PRAVILNIK

O NAINU SMETAJA TERETA, NJEGOVOG OBEZBEENJA I OZNAAVANJA

("Sl. glasnik RS", br. 13/2013)

lan 1

Ovim pravilnikom propisuje se nain smetaja tereta, njegovog obezbeenja i oznaavanja na vozilu u drumskom saobraaju.

lan 2

Teret na vozilu mora biti smeten i obezbeen u skladu sa utvrenim pravilima o obezbeenju tereta u drumskom saobraaju koja su data u Prilogu - Obezbeenje tereta u drumskom saobraaju, koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo.

lan 3

Ako teret na motornom i prikljunom vozilu prelazi najudaljeniju taku na zadnjoj strani vozila, oznaava se tablom.

Tabla iz stava 1. ovog lana je kvadratnog oblika, dimenzija 50 x 50 cm, obojena naizmenino kosim trakama reflektujue crvene, odnosno narandaste i bele boje i postavljena je upravno na uzdunu osu vozila.

lan 4

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

Prilog OBEZBEENJE TERETA U DRUMSKOM SAOBRAAJU

1. Opti deo

1.1. Uvod

Pre utovara tereta u vozilo potrebno je proveriti da li su platforma za utovar, karoserija i oprema za obezbeivanje tereta u ispravnom i upotrebljivom stanju. Teret mora biti obezbeen tako da ne moe da se odgura, pretumba, pomeri ili ispadne sa vozila usled truckanja ili prevrtanja vozila. Nain obezbeivanja tereta bira se u skladu sa svojstvima tereta (zakljuavanje, blokiranje, direktno vezivanje, vezivanje gornjeg dela tereta ili kombinacija navedenog). Teret treba obezbediti u skladu s preporukama proizvoaa vozila i proizvoaa opreme za obezbeivanje tereta. Oprema za obezbeivanje tereta treba da odgovara uslovima na putu, tj.

ProfesorHighlight

mora da bude u stanju da izdri eventualna nagla koenja, nagla skretanja da bi se izbegla prepreka na putu, loe puteve, loe vremenske uslove itd. Tokom prevoenja tereta potrebno je redovno proveravati da li je on obezbeen, prvi put nakon nekoliko kilometara preenog puta na mestu gde je bezbedno zaustavljanje, kao i posle svakog naglog koenja ili druge vanredne situacije u vonji. Kad god je mogue, treba koristiti opremu koja pomae pri obezbeivanju tereta, kao to su podloge protiv klizanja, daske "za hodanje", trake, ugaonici itd. Prilikom obezbeivanja tereta nuno je voditi rauna o tome da ga oprema koja se koristi i nain na koji se koristi ne oteti.

Teret koji se prevozi mora da bude obezbeen bez obzira na duinu puta kako bi se zatitila lica koja ga utovaruju i istovaruju, vozai, vozilo kojim se prevozi, kao i drugi uesnici u saobraaju i peaci.

Teret utovaruju, istovaruju i prevoze obuena lica kako bi se izbegao rizik koji postoji usled pomeranja tereta ili delova tereta pri vonji, bez obzira na vrstu vozila i vrstu optereenja.

Za efikasan, pouzdan i bezbedan prevoz, nuno je dobro isplanirati nain slaganja i obezbeivanja tereta, to omoguava i velike utede. Da bi se izbegla neprijatna iznenaenja treba izabrati adekvatno prevozno sredstvo u kome e se teret prevoziti i obezbediti teret prema silama kojima e biti izloen tokom prevoza.

To znai da prvo treba saznati koja vrsta tereta e se prevoziti i kako e se prevoziti, koje prevozno sredstvo e se koristiti, kao i to da li je u pitanju kombinovani transport, pa prema tome izabrati nain na koji e se teret obezbediti tokom prevoza.

1.2. Potreba za obezbeivanjem tereta

Za bezbedan prevoz tereta nuno je poznavati zakon fizike po kojem se telo u pokretu kree pravolinijski i nepromenjenom brzinom samo ako nema delovanja sile, tj. teret ne proizvodi silu kojom deluje na okolinu (osim svojom teinom) samo ako se vozilo kree pravom linijom i nepromenjenom brzinom. U sluaju naglog poveanja brzine, koenja, ulaenja u krivinu, prestrojavanja itd. pojaavaju se sile kojima teret deluje (u drumskom saobraaju sile su uglavnom horizontalne) i u takvim situacijama teina tereta sama po sebi nee biti dovoljna da ga zadri na mestu, to znai da e teret koji nije obezbeen iskliznuti (pri naglom koenju, sila kojom teret deluje na prednji deo vozila moe biti gotovo jednaka teini tereta, npr. teret od jedne tone e da "pogura" prednji deo vozila silom od skoro 1 000 daN, tj. silom od jedne tone). Prilikom saobraajne nezgode sile mogu biti jo jae, stoga je nuno obezbediti teret koji se prevozi i voziti oprezno.

1.2.1. Masa i teina

Da bi se teret adekvatno obezbedio, nuno je razumeti razliku izmeu mase i teine: masa je osobina materije (sva tela, pero, deblo, cigla, kamion itd. imaju masu, koja je sutinski povezana sa kvantitetom materije koju telo sadri, tj. sa njegovom gustinom, koja ne zavisi od mesta na kojem se telo nalazi), a teina je sila koja nastaje usled gravitacije (gravitacija je sila kojom se tela meusobno privlae, proporcionalna je njihovoj masi i smanjuje se s poveanjem udaljenosti izmeu njih: sila privlaenja izmeu dva tela koja su dvostruko udaljenija smanjuje se etiri puta itd...).

U meunarodnom mernom sistemu (metriki sistem), masa se meri u gramima (g), kilogramima (kg) ili tonama (t), dok se sile, kao to je teina, mere njutnima (N). Teina mase 1 kg iznosi 9,81 N na nivou mora (oko 10 N ili 1 deka-njutn (skraeno: daN), pa poto je teina tela proporcionalna njegovoj masi, teina mase 1 t (1 000 kg) iznosi 1 000 daN, mase 2 t iznosi 2 000 daN itd.

1.2.2. Teite

Da bi se teret pravilno postavio i obezbedio na vozilu, tj. da bi se adekvatno rasporedilo optereenje, vano je znati gde je njegovo teite. (Teite nekog tela je prosena vrednost distribucije mase tog tela. Ako je masa tela jednako rasporeena, njegovo teite, tj. centar gravitacije nalazi u njegovom geometrijskom centru, npr. teite homogene kocke ili lopte je u centru te kocke, odnosno lopte. Ako masa tela nije jednako rasporeena, njegovo teite je blie taki na kojoj je telo tee, npr. teite tela napravljenog od elika i kartona nalazi se na elinom delu jer je tu njegova masa skoncentrisana. Teite nekog tela ne mora obavezno da bude u samom telu, npr. teite homogenog tela u obliku bumeranga nalazi se na sredini izmeu dva kraja bumeranga, van samog tela.)

to je teite tereta vie, vea je mogunost da se on prevrne kada je izloen horizontalnim silama. Ako je teite tereta van centralne vertikale u odnosu na "otisak" tereta, on e imati tendenciju da se prevrne ka onom delu gde je teite najblie granicama "otiska".

to je via teina taka vozila i tovara kao celine, vea je mogunost da se prevrnu.

1.2.3. Sile ubrzanja tereta

Slika 1. Strelice pokazuju glavne sile koje obezbeenje tereta mora da izdri.

1.2.4. Klizanje

Samo trenje ne moe da sprei neobezbeeni teret da sklizne. Kada se vozilo kree, poskakivanje tereta usled neravnina na putu smanjuje trenje koje spreava da teret sklizne.

Trenje koje spreava klizanje tereta potpuno nestaje u trenutku kada teret poskoi iz svog leita u vozilu, zbog ega je neophodno vezati njegov gornji deo ili ga i na drugi nain privrstiti kako bi uvek postojala sila trenja, tj. kako bi teret uvek bio u dodiru sa svojim leiem u vozilu. Nain privrivanja zavisi od zajednikih osobina povrine tereta i leita vozila koji se dotiu.

1.2.5. Nakrivljenost i prevrtanje

Uz mere kojima se spreava klizanje tereta, neophodno je dodatno privrstiti teret kako ne bi mogao da se nakrivi i prevrne. Rizik od prevrtanja zavisi od visine teita i dimenzija tereta, a izraunava se na osnovu visine, irine i duine tereta. Naroitu panju treba obratiti ako se teite tereta ne nalazi u sredini tereta.

1.2.6. Tvrdoa tereta

Ako je teret mekan (npr: vree ili torbe), a prevozi se na otvorenoj platformi, treba ga uiniti to "tvrim" kako bi se mogao privezati, tj. treba popuniti praznine izmeu njegovih delova tako to e se postaviti daske, daske "za hodanje" i pomoni ugaonici. Koliina materijala potrebnog za blokiranje/podupiranje zavisi od toga koliko je roba tvrda.

1.2.7. Preraspodela optereenja

Kada se bilo koji teret stavi na vozilo, ne smeju se prei propisane dozvoljene dimenzije, maksimalno osovinsko optereenje i maksimalna bruto teina. Treba uzeti u obzir i minimalno osovinsko optereenje kako bi se osigurala stabilnost, upravljanje i koenje. Potekoe s preraspodelom optereenja nastaju ako se tokom puta utovaruje ili istovaruje deo tereta, stoga se ne sme zanemariti efekat na bruto teinu, individualno osovinsko optereenje, obezbeenje i stabilnost tereta.

Istovarom dela tereta smanjuje se ukupna bruto teina vozila i menjaju preraspodela teine (to moe prekomerno opteretiti individualne osovine, tzv. efekat umanjenog tereta) i teita tereta i kombinacije vozilo/teret pa je neophodno samim time uzeti u obzir sve aspekte kada je vozilo utovareno, kao i injenicu da je prevrtanje vozila jedna od najeih nezgoda usled nepravilne preraspodele optereenja.

1.2.8. Izbor vozila i utovar vozila

Dizajn i konstrukcija vozila, kao i njegova karoserija treba da odgovaraju teretu po osobinama i po jaini korienih materijala.

Pre utovara vozila, potrebno je proveriti da li su platforma za utovar, karoserija i oprema za obezbeenje tereta u ispravnom i upotrebljivom stanju, tj.:

1) da je platforma za utovar ista i suva;

2) da je leite platforme u dobrom stanju, bez slomljenih dasaka, eksera koji tre i drugih ispupenja koja bi mogla da otete opremu za obezbeivanje ili sam teret;

3) da je prednja stranica vozila u upotrebljivom stanju;

4) da su nosai bone cerade u upotebljivom stanju i da su sve letve na mestu;

5) da su sve okretne brave i fitinzi kontejnera ili izmenjivih transportnih sudova neoteeni i u upotrebljivom stanju;

6) da je oprema za obezbeivanje neoteena, ista i u upotrebljivom stanju;

7) da postoji dovoljno mesta za vezivanje na vozilu za teret koji se prevozi.

1.2.9. Kombinovani transport

U razliitim vidovima saobraaja, pomorskom i eleznikom i drumskom, deluju razliite sile zbog ega sistem privrivanja tereta mora biti odgovarajui za svaki vid saobraaja i u skladu s meunarodnim smernicama za eleznicu i pomorski saobraaj (IMO/ILO/UNECE Uputstvo za pakovanje tovarne jedinice koja podrazumeva drumsko teretno vozilo, teretni kontejner, cisternu ili izmenjivi transportni sud (Cargo Transport Unit, u daljem tekstu: CTU)). Multimodalni transport je transport CTU razliitim vidovima saobraaja u transportnom lancu. Najei vidovi saobraaja koji se kombinuju su: drumski i elezniki saobraaj, saobraaj unutranjim plovnim putevima i pomorski saobraaj. Kada se CTU prevoze razliitim vidovima saobraaja, izloeni su silama razliite jaine: u drumskom saobraaju najjae sile su pri naglom koenju koje su usmerene ka prednjem delu vozila, u eleznikom saobraaju izrazito jake sile nastaju u smeru du vagona, a najjae pri raniranju, kada vagoni naleu jedni na druge nakon izvoenja sa sporednih koloseka radi formiranja nove kompozicije, dok se u pomorskom saobraaju sile mogu pojaviti iz bilo kog pravca, a najjae su one koje su normalne na uzdunu osu broda (npr. kada se brod ljulja) i koje su naizmenino usmerene na obe strane broda, a neprekidno deluju u duim vremenskim periodima (npr. ako je brod na nemirnom moru) zbog ega je veoma vano unapred znati kako se teret prevozi kako bi se izabrala adekvatna tovarna jedinica.

