PRAVILNIK O ENERGETSKOJ EFIKASNOSTI ZGRADA ( SL. GLASNIK 61/01) I UVODNE ODREDBElan 1Ovim pravilnikom blie se propisuju energetska svojstva i nain izraunavanja toplotnih svojstava objekata visokogradnje, kao i energetski zahtevi za nove i postojee objekte. Odredbe ovog pravilnika ne primenjuju se na: zgrade za koje se ne izdaje graevinska dozvola; zgrade koje se grade na osnovu privremene graevinske dozvole, kao i zgrade koje se grade na osnovu graevinske dozvole za pripremne radove; radionice, proizvodne hale, industrijske zgrade koje se ne greju i ne klimatizuju; zgrade koje se povremeno koriste tokom zimske i letnje sezone (manje od 25% vremena trajanja zimske odnosno letnje sezone).

lan 2Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledee znaenje: 1) automatika i kontrola sistema zgrade je skup opreme, softvera i inenjerskih servisa za automatsku kontrolu, nadzor, optimizaciju, intervencije i menadment tehnikih sistema u zgradi, a u cilju obezbeivanja energetski efikasnog, ekonominog i sigurnog upravljanja instalacijama zgrade; 2) broj izmena vazduha, n [h ] je asovni broj izmena unutranjeg vazduha spoljnim vazduhom, obraunat za zapreminu zgrade unutar termikog omotaa V [m ];-1 3

3) bruto razvijena graevinska povrina jeste zbir povrina svih nadzemnih etaa zgrade, merenih u nivou podova svih delova objekta - spoljne mere obodnih zidova (sa oblogama, parapetima i ogradama). U bruto graevinsku povrinu ne raunaju se povrine u okviru sistema dvostrukih fasada, staklenika, povrine koje ine termiki omota zgrade u bruto razvijenu graevinsku povrinu ne obraunava se kod heterogenih zidova debljina termoizolacije preko 5 cm, a kod homogenih zidova debljina zida vea od 30 cm uz postizanje, ovim pravilnikom propisanih uslova energetske efikasnosti zgrada; 4) vazduni komfor predstavlja uslove kojima se obezbeuje potrebna koliina istog vazduha u zgradi odnosno kojima se obezbeuje kvalitet vazduha koji je bez rizika po zdravlje korisnika; 5) godinja emisija ugljen dioksida, CO2 [kg/a] je masa emitovanog ugljen dioksida u spoljnu sredinu tokom jedne godine, koja nastaje kao posledica energetskih potreba zgrade;

6) godinja isporuena energija E [kWh/a] je energija dovedena tehnikim sistemima zgrade tokom jedne godine za pokrivanje energetskih potreba za grejanje, hlaenje, ventilaciju, potronu toplu vodu, rasvetu i pogon pomonih sistema;an,del

7) godinja potrebna energija za ventilaciju, Q [kWh/a] je raunski odreena potrebna energija za pripremu vazduha sistemom mehanike (prinudne) ventilacije, delimine klimatizacije ili klimatizacije tokom jedne godine za odravanje uslova komfora u zgradi;an,V

8) godinja potrebna energija za zagrevanje sanitarne tople vode, Q [kWh/a] je raunski odreena koliina energije koju je potrebno obezbediti sistemu za pripremu STV tokom jedne godine;an,W

9) godinja potrebna energija za hlaenje zgrade, Q [kWh/a] je raunski odreena potrebna koliina toplote koju rashladnim sistemom treba odvesti iz zgrade tokom godine da bi se obezbedilo odravanje unutranjih projektnih temperatura;an,C

10) godinja potrebna energija za osvetljenje, EL [kWh/a] je raunski odreena koliina energije koju treba obezbediti tokom jedne godine za osvetljenje u zgradi; 11) godinja potrebna primarna energija koja se koristi u zgradi, Q [kWh/a] jeste zbir primarnih energija potrebnih za rad svih ugraenih tehnikih sistema za KGH i pripremu STV u periodu jedne godine;an,PR

12) godinja potrebna toplotna energija, Q [kWh/a] je zbir godinje potrebne toplotne energije i godinjih toplotnih gubitaka sistema za grejanje i pripremu potrone tople vode u zgradi;an,tot

13) godinja potrebna toplota za grejanje zgrade, Q [kWh/a] je raunski odreena koliina toplote koju grejnim sistemom treba dovesti u zgradu tokom godine da bi se obezbedilo odravanje unutranjih projektnih temperatura;an,H

14) godinji gubici sistema hlaenja, Q [kWh/a] su gubici energije sistema hlaenja tokom jedne godine koji se ne mogu iskoristiti za odravanje unutranje temperature u zgradi;an,Cls

15) godinji toplotni gubici sistema grejanja, Q [kWh/a] su gubici energije sistema grejanja tokom jedne godine koji se ne mogu iskoristiti za odravanje unutranje temperature u zgradi;an,Hls

16) godinji toplotni gubici sistema za pripremu sanitarne tople vode, Q [kWh/a] su gubici energije sistema za pripremu potrone tople vode tokom jedne godine koji se ne mogu iskoristiti za zagrevanje vode;an,Wls

17) granina povrina A [m ] jeste povrina termikog omotaa (spoljne mere) preko koga se vri razmena toplote;2

18) grejana zapremina zgrade Ve [m ] je zapremina obuhvaena termikim omotaem zgrade;3

19) dvostruka fasada predstavlja sistem (u funkciji tehnike instalacije) koji se sastoji od dve nezavisne termike opne izmeu kojih struji vazduh; 20) elaborat energetske efikasnosti (u daljem tekstu: elaborat EE) je elaborat koji obuhvata proraune, tekst i crtee, izraen u skladu sa ovim pravilnikom i sastavni je deo tehnike dokumentacije koja se prilae uz zahtev za izdavanje graevinske dozvole; 21) elektrina snaga ureaja KGH, P [kW] je zbir nazivnih (prikljunih) elektrinih snaga ureaja za grejanje, hlaenje, ventilaciju i klimatizaciju u zgradi (pumpe, ventilatori, kompresori, regulatori i sl.) u zimskom reimu rada, sa indeksom (H - eng. heating), ili letnjem reimu rada, sa indeksom (C - eng. cooling);el

22) element zgrade jeste tehniki sistem zgrade ili deo omotaa zgrade; 23) energetska sanacija zgrade jeste izvoenje graevinskih i drugih radova na postojeoj zgradi, kao i popravka ili zamena ureaja, postrojenja, opreme i instalacija istog ili manjeg kapaciteta, a kojima se ne utie na stabilnost i sigurnost objekta, ne menjaju konstruktivni elementi, ne utie na bezbednost susednih objekata, saobraaja, ne utie na zatitu od poara i zatitu ivotne sredine, ali kojima moe da se menja spoljni izgled uz potrebne saglasnosti, u cilju poveanja energetske efikasnosti zgrade; 24) energetska svojstva zgrade podrazumevaju proraunatu ili izmerenu koliinu energije koja je potrebna kako bi bile zadovoljene energetske potrebe koje odgovaraju uobiajenom nainu korienja zgrade i koje ukljuuju pre svega energiju za grejanje, hlaenje, ventilaciju, pripremu STV i osvetljenje; 25) energetski efikasna zgrada je zgrada koja troi minimalnu koliinu energije uz obezbeenje potrebnih uslova komfora u skladu sa ovim pravilnikom; 26) energetski paso zgrade je dokument koji prikazuje energetska svojstva zgrade i koji ima propisani sadraj i izgled prema Pravilniku o energetskoj sertifikaciji zgrada, a izdaje ga ovlaena organizacija koja ispunjava propisane uslove za izdavanje a o energetskim svojstvima objekata; 27) energija iz obnovljivih izvora predstavlja energiju iz obnovljivih nefosilnih izvora, kao to su energija vetra, Sunevog zraenja, geotermalna energija, energija podzemnih i povrinskih voda, biomasa i ostalo; 28) zapreminski gubici toplote, q [W/m ] su zbir transmisionih i ventilacionih gubitaka po jedinici zapremine grejanog prostora zgrade i jednaki su specifinom toplotnom protoku po jedinici zapremine, koji pri projektnim uslovima odaju ureaji za grejanje u prostorijama;V 3

29) zvuni komfor predstavlja uslove u kojima je nivo buke u prostoriji takav da ne izaziva oseaj neprijatnosti; 30) zgrada je graevina s krovom i zidovima u kojoj se koristi energija radi ostvarivanja odreenih termikih parametara sredine, namenjena boravku ljudi, odnosno smetaju ivotinja, biljaka i stvari, obavljanju neke delatnosti, a sastoji se od graevinskih elemenata, tehnikih sistema i ureaja i ugraene opreme; zgradama se smatraju i

delovi zgrade koji su projektovani ili namenjeni za zasebno korienje i odvojeni termikim omotaem od ostalih delova zgade; 31) zgrada sa vie energetskih zona je zgrada koja ima vie posebnih delova za koje je, shodno ovom pravilniku, potrebno izraditi posebne energetske sertifikate (u daljem tekstu: energetske pasoe) i to: (1) koja se sastoji od delova koji ine tehniko-tehnoloke i funkcionalne celine, koje imaju razliitu namenu pa shodno tome imaju mogunost odvojenih sistema grejanja i hlaenja ili se razlikuju po unutranjoj projektnoj temperaturi za vie od 4C, (2) kod koje je vie od 10% neto povrine zgrade u kojoj se odrava kontrolisana temperatura druge namene, (3) kod koje delovi zgrade, koji su tehniko-tehnoloke i funkcionalne celine, imaju razliite termotehnike sisteme i/ili bitno razliite reime korienja termotehnikih sistema; 32) indeks izgraenosti parcele jeste odnos (kolinik) bruto graevinske povrine izgraene ili planirane zgrade i ukupne povrine graevinske parcele. U indeks izgraenosti parcele se ne raunaju povrine pod staklenicima, duplim fasadama, slojevima termoizolacije debljim od 5 cm pod uslovom da se proraunom dokumentuje poboljanje energetskih karakteristika postojee zgrade primenom mera iz ovog pravilnika; 33) indeks zauzetosti parcele jeste odnos gabarita horizontalne projekcije izgraene ili planirane zgrade i ukupne povrine graevinske parcele izraene u procentima. U indeks zauzetosti parcele se ne raunaju povrine pod staklenicima, duplim fasadama i slojevima termoizolacije debljim od 5 cm pod uslovom da se proraunom dokae poboljanje energetskih karakteristika postojee zgrade primenom ovih mera; 34) koeficijent ventilacionih gubitaka toplote, H [W/K] su ventilacioni gubici toplote kroz omota zgrade podeljeni razlikom temperatura unutranje i spoljne sredine, odreene prema SRPS EN ISO 13790;V

35) koeficijent grejanja , (COP - eng. coefficient of performance), predstavlja odnos izmeu dobijene toplotne energije i uloene energije (utroene elektrine energije) ((kWh)H/(kWh)E), kada rashladne maine ili generatori hlaenja rade kao toplotne pumpe (obrnut proces);H

36) koeficijent hlaenja je odnos odnos izmeu energije hlaenja i uloene pogonske energije;C

37) koeficijent transmisionih gubitaka toplote, H [W/K] su transmisioni gubici toplote kroz omota zgrade podeljeni razlikom temperatura unutranje i spoljne sredine, odreene prema SRPS EN ISO 13790;T

38) kratkotrajno korienje zgrade podrazumeva korienje zgrade krae od 25% projektovanog perioda korienja za grejanje ili hlaenje;

39) nova zgrada je zgrada projektovana u skladu sa ovim pravilnikom; 40) obimnija obnova jeste izvoenje graevinskih i drugih radova na adaptaciji ili sanaciji na postojeoj zgradi kada je: ukupna predraunska vrednost radova na obnovi vea od 25% vrednosti zgrade, iskljuujui vrednost zemljita na kojoj se zgrada nalazi; vie od 25% povrine omotaa zgrade podrvgnuto energetskoj sanaciji uz potovanje oblikovne i funkcionalne celovitosti delova zgrade; 41) omota zgrade ine svi elementi zgrade koji razdvajaju unutranji od spoljanjeg prostora; 42) pasivna zgrada je zgrada u kojoj godinja potronja energije za grejanje po jedinici korisne povrine ne prelazi 15 kWh/m ;2

43) period grejanja, HD (eng. heating days) je broj dana od poetka do kraja grejanja zgrade. Poetak i kraj grejanja za svaku lokaciju odreen je temperaturom granice grejanja, koja je obuhvaena pri odreivanju broja Stepen dana HDD ("Heating degree days"); 44) pomoni sistem jeste skup tehnike opreme i ureaja koje koriste termotehniki sistemi zgrade (KGH i STV), a kojima je potrebno napajanje elektrinom energijom; 45) postojea zgrada je zgrada izgraena na osnovu graevinske dozvole ili drugog odgovarajueg akta, kao i svaka druga zgrada koja se koristi u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji; 46) primarna energija predstavlja energiju iz obnovljivih i neobnovljivih izvora koja nije pretrpela bilo kakvu konverziju ili proces transformacije; 47) referentne vrednosti date ovim pravilnikom su vrednosti u odnosu na koje se vri poreenje izraunatih vrednosti energetskih svojstava zgrada; 48) referentni klimatski podaci jesu skup odabranih klimatskih parametara koji su karakteristini za neko geografsko podruje; 49) sanitarna topla voda je topla voda dobijena grejanjem vode iz vodovodne mree; 50) svetlosni komfor predstavlja uslove koji omoguavaju dobro vienje, tano i brzo opaanje uz minimalno naprezanje oiju; 51) spoljna projektna temperatura, e [C] je proraunska temperatura spoljnog vazduha za izraunavanje toplotnih gubitaka i toplotnog optereenja sa indeksima: zimska (H) i letnja (C); 52) staklenik je zastakljeni korisni deo zgrade koji predstavlja pasivni prijemnik suneve energije; 53) stvarni klimatski podaci jesu klimatski podaci dobijeni statistikom obradom prema meteorolokoj stanici najblioj lokaciji zgrade;

