоју и афирмацији позоришних дела. ДИРЕКТОР (нлат. director - управљач, руководилац, управник) Највиши руководилац одређене целине, организације. Одговоран је за функционисање организационе јединице којом руководи. За свој рад је одговоран институцији која га је поставила. У позоришту је то најчешће: директор позоришта (код нас је одомаћен израз управннк позоришта), директор драме, опере, балета, дирекор технике, финансијски директор, директор маркетинга и сл. ДИРЕКТОР СЕКТОРА (кол.) Стручно ице које врши организаторско управљач у улогу у једном позоришном сегменту - сектору (директор драме, директор маркетинга, директор технике, финансијски директор...) ДИРЕКЦИЈА (лат. directio - управа) Тело које руководи одређеном организацијом. Сачињавају га руководиоци или вође организационих јединица (одељења, радионица, ансамбала и сл). Дирекцијом руководи директор. У позоришту су то: дирекција драме, дирекција опере, дирекција балета, дирекција технике, дирекција маркетинга и сл. ДИРИГЕНТ (лат. dirigens - управљач, управник, руководилац) Муз. - посебно образован и обучен музички стручњак који руководи музичким ансамблима у припреми и реализацији музичких дела (опера, балет, концертиисл.). ДИРИГЕНСКИ ПУЛТ (кол.) Посебан постамент за нотну партитуру, са којег диригент управља музичким ансамблом. ДИСОНАНТАН (нлат. dissonantio) Нескладан, несагласан, несложан, онај који уноси раздор. Супротно од консонантан. ДИСОНАНЦИЈА (нлат. dissonantia) Нескладност, несагласност, оно што раздире. Муз. Однос између двају или више тонова чије звучање није задовољавајуће. Супродно до консонанција. ДИСПЛЕЈ (енг. display) Електронски уређај у виду табле-плоче који се поставља на прочељу сцене преко којег се емитују титловани, превод текста опере и драме страних аутора. Емитовање се врши преко титл маишне којом руководи обучена

личност. У савременије опремљеним позориштима за исте потребе се користе квалитетнији екрани - плазме, или мали дисплеји, или екрани на седиштима. ДИСХАРМОНИЈА (лат. dis-, rp. harmonia) Несагласност, неслагање, раздор. Муз. Неслагање тонова, несклад, погрешаи тон (дисонанција, какофонија). Супротно до хармоније. ДИТИРАМБ (грч. dithjrambos – надимак бога Баха) Врста хорских песама посвећених богу Дионису у старој Грчкој. Сматра се да је из дитирамба настала трагедија, јер је дијалогом хоровође и хора у дитирамбу настао драмски однос а тако и сама античка драма; сценски облик изражавања врло значајан за настанак драмске уметности. ДОАЈЕН (фр. doyen - старешина) Најстарији представник неког друштва, заједнице, по положају или по годинама. Поз. - по годинама и искуству најстарији члан позоришног ансабла. DOMINUS GREGUS (лат. господар стада, вођа) Вођа позоришне трупе у театру старог Рима. ДОНАТОР (лат. donator) Дародавац,давалац. Лице или институција које помаже културу, науку и друге непрофитабилне делатности и институције. Донатор за своју помоћ не очекује никакву противуслугу од институције којој је помогао. ДОНАТОРСТВО Облик даровања. Поз. -подршка позоришту, или посебном позоришном пројекту, која може да буде новчана, или у одређеној роби, услугама, завештању, задужбинарству и сл, при чему институција или особа која се одлучила на донаторство не добија никакву противуслугу од позоришта. ДОТИРАНО ПОЗОРИШТЕ Позориште које за своју делатност прима одређене субвенције из буџета оснивача, тј. основу финансирања ових позоришта чине дотације. Припада тзв. буџетским установама.Насупрот комерцијалног позоришта. ДРАМА (грч. drаo - чиним, радим, drаma - радња) Посебан позоришни облик. Сценска врста са озбиљним садржајем. Драма - књижевна врста која показује догађаје из људског живота, као да се збивају у садашњости и пред нашим очима; лица која учествују, говоре и раде свако према свом карактеру. При том, увек мора да постоји борба двају супротности - сукоб. Драма такође подразумева јединство драмске идеје. ДРАМА АПСУРДА (грч. drama; лат. absurdum - немогуће) Драмски род настао средином двадесетог века. Родоначелници овог жанра су Бекет, Јонеско, Жене, Адамов. Настаје у послератној клими, а има корене у филозофији егзистенцијализма, чији су битни постулати: непостојаност вредности, одсуство комуникације, двосмисленост осећања, отуђеност - апсурдност егзистенције. ДРАМА КУХИЊСКОГ СЛИВНИКА (ен. kitchen-sink drama) Термин који је постао популаран средином '50-тих година 20. века, као донекле омаловажавајућа ознака за тада актуелне савремене реалистичне драме са радничком тематиком драме Арнолда Вескера, телевизијске драме Алуна Овена. Мање или више оправдано објашњење било је да су се драме овог жанра било у физичком, било у психолошком смислу дешавале око кухињског сливника. ДРАМА С ТЕЗОМ (грч. drаma; thesis - поставка, тврдња) Врста драмског рода у којем је целокупна структура драме подређена доказивању или демонстрацији одређене тезе: моралне, социјалне, политичке, идеолошке. Ове драме условљене су актуелношћу, што може да буде предност јер третирањем тренутних друштвених

проблема лако стичу популарност, али и мана, јер губе на вредности у каснијим епохама, тј. престају да буду актуелне. ДРАМАТИЗАЦИЈА (грч. drаma) Поступак прераде неког књижевног дела (роман, проза, песма...) у драмску форму и прилагођавања за сценско извођење. Драматизацију најчешће врши драматург, а понекад и редитељи који ће касније то дело и поставити на сцену. ДРАМАТИЧАН (грч. drama) Који се збива као у драми, са пуно радње, дијалошки... Фиг. - екстремно изражајан, напет, потресан. ДРАМАТИЧАР (грч. dramatikos) Драмски песник, писац драме. ДРАМАТУРГ (грч. drdma, ergon дело, dramaturgos) Позоришни уметник, уметнички стручњак и (или) теоретичар за драмска дела. Један од најзначајих уметника у позоришту (уз глумаце и редитеље). Факултети и академије које образују кадрове за бављење позоришном уметошћу имају најчешће у свом саставу и катедру драматургије. Данас термин драматург подразумева: - драматург - писац драмског дела (драматичар) - драматург - који врши драматизацију неког литерарног дела које није драмско, за сценско извоћење, или одговарајућу адаптацију драме друтог аутора, најчешће по сугестијама редитеља - драматург позоришта - стручно лице које предлаже репертоар куће. ДРАМАТУРГИЈА (грч. dramaturgia) Наука о суштини драмског стваралаштва, о теорији драме и драмској уметности. Посебна дисциплина у књижевности и позоришту која проучава специфичности драмског стваралаштва. Посебна област у позоришту која се бави стручним и научним истраживањем из области позоришта (теорија драме, режије, глуме, однос уметничких изражавања и устројства на сцени и у позоришту, однос уметника и публике и сл.). ДРАМАТУРШСКА ЕКИПА (ОДЕЉЕЊЕ) Скупина драматурга при великим позоришним кућама која се баве истраживачким радом по специјализованим областима (епохе, посебне естетике, области, нова дела, аутори и сл.). Пример НАДА НОВА у Народном позоришту у Београду, Краљевско национално иозоришше и Ројал Корт у Лондону, бечки Бургтеатар. ДРАМАТУРГ ПРЕДСТАВЕ Посебно ангажовани драматург за одређену представу који заједно са редитељем заснива и делимично остварује целокупну изведбену компоненту представе, при чему се његова фунција не ограничава само на књижевно-критичку припрему текста, већ суделује и на поставкама за извођење. ДРАМА У ДРАМИ Поступак када писац у основни ток драме убаци посебни комад у којем су актери главне драмске радње или учесници, или само гледаоци. ДРАМА У СТИХУ Посебан драмски род писан и извођен у стиху. ДРАМСКА ИРОНИЈА (грч. drama; еirоnеia; лат. ironia - фина прикривена поруга) Вид драмског изражавања приликом којег ликови у драми стварају ситуацију која код гледаоца постиже ефекат ироније. ДРАМСКА ЈЕДИНСТВА Једно од најважнијих драмских правила која је установио Аристотел - правило о јединству радње, времена и места у драмској поезији, посебно трагедији: "Према томе као што се и код осталих подражавалачких уметности једно подражавање везује за један једини предмет, тако и трагична прича, кад је она подражавање неке радње, треба да подражава једну радњу, и то целу." Савремена драмтургија не поштује ова правила. ДРАМСКА КЊИЖЕВНОСТ Посебан род књижевности настао у старој Грчкој.

Основа ове књижевности су драмска дела која је углавном пишу за сцеско извођење, мада постоји и изузетак ДРАМСКА РАДЊА Низ међусобно повезаних сценских догађаја са истим циљем. Драмска радња чини окосницу и основ сваког драмског дела. Основна је покретачка снага у драми. Мора да има свој почетак, развој и свршетак. Радња у драми је у непосредној вези са личностихма у драми. Њихови односи граде драмску радњу кроз композиционе фазе: експозицију, заплет, кулминацију, перипетију и расплет. Савремена драматургија користи драмске радње у комотнијем односу, тј. не поштују се раније установљена и круто дефинисана правила. ДРАМСКА ХРОНИКА (енгл. chronicle play – драма хроника; грч. chronikos - временски) Хроника је: 1) летопис, историја писана по годинама 2) у журналистици - рубрика која прати дневне догађаје. Врста историјске драме која у својој основи има карактер хронике одређеног времена и ситуације. ДРАМСКИ ЖАНРОВИ (фр. genre - врста, род, начин писања) Врсте и родови драмског изражавања и стваралаштва. Жанр зависи од основне карактеистике дела, начина изражавања и облика извођења. Основна подела, дефи-нисана већ у старој Грчкој, била је на: трагедију, комедију, сатирску игру и мим. Раз-војем позоришне уметности шириле су се и гране жанрова: црквена драма, фарсе, грађанска драма и др. Најчешће се каже да данас разликујемо три основна жанра: трагедија, комедија и драма у ужем смислу, а све жанрове је скоро немогуће набројати и стално се јављају нови (сатира, гротеска, комедија ситуације, комедија карактера, драма апсурда, мелодрама...) ДРАМСКИ ЈУНАК Носилац драмске радње. Његову улогу одређује писац, дајући му лик и карактер. ДРАМСКИ МОНОЛОГ Монолог лика у драмском делу. Постоји спољашњи и унутарњи монолог. У унутрашњем се јунак обраћа себи, тј. обрачунава се са собом, у спољашњем јунак открива и износи своје мисли, дилеме, намере, ставо-ве сабеседнику, слушаоцу. Драма коју чини само монолог назива се монодрама. ДРАМСКИ ПИСАЦ Аутор који ствара драмско дело (в. драматичар). Нека већа позоришта поседују своје школе на којима, за своје потребе, образују или усавршавају драмске писце. Наравно, основица за сваку врсту школовања драмског писца је лични таленат. ДРАМСКИ УМЕТНИК Креативац са посебним даром, способностима и вештинама, тј. стваралац из области драмских уметности (глумац, редитељ, драматург, позоришни продуцент...). ДРАМСКО ДЕЛО Аутохтоно књижевно-уметничко дело које је написаио за сценско извођење. Може бити различитих жанрова, од класичне драме, па до најсавременијих сценских облика. У процесу избора оно за стављање на репертоар, драмско дело може да се: - наручи код аутора-писца, - изабере на отвореном конкурсу, - прихвати предлог аутора или редитеља, - прихвати предлог драматуршког одељења. ДРАПЕРИЈА (фр. draperie) Завеса, застор. Поз. - врста декоративне завесе на сцени. Може да се користи за омеђивање сцене, а и у оквиру сценографије (в. суфита). ДРУШТВЕНА САТИРА (лат. satira, satura; satur - сит, засићен) Књижевно дело које на подругљив и духовит начин осуђује све негативне особине неког друштва,

појединца, појаве... Врста драмског дела које указује на социјалне и моралне недостатке друштвене средине. У драмској уметности присутна је још од старе Грчке у комедијама Аристофана. ДУБЛЕР (фр. doubleur) Особа које замењује неког од актера у извођењу опасних сцена; каскадер (чешћа појава на филму). ДУЕТ (итал. duetto) Музичко певање или свирање у два гласа. ДУО (лат. duo - два) Двоје, пар. Поз. - део представе, сцена у којој учествују два актера, сценско извођење у пару. ДУОДРАМА (лат. duo - два, грч. drama – радња) Облик позоришног изражавања у којем учествују два интерпретатора, тј. Драмско дело написано за два глумца.

Е ЕКИКЛЕМА (гр.) У позориштима старе Грчке покретна платформа на точковима која се са већ припремљеним призором изгура на сцену (Есхилов Оковани Прометеј). ЕКЛЕКТИЧКИ (грч. eklego - одабирам: eklektikos - који одабира) Нестваралачки, који од других одабира и узима оно што му се допада и што му одговара. ЕКЛЕКТИЧАН РЕПЕРТОАР (кол.) Репертоар позоришта које своју делатност базира на приказивању позоришних представа туђих продукција, тј. бира представе других позоришта и потом их реализује на својој сцени. ЕКЛОГА (грч. eklegо - одабирам; ekloge - изабрана песма) Идилична пастирска песма. Посебна драмска форма која се заснива на идиличним пасторалним темама. ЕКСПЕРИМЕНТАЛНО ПОЗОРИШТЕ (нем. experimentieren - оглед, опит, проба) Позориште које свој рад заснива на истраживачкој делатности у свим позоришним облицима. Ова позоришта се репертоаром и његовим извођењем опредељују за приказивање мање познатих, савремених и још увек непотпуно критички валори-зованих дела и то претежно неконвенцио-налним изразима. ЕКСПОЗИЦИЈА (лат. ех - бивши, некадашњи, ранији; exposhio - излагање) Излагање, причање, изложба уметничких предмета... Поз - уводни део сценског дела у којем се гледаоци упознају са основним мотивима. ЕЛИЗАБЕТАНСКА ДРАМА, један од представника је Вилијам Шекспир даљег тока драмске радње, са ликовима и сл. ЕКСТАЗА (гр. ek - из; stasis - померање) Врхунски занос, усхићење. Највиши степен усхићености сличан лудилу, сједињавање душе са богом. Поз. врхунац драмске радње, снажан сценски утисак. Највиши облик сценског узбуђења, заноса. ЕЛЕКТРО ЦУГ (кол.) Хоризонталне и вертикалне цеви или лајсне са стране и изнад сцене на којима се налазе извори струје (прикључци, утикачи) за потребе расвете и електро уређаја који се користе за реализацију представе. ЕЛЕОС (гр.) Аристотелов појам у дефиницији трагедије; сажаљење. ЕЛИЗАБЕТАНСКА ДРАМА Врста ренесансне дворске драме у Енглеској, настала у време владавине Елизабете I (1558 - 1603). Овај драмски облик развио се слично ренесансним драмама Европе, ослањајући се на средњевековну драмску традицију. али у основи црпећи античке идеје и теме. Најзначајнији представници су Кристофер Марлоу и Вилијам Шекспир.

ЕПИЗОДА (грч. epeis-odion уметак, додатак) Заокружени део неке радње. Првобитно: дијалошки део између хорских песама у старогрчкој трагедији. Поз. део драмског текста који је самосталан и заокружен, без јаче везе са главним током радње. Кол. - мања улога (епизодна улога). ЕПИЗОДИСТ (гр.) Сценски уметник који тумачи мање, споредне улоге, понекад и без речи. ЕПИЗОДНА УЛОГА Обимом мања улога у комаду, тј. у представи. ЕПИКА (грч. epos, фр. epiaue) Песништво које лагано и опширно препричава стварне или потенцијалне догађаје, тежећи објективности. ЕПИЛОГ (грч. epilogos) Завршна реч, поговор. Првобитно - завршни говор којим се неки лик из драме директно обраћа гледаоцима (супротно пролог). Финална радња у позоришном делу и представи, у којој се дефинише ауторова порука, а понекад и резимира цео комад. ЕПСКО ПОЗОРИШТЕ Врста позоришта које негује комаде епске наративне форме (в. епика) који имају за циљ двојаку функцију: педагошку и политичку. Родоначелник овог позоришног изражавања је немачки редитељ Пискатор, а тај принцип је развио и дао му пуну афирмацију Бертолт Брехт. Основни задатак оваквог позоришта да гледаоца ослободи емотивног учешћа у радњи, како 6и он могао да заузме рационалан (критички) став према ономе што гледа. ЕСТЕТИКА (гр. aisthetikоs - опажајни) Наука о чулном опажању; уже - наука о лепом, нарочито о уметности. У уметности, наука о смислу уметности и о уметничком укусу. ЕСТЕТСКА КРИТИКА Строго уметничка критика која се држи само естетске стране и примењује само естетичке критеријуме у просуђивању уметничког дела. Она не разматра друге вредности (моралну, васпитну, религијску и др.) које поседује уметнико дело. ЕСТЕТИКА ПОЗОРИШТА Театролошка дисциплина која истражује подстицаје, предуслове и битна обележја сценске креативности, као и смисао, те значење темељних аспеката театарског чина с естетичких позиција. ЕСТРАДА (фр. estrade; лат. via strata - поплочан пут) Првобитно - пут, друм; потом - узвишење, подијум, бина, сцена. У новије време - посебан облик популарне сценске делатности: различити облици забавне и народне музике, забавни програми нижег естетског нивоа.... ЕФЕК(А)Т (лат. efficere, effectus - успех, учинак) Дејство. Снажни сценски акценат. У уметничком смислу - атрактивно изведена сцена, дијалог, гест.... У техничком смислу ефектима се називају одговарајући светлосни, тонски, визуелни или неки други сценски акценти, који се обично постижу уз помоћ машина и апарата. ЕФЕКАТ ЗАЧУДНОСТИ (нем. Verfremdungseffekt односно V-Effekt) Драматуршко начело познатог немачког позоришног ствараоца и истраживача Бертолта Брехта којим се глумачком интерпретацијом оно познато претвара у непознато, зачудно односно отуђујуће.

Ж

ЖАНР (фр. genre) Род, врста, тип. Начин изражавања. У позоришту 1) врсте драмских комада (трагедија, комедија, драма, мелодрама, и др); 2) врсте позоришних представа (драма, мјузикл, монодрама, пантомима...) ЖАРГОН (фр. jargon) Посебан говор неке друштвене групе, средине, професије: ђачки жаргон, монденски жаргон, улични жаргон... Драмски писци често користе различите жаргоне ради потпунијег сликања ликова. ЖИРИ (лат. јurare – заклети се) Посебно тим формиран од стране неког овлашћеног тела или друштвене институције чији је задатак да врши вредновање изведених појединачних или колективних дела тј. одбор или комисија за додељивање награда на уметничким такмичењима, фестивалима, конкурсима. ЖИРИ ПУБЛИКЕ Одабрана група представника публике коју формира неко овлашћено тело или друштвена институција чији је задатак да врши вредновање изведених појединачних или колективних дела у име корисника тих дела - публике. ЖОНГЛЕР (фp.jongleur; - шаљивчина) Средњевековни свирач који је био пратња трубадуру. Потом лакрдијаш, пајац, забављач вешт у бацању ножева, или бацању увис и хватању лопти, бакљи, чуњева... Користе се и у савременом позоришном изражавању.

З ЗАВЕСА Простирка (најчешће платнена) која се користи за одвајање гледалишта (гледалаца) од сцене (извођача). Завеса се подиже на почетку представе, а снушта на крају чинова, али и у току трајања чинова приликом промене сцена - слика. Кол. - има функцију мерења успеха и популарности представе (броји се колико пута приликом завршетка представе публика тражи дизање завесе да би поздравила извођаче). Постоје још и завесе - драперије које служе за омеђивање сцене, а користе се и у сценографске сврхе (в. суфите) ЗАПЛЕТ Односи који доводе до одређених тензија, којетеже раплету. Супротно расплету. Једна од основних елемената драме је улога заплета у одржавању пажње и интересовања. Процес у драмском делу који креће ка кулминацији и расплету иза чега следи епилог, тј. крај. ЗАРЗУЕЛА (шп. zarzuela) У старој Шпанији - позоришни комад у којем се смењују говорне и музичке тачке, врста оперете. ЗВУК Тон. Средство аудио изражавања. У позоришту чини основ за звучни штимунг. Уз светло, сценографију и костиме, представља техничку окосницу представе.

И ИГРА Природна потреба за изражавањем ради ње саме и ради пријатности која се ствара том приликом. Једна од важних човекових потреба која му ствара задовољство у индивидуалном и социјалном смислу. Везана је за нагонске потребе

унутрањег или спољњег изражавања. Моторна је снага креативности, те је стога врло значајна за уметност. Једна је од основних елемената сценских уметности. ИГРОКАЗ Драмска врста настала у Хрватској средином деветнаестог века често у варијанти пучки игроказ. Најчешће га обележава сентиментално-поетична, али и политичко-сатирична тематика уз певачко-музичке уметке. ИДЕЈА (гр. eidos - вид, облик, idea) Мисао, појам, основна замисао. Основна нит дела, мисао водиља која може да изроди поруку. Основна идеја у делу је у избору теме и начину обраде, односно у ауторовом односу према њој. Одабрана тема треба да илуструје неки став, гледиште, схватање. Тек када се пажљиво анализирају употребљена уметничка средства, може се схватити порука која произилази из целокупне структуре дела. Порука се може осетити из начина изградње сижеа, вођења фабуле, компоновања и обликовања ликова. ИДЕЈНА ДРАМА Драмско дело које има тезу. Бави се најразноврснијим друштвеним, моралним, филозофским, религијским, економским и другим проблемима. У овим драмама се решење не намеће, оно се дискутује, аутор се ослања на гледаочеву сарадњу. Идејна драма има изражену психолошку анализу. Родоначелник ове драме је Хенрик Ибзен. Неговали су је Франсоа де Кирел, Бернард Шо и Герхарт Хаупман. ИДЕНТИФИКАЦИЈА (лат. Indentificatio - поистовећивање, поистовљење) Поз. - стање поистовећивања, идентификације са јунаком дела. Оваква ситуација настаје у тренутку када дође до приближавања и поистовећивања емоционалног стања између јунака и гледалаца и када гледалац збивања исказана у делу доживљава као своја. Изузетно јака идентификација јавља се у сусрету истоветних искустава и истоветних емоционалних стања гледаоца и јунака дела. Овај процес може да остварује позитивне моралне и васпитне ефекте деловања уметничког дела на гледаоца. У процесу стварања драмског дела за сцену под идентификацијом се подразумева поистовећивање глумца са ликом. ИДИЛА (гр. eidyllion - сличица) Врста уметничког дела којим се приказује задовољан, спокојан живот у природи, на селу, пружајући слику мирног и једноставног, складног, хармоничног и „природног" живота пастира, рибара, сељака... у скромним приликама и оквирима. ИЗВРШНИ ПРОДУЦЕНТ (кол.) Лице одговорно за оперативну реализацију представе. Вођа тимова продукције представе. Одговоран да на основу утврђених планова створи предуслове за што квалитетнију реализацију продукције. Он је покретачка енергија и везивно ткиво у ауторском, техничком и продуцентском тиму позоришног пројекта. ИЗВОЂАЧ Неко ко остварује, извршава, изводи неку радњу. У позоришту су то глумци, певачи, играчи. ИЗВОЂАЧКА УМЕТНОСТ Уметничка дела која се јавно изводе: драма, опера, балет, концерти, перфораманси. ИЗВОЂАЧКИ УГОВОР (кол.) Уговор којим се дефинишу односи између уметника-извођача и послодавца приликом ангажовања за извођење одређеног дела, програма и сл. Овим обликом уговарања ангажују се извођачи најчешће само за једну манифестацију (нпр. ангажовање глумца за извођење одређеног програма поводом обележавања неког значајног датума, књижевне трибине и сл.) ИЗВОЂАЧКИ ХОНОРАР Новчана надокнада, награда за поједини извршени

посао који је обавио извођач. Дефинише се посебним извођачким уговором. ИЗДАВАЧКА ПОЗОРИШНА ДЕЛАТНОСТ Припремање и објављивање штампаних, видео, дигиталних и друтих записа позоришних дела. Свако позориште штампа плакате, програмске књижице и друге материјале информативног и рекламног карактера. Издавачке делатности које делују у оквиру већих позоришта често објављују и обимнија и захтевнија издања везана за позориште: театрографске, театролошке, историјске, теоријске и друге научне студије и књиге, часописе, листове, монографије познатих уметника те куће, драмске текстове, и сл. Поред тога, издају се и различити маркетнишки материјали: календари, постери и плакати популарних представа и уметника, разгледнице, фотографије, различити сувенири... У новије време позоришта све чешће издају видео записе својих представа на различитим носачима (VHS, CD, DVD...) ИЗРАЖАЈНОСТ Јадан од основних облика уметничког делања и деловања. Свака уметничка грана има свој основни облик изражавања: глума - говором, балет - игром, опера - певањем, драматичар - писањем и сл. ИЗРАЗ Процес и облик деловања (сценски израз, музички израз, израз мимиком и сл). Од уметникове способности, начина и снаге израза зависи његово дејство на публику. ИЛУЗИЈА (лат. ilussio - чулна обмана, варка, уображавање) Чулна обмана при којој се неки предмет уочава другачије него што стварно изгледа. Поз. 1) ефекат који представа понекад изазове код публике - да су збивања на сцени "реалност"; 2) слике настале посебним сценским ефектима и техником. ИЛУЗИОНИСТИЧКА СЦЕНА Сценски облик који своју изражајност заснива на вештом дочаравању нестварних слика и догађаја. ИМИТАТОР (лат. imitator - подражавалац) Лице које ради по угледу на некога. Неко ко уме да подражава разне типове људи, животиња и сл. Имитатор је естрадни извођач који своју интерпретацију заснива на копирању, подражавању неких друтих, обично познатих јавних личности. У позоришту глумци често користе имитације као помоћни елемент у свом стваралаштву, било као интерполирани сегмент или инспирацију за креацију неког лика. ИМИТАЦИЈА (лат. imitatio - подражавање, угледање) Дело урађено по угледу на неко друто. У глуми - опонашање различитих звукова, гласа, покрета, манира, најчешће људи и животиња, обично са тенденцијом да се постигне комични ефекат. ИМПОСТАЦИЈА (ит. impostare; лат. imponere - наметнути; нлат. impostus) Поз. - постављање гласа глумцима и певачима. Начин тражења, стварања и постављања музичког тона код певача. ИМПОСТИРАЊЕ (ит. impostare - наметнути, ударити) Посебним вежбама постигнута техника употребе гласа која глумцу и певачу омогућује коришћење широког распона јачина, висина, боја... ИМПРЕСАРИО (ит. impresario) 1) Лице које проналази и препоручује талентоване, квалитетне уметнике потенцијалним послодавцима; 2) лице које, у име неке уметничке куће, уговара наступе, и стара се о њиховом финансијском успеху (представе, концерте, приредбе и сл). ИМПРЕСИЈА (лат. impressio - утисак, дојам) Дејство које нешто (на пример уметничко дело) има на некога (нпр. Конзумента - гледаоца, слушаоца...).