Prilikom utovara/istovara multimodalne/kombinovane CTU nune su sledee mere opreza koje se odnose na manipulisanje/slaganje/obezbeivanje tereta:

1) CTU se mora zatititi da se ne prevrne. Ako se samostalna CTU na asiji utovara, odnosno istovara viljukarom, ona mora imati podupirae (npr. na krajeve se moraju staviti dodatni nogari);

2) teret koji se nalazi u CTU mora se obezbediti tako da se ne moe klizati ili prevrnuti;

3) ne treba stavljati teak teret na lak teret. Kad god je to mogue, teite utovarenog kontejnera treba da bude ispod sredinje take visine kontejnera;

4) teret pravilnog oblika i veliine treba uzano slagati od zida do zida;

5) ako ostanu praznine, teret treba obezbediti materijalom za privrivanje tereta, savijenim kartonom ili drugim odgovarajuim sredstvima;

ProfesorHighlight

6) teret mora biti jednako rasporeen (pravilo je da u polovini kontejnera ne treba da bude vie od 60% ukupne mase tereta, bilo uzduno ili popreno gledano);

7) treba preduzeti odgovarajue mere kako ni teret ni materijal za privrivanje ne bi ispali kada se otvore vrata.

Slika 2. CTU se mora zatititi da se ne prevrne.

2. Oblik karoserije vozila i oprema podesna za blokiranje

Tehnike karakteristike vozila i oprema za blokiranje takoe se moraju uzeti u obzir. Potrebno je proveriti da li vozilo i njegovi delovi ispunjavaju usvojene standarde ija je primena kljuni faktor za izbor vozila i opreme za blokiranje.

Voza treba da proveri karakteristike vozila pre nego to otpone utovar i mora se pridravati svih preporuka proizvoaa vozila i opreme za blokiranje. Ako su adekvatno izraeni, boni, prednji i zadnji zidovi na vozilu spreie pomeranje tereta.

Karakteristike vozila moraju da zadovoljavaju uslove za obezbeivanje tereta. Sile koje teret izaziva treba jednako rasporediti po najniem delu sredstva za blokiranje, kao i izbegavati optereenje na visokim takama, tj. izbegavati da sile budu koncentrisane na relativno malim delovima konstrukcije.

2.1. Prednja stranica

Ako je teret blokiran uz eonu stranicu, potrebno je uzeti u obzir njen kapacitet pri izraunavanju broja vezova.

Karakteristike vozila se moraju ispitati pre nego to se pone sa obezbeivanjem tereta, a ako je mogue i pre nego to se pone sa utovarom vozila.

2.2. Bone stranice

ProfesorHighlight

Ako je teret blokiran uz bonu stranicu, potrebno je uzeti u obzir kapacitet bone stranice pri izraunavanju broja vezova. Isti uslov je primenljiv na "reetkaste" prikolice sa bonim stranicama.

2.3. Zadnja stranica

Ako je teret blokiran uz zadnju stranicu, potrebno je uzeti u obzir kapacitet zadnje stranice pri izraunavanju broja vezova.

2.4. Zatvorena nadgradnja (furgon)

Ako je teret blokiran uz boni zid, potrebno je uzeti u obzir kapacitet bonog zida pri izraunavanju broja vezova.

2.5. Tip sa otvorenim stranicama ("reetkasta" prikolica i prikolica s nagibom)

Boni zidovi na "reetkastim" prikolicama i prikolicama s nagibom mogu se donekle koristiti za obezbeivanje tereta. Ako je teret blokiran uz boni zid, kapacitet tog zida treba uzeti u obzir prilikom izraunavanja broja vezova.

2.6. Tip sa bonim ceradama

Teret koji se prevozi vozilima s bonim ceradama treba obezbediti isto kao kad se prevozi vozilima s ravnom platformom jer cerade nisu sredstvo za privrivanje tereta. Vozilo s bonim ceradama ne moe se koristiti za prevoz tereta koji ne moe da se prevozi u vozilu s ravnom platformom, jer je podjednako neprihvatljivo u pogledu rasporeivanja i obezbeivanja takvog tereta.

Bone cerade na vozilu ne smeju se koristiti kao deo sistema za privrivanje tereta, osim ako nisu s namerom tako projektovane. Ako su cerade uraene kao deo sistema za privrivanje, kapacitet vozila mora da bude jasno naznaen na vozilu - ako takve oznake nema, mora se smatrati da cerada nema noseu funkciju.

Ako su ugraene uspravne unutranje cerade a nisu posebno projektovane za odreeni teret, ne smeju se koristiti kao deo sistema za privrivanje tereta. Cerade i unutranje uspravne cerade se moraju posmatrati iskljuivo kao sredstva koja treba da spree ispadanje iz vozila predmeta koji su se tokom puta otkaili.

2.7. Prikolica sa stubiima

Prikolica sa stubiima koristi se za prevoz valjkastog tereta jer spreava njegovo obrtanje.

Da bi se mogao prevoziti drugaiji teret, stubii moraju biti projektovati tako da zajedniki mogu da izdre bonu silu do 30% najvee teine tereta na polovini visine tereta (H/2) iznad platforme.

P = 0,5 x najvee optereenje

Slika 3. Stubii za valjkaste terete

2.8. Mesta za privezivanje

Mesta za privezivanje se na teretnim vozilima postavljaju u parovima, jedan naspram drugog, na duim stranama vozila, sa uzdunim razmakom od 0,7 do 1,2 m a da pri tom budu udaljeni najvie 0,25 m od spoljne ivice. Najbolje su neisprekidane ipke za privezivanje. Svako mesto za privezivanje, u skladu sa standardom SRPS EN 12640, mora da izdri najmanje sledee sile:

Ukupna masa vozila u tonama Jaina mesta za privezivanje u daN

3,5-7,5 800

7,5-12 1 000

vie od 12 *2 000

(*preporuuje se 4.000 daN)

Na sledeim slikama prikazana su mesta za privezivanje u obliku fiksiranih zatezaa, kao i kuka ugraenih u kontejner.

ProfesorHighlight

Slika 4. Uice za privezivanje.

2.9. ISO kontejneri (SRPS ISO 1496-1)

1 - pod 2 - podna profilacija 3 - prag vrata 4 - ugaoni nosei stub 5 - krov 6 - okvir 7 - dovratnik 8 - vrata 9 - zadnji zid 10 - krovna profilacija 11 - vorno ojaanje

Slika 5. Rastavljen kontejner.

2.9.1. Prednji i zadnji zidovi

ProfesorHighlight

Prema standardu ISO, i prednji i zadnji zidovi (zadnja vrata) moraju da izdre unutranje optereenje do 40% maksimalne teine tereta, koje je jednako rasporeeno po itavoj povrini zida (vrata).

2.9.2. Boni zidovi

Boni zidovi moraju da izdre unutranje optereenje do 30% maksimalne teine tereta, koje je jednako rasporeeno po itavoj povrini zida.

2.9.3. Mesta za kaenje i privezivanje

Sva mesta za kaenje izrauju se i ugrauju u skladu sa standardom SRPS EN 12195-2 ili SRPS ISO 1496-1. Sva mesta za privezivanje izrauju se i ugrauju tako da se obezbedi nominalni minimum od 500 daN u bilo kom smeru.

2.10. Izmenjivi transportni sud

Sile optereenja za izmenjive prevozne sudove utvrene su u standardu SRPS EN ISO 283.

3. Nain privrivanja tereta

Nain privrivanja tereta je sledei:

1) zakljuavanje;

2) blokiranje;

3) direktno vezivanje;

4) vezivanje gornjeg dela tereta;

5) kombinacija navedenih naina u kombinaciji s trenjem.

Privrivanje tereta treba da bude takvo da moe da izdri promenljive klimatske uslove (visoke ili niske temperature, vlanost) koji su mogui tokom prevoza.

3.1. Blokiranje

Blokiranje, tj. podupiranje tereta podrazumeva da on mora biti sloen tik uz fiksirane i nepokretne delove teretnog vozila, prednje stranice, bone stranice, bone zidove ili stubie. Ukoliko preostane praznog prostora, on se mora popuniti kako bi se spreilo vodoravno pomeranje tereta. Praznina izmeu tereta i sredstava za blokiranje koja su ugraena u teretno vozilo mora biti to manja, pogotovo uz prednju stranicu vozila. Ako je teret ravnomerno rasporeen, ukupne bone praznine ne smeju biti vee od 80 mm. U sluaju da praznine moraju ostati vee od dozvoljenih, potrebno je primeniti dodatne mere obezbeenja na vozilu.

3.1.1. Blokiranje materijalom za popunjavanje praznina

ProfesorHighlight

ProfesorHighlight

ProfesorHighlight

ProfesorHighlight

Efikasno obezbeivanje tereta blokiranjem podrazumeva da je svaki deo tereta (u daljem tekstu: koleto) priljubljen kako uz fiksirane delove teretnog vozila koji slue za blokiranje, tako i uz ostala koleta. Kada sam teret ne popuni prostor izmeu bonih stranica i zadnje stranice, a nije na drugi nain obezbeen, praznine je potrebno popuniti materijalom za popunjavanje kako bi se obezbedilo zadovoljavajue blokiranje tereta. Nastale sile kompresije moraju biti proporcionalne ukupnoj teini tereta.

Za popunjavanje se najee koriste:

1) palete (prazninu koja je via od "EURO" palete, oko 15 cm, potrebno je popuniti vertikalno okrenutim paletama kako bi teret bio adekvatno blokiran, a prazninu koja je uz jednu ili drugu bonu stranicu nia od "EURO" palete potrebno je ispuniti adekvatnim materijalima za popunjavanje, npr. drvenim daicama);

2) vazduni jastuci (postoje vazduni jastuci za jednokratnu i viekratnu upotrebu, lako se umeu u praznine, naduvavaju se kompresovanim vazduhom; pri njihovoj upotrebi vano je pridravati se uputstva proizvoaa u vezi s maksimalnim optereenjem i adekvatnim vazdunim pritiskom, kao i o tome da se ne otete i ne koriste za popunjavanje uz vrata ili uz neke druge meke povrine ili pregrade);

3) podupirai za blokiranje (ako postoje velike praznine izmeu tereta i sredstava za blokiranje, i velike sile podupiranja, trebalo bi koristiti podupirae s dovoljno jakim drvenim odstojnicima, pri emu je ih potrebno uvrstiti tako da su odstojnici uvek normalni na teret koji se podupire kako bi bili otporniji na sile kojima teret deluje na njih);

4) dijagonalno i popreno postavljene daske (koriste se za uzduno blokiranje, to je metod direktnog blokiranja koji posebno odgovara kontejnerima, gde se njihove masivne i vertikalne ugaone grede koriste kao oslonac dijagonalno postavljenim daskama.

Podupirai se koriste za podno blokiranje po duini, ali se mogu u odreenim sluajevima koristiti i kao materijal za popunjavanje.

Slika 6. Podupirai.

ProfesorHighlight

Slika 7. Dijagonalno i popreno postavljene daske.

3.1.2. Blokiranje pragovima i ploama

Ako je teret u slojevima koji su razliite visine, mogu se koristiti pragovi i ploe za podno blokiranje gornjeg naspram donjeg sloja.

Korienjem nekog materijala za podlogu, npr. paleta, podie se deo tereta i tako se formira prag, a gornji sloj tereta se blokira po duini.

Slika 8. Blokiranje pragom.

Ako koleta nisu dovoljno tvrda i stabilna za blokiranje pragom, slian blok efekat se moe postii korienjem ploa (dasaka ili paleta).

Zavisno od tvrdoe tereta, moe se napraviti konstrukcija za blokiranje s velikom ili malom povrinom za blokiranje.

ProfesorHighlight

Slika 9. Blokiranje ploama.

Kada se koristi blokiranje pragom ili ploom u zadnjem delu, najmanje dva dela donjeg sloja moraju se nalaziti iza blokiranog dela tereta.

3.1.3. Blokiranje izmeu redova koleta

Krstasto blokiranje u vidu ramova se koristi za bono blokiranje raznih slojeva (poznato kao blokiranje slojeva). Moe se koristiti i popreno blokiranje pragom ako su koleta razliite visine ili ako se daske ili ploe postave uspravno izmeu redova. Blokiranje izmeu redova moe se postii korienjem pokrivke pri slaganju.