54) termika masa predstavlja delove termikog omotaa i strukture zgrade od materijala i u debljini koji omoguavaju akumulaciju toplote; 55) termiki omota zgrade ine svi elementi zgrade koji razdvajaju grejani od negrejanog dela zgrade, odnosno, celine zgrade sa razliitim uslovima komfora ili delova zgrade kod kojih dolazi do prekida grejanja usled privremenog nekorienja nekog prostora; 56) termotehniki sistem zgrade obuhvata sve potrebne instalacije, postrojenja i opremu za klimatizaciju, grejanje i hlaenje (u daljem tekstu: KGH sistemi), kao i sistem za pripremu STV; 57) termiko zoniranje zgrade obuhvata grupisanje pojedinih delova zgrade u skladu sa njihovim potrebama za odravanjem odreenih termikih uslova; 58) tehniki sistem zgrade ine sve potrebne instalacije, postrojenja i oprema koja se ugrauje u zgradu ili samostalno izvodi i namenjeni su za grejanje, hlaenje, ventilaciju, klimatizaciju, pripremu sanitarne tople vode (u daljem tekstu: STV), osvetljenje i proizvodnju elektrine energije (kogeneracija i fotonaponski sistemi); 59) tehniko-tehnoloka i funkcionalna celina zgrade predstavlja poseban deo zgrade koji je projektovan tako da se koristi nezavisno od ostalih posebnih delova zgrade; 60) toplotni komfor predstavlja psiholoko stanje koje odgovara ugodnom oseaju toplotnih uslova u prostoru, odnosno, kojima je postignuta toplotna ravnotea organizma. Objektivni parametri toplotnog komfora su: temperatura vazduha, srednja temperatura zraenja povrina, brzina kretanja vazduha i vlanost vazduha; 61) unutranja projektna temperatura, i [C] je zadata temperatura unutranjeg vazduha za izraunavanje toplotnih gubitaka i toplotnog optereenja sa indeksima: zimska zimska (H) i letnja (C); 62) uslovi komfora su svi oni uslovi u zgradi (termiki, vazduni, vizuelni i zvuni) u kojima se neka osoba osea ugodno; 63) faktor oblika o = A/Ve, (m-1), je odnos izmeu povrine termikog omotaa zgrade (spoljne mere) i njime obuhvaene bruto zapremine zgrade; 64) faktor dnevne svetlosti (eng. daylight factor) je odnos osvetljenosti prirodnim svetlom u prostoriji i nivoa osvetljenosti spolja, izraen u procentima.

lan 3Ovaj pravilnik primenjuje se na: 1) izgradnju novih zgrada; 2) rekonstrukciju, dogradnju, obnovu, adaptaciju, sanaciju i energetsku sanaciju postojeih zgrada;

3) rekonstrukciju, adaptaciju, sanaciju, obnovu i revitalizaciju kulturnih dobara i zgrada u njihovoj zatienoj okolini sa jasno odreenim granicama katastarskih parcela i kulturnih dobara, upisanih u Listu svetske kulturne batine i objekata u zatienim podrujima, u skladu sa aktom o zatiti kulturnih dobara i sa uslovima organa, odnosno organizacije nadlene za poslove zatite kulturnih dobara; 4) zgrade ili delove zgrada koje ine tehniko-tehnoloku ili funkcionalnu celinu, a koje se prodaju ili daju u zakup.

II ENERGETSKA SVOJSTVA ZGRADAlan 4Energetska svojstva i naini izraunavanja toplotnih svojstava utvruju se za sledee kategorije zgrada: 1) stambene zgrade sa jednim stanom; 2) stambene zgrade sa dva ili vie stanova; 3) upravne i poslovne zgrade; 4) zgrade namenjene obrazovanju i kulturi; 5) grade namenjene zdravstvu i socijalnoj zatiti; 6) zgrade namenjene turizmu i ugostiteljstvu; 7) zgrade namenjene sportu i rekreaciji; 8) zgrade namenjene trgovini i uslunim delatnostima; 9) zgrade meovite namene; 10) zgrade za druge namene koje koriste energiju.

lan 5Energetska efikasnost zgrade je ostvarena ako su ispunjena sledea svojstva zgrade: 1) obezbeeni minimalni uslovi komfora sadrani u Prilogu 5 - Uslovi komfora, koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo; 2) potronja energije za grejanje, hlaenje, pripremu tople sanitarne vode, ventilaciju i osvetljenje zgrade ne prelazi dozvoljene maksimalne vrednosti po m sadrane u Prilogu 6 - Metodologija odreivanja energetskih performansi zgrada: odreivanje godinje potrebne toplote za grejanje, ukupne godinje finalne i primarne energije, godinje2

emisije CO , referentni klimatski podaci i preporuene vrednosti ulaznih parametara za proraun, koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo.2

lan 6Kod obezbeivanja efikasnog korienja energije u zgradama uzima se u obzir vek trajanja zgrade, klimatski uslovi lokacije, poloaj i orijentacija zgrade, njena namena, uslovi komfora, materijali i elementi strukture zgrade i omotaa, ugraeni tehniki sistemi i ureaji, kao i izvori energije i kogeneracija i mogunost za korienje obnovljivih izvora energije.

lan 7Za postizanje energetske efikasnosti zgrada definie se: 1) orijentacija i funkcionalni koncept zgrade; 2) oblik i kompaktnost zgrade (faktor oblika); 3) toplotno zoniranje zgrade; 4) nain korienja prirodnog osvetljenja i osunanja; 5) optimizacija sistema prirodne ventilacije; 6) optimizacija strukture zgrade; 7) uslovi za korienje pasivnih i aktivnih sistema; 8) uslovi za korienje voda; 9) parametri za postizanje energetske efikasnosti postojeih i novoprojektovanih zgrada. Parametri iz stava 1. ovog lana sadrani su u Prilogu 4 - Tehniki zahtevi za postizanje energetske efikasnosti zgrada, koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo.

lan 8Uz ispunjenje energetske efikasnosti zgrade potrebno je zadovoljiti i sve uslove komfora: 1) vazduni komfor; 2) toplotni komfor; 3) svetlosni komfor; 4) zvuni komfor.

Uslovi iz stava 1. ovog lana sadrani su u Prilogu 5.

lan 9Higrotermika svojstva graevinskih materijala sadrana su u Tabeli 3.4.1.2 Higrotermike osobine graevinskih materijala i proizvoda Priloga 3 - Toplotna zatita i difuzija vodene pare, koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo. Za potrebe prorauna difuzije vodene pare moe da se koristi i srpski standard SRPS EN ISO 10456.

lan 10Toplotna, parodifuzijska i svojstva nepropustljivosti za vazduh graevinskih elemenata sadrana su u Prilogu 3. Najvee doputene vrednosti koeficijenata prolaza toplote, U [W/(m xK)], elemenata termikog omotaa zgrade, odnosno elemenata izmeu dve susedne termike zone, sadrane su u Tabeli 3.4.1.3 - Najvee dozvoljene vrednosti koeficijenta prolaza toplote, U [W/(m xK)], za elemente termikog omotaa zgrade Priloga 3.max 2 max 2

Ove vrednosti se primenjuju i na unutranje graevinske konstrukcije koje se granie sa prostorijama u kojima je temperatura vazduha pri projektnoj temperaturi spoljanjeg vazduha (period grejanja) nia od 12 C. Nain provere toplotne akumulativnosti sadran je u Taki 3.2 - Toplotna akumulativnost Priloga 3. Nain provere difuzije vodene pare kroz graevinske elemente sadran je u Taka 3.3 Difuzija vodene pare Priloga 3.

lan 11Toplotna svojstva i svojstva nepropustljivosti za vazduh zgrade ili dela zgrade koja se proveravaju su: 1) koeficijent transmisionog gubitka toplote, H [W/K];T

2) koeficijent ventilacionog gubitka toplote, H [W/K];V

3) specifini transmisioni toplotni gubitak, H' [W/(m xK)];T 2

4) ukupni zapreminski gubici toplote, q [W/m ];V 3

5) efektivna toplotna akumulativnost zgrade, C [Wh/K]; 6) broj izmena vazduha zgrade, ili dela zgrade, n [1/h].

lan 12Pri projektovanju termotehnikih sistema potrebno je predvideti elemente sistema grejanja, klimatizacije i ventilacije sa visokim stepenom korisnosti datim u Prilogu 6 i Prilogu 7 - Energetski pokazatelji za rashladne agregate koji se koriste za potrebe hlaenja u zgradama, koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ine njegov sastavni deo.

lan 13Sisteme centralnog grejanja potrebno je projektovati i izvoditi tako da bude omoguena centralna i lokalna regulacija i merenje potronje energije za grejanje. Kotlove i cevnu mreu sistema centralnog grejanja je potrebno projektovati i izvoditi tako da stepen korisnosti odgovara vrednostima sadranim u Prilogu 6. Cirkulacione pumpe razgranatih sistema, kod kojih se primenjuje kvantitativna regulacija potrebno je opremiti kontrolerom broja obrtaja povezanim sa sistemom kontrole prema stvarnim zahtevima prostora.

lan 14Sistem mehanike pripreme vazduha potrebno je projektovati i izvoditi tako da bude omogueno korienje toplote otpadnog vazduha. Sistem vetakog dovoda vazduha potrebno je projektovati i izvoditi sa mogunou promene koliine sveeg vazduha prema stvarnim zahtevima prostora, sa ogranienjem minimuma potrebnog za ventilaciju u skladu sa namenom prostorije. Za centralnu ventilaciju zgrada mogu se koristiti reverzibilne toplotne pumpe za grejanje prostora zimi i za delimino hlaenje leti. Kanale za usis sveeg vazduha potrebno je projektovati i izvoditi sa izolacijom od usisa do ulaska u klima komoru, u svrhu otklanjanja efekta toplotnog mosta i toplotnih gubitaka. Kanale za distribuciju pripremljenog vazduha potrebno je projektovati i izvoditi sa izolacijom u delu zgrade koji nije klimatizovan, kao i sve delove kanalske mree gde moe doi do kondenzacije vlage iz okolnog vazduha. Dozvoljena je ugradnja rashladnih agregata sa efikasnou jednakom ili veom od vrednosti sadranih u Prilogu 7. Vazdune klimatizacione ureaje projektovati i izvoditi tako da mogu da koriste prirodno hlaenje, sa adijabatskom kontrolom.

lan 15U zgrade se ugrauju toplotno izolovani rezervoari u grejnim sistemima ili sistemima za toplu vodu koji ispunjavaju zahteve utvrene srpskim standardom SRPS EN 15332.

Razvodna mrea tople vode mora biti ugraena unutar termikog omotaa zgrade, po pravilu smetena u instalacionom kanalu i izolovana u skladu zahtevima datim u Prilogu 6.

lan 16Energetski efikasni tehniki sistemi za osvetljenje koji se ugrauju u zgradu moraju da ispune i zahteve utvrene srpskim standardom SRPS EN 15193 - Energetske performanse zgrada - Energetski zahtevi za osvetljenje. Efikasno korienje energije za rasvetu obezbeuje se prvenstveno korienjem dnevnog svetla, a ako to nije mogue, onda treba koristiti energetski efikasne svetiljke i pripadajue elemente. U nestambenim zgradama pored toga treba obezbediti regulaciju osvetljenosti u zavisnosti od inteziteta dnevne svetlosti i prisustva korisnika u prostoriji.