ИМПРЕСИОНИЗАМ (лат. impressio) Правац у уметности настао у другој половини XIX века у Француској; сматра да је задатак уметности што чистије и верније приказивање и репродуковање чулних утисака. ИМПРЕСИОНИСТИЧКА ДРАМА Драмско дело које тежи да изазове посебну атмосферу, осећања и расположења; малог је обима, спорог одвијања радње, са много пауза и дијалогу ближег колаквијалном говору. Акустички и визуелни ефекти доприносе упечатљивости атмосфере. Погодна за камерно извођење (у малим позориштима). ИМПРОВИЗАЦИЈА (лат. improvisatio) Делање и чињење без претходне припреме. Поз. - слободно изражавање на сцени без посебне припреме и чврстог концепта. Основа неких позоришних врста, на пример комедије дел арте. Није препоручљива у традиционалним представама, али се данас допушта у неким комедијама, у којима се глумци слободно изражавају у оквиру задатог редитељског концепта и текста. (Пример Радован трећи, Душана Ковачевића, култна представа Атељеа 212 са Зораном Радмиловићем у главној улози). Многе алтернативне представе се и данас заснивају на импровизацији. Допуштена, често препоручљива у току припреме представе. ИНВЕНЦИЈА (лат. inventio - проналажење, изумевање) Проналазачки дар. Способност изналажења нових идеја, откривања и стварања новог. Способност побуђивања стваралачких фантазија и мотива. Довитљивост, духовитост. Врло је важна за уметничку креативност и стваралаштво. ИНКУБАЦИЈА (лат. incubatio) Процес развоја и сазревања. Поз. - време које прође од јављања прве идеје, до почетка стваралачког рада на конкретном делу. Период сазревања стваралачке идеје. ИН МЕДИЈАС РЕС (лат. in medias res) У средишту ствари. Одмах прећи на суштину ствари, без неког посебног увода. ИНСПИРАЦИЈА (лат. inspiratio - удисање) Уметничко, стваралачко надахнуће. Врло важан eлемент у стваралачком процесу, иницијација за уметничко стваралаштво. ИНСПИЦИЈЕНТ (лат. inspiciens) Лице које врши надзор. Стручно лице у позоришту које води процес приказивања представе на сцени. Стара се да сви учесници и елементи представе буду спремни за почетак представе, а током извођења кординира рад свих учесника (извођачи, сценска техника, расветљивачи, тонмајстори...) и води рачуна да технички квалитет представе буде онакав какав је на премијери установљен. Стални је члан ансамбла представе од почетка рада. ИНСПИЦИЈЕНТСКА КЊИГА (кол.) Један од најзначајнијих докумената за позоришну представу. Припрема је испицијент у току проба и користи је у току реализације представе. Садржи све информа-ције битне за одвијање представе (позиви учесницима, промене светлосних штимунга, аудио ефекти, мизансцен...) ИНСПИЦИЈЕНТСКИ ПУЛТ (кол.) Командна табла која се обично налази иза портала, а свакако склоњена од гледалаца, са које инспицијент, по инспицијентској књизи, води представу. Пулт поседује тонску везу са техничко оперативним реализаторима представе (тон мајстор, мајстор светла, декоратери, помоћни радници и др.), са глумачким салоном где се налазе извођачи приправни за излазак на сцену, свим просторијама у којима се одвија припрема учесника за сцену (шминкернице, гардеробе) и другим де-ловима зграде (лифтови, бифе и сл.).

Инспицијенски пулт поседује и видео екран, који инспицијенту помаже да контролише ситуацију на сцени. ИНСТИТУЦИОНАЛНО ПОЗОРИШТЕ Позориште чији је оснивач неки државни орган (република, регија, град, локална самоуправа). Оснивач установљава концепт рада - репертоар, поставља управу и финасира ову врсту позоришта. Насупрот неинституционалним позориштима која се самостално оснивају и финасирају. ИНСТРУМЕНТ (лат. instrumentum) Направа, справа, помоћно средство за одређену делатност, алат. Музичка справа за стварање тонова и интерпретацију звука - музике. ИНСЦЕНАЦИЈА (нем. Inszenierung, лат. in, scaena) Удешавање позоришног комада за приказивање, постављање неког дела на сцену. У позоришту је то најчешће целокупна делатност редитеља са сарадницима из креативног тима (драматург, сценограф, костимограф, кореограф, композитор) на припреми позоришног дела за приказивање. ИНТЕНДАНТ (лат, фр. Intendant - надзорник, настојник, управник) Термин чешће у употреби у Хрватској и Босни и Херцеговини (в. управник позоришта). ИНТЕРАКТИВНО ПОЗОРИШТЕ (лат. inter - међу, између; actio - радња, дејство) Међудејство, међузависност. Врста позоришне представе у којој гледаоци активно учествују у представи заједно са извођачима. Овакав начин рада на стварању представе, вишеструких интеракција уводи појам интерактивног позоришта. Најбољи пример је представа - експеримент трупе "Skvot teatar" из Бруклина. Представа - ритуал третира гледаоца као учесника, гледаоца као извођача, који ствара у интеракцији са професионалним извођачима. ИНТЕРКУЛТУРАЛНО ПОЗОРИШТЕ Позориште које у свом стварачком опусу користи мноштво различитих позоришних култура. Формално ово је позоришна теза која прихвата позоришне моделе и технологије разних култура и трансформише их у "домаћи материјал". Сублимат различитости истока-запада-традиционално-обредно-савремено-истраживачко-плесно и сл. ИНТЕРЛУДИЈУМ (лат. interludere; нлат. interludium) Муз. - међуигра. Поз. - међучин, „уметак" у оквиру позоришне представе. У драмској представи има све одлике чина, али често акцентује проток времена, пример су Пискаторове режије. ИНТЕРМЕДИЈАЛНОСТ (лат. intermedius) Коришћење елемената више различитих врста медија приликом стварања неког дела (позориште, филм, видео, ласери...). Врло се често користи у савременом позоришту. ИНТЕРМЕЦО (итал. intermezzo; лат. intermedium - међуигра) Кратка форма која попуњава паузу између чинова у току неког сценског догађања (музички интемецо, балетски интермецо). Обично комични комад или кратка комична опера. Радња често нема везе са главним комадом. ИНТЕРПРЕТАТОР (нлат. interpretator) Излагач, извођач, тумач, приказивач, објашњавалац неког дела. Интерпретатор је у позоришту извођач - тумач улога на сцени (глумац, певач, играч и сл.). ИНТЕРПРЕТАЦИЈА (лат. interpretatio) 1) Објашњавање, тумачење (закона, списа, утовора) 2) превођење страног писца. Поз. представљање, приказивање, тумачење (улога: глума, певање, игра) ИНТОНАЦИЈА (итал. intonatio) 1) У католичкој цркви почетне речи молитве које

изговара свештеник; 2) давање тона; свирање, певање; основни почетни тон говора, певања, музицирања. У ширем смислу, може да се односи и на основни смисао, значај и карактеристику неког дела. ИНТРАКУЛТУРАЛНО ПОЗОРИШТЕ Позориште које своје стваралаштво базира на садејству - сублимирању различитих позоришних форми и позоришним процесом ствара нова аутохтона дела уз активно укључивање гледаоца у позоришну радњу. ИНТРИГА (фр. intrigue, итал. intrigo) Сплетка, смутња. Провокација. Поз. - в. заплет. ИНТРИГАНТ (фр. intrigue - сплетка) Глумац специјализован за улогу сплеткара. ИНТУИЦИЈА (лат. intueor- сагледам, опазим, нлат. intuitio) Непосредно стечено знање, а не путем рефлексије или искуства. Непосредно сагледавање, опажање. Интуиција је у уметности резултат истовременог радг маште, осећања и мишљења. Наслућивање, предосећање, а то је и битна особина уметничког дела чија се суштина може само наслутити. ИРАЦИОНАЛНО (лат. irrationalis - неразуман, неразложан, противан разуму, изнад разума) Појава која не подлеже законима логике; често обележје онога што је изван граница разумног, а у сфери несазнајног, осећајног. Има удела у процесу уметничког стварања, а још више у доживљавању уметности. ИРОНИЈА (грч. eirоneia; лат. ironia;) Дискретна поруга, која се састоји у казивању чије значење је супротно од оног што се заиста мисли (кад се шкртици каже да је расипник, намћору да је весељак, кукавици да је храбар...). Иронија је прикривени начин подсмеха и поруге; често се користи у комедији, а поготово у сатири. ИСПОВЕДНИ МОНОЛОГ Монолог који садржи ставове о некој појави и збивању; њиме се анализира поступак из друге личне перспективе Говор једног лика у комаду у којем он износи своја интимна размишљања и емоције (самоанализа, преиспитивање, самоосу-да, кајање...). ИСТОРИЈА ПОЗОРИШТА Театролошка дисциплина која разноврсним методама настоји да реконструише и валоризује минули позоришни живот и анализирајући његово значење у његовом времену, те његов утицај на даљи развој позоришта. ИСТОРИЈСКА ДРАМА Драмска форма која свој садржај заснива на историјским темама и личностима. У драматургији је присутна још од старе Грчке. ИСТРАЖИВАЊЕ ПУБЛИКЕ Посебан облик истраживачке делатности у позоришту којом се на организован и систематичан начин организује истраживање публике, како 6и се сагледали њени ставови, мишљење, сугестије, структура и сл. Сем истраживачких вредности, резултати могу да буду добра сугестија и потоказ менаџменту позоришта у процесу планирања.

Ј ЈАВНА УСАМЉЕНОСТ Описни термин који Станиславски користи да појасни душевно стање глумца: "На представи, пред очима многобројне публике, ви се увек можете повући у усамљеност, као пуж у кућицу". (Станиславски "Систем") ЈЕДИНСТВО Појам у теоријској драматургији који се односи на тзв. Аристотелове прописе о јединству времена, места и радње.

ЈЕДНОГЛАСЈЕ Једногласно певање. Врста певања када се у исто време чује само један напев, без обзира да ли га изводи само један певач или више њих заједно. ЈЕДНОКРАТНО ИЗВОЂЕЊЕ (ен. Оnе night stand) Представа која се само једно вече изводи у позоришту или некој другој дворани. Турнеја представа за једнократно извођење један је од најнапорнијих облика позоришног рада, и честа је утлавном у забављачком жанру у мјузиклу и варијетеу. Ова извођења се своде само на играње без пратећих позоришних активности. ЈЕДНОЧИНКА Драма, опера или балет, обично мања обимом, чија целокупна радња се одвија у једном чину. ЈЕЗИК Својство и средство комуникације које поседује и за које је способан само човек. Продукт цивилизацијског развоја. Једна од битних одлика културе сваког народа. Значајна основа за свеукупну делатност једног народа, као и за неке гране уметности. Без књижевног језика нема основе за драмски театар, јер без књижевног језика нема драмског текста, превода, приказа, коментара и сл. ЈЕЗУИТСКА ДРАМА Посебан облик црквене драме који се јавља у доба против реформације (од средине 16. до 18. века), а посебно у доба барока. Религиозни позоришни комади на латинском језику, које су приказивали лаици. Аутори ових драма су већином били наставници реторике у језуитским школама, а изводили су их ученици. Теме су биле превасходно из Библије (Старог завета), историје цркве, историје светаца и мученика. ЈОКУЛАТОР (lat. iocultor) Путујући средњевековни глумац, који самостално као лутајући уметник, или у оквиру позоришне дружине, приказује различите вештине (глума, музика, акробатика, дресура, игра). ЈУБИЛЕЈ (лат. annus jubilaeus) Обележавање, прослава неке значајне годишњице. У позоришту нпр. 25-годишњица позоришног уметника, Јубиларно стото извођење представе. ЈУНАК Најчешће је то главна личност дела. Он није само учесник и носилац радње у драме, него је често основни носилац преко којег се отелотворује основна идеје дела. Јунак (карактер) и радња драмског дела су једно од другог неодвојиви. Аристотел у својој "Поетици" даје првенство радњи дела, а карактер поставља као функцију драмске радње. Тек Шекспира на сцену изводи јунака са личном реакцијом, сопственим интересом - па драмски јунак постаје средиште драмског збивања. Појаву психологије, као самосталне науке (друга половина 19 век), прати и појава модерне психолошке драме, па јунак постаје још "важнији", а психолошком обрадом и све истанчанији и драмски интересантнији. Јукак драме најбоље се развија и открива кроз делање. Очовечени и уверљив делује на гледаоца.

К КАБАРЕ (фр. cabaret, арап. hamarat - крчма, гостионица у којој се дају и артистичке продукције) Врста представа која је састављена од музичко-сценско-играчких делова. Изводи се са богатом кореографијом, сложеним певачким аранжманима, сценским и визуелним ефектима и гламурозном сценографијом, а чији циљ је забава уз сатиричан (драмски) и сценски садржај. Кабареом се називају

и позоришта у којима се изводе овакве представе. КАБУКИ Јапанско народно позориште (од почетка XVII в), приказује историјске, романтичне и љубавне драме уз музичку пратњу и игру динамично и захуктало. Мушкарци играју и улоге жена и дечака. КАБУКИ ДРАМА Посебан облик јапанске традиционалне драме. Теме драма су јапанска историја и митологија прилагођене савремености. КАВЕА (лат. cavea) Средишњи полукружни део гледалишта у позоришним објектима старог Рима КАДЕНЦА (ит. cadenza, нлат. cadentia - ритам, кретање по такту) Муз. - завршни тон, спуштање гласа на крају (песме). У плесу: такт; одмор на последњем, наглашеном слогу стиха или реченице. КАКОФОНИЈА (грч. kakos - лош, погрешан; рhoneo - звучни) Нешто што рђаво звучи, нескладан звук, дисхармонија. Грам. - лош изговор. Ако се и употребљава, онда углавном има за циљ да изазове неко гађење или презир. У колоквијалном језику овај термин се користи приликом лошег представљања или критике неког дела. КАЛКУЛАЦИЈА (нлат. calculatio - срачунавање, прорачунавање) Поз. - предрачун, финансијски прорачун трошкова за одређену представу. Садржи цене свих важнијих елемената за потребу реализације пројекта. Калкулацију припрема продуцент пројекта у сарадњи са Генералним менаџером, финансијским продуцентом, уз консултацију са редитељем, сценографом, костимографом, маркетинг менаџером и друтим члановима ауторског и продуцентског тима. Свака ставка буџета мора бити посебно обрађена и образложена до детаља. КАМЕРНО (лат. camera, грч. kamdra - соба, одаја под сводом) Намењено извођењу у малом простору. КАМЕРНА ПРЕДСТАВА Камерне представе су бројем учесника, величином декора и друтим техничким захтевима прилагођене извођењу у малим (камерним) просторима. КАМЕРНА СЦЕНА Термин се односи на бину тј. извођачки простор мале површине и гледалиште скромног капацитета (обично око 100 гледалаца). Могу бити у саставу позоришта које има неколико сцена различите вели-чине, или једина сцена у оквиру камерног позоришта. КАНОН (гр. kanon; лат.canon -мерило, правило, пропис, узор) Јасно дефинисано правило, образац или пропис, који не трпи никакве промене. Муз. - вишегласна композиција у којој мелодију почетног гласа, у одређеним временским размацима понављају, имитирају од почетка до краја сви остали гласови. У колоквијалном позоришном језику овај израз се најчешће користи за круте, нефлексибилне принципе и правила. КАНТАТА (ит. cantare - певати) Музичка композиција намењена певању, насупрот сонати која је намењена искључиво свирању. КАРАЂОЗ (тур. karagdz - црнооки) Представа са обојеиим фигурама које, помоћу конца, анимира скривени глумац; комичар, мађионичар, лакрдијаш, марионета. Главни лик из турског традици-оналног позоришта сенки. КАРАКТЕР (гр. charrаsso - усецам, урезујем, лат. character - знак, ознака, дистинктивни квалитет) Збир својства које неку особу, појаву или предмет одликују и разликују од других. То је скуп етичких, моралних, интелектуалних и

духовних вредности особе. По Аристотелу, карактер је оно што изражава одређену вољу, наиме ово што одабира или избегава. Мора да буде приличан, веран и доследан. КАРАКТЕРИЗАЦИЈА (гр. charrаsso - усецам, урезујем) У драмском стваралаштву - поступак успостављања основних особености и битних својстава одређеног лика у делу. Трајна вредност комада почива на његовој карактеризацији. КАРАКТЕРНА УЛОГА Улога којој је циљ да детаљно ослика и прецизно дочара личност изразитих индивидуалних карактеристика (за разлику од типа). КАРАКТЕРНИ ГЛУМАЦ Сценски уметник који своје улоге тумачи са битним наглашавањем основних карактеристика одређеног лика. Израз се обично користи да означи глумца који поседује смисао за трансфомацију, интерпретацију различитих ликова. КАРИЈЕРА (фр. carriere, ит. carriera, лат. carrus - кола) Фиг. време које се проведе у некој професији или звању; успешан ток службе у некој професији. Поз. - постигнут развој, резултати и успех у току стваралачког века неког уметника. КАРИКАТУРА (ит. caricatura, caricare - товарити, оптеретити) Приказивање неке личности, догађаја или предмета намерним преувеличавањем ка рактеристичних особина. Поз. - представљање карактерних особина неког драмског лика намерним наглашавањем, појачавањем и преувеличавањем, којим се производи комичан ефекат. КАРИКИРАТИ (ит. caricare - правити карикатуре, унаказити) Преувеличавати нечије особине ради исмевања. Глумачко преувеличавање неких маркантних обележја лика који приказује, али са јасном, неприкривеном хумористичко-ироничком, сатиричком и критичком намером. У појединим жанровима постоји уметничка потреба за овим поступком, и тада га редитељ и глумци свесно спроводе. Ако се, пак, карикирање у сценском изражавању појави тамо где за то не постоји уметничко оправдање, знак је лошег укуса. КАСТЕР (ен. caster) Особа која врши избор глумаца на кастингy (аудиција), избор извођача за представу. Најчешће је то редитељ или продуцент пројекта. КАСА-ШТИК (нем. Kassenstuck) Позоришни комад, представа, који доноси велики приход јер увек има публике. КАСТИНГ (енг. casting) аудиција. КАСТ ЛИСТА (кол) Списак чланова ауторског тима, лица и глумаца (певача, играча) који их тумаче, као и осталих учесника у представи (суфлер, инспицијент, поједини представници техничког тима...). Штампа се у оквиру програма представе или независио (публика их добија или купује пре представе), објављује се у новинама, дели у виду летака или дистрибуира на други начин, а истиче се и у холовима позоришта и на другим зато одређеним местима, како би публика могла да се упозна са актерима представе. КАТАБАЗА (гр. catаbasis; cata-bainо - силазим) Улазак у подземну просторију. По Аристотеловим драмским принципима, силазна радња трагедије изазвана преокретом. КАТАРЗА (грч. kdtharsis - чишћење) По Аристотелу, циљ трагедије, односно прочишћење душе изнад чулних страсти је катарса. Дефинишући трагедију као подржавање озбиљне и завршене радње, лицима која делају а не приповедају, изазивањем страха и сажаљења доводи до прочишћења таквих ефеката. То

прочишћење Аристотел назива катарзом. КЕТЕРИНГ (енг.) Организовано сервисирање услугама исхране, пића, а понекад и смештаја. У позоришту се користи приликом реализације великих пројеката са бројним учесницима и ансамблима (фестивали, турнеје и сл.). Постоје посебне службе које пружају ову врсту услуге. КИЧ (нем. kitsch, од енлеског sketch - скица) Првобитно - јефтина роба из области примењене уметности. Овај израз се односи на нека дела која поседују мале или никакве уметничке вредности. Стварају се са идејом задовољења укуса и потреба најширих слојева популације. Производи квази уметности. КЛАКА (фр. claque - шамар) Плаћена подршка пљескањем (може и узвицима: браво, бис и сл.) у позоришту. Плаћена група публике која, по налогу, подржава одређене извођаче или представе у позоришту. Клакери могу бити и корисни - неискусну публику обучавају у којем моменту треба да аплаудира, а да тиме не ремети уметничко извођење. КЛАКЕР (фр. claueur) Плаћени иницијатор подршке аплаузом и узвицима одобравања сценском извођачу (групи извођача, представи). Најчешће је то некритички и навијачки гест, који ствара лажни утисак о успеху. КЛАСИК (лат. classicus - у Риму грађани првог реда) Касније - писци античке Грчке и Рима; у новије време 1) писци који су стварали по узору на старогрчке и римске; 2) писци чија дела спадају у први ред. Уметник врхунских вредности, који припада стваралачкој елити. Овај епитет се стиче тек пошто време потврди вредност неког уметника. Веома ретко понеки аутор се проглашава за класика још за живота, али овакве оцене су подложне ревалоризацији. КЛАСИЧНА ТРАГЕДИЈА Врста трагедије која је у доба ренесансе стварана у Француској, по узору на античке трагедије. Најпознатлји драматичар тога доба је Пјер Корнеј (1606-1686), а најпознатије трагедије су: "Сид" "Цина" и "Хорације". КЛАСИЧНО ДЕЛО Првобитно - уметничко дело створено по античким узорима. Данас - проверено, потврђено прворазредно уметничко дело. КЛИМАКС (грч. dimax - лестве, стубе) Врхунац. Највиши ступањ неког процеса. Раст сукоба удрамском делу до врхунца напетости - кулминација драмског заплета. КЛИН (гр. koilon) Део полукружног гледалишта у античком позоришту. КЛИШЕ (фр. cliche - отисак, калуп слике за умножавање) Поступак који се стилски усталио тако да је изгубио свој уметнички значај и изражајност, механички се даље употребљава попут обрасца, иако није делотворан и актуелан. Стереотип без жеље за променом и инвентивношћу, обично не пружа креативну изражајност која је моторна снага уметничког делања. Клише је утлавном основ источњачке драмске уметности, као јапански кабуки. КЛОВН (енг. clown, лат. colonus - сељак, будала) У староенглеском позоришту - шаљивчина. Данас лакрдијаш, пајац у циркусу. Сценски извођач који своју изражајност заснива на комици и забави. Често је са тужном маском на лицу, тако да код публике изазива мешавину супротних осећања, нпр. сетну радост. Најчешће наступа у циркуским представама. КЛУБ (en. club) 1. Облик окупљања појединаца и представника институција, најчешће не чврстог оквира, са циљем остваривања неких заједничких повољности и подршке, raip. клуб пријатеља позоришта. 2. Место у виду кафеа или локала где се састаје одређено друштво, нпр. позоришни клуб.

