Na osnovu clana _____ Statusa preduzeca X i cl. 2, 12, 16, 21, 29. i 37. Zakona o raunovodstvu i reviziji (Sluzbeni cilj SRJ, br. 71/2002, Upravni odbor preduzeca X, na sednici odrzanoj dana _________ 2004. godine, donosi

PRAVILNIK O RACUNOVODSTVU I RACUNOVODSTVENIM POLITIKAMAI. OPSTE PDREDBE Clan 1. Ovim pravilnikom uredjuje se organizacija racunovodstvenog sistema, interni racunovodstveni kontrolni postupci, odredjuju lica koja su odgovorna za zakonitost i ispravnost nastanka poslovne promene i sastavljanje isprava o poslovnoj primeni, uredjuje kretanje racunovodstvenih isprava i rokovi za njihovo dostavljanje na dalju obradu i utvrdjuju racunovodstvene politike preduzeca u skladu sa svim zahtevima Medjunarodnih standarda finansijskog izvestavanja (Medjunarodnih racunovodstvenih standarda), kao i svim tumacenjima Stalnog komiteta za tumacenje Standarda. Clan 2. Odredbe ovog pravilnika odnose se i na zavisna preduzeca, zavisne druge poslovne subjekte, stalne poslovne jedinice i delovi preduzeca koji su osnovani u inostranstvu ili u drugoj republici, ako propisama drzave, odnosno republike u kojoj su osnovani u inostranstvu ili u drugoj republici, ako propisama drzave, odnosno republike u kojoj su osnovani nije na drugaciji nacin utvrdjenaobaveza vodjenja poslovnih knjiga, sastavljanja i revizije finansijskih izvestaja. Za podlovne subjekte stava 1. ovog clana za koje propisama drzave, odnosno republike u kojoj su osnovani nije na drugaciji nacin utvrdjena obaveza vodjenja poslovnih knjiga, sastavljanja i revizije finansijskih izvestaja, vode se poslovne knjige i sastavljaju finansijskih izvestaji u racunovodstvu preduzeca. II. ORGANIZACIJA RACUNOVODSTVENOG SISTEMA Clan 3. Racunovodstvo preduzeca obuhvata skup poslova koji obezbedjuju funkcionisanje racunovodstvenog informacionog sistema i poslova finansijske funkcije. Za obavljanje tih poslova organizuje se skuzba (sektor) za racunovodstvo i finansije. Racunovodstveni informacioni sistem predstavlja deo informacionog sistema preduzeca koji obezbedjuje podatke i informacije o finansijskom polozaju, uspesnosti i promenama u finansijskom polozaju preduzeca za interne i eksterne korisnike. Finansijska funkcija obuhvata poslove kontrole novcanog poslovanja i kredita, odnose sa poslovnim bankama, finansiranja poslovnih funkcija, upravljanje potrazivanjima i obavezama, obracune i placanje poreza, doprinosa, carina i drugih dazbina, obracune i isplata zarada i naknada zarada, blagajnicko poslovanje, naplate i isplate preko tekucih dinarskih i deviznih racuna. U okviru sluzbe (sektora) racunovodstva i finansija obavljaji se poslovi: - finansijskog knjigovodstva; - knjigovodstvo troskova i ucinaka (knjigovodstvo proizvodnje); - vodjenje analitike, pomocnih knjiga i evidencija;

- racunovodstveno planiranje; - racunovodstveni nadzor i kontrola; - racunovodstveno izvestavanje i informisanje; - sastavljanje i dostavljanje periodicnih i godisnjih finansijskih izvestaja; - blagajnicko poslovanje; - obracun zarada, naknada zarada i drugih primanja zaposlenih; - obracun i placanje po ugovoru o delu, autorskih i drugih ugovorima; - obracun i placanje poreza, doprinosa, carina i drugih dazbina; - sastavljanje i dostavljanje poreskih prijava i drugih propisanih obracuna i evidencija od strane drzavnih i drugih organa; - vrsi naplatu i placanje preko dinarskih i deviznih racuna preduzeca. Za organizaciju i funkcionisanje racunovodstvenih i finansijskih poslova odgovoran je rukovodilac racunovodstva. Obavljanje poslova u sluzbi racunovodstva i finansija i odgovornost zaposlenihuredjuje se opstim aktom kojim se uredjuje radni odnos i sistematizacija poslova i radnih zadataka u preduzecu. Poslovne knjige Clan 4. Racunovodstveni podaci i informacije o stanju i promenama na imovini, obavezama i i kapitalu, prihodima, raskodima i rezultatu poslovanja obezbedjuju se u poslovnim knjigama koje cine: - dnevnik, - glavna knjiga, i - pomocne knjige. Dnevnik predstavlja hronolosku evidenciju poslovnih promena po datumu nastanka, broju i nazivu racuna glavne knjige, dugovnom i potraznom iznosu racuna glavne knjige i kratkom objasnjenju nastale poslovne promene. Kada se radi