III NAIN IZRAUNAVANJA TOPLOTNIH SVOJSTAVA ZGRADAlan 17Utvrivanje ispunjenosti uslova energetske efikasnosti zgrade vri se izradom elaborata EE, koji je sastavni deo tehnike dokumentacije koja se prilae uz zahtev za izdavanje graevinske dozvole ili uz zahtev za izdavanje reenja kojim se odobrava izvoenje radova na adaptaciji ili sanaciji objekta, kao i energetskoj sanaciji.

lan 18Proraun energetskih svojstava zgrade vri se za sledee kategorije: 1) godinja potrebna energija za grejanje; 2) godinja potrebna energija hlaenja; 3) godinja potrebna energija za ventilaciju; 4) godinja potrebna energija za pripremu sanitarne tople vode; 5) godinja potrebna energija za osvetljenje; 6) godinji gubici tehnikih sistema; 7) godinja isporuena energija; 8) godinja potrebna primarna energija; 9) godinja emisija CO .2

lan 19

Tehniki i drugi zahtevi za proraune energetskih svojstava zgrade utvreni srpskim standardima sadrani su u Prilogu 2 - Metodologija prorauna potrebne energije za grejanje i hlaenje u zgradama, iskazivanje energetskih performansi zgrada i monitoring i verifikacija energetskih performansi zgrada, koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo, a fizike veliine, oznake, jedinice i indeksi koji se koriste u proraunu potrebne energije za grejanje i hlaenje u zgradama sadrani i su u Prilogu 1 - Fizike veliine, oznake, jedinice i indeksi, koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo. Godinja potronja energije za grejanje i hlaenje, pripremu sanitarne tople vode, ventilaciju i osvetljenje rauna se u skladu sa srpskim standardima SRPS EN ISO 13790, SRPS EN 15316, SRPS EN 15241, SRPS EN 15243, SRPS EN 15316-3, SRPS EN 15193, kao i nacionalnim specifinostima datim u Prilogu 6. Godinja potronja energije za grejanje, hlaenje, pripremu sanitarne tople vode, ventilaciju i osvetljenje zgrade odreuje se proraunom uz korienje propisanog softverskog paketa za datu lokaciju. Godinja potrebna energija koja je osnov za utvrivanje usklaenosti karakteristika zgrade sa propisanim zahtevima izraunava se za projektovane uslove korienja zgrade.

lan 20Emisija CO , koja nastaje prilikom rada tehnikih sistema odreuje se na osnovu podataka za specifine emisije CO za pojedine energente, tako to se godinja potrebna primarna energija za rad tehnikih sistema, izraunata za odreeni energent, preraunava prema faktorima konverzije za specifine emisije CO , sadranim u Prilogu 6.2 2 2

Pokazatelji emisije CO , proizali kao posledica rada tehnikih sistema tretiranih u ovom pravilniku, iskazuju se u obliku godinjih emisija CO (kg), ili godinjih emisija CO po jedinici neto povrine unutar termikog omotaa zgrade, A (kg/ m a).2 2 2 N 2

lan 21Elaborat EE se izrauje primenom Nacionalnog softvera za izraunavanje pokazatelja energetske efikasnosti zgrade, a na osnovu metodologije sadrane Prilogu 6.

lan 22Elaborat EE izrauje se na osnovu: 1) klimatskih karakteristika lokacije (1) spoljnih projektovanih temperatura gradova u Republici Srbiji sadranih u Tabela 3.3.4.1 - Spoljne projektne temperature, [C], za mesta u Republici Srbiji Priloga 3;H'e

(2) broja stepen dana i srednje temperature grejnog perioda za gradove u Republici Srbiji sadranih u Tabela 6.3 - Broj stepen dana za grejanje HDD i srednja temperatura grejnog perioda za mesta u Republici Srbiji Priloga 6;H,mn

(3) srednje mesene sume zraenja i srednja mesena temperatura sadranih u Tabela 6.9 - Srednje sume Sunevog zraenja i srednja mesena temperatura spoljnog vazduha Priloga 6; 2) podataka o lokaciji - situacioni plan zgrade sa poloajem zgrada u neposrednom okruenju i prikazom vrsta obrada povrina; 3) podataka o graevinskim materijalima, elementima i sistemima potrebnim za proraune sadranim su u Prilogu 3; 4) podataka o mainskoj i elektro opremi, ureajima i instalacijama.

lan 23Elaborat EE sadri: 1) podatke navedene u lanu 22. ovog pravilnika; 2) tehniki opis primenjenih tehnikih mera i reenja u projektu usklaenih sa ovim pravilnikom i to: (1) funkcionalne i geometrijske karakteristike zgrade, (2) primenjene materijale, (3) ugraene sisteme, (4) vrste izvora energije za grejanje, hlaenje i ventilaciju, (5) termotehnike instalacije, (6) sisteme rasvete, (7) upotrebu i uee obnovljivih izvora energije; 3) proraune sadrane u Prilogu 3 i Prilogu 6, kojima se potvruje da projektovani graevinski elementi i zgrada, ili deo zgrade kao celina, sa pripadajuim tehnikim sistemima, ispunjavaju zahteve ovog pravilnika; 4) potrebnu godinju potronju energije za rad tehnikih sistema u zgradi (finalna energija) sadranu u Tabeli 6.1.a - Metodologija za odreivanje ukupne godinje potrebne energije Priloga 6;

5) godinju vrednost korienja ukupne primarne energije sadrane u Tabeli 6.12 Faktori pretvaranja za proraunavanje godinje primarne energije za pojedine vrste izvora toplote Priloga 6; 6) vrednosti emisije CO , proraunate preko faktora datih u Tabeli 6.13 - Specifine emisije CO za pojedine vrste energenata Priloga 6.2 2

Navedene raunske vrednosti se dobijaju korienjem nacionalnog softverskog paketa propisanog za tu namenu, a rezultati se iskazuju na standardnom izlaznom formatu propisanog softverskog paketa.

IV PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBElan 24Do dana izbora programskog paketa iz lana 23. stav 2. ovog pravilnika, proraun i izraavanje energetskog razreda zgrade vri se na osnovu potrebne energije za grejanje Q [kWh/(m a)].H,nd 2

Od dana izbora programskog paketa iz stava 1. ovog lana, vrie se proraun potronje energije za grejanje, hlaenje, pripremu sanitarne tople vode, ventilaciju i osvetljenje. Do dana izbora programskog paketa iz stava 1. ovog lana za proraun energetskih svojstava zgrade, odnosno godinje potronje energije, elaborat EE sadri: 1) karakteristike omotaa objekta usklaene sa vrednostima koeficijenata prolaza toplote i vrednostima specifinog transmisionog gubitka, sadrane u Prilogu 3 i Prilogu 6, kao i svim ostalim tehnikim uslovima sadranim u ovom pravilniku; 2) potronju energije za grejanje objekta usklaenu sa vrednostima datim u Tabela 6.11a i Tabela 6.11b i proraunatu prema uputstvima datim u Prilogu 6.

lan 25Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od 30. septembra 2012. godine.

Prilog 1 FIZIKE VELIINE, OZNAKE, JEDINICE I INDEKSITabela 1.1 - Fizike veliine, oznake i jedinice Fizika veliina Energetski koeficijent ureaja / postrojenja irina Oznaka ep

Oznaka m

b

Temperatura Emisivnost, stepen emisivnosti Povrina Korisna povrina zgrade Duina Linijski koeficijent prolaza toplote Relativna vlanost vazduha Broj izmena vazduha Broj izmena vazduha pri razlici pritisaka od 50 Pa Masa Koeficijent takastog prolaza toplote Gustina Debljina sloja Specifini toplotni kapacitet tefan-Boltzman-ova konstanta (= 5,67x10 )-8

A A n n50 N

C m m2

2

m W/(mK) % h h-1

-1

m c d c fi

kg W/K kg/m m J/(kgK) W/(m K )2 4 3

Temperatura, unutra (vazduh) Temperatura, unutranja povrina Temperatura, spolja (vazduh) Temperatura, spoljna povrina Razlika temperatura Temperaturski faktor (faktor temperature) Temperaturska provodnost Karakteristika toplotne (termike) provodnosti Karakteristika toplotne provodnosti, osnovna Karakteristika toplotne provodnosti, 2D-proraun Karakteristika toplotne provodnosti, 3D-proraun Termodinamika temperatura (T = + 273,15) Koeficijent transmisionih gubitaka toplote Koeficijent ventilacionih gubitaka toplote Zapremina, neto Zapremina, bruto Koeficijent prolaza toplote

C C C C K m /s2

si

e

se

, TRsi

a L L L L0

W/K W/K W/K W/K K W/K W/K m m3

2D

3D

T H H VT

V

Ve

3

U

W/(m K)2

Koeficijent prolaza toplote, prozor Koeficijent prolaza toplote, okvir prozora Koeficijent prolaza toplote, zastakljenje Otpor prolazu toplote (= 1/) Otpor prolazu toplote, gornja granina vrednost Otpor prolazu toplote, donja granina vrednost Toplotna otpornost vazdunog sloja / prostora Toplotna otpornost negrejanog prostora Toplotna provodljivost Koliina toplote Protok toplote (toplotni fluks) Specifini toplotni protok (specifini toplotni fluks) Koeficijent prelaza toplote Koeficijent prelaza toplote, unutranji Koeficijent prelaza toplote, spoljni Otpor prelazu toplote, unutranji Otpor prelazu toplote, spoljanji Vreme Tabela 1.2 - Indeksi Indeks a an B c C del e el f g h Znaenje Vazduh godinje bruto karakteristino hlaenje isporueno spolja elektrina energija ventilator, okvir tle, staklo asovna characteristic cooling delivered external electric fan, frame

U

W

W/(m K)2

U U R

f

W/(m K)2

g

W/(m K)2

T

m K/W2

R' R R

T

m K/W2

R"

T

m K/W2

g

m K/W2

u

m K/W2

W/(mK) J Ws Nm W W/m2 2

Q F q h h h R t Ri

W/(m K) W/(m K)2

e

W/(m K)2

si

m K/W2

se

m K/W2

s

Poreklo znaenja (engl.) air annual

ground, glazing hourly

H i j L ls m N P s se seas sh si T tot u v V w W x

grejanje, grejano unutranje nabrajanje osvetljenje gubici meseni neto snaga solarni spoljanja povrina sezonska zasenenje unutranja povrina transmisija ukupno negrejano ventilisano ventilacija, zapremina prozor topla voda dodatno

heating, heated internal lighting losses monthly net power solar external surface seasonal shading internal surface transmission total unheated ventilated ventilation, volume window hot water extra

Prilog 2 METODOLOGIJA PRORAUNA POTREBNE ENERGIJE ZA GREJANJE I HLAENJE U ZGRADAMA, ISKAZIVANJE ENERGETSKIH PERFORMANSI ZGRADA I MONITORING I VERIFIKACIJA ENERGETSKIH PERFORMANSI ZGRADATabela 2.1 - Definicije i terminologija Oznaka standarda: SRPS EN ISO 7345 SRPS EN ISO 9288 Naziv standarda / primena: Toplotna izolacija - Fizike veliine i definicije Toplotna izolacija - Prenos toplote zraenjem - Fizike veliine i definicije

SRPS EN ISO 9251 SRPS EN 12792

Toplotna izolacija - Uslovi prenosa toplote i svojstva materijala Renik Ventilacija zgrada - Simboli, terminologija i grafiki simboli

Uslovi toplotnog komfora i kvalitet unutranjeg vazduha odreeni su standardom SRPS EN ISO 7730 i dokumentom CR 1752 (Tehniki izvetaj), kao i standardom SRPS EN 15251. Tabela 2.2 - Kljuni standardi Standard SRPS EN ISO 13790 SRPS EN 15315 SRPS EN 15217 SRPS EN 15378 SRPS EN 15240 SRPS EN 15239 SRPS EN 15193 Opis: Ukupna potrebna energija za grejanje i hlaenje (uzimajui u obzir gubitke i dobitke toplote). Primarna energija i emisija CO .2

Smernice za iskazivanje energetske performanse (za energetski sertifikat) i smernice za iskazivanje zahteva (za regulativu). Sadraj i oblik Sertifikata o energetskoj performansi. Pregledi (kontrole) ureaja za obezbeenje tople vode. Pregledi (kontrole) ureaja za pripremu vazduha za klimatizaciju. Pregledi (kontrole) ureaja za ventilaciju. Energetske performanse zgrada - Energetski zahtevi za osvetljenje Tabela 2.3 - Standardi podrke kljunim standardima

Standard

Naziv na engleskom jeziku Thermal performance of buildings - Transmission and ventilation heat transfer coefficients - Calculation method

Naziv na srpskom jeziku

Standardi neophodni za primenu standarda SRPS EN ISO 13790 Toplotne performanse zgrada Transmisioni i ventilacioni koeficijenti prolaza toplote

SRPS EN ISO 13789

SRPS EN 15232

Metodi prorauna za Calculation methods for energy poboljavanje energetske efficiency improvements by the efikasnosti primenom application of integrated integrisanih sistema automatike building automation systems u zgradama Ventilation for buildings Calculation methods for energy losses due to ventilation and infiltration in commercial buildings Ventilacija zgrada - Metodi prorauna gubitaka energije usled ventilacije i infiltracije u komercijalnim (poslovnim) zgradama

SRPS EN 15241

SRPS EN 15243

Ventilation for buildings Calculation of room temperatures and of load and energy for buildings with room conditioning systems Heating systems in buildings Method for calculation of system energy requirements and system efficiencies - Part 1: General Heating systems in buildings Method for calculation of system energy requirements and system efficiencies Part 21 Space heating emission systems Heating systems in buildings Method for calculation of system energy requirements and system efficiencies Part 4: Space heating generation systems Heating systems in buildings Method for calculation of system energy requirements and system efficiencies - Part 3: Domestic hot water systems Technical energy systems Basic concepts

Ventilacija zgrada - Proraun temperatura prostorije i optereenja i energije za zgrade sa sistemima za klimatizaciju prostorija Sistemi grejanja u zgradama Metod prorauna energetskih potreba sistema i efikasnosti sistema Sistemi grejanja u zgradama Metod prorauna energetskih potreba sistema i efikasnosti sistema - Deo 2-1: Sistemi sa zraenjem toplote u prostor Sistemi grejanja u zgradama Metod prorauna energetskih potreba sistema i efikasnosti sistema - Deo 4: Sistemi koji generiu toplotu u prostoru Sistemi grejanja u zgradama Metod prorauna energetskih zahteva (potreba) sistema i efikasnosti sistema - Deo 3: Sistemi za sanitarnu toplu vodu Tehniki energestki sistemi Osnovni koncepti

SRPS EN 15316-1

SRPS EN 15316-2-1

SRPS EN 15316-4

SRPS EN 15316-3

SRPS ISO 13600

Metode za obezbeivanje podataka o graevinskim elementima i sistemima PRORAUNI SRPS EN 1745 Masonry and masonry products - Methods for determining design thermal values Zidane konstrukcije i proizvodi za zidanje - Metode odreivanja projektnih toplotnih vrednosti