КОАУТОР (лат. со, auctor) један од чланова тима аутора (два или више аутора), суаутор. КОЗЕРИЈА (фр. causerie - ћаскање, причање) Предавање или текст превасходно забавног, мање озбиљног карактера. Кратке и занимљиве радње које се базирају на хумору и забави. КОКЕТА (фр. coautte - каћиперка, намигуша) Наметљива жена. Поз. - сценска уметница која тумачи улоге љупких, страствених жена слободнијег понашања. КОКТЕЛ-ПАРТИ (енг. cocktail party) Свечани пријем, углавном после неког важног догађаја, уз скромније послужење. КОЛАЖ (фр. colle - лепак) Слика начињена лепљењем комада различитих материјала (тканине, фотографије, папира, новинских исечака). Колоквијални назив за сценски програм разноврсног садржаја, у оквиру којег се комбинују нумере различитих или истих жанрова. Прирећује се поводом обележавања одређених догађаја, прослава, јубилеја и сл. КОЛЕГИЈУМ (лат. collegium) Скуп, друштво, особе које су везане истим звањем. Поз. - тело које сачињавају директори свих сектора, као и руководиоци значајнијих служби или одељења. Има оперативно извршну функцију и одговорно је за вођење и спровођење текуће, свакодневне делатности позоришта. КОЛОРАТУРА (ит. coloratura – певачки украс, финеса, вешто спајање нота у једном слогу) Богата, украсна, солистичка интерпретација у певању. Дуги низ брзих тонова, често у комбинацији са разним украсима, а служе истицању виртуозности певача. КОЛОРАТУРНИ СОПРАН Оперске певачице високог гласа - сопрани са посебном вештином извођења колоратура при певању. КОМАД С ПЕВАЊЕМ Драмско дело са темом из народног живота, које се заснива на фолклорним елементима - песма, музика и игра. Жанр врло омиљен у српском позоришту крајем деветнаестог и почетком двадесетог века (Борисав Станковић Коштана, Веселиновић и Брзак Ђидо). КОМАД С ТЕЗОМ Драмско дело које износи, образлаже, заступа, покушава да докаже неки став - политички, морални, религијски, филозофски. Проистекао је из друштвене драме (представник Дима син). КОМЕДИЈА (грч. kоmedia) Првобитно - песма у част бога Диониса. Једна од основних врста драмског дела, настала још у старој Урчкој (уз трагедију и сатиру). Драмску причу заснива на веселим и шаљивим заплетима, излажући смеху или подсмеху друштвене појаве, обичне људске слабости, рђаве карактере и др. Комедијом се назива и позориште које на свом репертоару негује само овај жанр. КОМЕДИЈА ДЕЛ АРТЕ (лат. commedia dell' arte) Лутајуће позоришне трупе из периода ренесансе, настала је подстакнута италијанским фарсама, комедијама у народном духу и на дијалекту и литерарним комедијама ренесансе средином 16. века у горњој Италији. За њих је карактеристично: - да су биле професионалне путујуће трупе на челу са вођом трупе, - да су биле самостално организоване, - да су типски глумци носили основу уметничког изражавања, - да им је као основа за игру и извођење представе чинио синопсис, - да је значајан удео у представи чинила импровизација глумца. КОМЕДИЈА ДЕ КАПА И ЕСПАДА (шп. comedia de сара у espada - комад плашта и мача) Шпанска комедија из шеснаестог века. Име је добила по начину извођења,

тј. извођачи су приликом играња користили своју свакодневну одећу. За своје теме црпи грађу из савременог живота ниже аристрокатије и виших слојева средње класе, мотивски усресређена око љубави, ревности, а поглавито частољубивости. Извођачи су били представници ове класе, а представе су извођене готово без декора. КОМЕДИЈА ДЕ РУИДО (шп. comedia de ruido - бучни комад) Врста драме из шпанског Златног доба, која се одликовала динамичном спољашњом радњом, заснована на интригама. Приказивана је раскошно, а јунаци су јој могли бити и припадници највиших друштвених слојева и личности из нехришћанске и хришћанске митологије. КОМЕДИЈА ЕРУДИТА (лат. commedia еrudita) Учена комедија, врста италијанске комедије из петнаестог и шеснаестог века. У основи се ослањала на античка искуства, обогаћена ренесансним идејама и интерпретацијом. Имала је за циљ подучавање и образовање публике, по чему је и добила име. КОМЕДИЈА ЗАПЛЕТА Комедиографска драма која има за циљ да разоноди и развесели гледаоца, са простим заплетом пуних преокрета, без неког значајнијег упуштања у суштинске и моралне теме. КОМЕДИЈА ИНТРИГЕ Врста комедије која се базира на разгранатим заплетима и наглим обртима у драмској радњи, са безазленим и доброћудним последицама. Радња се одвија кроз сплетке, подметања, неспоразуме, прерушавања, забуне и сл. Карактери су типизирани. Примери су Плаутове комедије. Основна јој је сврха да развесели и добро забави. КОМЕДИЈА КАРАКТЕРА Врста комедије која кроз комичне ситуације подвргава критици и исмејавању људске карактерне особине: похлепу, тврдичлук, себичност, лицемерство, завист, охолост и сл. КОМЕДИЈА НАРАВИ Комедија нарави се бави особинама човека као друштвеног бића. Третира особине које човек стиче у својој социјалној средини: помодарство, властољубље, додворавање, понизност и сл. Основа јој је интрига. Блиске су јој комедије заплета и комедије карактера. Примери су Молијерове "Ска-пенове сгшетке", "Учене жене", Нушићеве "Др", Госпођа министарка" и сл. КОМЕДИЈА РЕСТАУРАЦИЈЕ Врста комедије настала у Енглеској, у доба рестаурације монархије Стјуарта (од 1660. до око 1700 год.). Била је намењена дворској и племићкој публици. Блиска је комедији нарави. Теме базира на љубавним, брачним и породичним интригама, које изниси са циничним и вулгаризирајућим ставом, кроз ефектне и духовите дијалоге. КОМЕДИЈА СИТУАЦИЈЕ Врста комедије која своју комичност гради на ситуацијама у које доспевају њени ликови. Скоро од почетка комада, ситуација изазива заблуду код комичног лика. Публика је одмах прозре, а лик тек на крају, што ствара простор за комичне заплете током трајања целе комедије. Слична јој је комедија интрте. Примери су Шекспирове "Комедија забуне", "Сан летње ноћи" и сл. КОМЕДИ РОС (фр. comedia rosse – опака комедија) Француска комедија натуралистичког типа са краја деветнаестог века. Карактеристике су јој грубост, оштрина, заједљивост - по којима је и добила назив. КОМЕДИОГРАФ (гр. komеdia, grаpho - пишем) Аутор, писац комедија. Ова врста уметничке професије јавља се још у старој Грчкој. Уз писца трагедије, трагеда,

зачетник је драмске књижевности. КОМЕДИ ФРАНСЕЗ (фр. Comedie francaise) Француско национално позориште основано 1680. године са седиштем у Паризу. Приказује углавном националне комаде. Значајно је као прво основано национално позориште у Европи. КОМЕРЦИЈАЛНО ПОЗОРИШТЕ Позориште које послује по начелима самофинансирања, по тржишним принципима, без дотација. Насупрот дотираним позориштима. КОМИКА (грч. komos - пијанка, весеље; kоmikоs - смешан, шаљив) Способност да се изазове смех; оно што је смешно, шаљиво. КОМИЧАР (грч. kоmikos, лат. comicus) Глумац - тумач комичних улога, који за основу свог уметничког изражавања користи шаљива, лакрдијашка - комична средства. КОМИЧНА ОПЕРА 1) опера буфо; 2) позориште у којем се изводи овај музичко сценски жанр. КОМПОЗИТОР (фр. compositeur) Аутор музичког дела. У позоришту: 1) аутор опера и балета; 2) аутор музике која се користи у драмским представама (сонгови, музика из "off-a", шумови и други музички ефекти...). КОМПОЗИЦИЈА (лат. compositio - састављање, склоп, састављање делова у целину) Поз. - уметничка обрада, начин на који је неко уметничко дело сложено, склопљено, организовано, по законитостима уметнич-ког стварања. Композицију драмског дела формира аутор, а подразумева: развијање радње, распоред и међусобни однос ликова и др. Муз. - посебно музичко дело. КОНЦЕРТ (ит. concertare - такмичити се) а) Музичка приредба. Организовани јавни наступ музичара б) Музичка композиција, најчешће за један соло инструмент и оркестар. КОНВЕРЗАЦИОНА ДРАМА (лат. conversatio - разговор) Врста драме која третира свакодневни живот виших друштвених слојева; свој израз базира на духовитим и шармантним дијалозима. Радњу драме чине вешто вођени конвенционални заплети. Свој развој доживљава током деветнаестог и почетком двадесетог века. Најзначајнији писци ових драма су Оскар Вајлд, Александар Дима-Син, Викторијан Сарду и др. КОНСОНАНЦИЈА (лат. consonantia) Складност, сугласност, хармоничност. Муз. стапање тонова и звукова у складну целину. Супротно од дисананције. КОНСОНАНТАН (лат. consonus) Једногласан, сугласан, складан. Супротно од дисонантан. КОНТРАПУНКТ (лат. puncturn contrapunctum) Муз. - тачка према тачки, нота према ноти; вештина сједињавања више гласова према законима хармоничности; део композиције који се са неком мелодијом стапа у хармоничну целину. КОНТРОЛНА ПРОБА (кол.) Проба на којој управа или оснивач доноси одлуку о судбини предстве која је у завршној фази продукције. Контролну пробу заказује управа позоришта или продуцент, а сем њих овој проби присуствују чланови ауторског и продуцентског тима, а могу бити позвани и одређени стручњаци из театарске области чије се мишљење уважава. На овој проби управа даје или не даје сагласност да се рад на представи приведе крају и изведе премијера. У пракси се врло ретко примењује.

КОНФЕРАНСА (фр. conference) Јавно најављивање одређеног тока догађања, програма манифестације и сл. КОНФЕРАНСИЈЕ (фр. conferencier) Водитељ, најављивач одређеног тока догађања, програма манифестације и сл. КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА НОВИНАРЕ (лат. conferentia - саветовање, договор, расправа) Посебно организован сусрет са представницима јавних гласила, медија - новинарима, сазван одређеним поводом. Одлуку о сазивању конференције доноси менаџмент позоришта у сагласју са службом маркетинга. Сазивање конференције и контактирање са медијима реализује менаџер за односе са јавношћу - PR. КОНФЛИКТ (лат. cofliktus - сукоб, судар, борба, свађа) Стање изазвано сукобом. Праве драме нема без сукоба. Садржај драме је увек борба са снажним емоционалним потресима који се догађају јунаку у борби против њему супротстављеним сила. Без њега нема приповедне радње, нема покретљивости и акције ликова, нема драмског интензитета. Он је у средишту драмске мотивације. КОПИЈА (лат. copia - препис) Верно пресликавање оригиналног узорка. Неоригинално дело. Овакав облик делатности у уметности није дозвољен без дозволе аутора оригиналног дела. Ако аутор одобри такво (копирано) дело, оно стиче право (статус) оригинала, у противном је то злоупотреба и незаконит чин (в. плагијат) Фиг. подржавање, утледање. КОПИРАЈТ (енг. copyright - ауторско право) Ознака да је неко ауторско дело заштићено одговарујућим законским прописима о интелектуалној и ауторској својини. КОРАЛ (шп. corral) У средњовековној Шпанији двориште гостионица у којима путујуће дружине подижу позорнице, претварајући преостали део простора у гледалиште. КОР ДЕ БАЛЕ (фр. corps de ballet) Балетски ансамбл, Група балетских играча из балетског ансамбла која колективно изводи кореографијеу представама, најчешће балетским и оперским. КОРЕОГРАФ (грч. choreuo - играм у колу, graphein - писати, бележити) Музичко сценски уметник који се у позоришту бави креирањем играчких аранжмана (корака, покрета, фигура и сл.) за позоришну представу (балетску, драмску, оперску). Најсложеније су поставке целовечерњих балетских представа. Најчешће се балетски играчи са богатим играчким искуством и посебним талентом за ову врсту креативног рада, пред крај своје активне играчке каријере опредељују за кореографски посао. КОРЕОГРАФИЈА (гр. choreuo - играм у колу, graphein - писати, бележити) Посебна уметничка дисциплина у стварању сценско-музичких играчких дела. Компоновање, аранжирање сложених играчких елемената у јединствену формално садржајну целину усклађену са музичком основом. У тзв. класичном балету ово компоновање мора да следи бројне каноне, док у модерној игри кореографи користе слободније форме. КОРЕОДРАМА Врста сценског дела које се у свом изразу базира на игри (кореографији), са музиком, али без речи (са или без говора и музике). У кореодрами речи су покрет, музика и знакови. КОРЕПЕТИТОР (нлат. correpetitor) Онај који помаже ђацима при учењу, преслишава их. Музички стручњак инструменталиста (углавном пијаниста) који

обучава и увежбава извођаче за музички наступ (глумце, певаче, играче...). КОРЕУТ Антички глумац, припадник састава - ансамбла у грчкој трагедији и старој атинској комедији. КОРИФЕЈ (гр. koryphaiоs - вођа, поглавар; koryphe - теме) Вођа хора у старој Грчкој. У античким драмама корифеј је ступао у дијалог са хором и тако је почео дијалог корифеја и хора. Корифеј је самим тим имао најважнију улогу и био најистакнутији уметнички члан, што му је доносило и уважен статус у друштву. КОСТИМ (итал, фр. costume - навика, обичај, одело, ношња, нарочито ношња карактеристична за неку земљу, сталеж, епоху...) Поз. - стилизована гардероба за актере (глумце, оперске певаче, балетске играче и др). Костим, сем естетске, има и функцију осликавања карактера лика, његовог сталешког положаја, епохе у којој се дело дешава, жанра и стила представе. Костими се израђују по идеји и скицама костимографа. КОСТИМЕР (фр. costumier) гардеробер. КОСТИМОГРАФ (фр. costume, грч. grаpho - пишем) Костимограф је стручно кретивно занимање у позоришту. Даје идејно, ауторско решење костима за представу у виду скица, а у складу са концепцијом редитеља. Након прихватања предложених скица за костиме, сарађује са кројачем-моделаром при њиховој непосредној изради. Могућ помоћник - асистент костимографа. КОСТИМОГРАФИЈА (фр. costume, грч. grаpho - пишем) Примењена уметничка дисциплина која се бави сценским костимом. Бави истраживањем основних података (епохе, земље, сталежа, естетског стила) које третирају сценска дела, као и истраживањем из области естетике, уметности костима и њихове техничке реализације. КОСТИМОГРАФСКА СКИЦА (кол.) Скица - цртеж за костиме у представи; израђује је костимограф и приказује редитељу и продуценту представе на увид и одобравање. Потом служи као узор кројачу-моделару за прављење кроја и израду костима. КОСТИМСКА ПРОБА (кол.) Врста позоришне пробе у вези костима. На костимским пробама се проверавају костими за извођаче у представи. Костимске пробе воде редитељ и костимограф представе, уз присуство кројача-моделара и главних гардеробера. Најчешће сви извођачи излазе, један по један на сцену (пожељно је да буде постављен декор и бар основно светло које ће се користити у представи), док се редитељ, костимограф и кројач у сали договарају о евентуалним преправкама и дорадама костима. КОТУРАЧА Механизам са точковима који служи за подизање и померање елемената сценографије приликом припреме и реализације позоришне представе. КРЕАТИВНИ ТИМ ПРЕДСТАВЕ Чине га ауторски тим и уметници-извођачи који су ангажовани у процесу продукције представе. КРЕАТОР (лат. creator) Стваралац, творац, остваритељ неког дела. У позоришту је ангажован широки спектар креативаца: редитељ, глумац, певач, играч, сценограф, костимограф, мајстор светла, мајстор тона и др. КРЕАЦИЈА (лат. creatio) 1) Стварање, на пример неког уметничког дела; 2) дело, творевина, на пример улога. КРЕАТИВНОСТ Способност и вештина изражавања и остваривања. Основна особеност и покретачка снага сваког ствараоца.

КРЕАТИВНА РАДИОНИЦА (кол.) Један од облика групне уметничке активности током које се уче, вежбају и истражују уметничке делатности. Ови облици рада окупљају одређену популацију уметника и истраживача из области културе ра-ди колективног истраживања и стварања. Циљ програма је употпуњавање општег и професионалног образовања, стицање нових знања и вештина, као и истраживање и размена искустава. Креативне радионице се формирају по интересним групама и областима. Принцип рада је на бази интерактивног односа инструктор - полазник. Инструктори су проверени и потврђени уметници и радници у култури, који поседују могућности анимације и преношења свог знања и искуства другима. КРЕАТИВНИ КАМПУС Организовано окупљање уметника у оквиру кампа (организован смештај и исхрана) у оквиру којег се реализују унапред утврђени програми по принципу креативних радионица. КРИЗА (гр. krisis - преокрет, обрт, дола-зак одсудног момента) Преокрет (перипетија) је елемент драме, окретање радње у противно од онога што се намерава, а то се врши по вероватности или нужности. Након кризе настаје расплет у драмском сукобу. Фиг. прекретница, преломни тренутак. КРИЛО (ен. wing) Каширан платном прекривени пано, који се користи као део декора а који се ослања на рикванд и маскира простор са ивице сцене, који се такође назива крила. Некада се налазило по седам или осам крила нанизаних са обе стране сцене, али од увођења затвореног декора скоро да су избачена из употребе, осим у балету. КРИТИКА (гр. kritike, krino - оцењивање, вредновање, вештина оцењивања) Поз. - стручно оцењивање уметничких достигнућа аутора, њихових дела, као и извођача, од стране меродавне особе - критичара; приказ, оцена неког уметничког дела. КСЕНОФОБИЈА (гр.) Страх од странаца, новог. У позоришту - ксенофобичне представе, представе које не комуницирају са широм публиком, тј. представе за одређен, затворени круг, некомуникативне за ширу јавност. КУЛИСА (фр. coulisse) Део позоришне сценографије, покретни зид. Може да буде у виду осликаног платна, дрвене, металне и друге преграде и сл. У односу на положај на сцени може бити предња, задња и бочна кулиса. Фиг. - иза кулиса подразумева не само простор иза сцене, већ све што се у позоришту дешава ван опажаја публике. КУЛМИНАЦИЈА (нлат. culminatio) Највиша тачка у развоју. Поз. - врхунац сукоба у драми, климакс. Ова фаза развоја драмске радње има снажно дејство на мисли и емоције гледаоца, његово дефинитивно опредељење за јунака и његове идеале. КУЛТУРА (лат. cultura; colere - гајити, неговати) Фиг. развијање, образовање, богаћење духа. Свеукупна тековина цивилизације. Начин живота. Означава све творевине које су настале као резултат људске делатности, интегрисани образац људског знања, веровања, традиције, морала и понашања. Постоји теорија о две основне поделе: материјална култура (обухвата сва материјална добра која је човек створио да би себи побољшао и олакшао живот) и духовна култура (производ људског духа: филозофија, право, религија, наука, уметност). Ову теорију савремени теоретичари сматрају превазиђеном. КУЛТУРНА ПОЛИТИКА (лат. cultura; грч. polis - град, држава, politicos - грађански, државнички, наука ивештина управљања државом).Културном

политиком се дефинишу начела односа у култури у једној држави. То је основа на којој се граде сви културни модели и законске одредбе, институције културе. КУЛТУРНИ МОДЕЛ (лат. cultura; modulus - образац, модел, мустра) Основни образац по којем се посебном државном регулативом дефинишу начела организације институција културе. Институције у једној заједници могу бити умрежене: а) по вертикали, од највише до најниже: савезне, републичке, покрајинске, регионалне, градске, општинске, месне и др. (нпр. национално позориште, регионално позориште, градско позориште, месно позориште, школска позоришна трупа итд.) б) по хоризонтали, ред институција на одређеном друштвеном нивоу (нпр. републичке: Народно позориште, Народна 6иблиотека, Народни музеј, Филхармонија и др.) в) по делатностима (сценска, ликовна, издавачка, књижевна, музичка и др.). КУП ДЕ ТЕАТР (фр. coup de theatre - неочекивани обрт) Драматуршки термин који означава радњу којом настају изненадни обрти у драми. КУПЛЕТ (фр. couplet, лат. copulare - спојити, скопчати) Строфа песме, у француској комичној опери: духовита песмица са политичком или социјалном темом. Краћи музички облици актуелног садржаја, забавног и сатиричног карактера. Изводе се у оперетама и водвиљима. Могу да буду и саставни део неког естрадног колажног програма. Л ЛАЈТМОТИВ (нем. leiten - водити; нлат. motivum - побуда, повод, разлог) Основна идеја - мотив. Мисао водиља која се провлачи кроз цело уметничко дело. Муз. - тема која се кроз цело дело понавља као стални мотив који карактерише неки лик или догађај и прати сваку његову појаву. ЛАКРДИЈА (тур. lakirdi) Комедија без великих уметничких претензија. Основни циљ оваквих дела је забава и изазивање смеха. По фаху је најсличнија фарси. ЛАКРДИЈАШ (тур. lakirdi) Шаљивџија, забављач, спадало. ЛАУРЕАТ (лат. laureatus) Првобитно песник овенчан (награђен) ловоровим венцем. Победник. Овенчан славом. Награђени уметник. Носилац неког признања, награде. ЛЕГИТИМНО ПОЗОРИШТЕ (ен. legitimate theatre) Чисто драмске предстраве без певања, играња или било каквих музичких пауза. Термин је проистекао из старих правила по којима се позориштима давала дозвола за рад, а којом су били обавезни да изводе само не музичке представе и које су забрањивале увођење музичких пауза од којих би могле настати нелегитимне форме изван контроле даваоца дозвола ЛЕКТОР (лат. legere - читати, lector) Стручњак за језике, учитељ живих језика, који исправља и оцењује рукописе пре објављивања. Поз. - исправљач језикословац који подучава сценске извођаче (глумце, певаче, рецитаторе) да у складу са стилом позоришног комада и карактеристи-кама језика којим је дело писано (проза, стих, епоха, локална наречја и др.), као и карактерним, демографским, социолошким и другим особинама сваког појединог лика, говорно правилно интерпретирају текст

дела приликом извођења представе. ЛЕПО Естетска категорија. Одликује се унутрашњим складом и угодна је за чула и осећања. Побуђује посебне утиске, емоције и осећања која су најчешће пријатна. Најзначајнија категорија филозофије естетике. Супротно категорији ружног. ЛЕТАК (кол.) Штампани плакат мањег формата који служи за информисање и пропаганду. Садржи само основне информације: шта, ко, где, када, како и евентуално - по којој цени. Истиче се на видна места, или се бесплатно дели (публици, пролазницима, одређеним циљним групама...) ЛИБРЕТО (итал. libretto - мала књига) Текстуални предложак за музичко-сценско дело. Чини текстуалну основу за оперска и балетска, кореографска и пантомимска дела. ЛИВИНГ ТЕАТАР (ен. Living theatre) Позоришна трупа из Њујорка коју су 1951. године основали Џулијан Бек (Julian Beck) и Јудит Малина (Judith Malina). Трупа је свој уметнички рад базирала на теоретским начелима Е. Пискатора, Б. Брехта и А. Артоа. Истицала се колективним извођењима, наглашеном телесном експресијом и суигром са гледалиштем. Честим гостовањима по САД и Европи утицала је на позоришни живот у друтој половини двадесетог века. Били су гости нашег фестивала БИТЕФ. ЛИК Скуп одрсђених вредности и особина које карактеришу одређену личност. Личност обликована у уметничком делу (јунак, тип, портрет). Лик у позоришту (figurae dramatis) поседује етичке, психолошке, интелектуалне вредности, као и физичке особине. У позоришној представи ликови су носиоци драмске радње. ЛИРСКА ДРАМА (грч. lyra, lyrke - песничка врста у којој песник износи своја осећања) Позоришни комад који своју изражајност исказује кроз изливе лирских осећања; најближи је мелодрами. Првобитни назив за оперске представе, тј. комаде који се певају. Изузетну популарност доживљава крајем осамнаестог века (Русо, Гете, Шилер). ЛИСТА ШТИМУНГА Преглед светлосних штимунга које у току проба установљавају редитељ и мајстор светла. Касније их мајстор светла користи у току реализације сваке представе. ЛИТЕРАРНО ПОЗОРИШТЕ (лат. litterarius - који се односи на књиге, књижеван) Позориште које своје стваралаштво заснива на литерарним делима (насупрот позориштима која свој рад заснивају на покрету, игри, музици). ЛИТЕРАТУРА (лат. litteratura) књижевност. Најчешће се односи на лепу књижевност, поезију, али и драмску књижевност. По свом садржају издваја се стручна литература, у оквиру које се налази и област позоришна стручна литература (књиге, текстови чија тема су историја и теорија позоришта). ЛИТУРГИЈСКА ДРАМА (гр. leiturgia - црквено богослужење) Врста црквене драме из средњег века која се базира на библијским темама. Аутори су их стварали у славу цркве, а извођачи су били првенствено свештена лица и ђаци. ЛОЖА (фр. loge, итал. loggia, нлат. Logia - колибица, кућица, ћелија) Посебно издвојени део гледалишта са мањим бројем седишта. Посебан улаз у ложу и дискретна ограђеност омогућују већу удобност и интимније праћење представе (у време настанка, биле су намењене представницима двора и високог племства). ЛУДУС (лат. ludus - игра) 1) Назив за сцеске спектакле из доба старог Рима. Отуд назив хомо лудус – човек као биће које се изражава игром, човек - биће игpe. 2)

Назив позоришних новина које издаје Савез драмских уметника Србије. Излазе месечно од 1992. године. ЛУТКАРСКО ПОЗОРИШТЕ Позориште у чијим представама се извођачи изражавају преко лутака посебно креираних за сценско извођење. Представе изводе глумци који се посебно обучавају за рад са луткама - глумци луткари. М МАЕСТРО (ит. mestro; лат. magister - мајстор, учитељ, уметник, вештак) Почасни назив за истакнутог уметника. Најчешће се односи на музичке уметнике: диригенте, композиторе, концертмајсторе и др. МАЈСТОР (нем. Meister; лат. magister) Занатлија, врхунски стручњак. Поз. - 1) термин се користи за све кројаче, столаре, обућаре и друге занатлије, али чешће само за водеће стручњаке у свом по-слу; 2) в. маестро, балетмајстор, а често се за врхунске глумце такође каже мајстор (глуме), МАЈСТОР БИНЕ (СЦЕНЕ) Стручно лице у позоришту које води све послове везане за техничку реализацију представа на сцени-бини. У току проба уско сарађује са сценографом и редитељем. У текућем извођењу представа стара се о постављању и измени сценографије на сцени. МАЈСТОР МАСКЕ Посебно обучен позоришни стручњак који израђује маске за одређене ликове у представи, а по налогу и сугестији редитеља и костимографа. У позоришту се под маском подразумева: 1) маска направљена од посебног материјала (хартија, пластика, текстил, и сл.) коју извођач пре изласка на сцену ставља на лице. Маска је изузетно присутна у источњачком позоришту: Кина, Јапан, Индија, Бали; 2) јака шминка којом се извођач преображава у лик који тумачи. МАЈСТОР СВЕТЛА Стручно оспособљено лице, које по одре-ђеној идеји редитеља, дизајнера светла, сценографа и костимографа руководи сценском расветом, стварајући одређену атмосферу, ефекте и сл. Води књшу светла у којој су забележене све посебне светлосне назнаке - штимунзи; често преузима и функцију дизајнера светла. МАЈСТОР ТОНА Посебно оспособљен стручњак који по идеји редитеља и композитора ствара тонску - звучну атмосферу у представи. Води књиiy тона са посебно забележеним назнакама за звучне и тонске промене и ефекте. Често преузима и функцију - дизајнера тона. МАЈСТОР ШМИНКЕ Посебно образовани и обучени стручњак који шминка извођаче у складу са епохом, жанром, стилом представе, карактером и типом улоге. Ради под супервизијом мајстора маске. У ову сврху се користи посебна сценска шминка. МАКЕТА (фр. maquette - модел неке грађевине, статуе, књиге...) Умањени модел који припрема сценограф као предлог сценографије за одређену представу. Уз помоћ макете редитељ стиче јаснији утисак о изгледу сценографије. По одобрењу и сагласности продуцента, почиње израда и реализација сценографије, током које је макета такође корисно помагало. МАКСИМА (лат. тахгта sc. regula) Основно начело којег се човек придржава у животу и у раду. Мисао водиља. Изрека, кратко и јасно изречена нека мисао. Муз. -

највећа и најдужа нота. МАНИР (фр. maniere; итал. maniera - фино понашање, отмено држање) Начин понашања који прелази у једнообразност и шаблон. Особеност изражавања неког уметника, лика, уметничке групе, одређене епохе, лика у драми... Негативна конотација: круто поштовање установљених поступака изражавања, без креативности, подражавање раније установљеног принципа, стила - шаблон. МАНСИЈА (лат. mansio - боравиште) Део симултане средњевековне позорнице, изледом налик на "кућицу" у којем или испред којега се налази поједини глумац. МАРИОНЕТА (фр. marionette) Фиг. - поводљив човек, којим се лако манипулише. Врста лутке која се користи у позоришту. Најчешће су делови лутаке закачени концима којима командује посебно обучен глумац. Удови су јој покретни и имитирају људске. Глумац их покреће помоћу жице или конца. МАРИОНЕТСКО ПОЗОРИШТЕ Позориште које искључиво негује и приказује представе у којима се користе марионете. МАРКЕТИНГ (енг. marketing; market - тржница) Све мере и одлуке које неко предузеће предузима ради што бољег пласмана на тржишту. Савремени пословни принцип који обухвата: истраживање, планирање, продукцију, пласман, евалуацију. Маркетиншки принцип у привређивању: поштовање потреба и производња за тржиште. Ова област у позоришту бави се презентацијом свих његових вредности кроз посебне планове и акције како би се што економичније, ефикасније и квалитетније позоришна услуга (представа) понудила тржишту културе и била прихваћена, што треба да резултира распродатим улазницама и позитивним одјеком у јавном мњењу. МАРКИРАЊЕ (фр. marquer - обележити, означити) Поз. - 1) маркирање декора; 2) механичко понављање текста и мизансцена за време проба без посебног залагања, без глумљења. Користи се при „лакшим" позоришним пробама, када не треба оптерећивати извођаче, рецимо пре наступа. МАРКИРАЊЕ ДЕКОРА (кол.) Постављање на сцену, за потребе проба, импровизованих кулиса и других делова сценографије и крупне реквизите који су приближног облика и величине као они који ће чинити праву сценографију будуће представе (или бар обележавање простора на сцени који ће они заузимати). МАРКИРАЊЕ СЦЕНЕ Маркирање сцене за позицију декора. Обележавање сцене траком у боји или флуоресцентном траком да би се позиционирала сценографија, или за лакшу промену декора приликом реализације представе. МАСКА (фр. masque, нлат. masca - образина, лорфа, лице под образином) Прерушена личност. Поз. - 1) стални карактерни лик у неким врстама позоришта (дел арте, источњачка позоришта; на пример Пјеро, Арлекино...); 2) посебно израђена образина која се ставља на лице, или исликана на самом лицу. Има за циљ да ликовно дефинише карактер лика у представи, епоху, жанр. Користи се од настанка позоришта. У грчким трагедијама је била неизоставни елемент у представама, поготову у трагедијама. Често се користи у источњачком позоришту (Индија, Кина, Јапан, Бали). МАСКЕРАТА (ит. mascherata) Облик музичко сценских игроказа из доба ренесансе који су се изводили у време машкарада, карневала и сличних светковина. МАСОВКА (лат. massa, фр. masse – велики број, гомила, мноштво) Поз. (кол.) - део представе, сцена са великим бројем учесника (глумаца, певача, статиста...).