3.1.4. Drvene daske zakucane za platformu za utovar

Na teretnim vozilima koja imaju vrstu drvenu platformu visokog kvaliteta, podno blokiranje se moe postii zakivanjem drvenih dasaka direktno za pod.

3.1.5. Klinovi i leita sa klinovima

iljasti klinovi i visoki klinovi mogu se koristiti za spreavanje micanja cilindrinih tela po platformi. Visina klinova mora biti najmanje R/3 (treina poluprenika valjka) ako teret nije privezan s gornje strane. Ako je privezan s gornje strane, nije neophodno da klinovi budu vii od 200 mm. Ugao visokih klinova treba da bude oko 45, kao to je prikazano na sledeoj slici.

ProfesorHighlight

Slika 10. iljasti klinovi i visoki klinovi.

Ako su drveni klinovi zakucani za pod, potrebno je pripaziti da im se ne umanji snaga.

3.1.5.1. iljasti klinovi

iljasti klinovi, iji je ugao obino 15, ne slue za obezbeivanje tereta ve je njihova glavna uloga da zadre cilindrini teret na mestu tokom utovara i istovara. Mali ugao znai da e klin sam da se zaglavi kako bi spreio kotrljanje tereta.

3.1.5.2. Visoki klinovi

Visoki klinovi (iji je ugao oko 45) koriste se da bi se spreilo pomeranje redova cilindrinog tereta, i moraju se uglaviti uz adekvatne sprave za blokiranje na teretnom vozilu. Cilindrini teret mora biti privezan za platformu, dok zadnja dva cilindra moraju biti privezana s gornje strane i iznad njih moraju da stoje ugaonici.

3.1.5.3. Leite s klinovima

Dva dugaka klina moraju biti privrena podesivom krstastom blokadom, kao to su lanci ili zavrtnji. Krstasta blokada mora biti takva da se ostavi najmanje 20 mm prostora izmeu cilindra i platforme kako se leite s klinovima ne bi bono pomeralo.

Visina klinova mora biti:

1) najmanje R/3 (treina poluprenika cilindra) ako teret nije privezan s gornje strane;

2) najvie 200 mm ako je teret privezan s gornje strane.

Slika 11. Cilindrini teret na leitu s klinovima. (ugao od oko 37 dolazi od egipatskog pravouglog trougla, ije stranice su u razmeri 3 : 4 : 5).

3.2. Vezivanje

Sredstva za vezivanje, kao to su trake od tvrde tkanine, lanci ili sajle slue da se teret privrsti uz platformu ili neko drugo sredstvo za blokiranje. Postavljaju se samo oko tereta koji se

ProfesorHighlight

ProfesorHighlight

obezbeuje i vezuju za mesta za privezivanje. Ne treba ih savijati preko savitljivih predmeta, sporednih vrata itd.

3.2.1. Vezivanje gornjeg dela tereta

Gornji deo tereta se vezuje sredstvima za vezivanje kako bi se spreilo prevrtanje ili klizanje delova tereta. Za razliku od blokiranja, vezivanjem gornjeg dela tereta teret se pritiska uz platformu kako bi se spreilo da teret sklizne usled truckanja i drmusanja tokom prevoza i neophodno je i kada postoji veliko trenje.

Slika 12. Vezivanje gornjeg dela tereta.

Slika 13. Vezivanje gornjeg dela tereta.

3.2.2. Vezivanje u petlju

Vezivanje u petlju je vrsta vezivanja kojim se teret privrsti na jednoj strani vozila, ime se spreava klizanje tereta na drugu stranu. Vezivanjem u petlju i sa druge strane spreava se da se teret prevrne. Takva dva para petlji potrebna su da se sprei pomeranje tereta po duini. Jaina petlje zavisi ne samo od jaine sredstva za vezivanje ve i od jaine mesta za vezivanje.

ProfesorHighlight

Slika 14. Vezivanje u petlju.

Da bi se spreilo pomeranje tereta po duini, vezivanje u petlju se mora kombinovati s podnim blokiranjem. Petlja spreava samo popreno, tj. bono pomeranje tereta.

Slika 15. Vezivanje u petlju uz podno blokiranje tereta.

3.2.3. Vezivanje oprugom

Vezivanje oprugom se koristi da bi se spreilo prevrtanje tereta i/ili njegovo klizanje napred-nazad.

U vezivanju oprugom u kombinaciji s prednjim i zadnjim podnim blokiranjem koristi se povezak (poprenica) koji se sastoji od dva dijagonalna veza, ija je svrha spreavanje klizanja ili prevrtanja sloja tereta. Vezivanje oprugom se moe izvesti u vidu zatvorenog poveska koji se stavlja preko tereta i privezuje na svakoj strani vozila (slika 17). Ugao u odnosu na povrinu tereta se meri po duini, a ne treba da bude vei od 45.

(1 - palete, 2 - trake za vezivanje, 3 - platforma za utovar, 4 - uice za vezivanje) Slika 16. Vezivanja na zadnjoj strani.

Dijagonalno vezivanje ugaonom trakom se izraunava tako to se uzima u obzir ugao, trenje i kapacitet sredstva za vezivanje (LC) koji je dat na etiketi sredstva za vezivanje, kao to se i trai prema standardu SRPS EN 12195. Dva unakrsna para dijagonalnih vezova sa ugaonim trakama mogu se koristiti kao alternativa krunom vezivanju.

Slika 17. Vezivanje oprugom spreava da se teret prevrne.

3.2.4. Kruno vezivanje

Krunim vezivanjem se, u kombinaciji s drugim oblicima obezbeivanja tereta, spaja vie koleta.

Vodoravno kruno vezivanje tereta podrazumeva spajanje vie koleta i treba ga primeniti da bi se smanjio rizik od prevrtanja tereta.

Slika 18. Vodoravno kruno vezivanje dva dela tereta.

Uspravnim krunim vezivanjem tereta pomou plastinih ili elinih traka spaja se odreen broja koleta kako bi se ona uvrstila i poveao vertikalni pritisak meu njima i smanjilo klizanje onih koja se nalaze u unutranjosti.

Slika 19. Uspravno kruno vezivanje tereta

3.2.5. Direktno vezivanje

Ako teret ima uice za privezivanje koje odgovaraju snazi sredstva za vezivanje, teret se moe vezati direktno izmeu uica i mesta za vezivanje na vozilu.

Slika 20. Direktno vezivanje.

3.2.6. Oprema za vezivanje

Nain obezbeivanja tereta na vozilu zavisi od tereta koji se prevozi, a vozilo koje se koristi za prevoz tereta treba da bude opremljeno opremom za obezbeivanje koja odgovara vrsti tereta koji se najee prevozi. Ako se prevozi razliit teret, vozilo za prevoz tereta treba opremiti raznim tipovima opreme za obezbeivanje tereta.

Trake od tvrde tkanine koriste se za vezivanje gornjeg dela tereta, ali mogu se koristiti i za direktno vezivanje. Za teak teret i teret koji ima otre ivice, kao to su maine, elik, beton, vojna oprema itd., treba koristiti lance. Lanci se obino koriste za direktno vezivanje. Sajle se koriste za teret kao to je iana mrea za armiranje betona, kao i za odreene tipove drvene grae, kao to su balvani naslagani po duini.

Za razliite naine obezbeivanja tereta vezivanjem koriste se razliita sredstva za vezivanje izraena po odreenim standardima: trake od vetakih vlakana, uglavnom od poliestera (standard SRPS EN 12195-2), lanci (standard SRPS EN 12195-3) ili sajle (standard SRPS EN 12195-4). Za svako sredstvo za vezivanje utvren je i oznaen kapacitet (LC) u deka-njutnima (daN) i uobiajena sila istezanja koji se moraju potovati pri njihovom korienju u obezbeivanju tereta, npr. maksimalna runa sila koja se sme primeniti na sredstvo za vezivanje je 50 daN.

Pri korienju sredstava za vezivanje ne treba koristiti mehanika pomagala, poput poluge, ipke itd., osim ako mehanizam za zatezanje nije posebno napravljen za korienje tih pomagala, odnosno dozvoljeno je koristiti samo provereno standardizovana sredstva za vezivanje i po uputstvu koje je priloeno uz njih.

Dozvoljeno je meusobno spajanje sredstava za vezivanje i spajanje sa zavrecima za zakainjanje na fiksiranu opremu teretnog vozila, kao to su alke, kukice, lebovi itd. samo ako nose iste oznake kapaciteta i istezanja. Za privezivanje gornjeg dela tereta trakama od tvrde tkanine, mehanizam za zatezanje - zateza sa rukom - mora da dostigne predzateznu silu od najmanje 10% kapaciteta sredstva za vezivanje (LC), pri runoj sili od 50 daN. Za svu opremu za vezivanje, maksimalna dozvoljena predzatezna sila, pri runoj sili od 50 daN, iznosi 50% kapaciteta sredstva za vezivanje (LC).

Opremu koja se koristi za obezbeivanje tereta treba redovno kontrolisati, a oteenu ili istroenu zameniti, npr. trake od tkanine i konopci ne smeju biti iskrzani niti zaseeni ili vidljivo oteeni itd. Kontrola i odravanje opreme treba da budu u skladu sa uputstvima proizvoaa ili dobavljaa.

3.2.7. Trake s mehanizmom za zatezanje

Teret je mogue obezbediti trakama sa mehanizmom za zatezanje samo ako su izraene prema standardu SRPS EN 12195-2 ili drugom prihvaenom standardu i po uputstvu proizvoaa: njihova standardna sila zatezanja je sila koja se moe postii runom silom od 50 daN (kapacitet sredstva za vezivanje LC, standardna runa sila SHF, standardna sila zatezanja STF).

Jednosmerni vezovi nisu izraeni ni po jednom standardu pa je nuno pre njihovog korienja proveriti da li su slinih karakteristika kao i standardizovane trake.

Slika 21. Traka s mehanizmom za zatezanje.

Kada se koriste tkanine od poliestera, poliamida ili polipropilena treba voditi rauna o tome da one menjaju svojstva u razliitim uslovima. Poliester gubi na jaini kada je vlaan, izuzetno je otporan na kiselinu umerene jaine, ali ga alkalija moe otetiti. Poliamid moe da izgubi do 15% jaine kada je vlaan, izuzetno je otporan na alkalije, ali ga kiseline umerene jaine mogu otetiti. Polipropilen je koristan kada se trai otpornost na hemikalije. Trake od poliestera su dostupne u raznim veliinama, a njihove karakteristike, prema standardu SRPS EN 12195-2, moraju da budu jasno istaknute.

Pre upotrebe trake s mehanizmom za zatezanje, potrebno je proveriti da metalni delovi kaia nisu korodirali ili oteeni, da tkanina nije iseena ili iskrzana i da su svi avovi u dobrom stanju. Ukoliko se nau oteenja, potrebno je potraiti savet od proizvoaa ili dobavljaa. Trake od poliestera za viekratnu upotrebu, irine 50 mm, kapaciteta od 2 000 daN, obino se upotrebljavaju na tekim teretnim vozilima. Maksimalno izduenje je 7% LC kapaciteta. Sredstva za vezivanje sa kapacitetom do 20 000 daN koriste se pri prevozu tekih maina.

3.2.8. Vezivanje lancima

Lanci koji se koriste za obezbeivanje tereta moraju da odgovaraju teretu koji se prevozi u skladu sa standardom SRPS EN 12195-3 kojim je odreena jaina lanca, tj. debljina karika i kvalitet metala od kojeg su izraeni.

Slika 22. Bager dijagonalno privezan lancima.

Lanci se nikad ne koriste kada su u voru ili kada su povezani tankim ianim ekserima ili rafovima. Lanci i ivice tereta se moraju zatititi od guljenja i oteenja korienjem zatitnih navlaka i/ili zatite koja se stavlja na uglove. Lanci moraju biti zamenjeni ako su naprsli, izdueni vie od 3%, izlizani vie od 10% nominalnog prenika i vidljivo deformisani, kao i ako njihovi vezni delovi i mehanizmi za zatezanje imaju deformacije, rascepe, izraene znake pohabanosti i korozije.

Sve spojne karike u lancu se moraju pregledati pre upotrebe. Lanci treba da se koriste samo zajedno sa odgovarajuim mehanizmima za zatezanje i zatezaima sa L/D navojem uz bezbedno optereenje koje odgovara lancima.

3.2.9. Vezivanje sajlama

eline sajle treba upotrebljavati u slinim situacijama kao i lance. Jednoslojne ice nikada ne treba upotrebljavati za vezivanje tereta jer se ne moe lako proceniti njihova upotrebljivost.