SRPS EN 410

Staklo u zgradarstvu Glass in building Odreivanje svetlosnih i Determination of luminous and solarnih karakteristika solar characteristics of glazing zastakljenja (ostakljenja, stakla) Glass in building Determination of thermal transmittance (U value) Calculation method Staklo u graevinarstvu Odreivanje toplotne propustljivosti (koeficijenta prolaza toplote) ( vrednost) Metod prorauna

SRPS EN 673

Thermal performance of windows, doors and shutters SRPS EN ISO 10077-1 Calculation of thermal transmittance - Part 1: General Thermal performance of windows, doors and shutters SRPS EN ISO 10077-2 Calculation of thermal transmittance - Part 2: Numerical method for frames Building components and building elements - Thermal resistance and thermal transmittance - Calculation method Ventilation for buildings Calculation methods for energy requirements due to ventilation systems in buildings Ventilation for buildings Calculation methods for the determination of air flow rates in buildings including infiltration Ventilation for buildings Calculation of room temperatures and of load and energy for buildings with room conditioning systems Thermal bridges in building construction - Heat flows and surface temperatures Detailed calculations

Toplotne performanse prozora, vrata i zaklona - Proraun koeficijenta prolaza toplote Deo 1: Opte Toplotne performanse prozora, vrata i zaklona - Proraun koeficijenta prolaza toplote Deo 2: Numeriki metod za okvire Komponente i elementi zgrade Toplotna otpornost i koeficijent prolaza toplote Ventilacija zgrada - Metode prorauna energetskih zahteva koji proizilaze iz sistema za ventilaciju u zgradama Ventilacija zgrada - Metode prorauna za odreivanje nivoa protoka vazduha u zgradama, ukljuujui infiltraciju Ventilacija zgrada - Metode prorauna temperatura u prostorijama i optereenja i energije za zgrade sa sistemima za klimatizaciju Toplotni mostovi u konstrukciji zgrade - Toplotni protoci i povrinske temperature Detaljni prorauni

SRPS EN ISO 6946

SRPS EN 15241

SRPS EN 15242

SRPS EN 15243

SRPS EN ISO 10211

SRPS EN ISO 13370

Thermal performance of Toplotne karakteristike zgrada buildings - Heat transfer via the Prenoenje toplote preko tla ground - Calculation methods Metode prorauna Thermal performance of curtain Toplotne performanse zidwalling - Calculation of thermal zavesa - Proraun koeficijenta transmittance prolaza toplote Toplotna tehnika u graevinarstvu - Proraun difuzije vodene pare u zgradama Toplotna tehnika u graevinarstvu - Proraun faktora priguenja oscilacija temperature i proraun kanjenja oscilacija temperature kroz spoljanje pregrade zgrada u letnjem periodu

SRPS EN 13947 SRPS U.J5.520 SRPS U.J5.530

Metode za obezbeivanje podataka o graevinskim elementima i sistemima ISPITIVANJA

SRPS EN 12412-2

Thermal performance of windows, doors and shutters Determination of thermal transmittance by hot box method - Part 2: Frames Thermal performance of windows and doors Determination of thermal transmittance by hot box method Thermal insulation in buildings - Determination of air change in buildings - Tracer gas dilution method Thermal performance of buildings - Determination of air permeability of buildings - Fan pressurization method Thermal insulation - Building elements - In-situ measurement of thermal resistance and thermal transmittance

Toplotne performanse prozora, vrata i zaklona - Odreivanje koeficijenta prolaza toplote metodom tople kutije (hot-box metod) Toplotne performanse prozora i vrata - Odreivanje koeficijenta prolaza toplote metodom tople kutije

SRPS EN ISO 12567

SRPS EN 1026 SRPS EN ISO 12569

Prozori i vrata - Propustljivost vazduha - Metod ispitivanja Toplotna izolacija u zgradama Odreivanje izmene vazduha u zgradama - Metod sa razreenim gasnim tragom Termike performanse zgrada Odreivanje vazdune propustljivosti zgrada - Metod ventilatora pod pritiskom Toplotna izolacija - Elementi zgrade - merenja toplotne otpornosti i koeficijenta prolaza toplote na licu mesta

SRPS EN 13829

SRPS ISO 9869

SRPS U.A2.020 SRPS U.A2.023 SRPS U.A2.024 SRPS U.J5.060

Ispitivanje graevinskih materijala - Odreivanje koeficijenta provodljivosti toplote metodom grejne ploe Toplotna tehnika u graevinarstvu - Merenje difuzije vodene pare malim mernim posudama Toplotna tehnika u graevinarstvu - Merenje difuzije vodene pare pomou komora Toplotna tehnika u visokogradnji - Laboratorijske metode ispitivanja koeficijenta prolaza toplote u graevinskim konstrukcijama zgrada Toplotna tehnika u visokogradnji - Terenske metode ispitivanja koeficijenta prolaza toplote u graevinskim konstrukcijama zgrada Toplotna tehnika u graevinarstvu - Merenje specifinih toplotnih gubitaka zgrada ili delova zgrada

SRPS U.J5.062 SEPS U.J5.082 SRPS U.J5.100(1)

Toplotna tehnika u graevinarstvu - Vazduna propustljivost stana

Napomena 1: Ispitivanja mogu da vre od strane ATS akreditovane laboratorije, u okviru obima akreditacije. Priznavanje stranih dokumenata o usaglaenosti reguliu odgovarajui domai propisi.

Napomena 2: Odnosi se na metod ispitivanja, izuzev kriterijuma za ocenu, koji su dati u ovom pravilniku. Napomena 3: Za originalne SRPS standarde naziv je dat na srpskom jeziku.(1)

Prilog 3 TOPLOTNA ZATITA I DIFUZIJA VODENE PAREU ovom prilogu definisani su osnovni - opti principi fizike zgrade u delu koji se odnosi na toplotnu zatitu, toplotnu akumulativnost i difuziju vodene pare, koje treba slediti pri projektovanju, izgradnji i rekonstrukciji (revitalizaciji) zgrada ili delova zgrada.

3.1 Toplotna zatita i gubici toplote - metodologijaMetodologija koja se primenjuje za odreivanje parametara toplotne zatite zgrade ili dela zgrade zasnovana je na sledeim osnovnim svojstvima: koeficijenti prolaza toplote graevinskih elemenata; koeficijenti transmisionog gubitka toplote; ventilacioni gubici toplote (infiltracija vazduha); specifini transmisioni gubici toplote; ukupni zapreminski gubici toplote. U primeni propisane metodologije neophodno je poznavanje optih principa fizike zgrade, koji se pre svega odnose na: kontrolu unutranjih povrinskih temperatura; proraun difuzije vodene pare; proraun toplotne akumulativnosti. Tabela 3.1.1 - Metodologija za odreivanje parametara toplotne zatite zgrade ili dela zgrade Veliina Nain prorauna Opis / kriterijum Ocena: UU R [ K/W] je toplotna otpornost graevinskog elementa, a R i R su prelazne otpornostimax 2 si se TB

1 Koeficijent prolaza toplote U = R + R + R graevinskog elementa, U [W/(m K)]si 2 T xi i

se

H = S(F U A ) + H Koeficijent transmisionog H = U A gubitka toplote, H [W/K] U = 0,10 W/(m K)i TB TB T TB 2 V a p

Prenos toplote kroz termiki omota zgrade (ili dela zgrade); uticaj toplotnih mostova

H = c V n V - zapremina grejanog Koeficijent ventilacionog prostora [m ] Broj izmena vazduha gubitka toplote, H [W/K] n - broj izmena vazduha na as [h ]3 V -1

Specifini transmisioni gubitak toplote, H' [W/ (m K)]T 2

H' =T

H AT

T

Ocena: H' H' [W/(m K)] A[m ] je povrina termikog omotaa zgrade2 T T,max 2 V

Ukupni zapreminski gubici toplote, q [W/m ]V 3

q =V

H +H Ve

Ukupni gubici toplote - transmisioni i ventilacioni

Prorauni fizikih veliina navedenih u Tabeli 3.1.1 sastavni su deo elaborata EE, koji predstavlja deo projektne dokumentacije i izrauje se u skladu sa vaeim standardima i propisima.

3.2 Toplotna akumulativnostProraun toplotne akumulativnosti netransparentnih spoljnih graevinskih elemenata zgrada (spoljni zidovi, krovovi) za letnji period vri se u skladu sa standardom SRPS U.J5.530, korienjem sledeih veliina: faktor priguenja amplitude oscilacije temperature, [-]; kanjenje oscilacije temperature, [h]. Ove veliine ograniene su najmanjim dozvoljenim vrednostima, datim u tabeli 3.2.1 i tabeli 3.2.2. Tabela 3.2.1 - Najmanje dozvoljene vrednosti faktora priguenja amplitude oscilacije temperature, [-]min

Graevinski element Ravni krovovi Svi spoljni zidovi, osim onih koji su na severnoj strani Spoljni zidovi na severnoj strani

[-]min

25 15 10min

Tabela 3.2.2 - Najmanje dozvoljene vrednosti kanjenja oscilacije temperature, [h] Graevinski element Ravni krovovi hladnjaa Ravni krovovi, osim ravnih krovova hladnjaa Spoljni zidovi i kosi krovovi ka zapadnoj i jugozapadnoj strani Spoljni zidovi i kosi krovovi ka junoj i jugoistonoj strani Spoljni zidovi i kosi krovovi na istonoj, severoistonoj i severozapadnoj strani [h]min

14 10 8 7 6

Ukoliko je za krovove > 45, ne postavljaju se zahtevi za vrednost [h]. Ukoliko je za zidove > 35, ne postavljaju se zahtevi za vrednost [h]. Za spoljne netransparentne ventilisane graevinske elemente (osim za slabo ventilisane) ne postavljaju se zahtevi za vrednost [-] ukoliko je povrinska masa elementa bez obloge vea (ili jednaka) 100 kg/m . Ukoliko je povrinska masa elementa bez obloge manja od 100 kg/m , koeficijent prolaza toplote elementa mora da bude manji od 0,35 W/(m xK).2 2 2

Sve transparentne (i polutransparentne) povrine u boravinim prostorijama, osim one koje su na severu, severoistoku i severozapadu (pri azimutu: 0 - 45 i 315 - 360), moraju da imaju netransparentnu zatitu od direktnog Sunevog zraenja u letnjem periodu. Orijentacija, j (azimut i nagib), zastakljene povrine se, pojednostavljeno, odreuje prema tabeli 6.10.

Detaljni postupci za proraun toplotne akumulativnosti graevinskih elemenata sadrani su u standardu SRPS EN ISO 13786. Prorauni fizikih veliina i parametara kojima se proverava toplotna akumulativnost graevinskog elementa sastavni su deo elaborata EE, koji predstavlja deo projektne dokumentacije i izrauje se u skladu sa vaeim standardima i propisima.

3.3 Difuzija vodene pareDifuzija vodene pare izraunava se za spoljne graevinske konstrukcije i konstrukcije koje se granie sa negrejanim prostorijama, osim za konstrukcije koje se neposredno granie sa terenom (pod na tlu, ukopani zidovi, ukopane tavanice). Sve graevinske konstrukcije zgrade moraju biti projektovane i izgraene na nain da se vodena para u projektnim uslovima na njihovim povrinama ne kondenzuje. Zgrada mora biti projektovana i izgraena na nain da se kod namenskog korienja vodena para koja zbog difuzije prodire u graevinsku konstrukciju, ne kondenzuje. U sluaju da doe do kondenzacije vodene pare u konstrukciji, ona se nakon raunskog perioda isuivanja mora sasvim osloboditi iz graevinske konstrukcije. Vlaga koja se kondenzuje u konstrukciji ne sme dovesti do oteenja graevinskih materijala (na primer korozija, pojava bui). Za izraunavanje higrotermikih karakteristika graevinskih elemenata i konstrukcija, difuzije vodene pare, kondenzacije i isuenja, kao i opasnosti od povrinske kondenzacije (oroavanje), primenjuje se standard SRPS EN ISO 13788, u opcijama: 1) sloeni godinji kumulativni proraun; 2) Glaser-ov postupak. Ukoliko se proraun vri na osnovu Glaser-ovog postupka, koristi se metod prorauna prema SRPS U.J5.520. Higrotermike karakteristike materijala usvajaju se prema Tabeli 3.4.1.2 ovog pravilnika. U tabeli 3.4.1.2 dat je pregled osnovnih higrotermikih osobina graevinskih materijala. Uporedo se mogu koristiti i podaci prema tabelama standarda SRPS EN ISO 10456, za srednju temperaturu za primenu u graevinarstvu jednaku 23C i pri praktinom sadraju vlage koji odgovara korienju graevinskog materijala. Ovo su proraunske - projektne vrednosti, navedene kao prosene vrednosti za primenu u graevinarstvu. Nie vrednosti koeficijenata toplotne provodljivosti i higrotermike osobine novih materijala dokazuju se ispitivanjima. Ispitivanja se vre u skladu sa vaeim standardima i propisima. Procedure za izdavanje dokaza o usaglaenosti na osnovu stranih isprava i znakova usaglaenosti regulisane su vaeim domaim propisima. Prorauni fizikih veliina i parametara kojima se proverava difuzija vodene pare graevinskog elementa sastavni su deo elaborata EE, koji predstavlja deo projektne dokumentacije i izrauje se u skladu sa vaeim standardima i propisima.