Овај термин се у колоквијалном језику користи и за читаве сценске спектакле, тј. за представе са великим бројем извођача. МАСТИКС (гр. mastiche, фр. mastic - бледожута миришљава смола мастиковог дрвета) Поз. - лепљива течност која се употребљава у позоришту за налепљивање бркова, брада, обрва, трепавица, власуља и др. МАТИНЕ (фр. matinee - пре подне) У позоришном жаргону представа која се одржава ван редовних вечерњих термина, пре или после подне (код нас најчешће суботом и недељом). МЕДИЈУМ (лат. medium) Физ. - средина, посредник, оно кроз шта се преноси дејство. У новије време средства јавног информисања: радио, ТВ, штампа... МЕДИЈА ПЛАН (енг. mediaplan) Медија план подразумева прецизно направљене распореде коришћења услуга разних медија (ТВ, радио, штампа), ради квалитетне и одговарајуће рекламне кампање и презентације одређеног позоришног догађаја. МЕЛОДИЈА (гр. melоdia) Складан, мелодичан и ритмичан низ тоно-ва, компонован према законима музичке архитектонике, начин певања; напев. МЕЛОДИЧАН (грч. melоdos - који се може певати) Благозвучан, милозвучан, умилан... Поз. - складно, милозвучно изговарање текста; милозвучан, умилан глас глумца (певача). МЕЛОДРАМА (грч. melos песма; drama радња, позоришни комад; итал. melodramа) Позоришно дело, обично са срећним кра-јем. Настала је крајем осамнаестог века. Данас се мелодрамом сматра дело са лаганом, сладуњавом тематиком, без великих уметничких претензија. Обично изражава јака осећања и преокрете и узбудљиве догађаје. Жанр често добро прихваћен код гледалаца. МЕНАЏЕР (фр. menageur, енг. manager) Руководилац. Организатор посла. Стручњак за организа-цију и руковођење у послу. У позоришту особа одговорна за основни део продукције: он одабира комад, бави се изнајмљивањем позоришне сале у случају да је то неопходно, ангажује редитеља и глумце и контролише прилив средст-ва. А менаџерска делатност у позоришту представља савремен и креативан приступ прерасподели задатака и обавеза у свим облицима позоришног организовања и управљања (од организатора у представи, преко продуцента позоришног пројекта, директора одређеног пројекта - сектора, управника позоришта, све до министра за културу). Менаџерски приступ подразумева тимски рад којим у процесу реализације пројеката руководе оперативне групе образованих, креативних и кооперативних стручњака - продуцената и менаџера. МЕНАЏМЕНТ ПОЗОРИШТА Управа позоришта. Руководећа структура у позоришту. Најодговорнија је зафункционисање позоришта. Поставља га оснивач позоришта: државни орган (република, регија, град), приватник или акционарско друштво. Менаџмент за свој рад одговара оснивачу позоришта. Управу позоришта најчешће сачињавају управни одбор, управник и колегијум. МЕНТОР (лат. Mentor) Одисејев пријатељ, коме је поверио васпитање свог сина, а приликом поласка у тројански рат поверава му на чување и заштиту целу своју породицу, те отуда: назив ментор је синоним за заштитника, вођу, саветодавца, васпитача, наставника. МЕРАЋА ПРОБА Представља техничку пробу која непосредно претходи преласку из фазе читаћих у фазу режијских тј. мизансценских проба. На њој редитељ, сценограф и други технички сарадници одређују размере и тачан положај

на сцени свих елемента усвојеног сценографског решења. Практично, она омогућава тачно маркирање декора који ће се користити током мизансценских проба све до техничке, тј. до генералних проба. МЕТОНИМИЈА (грч. metоnymia - замена имена) Песничка фигура код које се неки појам замењује другим, са којим је у ближој вези (на пример „седе косе" - уместо дубока старост; „хиљаду пушака" уместо хиљаду војника...) Песничка фигура која се често користи у позоришту, пре свега редитељи и сценографи посежу за њом. Њена функција је да се једнином замени множина, односно мањим бројем или количином замени већа количина или број (један војник = армија). МЕРНА СКИЦА Нацрт - скица на којој су приказана просторно техничка решења сценског простора са прецизно обележеним димензијама свих његових делова. Служи за ближе упознавање сценографа и редитеља са просторним могућностима сцене приликом припрема нових пројеката или гостовања других представа које се први пут изводе на дотичној сцени. МЕЦЕНА (лат. Maecenas) Гај Цилније Мецена, угледни римски властелин који је био поштовалац цара Августа, а био је и пријатељ и заштитник научника и песника (Виргилија, Хорација). У савременој терминологији се под меценарством подразумева покровитељство и заштита уметности и науке. Најчешће се везује за лично, индивидуално донатор-ство, углавном усмерено ка уметнику појединцу или непрофитној институцији. МИЗАНСЦЕН (фр. mise еп scene) Утврђивање распореда и кретњи глумаца на позорници. Положај извођача према друтом извођачу, те њихов положај у простору и сценографији у представи. Мизансцен утврђује редитељ. У Француској тај термин се односи на режију. Редитељ - metteur еn scene. МИЗАНСЦЕНСКА ПРОБА Распоредна проба. На мизансценским пробама редитељ и извођачи представе уз помоћ посебних стручњака за сценски покрет и кореографа утврђују и увежбавају распоред свих извођача на сцени, промене распореда, кретње. У процесу рада немогуће је раздвојити мизансценске од режијских проба, те су у пракси ова два појма синоними. МИКСЕТА ЗА СВЕТЛО Светлосни пулт. Електронски апарат за регулисање светла и светлосних ефеката на позоришној сцени у току реализације представе. Овим апаратом руководи мајстор светла, или дизајнер светла. МИКСЕТА ЗА ТОН Електронски апарат за регулисање тона, звука и звучних ефеката у току извођења позоришне представе. Овим апаратом руковиди мајстор тона, или дизајнер тона. МИКС МЕДИЈА ЛИСТА Преглед коришења медија у промотивне сврхе сложених по одређеном принципу, нпр. према циљној групи.. Припрема се у процесу промотивне кампање за одређени позоришни догађај (премијера, гостовање, јубилеј и сл.), а садржи све планове за појављивања на медијима, са тачно предвиђеним или утврђеним терминима и учесницима промоције. МИМ (грч. mimos, лат. mimus - подржавање) Лакрдија, шаљива игра у старој Грчкој и Риму, која се састојала углавном од комичног подражавања разноврсних карактера и типова. Облик једноставне народне сценске игре, минималистичке форме. Приказивао је ситуације из свакодневног живота кроз грубо, карикатурално и гротескно сценско изражавање, на граници вулгарности. МИМИКА (грч. mimos - покрети мишића лица) Врста сценског изражавања

базираног на покрету лица. Мимика је једно од врло важних изражајних средстава свих сценских уметника (глумаца, певача, играча и др). МИМИЧАР (грч. mimos) Шаљивчина, лакрдијаш; глумац - стручњак за подражавање, имитирање. МИРАКУЛИ (лат. miraculum) Чудеса. У срењем веку посебне врсте црквених драма, које своју драмску радњу заснивају на посебним библијским темама - чудима која су изводили свеци. МИСТЕРИЈЕ (гр. mysterion - тајне) У старој Грчкој - тајни, за народ неразумљиви обреди посвећени неком божанству. Црквене драме чије су теме библијске приче из живота Христа и светаца и мистерије везане за њих. Прво су извођене у црквама, на латинском, потом и на народном језику на трговима и улицама. МИТ (гр. myihos) Предање у којем богови и друга натприродна бића имају особине и понашање људи. Третира натприродне појаве и натприродна бића и њихов однос са човеком и његовом судбином. Настао је у древним цивилизацијама и културама из човекове потребе да објасни оно што се догађа око њега и са њим. Касније, уметност често користи митолошке мотиве. Националне митологије садржане су у Епу о Гилгамешу, Илијади, Махабхараши. Митови старе Грчке су основа за настанак грчке трагедије. Митови су и данас инспирација великом броју позоришних стваралаца. МЈУЗИКЛ (енг. musical comedy) Врста музичко сценског дела и позоришног изражавања, које уз реч, покрет и игру обилато користи и музику. Прво се јавља као музичка комедија, да би свој развој и пуну афирмацију доживео у Америци, нарочито на Бродвеју у Њујорку. Постоје посебна позоришта која носе овај назив и негују искључиво ову врсту уметничког жанра. МЈУЗИКХОЛ (енг. music-hall) Музичке сале, или музичка позоришта која негују посебну врсту музичко сценских програма, који се базирају на игри, забави и комици. Поседују изузетно квалитетну савремену технику, а од извођача се тражи врхунска играчка музичка и глумачка способност. Простор за публику испуњава високе стандарде. Негују се у изузетно урбаним срединама, а центри су им Њујорк, Париз и Лоидон. МОДЕЛ (лат. modulus; фр. modele; тал. mоdello) Образац. Узорак. У грађевинарству - огледени примерак урађен привремено у мањем и јефтинијем облику, који служи као узорак за израду оригинала. Посебан облик организовања одређене друштвене области (културни модел), или делатности (позоришни модел). МОДЕРАТО (ит.) Музичка одредница за умерени темпо. МОНИТОРИ (ен. monitors) Контролни екрани или звучници на сцени. МОДЕРНА ДРАМА Односи се на савремену драмску уметност. Обухвата широку лепезу драмског стваралаштва које нема заједничке одреднице ни јединствену стваралачку поетику. Она је разнородна по тематским опредељењима, техници обликовања, унутрашњој структури, сагледавању човека и живота. Под модерном драмом подразумева се драма од Ибзена, преко Брехта, Харолда Пинтера до Рејвенхила и Саре Кеј. Терминмодерноупозориштуподразумева тежњу ка сталном истраживању, има естетску категорију. МОНОДРАМА (грч. mоnos - један, једини, сам; drama - радња, позоришни комад) Врста драме у којој постоји само један лик. Такође, позоришна представа са само једним извођачем. Врло често се за монодрамско извођење адаптирају разнородна

књижевна дела (приповетке, новеле). МОНОЛОГ (грч. rnpnos један, logos - реч, говор) Говор једног лица, када јунак дела нема с ким да успостави саговорнички однос - дијалог, или дужи делови говора једног лика у оквиру дијалога. Део драме у коме актер говори сам са собом или се директно обраћа публици. МОНТЕР (фр. monteur) Састављач, склапач. У позоришту радник на сцени који врши монтажу делова сценографије у целину. Он преузима делове сценографије од радника транспортера који их из магацина достављају до сцене, врши склапање (монтажу) декора на сцени пре представе и расклапање (демонтажу) након завршетка представе. МОРАЛИТЕТ (лат. moralitas; фр. moralites) У средњем веку, црквена драма која за циљ има преношење неке моралне поуке публици. МОТИВ (нлат. motivum; итал. motivo; фр. motif- побуда, подстрек, разлог) Основни повод за какву радњу. У уметности, основна мисао која уметника-аутора покреће, подстиче, инспирише да створи дело и провејава кроз читаво то дело. Муз. - фигура од више тонова из чијег понављања, мењања и мешања са другим мотивима настају веће тонске целине. МУЗА (гр. musa)У старогрчкој митологији митске богиње заштитнице уметности. Било их је девет: Полихимнија (заштитница свечане песме - химне), Уранија (заштитница астрономије), Калиопа (заштитница епске поезије), Клио (заштитница историје), Еутерпа (заштитница дитирамбске поезије), Тали-ја (заштитница комедије), Мелпомена (заштитница трагедије), Терпсихора (заштитница игре), Ерато (заштитница љубавне и еротске поезије). МУЗИКА (гр. mousike) 1. 3вучна, тонска уметност у којој се преживљавања, осећања и идеје исказују гласовима, вокалним или инструменталним, помоћу нарочитог ритма и интонације, пријатних за слушање. Основни елементи ове тонске уметности чине: 1. ритам, мелодија и хармонија. 2. извођење музике. 3. скуп извођача музике. Назив потиче од муза, заштитница уметности из митологије старе Грчке. МУЗИЧКА ДРАМА Посебан драмски облик који своју извођачку изражајност исказује певањем. За разлику од опера где је музичка уметност доминанта, у музичкој драми основу превасходно има драмска структура. МУЗИЧКА ПАРТИТУРА Скуп свих деоница неке композиције. МУЗИЧКА КОМЕДИЈА Посебан облик музичке представе којој негује комедиографски карактер изражавања. Своју изражајност базира на мешавини драмског дијалога, музике и песме. Постоје и посебна позоришта под истим називом која негују само овај уметнички жанр. МУЗИЧКО СЦЕНСКА ДЕЛАТНОСТ Област друштвених делатности у коју спадају музичко сценске делатности (драма, опера, балет, концерти, фолклор и сл.). Налази се у номенклатури друштвених делатности за које институције траже регистрацију којом добијају дозволу за обављање делатности, тј. дозволу за рад. Позоришта се код одговарајућег државног органа региструју за обављање музичко сценких делатности.

Н НАДМАРИОНЕТА Појам који је у театрологију увео Гордон Крег. Глумац треба да буде надмарионета, јер мора бити толико вешт да може да испуни сваки задатак као и лутка - марионе-та, али будући да поседује и разум, он је више од марионете („ако треба да полети, да то и учини"). НАРАТОР (лат. narrator) Приповедач. Посебан лик или један од јунака приче који се повремено обраћа публици и казује делове приче. НАРАЦИЈА (лат. narratio - прича, причање) Исказивање причањем, приповедањем. У неким драмским или сценским делима глумац-наратор најављује и објашњава сценско догађање на позорници, или препричава оно што публика не може да види, а део је драмске приче. НАРОДНА ДРАМА Посебна сценска приказања које у својој изражајности обухватају народне игре, обредне свечаности, прикази које се базирају на традицији, а изводе се на пучком народном језику. Значајне су за зачетак драмске уметности и позоришта уопште. НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ Уобичајени назив за институционално репертоарско позориште које поседује своју зграду, стални ансамбл и редовни репертоар. Оснивачи ових позоришта су углавном државне структуре, тако да ова позоришта могу бити: национална, регионална и градска. Оснивач позоришта је и основни финансијер, поставља управу и контролише њен рад. Основна делатност ових позоришта се ослања на домаћу и светску драматургију. В. национално позориште. НАСЛОВНА УЛОГА Улога (лик) по којем је насловљен драмски комад (улога Хамлета, Ричарда III, Мадам Сан Жен, Кир Јање и сл.) НАТЈА (снскр. natia - игра, плес) Индијско традиционално позориште. Прва драмска дела до данас сачувана су из IV - V века нове ере, односно делатност драмских писаца Судрава и Калидаса. НАТУРАЛИСТИЧКА ДРАМА (лат. naturalis природан, грч. drama) Драмски жанр који апсолутно прати реалност, приказује развијенији реализам али тако да уноси више суровости, песимизма и горчине. Има за циљ да изнесе друштвене, моралне и физиолошке негативности. Основна оријентација Антоановог Слободног позоришта. Представници ове драмске врсте су Емил Зола, Анри Бек, Октав Мирбо, Судерман, Горки. НАЦИОНАЛНО ПОЗОРИШТЕ Формирањем националних државау осамнаестом и деветнаестом веку и снажним развојем уметности у Европи, у корпусу националних институција формирају се и национална позоришта. Прво се формирају професионална дворска позоришта при европским дворовима, а затим и национална позоришта која за циљ имају развој и неговање националних култура појединих народа. Касније, с развојем преводилачке делатности и потребама за културним прожимањем у Европи, национална позоришта у свој репертоар укључују и драмска дела других народа.Национална позоришта на тлу Европе постају стална, професионална позоришта са највишим, репрезентативним уметничким и организационим структурама. Мрежа првих националних позоришта у Европи: - 1680. године - Париз, - 1767. године -Хамбург, - 1776. године - Беч, - 1776. године - Петроград, - 1787. године - Стокхолм, - 1791. године - Вајмар, - 1837. године - Пешта. Под снажним утицајем европске културе и услед буђења

националне свести, формирају се позоришта и код нас: - 1861. године - Нови Сад - Српско народно позориште, -1868. године - Београд - Краљевско народно позориште (данас Народно позориште у Београду). Карактеристика националних позоришта у нашој земљи: - оснивач је држава, - основни финансијер је држава, - држава поставља управу, - основу репертоара чине: већином домаћа класична дела, домаћа савремена дела, затим страна класична и савремена дела, те у мањем проценту и истраживања у области театарске уметиости, - организациона структура се базира на три сектора: уметнички, административни и технички. НАЦРТ 1.Основица, предложак, цртеж, скица за костим и сценографију. 2. Предложак за невербалне сценске форме, посебно за модеран балет. 3. План, основа, предложак за неки прав-ни документ (нацрт закона, нацрт уговора, нацрт споразума). НЕВЕРБАЛНО ПОЗОРИШТЕ Позориште чија су изражајна средства игра, покрет, мимика, звук... али не и речи. НЕГАТИВНИ ЈУНАК Лик у делу који поседује лоше моралне и карактерне особине. Супротно позитивном јунаку. (Шекспиров Јаго; Медеја - Еурипида). НЕИНСТИТУЦИОНАЛНО ПОЗОРИШТЕ (лат. institutio - установа, завод) Позориште које није основано од стране званичне државне институције (град, регија, република, држава). Оваква позоришта углавном оснивају позоришни уметници самостално у виду позоришних трупа, ансамбала и сл. НЕОРОМАНТИЧНА ДРАМА Драме које имају за циљ афирмацију идеалистичких, поетских, и племенитих вредности код човека. Јављају се крајем деветнаестог века као реакција на натурализам. НИЈАНСА (фр. niance, лат. nubes - облак) Постепен прелаз, преливање боја, сенчење бојама. Фиг. - фини, неосетан, истанчани прелаз из једне ситуације, једног облика у други, незнатна разлика. У позоришту изузетно одмерено, истанчано, профињено истицање појединих карактеристика. НО ДРАМА Јапанска религиозна драма базирана на будистичкој религији и јапанским историјским митовима. Играју само мушкарци. Снага ове драме је у поетској радњи, у којој се мири реално и иреално. НУМЕРА (лат. Numerus, број) У сценској уметности једна од независних тачака (наступа) у саставу колажних програма заокружен наступ једног извођача или групе извођача у оквиру музичко сценских дела.

О ОВАЦИЈЕ (лат. ovatio) Јавно, бурно, одушевљено поздрављање и одавање почасти некоме. Поз. - бурни аплауз уз повике одобравања, инициран одушевљењем публике читавом представом, неком сценом или неким актером. ОДА (гр. ode - песма) Узвишена свечана песма, пуна заноса и страсних емоција, која је посвећена неком врло важном догађају, јунаку, личности, природној или друштвеној појави. ОДЕЉЕЊЕ СЦЕНОГРАФА Посебно одељење у позоришту које фунционише као тим одговоран за израду, изградњу и достављање сценских елемената за потребе позоришних представа. Чланови тима су сценски столари, тесари, бравари

и сл. Предводи их менаџер или шеф одељења. Ово одељење има своју радионицу са свим потребним машинама и алатима, а често се налази ван позоришта. ОДЕОН (гр. оdeon, лат. odeum) 1) Посебна грађевина у којој су се одвијала музичка и песничка такмичења у античкој Грчкој и Риму. Место окупљања уметника и љубитеља уметности. За разлику од анфитеатара, ове грађевине су биле покривене и биле су мање; 2) чувено париско позориште (Odeon) на левој обали Сене; 3) у савременој терминологији естрадно варијететски програми и простори. ОЗБИЉНА КОМЕДИЈА Врста комедија насталих у осамнаестом веку у Енглеској и Француској. Обрађује смешну страну озбиљних друштвених порока, врлине и дужности човека. Оживљава реалност како мешавину комичног и озбиљног.Инсистира на приказивању друштвених околности, а не нарави. ОПЕРА (ит. opera) 1) Музичка драма, драма у којој се читав садржај пева. Инструментална музика је делом пратња певачима, а делом самостална. Текст опере се назива либрето. Оперске представе за реализацију најчешће захтевају велики певачки извођачки ансамбл (солисти и хор), оркестар, а често и одговарајући балетски ансамбл; 2) Позоришне институције које негују ову врсту музичког стваралаштва; 3) зграда у којој се налази ова врста позоришта, и у којој се изводе оперске и балетске представе. ОПЕРА БУФА (ит. opera buffa) Комична опера насталау Италији у осамнаестом веку. Назив је добила по комичним ликовима који се у њој појављују (буфо). ОПЕРЕТА (итал. operetta) Мала опера. Обично шаљиве садржине; користи мањи извођачки ансамбл (солисти, хор, оркестар, плесни ансамбл) него опера. У представи се пева и говори, а скоро увек је заступљен и плес. ОПЕРСКА ПАРТИТУРА Скуп свих оркестарских и певачких деоница оперског дела. ОПСИС (гр.) Аристотелов термин за визуелну компоненту сценског чина; у данашњем театролошком смислу сценска слика. О.Р. (ен. opposite prompt) Скраћеница од opposite prompt, британски термин за део сцене преко пута шаптача - позорница десно када се гледа из гледалишта. ОРАТОРИЈУМ (лат. oratorium) Врста музичке драме озбиљних тема и садржине, најчешће из библије, која се сценски изводи „концертно", тј. без игре (глуме, костима, сценографије и др.) ОРГАНИЗАТОР (нлат. organisator – онај који уређује, сређује, устројава) У позоришту постоји више врста организатора: организатор представе; организатори у позоришним секторима: драми, опери, балету, техници, маркетингу; организатор за гостовања... ОРГАНИЗАТОР ПРЕДСТАВЕ (кол.) Лице које обједињује све делатности у припреми представе, координира рад унутар ауторског тима и са службама у позоришту за време реализације представе. Такозвана је „деснарука" продуценту и редитељу представе. ОРГАНИЗОВАНА ПОСЕТА Чест облик куповине карата за позоришне представе. Може бити Групна организована посета (када улазнице купују школе, факултети, предузећа, установе, институције, туристичке организације и др, или појединачна која обухвата неке облике претплата. Све врсте организоване посете подразумевају одређене погодности приликом куповине улазница (попусти, првенство избора, резервације...)