Jaina sajle se smanjuje ako se savije preko ivice tereta, zavisno od prenika savijanja. Prenik savijanja mora da bude est puta vei od prenika sajle da bi sajla zadrala svoju punu mehaniku izdrljivost. Pri korienju sajle treba znati da se na manjem preniku savijanja jaina smanjuje za 10% za svaku jedinicu manju od 6 (npr. ako je prenik savijanja etiri puta vei od prenika sajle, jaina sajle se smanjuje za 20%; rezidualna jaina predstavlja 80% nominalne vrednosti). U svakom sluaju, potrebno je uzeti u obzir da sajla koja ide preko otre ivice zadrava samo 25% svoje jaine.

Dodatno, uice na sajlama se moraju stegnuti s najmanje etiri stege (proporcionalno smanjenju stega smanjuje se jaina sajle). Otvoreni kraj uica uvek mora stajati nasuprot rafova. Sajlu treba stegnuti do polovine njenog prenika.

Sajle i pljosnate sajle, kao i sve vezne komponente, kvalifikovana lica moraju redovno pregledati. Oteenjem se smatraju:

1) lokalizovan prekid; smanjenje zbog istroenosti prenika prstena vie od 5%;

2) oteenje metalnog prstena ili spoja;

3) vidljivi prekidi vie od etiri niti ice na duini od 3 d, vie od est niti na duini od 6 d ili vie od 16 niti na duini od 30 d (d = prenik ice);

4) velika pohabanost ili istroenost sajle na vie od 10% nominalnog prenika (srednja vrednost dve mere pod pravim uglom);

5) ugnjeenje sajle za vie od 15%, mane i zamrenja;

6) ako su spojni delovi i mehanizmi za zatezanje deformisani, pocepani, izraeno pohabani ili imaju znake korozije;

7) ako su vidljivi defekti na "eljustima" ekrka.

Sajle ije su niti pokidane ne smeju se koristiti. Sajle se mogu koristiti samo na temperaturama od -40C do +100C. Na temepraturama ispod 0C, mora se pronai i ukloniti led na konicama i zatezanom mehanizmu (vitlo, dizalica). Treba paziti da se sajle ne otete otrim ivicama tereta.

3.2.10. Zateza sa L/D navojem

Zatezai sa L/D navojem najee se koriste za lance i sajle (standard SRPS EN 12195-4) sa titnicima na svim uicama i najmanje tri ili etiri posebna stezaa sa U-vijkom sa svake strane koji su u skladu sa standardom SRPS EN 13411-5. Oni moraju biti pritegnuti i tako postavljeni da se izbegne njihovo savijanje.

3.2.11. Mree ili cerade sa sredstvima za vezivanje

Za obezbeivanje ili zadravanje nekih vrsta tereta mogu se koristiti mree izraene od traka od tvrde tkanine, uadi od prirodnih ili vetakih vlakana ili eline ice. Mree od tvrde tkanine obino se koriste za pregraivanje tovarnog prostora. Mree od kanapa ili od uadi mogu se koristiti za privrivanje tereta za palete ili direktno za vozilo kao osnovni nain privrivanja.

Slabije mree se mogu koristiti za pokrivanje otvorenih vozila i "skip" kontejnera ako za teret nije potrebna cerada. Metalni delovi mrea ne smeju biti korodirani niti oteeni, tkanina ne sme biti zaseena i svi avovi moraju biti u dobrom stanju. Mree od uadi i kanapa potrebno je proveriti jer ne smeju biti nigde iseene niti smeju imati druga oteenja vlakna. Ukoliko su neophodne popravke mree, treba da ih izvri struno lice. Otvori na mrei moraju biti manji od najmanjeg dela tereta.

Umesto mree moe se koristiti cerada sa sredstvima za vezivanje.

3.2.12. Uad

Ne treba koristiti uad kao sredstva za obezbeivanje tereta osim u odreenim situacija kada je nuno da budu od polipropilena ili poliestera.

Uad od poliamida (najlona) ne treba koristiti za obezbeenje tereta jer se rastee pod teretom, kao ni uad od agave ili od konoplje jer se njihova jaina umanjuje kada se navlae. Uad treba da bude izraena od tri struke konopca i mora imati nominalni prenik najmanje 10 mm.

Krajevi uadi moraju da budu spleteni ili na neki drugi nain obraeni da se ne bi raspleli. Uad se bira prema maksimalnoj sili koja e se primeniti prilikom svakog vezivanja koju je naznaio proizvoa. vorovi ili otri pregibi smanjuju jainu ueta. Vlana uad se mora uvek osuiti prirodnim putem.

3.2.13. eline trake

eline trake nikad ne treba koristiti za obezbeivanje tereta na otvorenoj platformi.

3.2.14. Vodoravne preke u bonim zidovima na koje se kae ruke i sredstva za vezivanje

Boni zidovi mogu imati vodoravne preke sa otvorima za privrivanje koji su napravljeni tako da izdri optereenje od dve tone u uzdunom smeru.

Sredstva za vezivanje i ruke sa odgovarajuim zavrecima mogu se koristiti kada je potrebno brzo i efikasno blokirati teret, naroito kada je potrebno obezbediti preostala koleta posle deliminog istovara, pri emu je nuno uvek voditi rauna o tome da teret ne bude koncentrisan u blizini taaka fiksiranja.

Slika 23. Vodoravne preke u bonim zidovima na koje se kae ruke i sredstva za vezivanje.

3.2.15. Daske za blokiranje

Daske za blokiranje se esto koriste za privrivanje tereta za zadnji deo, pogotovo kada su vozila delimino natovarena. Postavljaju se na uzdune letve ili na obarajue stranice prikolice s bonim ceradama ili "reetkaste" prikolice, obavezno u skladu sa naznaenim maksimalnim kapacitetom optereenja, koje najee iznosi do 350 daN ako su postavljene na drvene letve, odnosno do 220 daN ako su postavljene na aluminijumske letve.

Slika 24. Daske za blokiranje.

3.3. Zakljuavanje

Teretni kontejneri, kao to su ISO kontejneri, izmenjivi transportni sudovi i dr., mase iznad 5,5 tona mogu se prevoziti samo vozilima koja imaju "okretne" brave. Ako su te brave aktivirane i zakljuane, kontejner je obezbeen i nije potrebno da se dodatno privruje. "Okretne" brave se moraju odravati u ispravnom stanju i potrebne su najmanje etiri za svaki kontejner koji se prevozi (SRPS ISO 1161 daje specifikacije za ugaona ojaanja za teretne ISO kontejnere serije 1).

ProfesorHighlight

ProfesorHighlight

U najveem broju sluajeva vozila se proizvode sa ugraenim "okretnim" bravama, a ako se ugrauju naknadno, mora se promeniti konstrukcija u skladu sa uputstvom proizvoaa. "Okretne" brave je potrebno redovno pregledati jer se smeju upotrebljavati ako su ispravne, nepohabane i neoteene. Posebnu panju treba obratiti na mehanizam za zakljuavanje koji treba da sprei pomeranje ruke tokom puta.

3.4. Kombinovanje naina privrivanja tereta

Da bi teret bio pravilno obezbeen, najee je potrebno kombinovati dva ili vie naina privrivanja, npr. vezivanje gornjeg dela tereta kombinovati s podnim blokiranjem. Kada se kombinuju razliiti naini privrivanja tereta, mora se pripaziti da sile privrivanja deluju istovremeno, a ne jedna za drugom.

3.5. Pomona oprema

3.5.1. Podloga protiv klizanja

Podloga i odstojnici izraeni od hrapavog materijala mogu se koristiti za poveanje trenja izmeu platforme i tereta, kao i izmeu slojeva tereta. Postoje razne vrste materijala koje stvaraju visoko trenje, kao to su tepisi, gumeni podmetai i hartija presvuena hrapavim materijalom. Koriste se uporedo s drugim nainima obezbeivanja tereta. Podloga mora stvarati trenje i imati jainu i debljinu u skladu sa teretom (teina, povrina...) i klimatskim uslovima (temperatura, vlanost) koji su mogui tokom prevoza.

Upotrebom hrapavih materijala koji spreavaju klizanje tereta smanjuje se broj potrebnih vezova. Podloga (najee se koristi u delovima kvadratnog oblika, iseena na trake duine od 5 do 20 m i irine 150, 200 ili 250 mm, debljine od 3 do 10 mm) ako se paljivo upotrebljava moe se koristiti do 10 puta, ali ne moe se koristiti ako se umasti jer tada nema svoju funkciju. Teret se mora spustiti na podlogu pri utovaru, a ne vui ili gurati da se podloga ne bi zguvala kada takoe nema svoju funkciju.

3.5.2. "Daske za hodanje"

Odstojne daske, tzv. daske za hodanje koriste se kao stabilizatori za slojeve tereta. Obino je to perploa debljine oko 20 mm ili ostaci seene drvene grae. Daske se stavljaju izmeu slojeva tereta. Odstojne daske su pogotovo korisne kada su uspravni redovi utovareni u vie slojeva.

Standardne veliine i teine su:

1) 21 x 600 x 2400 mm, oko 20 daN;

2) 21 x 1200 x 1200 mm, oko 20 daN;

3) 21 x 1200 x 2400 mm, oko 40 daN.

Slika 25. "Daska za hodanje".

3.5.3. Drveni podmetai

Teret s velikim brojem redova i slojeva, kao to je drvena graa, esto se mora stabilizovati izradom krstaste blokade. Drveni podmetai s kvadratnim poprenim profilom nisu podesni jer se mogu okrenuti tokom rada. Odnos irine/visine poprenog preseka mora biti najmanje 2 : 1.

3.5.4. Materijali za zamotavanje koji se skupljaju ili rasteu

Mala koleta se mogu lako i efikasno privrstiti za palete korienjem rastegljivog materijala za zamotavanje, a da bi ta celina bila tvra, potrebno ju je vie puta zamotati.

Kada se koriste materijali za zamotavanje koji se skupljaju, na zamotanu paletu se stavlja plastini poklopac koji je potrebno ugrejati kako bi se plastika skupila i time uvrstila teret.

Paleta se moe smatrati stabilnom CTU ako moe da izdri nakrivljenje pod uglom od najmanje 26, a da pri tome ne promeni znaajno oblik. Materijali za zamotavanje ne koriste se za obezbeivanje tekog tereta u paletama ili tereta sa otrim ivicama koji ga mogu otetiti.

Slika 26. Zamotavanje tereta.

3.5.5. eline ili plastine trake

eline ili plastine trake podesne su za vezivanje tekog i tvrdog tereta (npr. proizvodi od gvoa i elika) za palete. Njima su potrebni posebni zatezai i one se ne mogu dotezati.

eline trake za jednokratnu upotrebu (zbog jednosmernog funkcionisanja) mogu se koristiti za privrivanje tereta za palete. Palete i teret se moraju dodatno privrstiti za vozilo, bilo blokiranjem, bilo vezivanjem.

Trake za jednokratnu upotrebu nisu podesne za privrivanje tereta direktno za vozilo jer sile zatezanja mogu tokom prevoza da se prenesu na sredstva za uvrivanje i plombe ime uklanjanje tih traka postaje rizino. eline trake koje su preseene i pale odmah treba pokupiti kako se neko ne bi njima posekao i spotakao o njih. Ako se trake od tvrde tkanine koriste za obezbeivanje tereta vezanog elinim trakama, mora se obratiti panja kako eline trake ne bi zasekle trake od tvrde tkanine.

Ako se prevozi teret u otvorenim prikolicama, ne treba upotrebljavati eline trake jer slobodni krajevi traka mogu da vire sa bonih strana vozila tokom prevoza i izazovu povrede.

3.5.6. Ugaonici

Potporni ugaonici su konstruisani tako da se ne uvijaju i da stalno imaju pravi ugao. Koriste se za raspodelu sila sa gornjih vezova na teret, a mogu biti od drveta, aluminijuma ili slinog materijala dovoljne snage.

Slika 27. Ugaonik.

3.5.7. Sintetiki zatitnici za trake od tvrde tkanine

Sintetiki zatitnici za trake od tvrde tkanine se stavljaju izmeu tereta i traka kada postoji rizik od oteenja traka. Zatitnici se prave od raznih materijala, npr. od poliestera i poliuretana, i to kao crevo ili kao navlaka.

Slika 28. Zatitnik za trake od tvrde tkanine.