3.3.1 Dozvoljena temperatura unutranje povrineDozvoljena temperatura unutranje povrine spoljne graevinske konstrukcije na bilo kom mestu (i na mestima toplotnih mostova) mora da bude vea od temperature take rose, [C], za date projektne uslove (temperatura i relativna vlanost vazduha u prostoriji).s

Minimalna toplotna otpornost za spreavanje oroavanja unutranje povrine, R [m K/W], graevinske konstrukcije izvan zone toplotnog mosta (osnovni deo graevinskog elementa) izraunava se za uslove perioda grejanja (zimski period), na sledei nain:min 2

R Rmin

si

- - (R - R ) -i e s si se i se 2 si

Pri emu je R = 0,04 m K/W, a vrednost R se, zbog mogunosti pojave spreenog strujanja vazduha (nametaj, zakloni i sl.) usvaja sa (najmanje) R = 0,25 m K/W. Za transparentne graevinske elemente primenjuje se uobiajena vrednost: R = 0,17 m K/W.si 2 si 2

Na mestima toplotnih mostova za ocenu opasnosti od oroavanja merodavna je temperature take rose, [C], odreena prema tabeli 3.3.1.1 pri vrednosti = .s si,crit s

Tabela 3.3.1.1 - Temperature take rose, [C], u zavisnosti od relativne vlanosti vazduha, [%], i temperature vazduha [C]s i i

[C]s

[C]i

[%]i

30 30 29 28 27 26 25 24 23 22 21 20 19 18 17 16 15

35

40

45

50

55

60

65

70

75

80

85

90

95

10,5 12,9 14,9 16,8 18,4 20,0 21,4 22,7 23,9 25,1 26,2 27,2 28,2 29,1 9,7 12,0 14,0 15,9 17,5 19,0 20,4 21,7 23,0 24,1 25,2 26,2 27,2 28,1 8,8 11,1 13,1 15,0 16,6 18,1 19,5 20,8 22,0 23,2 24,2 25,2 26,2 27,1 8,0 10,2 12,2 14,1 15,7 17,2 18,6 19,9 21,1 22,2 23,3 24,3 25,2 26,1 7,1 6,2 5,4 4,5 3,6 2,8 1,9 1,0 0,2 -0,6 -1,4 9,4 11,4 13,2 14,8 16,3 17,6 18,9 20,1 21,2 22,3 23,3 24,2 25,1 8,5 10,5 12,2 13,9 15,3 16,7 18,0 19,1 20,3 21,3 22,3 23,2 24,1 7,6 6,7 5,9 5,0 4,1 3,2 2,3 1,4 0,5 9,6 11,3 12,9 14,4 15,8 17,0 18,2 19,3 20,3 21,3 22,3 23,1 8,7 10,4 12,0 13,5 14,8 16,1 17,2 18,3 19,4 20,3 21,3 22,2 7,8 6,9 6,0 5,1 4,2 3,3 2,4 1,5 9,5 11,1 12,5 13,9 15,1 16,3 17,4 18,4 19,4 20,3 21,2 8,6 10,2 11,6 12,9 14,2 15,3 16,4 17,4 18,4 19,3 20,2 7,7 6,8 5,9 5,0 4,1 3,2 9,3 10,7 12,0 13,2 14,4 15,4 16,4 17,4 18,3 19,2 8,3 7,4 6,5 5,6 4,7 9,8 11,1 12,3 13,4 14,5 15,5 16,4 17,3 18,2 8,8 10,1 11,3 12,5 13,5 14,5 15,4 16,3 17,2 7,9 7,0 6,1 9,2 10,4 11,5 12,5 13,5 14,5 15,3 16,2 8,2 7,3 9,4 10,5 11,6 12,6 13,5 14,4 15,2 8,5 9,6 10,6 11,6 12,5 13,4 14,2

-2,2 -0,3

14 13 12 11 10

-2,9 -1,0

0,6

2,3 1,3 0,4

3,7 2,8 1,9 1,0 0,1

5,1 4,2 3,2 2,3 1,4

6,4 5,5 4,5 3,5 2,6

7,5 6,6 5,7 4,7 3,7

8,6 7,7 6,7 5,8 4,8

9,6 10,6 11,5 12,4 13,2 8,7 7,7 6,7 5,8 9,6 10,5 11,4 12,2 8,7 7,7 6,7 9,6 10,4 11,2 8,6 7,6 9,4 8,4 10,2 9,2

-3,7 -1,9 -0,1 -4,5 -2,6 -1,0

-5,2 -3,4 -1,8 -0,4 -6,0 -4,2 -2,6 -1,2

3.3.2 Dozvoljene vrednosti upijanja vlage - spoljni zavrni slojeviDozvoljene vrednosti upijanja vlage spoljanjeg zavrnog sloja graevinske konstrukcije - zatitno-dekorativnih nanosa debljine manje od 0,005 m, odreene preko vrednosti ekvivalentne debljine, r [m], iznose: r = d x 2, gde je d [m] debljina, a [-] relativni koeficijent difuzije vodene pare zatitno-dekorativnog nanosa.

3.3.3 Dozvoljene vrednosti vlage usled difuzije i kondenzacijeUkupna koliina kondenzovane vlage ne sme prei da bude vea od: 1 kg/m u optem sluaju; 0,5 kg/m ukoliko se kondenzacija deava u slojevima - materijalima koji nemaju svojstvo kapilarnog upijanja odnosno oslobaanja vlage; u sluaju kondenzacije u sloju drveta, najvei doputeni porast sadraja vlage za 5% u odnosu na poetni maseni sadraj vlage; u sluaju kondenzacije u materijalima na bazi drveta, najvei doputeni porast sadraja vlage iznosi 3% u odnosu na poetni maseni sadraj vlage.2 2

Ukupna masena vlanost materijala u graevinskom elementu na kraju perioda kondenzacije, X' [%]:uk

X' = X' + X'uk r r

dif

X' [%] - prosena raunska vlanost materijala, prema tabeli 3.3.3.1 X' [%] - masena vlanost nastala usled kondenzacije.dif

Mora da bude ispunjen uslov: X' X'uk max

gde je najvea dozvoljena masena vlanost za sloj materijala u kome se deava kondenzacija X' X'3 max

= X' + X'r

dif, max

dif, max

=

q

max

100 dr 0

[kg/m ] je zapreminska masa materijala, u suvom stanju, prema tabeli 3.3.3.1, ili 3.4.1.20

Raunska debljina, d [m], sloja graevinskog elementa u kome se deava kondenzacija, za sluaj kondenzne povrine ima sledee vrednosti: za sloj poroelijastog betona ili betona sa lakim agregatom, d = 0,02 m; za opeku, d = 0,05 m; za ostale materijale usvaja se da je d = d (d je debljina sloja), ali ne vee od 0,07 m.r r r r

Za sluaj kondenzne zone, d je jednako irini kondenzne zone.r

Vrednost q [kg/m ] predstavlja najveu dozvoljenu koliinu kondenzovane vodene pare u graevinskom elementu na zavretku razdoblja difuzije vodene pare, koja ima sledee vrednosti: u optem sluaju, q = 1,0 kg/m ; ukoliko kondenzacija nastaje na dodirnim povrinama slojeva od kojih jedan sloj nema mogunost preuzimanja vlage (npr.: sluaj dodirnih povrina vlaknastih toplotnoizolacionih materijala (ili vazdunih slojeva) i slojeva parne brane (ili betonskih slojeva), q = 0,5 kg/m ; za drvene konstrukcije, q = 0,05 x d x (kg/m ); za materijale na bazi drveta (lake graevinske ploe na bazi drvene vune i vieslojne lake graevinske ploe od penastih sintetikih izolatora i drvene vune se izuzimaju), q = 0,03 x d x (kg/m ).max 2 max 2 max 2 max 0 2 max r 0 2

r

Tabela 3.3.3.1 - Vrednosti [kg/m ] i X' [%]0 3 r

Materijal Beton

[kg/m ]0 3

X' [%]r

2400 Beton sa tekim agregatom 2200 2000 1800 1600 Beton sa lakim agregatom 1400 1200 Beton sa dodacima od opeke 800 1700 1200 1000 Ekspandirani beton, penobeton i gasbeton 800 600 500 400 Drvobeton (durisol, i sl.) 800 550

1,8 2,0 2,2 2,4 9,4 10,7 12,5 3,5 3,3 4,0 5,0 6,7 8,0 10,0 9,3 13,5

Opeka Puna opeka uplja opeka Malter Produni i cementni Toplotnoizolacioni malter Drvo i proizvodi od drveta Drvo Ploe od drvene vune i trske Tvrdo presovane ploe (panel, lepljenica, iverice) Toplotnoizolacioni materijali Mineralni vlaknasti neorganski materijali (staklena vuna, kamena vuna) Mineralni vlaknasti materijali organskog porekla (morska trava, drvo, treset, slama, kokos i sl.) Pluta Penasti sintetiki materijali Polistiren Poliuretanska pena, tvrda, IPN 10 - 50 28 - 55 5,0 3,0 15 - 200 100 - 200 1,5 15,0 10,0 500 - 800 200 - 550 15,0 14,0 10,0 900 1500 8,0 1400 2000 1200 1400 1,5 2,4

300 - 800 4,5

3.3.4 Proraun difuzije vodene pare i proraun isuenjaZa potrebe pojednostavljenog prorauna (Glaser-ov postupak) usvajaju se sledee vrednosti: Za period kondenzacije: Zona A - obuhvata mesta za koja je spoljna projektna temperatura (period grejanja) iznosi do = -15 C, temperatura spoljnjeg vazduha za proraun kondenzacije iznosi = -5 C, relativna vlanost spoljnjeg vazduha iznosi = 90%, relativna vlanost i temperatura unutranjeg vazduha usvaja se prema projektnim uslovima s obzirom na namenu objekta / prostorije, ili sa vrednou = 55%, trajanje perioda kondenzacije iznosi 60 dana;H'e e i

e

Zona B - obuhvata mesta za koja je spoljna projektna temperatura (period grejanja) nia od = -15 C, temperatura spoljnjeg vazduha iznosi = -10 C, relativna vlanost spoljnjeg iznosi = 90%, relativna vlanost i temperatura unutranjeg vazduha usvajaH'e e e

se prema projektnim uslovima s obzirom na namenu objekta / prostorije, ili sa vrednou = 55%, trajanje perioda kondenzacije iznosi 60 dana.i

Spoljne projektne temperature za period grejanja odreene su tabelom 3.3.4.1. Za mesta koja nisu obuhvaena Tabelom 3.3.4.1, usvajaju se podaci koji su navedeni za najbliu lokaciju. Za period isuenja: dozvoljeno trajanje isuenja iznosi 90 dana za mesta koja pripadaju Zoni A, a 60 dana za mesta koja pripadaju Zoni B. Temperature i relativne vlanosti vazduha iznose = = 18 C, = = 65%.i e i e

Tabela 3.3.4.1 - Spoljne projektne temperature, [C], za mesta u Republici SrbijiH'e

MESTO Banatski Karlovac Beograd Beej Valjevo Vranje Vrac Veliko Gradite Dimitrovgrad Zajear Zlatibor Zrenjanin Kikinda Kraljevo Kruevac Kragujevac

H'e

MESTO Kopaonik Leskovac Loznica Ni Novi Sad Pe Poega Prizren Pritina Sjenica Sombor Sremska Mitrovica Surin - Beograd Crni Vrh uprija

H'e

-13,2 -12,1 -15,8 -14,4 -15,3 -15,4 -14,1 -15,8 -17,5 -16,0 -14,8 -15,3 -14,7 -16,2 -15,0

-20,1 -17,4 -13,7 -14,5 -14,8 -18,1 -18,3 -18,4 -19,8 -23,7 -15,1 -15,0 -13,0 -18,5 -15,2

Za zgrade sa klimatizacijom ili sa veim oslobaanjem vodene pare dozvoljeno vreme isuenja odreuje se na osnovu karakteristika procesa - unutranjih mikroklimatskih uslova, ali ne sme da bude due od: 90 dana (u Zoni A), odnosno 60 dana (u Zoni B).