ОРКЕСТАР (грч. orchestra - игралиште, плесалиште) Код старих Грка - место где се играло и певало; простор између сцене и гледалишта где је хор играо и певао (орхестра, оркестра). Данас: скуп већег броја музичара-свирача и инструмената који изводе музичке комаде. Величина оркестра зависи од врсте музичких комада који се изводе, јер они условљавају број извођача и инструмената. Ево неких врста оркестара: Филхармонија - (philos - који воли; harmonia - склад) 1) Удружење музичких учесника и стручњака које се бави неговањем музике и извођењем симфонијских и других концертних програма. Овај оркестар делује самостално. По извођачима и броју инструмената је најкомплетнији, те је оспособљен за извођење свих врста музичких дела. Има од 60 до 80 чланова. Оркестар опере - који делује у оквиру опере и балета и поседује адекватан број извођача и инструмената за реализацију овакве врсте сценско музичких дела. Сачињава га од 45-60 чланова. Овакав оркестар се назива и синфонијски оркестар. Камерни оркестар -у свом саставу има мањи број извођача и инструмената и оспособљен је за извођење мањих – камерних музичких дела, окупља између 16 и 40 чланова. Оркестри се разликују и по врсти инструмената (гудачки, дувачки, жичани, удараљке и сл.), ако у њихов састав улази само једна врста инструмената. 2) Место у позоришту или концертним дворанама на које су смештени музичари-инструменталисти (в. оркестарска рупа). ОРКЕСТАРСКА РУПА (кол.) Простор између гледалишта и сцене у којем седи оркестар и из којег свира за време извођења позоришне представе. Најчешће је на нижем нивоу од сцене (рупа). Овај простор мора да буде опремљен одговарајућим пултовима за ноте, адекватно осветљеним, столицама за чланове оркестра и диригенским пултом за диригента. ОРКЕСТРА (гр.) Простор између сцене и гледалишта у анфитеатрима старе Грчке. Првобитна позорница грчке античке позоришне грађевине у облику пуног круга с постољем (bema) у средини на коме се налази жртвеник (timela). На Криту су пронађени остаци оркестре паралелограмског, односно трапезоидног облика. ОРФЕЈ (гр. Orpheus) Чудесан певач и музичар из грчке митологије. Својом песмом је умео да одобровољи људе, природне појаве, па чак и богове. Успео да добије одобрење од богова да оде у Хад и изведе из света мртвих Еуридику, своју жену. Услов је био да не сме да је погледа пре но што изађу у свет живих. Он то ипак учини и несрећну Еуридику поново гута свет мртвих. Чест мотив драмских, а нарочито оперских дела. ОРФЕУМ (гр. Orpheus) 1) Назив мушких певачких друштава у Француској; 2) Дворане за музичко забавне и варијететске програме; 3) Дворана за играње и друте забаве. ОТВОРЕНА ПРЕЗЕНТАЦИЈА У позоришту подразумева позивање гостију на представу (уз бесплатне улазнице) за коју жели да се тражи нека врста подршке, а за позване се претпоставља да ће бити благонаклони према комаду и извођачима. Позванм су најчешће: новинари, спонзори, менаџери турнеја и фестивала, пријатељи позоришта и сл. ОФ БРОДВЕЈ (ен. Off Broadway) Врста позоришта и позоришних дела која егзистирају у Њујорку ван "главне", комерцијалне бродвејске продукције. Умереног су експерименталног и истраживачког типа, не претендују на комерцијални успех, а то је оно што је основно за званичну бродвејску продукцију.

Сале у којима се играју представе броје од 100 до 290 места. Разлог за то су пореске олакшице. ОФ ОФ БРОДВЕЈ (ен. Off offBroadway) Врста позоришта и позоришних дела која егзистирају у Њујорку ван "главне" и Оф бродвејске продукције. Углавном су експерименталног и истраживачког типа. Налазе се на Грин Вилиџу и Ист Сајду, у адаптираним објектима некадашњим црквама, фабрикама и сл. Сале у којима се играју представе броје до 100 места.

П ПАЛИЈАТА (лат. palliata; pallium - огртач у старој Грчкој) Врста комедија из старог Рима - преводи и комедије писане по узору на грчке комедије. Изразити представници овог комедиографског правца су Плаут и Теренције. ПАНО (фр. раппеаи) 1) Испупчена или удубљена поља на зидовима грађевина или на вратима, која су намењена украшавању и на која се постављају украси; 2) чврста (картонска, дрвена и сл) подлога, која се качи на зид или постоље, а на коју се причвршћују слике (у музејима и галеријама), разна обавештења (у предузећима, школама и сл.) итд. Поз. - најчешће садржи листу поделу представе, фотографије из представе, исечке из приказа и критика о представи и сл. Поставља се на видна и за то одређена места на фасади зграде позоришта, испред позоришта, у фоајеу. Посебне врсте паноа које стоје на видним јавним местима, а које поседује и изнајмљује одговарајућа маркетиншка агенција, популарно се називају билборд. ПАНОРАМА (гр., ен. panorams) Поз. Дужа сликовна презентација на сцени или циклорама пејзажа, или неке друге сцене која се постепено у низу приказују гледаоцима. ПАНТАЛОНЕ (лат.) Лик и маска старца из Комедије дел арте; обично представља трговаца из Млетака, шкртац и неретко похотник. ПАНТОМИМА (грч. pan - све, mimein - подражавати) Посебан облик сценског изражавања без говорних радњи. Своје извођење базира на мимици, гестикулацији и покрету. Пантомимом се назива и посебно драмско дело које се заснива на оваквом сценском изражавању. Пантомимске представе изводе Глумци пантомимичари. ПАРАСКЕНИОН (гр.) Издужени део античке скене, тј. позорнице. ПАРНАС (гр. Parnasos; лат. Parnasus) Брдо у Грчкој, по грчкој митологији боравиште муза. Седиште уметности. Фиг. посветити се уметности - попети се на Парнас. ПАРОД (гр. парадос) Пролаз за публику у античком позоришту између скене и оркестре. У антички театрон (гледалиште) се улази кроз леви и десни парод. ПАРОДИЈА (грч. parodia) Поз. - 1) драмски текст који за основу узима неки постојећи текст, којем се задржи форма али се уноси неодговарајући, подсмешљив садржај; 2) извођачка имитација (у глуми, игри, певању...) са циљем извргавања руглу неке личности, особине, појаве... ПАРТЕ (итал. parte) Улога у опери, главни глас. ПАРТЕР (фр. par terre, parterre - приземље) Приземни део гледалишта у сали. Најчешће у равни са сценом (у позоришту постоје још и балкон и галерија, који су

изнад партера). ПАРТИЈА (лат. partiri - поделити) Независни део неке веће целине. Поз. - улога или део уметничког дела коју изводи сценски уметник („уметник н.н. је пружио врло изражајну и добру партију") ПАРТИТУРА (нлат. partitura) Муз. - ноте у оквиру неке композиције које су написане за један глас. Скуп нотног материјала, прегледно написаног и штампаног за све гласове (солисте, хор) и све инструменте у оркестру. ПАРТНЕР (енгл. partner, фp. partenaire) Суиграч. Учесник у истој радњи. Поз. - други учесник у дијалогу. Партнери у представи су извођачи на чијем односу почива драмска радња. ПАСИЈА (лат. passio - патња) Патња, муке, страдања; трпљење, телесни бол, нарочито Христова патња и муке. Средњовековне позоришне представе, обично на отвореном, чија је тема везана за муке Исуса Христа. ПАСТОРАЛА (лат. Pastorale- пастирске песме и игре) Пастирска драма. Сценско дело једноставне садржине настало у средњем веку, које се односи на идиличне и наивне приказе из живота у природи, или из сеоског живота (пастири, виле, митолошка бића). Обично су овакве представе и музички богате. ПАТОС (грч. pdthos - патња, болест) Поз. - страсан, заносан говор нарочито у трагедији. Данас ово зовемо "племенити патос" док се "патос", "патосирање" најчешће користи у негативном контексту (претеривање у глумачком изразу, преглумивање). ПАУЗА (грч. paušis, лат. pausa - престајање) Привремен прекид у неком раду, одмор, станка. Поз. - 1) време прекида представе између чинова или слика. На паузи између чинова публика напушта салу, а у паузама између слика, публика утлавном остаје у гледалишту. Током ових пауза бинска техника врши промену сценографије на сцени; 2) пауза као елемент динамике, темпа извођења позоришне представе (психолошка пауза, позоришна тишина, станка, драмска пауза). ПЕВАЧ Сценски уметник који своју стваралачку изражајност исказује певањем. У позоришту су то оперски певачи који се деле по врсти гласа (сопран, мецо сопран, алт, бас), или по квалитету и позицији у ансамблу (прваци, солисти, чланови хора). У оперети, мјузиклу, варијетеу, такође наступају певачи, а и глумци који имају изразито развијене певачке и плесне квалитете и технике. ПЕВАЊЕ Уметничко изражавање мелодијским гласом. Један од најосновних облика изражавања уметничких стваралаца у музичко сценским представама уз глуму, мимику, покрет и игру. Певање се користи скоро у свим облицима позоришних представа (операма, оперетама, мјузиклима, драмама, комедијама и сл.). ПЕРИКА (фр. perrique; ит. perruca; лат. pilus - влас, длака) Лажна, туђа коса (в. власуља) ПЕРИКЕР власуљар. ПЕРСИФЛАЖА (фр. persiflage) Дискретно исмевање, изругивање на фин начин. ПЕРСОНИФИКАЦИЈА (нлат. pesonificatio) Оличавање, оличење. Представљање неког предмета, појаве, појма, биљака или животиње као да је људско биће, особа. ПЕРФОРМАНС (енг. performans - извршавање, постизање, представљање) Представа, дело, састав. У новије време - сценски игроказ у оквиру којег је могуће укључење и публике. У ширем смислу подразумева свако догађање - извођење на

сцени. ПЕКИНШКА ОПЕРА Најраспрострањенија врста кинеског позоришта. Потиче из седамнаестог века и уједињује низ сценских вештина: плес, акробатику, еквилибристику, са дефинисаним типским маскама и костимима. Нема никакве сличности са европском опером. ПЛАГИЈАТ (лат. plagium - крађа људи, продаја душа) Присвајање неког оригиналног дела, крађа туђе духовне својине. Постоји законска правна регулатива о заштити ауторских дела, па плагијатори подлежу одговарајућим казненим мерама. ПЛАКАТ (лат. placatum - оглас, објава, проглас истакнут на неком јавном месту) Позоришни рекламни материјал: 1) уметнички плакат (ликовно-графичко решење за рекламирање представе који најчешће садржи само основне податке: име позоришта - трупе, назив представе и име аутора, понекад и имена осталих чланова ауторског тима, подела улога, датум извођења представе или сезона у којој је била премијера; 2) плакат - дневна листа (каст-листа) ПЛАЧЉИВА КОМЕДИЈА Врста комада настала у осамнаестом веку у Француској, под утицајем тзв. грађанског сентиментализма. Циљ ових комада био је да се патетично сентименталним призорима код публике изазову нежна осећања и сузе. ПОДЕСТ (грч. pus, podos - нога) Одмориште на степеницама. Поз. - практикабл. ПОДИЈУМ (грч. podion; лат. podium) Узвишено место, уздигнути простор за јавни наступ. ПОЕНТА (лат. puncta, фр. pointe - бод) Основна идеја, главна мисао дела, циљ, жаока (анегдоте, вица). ПОЗИТИВНИ ЈУНАК (лат. positivus - одређен, сигуран, познат; потврдан) Лик у драмском делу који поседује високе моралне квалитете, добар карактер, бројке, врлине. Супротно њему је негативни јунак. ПОЗИЦИОНО СВЕТЛО Пригушено светло на поду и зидовима сцене које служи за бољу комуникацију сценских радника у току реализације представе. ПОЗОРИШНА ДРУЖИНА Позоришна дружина је скуп позоришних уметника који има за циљ припрему и приказивање позоришних представа: 1) СТАЛНА Оснива их и финансира одређена институција власти (министарства, регије, град и сл.), или се самостално организује, а финансира је поменута институција власти, као и донатори, спонзори. Простор добија углавном на коришћење - од града, општине или неке институције, фабрике и сл. 2) ПО ПРОЈЕКТУ Позоришну дружину по пројекту сачињавају сценски уметници који се окупљају самостално око одређеног пројекта - представе. Финансирају се утлавном од продатих улазница, а у припреми пројеката од спонзора и донатора. Немају стално седиште, представе изводе као гости. ПОЗОРИШНА КОМПАНИЈА Посебан облик позоришног организовања на Западу. Најчешће су то приватна комерцијална позоришта са високо квалитетним техничким и извођачким могућностима. ПОЗОРИШНА КРИТИКА Дисциплина у књижевности и позоришту која се бави стручном анализом позоришних дела и сценске интерпретације тих дела. Позоришна критика у свом бићу артикулише и подразумева различите естетске судове. У њој је садржано априори све што је позоришна уметност сама. У објекту

позоришне критике је свет књижевних, театролошких, музичких, ликовних и других уметничких категорија везаних за позориште. Поред тога позоришна критика, кроз фрагментално мора да тумачи и целину театарских остварења, тј. само биће позоришта. Она по својој фунцији треба да буде нека врста премошћења естетских идеја које исијавају са сцене и рецепција публике. ПОЗОРИШНА МУЗИКА Музика која се користи у драмским и другим позоришним представама (али не у операма и балетима). Врста примењене музике која може бити а) посебно наручена, ауторска, наменски компонована за одређену позоришну представу; б) избор музике, када се у представи користи композиција или делови постојећих композиција. ПОЗОРИШНА ПРЕДСТАВА Позоришна представа је аутохтоно сценско уметничко дело које се приказује пред публиком. Представа је плод мултидисциплираног колективног рада креативних тимова: ауторског, извођачког, продуцентског и техничкоп Реализује се на основу књижевног текста, либрета, или сценарија. Потиче из старе Грчке, у којој је установљена основна подела: на трагедију, комедију и мим. Основни савремени облици позоришне представе су: драмске, музичке, плесне. Поред ове основне, постоје и бројне друге поделе позоришних представа: по врсти, карактеру, форми ауторства и извођења (комедија, трагедија, драма у ужем смислу; драмска, балетска, оперска, оперетска, мјузикл, кореодрама; ансамбл представа, камерна представа, монодрама, спектакл...). ПОЗОРИШНА ПРОДУКЦИЈА Целукупна делатност и рад у позоришном животу. Обухвата: - организацију свеобухватног позоришног живота у друштву (позоришни модели, позоришна мрежа, позоришне институције, организациона шема појединачног позоришта и његових делова), - производњу позоришних пројеката (специфичан и организован систем рада од идеје до коначне реализације, премијере позоришне представе), - постпродукцију (екплоатација представе после премијере). Ова делатност постоји колико и позориште. Свој савремени облик дефинише прво у Америци у оквиру тзв. бродвејске продукције, а у Европи преко лондонске West end продукције,- до коначног дефинисања у основним принципима менаџерског организовања, које се појављује почетком 60-тих година двадесетог века. ПОЗОРИШНА ПУБЛИКА Део популације који посећује позоришне представе. Веома важан сегмент позоришта. Она је уз уметника-извођача и аутора позоришног дела (драмског писца, композитора, кореографа...), трећи елемент који чини позориште. Постоји стална позоришна публика која има већ изграђену позоришну културу, те повремена н потенцијална позоришна публика (могући будући стални корисници позоришта). ПОЗОРИШНА РЕЖИЈА Уметнички поступак и вештина претварања литерарног текста, либрета или сценарија у сценско дело. Уметничка сценска делатност којом се, посебном вештином и знањем, а у сарадњи са другим члановима креативног тима (сценограф, костимограф, диригент, кореограф, лектор и др.) доводе у хармонично садејство сви елементи представе и тако ствара аутохтоно сценско уметничко дело - позоришна представа. ПОЗОРИШНА ФОТОГРАФИЈА Посебан сегмент у области уметничке фотографије. Позоришна фотографија има три основне функције: - информативну -

користи се у маркетиншке сврхе (програми, панои, плакати, афише, новински написи и сл), - документарну - сведочи (колико је то могуће) о уметничком карактеру представе, - уметничко-естетску, - архивску - остаје једно од ретких сведочанстава за будућност; чува се у позоришним архивама и музејима. ПОЗОРИШНИ АНСАМБЛ Скуп позоришних уметника-извођача. У позоришту познајемо: ансамбл драме (или драмски асамбл), балетски ансамбл, оперски ансамбл и музички ансамбл, ансамбл сваке појединачне позоришне представе. ПОЗОРИШНИ КОМАД - драмско дело. ПОЗОРИШНИ КРИТИЧАР Посебан стручњак који оцењује, вреднује уметничка достигнућа аутора и извођача. ПОЗОРИШНИ МОДЕЛ Основни принцип - концепт позоришног организовања и деловања. На основу позоришног модела пројектује се позоришна мрежа и врста позоришта у једној држави. Позоришни модел се прави на основу културног модела а уз помоћ закона о позоришту, као и других правних регулатива (закони, уредбе и др.) којимасе дефинише врста позоришта и њихова позиција у друштву (од националног позоришта до позоришне дружине). ПОЗОРИШНИ ПЛАКАТ афиша. ПОЗОРИШНИ ФЕСТИВАЛ Повремена позоришна свечаност, смотра позоришних представа. Фестивали могу да буду: - такмичарски (када се на фестивалу додељују награде), - ревијални (када учешће подразумева само смотру позоришних представа). Концепт фестивала подразумева одређену форму и карактер, које утврђује оснивач фестивала и дефинише их својим статутарним одредбама. Неки фестивали поседују пропагандну и издавачку делатност, која може да буде врло значајна заобласт позоришног истраживања. ПОЗОРИШТЕ (старословенски – место где се нешто налази: место за извршење смртне казне, место где се збива нека радња, најчешће глума) Под појмом позориште се подразумева: - друштвена делатност, тј. комплекс театарског живота, у области културе и уметности, - институција која се бави припремом, организацијом и реализацијом позоришних представа, - зграда коју позориште као институција поседује; наменска грађевина са свим потребним просторним, уметничким, административним и техничким предусловима за припрему и реализацију позоришних представа. Позориште као посебна уметничка делатност настаје у старој Грчкој, и већ тада се формирају: а) позориште - као посебна друштвена и уметничко-сценска делатност, б) позоришно дело - драма, као посебан облик књижевности (у оквиру ње: трагедија, комедија, сатира, мим), е) позоришни ствараоци — драмски писци, глумци, као и први позоришни теоретичари и организатори, в) позоришне грађевине - које су намењене углавном позоришним догађањима; антички театар у виду амфитеатра (гледалиште, оркестар, сцена). ПОЗОРИШТЕ АПСУРДА (лат. Absurdum - немогуће) Драмски израз који је настао после Другог светског рата. Приказује бројне нерешене проблеме тадашњег друштва, немогућност егзистенције у таквим околностима. Одбацује традиционални психолошки приступ ликовима и сукобима, доводи у питање чак и радњу и језик у драми. Родоначелници овог правца су Јонеско, Бекет, Адамов, Жене. ПОЗОРИШТЕ СЕНКИ Врста луткарских представа која своју изражајност реализује путем лутака које се не виде, већ се њихов одраз под снопом светла

одсликава на платну. Потичу из земаља далеког истока (Кина, Бали, Јава), али су преко блиског истока и Турске (Карађоз) дошле до Европе. ПОЗОРЈЕ 1. Призор, појава, збивање. Оно што се обухвата погледом. 2. Ознака драматуршке целине (Ј. С. Поповић - прво позорје). 3. Назив нашег најзначајнијег позоришног фестивала Стеријино позорје. ПОЗОРНИЦА сцена и бина. ПОЗОРНИЦА НА КОЛИМА Врста средњовековне покретне позорнице на којима позоришне трупе изводе представе. Кола им, сем као позорница, служе за превоз од места до места, за смештај извођача скромног декора и костима, као и за преноћишта. Имали су значајан удео у ширењу позорише културе. ПОЈАВА Догађај, случај; непосредни одраз стварности у осећајном или чулном опажању човека. Поз. - део чина, тј. сцене, одређен уласком на сцену (појавом) неког од ликова у комаду, или његовим одласком са сцене. ПОЛИТИЧКО ПОЗОРИШТЕ Врста позоришта које приказује комаде са политичким темема. Настало је у Немачкој после Првог светског рата, а родоначелник му је Ервин Пискатор. Основни циљ овог позоришта је политичка, класна борба, наклоњена идејама пролетаријата. Најзначајнији представник политичког позоришта био је значајни, свестрани немачки позоришни стваралац и теоретичар Бертолт Брехт. Политичко позориште се базира на актуелности, опредељујући се за тренутне политичке циљеве и кампање, те само ретка дела и аутори имају трајнију уметничку вредност и значај. ПОМИЧНЕ КУЛИСЕ Део декора-сценографије који није фиксиран за сцену, најчешће се налази на подесту или ролвагену те може да се покреће. То најчешће чине сами извођачи, или бински радници током представе. ПОРТАЛ (лат. porta; нлат. portale, фр. portal - врата, капија) Отвор сцене у тзв. сцени-кутији. Ширина и висина портала ограничавају видно поље гледалаца омогућујући, с једне стране, да се код публике створи илузија посматрања „живота" с оне стране портала, а с друге стране, скривајући од публике сценски механизам (цугове, светлосне мостове, бинске раднике, уметнике који чекају иза сцене...). Испред портала се налази просценијум, иза њега - сцена. ПОРТФОЛИО (лат. portare - носити, foglio - лист) У бизнису - скуп производа, услуга или брендова које једна компанија нуди тржишту. У уметности - облик представљања, презентације уметника или институције. Најчешће кроз штампани летак који се састоји од фотографија, скица, макета, исечака из штампе и сл. ПОСРБЕ Позоришни комади који се појављују у првим деценијама постојања позоришта у Срба (крај XIX, почетак XX века). Текстови страних аутора који су превођени, прерађивани и прилагођавани српским темама и српском језичком идиому, како 6и се приближили новој позоришно необразовној и неискусној публици. Биле су врло значајне за развој позоришта код нашег народа у деветнаестом веку. ПОТПУРИ (фр. potpourri) Мешавина, смеса. Музички комад састављен од више различитих, познатих музичких дела. PR (енг. public relitions - односи са јавношћу) Делатност и професија које су настале у новије време, са развојем медија за масовно информисање и комуникације. Представља спону између предузећа, организације, институције... и представника медија. Поз. - PR је 1) концепт односа са јавношћу позоришта, који

прати генералну маркетиншку линију; 2) особа или служба која у име позоришта комуницира са представницима медија. ПРАИЗВЕДБА Прво званично јавно извођење неког драмског дела. ПРАКТИКАБЛ (фр. praticable) Монтажни елементи сценографије кубусног облика, подести (од дрвета или метала) који се користе за подизање висине сцене. Често се користе и за градњу монтажних сцена у просторима у којима не постоји бина, или за формирање гледалишта (у просторима где оно није диференцирано). ПРЕВОДИЛАЦ Стручно лице које театарске садржаје транспонује - преводи са једног језика на други. У позоришту се преводе: 1)страни драмски текстови на домаћи језик и обрнуто, ради објављивања или постављања на сцену; 2)приликом гостовања драмских предста-ва у иностранству (или из иностранства), публици се често обезбеђује тзв. симултани превод (публика помоћу слушалица прати текст на матерњем језику, који преводилац говори у исто време кад и извођа-чи на сцени - симултано); у новије време чешће се прибегава „титловању" - публика током праћења представе може да чита текст који се емитује на дисплеју постављеном обично изнад портала (код „сцене-кутије"), поред сцене или чак у оквиру сценографије; у неким позориштима и на седишту. 3)стручна литература из области позоришта. ПРЕДСТАВА 1. Слика у свести раније примљених чулних опажања о неком или нечему. 2. Извођење позоришног комада. ПРЕДСТАВЕ КОРИСНИЦЕ (кол.) Позоришне представе које се играју у хуманитарне, добротворне сврхе, а у XIX и до половине XX века приход од представе је добијао глумац обележавајући значајни јубилеј (нпр. 25 година уметничког рада). ПРЕДИГРА Посебна врста сценских комада који се играју пре почетка главног комада. Својим садржајем објашњава тематику главног дела и најављује га. За ралику од пролога у којем је само један извођач, предигру изводи више актера. Ова врста сценског дела се врло ретко користи у савременој драматургији. ПРЕДЛОЖАК ПРЕДСТАВИ Скраћени садржај, сиже, најчешће у невербалном театру. ПРЕС (ен. press) Штампана јавна гласила, новине, листови, новинарство. ПРЕС КЛИПИНГ (ен. press clipping) Исечци из штампаних јавних гласила. Постоје посебне агенције које се баве сервисом, тј. организованим прикупљањем исечака из штампе за одређене клијенте. Нпр. позориште наручи код такве агенције сервис за своје потребе. Ова активност је врло важна због јасније прегледности односа позоришта према јавном мњењу, тј. присутности позоришта у јавности и архивске документације. ПРЕТПРЕМИЈЕРА Претпремијера позоришне представе је последња генерална проба пред прво званично јавно извођење - премијеру, која се игра пред публиком. На претпремијеру се најчешће позивају запослени у позориштима, пријатељи позоришта, добротвори, спонзори, новинари и сл. То је врло важан испит пред премијеру, јер је на основу реакција публике могуће извршити извесне корекције у извођењу. Улаз на претпремијеру је обично бесплатан, али у неким позориштима на западу постоје тзв. отворене претпремијере, за које се улазнице продају по популарним ценама. ПРЕЗЕНТАЦИЈА (unzi.praesentatio - представљање, приказивање, предлагање...)