3.5.8. Ivina zatita za spreavanje tete na teretu i opremi za vezivanje

Ivina zatita od drveta, plastike, lake legure metala ili drugih odgovarajuih materijala koristi se za preraspodelu veznih sila kako bi se spreilo da se vezovi useku u teret, kao i za vezivanje kratkih krajeva. Ugaonici daju istu ili bolju zatitu, ali su tvrdi, pa raspodeljuju silu sa sredstava za vezivanje te je izuzetno vano da ivina zatita pravi minimalno trenje na povrini tkanine kako bi trake lako mogle da klize i raspodeljuju silu vezivanja. S druge strane, u nekim sluajevima je dobro koristiti ivinu zatitu sa visokim trenjem da bi se smanjio rizik od prevrtanja.

Slika 29. Ivina zatita.

3.5.9. Zatitni odstojnici

Ako otre ivice mogu da nanesu tetu teretu, treba ih zatititi nekim zatitnim materijalom.

Slika 30. Zatitni odstojnici.

3.5.10. Nazupene ploice

Dvostrane nazupene ploice mogu se koristiti za spajanje raznih slojeva u istom redu tereta umesto pokrivke za naslagani teret. Nazupenih ploica ima u raznim veliinama i mogu se koristiti samo s mekanim materijalima kako bi u potpunosti ule u materijal.

Poto se nazupene ploice ne vide od tereta koji ih prekrije, njihovo dejstvo se ne moe kontrolisati. Nazupene ploice mogu da otete platformu kao i teret, pa je bolje umesto njih upotrebiti podlogu protiv klizanja. One se ne smeju koristiti kada se prevozi opasan teret. Nazupene ploice su obino okrugle, prenika 48, 62 ili 75 mm (95 mm se retko koristi).

Slika 31. Nazupene ploice.

Za nazupene ploice ne postoje standardi. Moraju se koristiti najmanje dve nazupene ploice i potrebno je najmanje 180 daN za svaku da bi ula u drvo.

4. Izraunavanje potrebnog broja sredstava za vezivanje

Ako se sredstva za vezivanje koriste za spreavanje klizanja i prevrtanja, potrebno je odvojeno izraunati broj sredstava za vezivanje kojima se spreava klizanje i broj sredstava za vezivanje kojima se spreava prevrtanje. Vei dobijeni rezultat je minimalni broj sredstava za vezivanje koji je potreban. Ako se teret naslanja na prednju stranicu prikolice, teina tereta se moe smanjiti za kompenzaciju prednje stranice prilikom izraunavanja broja sredstava za vezivanje koji je potreban za spreavanje klizanja.

Detaljan nain izraunavanja potrebnog broja sredstava za vezivanje utvren je u IMO/ILO/UNECE Uputstvu za pakovanje CTU, kao i u standardu SRPS EN 12195.

5. Pregled tokom vonje / viestruki istovar

Obezbeenost teret treba redovno kontrolisati tokom prevoza , prvi put ve posle nekoliko kilometara na mestu na kome je mogue bezbedno zaustavljanje, kao i svaki put posle naglog koenja ili neke druge vanredne situacije u vonji, kao i nakon dopunskog utovara ili istovara. Kada se teret utovaruje ili istovaruje, neophodno je ponovo privrstiti ostatak tereta sredstvima za vezivanje ili ipkama za blokiranje, iji broj mora da odgovara teretu koji se obezbeuje.

6. Standardni i polustandardni teret (geometrijski oblici)

Poto postoji veliki broj razliitog tereta, vozila i uslova pod kojima se teret prevozi, za odreeni teret su dozvoljeni naini obezbeivanja koji nisu navedeni pod uslovom da pruaju jednaku obezbeenost tereta.

6.1. Rolne, burad ili teret cilindrinog oblika

Krute rolne, burad i cilindrini tvrdi teret mogu se slagati tako da se izmeu njih obrazuju uspravne praznine (kada je potrebno zatititi i sauvati povrinu i cilindrini oblik, npr. papirne rolne) ili vodoravne praznine tako da ose tereta budu poprene preko vozila, da bi se eventualno kotrljanje, koje treba preduprediti visokim klinovima za blokiranje ili klinastim leajevima, odvijalo u smeru napred-nazad.

Kada se obezbeuju cilindrini predmeti, treba razmiljati o njihovom bezbednom istovaru. Upotreba zailjenih klinova poveava bezbednost i kontrolisanost utovara i istovara.

6.2. Papirne rolne

Slika 32. Papirne rolne u dva sloja i dva reda, s nepotpunim gornjim slojem, utovarene na ravnu platformu s bonim stranicama (1 i 3 - vezivanje s gornje strane, 2 - materijal za popunjavanje, 4

- blokiranje ploom, 5 - ugaonici).

U datom primeru, gornji sloj je obezbeen sa bonih strana i blokiran ploama napred i nazad kako ne bi dolo do trenja (4). Mogu se primeniti drugi vidovi blokiranja pragovima. Teret ne ispunjava celu irinu platforme. Ugao izmeu vezivanja s gornje strane i platforme je vei od 60. Blokada koja se po potrebi postavlja sa zadnje strane napravljena je od materijala za popunjavanje (2). Za efikasnu raspodelu veznih sila, izmeu odeljaka za terete koriste se ugaonici (5).

6.3. Burad

Slika 33. Velika burad poreana u dva sloja i etiri uzduna reda.

U datom primeru, gornji sloj je nepotpun i teret je naslagan u kontejner ili furgon (1 - materijal za popunjavanje, 2 - kruno vezivanje, 3 - podni materijal). Teret zauzima celu irinu kontejnera. Punjenje (1) ili blokiranje podupiraima onemoguava kretanje nazad. Vodoravno kruno vezivanje (2) koristi se da bi se smanjio rizik od prevrtanja tereta. Podni materijal (3) blokira ploe kako se burad u gornjem sloju ne bi pomerala napred-nazad.

Poto se poslednjih godina veoma poveala upotreba buradi i bavi posebnih oblika i veliina, napravljenih od plastike umesto metala, potrebno je pri utovaru, obezbeivanju takvog tereta i oblaganju voditi rauna o tome da su plastine povrine klizave, posebno kada su mokre, kao i da se plastika moe deformisati pod pritiskom.

6.4. Kutije

Kutije, kao i drugi teret, moraju biti obezbeene tako da se ne mogu pomerati, stoga ih treba povezati i utovarati do iste visine u istom redu (odeljak za utovar). Veliina i teina svakog odeljka mora biti uzeta u obzir pri pravljenju prorauna za obezbeivanje tereta kako bi se predupredilo klizanje i prevrtanje. Ako visina tereta premauje visinu bonih stranica, a ugaonici nisu upotrebljeni, svaki deo tereta mora imati po jedan vez.

6.5. Dakovi i bale

6.5.1. Dakovi

Dakovi su obino mekan teret i stoga moraju imati potporu, posebno ako prednje, zadnje i bone stranice ne mogu biti upotrebljene kao blokada. Materijal za popunjavanje, daske, "daske za hodanje", ugaonici mogu se upotrebiti za blokiranje.

6.5.2. Bale i veliki dakovi

Obezbeivanje bala je slino obezbeivanju dakova. Razlika je u tome to roba koja se prevozi u balama (otpadni papir, seno, tkanina itd.) moe biti nedovoljno obezbeena u svojoj ambalai i to postoji mogunost da se deo tereta raspe, stoga ceo teret treba da bude pokriven nakon to je obezbeen.

Slika 34. Bale u dva sloja i najvie tri reda, gornji niz nepotpun, poslagan na otvorenoj platformi za utovar i uvren bonim stranicama (1 i 3 - vezivanje s gornje strane, 2 - materijal za

popunjavanje, 4 - ugao, 5 i 6 - daske, 7 - "daske za hodanje", 8 - ugaonik).

U datom primeru, teret popunjava celu irinu platforme. Ako teret u gornjem sloju nije blizu prednje stranice, potrebno je blokirati ga ugaonom trakom (4) i drvenom graom (5). U nekim sluajevima neophodno je blokiranje materijalom za punjenje (2) i/ili ugaonom trakom (4) i/ili graom (6). Ako postoji rizik da se vezovi olabave, potrebno je postaviti ugaonike (8). U suprotnom, za uvrivanje se moraju koristiti "daske za hodanje" (7).

6.6. Palete i palete s tokovima

6.6.1. "Euro" palete

Ako su kutije tereta utovarene na "euro" paletu (koja je obino od drveta i standardnih dimenzija 800 x 1 200 x 150 mm) veliine palete ili manje od palete, paleta predstavlja nosa tereta slian platformi bez bonih stranica, pa ih treba vezati kako bi se predupredilo klizanje ili prevrtanje tereta. Trenje izmeu povrine tereta i palete vaan je inilac prorauna koji se tiu obezbeivanja tereta za koji se uzima u obzir odnos visine, irine i teine natovarenih paleta.

Bilo koji nain obezbeivanja natovarenih paleta, npr. vezivanje, zamotavanje materijalom koji se skuplja itd., moe se koristiti ako teret na paleti moe da izdri bono naginjanje pod uglom od najmanje 26 a da se pri tome ne izoblii.

Slika 35. Teret privren za "euro" paletu.

6.6.2. Paleta sa tokiima

Palete sa stranicama obino se koriste za prevoz hrane koje se obezbeuju blokiranjem ili na drugi nain.

Slika 36. Paleta s tokiima, bonom potporom i utegama.

6.7. Ravni limovi

Ako se prevoze metalne ploe ili limovi razliitih veliina, treba ih utovariti na vrh i na prednji deo vozila uz prednju stranicu ili neku drugu pregradu kako ne bi skliznuli napred.

Nauljene ravne limove treba poreati jedan uz drugi i smislu bezbednosti treba ih tretirati kao i kutije. Ako se ravni limovi utovaruju na palete, moraju biti privreni za njih na odgovarajui nain.

Za teret visoke gustine kao to su limovi ili ploe utovareni na ravnu platformu s bonim stubiima, kao u sledeem primeru, posebno je vano razmotriti raspored optereenja.

Slika 37. Prednji odeljak blokiran uz prednji zid (1 - vezivanje sa gornje strane, 2 - zatita od habanja, 3 - materijali za popunjavanje).

Ako teret nije naslagan uz prednju stranicu koja ga spreava da se pomera napred, neophodno je blokirati ga materijalom za popunjavanje ili podnom blokadom, a po potrebi i njegov zadnji deo materijalom za popunjavanje ili podupiraima. Ploe se postavljaju na platformu u jedan ili vie odeljaka za teret i stavljaju centralno. Prostor izmeu odeljaka za teret blokira se odgovarajuim materijalom za popunjavanje (3). Zatita od habanja (2) postavlja se izmeu traka i tereta. Ako teret ne zauzima prostor do bonih uspravnih stubia, blokira se odgovarajuim materijalom za popunjavanje. Ako zadnji odeljak nije blokiran ka napred, neophodno ga je dodatno vezati. Ravan lim ne treba prevoziti na utovarnim platformama koje nemaju stubie ili bone stranice.

6.8. Dugi profili

Duge profile treba prevoziti utovarene du vozila. Poto mogu lako probiti prednju stranicu ili kabinu vozaa ako nisu privreni, nuno je da vozilo bude natovareno i obezbeeno tako da teret predstavlja celinu, kako nijedan njegov deo ne moe zasebno da se pomera. Ako veliki deo tereta visi sa zadnje strane, to prouzrokuje problem u smislu raspodele teine, to izaziva nestabilnost, nemogunost upravljanja i koenja usled nedovoljnog optereenja prednje osovine.

Teret mora uvek biti vezan lancima ili tvrdom tkaninom koje treba privrstiti za vozilo na odgovarajuim mestima za vezivanje. Vezivanje preko gornjeg dela ili vezivanje u petlju omoguava da se teret na odgovarajui nain bono privrsti, a samo trenje spreava kretanje tereta napred. Trenje koje spreava uzduno pomeranje tereta i postie se odreenim brojem vezova, uz koje je nuno primeniti i dodatne mere uzdunog privrivanja, kao to je blokiranje ili vezivanje oprugama.

Da bi teret bio uzduno privren, treba da bude u dodiru sa prednjom ili zadnjom stranicom ili pravilno obezbeen pomou prepreke. Visina tereta ne sme da premauje visinu prednje stranice i moraju da se koriste uspravni stubii ili boni podmeci koji su visoki najmanje koliko i teret kako bi pruili dodatni boni otpor i omoguili bezbedan istovar tereta.

Ako se koleta slau jedno na drugo, tea treba staviti na dno, a laka na vrh. Nijedan sloj tereta ne sme biti vei od onog koji se nalazi ispod njega.