3.4 Toplotna zatita i gubici toplote - metod prorauna 3.4.1 Koeficijent prolaza toplote graevinskog elementa, U [W/(m K)]2

Koeficijent prolaza toplote graevinskog elementa, U [W/(m xK)], proraunava se, u optem sluaju - za graevinski element jednostavne heterogenosti, saglasno standardu SRPS EN ISO 6946, na sledei nain:2

Vrednosti R i R navedene su u tabeli 3.4.1.1. Vrednost koeficijenta toplotne provodljivosti, [ W/(mxK)], m-tog sloja elementa, debljine d [m], usvaja se prema tabeli 3.4.1.2, ili se dokazuje ispitivanjem u skladu sa vaeim standardima i propisima.si se m

Tabela 3.4.1.1 : Otpor prelazu toplote i F vrednostixi

Toplotni protok ka spoljnjoj sredini, preko graevinskog elementa odreenog tipa Spoljni zid neventilisani ventilisani Ravni krovovi: neventilisani ventilisani Meuspratna konstrukcija iznad otvorenog prolaza: neventilisani ventilisani Kosi krovovi: neventilisani ventilisani Zid ka negrejanom prostoru Meuspratna konstrukcija ka negrejanom krovnom prostoru Meuspratna konstrukcija iznad negrejanog prostora Zid ka negrejanoj zimskoj bati (stakleniku), sa spoljnim zastakljenjem zimske bate:

Otpor prelazu toplote, m xK/W2

R

si

R

se

R +Rsi

se

Faktor korekcije temperature, Fxi

Graevinski elementi koji se granie sa spoljnim vazduhom 0,13 0,13 0,10 0,10 0,04 0,13 0,04 0,10 0,17 0,26 0,14 0,20 1,0 1,0 1,0 1,0

0,17 0,17 0,10 0,10 0,13 0,10 0,17

0,04 0,17 0,04 0,10 0,13 0,10 0,17

0,21 0,34 0,14 0,20 0,26 0,20 0,34

1,0 1,0 1,0 1,0 0,5 0,8 0,5

Graevinski elementi koji se granie sa negrejanim prostorima

Jednostruko staklo, U > 2,5 W/(m xK)2

0,13

0,13

0,26

0,7 0,6 0,5

Izolaciono staklo, U 2,5 W/(m xK)2

Poboljano staklo, U 1,6 W/(m xK)2

Graevinski elementi u kontaktu sa tlom zid u tlu, ili delimino ukopan pod na tlu Meuspratna konstrukcija u tlu Zid izmeu zgrada, zid koji razdvaja prostore razliitih korisnika, ili zid ka grejanom stepenitu Meuspratna konstrukcija koja razdvaja prostor izmeu razliitih korisnika 0,13 0,17 0,10 0,0 0,0 0,0 0,13 0,17 0,10 0,6 0,5 0,6

Graevinski elementi izmeu dva grejana prostora razliite temperature 0,13 0,08 0,21 0,8

0,10

0,08

0,18

0,8

Tabela 3.4.1.2 - Higrotermike osobine graevinskih materijala i proizvoda Relativni koeficijent difuzije vodene pare, 12 9 7 5 6 4 2,5 35 30 5 4 20

Materijal / proizvod

Gustina, kg/m3

Specifina Toplotna toplota, provodljivost, c J/(kgxK) W/(mxK)

I ZIDOVI 1. Puna opeka (upljikavost 0 do 15 %) 1 800 1 600 1 400 1 200 2. uplji blokovi i i uplja opeka (gustina zajedno sa otvorima) 3. Porozna opeka 4. Klinker opeka, puna klinker opeka, uplja 5. Blokovi od elektrofilterskog pepela 6. Silikatna puna opeka 1 400 1 200 800 1 900 1 700 1 500 1 300 2 000 920 920 920 920 920 920 920 880 880 920 920 920 0,76 0,64 0,58 0,47 0,61 0,52 0,33 1,05 0,79 0,58 0,47 1,10

1 800 1 600 7. Silikatna uplja opeka (gustina zajedno sa otvorima) 8. Porolit 9. Termo ljakoblok (gustina zajedno sa otvorima) 1 400 1 200 1 200 1 600 1 400 1 200 440 10. Blokovi od porobetona 460 500 650 11. Blokovi od gas betona 12. Puni blokovi od lakog betona 800 600 1 000 1 200 1 400 1 600 13. Betonski blokovi sa otvorima u dva reda od lakog betona (gustina bez otvora) 14. Isto kao 13, otvori u tri reda (gustina bez otvora) 15. Zid od prirodnog kamena 16. Betonski uplji blokovi sa otvorima u tri reda (gustina zajedno sa otvorima) 17. Porozna opeka II MALTERI 18. Kreni malter 19. Poduni kreni malter 1 600 1 700 1 800 1 900 1 000 1 200 1 400 1 400 1 600 2 000 1 600

920 920 920 920 920 920 920 920 860 860 860 860 1 050 1 050 840 840 840 840 1 050 1 050 1 050 1 050 1 050 920 960

0.99 0.79 0,70 0,56 0,52 0,64 0,58 0,52 0,13 0,14 0,16 0,18 0,35 0,27 0,47 0,52 0,64 0,80 0,44 0,49 0,56 0,49 0,56 1,16 0,74 0,22-0,35

16 13 7 4 4 4 4 4 5 5 5 5 7 5 4 5 7 9 2 3 4 5 6 22 10

1 050 1 050 1 050 1 050

0,81 0,85 0,87 0,99

10 15 20 25

20. Cementni malter Cementni estrih 21. Pigmentni fasadni malter 22. Cementni malter + lateks (sintetiki dodaci) 23. Gipsani i kreno gipsani malter Laki gipsani malter 24. Perlit malter Toplotnoizolacioni malter Gipsani malter na trsci Gipsani malter na rabic mrei

2 100 2 200 1 850 1 900 1 500 1 000 500 600 1 000 1 200

1 050 1 050 1 050 1 050 920 920 1 050 920 920 920

1,40 1,40 0,70 0,70 0,70 0,47 0,13 0,19 0.47 0,58

30 30 15 30 9 4 4 6 3 4

III PRIRODNI KAMEN I ZEMLJA 25. Granit, kristalasti kriljac 26. Gusti krenjak, dolomit, mermer 27. Pear, amorfni krenjak 28. Pesak i sitni ljunak 29. Zaraslo zemljite, humus 2 600 do 2800 2 600 do 2 850 2 600 1 500 do 2 000 1 500 do 2 000 1 800 1 700 800 50 100 400 250 1 700 V BETONI 38. Betoni sa kamenim agregatima 2 500 2 400 960 960 2,33 2,04 90 60 920 920 920 840 840 3,5 2,3 do 3,5 1,7 1,2 do 1,7 1,5 do 2,6 65 65 50 15 50

IV MATERIJALI ISPUNA I NASIPNI MATERIJALI 30. Pesak, suvi 31. ljunak, suvi 32. Usitnjena opeka 33. Usitnjena pluta 34. Perlit, nasut 35. Keramzit, nasut 36. Piljevina 37. Nasuta zemlja (vlana) 840 840 840 840 840 840 2 090 840 0,58 0,81 0,41 0,04 0,05 0,22 0,09 2,1 1,4 1,5 1,3 1,1 1,3 1,3 1,2

2 200 2 000 1 800 39. Keramzit beton 1 400 1 200 1 000 800 40. Pareni, gas betoni 800 600 500 400 41. Beton od usitnjene opeke 1 600 1 400 1 200 42. ljakobeton 1 600 1 400 1 200 43. Gips - kartonske ploe - do 15 mm - do 18 mm 44. Pune gipsane ploe 900 900 1 400 1 200 1 000 45. Gipsane ploe sa punjenjem, otvorima ili porozne 46. Klinker ploice 47. Ploice od opeke 48. Fasadne ploe, glazirane 49. Keramike ploice - zidne, glazirane - podne, neglazirane 1 700 2 300 800 600 1 900 1 800 1 800

960 960 960 1 000 1 000 1 000 1 000 1 050 1 050 1 050 1 050 920 920 920 960 960 960

1,51 1,16 0,93 0,58 0,47 0,38 0,29 0,29 0,23 0,19 0,14 0,76 0,58 0.47 0,76 0,58 0,47

30 22 15 10 6 4 3 7 5 3 2 6 4 3 5 4 3

VI MATERIJALI ZA OBLAGANJA 840 840 840 840 840 840 840 920 920 920 920 920 0,21 0,23 0,70 0,58 0,47 0,35 0,29 1,05 0,79 0,92 0,87 1,28 12 8 12 8,5 6 4 3 100 20 300 200 200

50. Keramiki mozaik - 50 mm x 50 mm - 16% fuge - 20 mm x 20 mm - 21% fuge - 12 mm x 12 mm - 26% fuge 51. Stakleni mozaik - 20 mm x 20 mm - 20% upljina 52. Linoleum 53. Guma 54. Unapred izraeni betonski elementi 55. Laki betonski elementi 56. Ploe od gustog krenjaka, dolomita i mermera Ploe od peara 57. Prozorsko staklo 58. Armirano staklo 59. uplji stakleni blokovi 60. Drvo - hrast - smreka, bor 61. Vodootporne panelne ploe - teke, za spoljnje oblaganje - lake, za unutranje oblaganje 62. Vodootporne per ploe - za unutranje oblaganje 63. Iverne ploe - tvrde 1 000 1 880 0,12 17 700 do 800 500 do 600 600 620 400 660 550 2 090 do 2 510 2 090 2 090 2 090 2 090 2 090 2 090 0,14 0,21 0,14 0,12 0,13 0,08 40 do 60 70 60 60 30 100 60 2 300 1 200 1 000 2 500 2 400 1 200 2 650 do 2 850 2 600 2 500 2 600 1 100 840 1 880 1 470 960 960 920 880 880 840 840 840 0,70 0,19 0,16 2,33 2,04 0,47 2,33 2,33 0,81 0,44 0,44 150 500 10 000 90 70 10 65 50 10 000 100 000 4 000 1 900 880 0,99 140 100 90

- meke

400 300 200

2 090 2 090 2 090 2 090

0,058 0,052 0,047 0,099

6 3 2 60

64. Iverne ploe, presovane 65. Ploe od drvene vune (izolit, heraklit i sl.) - debljine 15 mm - debljine 25 mm - debljine 35 mm - debljine 50 mm 66. Papirnate tapete - perive - plastine 67. Bitumen 68. Asfalt - asfalt, 20 mm 69. Bitumenska lepenka 70. PVC, homogeni 71. PVC, na filcu 72. Podne obloge - tepisi - napeti tafting - lepljeni tafting - iglasti fil, lepljen 73. Daske za pod 74. Parket 75. Tvrde ploe od drvenih vlakana 76. Polietilenske folije 77. PVC folija, meka 78. Bitumenska traka sa ulokom aluminijske folije debljine 0,1 mm 0,2 mm 79. Bitumenske trake, varene, debljine 5 mm,

600

550 500 450 400 600 700 700 1 100 2 100 1 900 1 100 1 400 800 250 270 300 520 700 900 1 000 1 200 900 950 1 000

2 010 1 670 1 670 1 670 1 340 1 340 1 250 1 050 1 050 1 050 1 460 960 960 1 230 1 230 1 460 1 670 1 670 1 670 1 250 960 1 460 1 460 1 460

0,140 0,099 0,093 0,081 0,15 0,15 0,20 0,17 0,70 0,70 0,19 0,23 0,12 0,070 0,081 0,090 0,140 0,21 0,19 0,19 0,19 0,19 0,19 0,19

11 8 6 5 5 10 3 000 1 200 2 500 2 000 2 000 10 000 3 000 1,5 10 10 15 15 70 80 000 42 000 100 000 150 000 140 000

sa aluminijskom folijom 0,2 mm 80. Krovna lepenka 81. Vieslojni bitumenski premaz, armiran u jednom sloju - 10 mm 82. Vieslojna bitumenska hidroizolacija debljine 13 do 16 mm Vieslojna bitumenska hidroizolacija na perforiranoj lepenki 83. PVC krovne trake, meke 84. PIB (poliizobutil) trake 85. CR (hloropren-kauuk) trake 86. CSM (hlorosulfidni polietilen) trake 87. EPDM (etilen-propilen-kauuk) trake 88. Crep 89. Ploe od kriljaca 90. elik - liveni elik 91. Aluminijumska folija 600 000 0,10 0,15 0,20 92. Bakarna folija 0,10 0,15 93. Olovo 94. Cink 95. Staklena vuna 11 500 7 100 14 23 30 130 390 840 840 840 35 110 0,038 0,034 0,032 1 1 1 9 000 380 380 700 000 800 000 2 700 940 203 700 000 800 000 1100 1 100 1 100 1 200 1 200 1 600 1 300 1 500 1 200 1 900 2 800 X METALI 7 800 7 200 460 500 53,5 46,5 600 000 1460 1 460 1 460 1 460 960 960 1 000 1 000 1 040 880 820 0,19 0,17 0,19 0,19 0,19 0,26 0,23 0,30 0,30 0,99 2,90 2000 10 000 14 000 14 000 20 000 300 000 100 000 80 000 100 000 40 120

XI TOPLOTNOIZOLACIONI MATERIJALI

60 80 30 80 96. Kamena vuna 100 160 180 97. Staklena pena 98. Pluta, ekspandirana, impregnirana 99. Ploe od proivene trstike 100. Ploe od presovane slame (stramit) 101. Beton sa dodatkom piljevine 145 120 160 800 350 550 800 102. Sintetike ploe od vieslojnog poliestera 103. Ploe od akrilne smole 104. PVMD i PVC ploe 105. Polistirenske ploe (u blokovima) 1 400 1 500 1 180 1 400 15 20 25 30 106. Polistiren, izraen u kalupina 20 25 30 107. Fenolne ploe, rezane iz blokova 108. Poliuretanske ploe, Izrezane iz blokova 109. PVC ploe 110. Urea ploe 40 60 30 40 50 15

840 840 840 840 840 840 840 840 1 670 1 670 1 260 1 470 1 465 1 465 1 590 1 090 1 000 960 1 260 1 260 1 260 1 260 1 260 1 260 1 260 1 260 1 260 1 380 1 380 1 260 1 260

0,032 0,034 0.038 0.034 0,033 0,037 0,039 0,056 0,041 0,044 0,046 0,098 0,14 0,24 0,19 0,23 0,19 0,21 0,041 0,041 0,041 0,041 0,041 0,041 0,041 0,041 0,041 0,035 0,035 0,041 0,040

1 1 1 1 1 1 1 10 000 10 22 2 3 5 10 50 000 50 000 8 000 16 000 25 35 40 45 40 50 60 35 40 40 50 200 3

111. Ekstrudirani polistiren (HPS) Do debljine 80 mm, sa glatkom povrinom Do debljine 80 mm, sa bruenom povrinom Iznad debljine 80 mm, sa glatkom povrinom Iznad debljine 80 mm, sa bruenom povrinom 112. Vuna ovce 113. Kokosova vlakna 114. Vlaknaste drvene ploe 115. Toplotnoizolacioni malter 116. Celulozna vlakna 117. Pamuk 118. Perlitne ploe 119. Duvano staklo 120. Poliuretanska pena 121. Perlitni nasip 85 20 150 140 15 80 90 1800 840 1000 1100 1500 1500 1000max