У позоришту - представљање, предлагање, новог пројекта-представе путем електронских медија, јавног објашњавања, излагања, наступа актера и сл, могућем финансијеру, спонзору, донатору, представницима оснивача... ПРЕМИЈЕРА (фр. premiere) Премијера је прво званично извођење позоришне представе, тј. новонасталог сценског уметничког дела, у коначно дефинисаном облику у сваком погледу: уметничком, техничком, извођачком, продуцентском. Премијером представе престаје циклус стварања представе - продукција, и настаје нови - експлоатација (приказивање) представе. Премијера има свечани карактер јер се представља ново, аутохтоно позоришно дело. ПРЕСЕК Скица бочног изгледа сценографског решења. Служи за употпуњавање утиска у процесу тражења варијанти за коначна сценографска решења. ПРИКАЗ 1. Извођење, приказивање. У позоришту приказивање неког сценског дела. 2. Кратка описна оцена неког дела. У позоришту: литерарни приказ неког драмског дела, критика изведене позоришне представе. Сценски приказ. Мањи сценски израз. Прикази могу да буду призори одређених биографских и животних догађања - приказања. Пример: Призори из живота Исуса Христа. У ликовном смислу призор може да буде сценска поставка која представља одређени амбијент. ПРИМА (лат. prima, од primus - први) Музички инструмент удешен да свира први, водећи глас. ПРИМАБАЛЕРИНА (ит. prima ballerina) Прва играчица, екстра првакиња балета, најистакнутија балетска уметница. ПРИМАДОНА (итал. prima donna) Прва певачица опере, екстра првакиња опере, најистакнутија оперска уметница. ПРИЗОР У позоришту збивање на сцени. ПРОБА (нлат. proba - испитивање, огледање, прегледање) Вежбање, припремање неког музичког или сценског комада (концерти, представе, приредбе). На пробама редитељ уз помоћ својих сарадника и извођача креира своје сценско уметничко дело, представу. У позоришту постоје: читаће, мизансценске, техничке, костимске, генералне и др. пробе. ПРОБНА САЛА Посебно опремљена просторија у позоришту у којој се одржавају пробе. 1) читаћа пробна сала је просторија у којој се одржавају читаће пробе, може бити различитих величина, а опремљена је столовима и столицама; 2) пробна сала у којој се одржавају мизанскценске пробе; треба да има величину сцене на којој ће се изводити представа; 3) балетска пробна сала такође има величину сцене, али је опремљене балетским подом, „шипкама", клавиром, а зидови су обложени огледалима; 4) оперска пробна сала се не разликује од драмске, али обавезно има клавир. ПРОГОН Проба на којој се представа у настајању одигра од почетка до краја, без заустављања и враћања сцена. Организује се у току припреме представе, у моменту кад су све сцене мизансценски постављене, макар и у грубим цртама, како би се стекао општи утисак о целини. После тога се настављају мизансценске пробе, на којима се сцене „чисте", дорађују и разрађују, да би се повремено понављали прогони - све до генералних проба. ПРОГРАМ ПРЕДСТАВЕ Штампана публикација, у којој се налазе основни подаци о представи - најчешће: назив институције - позоришта, назив дела, име аутора дела, имена свих аутора (редитељ, сценограф, костимограф, драматург...),

имена свих актера са називима улога које играју (каст листа), биографије аутора и извођача, кратки приказ дела или садржаја, реч редитеља и (или) драматурга, театролошка или стручна анализа дела, и фотографије (аутора и извођача, сцена из представе и сл.) Садржај програма уређује посебно стручно лице (уредник публикације, драматург или др.), док је за визуелни облик програ-ма задужен дизајнер. ПРОДУКЦИЈА (лат. productio - представљање, приказивање, производња) У позоришту продукција подразумева широки спектар активности: од планирање, припрема, стварање и приказивање позоришних представа. Затим припрема и реализација укупног репертоара позоришта и других позориних пројеката. Уопште, продукција, може да се дефинише као стваралачки процес у фази производње и приказивања позоришиих представа. ПРОДУКЦИЈСКИ ТИМ Група стручњака која руководи процесом производње представа. Успоставља хијерархијски однос и поделу обавеза у процесу припреме и реализације представе, тј. обезбеђује основне продукцијске предуслове како би креативни тимови уметника и технике несметано реализовали процес производње и експлоатације представе. Овај тим сачињавају креативно-оперативни стручњаци - менаџери за одређене области, на чијем је челу генерални менаџер, потом менаџер пројекта, финансијски менаџер, маркетинг менаџер, менаџер техничке продукције, извршни продуцент и др. ПРОДУЦЕНТ (лат. producens - који производи, ен. producer) Лице које својим радом нешто производи, произвођач. Поз. - стручно и креативно лице са менаџерским способностима, које је у обавези да створи све уметничке, техничке и административне предуслове да пројекат за који је одговоран несметано, квалитетно и у року буде реализован. У Америци продуцент означава неког ко је финансијски и у глобалу одговоран за управљање позориштем (у Енглеској познат као менаџер), али са друте стране, амерички термин ушао је у општу употребу у Европи у истом смислу. ПРОДУЦЕНТ ПРЕДСТАВЕ Лице одговорно за оперативну реализацију представе. Он је непосредна веза између свих тимова који раде у процесу продукције представа и одговоран је да та релација што квалитетније функционише. У комерцијалним продукцијама има обавезу за стварање свих материјалних предуслова за реализацију представе. ПРОЈЕКТ (лат. projectus) Пројекат у општем смислу подразумева одређену намеру, предлог, скицу, нацрт, план и сл. У пословном смислу, пројекат је јасно дефинисан и припремљен план, са свим разрађеним детаљима, од идеје до коначне реализације. Поз. - скуп јасно дефинисаних планова за реализацију одређене позоришне идеје. Најчешће је реч о позоришној представи, а праве се и пројекти за одређену сезону, пројекти позоришних фестивала, пројекти гостовања и турнеја и сл. ПРОЈЕКЦИОНИ АПАРАТ (лат. projectio) Бачени зраци, слика бачена светлосним зрацима на неку површину - зид, платно и сл. Апарат који се користи за приказивање слика, слајдова и филмова. У новије време често се користи у склопу реализације представа. ПРОЈЕКЦИОНО ПЛАТНО Посебно бело платно које се користи за пројекцију видео и филмских записа у току представе, као и за друге мултимедијалне сценске

програме. ПРОЛАЗНА ВРАТА (ен. pass door) Врата отпорна на ватру која се налазе између гледалишта и дела иза позорнице, којим се утлавном служи само особље позоришта. ПРОЛОГ (грч. pro-logos - предговор) Предигра. У античком театру први део представе, пре појаве хора, који гледаоце уводи у потоњу драмску представу, како би им олакшао разумевање; касније уводни говор, обраћање публици пре почетка комада. Може да га говори неки од ликова комада који следи (на пример Помет у прологу Држићеве комедије Дундо Мароје). ПРОМОЦИЈА (нлат. promotio; енг. promotion - унапређење, произвођење некога у доктора наука, потпомагање) У новије време - посебан облик маркетиншке и PR делатности, са циљем пласирања неког дела, производа у јавности. ПРОПАДАЛИШТЕ (кол.) Технички механизам на сцени који омогућује да се делови сцене спусте испод нивоа на позоришној сцени бине. ПРОСКЕНИОН (гр.) Простор испред скене у античком позоришту са стубовима, стубама и др. ПРОСПЕКТ (лат. prospectus - изглед, призор, поглед) У позоришту део сценографије, сликана завеса у дну сцене - сликани рикванд. У новије време, уместо насликаног, често се користи бело платно на које се пројектују слајдови, филм или сл. 1.План, скица неке грађевине како изгледа споља. 2. Перспективно осликано платно у дну сцене кутија. 3. Свако платно или апликација на стражњем зиду или у дну позорнице које чини део сценографске основе. Данас проспект често постаје место битних решења светлосног и ласерског дизајна представе. ПРОСЦЕНИЈУМ (грч. pro-skehion, лат. proscaenium) Простор испред сцене, који је по ширини најчешће једнак величини отвора портала, по дубини захвата простор између главне завесе и гледалишта, тј. простор изнад „оркестарске рупе". Овај простор се користи као интегрални део „играћег" сценског простора у драмским, као и оперским и балетским представама у којима не учествује оркестар, већ се емитује снимљена музика. Авансцена. ПРОТАГОНИСТ (грч. prоtagonistes) Носилац главне улоге. Сматра се да је први протагонист био Теспискз античке Грчке, издвојивши се из хора и ступивши са њим у дијалог. Касније се издваја и други глумац, деутерагонист, а Софокле уводи и трећег глумца - тритагонисту. ПРОТИВНИК В. антагонист. ПРОТОКОЛ (грч. proios - први; kolla - лепак; prоtоkollon) 1) Правилник прописа о церемонијалу понашања у дипломатији; записник са закључцима и о длукама донесеним на састанку неког дипломатског или руководећег тела; 2) писани документи којима партнери утврђују основне оквире сарадње (поз. - протокол о сарадњи, писмо о намерама). ПРОТОКОЛНА ЛИСТА Списак званица за свечане прилике. Поз. - списак гостију (значајне личности из позоришног живота, преставници оснивача, структура власти, медија, признати културни и јавни радници), који се позивају да присуствују неком значајном догађају (премијера, концерт, фестивал, промоција). ПРОЧЕЉЕ Простор изнад сцене.

ПРИМЕЊЕНА МУЗИКА Посебан музички облик који има примењену фунцију. Музика која се наменски, по поруцбини компонује за одређена уметничка дела: позоришну представу, филм, телевизију и сл. Ова музика има секундарни карактер у неком делу, но, има врло важну улогу у уметничкој презентацији дела. PR ПЛАН (енг. public relations) План односа са јавношћу. Поз. - обухвата све активности потребне ради правовременог и правилног презентовања јавности: одређене институције (позоришта, компаније, трупе..), одређеног програма (репертоара позоришта за сезону, месец, недељу, дан), одређеног пројекта, манифестације, догађаја, као и сваке позоришне представе понаособ. PR ТИМ Екипа стручних менаџера која реализује односе са јавношћу. Број људи у тиму зависи од величине иројекта и амбиција менаџмента пројекта. Следи пример једног могућег тима: - PR менаџер - утврђује концепт рада, припрема планове и руководи њиховом реализацијом, као и истраживањем резултата рада; - порт парол - задужен за представљање пројеката у директним контактима са јавношћу (конференције за новинаре, гостовања у ТВ и радио емисијама и сл.). Следи инструкције PR менаџера. Мора да буде елоквентан, образован, шармантан и сл; - медијатор-промотер-демонстратор - има сличну функцију као порт парол, али је уско специјализован за одређену тему коју директно презентира физиком или говорном радњом публици и медијима; ,- менаџер за однос са публиком – домаћин - задужен за директан контакт са публиком у позоришту. Организује рад домаћица, разводница, које помажу публици у холу позоришта и у сали, организује продају публикација, сувенира и сл, води рачуна о хигијени просторија које користи публика, организује продају освежавајућих пића итд. P.S. (ен. prompt side) Скраћеница од prompt side, британски термин за део сцене близу шаптача - позорница лево када се гледа из гледалишта. ПСИХОДРАМА (грч. psyche - душа, дух, drаma) Посебан облик психотерапије кроз драмске активности. Инструктор клијенту задаје тему, коју он сценски илуструје импровизацијом. Родоначелник психодраме је амерички социолог Морено. У савременом позоришту овај облик се користи у процесима експерименталног истраживања. ПСИХОЛОШКА ДРАМА (грч. psyche; logia - наука о души) Драма која своју основну радњу - тезу заснива на психолошком приступу. Настала је средином деветнаестог века. ПУБЛИКА (лат. puhlicum) Јавност, свет. Корисници, посетиоци јавних догађаја. гледалац. ПУЛПИТУМ (лат.) Позорница - подијум у позоришним грађевинама старог Рима. ПУЛТ (лат. pulpitum, нем. Pult) Постамент са косом површином за читање, писање, држање иота. Издигнуто постоље на којем музички уметници - извођачи и диригенти држе нотни материјал. ПУНО СВЕТЛО (кол.) Светло у најјачем интезитету које се користи у процесу проба или опремања сцене како би се боље сагледали сви детаљи на сцени. За разлику од радног светла које може да има мањи интезитет, тј. функција му је да омогући несметани рад. ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ Позориште које своју програмску делатност остварује на сталним гостовањима - турнејама. Било је основа позоришног живота пре

формирања и у првим деценијама постојања институционалних позоришта (у нашим крајевима у деветнаестом и почетком двадесетог века). ПУЧКА ДРАМА Облик позоришне драме у средњем веку која се развила у народу, за разлику од црквене драме која се развијала у оквиру цркве. Потиче још из старог Рима. За тему има обичне свакодневне проблеме народа са пуно заплета и комичних сцена. Извођачи у овим драмама су карактеристични по томе што су вешти импровизатори у свему: глуми, музицирању, певању, игрању, акробатици, жонглирању и сл.

Р РАДНО СВЕТЛО (кол.) Систем за осветљавање сцене, независно постављен, који се не користи у лроцесу реализације представе већ само за „обично" осветљавање сцене, за време мизансценских проба, постављања декора, чишћења и спремања сцене итд РАДЊА Низ поступака са заједничким циљем. У драматургији - развој догађаја у оквиру драмске приче (фабуле). У глуми - основна изражајна средства (говорна радња, физичка радња). Мање активности извођача на сцени осмишљене са намером да осветле лик и/или да га оправдано заокупе када није у средишту пажње. РАМПА (фр. rampe) Нагнут прилаз; ограда; препрека на пружном прелазу. Поз. - линија расветних тела постављена испред иозорнице, и преграда која те светиљке заклања од гледалаца. Прећи рампу (фиг.) - сценским наступом „ући у гледалиште"; „освојити" га. РАПСОД (гр.) Путујући народни певач у античкој Грчкој који је састављао јунач-ке песме од више одељака (извора) и јавно их приказивао, певао. РАПСОДИЈА (гр.) Песме састављене од више одељака које је путујући певач у старој Грчкој - рапсод јавно изводио, певао. Одељак из неке веће песме, песма потпуно слободног облика. Муз. Фантазија слободног облика која је инспирисана, тј. наслања се на народне мелодије. РАСПЛЕТ Кључни моменат у драми, у којем настаје преокрет. Решење заплета, стварање јасне ситуације и привођење драмске фабуле завршетку. РЕВИЈА (фр. revue, енг. review) 1) Врста сценског дела, састављеног од низа различитих тачака актуелне садржине; раскошно опремљени сценски спектакли без одређених претензија (без фабуле, заплета и сл.) са песмом, музиком и игром; 2) серија сценских догађаја, посебно организована смотра позоришних представа, или позоришних пројеката. РЕГИОНАЛНА ПОЗОРИШТА (лат. regio - крај, област, покрајина) Регионално позоришта задовољавају позоришне потребе одређене области - регије, која је оснивач и финансијер ових театара. Оснивају се по културном моделу који установљава држава, са циљем деметрополизације културе. Најчешће негују репертоар сличан репертоару националног позоришта. РЕГУЛАТОР (нлат. regulator - уређивач, дотеривач, удешавач) Поз. - електронске справе за подешавање тона и светла. Постоји и ручни регулатори, али у новије време се користе компјутерски, који су квалитетнији и практичнији.

РЕДИТЕЉ (фр. regisseur) Уметнички руководилац, лице које води главне стручне креативне послове у припреми и реализацији позоришних, филмских, телевизијских пројеката, мултимеди-јалних и других сценских манифестација (позоришни редитељ, филмски редитељ, телевизијски редитељ, радио редитељ, мултимедијални редитељ), дајући им лични, ауторски и естетски печат. Данашња улога редитеља је тек одскора дефинисана у позоришној историји. Наравно да је неко увек морао бити задужен за извођења, за пробе са глумцима и мизансцен, али све до 19. века било је уобичајено да је инспицијент углавном задужен за одабир глумаца и договор око декора и костима, док је главни глумац на једној или две пробе при крају рада давао коначни изглед представи, углавном како би се уверио да се ништа не коси са његовим тумачењем улоге. Двадесетих година 19. века, редитеље (или продуценте како су их зва-ли) су почели да ословљавају тим именом при постављању пантомима и представа и око 1870. године постало је уобичајено да се име редитеља оглашава у програмима, иако је то била особа која је иначе део ауторског тима представе, било као писац, главни глумац или инспицијент. Гордон Крег, на пример, 1905. још увек користи термин инспицијент у Уметности позоришта и полако га смењује термин редитељ убрзо након Првог светског рата. Први стални редитељи у модерном смислу били су европска тековина: један од првих био је Војвода од Саксмајнингена, чији рад је директно утицао на аспирације и каријере многих истакнутих личности током историје позоришта 20 века, попут Станиславског, Рајнхарта и Антоана, као и на изузетно реалистичне поставке Ирвинга и Трија у Великој Британији. Већ првих година 20-тог века теоретичари попут Апије и Гордона Крега промовисали су статус редитеља у главног ствараоца у позоришту, а концепт тоталног позоришта га је даље унаиредио. В. режисер. РЕДИТЕЉСКА КЊИГА Драмски текст који редитељ користи приликом припрема за почетак рада на представи као и током проба, бележећи на маргинама и на празним странама своје планове, идеје, размишљања... Редитељи воде своју књигу на врло индивидуалан начин - од оних који унапред прецизно одређују мизансцен, акценте, ефекте и све бележе у књигу, преко оних који то чине током рада, до оних који бележе ретке, понекад само њима јасне знакове и „шифре". Књиге оних првих веома су корисне приликом каснијих театролошких истраживања. РЕДИТЕЉСКА КОНЦЕПЦИЈА (лат. сопceptio - схватање, разумевање, замисао) Начин на који је редитељ схватио, протумачио драмски предложак (текст, либрето, сценарио) и на који је замислио своје дело - представу. РЕДИТЕЉСКО ПОЗОРИШТЕ Позориште где је изузетно наглашена аутономност редитеља. РЕЖИЈА (фр. regie) 1) Креативни поступак припреме и постављања неког дела на сцену, снимање филма, телевизијских и радио програма. 2) Стваралачко руковођење и управљање уметничким и техничким тимом приликом постављања одређеног предлошка на позорницу. 3) Сценско остварење појединог редитеља. РЕЖИСЕР (фр. regisseur) редитељ. РЕКВИЗИТА (лат. requisitum, requisita -потреба) Сви предмети, осим декора и костима, који се користе у представи. Постоји ситна реквизита (наочаре, табакере, телефони, књиге, посуђе), крупна (намештај, бурад, бицикли), потрошна реквизита (јело, пиће, дим), костимска реквизита (лепезе, ташне, накит...).

РЕКВИЗИТЕР Радник сценске технике у позоришту, задужен за предмете који се користе у представи (набавку, сортирање, мување и издавање). У току представе брине да реквизита буде на иравом месту и на располагању извођачу онако како је у току проба утврђено и увежбано. РЕКЛАМА (лат. reclamare; фр. reclame - гласно викати) Препорука, јавно оглашавање добрих својстава роба и услуга. Поз. - посебна делатност у оквиру маркетинга и односа са јавношћу, која има за циљ афирмацију позоришта или позоришних пројеката на тржишту; пропаганда. РЕЛИГИОЗНА ДРАМА (лат. religio - учење о богу; вера; вероисповест) Драме са верским темама. За циљ имају чување и ширење религиозиог морала. Разликујемо: литургијску ураму, црквена приказања, миракуле, мистерије. Чест назив је и црквена драма. РЕНЕСАНСНА ТРАГЕДИЈА (фр. renaissance - обнова, препород, период у историјској уметности) Драмски облик који се развио у периоду ренесансе са ослањањем на античке трагедије и узоре из средњег века (мистерије и моралитети), РЕОСТАТ (гр.) Апарат за подешавање отпора струје. Изузетно значајан за ефекте у позоришту који захтевају постепено интензивирање светла. РЕПЕРТОАР (фр. repertoire) 1) Списак представа које изводи једно позориште; 2) распоред извођења представа током одређеног периода (сезоне, месеца, недеље); 3) списак улога које је неки глумац, а нарочито певач или играч проучио, увежбао и може да их одигра. РЕПЕРТОАРСКА ПОЛИТИКА (фр. repertoire, лат. politica) Програмско-извођачка концепција позоришта. Свако позориште би морало да има своју репертоарску физиономију од које зависи репертоар. РЕПЕРТОАРСКИ ПЛАН (кол.) Планирање нових позоришних представа (нпр. репертоарски план премијера за нову сезону); план и распоред ириказивања представа које се налазе на репертоару. РЕПЕРТОАРСКО ПОЗОРИШТЕ Позориште које на свом репертоару има више наслова, тј. које из вечери у вече игра други комад. Оваква позоришта обично поседују своју зграду и могу имати стални, професионални, ансамбл. Јасно утврђени репертоар (програм играња представа по датумима) објављује се месечно, а нека позоришта то чине за полусезону или за целу сезону. Репертоарско позориште припада европском позоришном моделу. РЕПЕТИЦИЈА (лат.) Понављање и увежбавање појединих делова оперских арија, односно неких њених каденца. У балету увежбавање делова балетске представе. Уз клавирску пратњу корепетитора, а по потреби и надзор педагога. РЕПЛИКА (нлат. replica) Текст једног од учесника у драмском дијалогу. Текст драмске или певачке улоге којим се одговара на партнеров изговорени или отпевани текст у позоришној представи. Дати реплику - изговорити последње речи које иепосредно претходе почетку говора другог учесника (в. шлшворт). РЕПРИЗА (фр. reprise - понављање) Извођење представе после премијере. Свако поновно приказивање или извођење представе. Број реприза је једно од мерила успеха позоришне представе. РЕТОРИКА (гр. rhetorike) Вештина и техника беседништва. Вештина лепог говорења. РЕФЛЕКТОР (нлат. reflector - одбијач светлости, бацач светлосних зрака)

Светлосио тело које се употребљава за расвету. Поз. - помоћу рефлектора се поставља основни сценски светлосни штимунг, али се постижу и поједини светлосни ефекти приликом реализације представе. РЕФРЕН (фр. refrain) Стално понављање неког стиха или стpoфе, у правилним размацима. Фиг. - део текста, гест, акценат, ефекат, који се понавља у току извођења позоришне представе. РЕЦИТАЛ Колажни музичко сценски програм у извођењу једног или више уметника (музичара, певача, глумаца...) РЕЦИТОВАЊЕ (лат. recitatio) Уметничко, свечано, гласно читање или казивање поезије, које изводи сценски уметник. декламација. РЕЧИТАТИВ (лат. recitativo) Врста "говорећег певања", при којем се текст више говори него што се пева. Користи се у операма и оперетама и изводи се са или без музичке пратње. РИВАЛ (лат. rivalis) Супарник, такмац. У драмском делу је то најчешће противник протагонисте - антагонист. РИКВАНД (кол.) Велико платно - завеса у дну сцене. Обично је то осликано платно (панорама, трг, дворана, небо...), али се све чешће користи бело платно на које се пројектује слајд, филм и сл. РИТАМ (гр. rhythmоs) Равномерно и одмерено кретање. Поз. - 1) правилно и наизменично дизање и спуштање гласа, коришћење наглашених и ненаглашених слогова, речи, делова реченица (код глумаца и певача); 2) правилно и наизменично смењивање наглашених, ненаглашених, споријих и бржих, напетих или опуштенијих делова представе (појава, сцена, ситнијих сценских радњи). Ритам представе - распоред и међусобни однос сцена по њиховој наглашености (у смислу зиачаја за ток радње, у смислу емоционалног ефекта који изазивају код публике и сл.). РИТУАЛ (лат. rituale - верски, црквени, обичај и обред) Обредна радња. Обред која има верски, симболичан значај, а коју изводи група или појединац. РИТУАЛНИ ТЕАТАР Театар који своју основну програмску концепцију заснива на ритуалима. Оваква позоришта се баве истраживањем ритуала и обреда религија и народа, ради инкорпорирања њихових искустава у позоришни чин. РОЛА (нем. Rolle) Улога у иозоришном комаду и позоришној представи. РОЛ БАР (ен. roll bar) Цев или шипка причвршћена за зидове око сцене која служи за качење сценских помагала. Дрвена или пластична шипка постављена на сталке или прикачена за зидове балетске пробне сала која служи за помоћ, придржавање балеских играча приликом вежбања. РОЛВАГЕН (нем. Rollwagen) Ниско постоље на точковима на које се стављају делови сценографије. Служи за транспорт декора од магацина до сцене, као и за брзе промене сценографских слика током позоришне представе. РОМАНТИЧНА ДРАМА (фр. romantisme) Драмска дела изнедрена из романтичарског покрета у току осамнаестог и деветнаестог века. Окреће се субјективном свету маште, осећања, чулности... Манифест романтизма изнео је Виктор Иго у предговору своје драме "Кромвел". РОТАЦИЈА (лат. rotatio - обртање, окретање у круг, око једне тачке, осовине) Поз. - окретна позорница. Ротација је механизам који је монтиран испод сцене и активирањем покреће сцену у круг (ротира 360 степени). Омогућује истовремено

поставл,ање декора за неколико амбијената и њихову брзу промену, као и за неке друге редитељске и сценографске ефекте. РОШТИЉ ЗА РАСВЕТУ (нем. Roschitl, мађ. rostelj) Метална решетка (у ложишту пећи или за печење меса на жару). Поз. (кол.) - монтажна конструкција изнад сцене, на коју се постављају расветна тела, техничка помагала за светлосне ефекте и сл. РУШЕЊЕ СЦЕНЕ (кол.) Демонтажа и склањање сценографије и техничких помагала са сцене након завршетка представе.

С САВРЕМЕНА ДРАМА Драма која је створена у време о којем се говори. Драме које су сада створене. У свом називу нема естетску категорију (само временску), за разлику од одреднице модерне драме која то носи. САДРЖАЈ Редослед чињеница. Грађа неког дела. Даје основно значење делу. Уз форму важан елемент сваког дела. У позоришном делу садржај представља основни ток - прича дела. Даје одговор на питање о чему је реч у делу - онако како се то дело може препричати. САЛОН (фр. salon, итал. salone) Пригодна просторија за свечано окупљање, пријеме и сл. Поз. - посебна просторија у непосредној близини сцене, у којој уметници пре и за време пробе и представе чекају позив инспицијента за излазак на сцену. Постоји и посебан свсчани салон који служи за пријем протоколариих гостију позоришта пре почетка, у паузи и по завршетку представе. Ови салони могу да служе и за промотивне активности: конференције за новинаре, изложбе, промоције, коктеле и сл. САТИРА (лат. satira, satura, satur - сит, засићен) Подсмех, ругање. Врста књижевног дела (песма, проза, драма...) која на духовит и подругљив начин осветљава и извргава осуди негативне особине и појаве појединаца и друштва. САТИРИЧНА КОМЕДИЈА (лат. satira, satura, грч. кomodiа) Врста драмског дела које на комичан, духовит и подругљив начин подвргава критици друштвене и људске мане. САТИРСКА ИГРА (гр.) Врста ведре митолошке сценске игре у старој Грчкој, четврти, завршни део свечаности у част бога Диониса, у којој су ликови митолошка бића - сатири, распусни демони. Својим хумористичким садржајем су опуштале гледаоце после приказивања трагедија и враћале их у расположење слављења бога вина, Диониса. СВЕТЛОСНИ ПАРК У позоришту скуп свих светлосиих тела са којима располаже позориште или ансамбл, трупа, који служи за опслуживање светлом и светлосним ефектима у току припреме и реализације позоришних представа. СВЕТЛОСНИ ПУЛТ миксета за светло СВЕЧАНА ЛОЖА (кол.) Боље опремљене ложе у позоришту, са квалитетнијом акустичном и визуелном позицијом. У овим ложама седе углавном специјалне званице. СВИТА (фр. suite - след, низ) Музички облик настао у време Барока повезивањем плесних композиција у једну целину. Понекад су саставии делови целовечерњег балета.