6.9. Grede

Grede ili sline profile treba slagati na klinaste leajeve i obezbediti vezivanjem u petlju trakama od tvrde tkanine.

Za teret koji nije porean uz prednju ili uz zadnju stranicu, neophodna je prepreka u obliku materijala za popunjavanje ili podupiraa kako bi se spreilo njegovo pomeranje napred, odnosno nazad.

Vezivanje u petlju se vri oko tereta (1). Cilindri se postavljaju na klinaste leajeve (2).

Slika 38. Utovar greda ili slinih profila (1 - vezivanje u petlju, 2 - klinasti leaj).

6.10. Kalemovi

Kalem moe biti ili pojedinani namotaj ili vie povezanih namotaja poreanih tako da upljine (oznaene terminima "vodoravne upljine" i "uspravne upljine" u skladu s pravcem kojim se proteu) formiraju cilindrinu jedinicu.

Da se kalemovi tokom prevoza ne bi otetili i odvojili, pre utovara treba pregledati poveze i pakovanja. Ako se kalemovi povezuju s paletama, povez mora da bude dovoljno jak da se ne odvoje tokom utovara i istovara i tako privezani kao celina moraju biti privreni za vozilo tokom prevoza jer nije dovoljno obezbediti samo paletu.

Teke kalemove lima treba tovariti na klinaste leajeve i obezbediti vezivanjem u petlju trakama od tvrdog tkanja.

6.10.1. Kalemovi irokog lima sa "vodoravnim upljinama"

Kada se prevoze kalemovi s "vodoravnim upljinama", vozila treba da imaju nosae kalemova (klinaste leajeve) na platformi za utovar. Poto se bez dodatnog obezbeenja kalemovi pomeraju tokom prevoza, mora se upotrebiti odgovarajui broj vezova kako bi se teret fiksirao. Ako vozilo nije specijalizovano za prevoz kalemova, moraju se upakovati na paletama s klinastim leajevima.

Ako se prevoze teki kalemovi lima na ravnoj platformi bez bonih stranica i velike gustine kao to je u sledeem primeru, nuno je imati na umu raspored optereenja.

Kalemovi lima na klinastom leaju (2) blokirani u svim pravcima vezivanjem u petlju (1). Ugaonici (3) su postavljeni sa svih strana.

Slike 39. Kalemovi (1 - vezivanje u petlju, 2 - klinasti leaj, 3 - ugaonik).

Kalemovi moraju biti bezbedno spojeni za podlogu najmanje s dve trake od tvrde tkanine ili odgovarajuim elinim trakama. Vezovi moraju biti u dodiru sa povrinom kalema i klinovima od mekog drveta.

Ako nije upotrebljen nosa kalemova, kalemovi ili jedinice kalema i podloge treba vezati za vozilo lancima ili trakama od tvrde tkanine koje imaju mehanizam za zatezanje. Prilikom obezbeivanja tereta, svaki red kalemova mora se zasebno tretirati i svaki mora biti uvezan.

6.10.2. Kalemovi irokog lima sa "uspravnom upljinom"

Slika 40. Kalemovi irokog lima sa "uspravnom upljinom"

Kalemovi sa "uspravnim upljinama" natovareni na platforme vozila predstavljaju teret koji je najtee obezbediti. Na sledeoj slici prikazan je takav teret privren na odgovarajui nain lancima ili trakama od tvrde tkanine u obliku krsta kako bi se obezbedio veliki prenik grupe kalemova sa "uspravnom upljinom". Stavljaju se na sredinju liniju vozila, a krstasti sistem na vrh kalema s ventilima postavljenim u upljine. Krstasti sistem treba postaviti sa otvorenim kanalom du linije vozila kako bi se omoguilo uobiajeno privrivanje lancima. Vezove treba prikaiti za mesta odreena za privrivanje i zategnuti ih na utvren nain.

Kalemovi sa "uspravnim upljinama" mogu se obezbediti bez upotrebe opisane spojnice, ali u tom sluaju trake ili lanci moraju biti paljivo postavljeni kako bi se u potpunosti onemoguilo pomeranje tereta. Kalemovi su gust teret relativno male zapremine, pa je potrebno da na vozilu postoji veliki broj jakih mesta za privrivanje kako bi se obezbedilo mesto za mehanizam za zatezanje.

Za guste kalemove posebno je vano uzeti u obzir raspored optereenja.

Laki kalemovi mogu da se pakuju na palete i takve jedinice treba tretirati u skladu sa uputstvima datim za obezbeivanje kalemova s "vodoravnim upljinama" koji se pakuju na palete.

Slika 41. Uvezani kalemovi.

6.11. Namotaji ice, tapovi i ipke

Namotaje ice, tapove i ipke treba grupisati u vrste rolne i sloiti po platformi kao to je prikazano na sledeoj slici, tako da razmak izmeu tereta i ivice platforme bude oko 10 cm.

Prednje i zadnje rolne koje ine prvi sloj treba poslagati gusto uz prednji i zadnji zid. Ostale rolne u prvom sloju tereta moraju se ravnomerno rasporediti izmeu prednjih i zadnjih rolni, paralelno s njima. Prazan prostor izmeu rolni ne sme biti vei od polovine poluprenika rolne.

Zaustavne ploe dimenzija oko 50 x 50 mm treba postaviti preko i ispod rolni da se ne bi pomerile kada se utovare gornje rolne i postave u upljine u niem sloju.

Kruni vezovi se zateu izmeu slojeva tako da donji sloj predstavlja vrstu blokadu gornjem sloju, kao to je prikazano na sledeoj slici:

Trake vezane u petlju (1) treba provui izmeu rolni u prvom sloju i zategnuti tako da pruaju viseu blokadu sa obe strane donjeg sloja rolni. Gornji sloj treba blokirati krunim vezivanjem (2). eline ice (nisu isto to i eline trake koje se koriste za druge naine obezbeivanja tereta), potrebno je vezati u petlju da bi se blokirao teret s bonih strana (1).

Slika 42. Dva reda rolni poslaganih na platformu kontejnera sa zadnjim zidovima.(1 - vezivanje u petlju, 2 - kruno vezivanje).

6.12. Uspravne CTU i odlivci

Velike CTU i odlivci moraju da budu obezbeeni i lancima i odgovarajuim napravama za blokiranje.

Slika 43. Velika CTU obezbeena vezivanjem u petlju i blokadom na platformi bez bonih stranica (1 - prikljuci za vezivanje, 2 - vezivanje u petlju, 3 - drvena podloga, 4 - podupirai koji

onemoguavaju kretanje tereta napred, 5 - podupirai koji onemoguavaju kretanje tereta nazad, 6 - drvene apice, 7 - zadnji podupirai).

Koleto je postavljeno na drveno postolje na platformi bez bonih stranica. Koleto je obezbeeno sa bonih strana vezivanjem u petlju (2). Koleto je obezbeeno podupiraima (4) i (5), drvenim apicama (6), kao i zadnjim podupiraama (7). Koleto se postavlja na drveno postolje (3) i

obezbeuje sa bonih strana lancima vezanim u petlju (2). Koleto se uzduno obezbeuje podupiraima za blokiranje s prednje (4) i sa zadnje strane (5). Da bi se teret efikasno blokirao, podupirai za blokiranje moraju biti podignuti pomou drvenih apica (6), a daske (odstojnici) tada su ukoene.

Podupira za dvostruko blokiranje se primenjuje, kao to je prikazano, kada se dve zadnje i/ili prednje nosee grede karoserije s ravnom platformom koriste da absorbuju silu koja deluje na prednju ili zadnju stranicu. Ako su prednji ili zadnji deo (zadnja stranica, zadnji zid ili vrata) napravljeni tako da absorbuju sile koje deluju uzduno, a koje se ravnomerno rasporeuju celom irinom utovarne platforme, mora biti primenjen trostruki (koji ima tri odstojne daske) podupira za blokiranje. Podupirai za blokiranje moraju biti privreni bono, osim kada platforma ima bone stranice a daske prekrivaju celu irinu platforme.

Kada je u pitanju teret velike gustine, nuno je obratiti panju na rasporeivanje optereenja.

Slika 44. Obezbeivanje tereta dvostranom blokadom, vezivanjem s gornje strane i podupiraima za blokiranje na ravnoj platformi bez bonih stranica (1 - vezivanje sa gornje strane, 2 - dvostrane blokade za bono blokiranje, 3 - materijal podloge, 4 - podupirai koji onemoguavaju kretanje tereta napred, 5 - podupirai koji onemoguavaju kretanje tereta

nazad, 6 - drvene apice, 7 - drveni klinovi, 8 - unakrsno postavljene daske, 9 - zadnji podupirai).

Koleto je postavljeno na dve bone podloge za dvostrano blokiranje (2) koje s vezivanjem s gornje strane (1) obezbeuje paket s bonih strana.

Teret se uzduno obezbeuje podupiraima za blokiranje (4) i (5), drvenim apicama (6), kao i zadnjim podupiraima (9). Koleto je postavljeno na dve dvostrane blokade (2) s postoljem (3) i zadnjim drvenim klinovima (7) i unakrsno postavljenim daskama (8) koje prenose bone sile na ivicu platforme. Osnova treba da bude oko 5 mm via od unakrsno postavljenih dasaka (napravljenih od elika) kako bi se izbegao kontakt elika sa elikom. Svaka strana mora biti odgovarajue snage, po mogustvu u granicama prihvatljive bezbednosti.

Pretpostavlja se da i koleto i ivica platforme mogu da izdre optereenja na visokim takama. U suprotnom, broj dvostranih blokada mora biti povean, ime bi se srazmerno smanjila sila. Ako se primenjuju vie od dve dvostrane blokade, svi podloni slojevi tereta moraju biti fiksirani uzduno poto se ne moe predvideti statiko optereenje kada se koriste tri ili vie od tri dvostrane blokade (teret bi mogao da lei samo na nekim od postavljenih dvostranih blokada).

Koleto se obezbeuje duinski podupiraima za blokiranje njegovog pomeranja napred (4) i nazad (5), koji su predvieni za odreene sile pritiska. Zadnji podupirai (9) sa spojevima na platformi, moraju biti odgovarajue snage.

Slika 45. etvorodelno krstasto vezivanje na prikolici za prevoz maina (1 - vezovi, 2 - materijal podloge, 3 - podupira za blokiranje kretanja tereta napred, 4 - klinaste podloke za vozila).

Koleto je obezbeeno i blokirano vezivanjem (1). Teret se moe obezbediti spreda podupiraima za blokiranje (slika 45, A, taka 3) ili klinastim podlokama za vozila (slika 45, B, taka 4) kako bi se smanjilo zatezanje vezova.

Veliki odeljak za teret koji je prikazan na prethodnoj slici, moe se postaviti samo direktno na ravnu platformu ako je jedna od povrina koje se dodiruju napravljena od drveta ili materijala koji stvara jednako trenje. Ako postoji bilo kakva mogunost da se metal dodiruje s metalom, mora se postaviti "daska za hodanje" izmeu tereta i platforme. etiri veza (1) od lanaca ili drugih odgovarajuih sredstava za vezivanje stavljaju se simetrino, bono i uzduno izmeu prikljuaka na koletu i ivica platforme. Ako su koleta teka, napred ih treba blokirati podupiraima za blokiranje (slika 45, A, taka 3) ili klinastom podlokom za vozilo (slika 45, B, taka 4).

6.13. Visei teret

Visei teret, npr. meso, mora biti pravilno obezbeen da se ne bi ljuljao ili pomerao na drugi neprihvatljiv nain kojim mu se pomera teite, to moe onemoguiti upravljanje vozilom i izazvati njegovo prevrtanje (neobezbeen visei teret poinje da se ljulja uzduno pri ubrzanju ili usporavanju kretanja vozila i nastavlja da se ljulja u istom pravcu i kada vozilo promeni pravac).

Slika 46. Ljuljanje viseeg tereta tokom i posle skretanja vozila.

Vozila koja se koriste za prevoz mesa treba da budu opremljena inama i kliznim kukama. ine treba da sadre arke za blokiranje, na odstojanju od 1 m do 1,5 m kako bi se predupredilo poskakivanje ili klizanje mesa usled kretanja ili koenja vozila. Kada se utovara na vozilo, meso bi trebalo rasporediti ravnomerno po inama i postaviti arke za blokiranje. Ako se vri delimian utovar, ostatak tereta treba ravnomerno poreati i postaviti arke za blokadu, kao i oistiti pod od krvi, masnoe, vode i sl. kako ne bi bio klizav.