o knjizenju koje ima vise od jednog dugovanja i potraznjima, u dnevnik se prvo unose knjizenja na dugovnoj strani racuna a onda knjizenja na potraznim racunima. Dnevnik omogucava uvid u hronolosku evidenciju svih trasankcija u poslovanju i koriste se za sprecavanje i iznalazenje gresaka u knjizenju. Glavna knjiga predstavlja skup svih racuna kontnog okvira preduzeca na kojima se obuhvataju podaci i informacijje i promenama na imovini, obaveza, kapitalu, prihodima i rashodima preduzeca. Knjizenja poslovnih promena na racunima glavne knjige vrsi se prenosom dugovnih i potraznu stranu racuna glavne knjige. Pomocne knjige su analiticke evidencije koje se vode po vrsti, kolicini i vrednostima za nematerijalnu i materijalnu imovinu (nematerijalna ulaganja, osnovna sredstva, zalihe materijala, robe, nedovrsenu proizvodnju i gotove proizvode), za finansijska sredstva (kao sto su devize, potraznja o kupaca, potrazivanja po primljenim, datim kreditima i drugim hartijama od vrednosti), za finansijske obaveze (kao sto su obaveze za poreze i druge dazbine, prema dobavljacima, po izdatim menicama i emitovanim drugim hartijama od vrednosti, obaveze po uzetim kreditima, obaveze prema zaposlenima i drugim licima) i instrumente kapitala (kao sto su obicne i prioritetne akcije, opcije za upis ili kupovinu obicnih akcija preduzeca koje ih je emitovalo, otkupljenje sopstvene akcije, udeli u kapitalu i drugi instrumenti kapitala). Poslovne knjige vode se tako da omogucavaju kontrolu ispravnosti knjizenja, cuvanja i koriscenja podataka, kao i uvid u hronologiju izvrsenih knjizenja i sagledavanje svih promena na racunima glavne knjige i pomocnih knjiga.

Poslovne knjge mogu se videti u slobodnim listovima, povezane ili prenete na neke od elektronskih ili magnetnih medija, tako da se po potrebi mogu odstampati ili prikazati na ekranu. Vodjenje poslovnimh knjiga Clan 5. Vodjenje poslovnih knjiga, sastavljanje i prezentacija finansijskih izvestaja preduzeca vrsi se u skladu sa racunovodstvenim nacelima definisanim u okviru Medjunarodnih standarda finansijkskog izvestavanja i racunovodstvenim politikama utvrdjenih ovim pravilnikom. Vodjenje poslovnih knjiga, sastavljanje i prezentacija finansijskih izvestaja preduzecaobavlja strucno lice koje ispunjava sledece uslove: 1) Da ima polozen strucni ispit za odgovarajuce strucno zvanje (racunovodja, samostalni racunovodja i ovlasceni racunovodja); 2) D nije kaznjavano za krivicna dela koje ga cine ne dostojnim za obavljanje poslova iz oblasti racunovodstva. Vodjenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskog izvestaja odlukom organa upravljanja moze da se poveri i drugom preduzecu ili preduzetnikom, koji ispunjava propisane zakonske uslove za vodjenje poslovnih knjiga i pruzanje racunovodstvenih usluga. Racunovodstvene isprave Clan 6. Knjizenje poslovnih promena na imovinu, obavezama, kapitalu, prihodima i raskodima vrse se na osnovu verodostojne racunovodstvene isprave. Racunovodstvenu ispravu sastavljaju lica odgovorna za obavljanje odgovarajucih poslova cijim izvrsenjem nastaju poslovne promene za koje se sastavljaju racunovodstvene isprave. Rukovodilac organizacionog dela, odnosno sluzbe odredjuje lice koje sastavlja racunovodstvenu ispravu o nastalom poslovnom dogadjaju, odnosno poslovnoj promeni. Racunovodstvena isprava mora da obuhvati sve podatke potrebne za knjizenje u poslovnim knjigama, tako da se iz isprave o poslovnoj promeni moze saznati osnov nastale poslovne promene. Racunovodstvena isprava sastavlja se u potrebnom broju primeraka, na mestu i u vremenu nastanka poslovnog dogadjaja, I mora biti potpisana od strane lica odgovornih za nastanak poslovne primene. Clan 7. Racunovodstvenom ispravom smatra se i isprava dobijena telekomunikacionim putem, ukljucujuci i elektronsku razmenu podataka izmedju racunara u skladu sa usvojenim standardima. Posiljalac je odgovoran da podaci na ulazu u telekomunikacioni prenos budu zasnovani na racunovodstvenim ispravama, kao i za cuvanje originalne isprave. Za tacnost prenesenih poruka telekomunikacionim putem i putem elektronske razmere odgovaran je davalac usluga, odnosno posrednik u obavljanju takve transakcije.