СЕЗОНА (фр. saison, лат. satio - сејање, сетва) Позоришна сезона је време континуираног играња представа између две паузе - одмора. Код нас је то период од септембра-октобра једне до јула наредне године. У неким позориштима се сезона рачуна по календарској години. СЕЛЕКТОР (лат. seligere - одабрати, selectio - онај који одабира) Поз. - стручно лице које врши одбир представа за програм неког фестивала, а на основу програмског концепта, карактера и типа фестивала. У неким случајевима избор врши селекциона комисија. СЕНЗИБИЛИТЕТ (нлат. Sinsibilitas - осетљивост) Појачана чулна осетљивост. Осетљивост на спољашње деловање, способност за примање утисака. СЕНТИМЕНТАЛНА ДРАМА (фр. sentimental - подложно осећањима, осетљиво, болећиво) Драма која има за циљ да код гледаоца изазове снажна осећања, да га „гане до суза". Настала је у Француској у осамнаестом веку. СЕПАРАТНИ ПРОСТОР (ен. Area separation) Посебно омеђени простори на сцени. Одвајање сцене светлом у одговарајуће делове, који могу бити засебни или заједнички осветљени. СИЖЕ (фр. sujet, лат. subjectum) Предмет, Садржина. Кратки садржај неког говора, текста, књижевног дела, драмског текста... СИМБОЛИСТИЧКИ ТЕАТАР Уместо да приказује стварни живот, покушава да симболима (сликом, бојом, речју) створи ефекат сличан оном који постиже музика и да створи синтетичку позоришну представу која ће код гледаоца пробудити машту и повести га у свет снова. Јавља се на прелазу из XIX у XX век и нарочито је заслужан за издвајање режије као аутохтоне позоришне уметности. Симболичке драме писали су Морис Метерлик и Пол Клодел. СИМУЛТАНА ПОЗОРНИЦА Сценски простор бројних жанрова средњевековног позоришта на коме су истодобно (симултано) видљива сва глумачка боравишта и места игре. - мансија СИНОПСИС (гр. sfnopis) Нацрт, скица, преглед. Поз. - кратак, сажети приказ садржаја сценског дела. Служи као подлога за даљу разраду комада, или у информативне сврхе. СИРОМАШНО ПОЗОРИШТЕ Концепт сиромашног позоришта дефинисао је пољски редитељ Јержи Гротовски са својим Театром лабораторијом – групом од свега девет људи (седам глумаца, Гротовски и један критичар) која је у „лабораторијским" условима покушавала да прави представе ослобођене свих спољних ефеката - „чисто позориште", „позориште суштине". Тако су одбацили сценографију, маске, богате костиме... и дошли до закључка да је суштина позоришта - глумац, а да се без осталих елемената може. Међутим, убрзо престају да праве представе и баве се неком врстом групне психотерапије позоришним средствима. СИСТЕМ (гр.) 1. Утврђени распоред делова у складну целину. 2. Скуп битних принципа или чињеница изложених логичним путем. 3. Утврђени ред у неком послу. У позоришту унутрашњи систем подразумева организацију и деловање у самом позоришту, док позоришни систем подразумева организацију и деловање позоришта у једном друштву. позоришни модел „СИСТЕМ" СТАНИСЛАВСКОГ Капитално дело руског глумца, редитеља, позоришног педагога и теоретичара, Константина Сергејевича Станиславског

(право презиме Алексејев, 1863-1938). Изворни наслов дела је "Рад глумца на себи", а штампано је у Москви 1938, после ауторове смрти. Код нас се први пут књига Станиславског појавила 1945 у Београду, у преводу Милана Ђоковића (друго издање 1982). Нови превод допуњеног и проширеног дела Станиславског, према руском издању из 1954, објављен је у Загребу у два тома (I - 1989, II - 1991), у преводу Огњенке Милићевић. Трећи превод Дубравке Старчевић, Београд, 2004. У својим теоријским списима Станиславски се залагао за преживљавање као основу реалистичког метода савремене глуме по систему ум, воља, осећање. "Систем је и данас поуздана основа професионалног образовања глумаца... Стилска, жанровска, естетска надградња - могу у њему наћи сигуран темељ" . СИТУАЦИЈА (лат. situs; нлат. Situation - положај, стање, прилике) Стање, односно скуп околности и прилика у којима се неко налази. У позоришном смислу - драмска ситуација је део приче у коме ликови врше неку размену (емоцију, речи, покрет) са одређеним, најчешће супротстављеним циљевима и жељама. СКЕНА (гр.) У античком позоришту, испрва шатор изван видног поља гледаоца у коме се пресвлаче глумци трагедија. Касније чврста дрвена грађевина на каменим темељима која уз руб оркестре постаје битан део сценског простора. СКЕЧ (енг. sketch - нацрт, скица) Кратка драмска форма са изразито хумористичким садржајем. СКОМРАХ (рус. скомрах) Путујући глумац у старој Русији. Слично својим европским колегама жонглерима, труверима и трубадурима, своје програме базира на шаљивим песмама које су биле сатиричне, често и скарадне, уз музику, игру и акробатику. Окупљали су се и у путујуће дружине које су крстариле Русијом. СЛЕНГ (енг. slang) Специфичан језик одређене групе људи (улични говор, језик поједине професије или занимања). СЛИКА Посебан, целовит део чина у оквиру сценског дела (драме, опере, балета). Нека дела су компонована само по сликама (немају уобичајену поделу на чинове). СЛИКАРСКА РАДИОНИЦА (СЛИКАРНИЦА) Посебна радионица која врши припрему реализацију ликовне обраде и исликавање сценографије. Опремљена је одговарајућим машинама и алатима. Често је у саставу сценографске радионице, а може да се налази у посебном објекту ван позоришта. СМОТРА Јавни преглед, приказ. Организовани сусрет позоришних представа на једном месту, са циљем престављања пројеката, достигнућа и размена искустава. Понекад такмичарског карактера. СОЛИСТА (лат. solus - сам, без друштва) Певач (играч) који пева (игра) самосталну улогу или деоницу уз пратњу клавира, оркестра, хора или балетског хора. СОЛО (ит. solo - сам, без пратње, без помоћи) Самостално извођење играчке, музичке или било које друге извођачке нумере, деонице или сцене. СОНАТА (ит. suonare - свирање) Музички облик сродан свити, од које се удаљује губећи плесни карактер, настао у доба Барока. Уопште означава композицију за свирање насупрот кантати, композицији за певање. СОНГ (ен. song - песма) Поз. - песме које су саставни део мјузикла, кабаретских или, ређе, драмских представа. СОПРАН (ит. soprano) Највиши женски глас; певачица која пева овај глас. СОТИЈА (фр. sotte) Шаљиве и комичне драмске игре из петнаестог и шеснаестог

века у којима је главно лице луда (сот). СОЦИОЛОГИЈА ПОЗОРИШТА Театролошка дисциплина која различитим методама анализира друштвени аспект сценске уметности - позоришта. СПЕКТАКЛ (лат. spectaculum, фр. spectacle - поглед, призор; позориште, гледалиште) Представа, поготову она са богатим декором, костимима, техничким ефектима и великим бројем извођача - раскошна у ви-зуелном смислу. СПОНЗОР (лат. spondere) Лице или привредни субјект који пружа материјалну помоћ непрофитним организацијама, очекујући неку корист (реклама, грађење имиџа, пореске олакшице...) Спонзорство у позоришту подразумева помоћ кроз новчана средства, робу или услуге. Постоји више врста спонзора у за-висности од учешћа у продукцији: - Генерални спонзор позоришта, - спонзор сезоне, - спонзор дела уметничке продукције (драме, опере, балета), - спонзор представе, - спонзор одређене манифестације (јубилеј, догађај, гостовање и сл.) Постоје још и називи као што су дијамантски, златни, сребрни спонзор и сл. Односи са спонзором се дефинишу посебним документима (уговорима, протоколи-ма, споразумима и сл.). СПОТ (ен.) 1. Кратки рекламни видео запис који се користи за потребе медијске телевизијске пропаганде. 2. Јаки рефлектор којим се прати извођач на сцени. Значајан је за осветљавање соло улоге, наступа. СРЕДЊОВЕКОВНО ПОЗОРИШТЕ Средњи век, тј. црква која у њему игра пресудну улогу, прекида ранију позоришну традицију у Европи. У оквиру саме цркве јавља се нови облик позоришног изражавања - црквена драма, која се бави искључиво библијским темама и има за циљ ширење црквених идеја и моралних и других начела. Насупрот овој позоришној форми јавља се пучко позориште које настаје из народне потребе за забавом. Базира се на импровизацијама а шире га путујући глумци и забављачи. СТАЂОНЕ (ит. stagione - сезона) У позоришту назив за врсту театра које изводи исте представе од премијере до скидања са репертоара. То најчешће зависи од интересовања публике и комерцијалног ефекта. Другачије од репертоарског - сталног извођења различитих представа. СТАР (енг. star - звезда) Изузетно популарни уметник (филмски, ТВ, естрадни, позоришни). СТАР СИСТЕМ (кол) Принцип рада позоришта који се базира на ангажовању изузетно популарних уметника - звезда. Овај принцип је основа рада у комерцијалним позориштима, нарочито на Бродвеју у Њујорку и Вест Енду у Лондону. СТАТИВ (нлат. Stativum - сталак, постоље) У позоришту шипка од дрвета или метала која служи за качење светлосне или тонске опреме, делова сценографије. СТАТИСТА (лат. stare - стајати) Статиста је учесник у представи са сасвим малим задатком, углавном без текста. Статисти су углавном аматери и ангажују се по пројекту, а одабир врши редитељ представе уз помоћ вође статиста (у позориштима у којима постоји овакав службеник). СТАТУТ ПОЗОРИШТА (лат. Statutum - закон, основни закон; правила неког друштва) Највиши правни акт позоришта. Дефинише све принципе делатности и пословања позоришта. СТВАРАЛАЧКИ ПРОЦЕС Креативни процес настајања уметничког дела од инспирације, идеје, преко процеса реализације до финализације. Стваралачки

процес може да буде индивидуалан и колективан. У позоришту је тај процес колективни, а завршни производ је представа. У неку руку, стваралачки процес се у позоришту не завршава премијером, већ се наставља и касније, у току приказивања представе. СТИЛ (грч. stflos, лат. stilus – гвоздена „оловка" којом се писало по воштаним та блицама) Начин, облик креативног изражавања. СТИЛИЗАЦИЈА (нлат. stilisatio) Давање стила; мењање природног облика у духу одређеног уметничког схватања (на пример одбацивањем свега споредног и свођењем предмета или појава на суштину). СТИХ (грч. stichos) Низ метрички сређених ритмова који уз помоћ риме, алитерације или асонанције чине целину. Неки драмски комади су писани у стиху. СТРОП (ен. strop) Плафон. У позоришту део изнад сцене. СТРУКТУРА (лат. structura - склоп, састав, начин грађења) Структуру драмског дела или представе чине њихови делови и начин на који су ти делови поређани и повезани. СТРУЧНИ ЖИРИ Посебно тим стручњака за одређену област формиран од стране неког овлашћеног тела или друштвене институције чији је задатак да врши вредновање презентираних појединачних или колективних дела. СУБРЕТА (фр. souhrerte - собарица) Лик окретне, виспрене, довитљиве, духовите собарице - слушкиње. Поникла у комедији дел арте, честа код француских комедиографа Молијера, Бомаршеа и других. У оперетама и мјузиклима певачица (обично сопран) која тумачи веселе и комичне улоге. СУВИ ЛЕД Замрзнути карбон диоксид који се користи у стварању ефеката измаглице и паре. СУФИТА (ит.) Врста сценске завесе. Сакрива од погледа горњи део механизма сцене (расвету). СУФЛЕР (фр. souffleur - шаптач) Поз. - посебно обучено стручно лице које, не ометајући представу, скривен иза кулисе или са стране сцене, тихим гласом говори, дошаптава текст извођачима у току представе, ако се укаже потреба. Током проба у многоме помаже глумцима да савладају текст улоге. Суфлер за свој рад користи посебну суфлерску књту, у коју уписује све важне назнаке везане за текст (паузе, акценти и сл.) СЦЕНА (грч. skehe - дрвена скела, позорница, лат. scaena) 1) Посебно издвојен и опремљен простор на којем се изводи представа (бина); 2) део чина у драми - призор, појава. СЦЕНА КУТИЈА Настала почетком XVI века у Италији. Има облик квадрата (кутије) којој недостаје „четврти зид", иза којег је гледалиште. Захваљујући испрва сликаном, касније реалистичком декору, на сцени се прави привид једне друге стварности, коју публика посматра кроз невидљиви „четврти зид". СЦЕНАРИО (гр. scene - позорница; ит. scenario) 1) Текст по којем се снима филм; 2) схема радио емисије са наведеним свим тонским ефектима; 3) схема, предложак на основу којег се изводе пантомимске представе, представе физичког театра, импровизације; 4) редослед нумера са текстом који говори водитељ-конференсије, а који повезује нумере у колажним сценским, естрадним програмима. СЦЕНАРИСТА 1) В. испицијент; 2) писац сценарија за филм или ТВ.

СЦЕНСКА ДЕЛАТНОСТ Делатности које имају сценски карактер, тј. изводе се на сцени. Овој делатности припада и позориште као музичко сценска делатност. СЦЕНСКА МУЗИКА 1) Музички садржаји који чине саставни део сценског уметничког дела; 2) музички ансамбл који учествује у процесу реализације позоришне представе. Може да буде „видљива", тј. на сцени, или „невидљива", тј. смештена иза завесе, у "бек стејџу". СЦЕНСКА ОПРЕМА Цела техничка опрема (декор, реквизита, расвета) а) неког позоришта б) неке сцене (као саставног дела позоришта или неке друге институције), ц) одређене представе. СЦЕНСКА РАДЊА Радња која има за циљ сценски исказ. Низ повезаних поступака у сценском делу. Сценски облик изражавања у позоришним представама. Сценска радња је изражајни основ сваког сценског дела. Сценски делати, значи делајући деловати на публику. Деловати онако како налаже представа - целина чије су они део. СЦЕНСКА ШМИНКА (нем. Schminke - средство за привремено улепшавање боје и израза лица) ) Посебни козметички производи који се користе за маскирање - шминкање извођача за потребе позоришних представа; 2) начин маскирања сценских извођача уз помоћ посебних козметичких средстава (боја, вештачких трепавица и сл.). СЦЕНСКИ ПРОСТОР Место унутар позоришног простора (мада је могуће и ван позоришног простора) на којем делују глумци, тј. на којем се реализује сценска радња. То може бити простор посебно прављен за сценско извођење, или било који простор адаптиран за потребе сценског извођења, или за који аутори оваквог догађаја сматрају да је адекватан. Може да буде отворен простор: амфитеатар, трг, улица, део шуме, ливаде и сл. или затворен простор: позоришна сцена, концертна бина, спортска дворана, фабричка хала, стан... СЦЕНСКА РАСВЕТА 1. Скуп свих светлосних тела и урађаја који се користе за расвету и светлосне ефекте на сцени у току припреме и реализације представе. 2. Служба у позоришту која се бави организацијом, реализацијом светлосних потреба у току припреме и реализације представе и одржавањем светлосних уређаја и тела. Саставни је део техничког сектора позоришта. СЦЕНСКА СЛИКА Скуп свих аудио и визуелних састојака позоришног чина. СЦЕНОГРАФ (грч. skene - позорница, grаphо - цртам, сликам) Сценограф је стручно и уметничко лице у позоришту, које, по основној идеји и у непосредној сарадњи са редитељем и директором техничког сектора, даје сопствену ауторску идеју решења сценографије представе (предлог у виду цртежа и макете), а после прихваћања, води и контролише њену непосредну реализацију. СЦЕНОГРАФИЈА (грч. skenographia - сликање позоришног декора) Део примењене ликовне уметности. "Сценограф није нити звезда, али ни прималац налога, него партнер" (Тео Ото). декор. СЦЕНОГРАФСКА РАДИОНИЦА Посебна радионица у позоришту у којој се врши припрема, израда и склапање сценографије за позоришну представу. Радионица је опремљена одговарајућим машинама и алатима. Често се налази у посебном објекту ван позоришне зграде. СЦЕНОГРАФСКА СКИЦА Нацрт, цртеж, слика предлога могуће сценографије за позоришну представу. Аутор ових скица је сценограф, а одобравају их редитељ и

продуцент представе, након чега се почиње реализација - израда сценографије. СЦЕНСКИ МОСТ, ШНИРБОДЕН (ен. catwalk) Узани метални мост преко и изнад сцене са кога декоратери могу да намештају и покрећу декор који је обешен изнад сцене. СЦЕНСКИ СЛИКАРИ Посебан стручни тим који је одговоран за ликовну обраду сценографије, тј. исликавање сценографије. Сачињавају га посебни ликовни и примењени уметници (сликари, вајари, дизајнери) који су обучени за стручно обављање ових специфичних послова. СЦЕНСКИ МЕНАЏЕР Стручно лице одгов орно за техничку реализацију позоришне представе на сцени. Његове обавезе су да са: пуном одговорношћу води сценско-технички тим у процесу продукције и приказивања представа. СЦЕНСКИ ПОКРЕТ Једно од основних изражајних средстава сценских уметника (глумаца, певача). Његову реализацију у представи по идеји и концепту редитеља спроводи стручњак за сценски покрет (глумац који се специјализовао за ову област или кореограф). СЦЕНСКИ ТЕГ Оловни или метални тег који служи као контра терет у постављању сценографије на сцени.

Т ТАКТ (лат. tactus - додир) Равномерна подела времена (на пример у некој сцени), равномерно кретање (на пример у плесу). Муз. - група тонова добијена равномерном поделом низа тонова. У музици такт је један од основних форми извођења, важан је за доследно спровођење ритма дела. ТАЛЕНТ (гр. talanton, лат. talentum) Посебан природни дар. Низ од природе стечених надарености и способности које човеку омогућавају да упорним вежбањем постигне успешну реализацију одређених вештина и професија. Изузетно је важан предуслов за бављење уметношћу. ТАЛИЈА (гр. Thalia, Thaleia) Једна од девет муза из грчке митологије, заштитница драмског песништва, посебно комедије, тј. позоришта. Отуд се за позориште каже Талијин храм. ТАНТИЈЕМА (фр. tantieme) Одређени удео у нечему, део који припада некоме: учеснику, сараднику у нечему. На-рочито надокнада за рад уметника на име његових ауторских или извођачких права. Ауторске тантијеме - проценат од продаје књига, коришћења композиције, извођења представе, емитовање филма... Добијају их аутори (писци, сценаристи, композитори, редитељи...). Извођачке тантијеме - проценат од продаје CD, касета и сл, од емитовања снимка концерта или представе на ТВ или радију, приход од улазница за представе... Добијају их извођачи - глумци, певачи, музичари, играчи. ТВ МОНИТОРИНГ (ен. TV monitoring) 1. видео надгледање. У позоришту се користи за надгледање стања на сцени, око сцене, у бек стејџу, глумачком салону и другим местима важним за праћење релизације представе. 2. преглед из телевизијских јавних гласила. Постоје посебне агенције које се баве сервисом, тј. организованим прикупљањем инсерата, прилога и сл. из телевизијских медија за одређене клијенте. Нпр. позориште наручи код такве агенције сервис да јој се

прикупе сви прилози који се на њега односе. Ова активност је врло важна због јасније прегледности односа позоришта према јавном мњењу, тј. присутности позоришта у јавности, као и театарске документације. ТЕАТАР (грч. theatron - позорница, позориште) позориште ТЕАТРАЛНОСТ (гр. theatralis) Особине оног што је позоришно. Фиг. - срачунатост на ефекат, неприродност, извештаченост, понашање у свакодневном животу као на позорници. ТЕАТРОЛОГИЈА (грч. theatron, logos - реч, говор) Наука о позоришту, која се бави историјом, теоријом и другим релевантним питањима везаним за позоришну уметност. Јавља се у другој половини деветнаестог века, а дефинише се и издваја као посебна наука у двадесетом веку. ТЕАТРОЛОГ (грч. theatron, logos - реч, говор) Научник, стручњак који истражује позоришну уметност. ТЕАТРОН (гр.) Гледалиште у античком грчком позоришном простору. Претежно полукружног облика, уклесаног у падину брега, подељено на клинове. Kлин ТЕЗА (гр. thesis - стављање, постављање) Поставка, тврдња, став - нарочито споран став, који треба доказати. Комад са тезом - драмско дело са тврдњом коју аутор током радње покушава да докаже. ТЕЗГА (кол.) Популарни назив за слободно комерцијално уговарање наступа уметника и читавих представа на тржишту које не мора да буде у оквиру позоришта и институција културе. Најчешћи су то облици сарадње уметника са естрадом. ТЕКСТ (лат. textus - ткање, садржај) Речи, садржина неког књижевног или научног дела, написа и сл. Драмски текст - књижевно дело намењено сценском извођењу (без напомена, предговора, илустрација и сл, дакле само основни садржај). ТЕЛЕВИЗИЈСКА ДРАМА 1) Посебно драмско дело написано, или адаптирано за телевизијско извођење; 2) изрежирано и снимљено драмско дело, спремно за емитовање на ТВ. ТЕМА (гр. thema - стављено, постављено) Предмет, основна мисао неког дела. Муз. - основна мисао која може да се развија и јавља у варијацијама. ТЕМПО (лат. tempus - време, брзина кретања) Степен брзине одвијања неке радње (изговорене речи, стиха или сегмента текста, песме, музике, покрета). Брзина одвијања представе и њених делова. ТЕНЗИЈА (лат. tensio - натегнутост, затегнутост) Усиљеност, напетост. Унутарња напетост i тора је саставни део сваког стваралачког процеса. У драми тензија се јавља између сукобљених ликова, „унутар лика", његових мисли и осећања, између актера и публике... ТЕНОР (лат. tenere, ита. tenore - држати) 1) Мушки глас високог тоналитета; 2) певач који поседује високи глас; најчешће су главне улоге у операма и оперетама писане за тенора. ТЕСПИС (гр. Thespis) Глумац у античкој Грчкој. Био је и вођа трупе која је у шестом веку пре нове ере изводила преставе у античким градовима. Први је извео једног глумца испред хора, тј. установио дијалог хора са једним учесником, те се због тога сматра оснивачем драме. Претпоставља се да је баш он био тај први глумац. ТЕСПИСОВА КОЛА (гр.) Кола на којима је Тесписова позоришна трупа

обилазила градове старе Грчке, а која су служила и као позорница. ТЕТРАЛОГИЈА (гр. tetra - четири; logos - реч, говор) Четири драмска дела једног аутора, обједињена у једну целину, тј. повезана заједничком идејом или садржајем. Настала у старој Грчкој спајањем три трагедије и једне сатирске игpe истог аутора у један програм. ТЕХНИКА ДРАМЕ (грч. techne - вештина, занат, уметност, механичка спретност; technicos - уметнички, занатлијски) У уметности - наука, скуп правила за стварање неког уметничког дела, нарочито у вези са употребом механичких средстава, на пример техника глуме, техника плеса, техника свирања, техника дисања (у глуми). Отуда техника драме - скуп правила за писање драмских дела. ТЕХНИЧКА ЛИСТА План, скица и списак техничких потреба које су неопходне за реализацију представе. Врло су важне приликом гостовања на другим сценама. Потребно је да буду свеобухватне и прецизне, као и да буду достављене на време домаћину. ТЕХНИЧКА ПРОБА Посебна проба на сцени, на којој се утврђују техничке перформансе представе. Обично непосредно претходи првој генералној проби. Тада се први пут поставља прави декор на сцену (пре тога је коришћен маркирни), постављају се светлосни штимунзи, увежбавају промене декора, штимунга, тонских и других ефеката, и осталих елемената техничке подршке представи. ТЕХНИЧКА ПРОДУКЦИЈА Сегмент у организацији позоришта одговоран за техничку реализацију у процесу припреме, продукције (производње) представе и у процесу експлоатације представе (приказивање у текућем репертоару, гостовања, учешће на фестивалима, ревијама и сл.). У неким моделима позоришног организовања (Америка, Аустралија, Енглеска) постоје позоришта која своју организациону структуру базирају само на техничкој продукцији, организовани су као добар позоришни технички сервис, не баве се продукцијом представа већ само пружањем услуга у процесу приказивања представа. ТЕХНИЧКИ СЕКТОР Служба у оквиру позоришта која је задужена за: 1. израду опреме за представе (радионице: столарска, кројачка, обућарска, сликарска и др.), 2. техничку реализацију извођења представа на сцени и гостовањима, 3. одржавање техничке исправиости зграде и опреме. То је сложени механизам сачињен од бројних одељења и много различитих, специфичних занимања. ТЕХНИЧКИ ДИРЕКТОР Руководилац техничког сектора, води и организује рад овог сектора и сноси одговорност за његов рад. ТИМ (ен. team) Скуп појединаца који делују као целина и има заједнички циљ. ТИМСКИ РАД Облик организације када чланови тима појединачно и заједнички делују ка остваривању одређеног циља. Овај облик је врло важан за позориште, тј. рад у позоришту се базира на тимском раду. У свакој групи кључ продуктивности је заједнички - тимски рад. Ово алудира на потребу за интегрисаним, кооперативним и симбиотичким односима између свих чланова. Од централне важности је способност сваке индивидуе да буде прилагодљива. Такав однос ће водити ка осећају дружељубивости - прихваћености и успешном свршетку тимских циљева. Важно је да се схвати да ће добар тим делити своје вештине, способности и искуства кроз интерактиван и флексибилан начин. ТИП (гр. typos - облик, лик, отисак) Образац, узорак. Карактеристичан примерак

неке врсте, рода. Поз. - лик који садржи особине карактеристичне за велики број особа одређене врсте, категорије (тип љубавника, тип спадала, тип наивке, тип тврдице...). Супротно карактерни лик, карактер. ТИРАДА (фр. tirade) Дугачак говор који се изговара без прекида, бујица речи. Често - испразно блебетање. ТИТЛ АПАРАТ Машина за титловање којом се емитује преведени текст на дисплеј. ТЛОЦРТ ГЛЕДАЛИШТА План гледалишта са распоредом седишта. Често са исказаним категоријама. Служи за квалитетан приказ места за седење у односу на сцену. Истиче се поред благајне за продају улазница како би публика могла квалитетније да изабере места која жели. ТЛОЦРТ СЦЕНЕ План сцене са димензијама и подацима о излазима, ротацији, пропадалиштима и техничким референсама (цугови, расвета, тон и сл.). Служи за бољи преглед приликом постављања нових пројеката, а шаље се и гостујућим ансамблима како би се сценограф и редитељ упознали са могућностима сцене. ТОН (грч. tonos, лат. tonus) Звук који настаје правилним треперењем еластичних предмета, који се преноси (обично путем таласа кроз ваздух). Тон производе гласне жице, музички инструменти и др. ТОН МАЈСТОР мајстор тона ТОНСКИ ПУЛТ миксета за тон ТОТАЛНО ПОЗОРИШТЕ (лат. totalis - цео, потпун, сав; фра. totalitaire - збрајање, сабирање, укупност) Позориште које ангажује све врсте уметности у процесу стварања представе. ТРАВЕСТИЈА (лат. trans - пре; vestire - обући; итал. travestire) Прерушавање, пресвлачење, изокретање, извртање на шаљиво. Прерада озбиљног књижевног дела у комично - облик пародије. ТРАГЕД (грч. tragodos) Писац трагедија. ТРАГЕДИЈА (грч. tragоdia - јарчева песма) Врста драмског дела. Настала је у старој Грчкој. Име је добила по песми која је певана на светковинама посвећеним богу Дионису, током приношења жртве - јарца, а хор је био заоденут јарећим кожама. Уз комедију сачињава темељ драмске, а самим тим и позоришне уметности. Теме су „узвишене", обично говори о високим категоријама: етичким, социјалним, историјским и другим; ликови су изузетно карактерни, уз честу појаву богова и других натприродних појава. Код читалаца (гледалаца) изазива снажна осећања, а кобан крај дела у којем трагични јунак животом плаћа за своју трагичну кривицу, треба да доведе публику до просвећења (по Аристотелу - катарза). ТРАГИКОМЕДИЈА (грч. tragodia, kоmоdia) Посебан облик драмског изражавања који у себи садржи елементе трагедије и комедије. Углавном има срећан завршетак. ТРАГИЧАР (грч. tragikos) 1) Глумац - тумач улога у трагедијама; 2) трагед. ТРАНСПОРТЕР (фр. transporteur) Урећај или машина за преношење робе и материјала. Особа која се бави преношењем неке робе материјала и сл. Поз. - радник који врши доставу (транспорт) декора од магацина декора до сцене на којој се изводи представа (ту декор преузимају декоратери) и обрнуто. ТРАНСФОРМАЦИЈА (лат. transformatio) Преображавање, претварање, преобличавање. Поз. -вештина, способност сценског уметника да се преобрати у лик који тумачи.