6.14. Teni rinfuzni teret

Teni teret ili teret koji se ponaa kao tenost (npr. zrno ili brano) prevozi se u cisternama. Stvara iste probleme kao i visei teret (ako su cisterne ili sline CTU delimino napunjene, teret poinje da se pomera, ljulja kada vozilo ubrza ili uspori kretanje, ili skrene pod uglom, usled ega se pomera teite tereta i samog vozila to moe onemoguiti upravljanje vozilom i izazvati njegovo prevrtanje). Zbog toga je potrebno da cisterne budu napunjene do vrha, odnosno ispranjene do dna, a kada to nije mogue, moraju se upotrebiti cisterne sa pregradama koje spreavaju pomeranje tereta u delimino natovarenim cisternama.

7. Zahtevi koji se tiu specifinih tereta

7.1. Opti teret

Ako se utovaruju razliite vrste tereta u isto vozilo, potrebno je uzeti u obzir razlike u teini i obliku CTU, kao i vrstou ambalae i osobine robe, to pojedinano ili u kombinaciji s drugim teretom predstavlja opasnost.

7.1.1. Rasporeivanje teine tereta

Kada se teret utovaruje na vozilo, njegovo teite mora biti to nie kako bi bio to stabilniji pri koenju, ubrzavanju ili promeni pravca kretanja vozila. Teak teret treba postaviti na dno i to blie centru platforme vozila, odnosno uzeti u obzir osovinsko optereenje.

7.1.2. vrstoa ambalae

Teret koji ima meko pakovanje obino je lagan, pa ga treba postaviti u gornje redove da bi se izbegli problemi s rasporeivanjem teine, ili bi takav teret trebalo staviti u odvojene odeljke.

7.1.3. Blokiranje

Pravougaonim blok pakovanjem razliitih veliina teret se moe uspeno blokirati uz prednju, zadnju i bone stranice.

7.1.4. Materijal za popunjavanje

Prazan prostor izmeu CTU koji nastaje kada su one razliitog oblika i veliine, mora se popuniti materijalom koji prua odgovarajuu potporu i stabilnost teretu.

7.1.5. Palete

Palete omoguavaju da se pojedinani delovi tereta sline veliine i sline prirode spakuju u CTU i tako lake utovaruju, obezbeuju i prevoze, pod uslovom da su pravilno obezbeeni.

7.2. Drvena graa kao teret

Graa u rasutom stanju i rezana graa su tzv. iv teret koji se mora obezbediti tako da se onemogui pomeranje njegovih pojedinanih delova. Graa stoga ne sme da bude utovarena do vrha ili na drugi nain koji stvara nestabilnost vozila ili samog tereta.

Kao i drugi teret, graa mora biti postavljena uz prednju stranicu ili umetnutu blokadu, odnosno mora biti privezana.

7.2.1. Seena graa

Seena graa se prevozi u standardnoj ambalai. Ako se koristi plastina prekrivka, ona smanjuje koeficijent trenja grae, pa je potrebno grau uvezati u koleta trakama ili icom na krajevima i proveriti njihovu bezbednost pre utovara, a po utovaru ceo teret na odgovarajui nain privrstiti za vozilo.

Slika 47. Standardizovano pakovanje seene grae.

Standardizovana koleta ove vrste treba da budu utovarena na ravnoj platformi sa stubiima ili bonim stranicama i obezbeena tako to su s gornje strane vezana trakama.

Slika 48. Seena graa u koletima na ravnoj platformi s centralnim stubiima (1 - vezivanje s gornje strane, 2 - kruno vezivanje, 3 - centralni stubii, 4 - trake za pakovanje (obino eline

trake), 5 - materijal podloge, 6 - prekrivka).

Pakovanja grae s grubim etvorougaonim presecima grupiu se elinim trakama (4), pa se reaju uz centralne stubie (3). Prednji deo tereta se rea uz prednju stranicu. Po potrebi se koristi kruno vezivanje (2), koje vre povezuje donje parove pakovanja.

Slika 49. Seena drvena graa u pakovanjima na ravnoj platformi s bonim stranicama.

7.2.2. Balvani

Pri utovaru balvana neophodno je drati se optih principa koji se tiu rasporeivanja optereenja, slagati teret uz prednju stranicu ili umetnutu potporu, kao i vezati teret lancima ili trakama od tvrde tkanine za vezivanje s tim da se vezovi mogu zategnuti pomou kolenastog zavrtnja ili uzengije. Teret i vezovi se moraju pregledati pre prelaska sa umskog puta na javni put i moraju se redovno proveravati tokom prevoza i dotezati po potrebi.

Prevoz balvana koji su utovareni tako da lee preko vozila i oslanjaju se na prednju i zadnju ogradu nije bezbedan, stoga se moraju utovariti tako da lee du vozila u nekoliko gomila, od kojih svaka ima uspravno uporite (stubie).

7.2.2.1. Uzduno naslagana graa

Svaki balvan ili deo grae koji tri mora biti obezbeen s najmanje dva uspravna draa (stubia) koji moraju da budu dovoljno jaki ili opremljeni lancima sa gornje strane kako bi se spreilo razdvajanje tereta. Balvani koji su krai od razmaka izmeu dva uspravna draa treba da budu stavljeni usred tereta, a svi balvani treba da budu postavljeni naizmenino od prednjeg ka zadnjem delu kako bi se obezbedila pravilna raspodela tereta. Na mestu gde grau dre dva uspravna draa, krajevi grae treba da prelaze iza draa najmanje 30 cm.

Centar levog ili desnog vrha bono poslagane grae ne sme biti vii od stuba. Vrh grae koja se nalazi u sredini mora biti vii od bono poslagane grae i da natkriljuje teret kako bi se vezovi mogli adekvatno zategnuti, kao to je prikazano na sledeoj slici:

Slika 50. Pravilno i nepravilno utovareni balvani.

Teret ne sme da bude vii od prednje stranice vozila.

Povezi s gornje strane moraju da budu zategnuti preko svakog dela tereta (hrpe grae) na sledei nain:

a) najmanje jedan vez ako su balvani s korom duine do 3,3 m;

b) najmanje dva veza ako su balvani dui od 3,3 m ili ako im je kora uklonjena.

Povezi s gornje strane treba da budu postavljeni popreno izmeu svakog prednjeg i zadnjeg para bonih stubova. Nije dozvoljeno koristiti samo jedan lanac provuen izmeu uspravnih draa bez obzira na to koliko je dobro obezbeen.

7.2.2.2. Popreno naslagana graa

Graa naslagana popreno na ravnu platformu vozila ne moe se obezbediti primenom utvrenih naina privrivanja, kao to je vezivanje trakama ili lancima koji se prebacuju preko gornjeg dela tereta od prednjeg do zadnjeg dela vozila i ukrtaju, ve se moraju se koristiti odgovarajue bone ograde, a teret ne sme biti vii od njih.

Slika 51. Popreno utovarena graa na vozilo s bonom ogradom.

7.2.3. Celo drvo

Vozila koja prevoze celo drvo moraju biti opremljena kaskadama i stubovima koji su dovoljno jaki da obezbede teret. Teret se mora vezati najmanje s tri lanca ili trake od tvrde tkanine, od kojih se jednim moraju vezati grane koje vise ili sredinji deo tereta nepravilnog oblika, a vezovi moraju biti zategnuti pomou kolenastog zavrtnja ili uzengije.

7.3. Veliki kontejneri ili velika i teka pakovanja

ISO-kontejneri i slini nosai tereta sa "okretnim" bravama ili drugim slinim mehanizmima za zakljuavanje treba prevoziti na utovarnim platformama s bravama za kontejnere. Veliki kontejneri za drumski prevoz, ija je ukupna masa manja od 5,5 tona, sa teretom ili bez tereta, treba obezbediti isto kao to se obezbeuje kutija, ali sa dodatnim drvenim daskama i vezivanjem s gornje strane na svakom kraju kontejnera, ija duina mora da bude najmanje 0,25 m po toni mase kontejnera. Za razliku od tereta koji se pakuje u kutiju i rasprostire svoju masu na veu povrinu, kontejneri su napravljeni da stoje na naglavcima za "okretne" brave ili noicama koje kao ispupenja vire iz svakog ugla kontejnera. Ako se prevoze teki kontejneri, odreeni delovi platforme trpe visoko optereenje, o emu se mora voditi rauna.

Velika i teka pakovanja mogu se obezbediti kao i kutije, tj. vezovima preko gornjeg dela, a da teret ne bi destastabilizovao vozilo, pakovanje mora biti postavljeno na posebno mesto du platforme. Praznine izmeu pakovanja i prednje i zadnje stranice vozila moraju biti popunjeni odgovarajuim materijalom.

Kontejneri ISO mase vee od 5,5 tona treba da se prevoze iskljuivo na vozilima koja su opremljena "okretnim" bravama. Ako su najmanje etiri "okretne" brave pravilno upotrebljene i zakljuane za svaki kontejner, teret je pravilno obezbeen i nije ga potrebno dodatno blokirati.

Slika 52. Kontejner sa "okretnim" bravama na platformi.

Kontejner ISO se utovaruje na ravnu platformu s bonim stranicama.

Teret je bono blokiran u osnovi drvenim daskama (1) koje popunjavaju prostor izmeu bonih stranica vozila i tereta.

Prikazani nain obezbeenja tereta primenjuje se samo za prevoz u drumskom saobraaju.

Slika 53. Prazan kontejner na ravnoj platformi bez "okretnih" brava, ali opremljen bonim stranicama (1 - drvene daske, 2 - vezivanje unazad, 3 - vezivanje unapred).

Kontejner ISO se utovaruje na ravnu platformu vozila bez bonih stranica.

Teret se obezbeuje bono vezivanjem u petlju (4).

Prikazani nain obezbeenja tereta primenjuje se samo za prevoz u drumskom saobraaju .

Slika 54. Prazan kontejner na platformi vozila bez "okretnih" brava i bonih stranica (2 - vezivanje unazad, 3 - vezivanje unapred, 4 - vezivanje u petlju).

7.4. Izmenjivi transportni sud bez brava za kontejnere

Nain na koji se obezbeuje izmenjivi transportni sud zavisi od toga da li ima ugaone odlivke ISO ili je opremljen posebnim arkama za privrivanje ili alkama za vezivanje, ali sistem za privrivanje tereta koji se primenjuje mora ispunjavati pravila koja se tiu obezbeivanja tereta.

Sredstva za vezivanje i druga bezbednosna oprema treba da budu privezani za kontejnere samo na onim mestima na kontejneru koja su za to predviena, kao to su alke za vezivanje ili posebne arke. Mesta za vezivanje na kontejneru treba redovno proveravati poto moraju biti u ispravnom stanju i sva treba da budu upotrebljena da bi se pravilno obezbedio kontejner na platformi vozila.

7.5. "Skip" kontejneri

Kada se utovare na vozilo, "skip" kontejneri moraju biti obezbeeni na odgovarajui nain da sile kretanja pri vonji ne bi negativno uticale na njih. Ruke za podizanje treba da budu pravilno postavljene za kretanje, a lanci za utovar moraju biti pravilno poreani pre pokretanja vozila. "Skip" kontejneri se mogu prevoziti samo ako su privezani odgovarajuim trakama ili lancima. Da bi se izbegli problemi tokom prevoza, voza treba da zna ta je sadraj "skip" kontejnera i kako je napunjen, pa ako postoji rizik da sadraj ispadne ili bude oduvan sa vrha odeljka za teret usled strujanja vazduha, potrebno je postaviti pokrivku ili mreu.

Slika 55 - "Skip" kontejner na ravnoj platformi s rukama za podizanje (1 - vezivanje unazad, 2 - vezivanje unapred).

"Skip" kontejner bono obezbeen rukom za podizanje.

Prikazani nain obezbeenja tereta primenjuje se samo za prevoz u drumskom saobraaju.

"Skip" kontejneri se mogu prevoziti i na obinim vozilima s platformom ako su dobro obezbeeni odgovarajuim trakama od tvrde tkanine ili lancima.

Slika 56. "Skip" kontejner na ravnoj platformi bez ruaka za podizanje.