Clan 8. Lica odgovorna za sastavljenje i kontrolu racunovodstvenih isprava svojim potpisom na ispravi garantuje da je ona istinita i da verno prikazuje poslovnu promenu. Kontrolom racunovodstvenihisprava pre knjizenja utvrdjuje se njihova potpunost, istinitost, racunarska tacnost i zakonitost. Clan 9. Racunovodstvena isprava i dokumentacija u vezi sa nastalom poslovnom promenom dostavlja se na knjizenje najkasnije u roku od osam dana od dana nastanka poslovne promene. Lica koja vode poslovne knjige, posle sprovedene kontrole primljenih isprava, duzna su da poslovnu promenu proknjize u poslovnim knjigama narednog dana, a najkasnije u roku od pet dana od dana prijema racunovodstvene isprave. Clan 10. Poslovne knjige preduzeca vode se na racunaru. Racunovodstveni softver koji se koristi za vodjenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izvestaja, mora da obezbedi funkcionisanje sistema internih racunovodstvenih kontrola i onemoguci brisanje proknjizenih poslovnih promena. Interne racunovodstvene kontrole Clan 11. Sistem interne kontrole obuhvata sve mere koje se preduzimaju u cilju: 1) zastite sredstava od prekomernog trosenja, prevara ili neefikasne upotrebe; 2) obezbedjenja pouzdanosti i verodostojnosti racunovodstvenih podataka; 3) obezbedjenja izvrsenja poslova u skladu sa usvojenom politikom uprave; 4) ocene rada svih radnika, rukovodilaca i organizacionih delova u okviru preduzeca. Interne kontrole obuhvataju sve mere i postupke koje se sprovode radi obezbedjenja uslova da celo preduzece radi u skladu sa planovima i politikama koje je usvojila uprava. Interna racunovodstvena kontrola treba da obezbedi pouzdanost i verodostojnost racunovodstvenih evidencija i podataka i finansijskih izvestaja. Svaka poslovna promena, odnosno transakcija, da bi bila pouzdana i verodostojana, treba da prodje cetiri odvojene faze, i to: - da je propisano odobravnje nastnka takve poslovne promene; - da bude odobrena od nadleznog rukovodioca; - da bude izvrsena, i - da je evidentirana u poslovnim knjigama. Clan 12. U cilju obezbedjenja pouzdanosti i verodostojnosti racunovodstvenih podataka i informacija treba obezbediti sprovodjenje sledecih mera interne kontrole: - zaposleni koji su materijalno zaduzeni sredstvima ili koriste odredjena sredstva ne mogu da vode racunovodstvenu evidenciju za ta sredstva; - zaposlene koji se duze materijalnim i novcanim sredstvima, ukoliko je moguce, treba povremeno zamenjivati drugim zaposlenima (rotacija zaposlenih) koji mogu otkriti greske i nepravilnosti koje su predhodni zaposleni ucinili:

- zaposleni koji vode analiticku evidenciju ne mogu vrsiti gotovinske novcane naplate od kupaca za koje vode evidenciju; - Racunovodstvene isprave, kao sto su cekovi, menice, fakture, narudzbenice i drugi dokumenti moraju biti oznaceni serijskim brojevima i izdavani po redosledu tih brojeva: - zahtevi za nabavku (trebovanje i dr. dokumenti) na osnovu kojih se vrsi narucivanje nabavke materijala i robe ne mogu se izvrsavati ako predhodno nisu overeni od strane ovlascenog rukovodioca. Kopija zahteva za nabavku sa racunom i otpremnicom dobavljaca salje se sluzbi racunovodstva i finansija, koja ne moze izvrsiti placanje i knjizenje te promene bez odobrenog zahteva; - Narudzbenica za nabavku materijala