ТРЕМА (гр. tremo - дрхтим) Велико узбућење, дрхтање, врста страха пред јавни наступ (испит, говор и сл.) Поз. - узбуђење које доживљава уметник пре и за време сценског наступа. У извесној мери може да буде стимулативно, као осећај одговорности и концентације, али кад је јаког интензитета може да отежа наступ или га чак потпуно онемогући („блокирајућа трема"). TPИ ДE-3D Три димензије, тродимензионално. Креирање ефеката тродимензионалношћу. У савременом позоришту се овај систем користи за сценографију и друге сценске ефекте путем филмске, електронске и ласер пројекције. ТРИЈУМФ (гр. thriambos, лат. triumphus) Првобитно - свечана поворка с песмом у част бога Диониса (у старој Грчкој); потом, код старих Римљана - свечани улазак у град војсковођа и војске после великих ратних победа. Данас - велики успех; радост, славље због успеха. ТРИЛЕР (енг. thriller) Књижевно дело, драмски комад, филм са детективским, криминалистичким или шпијунским саржајем. Муз. (итал. trillio, нем. Triller), треперење тона услед брзог понављања. ТРИЛОГИЈА (гр. trilogia) Три самостална дела једног аутора која су повезана заједничком идејом или садржајем. Три трагедије истог аутора којима су се грчки писци такмичили на Дионизијевим или Олимпијским играма (упореди: Тетралогија) ТРИТАГОНИСТ (гр.) У античкој Грчкој трагедији - трећи глумац. Игра мање значније улоге – најчешће говори прологе пре почетка драме. ТРОЈА ВРАТА У позоришним грађевинама античке Грчке три излаза из скене на проскенион и пред оркестру у облику врата. Према римском архитекти Витрувиу средња су била већа (porta regia) и служила за протагоснисту. По страни су била мања (porta hospitalia) и кроз њих су излазили деутерагонисти (споредни глумци). ТРУБАДУР (фр. troubadour, итал. trovatore) Средњевековни песници-певачи. Своја дела су углавном самостално изводили или их давали лутујућим глумцима жонглерима. У Немачкој су називани Minnesangeri. Фиг. - љубавни песник. ТРУВЕРИ (фр. trouvere) Путујући песници-певачи у северној Француској у средњем веку. ТРУПА (лат. turba, фр. la troupe, нем. Truppe - мноштво, гомила, чета) Скуп позоришнихуметника, глумачка, балетска дружина. Често путујућа дружина. ТУПЕ (фр. toupet - коврџав прамен косе изнад чела) Врста перике - уметак који покрива део главе изнад чела, теме. ТУРНЕЈА (фр. tournee) Организовано путовање од места до места. Поз. - гостовања једног позоришта, ансамбла, трупе организована у више градова, на више сцена, са једном или више представа (без враћања у седиште).

У УВЕРТИРА (фр. ouverture - отварање, почетак) Увод у неко веће музичко дело (оперу, балет, ораторијум...). Изводи га оркестар. УГОВОР О АНГАЖОВАЊУ ЗА СЕЗОНУ Подразумева ангажовање извршиоца посла (уметника, сарадника) само за једну позоришну сезону; ако постоји потреба,

врши се обнављање уговора по истом принципу, тј. ангажовање за наредну сезону. Овај вид уговарања је најчешћи облик ангажовања уметника у европским репертоарским позориштима. У неким земљама (Немачка, Француска...) након 15 година непрекидног ангажовања позориште може да ангажује уметника за стално, тј. на неодређено време. УГОВОР О АНГАЖОВАЊУ ПО ПРОЈЕКТУ Најчешћи облик ангажовања у позоришту, подразумева ангажовање уметника или сарадника само за одређени пројекат, тј. представу. Обостране обавезе трају од почетка рада на представи па до скидања представе са репертоара. УГОВОР О СТАЛНОМ АНГАЖОВАЊУ У ПОЗОРИШТУ Правни акт којим се уметник, сарадник или извршилац других послова ангажује на неодређено време, а на радно место које је дефинисано у организационој шеми - систематизацији радних места у позоришту. Овакав начин ангажовања је могућ само у институционалном позоришту, које по свом сататусу и правним актима може да прима запослене у стални радни однос. УКУС Систем естетских погледа, односно естетско мерило. Осећање и смисао за лепо. Способност вредновања уметничких дела. Укус може да буде посебна естетска осетљивост појединца, неке социјалне групе или епохе. УЛАЗНИЦА Билет, карта за позоришне представе. У новије време на улазници су штампани релевантни подаци: назив представе, време приказивања, место у гледалишту и цена. УМЕТНИК Човек са посебним даром, способностима, вештинама, тј. даровити креативац за уметничка дела. Онај који ствара уметничка дела на начин који причињава естетско уживање. УМЕТНИЧКИ ДОЖИВЉАЈ (кол.) Дојам, утисак који уметничко дело оставља на корисника: гледаоца, слушаоца, читаоца; импресија коју дело оставља на примаоца у тренутку остваривања комуникације, као и каснији, трајни утисак. УМЕТНИЧКИ СЕКТОР (кол.) Најзначајнији сегмент позоришне организације. Чине га уметнички ансамбли (драме, опере, балета), са својим одељењима као што су драматуршка, педагошка и сл. Одговоран је за уметничку реализацију позоришног програма, представа. УМЕТНИЧКО ВЕЋЕ (кол.) Уметничко веће је стручно уметничко саветодавно тело у неким позоришним кућама, које утиче на основне уметничке правце и карактер репертоарске политике. Сачињавају га признати и потврђени позоришни ствараоци. УПРАВА ПОЗОРИШТА менаџмент позоришта. УПРАВНИК ПОЗОРИШТА (кол.) Управник је руководилац у позоришту са највишим овлашћењима, тј. највиши руководилац и носилац управљачке улоге у већим позоришним кућама, тј. у позориштима која имају више сектора са директорима на челу. Поставља га оснивач (држава, регија, град), или власник ако је у питању приватно позориште. Одговоран је за извршну власт у позоришту, као и за целокупну текућу делатност позоришта. Може по потреби да има помоћника (или заменика,) на кога преноси део овлашћења. УПРАВНИ ОДБОР Највише управно тело у позоришту. Поставља га влада у чијој је надлежности позориште (општинска, градска, регионална, републичка) и њој је одговоран за свој рад. Управни одбор сачињавају представници надлежног

оснивача, представници привреде, признати позоришни стручњаци, представници запослених из позоришта и управник позоришта. УПРИЗОРЕЊЕ Извести, поставити на сцену. Представа, изведба УСКАКАЊЕ У УЛОГУ Хитно мењање неког актера у позоришној представи (глумца, певача, играча), који је болешћу или другим разлогом спречен да одигра своју улогу. УЧЕНА КОМЕДИЈА комедија ерудита.

Ф ФАБУЛА (лат. fari - говорити, причати) Прича, садржај, предмет књижевног дела. ФАЛСЕТ (ит. falsetto) Највиши регистар човечјег гласа остварен само говорним органом, без резонанце из грудног коша. ФАЛШ (нем. falsch - погрешан, лажан, лош, с маном) Муз. - погрешна интонација. Поз. - погрешно, неискрено тумачење улоге. ФАРСА (лат. farcire, фр. farce - запушити, напунити) Првобитно - комична међуигра у средње-вековним мистеријама. Потом – посебна мања драмска форма популарног грубохумористичког садржаја, поиекад са примесама сатиричног. Лакрдија, бурлеска. Развија прве социјалне типове. Била је инспирација италијанској комедији дел арте, Молијеру па и Шекспиру. ФАУ ЕФЕКАТ (нем. Verfremdung) Ефекат зачудности, отуђења. Појам који у позориште уводи Бертолт Брехт, основа његове теорије глуме, која је супротна теорији Станиславског (глума преживљавања), а која од глумца захтева да се дистанцира од лика и да га критички прикаже, тако да и представа изазове код гледалаца критички однос према приказаном. ФАХ (нем. Fach) Грана (науке), струка. Ужа специјалност у nекој области знања и вештина. Поз. - специјализација, уско усмерење неког уметника (нпр. сатиричар, писац водвиља, глумац у мјузиклу, карактерни епизодиста...). ФЕРЗЕНК пропадалиште. ФЕСТИВАЛ (лат. festum, фр. и енг. Festival - велика свечаност с музиком) Свечаност, празник. Повремене или сталне организоване манифестације, које окупљају најбоља остварења из области једне или више уметности, у виду: смотре, ревије, сусрета, такмичења. Врло су значајне, јер дају увид у стање у тој области уметности, омогућавају размену искустава и идеја, а имају и стимулативни, подстрекачки ефекат. ФИГУРА (лат. figura - лик, облик, појава, слика, стас, раст, прилика) Муз. - тонски украс. Поетски – сликовит израз, слика представљена речима. Кореографски - слике, облици приказани покретима и ставом плесача. ФИЛХАРМОНИЈА (гр.) оркестар ФИНАЛЕ (лат. finale) Крај, завршетак. Завршни део музичког дела, позоришне представе или чина. ФИНЕСА (фp. finesse) Нешто нарочито фино, тачно, прецизно (направљено, описано и сл.) Поз. - истанчано, префињено, прецизно тумачење и интерпретирање уметничког дела. ФИТБЕК (en. feedback) Повратна спрега. Повратна информација. Поз. повратни

звучни ефекат. ФЛЕШБЕК (енг. flash - сев, блесак; back - назад) У књижевности - нагла враћања у прошлост. Користи се у драмској књижевности и у позоришним представама, али чешће на филму. ФОАЈЕ (лат. Focus, фр. fоуer - огњиште) хол. ФОБОС (гр.) Аристотелов појам у дефиницији трагедије; страх. ФОГ МАШИНА (енг. fog machine) Специјална направа - машина за прављење ефеката магле за сценске потребе. ФОНД (еnг.fund) 1.ocнoвни капитал, новчана средства као основа за стварање привредних и других задатака. 2. основна резерва, оно што постоји као резерва, ресурс. У позоришту под фондом се подразумева скуп свих средстава које позориште поседује за одређену сврху, област (укупан, капитални фонд позоришта, фонд за сезону, фонд за гостовања, фонд за пројекат, представу и др.); нпр. фонд за позоришну представу подразумева скуп свих средстава потребних за реализацију те представе. Фонд је ограничена категорија и свако пробијање доводи до непријатности и потреса у процесу продукције пројекта. ФОНДАЦИЈА (mv.foundation) Облик пословног удруживања са циљем остваривања бољих материјалних резултата кроз одређене повољности. У култури се фондације формирају из круга пословног и финансијског бизниса као подршка институцијама које нису профитабилне, нпр. Фондација Народног позоришта. ФОРМА (лат. forma - облик) Облик, модел, образац, лик, изглед, спољашња страна. Облик који има неко уметничко дело (за разлику од садржаја). ФОРМАЛИЗАМ (ен. formalism) Сви наглашени облици конвенционализације или стилизације у представи, посебно оне које је практиковао Мејерхолд у Русији непосредно након октобарске револуције. Овај термин имао је изразито пежоративан призвук у совјетском позоришту , где се користио као критика представе која занемарује друштвени значај текста. ФОРШПИЛ (нем. Vorspiel) Редитељска индикација извођачу личним примером - кад редитељ сам одглуми неки део из представе како би глумцу дао до знања шта жели да овај уради. ФРАГМЕНТ (лат. fragmentum - одломак) Поз. - одломак неког драмског текста или представе. ФРАЗА (гр. phrаsis - израз, говор) 1) уобичајени израз; 2) израз који лепо звучи, а да је суштински празан 3) муз.-фигура од више тонова чијим понављањем и варирањем настају веће тонске целине. ФРАЗЕЛОГИЈА (грч. phrdsis, logia) 1) Наука о карактеристичним изразима својственим неком језику; 2) причање без вредности и садржаја, празно причање. ФРИЗЕР (фр. friseur) Стручњак за обликовање косе. Поз. - мајстор образоваи и обучен за обликовање косе позоришних извоћача, за сценски наступ. За то је неопходно познавање специфичности везаних за: епоху, жанр и стил представе, карактер лика и сл. ФУНДУС (лат. fundus - дно) Поз. - 1) целокупан посед опреме за представе неког позоришта: фундус костима, фундус сценографије, фундус реквизите; 2) уређен простор у којем се по посебним прописима и правилима складиште и чувају (одвојено) костими, делови декора, реквизита и сл. - магацин.

Х ХАРМОНИЈА (гр. harmonia - склад) Усклађеност, складни однос делова неке целине; саглашавање делова у једној целини. Насупрот дисхармонији. Муз. - спајање различитих тонова у складну целину, правилан однос тонова унутар музичког комада. ХАРОНОВЕ СТУБЕ Степениште које се налази испред скене у позориштима старе Грчке и воде испод сцене у "подземље". Претеча данашњем пропадалишту. ХЕПЕНИНГ (енг. happening- збивање, догађање, догађај) У новије време - облик уметничког изражавања (ликовног, музичког, позоришног) који се одвија на јавном месту (улици, тргу, парку). Заснива се на импровизацији, а за циљ има да код публике изазове снажну реакцију - шок. Јавља се шездесетих годииа у САД и у Европи. Америчка позоришна трупа Ливит театар је један од најпознатијих извођача ове врсте сценских догађаја. ХЕПИЕНД (енг. happy - срећа, end - крај, завршетак) Код позоришних комада, филмова, романа - срећни завршетак. ХЕРОЈСКА ДРАМА (грч. herоikos - јуначки, витешки) Посебан облик драмског изражавања настао у периоду рестаурације (1660 - 1700). Приказује витешке сукобе и јуначке подвиге начињене у име љубави. Извођења ових драма су била својеврсни спектакли, са пренаглашеним сценским ефектима, раскошним кулисама и костимима, звуцима бубњева и труба. Истакнути представник је Џон Драјден. ХИНТЕРБИНА (нем. Hinterbuhne) Задњи део позорнице, раније увек скривен кулисама, у новије време повремено постаје простор за игру. ХИСТРИОН (лат. histrio) Путујући забављач. Глумац, играч у пантомими из периода старог Рима. ХОЛ (енг. hall, нем. halle - предворје, простран трем) Предворје, ходник. Поз. - ходник испред и око гледалишта, обично са бифеом у којем се задржава публика пре почетка и у паузи представе. У ове просторе могу да се поставе информативне табле - панои, одговарајуће изложбе, пунктови за продају позоришних програма и сувенира, а могу да се користе и за реализацију конференција за новинаре, промоција, камерних наступа, коктела и сл. ХОМО ЛУДУС (лат. homo - човек, ludus - игра) Човек као биће које се изражава игром, човек биће игpe. ХОНОРАР Новчана надокнада, награда за поједини извршени посао или неко дело (ауторско, извођачко). ХОР (грч. choros - коло) Првобитно, играње кола уз певање; у античкој Грчкој група извођача: издвајањем једног певача из групе (протагонисте) и успостављањем дијалога између њих настаје драма. Данас, група певача која изводи певање у више гласова. Поз. - посебни уметнички ансамбли који учествују у извођењу музичких представа: хор опере, хор балета.

Ц

ЦЕНЗУРА (лат. censura) 1) Оцењивање, критичко преиспитивање; 2) званични претходни преглед дела припремљеног за јавно објављивање од стане посебних државних органа; облик контроле над јавним приказивањем уметничких дела; 3) оган који спроводи ову контролу. ЦИКЛОРАМА Криво или равно позадинско платно на сцени. Углавном је беле боје и онда се осветљава према потребама. ЦИЉНА ГРУПА Аудиторијум према којем се има, или усмерава одређени интерес. У позоришту је то публика према којој се усмеравају маркетиншке кампање у циљу њиховог придобијања као будућих корисника - за сталну, редовну публику. ЦИРКУС (лат. circus) Забавне јавне приредбе настале у старом Риму. У то време су се у оквиру програма одвијале: гладијаторске игре, борбе са животињама и забавни програми. У новије време су то установе које организују забавне програме: гимнастичара, акробата, илузиониста, кловнова, музичара, тачке са животињама. У свом развоју циркус је утицао на позориште, тако да постоји узајамно прожимање. Исти назив носе и грађевине у којима се одржавају ове манифестације. ЦРКВЕНА ДРАМА Посебан драмски облик, настао у средњем веку у окриљу цркве. Основне теме ових драма су библијске. Припремају их и изводе свештена лица, занатлије, учитељи и ђаци. Религиозна драма ЦРНА КОМЕДИЈА Комедиографско драмско дело без срећног краја. Свој садржај базира на убеђењу да се ничему не може веровати, да је сваки срећан завршетак само пролазна обмана и да човеком управљају колико слепа случајност толико силе које он не може ни разумети ни контролисати. ЦУГ (нем. Zug - врста велике јаке удице) Јака гвоздена шипка која се по принципу чекрка диже и спушта. Већи број ових шински постављен је изнад сцене, паралелно са линијом која дели сцену од гледалишта, а између портала и хинтербине. На њих се причвршћују делови декора (рикванд, стопе, стубови, лустери) расветна тела и др. Овај механизам омогућава разноврсност сценографских решења, као и брзе промене декора у току представе. CHOREGUS (лат.) Неке врсте редитеља у театру старог Рима, који се брине о стварању и начину уметничке реализације представе (то је најчешће био главни глумац, вођа трупе или писац дела).

Ч ЧИН Дело, акт. Део драмског текста, тј. позоришие представе. ЧИТА(ЈУ)ЋА ПРОБА (код.) Почетна фаза рада на драмској представи са глумцима. На првој читајућој проби редитељ износи основни естетски и идејни концепт представе. План читаћих проба припрема редитељ представе, а за несметану реализацију брине се организатор представе. На читаћим пробама успостављају се односи међу ликовима и утврђује стил представе. Важно учешће у читаћим пробама има лектор, који даје основне стручне сугестије за изговарање текста.

Ш ШАПТАЧ суфлер. ШАНСОНА (фр. chanson) Популарна музичка врста настала у Француској у XV веку. Вуче корене од трубадура. Текст је искључиво световног карактера, а музика живахна под утицајем народне музике. И данас ужива популарност. ШЕМА РАСВЕТЕ И ТОНА Шематски план, приказ расвете и тона. Комплетна листа потраживања расвете и тона за позоришну представу. Праве је редитељ, мајстор светла и мајстор тона, а користи се приликом поставке представе на сцену и за слање у припреми за гостовања на другим сценама. ШЕФ КРОЈАЧНИЦЕ Одговорно лице за рад кројачке радионице у позоришту. Организује и руководи рад кројачког одељења. ШЕФ ОБУЋАРНИЦЕ Руководилац који је одговоран за рад и организацију посла у обућарској радионици. Уско сарађује са костимографима. Води рачуна о изради и складиштењу позоришне обуће. За свој рад је одговоран техничком директору позоришта. ШЕФ РАСВЕТЕ Стручно лице које је одговорно за расвету у позоришту. Организује, води и одговоран је за рад тима расвете. ШЕФ РЕКВИЗИТЕ Лице одговорно за реквизиту у позоришту. Организује, води и надгледа рад реквизитерског тима. ШЕФ СЛИКАРНИЦЕ Стручно лице које води сликарску радионицу (сликарницу) у позоришту. Одговоран је за рад тима који је ангажован на пословима у сликарници. ШЕФ СТОЛАРСКЕ РАДИОНИЦЕ Стручно лице које руководи одељењем столарске радионице у позоришту. Организује, води и надгледа рад стручног тима столарске радионице. ШЕФ ШМИНКЕРНИЦЕ Руководилац који је одговоран за рад и организацију посла у шминкерници. Уско сарађује са редитељима и костимографима представе. Води рачуна о набавци и складиштењу позоришне шминке. За свој рад је одговоран техничком директору позоришта. ШИПКА ЗА СВЕТЛО (ен. lighting bar) Ментална шипка о коју се каче рефлектори. ШКОЛСКА ДРАМА Посебан драмски израз намењен дидактичким потребама. Настала је у Ренесанси. Аутори су углавном били наставници, а извођачи учеиици, или ученици и наставници заједно, а понекад и родитељи. Ови облици позоришне делатности имали су изузетан значај за развој позоришне културе. ШКОЛСКО ПОЗОРИШТЕ Облик позоришног аматеризма који делује у окриљу школских институција. Имало је значајну улогу у развоју позоришта, а данас у ширењу позоришне културе. ШЛАГВОРТ (нем. Schlagwort - крилатица) Поз. - спона, тј. последња реч или фраза у делу текста коју изговара извођач иа сцени, а која представља сигнал-знак партнеру да може да говори свој део текста, учини одређени гест, или је знак мајстору светла или тона за неки ефекат или промену штимунга, знак за промену декора, спуштање завесе и сл. ШМИНКА (нем. Schminke) Препарати за привремено бојење и улепшавање лица. У позоришту боје и друга средства која служе за прилагођавање изгледа лица

(понекад и делова тела) актера за потребе представе, тј. лика који тумачи. ШМИНКЕР (нем. Schminke) Стручњак са завршеном одговарајућом школом и специјализацијом за сценско улепшавање тј. „мењање" лица. Ови позоришни мајстори морају да познају све специфичности шминке везане за: епоху, жанр и стил представе, карактера лика и сл. ШМИНКЕРНИЦА Посебно опремљена просторија (пултовима са огледалима и нреградама за препарате, алатке и друга средства за рад шминкера, и специјалном расветом), у којој мастори шминке и мастори маске припремају извоћаче пре почетка представе (шминкају, стављају маске) ШМИРА (нем. Schmiere) Неискрено изражавање. Рутинска, површинска глума без уношења у суштину лика. ШНИРБОДЕН (нем. Schnurborden) Сценска галерија. Галерије изнад сцене са којих се командује цуговима, тј. са којих се обављају сви послови за потребе качења сценографије и техничких помагала у процесу припреме и реализације представе. ШОУ (енг. show - призор, изглед; изложба, парада) У новије време - врста популарне колажне игре естадног карактера. Честа врста у ТВ програмима. ШОУБИЗНИС (ен. showbusiness) Послови у области забаве. Област забаве. У Америци и позориште спада у ту област. ШОУКЕИС (ен. showcase) Облик јавног представљања, презентације пројеката. Нпр. позориште представља своје иредставе за фестивале, или презентира представе на неком сајму уметности нудећи их тржишту културе. ШОУМЕН (ен. showman) Забављач. Особа која има способности да забавља, привлачи и држи пажњу. ШПИЛМАН (нем. Spielmann - свирач, музикант) Путујући песник-певач, забављач у средњеве-ковној Немачкој, сличан жонглеру, скомраху. Програме изводи на свечаностима у племићким дворовима, као и на градским трговима, улицама у време вашара, свечаности и сл. ШПРАЈЦ (нем. Spreize) Подметач, подупирач, држач кулиса. ШТАНГА (нем. Stange - мотка, полуга) Шипка која служи балетским играчима за подршку приликом вежбања. ШТЕЛОВАЊЕ СВЕТЛА (кол.) Процес подешавања светла и светлосних ефеката у припреми реализације представе. Врше га редитељ и мајстор светла. ШТЕЛОВАЊЕ ТОНА (кол.) Процес подешавања тона, звука и звучних ефеката у припреми реализације представе. Врше га редитељ и мајстор тона. ШТИМУНГ (нем. Stimmung) Угођај, атмосфера, расположење. Поз. - светлосна и звучна слика која дочарава атмосферу поједине слике, тј. појединог момента у представи: светлосни штимут, звучни штимуш и сл. ШТИХ ПРОБА (нем. Stichprohe - убод, рез; бод, поен - у игри) Облик слободније провере неког дела, најчешће ради стицања утиска или утвђивања неког става. Површнија проба у припреми или обнови неке позоришне представе. Нпр. проба приликом гостовања како би се проверила сцена и извођачи стекли сигурност. Проба резова и везова између слика и појава. ШТРИХ (нем. Strich - потез, црта, линија) Поз. - прецртавање, избацивање текста из позоришног комада. Скраћивање позоришног дела, које врши редитељ уз помоћ драматурга.