7.6. Slaganje robe u kontejnere

Za bezbedan prevoz tereta u kontejnerima, potrebno je potovati sledea pravila za slaganje tereta u kontejner:

a) teret ne sme da pree dozvoljenu koliinu tereta za kontejner;

b) teret mora da bude jednako rasporeen po podu kontejnera, ni u kom sluaju ne sme biti vie od 60% ukupne mase tereta na jednoj polovini kontejnera jer se moe preopteretiti osovina;

v) tei teret ne treba stavljati na laki teret i teite natovarenog kontejnera treba da bude ispod srednje take njegove visine;

d) teret u kontejneru treba obezbediti od svih sila koje se mogu pojaviti tokom prevoza, tj. treba da bude tesno upakovan.

Kada su kontejneri napunjeni, potrebno je preduzeti korake da teret i materijal za obezbeivanje tereta ne ispadnu nakon otvaranja vrata, za ta se mogu upotrebiti sredstva za vezivanje od tvrde tkanine, mreice ili ograda od drveta ili metala. Vrata moraju biti zakljuana, to podrazumeva da mehanizam za zakljuavanje mora biti u ispravnom stanju.

7.6.1. Pogled odozgo

Slika 57. A) Slobodna elina burad obezbeena trakama sa zatezaem, fiksiranim za ram kontejnera. B) Slobodna burad u dva nivoa po etiri reda.

Kombinovani kontejner za tenost i teret koji se rasipa - Intermediate bulk container (u daljem tekstu: IBC) u ISO kontejneru, u dva nivoa, obezbeen.

Kombinacija kontejnera IBC, blokiranih vodoravnim daskama, praznine popunjene vazdunim jastucima ili slinim materijalom.

Slika 58. Kontejneri IBC naslagani u dva nivoa u kontejner.

7.7. Neupakovan teret koji se rasipa

Neupakovan teret koji se rasipa je teret koji se ne moe spakovati u ambalau, npr. pesak, balast, agregati itd., pa se prevozi vozilima sa otvorenom karoserijom, npr. za prevoz otpadnog materijala koristi se izmenljivi "skip" kontejner (kontejner bez gornje stranice) i koji se obino rasipa kroz rupe u karoseriji ili sa vrha tereta prilikom podizanja, usled vetra.

Prostor za teret treba drati u dobrom stanju kako bi se smanjio rizik od rasipanja tereta. Posebnu panju treba obratiti na stranice koje se mogu obarati i zglobne zadnje stranice jer ako su oteene ili iskrivljene, moe se tokom prevoza izgubiti deo tereta.

Sva mesta na kojima se karoserija vezuje za asiju, kao i karoserijski fitinzi, kao to su zglobovi i spone, mehanizmi za zakljuavanje zadnje oborive stranice, privrivai oborivih bonih strana itd. treba da budu u ispravnom stanju.

Stranice vozila treba da budu dovoljno visoke, ne samo da u potpunosti zadre teret, ve i da spree ispadanje ili rasprivanje tereta tokom prevoza.

Prostor za teret treba da bude pokriven ako postoji rizik od ispadanja ili rasprivanja tereta s vrha vozila. Vrsta pokrivke zavisi od tereta koji se prevozi, pesak, pepeo i metalne strugotine se uvek moraju pokriti odgovarajuom ceradom, a teret kao to je metalni i graevinski otpad treba pokriti mreicom iji otvori moraju biti manji od najmanjih delova predmeta koji se prevoze, a mrea mora biti dovoljno jaka da sprei njihovo ispadanje.

7.8. Ploe poslagane na ravnoj platformi sa A-postoljem

Betonske, staklene ili drvene ploe mogu se slagati na ravnoj platformi pomou A-postolja. Postolja se moraju dodatno obezbediti na platformi.

Slika 59. Ploe poslagane po ravnoj platformi pomou A-postolja. Prednji deo je blokiran uz prednji zid, a prostor izmeu delova tereta je blokiran odgovarajuim materijalom za

popunjavanje (3).

Ako teret nije poslagan uz prednju, odnosno zadnju plou, potrebno ga je da se ne bi pomerao napred, odnosno nazad blokirati materijalom za popunjavanje ili ugaonim trakama, podupiraima. Ploe se oslanjaju na A-postolja i privezane su preko vrha. Po potrebi, prostor izmeu delova tereta blokira se odgovarajuim materijalom za popunjavanje. Zatitnici od habanja se stavljaju izmeu traka i tereta.

7.9. Prenosiva postrojenja / graevinska oprema / pokretne maine

Za prevoz velikih maina, postrojenja ili vozila posebne namene ije je kretanje zabranjeno na putevima potrebno je da su opremljeni mestima za vezivanje ili da su privezani po emi vezivanja koju preporuuje proizvoa, a prevoze se posebnim vozilima koja su posebno izraena za lak utovar i istovar takvog tereta i koja imaju ugraena mesta za privrivanje, kaenje i privezivanje. Laka prenosiva postrojenja se mogu prevoziti vozilima opte namene koja omoguavaju isti nivo bezbednosti kao kad se koristi vozilo posebne namene.

Visok teret moe da oteti nadvonjake, pa je nuno da voza zna tanu visinu tereta i njegovu irinu na toj visini. Teret sa visokim teitem moe da ugrozi stabilnost vozila, pa se mora prevoziti vozilima s niskom platformom.

Vozila sa tokovima ili gusenicama moraju da budu privezana i zakoena na vozilu, i uz to privrena kombinacijom vezivanja i privrivanja kojim se spreava njihovo pomeranje napred ili nazad uz sredstva za blokiranje koja je dobro utvrena i koja podupiru tokove ili gusenice ili neki drugi deo tereta koji se prevozi.

Svi pokretni sklopovi, kao to su strela dizalice, konzola, duga greda, kabina itd. moraju ostati na mestu koje proizvoa preporuuje za prevoz i moraju se obezbediti kako bi se spreilo njihovo pomeranje.

Pre stavljanja maine na prikolicu, mora se ukloniti sva prljavtina koja moe da otpadne i omete saobraaj na putu ili oteti druga vozila. Rampa, gume maine i pod prikolice moraju biti bez ulja, masti, leda i sl. da se maina ne bi klizala.

Kada je maina utovarena i motor iskljuen, pritisak u hidraulikom sistemu se mora osloboditi pomeranjem svih kontrolnih poluga na svim mestima. To se mora uraditi najmanje dva puta, a kontrole treba postaviti tako da spree pomeranje pratee opreme tokom prevoza. Dakovi, alati ili drugi teki predmeti ne smeju da budu neprivreni u kabini postrojenja koje se prevozi i svi predmeti koji su izvueni iz maine, poput kanti, grabilica, seiva, lopata i ureaja za podizanje moraju se vezati za pod vozila.

Mainu treba postaviti na platformu vozila tako da joj pomeranje napred spreava npr. kuka, stepenik ili prednja stranica vozila za prevoz ili poprenom pregradom koja je provuena kroz platformu za asiju vozila.

Prenosivo postrojenje i njegovi odvojeni delovi moraju da budu tako postavljeni da se ne preu propisane granice osovinskog optereenja i da ne bude ugroeno bezbedno upravljanje vozilom. Klirens izmeu donjeg dela niskopodnih teretnih vozila i puta mora se proveriti kako se vozilo za prevoz ne bi nasukalo.

Maine sa tokovima i gusenicama moraju biti privrene kako bi to manje poskakivale zbog truckanja koje se prenosi sa vozila i koji pojaavaju gume ili amortizeri maina. Amortizere maine treba zakljuati, a poskakivanje smanjiti vezivanjem ili privrivanjem. Ako to nije mogue, ram ili asija maine treba da bude na blokovima ili cela povrina gusenica ili bubnjeva i najmanje pola irine gume moraju biti oslonjeni na platformu vozila. Ako gusenice izlaze iz okvira vozila, potrebno je da ram ili asija maine imaju potporu.

Da se maina ne bi pomerala napred, nazad ili bono, mora da bude privrena lancima ili trakama od tvrde tkanine koje se veu na mestima za privrivanje na vozilu. Svi vezovi moraju da imaju mehanizam za zatezanje. Kada se odreuje broj mesta za privrivanje tereta, moraju se uzeti sledei faktori u obzir:

a) potreba da se maina postavi tako da se ostvari ispravan raspored optereenja koji je u skladu sa propisanim osovinskim optereenjem i da se osigura da upravljanje vozilom nije ugroeno;

b) koji su drugi elementi za blokiranje tereta ugraeni u vozilo;

v) da li maina koja se prevozi ima tokove, gusenice ili valjak;

g) teina maine;

d) treba koristiti najmanje etiri take za privrivanje.

Ako se prevoze prenosiva postrojenja - vozila sa dizalicama, radnim platformama, potpornim nogarama itd., moraju se uzeti sledei faktori u obzir:

a) visok teret moe da bude opasan za mostove i voza mora da zna visinu vozila i da je ima zapisanu na vidnom mestu u svojoj kabini;

b) svi pokretni sklopovi moraju biti na mestu i zakoeni ako je to mogue, u skladu sa preporukom proizvoaa.

7.9.1. Ureaji za privrivanje

Osim posebne opreme za fiksiranje, izbor materijala za privezivanje prenosivih postrojenja je ogranien na lance, sajle, trake od tvrde tkanine i njihove mehanizme za zatezanje i spajanje.

Kad se poprena greda (od jedne do druge strane) koristi kao pregrada, ona mora biti dobro fiksirana kako bi se sva nametnuta optereenja prebacila na asiju vozila. Ako su pojedinani tokovi ili doboi fiksirani blokovima ili klinovima, oni moraju biti dovoljno vrsti da se ne slome i da budu bezbedno privreni za platformu vozila.

Vezovi ili oprema za privrivanje mogu se kaiti samo za one delove prenosivih postrojenja koji imaju dovoljno snage da izdre sile koje nastaju tokom prevoza. Kada je postrojenje opremljeno mestima za vezivanje, potrebno je ba njih koristiti, a vozilo obezbediti u skladu sa uputstvom proizvoaa. Pre vezivanja za mesta za podizanje, treba proveriti da li su dobra za privrivanje.

Posle prvih nekoliko kilometara preenog puta treba proveriti da se utovarena maina ne pomera i da su sredstva za privrivanje u dobrom stanju, a iste kontrole su neophodne i dalje tokom prevoza.

Slika 60. Vozilo sa tokovima, unakrsno vezano za prikolicu s mesta za privrivanje oznaenih sa X.

7.10. Vozila

Vozila i (polu)prikolice treba prevoziti iskljuivo vozilima za tu namenu jer ona imaju dovoljan broj odgovarajuih mesta za vezivanje i sistem obezbeivanja takvog tereta treba da prati isti osnovni princip koji vai za prevoz prenosivih postrojenja, uz sledee:

1) vozilo ili (polu)prikolica se moraju prevoziti uz podignutu "parking" konicu;

2) ureaj za upravljanje vozilom mora biti zakljuan i tokovi blokirani klinovima;

3) menja mora biti u najmanjoj brzini;

4) klinovi treba da budu bezbedno privreni za platformu vozila.

Vozilo ili (polu)prikolica koji se prevoze treba da budu tako smeteni da njihova teina u potpunosti ima potporu na vozilu. Ako je potrebno, mogu se koristiti separatori da bi se izbegla visoko lokalizovana optereenja koja mogu nastati zbog npr. nogara poluprikolice.

Poto trenje koje se stvara izmeu guma i platforme i podignuta "parkirna" konica nisu dovoljni da spree pomeranje, vozilo ili (polu)prikolica treba da budu privezani za vozilo odgovarajuom opremom za vezivanje. Potrebno je na svakom vezu koristiti mehanizam za zatezanje, a vezovi koji treba da spree pomeranje tereta napred i nazad treba da budu pod uglom manjim od 60 u odnosu na vodoravnu ravan kako bi se postigao najbolji efekat. Posle prvih nekoliko kilometara puta, treba proveriti da li je zategnutost vezova dobra, a to treba uiniti i s vremena na vreme tokom prevoza i dotegnuti ih ako je to potrebno.

Vezove treba kaiti na delove vozila, osovine ili asije vozila i (polu)prikolice koji odgovaraju za to. Treba paziti da ne doe do naprezanja ili tete na delovima vozila, kao to su koione cevi, creva, elektrini kablovi itd. zbog vezivanja preko njih ili u njihovoj blizini. Ako je prevoz utovarenih vozila neophodan, onda se mora obratiti posebna panja na vie teite vozila koje se prevozi i mogu gubitak stabilnosti prilikom koenja ili ulaenja u krivinu, to se delimino moe izbei dodatnim vezovima za asiju vozila ili (polu)prikolicu.

Sva slobodna oprema vozila ili (polu)prikolica koje se prevoze mora biti bezbedno naslagana. Ako se prevozi vie od jedne (polu)prikolice,