33 33 33 33 20 100 190

1500 1500 1500 1500 900 1600 2000

0,035 0,035 0,038 0,038 0,040 0,045 0,045 0,09-0,25 0,040 0,040 0,060 0,060 0,025 0,040 0,0552

50 120 50 120 1 1 10 8-10 1 1 5 30 100 3

Najvee doputene vrednosti koeficijenata prolaza toplote, U [W/(m xK)], elemenata termikog omotaa zgrade, odnosno elemenata izmeu dve susedne termike zone, sadrane su u tabeli 3.4.1.3. Ove vrednosti se primenjuju i na unutranje graevinske konstrukcije koje se granie sa prostorijama u kojima je temperatura vazduha pri projektnoj temperaturi spoljnjeg vazduha (period grejanja) manja od 12 C. Proraunska vrednost koeficijenta prolaza toplote, U [ W/(m xK)], mora da bude manja (ili jednaka) U [W/(m xK)]: U U [ W/(m xK)].2 max 2 max 2

Tabela 3.4.1.3 - Najvee dozvoljene vrednosti koeficijenta prolaza toplote, U (m xK)], za elemente termikog omotaa zgrade2

max

[W/

Opis elementa / sistema

Postojea zgrada U [W/(m xK)]2

max

Nova zgrada U [W/(m xK)]max 2

Elementi i sistemi u kontaktu sa spoljnim vazduhom 1. Spoljni zid 2. Zid na dilataciji (izmeu zgrada) 0,40 0,50 0,30 0,35

3. Zidovi i meuspratne konstrukcije izmeu grejanih prostorija razliitih jedinica, razliitih korisnika ili vlasnika 4. Ravan krov iznad grejanog prostora 5. Ravan krov iznad negrejanog prostora 6. Kosi krov iznad grejanog prostora 7. Kosi krov iznad negrejanog prostora 8. Meuspratna konstrukcija iznad otvorenog prolaza 9. Prozori, balkonska vrata grejanih prostorija i grejane zimske bate 10. Stakleni krovovi, izuzimajui zimske bate, svetlosne kupole 11. Spoljna vrata 12. Izlozi 13. Staklene prizme Unutranje pregradne konstrukcije 14. Zid prema grejanom stepenitu 15. Zid prema negrejanim prostorima 16. Meuspratna konstrukcija ispod negrejanog prostora 17. Meuspratna konstrukcija iznad negrejanog prostora 18. Zid u tlu 19. Pod na tlu 20. Ukopana meuspratna konstrukcija

0.90 0,20 0,40 0,20 0,40 0,30 1,50 1,50 1,60 1,80 1,60 0,90 0,55 0,40 0,40 0,50 0,40 0,50

0.90 0,15 0,30 0,15 0,30 0,20 1,50 1,50 1,60 1,80 1,60 0,90 0,40 0,30 0,30 0,35 0,30 0,40

Konstrukcije u tlu (ukopane, ili delimino ukopane)

Napomena 1: Za elemente - sisteme panelnog (podnog, zidnog, plafonskog) grejanja moraju se primeniti odgovarajui standardi i tehniki uslovi propisani tim standardima. Napomena 2: Vrednosti navedene za postojeu zgradu odnose se na najvee doputene vrednosti posle renoviranja, sanacija, rekonstrukcija. Vrednosti U [W/(m xK)] proraunavaju se u skladu sa standardom SRPS EN ISO 13789 i posebnim standardima: za netransparentne graevinske elemente, izuzev podova i zidova u tlu i zid - zavesa, u skladu sa standardom SRPS EN ISO 6946; za podove i zidove u tlu u skladu sa standardom SRPS EN ISO 13370; za graevinske elemente tipa prozora, balkonskih vrata i roletni u skladu sa standardom SRPS EN ISO 10077-1 i SRPS EN ISO 10077-2; za zid - zavese u skladu sa standardom SRPS EN 13947; za stakla u skladu sa standardima SRPS EN 673 i SRPS EN 410; za elemente za zidanje zidanih zidova i zidane zidove, u skladu sa standardom SRPS EN 1745.2

Koeficijent prolaza toplote transparentnog graevinskog elementa (spoljna graevinska stolarija: spoljni prozori i balkonska vrata; krovni prozori), U [W/(m xK)], odreuje se proraunom, saglasno standardu SRPS EN ISO 10077-1:w 2

U

w=

A xU +A xU +I x A +Ag g f f g g f g

g

Proraunske vrednosti U (staklo), U (okvir) i (faktor korekcije temperature - spoj staklo/okvir), navedene su u tabelama 3.4.1.4, 3.4.1.5, 3.4.1.6, 3.4.1.7, i 3.4.1.8.f g

Ove vrednosti se mogu odrediti i na sledei nain: a) proraunom, u skladu sa standardima SRPS EN ISO 10077-2 (okvir), SRPS EN 410 (staklo) i SRPS EN 673 (staklo); b) ispitivanjem prozora istog sastava i mera, u skladu sa vaeim standardima i propisima. Vrednosti U (staklo) i U (okvir) odnose se na koeficijent prolaza toplote bez uticaja toplotnog mosta. Toplotni mostovi u transparentnim graevinskim elementima se dodatno obraunavaju i potiu od: spoja staklo-staklo u termoizolacionom staklu (razliita reenja: aluminijumska spojnica, sintetika spojnica, specijalno termiki poboljana spojnica); spoja staklo - okvir; spoja okvir - graevinska konstrukcija (ugradnja).g f

Vrednosti koeficijenata prolaza toplote prozora bez termoizolacionog stakla ("staklopaketi") usvajaju se sa vrednostima: U = 3,5 W/(m xK) (za prozore krilo na krilo); U = 5,0 W/(m xK) (za prozore sa jednostrukim staklom).w 2 w 2

Tabela 3.4.1.4 - Toplotna svojstva transparentnih graevinskih elemenata - STAKLO Tip stakla jednostruko, 6 mm 2-struko, prozirno, 6-8-6 mm 2-struko, prozirno, 4-12-4 mm 2-struko, prozirno, 6-12-6 mm 2-struko, prozirno, 6-16-6 mm 3-struko, prozirno, 6-12-6-12-6 mm 2-struko, niskoemisiono, 4-12-4 mm (vazduh) 2-struko, niskoemisiono, 4-16-4 mm (vazduh) 2-struko, niskoemisiono, 4-15-4 mm (Ar) 2-struko, niskoemisiono, 4-12-4 mm (Kr) U W/(m xK)g 2

g 0,83 0,71 0,71 0,71 0,72 0,63 0,63 0,61 0,61 0,62

5,8 3,2 3,0 2,9 2,7 1,9 1,6 1,5 1,3 1,1

2-struko, niskoemisiono, 4-12-4 mm (Xe) 3-struko, niskoemisiono, 4-8-4-8-4 mm (Kr) 3-struko, niskoemisiono, 4-8-4-8-4 mm (Xe) 2-struko, reflektujue, 6-15-6 mm (Ar) 2-struko, reflektujue, 6-12-4 mm (Ar)

0,9 0,7 0,5 1,3 1,4

0,62 0,48 0,48 0,25 - 0,48 0,27 - 0,44

Tabela 3.4.1.5: Koeficijent prolaza toplote okvira - drveni okvir debljina d mmf

U W/(m xK)f 2

meko drvo (500 kg/m ), = 0,13 W/(mxK)3

tvrdo drvo (700 kg/m ), = 0,18 W/(mxK)3

30 50 70 90 110

2,3 2,0 1,8 1,6 1,4

2,7 2,4 2,0 1,8 1,6

Tabela 3.4.1.6: Koeficijent prolaza toplote okvira - PVC-okvir Materijal Tip okvira - profil 2-komorni PVC-uplji profili 3-komorni 5-komorni 6-komorni U W/(m xK)f 2

2,2 1,7 - 1,8 1,3 - 1,5 1,2 - 1,3

Tabela 3.4.1.7: Koeficijent prolaza toplote okvira - metalni okvir Vrsta metalnog okvira elini, sa termikim prekidom elini, bez termikog prekida aluminijumski, sa termikim prekidom aluminijumski, poboljani specijalni sistemi profila za pasivne kue U W/(m xK)f 2

4,0 6,0 2,8 - 3,5 1,4 - 1,5 0,7 - 0,8

Tabela 3.4.1.8: Koeficijenti korekcije - faktor korekcije temperature za toplotne mostove izmeu okvira i stakla Koeficijent korekcije, g

2-struko i viestruko 2-struko i viestruko staklo, bez sloja za staklo, sa slojem za poboljanje poboljanje Drveni i PVC - okviri Metalni okviri, sa prekinutim toplotnim mostom Metalni okviri, bez prekinutog toplotnog mosta 0,04 0,06 0,00 0,06 0,08 0,02

3.4.2 Gubici toplote 3.4.2.1 Koeficijent transmisionog gubitka toplote, H [W/K]T

Koeficijent transmisionog gubitka toplote zgrade (ili dela zgrade), H [W/K], izraunava se po obrascu:T

H = S (F U A ) + HT xi i i i

TB

F - faktor korekcije temperature za i-ti graevinski element, koji se usvaja prema Tabeli 3.4.1.1 ovog pravilnika;xi

U [W/(m xK)] - koeficijent prolaza toplote i-tog graevinskog elementa, povrine A [m ].i 2 i 2

Transmisioni toplotni gubitak zgrade (ili dela zgrade) usled uticaja toplotnih mostova u termikom omotau zgrade (ili dela zgrade), H [W/K], iznosi:TB

H = U ATB TB

A [m ] - zbirna povrina spoljnih graevinskih elemenata (termiki omota objekta spoljne mere);2

Usvaja se vrednost U = 0,10 W/(m xK).TB 2

Ukoliko je uticaj toplotnih mostova ve uzet u obzir pri proraunu koeficijenta prolaza toplote U, graevinskog elementa, granina povrina kroz koju se toplota prenosi A, kod uvaavanja uticaja toplotnog mosta moe se umanjiti za povrinu graevinskog elementa za koji je koeficijent prolaza toplote na taj nain odreen. Transmisioni toplotni gubitak usled uticaja toplotnog mosta, H [W/K], tada iznosi:TB

H = U ATB TB

cor

A [m ] - zbirna povrina spoljnih graevinskih elemenata (spoljni omota objekta), umanjena za povrine graevinskih elemenata za koje su izraunati koeficijenti prolaza toplote sa ukljuenim toplotnim mostovima.cor 2

3.4.2.2 Koeficijent ventilacionog gubitka toplote zgrade (ili dela zgrade), H [W/K]V

Koeficijent ventilacionog gubitka toplote zgrade (ili dela zgrade), H [W/K], izraunava se po obrascu:V

H = c VnV a p

V - zapremina grejanog prostora [m ];3

n - broj izmena vazduha na as [h ]-1

a cp = 0,33 [Wh/( m3 K) ] (a cp = 1200 [J/(m3 K)])

Tabela 3.4.2.1 - Broj izmena vazduha na as u zavisnosti od zaklonjenosti i klase zaptivenosti zgrade (prema SRPS EN ISO 13789) - Stambene zgrade sa vie stanova i prirodnom ventilacijomBroj izmena vazduha n [h ]-1

Broj izmena vazduha n [h ]-1

Izloenost fasade vetru Zaptivenost Otvoren poloaj zgrade Umereno zaklonjen poloaj Veoma zaklonjen poloaj

Vie od jedne fasade Loa 1,2 0,9 0,6 Srednja 0,7 0,6 0,5 Dobra 0,5 0,5 0,5

Samo jedna fasada Loa 1,0 0,7 0,5 Srednja 0,6 0,5 0,5 Dobra 0,5 0,5 0,5

Tabela 3.4.2.2 - Broj izmena vazduha na as u zavisnosti od zaklonjenosti i klase zaptivenosti zgrade (prema SRPS EN ISO 13789) - Pojedinane porodine kue sa prirodnom ventilacijomBroj izmena vazduha n [h ]-1

Zaptivenost Otvoren poloaj zgrade Umereno zaklonjen poloaj Veoma zaklonjen poloaj

Loa 1,5 1,1 0,76

Srednja 0,8 0,6 0,5

Dobra 0,5 0,5 0,5T

3.4.2.3 Specifini transmisioni gubitak toplote zgrade (ili dela zgrade), H' [W/ (m xK)]2

Specifini transmisioni gubitak toplote zgrade (ili dela zgrade), H' [W/(m xK], izraunava se po obrascu:T 2

H' =T

H A

T

Najvei doputeni specifini transmisioni toplotni gubitak kroz termiki omota zgrade, H' [W/(m xK)], usvaja se prema tabeli 3.4.2.3.1:T 2

Tabela 3.4.2.3.1 - Najvee doputene vrednosti specifinih transmisionih gubitaka toplote, H' [W/(m xK)], u zavisnosti od faktora oblika zgrade (ili dela zgrade)T,max 2

Faktor oblika A/V (m )e -1

Nestambene zgrade sa udelom transparentnih povrina 30% i stambene zgrade H' (W/m K)2

T

Nestambene zgrade sa udelom transparentnih povrina > 30% H' (W/m K)2

T

0.2 0.3 0.4 0.5 0.6 0.7 0.8 0.9 1.0 >1.05

1.05 0.80 0.68 0.60 0.55 0.51 0.49 0.47 0.45 0.44

1.55 1.15 0.95 0.83 0.75 0.69 0.65 0.62 0.59 0.58V 3

3.4.2.4 Ukupni zapreminski gubici toplote unutar termikog omotaa, q [W/m ]Ukupni zapreminski gubici toplote unutar termikog omotaa, q [W/m ], transmisioni i ventilacioni, izraunavaju se po obrascu:V 3

q =V

H +H [W/m ] VT V 3 e

Prilog 4 TEHNIKI ZAHTEVI ZA POSTIZANJE ENERGETSKE EFIKASNOSTI ZGRADA4.1. Tehnikim zahtevima za postizanje energetske efikasnosti zgrada naroito se odreuju sledei parametri:1) orijentacija i funkcionalni koncept zgrade:

(1) orijentaciju i funkcionalni koncept zgrade projektovati tako da se maksimalno iskoriste prirodni i stvoreni uslovi lokacije (sunce, vetar, zelenilo); (2) postaviti zgrade tako da prostorije u kojima se boravi tokom dana budu orijentisane prema jugu u meri u kojoj urbanistiki uslovi to dozvoljavaju. 2) oblik zgrade kojim se obezbeuje energetski najefikasniji odnos povrine i zapremine omotaa zgrade u odnosu na klimatske faktore lokacije, okruenje (prirodno i stvoreno) i namenu zgrade; 3) toplotno zoniranje zgrade projektovati toplotno zonirane zgrade, odnosno, grupisati prostorije u zgradi u skladu sa njihovim temperaturnim zahtevima; zone sa viim temperaturnim zahtevima projektovati tako da mogu maksimalno da iskoriste prirodne potencijale lokacije (sunce, vetar, zelenilo); 4) nain korienja prirodnog osvetljenja i osunanja: (1) maksimizirati upotrebu prirodnog osvetljenja uz omoguavanje pasivnih dobitaka toplotne energije zimi odnosno zatite od pregrevanja leti adekvatnim zasenenjem (forma objekta ili sistemi zasenenja); (2) toplotna energija koja kroz zastakljene povrine ulazi u prostoriju treba da se ogranii u letnjem danu (kada sem difuznog postoji i direktno sunevo zraenje). 5) optimizacija sistema prirodne ventilacije: (1) otvore na zgradi, kao to su prozori, vrata, kanali za ventilaciju, projektovati tako da gubici toplote u zimskom periodu i toplotno optereenje u letnjem periodu bude to manje; (2) kada god je to mogue, otvore koncipirati tako da se maksimizira pasivno (prirodno) nono hlaenje u letnjem periodu. 6) optimizacija strukture zgrade (1) prema potrebama i nameni zgrade koristiti termiku masu za ostvarivanje toplotnog komfora u zimskom i letnjem periodu; termika masa treba da poveava termiku inerciju objekta, osim za objekte sa kratkotrajnim korienjem; (2) primeniti visok kvalitet toplotne izolacije celokupnog termikog omotaa; (3) izbegavati toplotne mostove; (4) odabirom vrste materijala i bojom materijala minimizirati pojavu toplotnih ostrva.

7) korienje pasivnih i aktivnih sistema u zavisnosti od tipa zgrade, strukturu i omota koncipirati tako da se maksimalno koriste pasivni i aktivni solarni sistemi i obezbedi zatita od pregrevanja; 8) korienje voda - izvriti analizu mogunosti korienja padavina, podzemne i otpadne vode za potrebe zalivanja, spoljnih pranja i dr., kao i za grejanje i hlaenje zgrade; tehnike prostorije (rezervoar i pumpno postrojenje) koje se koriste u gore navedene svrhe, ukoliko su ukopane, ne uraunavaju se u indeks zauzetosti parcele.

4.2. Parametri za postizanje energetske efikasnosti postojeih zgrada:1) voditi rauna o ouvanju funkcionalne i oblikovne celovitosti zgrade: (1) kada to nije iskljueno drugim propisima, dozvoljeno je naknadno izvoenje spoljne toplotne izolacije zidova; (2) kada je zid koji se sanira na regulacionoj liniji, dozvoljava se da debljina naknadne termoizolacije sa svim zavrnim slojevima bude do 15 cm unutar javnog prostora; (3) kada je zid koji se sanira na granici sa susednom parcelom dozvoliti postavljanje naknadne spoljne izolacije debljine do 15 cm, uz saglasnost suseda; (4) kada to prostorne okolnosti omoguavaju, dozvoljeno je naknadno formiranje staklenika ako se elaboratom dokae poboljanje energetske efikasnosti zgrade; 2) prilikom energetske sanacije postojeih zgrada, erkeri i drugi istureni delovi kao to su dvostruke fasade, staklenici, zastakljene terase i loe - staklenici, ija se graevinska linija poklapa sa regulacionom linijom mogu prelaziti regulacionu liniju i to: (1) maksimalno 0,6 m od graevinske linije ako je trotoar manji od 3,5 m i ako je rastojanje do susedne nasuprotne zgrade manje od 12 m i to maksimalno na 50% povrine uline fasade i na minimalnoj visini od 3 m iznad trotoara; izuzetno kod dvostrukih fasada dozvoljeno je celokupno pokrivanje fasade iznad minimalno dozvoljene visine; (2) maksimalno 0,9 m od graevinske linije ukoliko je trotoar vei od 3,5 m, a irina ulice od 12 do 15 m i to maksimalno na 50% povrine uline fasade i na minimalnoj visini od 3 m iznad trotoara; izuzetno kod dvostrukih fasada dozvoljeno je celokupno pokrivanje fasade iznad minimalno dozvoljene visine; (3) maksimalno 1,2 m ako je trotoar vei od 3,5 m, a irina ulice vea od 15 m i to na maksimalno 50% povrine uline fasade i na minimalnoj visini od 3 m iznad trotoara; izuzetno kod dvostrukih fasada dozvoljeno je celokupno pokrivanje fasade iznad minimalno dozvoljene visine;

(4) vei ispadi nadzemnih etaa u odnosu na graevinsku liniju od navedenih nisu dozvoljeni; (5) ispadi na delovima objekata u kompaktnim blokovima orijentisani prema ulici ne smeju ugroavati privatnost susednih objekata. Horizontalna projekcija linije ispada moe biti najvie pod uglom od 45 stepeni od granice parcele objekta. Prilikom projektovanja uzeti u obzir i planirani razvoj, odnosno, analizirati uticaj postojeih i planiranih susednih zgrada u skladu sa vaeom urbanistikom regulativom.

Prilog 5 USLOVI KOMFORAJedan od glavnih zadataka projektanta je da stvori okruenje unutar i van zgrade koje je podesno za sve aktivnosti korisnika koje se tu deavaju, te u sklopu tehnike dokumentacije treba jasno navesti sve primenjene mere i tehnika reenja za postizanje projektovanih parametara komfora. Vazduni komfor - kvalitet vazduha u zgradama obezbeuju: 1) arhitektonske mere (1) zgrade projektovati tako da maksimalno koriste prirodnu ventilaciju, teiti omoguavanju poprene ventilacije; (2) predvideti sisteme kontrole prirodne ventilacije kako bi se izbegao negativni oseaj promaje. 2) sistemi za kontrolu kvaliteta vazduha (1) preporuuje se ugradnja sistema prinudne (vetake) ventilacije sa propisanim brojem izmena na as, gde nije mogue postii zahtevane karakteristike vazdunog komfora prostora prirodnom ventilacijom; (2) dovoenje sveeg vazduha prinudnom ventilacijom regulie se prema stvarnim potrebama optereenosti i vremenu kada se korisnici nalaze u prostoriji; (3) svi objekti preko 500 m , koji imaju prinudnu ventilaciju, moraju imati ugraene razmenjivae toplote koji rekuperiu toplotu otpadnog vazduha, a minimalna dozvoljena vrednost efikasnosti rekuperatora je:2

- rekuperatori voda - vazduh, zimski temperaturski stepen korisnosti, 50%; - rekuperatori vazduh - vazduh, zimski temperaturski stepen korisnosti, 70%;

(4) ugradnja ureaja za rekuperaciju toplote nije obavezna kod ventilacije sa protokom vazduha do 300 m/h i u posebnim sluajevima (npr. izvor toksinih ili eksplozijskih materija) i u sluajevima kada je dokazano da to nije mogue izvesti; (5) regenerativni razmenjivai toplote mogu se koristiti samo u sluajevima kada otpadni vazduh ne sadri duvanski dim, neprijatne mirise ili druge tetne zagaivae. Toplotni komfor se obezbeuje tokom cele godine projektovanjem zgrade u skladu sa merama energetski efikasne arhitekture i drugim neophodnim arhitektonskograevinskim reenjima: 1) pravilnim dimenzionisanjem elemenata omotaa; 2) zatitom od sunevog zraenja; 3) korienjem termike mase; 4) pasivnim/prirodnim nonim hlaenjem; 5) toplotnim zoniranjem zgrade; 6) oblikovanjem zgrade, i/ili senilima ili zastorima u periodu pregrevanja, spreiti uticaj direktnog sunevog zraenja. Ovim navedenim pasivnim merama obezbediti da se temperature u zgradi odravaju u granicama komfora u zavisnosti od namene objekta definisanog ovim pravilnikom. Obezbediti da se uslovi temperaturnih nivoa u zgradi odravaju u granicama definisanim u Prilogu 6 - Tabeli 6.5 - Dobici toplote od ljudi i elektrinih ureaja koja je tampana uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo. Tek poto su iscrpljene sve arhitektonsko-graevinske mogunosti za postizanje toplotnog komfora ovim metodama, mogu se uvesti sistemi za grejanje, hlaenje i ventilaciju. Svetlosni komfor u zgradi obezbeuje se uvoenjem prirodnog svetla i vetakim osvetljenjem. Uvoenjem prirodnog svetla: 1) primeniti mere neophodne za maksimalno uvoenje dnevne svetlosti u prostorije uz minimalno korienje vetakog osvetljenja; 2) leti obezbediti maksimalan upad difuznog i minimalan upad direktnog sunevog zraenja upotrebom senila i zastora;

3) sistemi zatite od sunevog zraenja moraju da omogue dovoljnu koliinu dnevne svetlosti u prostorijama bez korienja vetakog osvetljenja; 4) obezbediti efikasnu kontrolu bljeska od sunevog zraenja uz zadravanje propisanog nivoa osvetljenosti; Intenzitet vetakog osvetljenja prostorija treba da bude projektovan u skladu sa namenom. Zvuni komfor koji se odnosi na ljude i kao prijemnike i kao izvore zvuka postie se sledeim merama: 1) adekvatnom izolacijom od vazdunog zvuka unutranjih graevinskih elemenata (zidovi, tavanice, vrata); 2) adekvatnom izolacijom od vazdunog zvuka spoljanjih graevinskih elemenata (spoljanji zidovi, fasadni otvori, krovni omotai); 3) adekvatnom izolacijom podova i zidova od zvuka udara; 4) prihvatljivim nivoom zvunog pritiska zvukova u prostorijama, ukljuujui i bilo koji zvuk koji se koristi za maskiranje presluavanja; 5) adekvatnim akustikim odzivom prostorija ili prostora kojim se odreuje ujnost i kvalitet korisnih zvukova; 6) adekvatnim projektovanjem sistema instalacija koje ne smeju da narue prethodno navedene graevinske i arhitektonske mere za postizanje zvunog komfora.

Prilog 6 METODOLOGIJA ODREIVANJA ENERGETSKIH PERFORMANSI ZGRADA: ODREIVANJE GODINJE POTREBNE TOPLOTE ZA GREJANJE, UKUPNE GODINJE FINALNE I PRIMARNE ENERGIJE, GODINJE EMISIJE CO , REFERENTNI KLIMATSKI PODACI I PREPORUENE VREDNOSTI ULAZNIH PARAMETARA ZA PRORAUN2

6.1 Metodologija odreivanja energetskih performansi zgradaTabela 6.1 - Metodologija za odreivanje godinje potrebne toplote za grejanje Veliina 1H,nd

Nain prorauna 2

Primenjeni granini uslovi 3 Prema SRPS EN ISO 13790 *(vai za sisteme koji rade bez prekida u zagrevanju)

Godinja potrebna energija Prema SRPS EN ISO za grejanje, Q [kWh/a] 13790 Q =Q - Q *H,nd H,ht H,gn H,gn

Q = (Q + Q ) - +Q )H,nd T v sol

H,gn

(Q

int

Specifina godinja potrebna energija za grejanje, Q [kWh/m a]H,an 2

Q

H,an

=

Q A

H,nd f

, Prema SRPS EN ISO 13790

A - korisna povrina zgrade [m ]f 2 H,ht T V -3

Godinja potrebna energija Q = (H + H ) 24 za nadoknadu gubitaka HDD 10 toplote [kWh/a] H = (F U A ) + HT xi i i i TB

HDD - broj stepen dana za lokaciju zgrade (tabela 7.3)

H = U ATB TB

Koeficijent transmisionog gubitka toplote H [W/K]T

UTB = 0,10 W/(m2K)

Prema SRPS EN ISO 13790

Srednja vrednost koeficijenta prolaza toplote za zgradu: H =T V

H W/(m K) AT 2 f a p i i i

H = c V n, Koeficijent ventilacionog gubitka toplote H [W/K]V

V - zapremina grejanog prostora [m ];3

Prema SRPS EN ISO 13789: c = 1200 [J/(m K) ], Broj izmena vazduha prema tabeli 3.4.2.1 i 3.4.2.2a p 3

n - broj izmena vazduha na as [h ]-1

Veliina 1 Faktor iskorienja dobitaka toplote za period grejanjaH,gn

Nain prorauna 2H

=

Q Q

H,gn H,ht

,

a =a +H H,0

H,0

,

Prosene vrednosti (sezonski ili meseni metod): = 1,00 - Teki tip gradnje;