i robe sastavlja se u vise kopija, od kojih se original salje dobavljacu, na osnovu kojeg on salje robu i racun na bazi unetih podataka iz narudzbenice. Druga kopija narudzbenice salje se racunovodstvu preduzeca zajedno sa racunom dobavljaca i prijmnicom magacina da je roba preuzeta nakon prijema robe i fakture dobavljaca, dok sledece kopije ostaju kod lica koja sastavljaju i odobravaju narudzbenice; - pre obracuna zarada zaposlenih trebaizvrsiti kontrolu radnog vremena za koje se vrsi obracun i obezbediti brz i tacan obracun i isplatu zarada i naknada zarada i placenje propisanih poreza i doprinosa. Clan 13. Uskladjivanje prometa i stanja glavne knjige sa dnevnikom i pomocnih knjiga sa glavnomknjigom vrsi se pre popisa imovine i obaveza i pre sastavljanja finansijskih izvestaja. Stanje imovine i obaveza u knjugovodstvu uskladjuju se najmanje jednom godisnje sa stvarnim stanjem koje se utvrdjuje propisom. Uskladjivanje medjusobnih finansijskih plasmana i potrazivanja sa duznicima, odnosno obaveza sa poveriocima vrsi se jednom godisnje sa stanjem na dan 1. decembra, dostavljanjem u pismenom obliku podataka o stanju potrazivanja i obaveza na taj dan. Popis knjiga, filmova, fotosa, arhivske gradje i dr., vrsi se svake trece godine. Popis imovine i obaveza vrsi se na kraju poslovne godine, sa stanjem na poslednji dan poslovne godine. Izuzetno od odredbe stava 5. ovog clana, popis robe i materijala na skladistu i magacinu vrsi se u toku godine. Clan 14. Pored redovnog popisa imovine, potrazivanja i obaveza koji se vrsi na kraju poslovne godine, u toku godine vrsi se vanredan popis i uskladjivanje stanja i prilikom primopredaje duznosti racunopologaca, promene prodajnih cena proizvoda i robe, statusne promene, promene oblika organizovanja, prodaje pravnog lica, svojinske transformacije, otvaranja, odnosno zakljucenja postupka redovne likvidacije i stecaja pravnog lica i u drugim slucajevima predvidjenim zakonom. Cuvanje poslovnih knjiga i racunovodstvenih isprava Clan 15. Racunovodstvene isprave i poslovne knjige cuvaju se u poslovnim prostorijama pravnog lica (preduzetnika), odnosno kod preduzeca ili preduzetnika

kojima je povereno vodjenje poslovnih knjiga, u rokovima koji su kao najkraci propisani Zakonom o racunovodstvu i reviziji. Poslovne knjige koje se vode na racunaru i racunovodstveni softver koji se koristi za vodjenje poslovnih knjiga cuvaju se na racunaru i odgovarajucem mediju za arhivanje podataka. Po isteku poslovne godine, dnevnik i glavna knjiga stampaju se i stampani cuvaju u rokovima propisnim u stavu 1.ovog clana. III.RACUNOVODSTVENE POLITIKE Clan 16. Racunovodstvene politike su posebna nacela, osnovi, konvencije, pravila i praksa je usvojilo preduzece za pripremanje i prikazivanje finansijskih izvestaja u skladu sa Medjunarodnim standardima finansijskog izvestavanja. Usvojene racunovodsvene politike odnose se na priznavanje, merenje i procenjivanje sredstava, obaveza, prihoda i rashoda preduzeca. Nematerijalna ulaganja Clan 17. Nematerijalna ulaganja su odrediva nemonetarna sredstva bez fizickog sadrzaja koja sluze za proizvodnju ili isporuku robe ili usluga, za oznajmljivanje drugim licima ili se koristi u administrativne svrhe. Nematerijalnim ulaganjima smatraju se: - ulaganja u koncesiji; - ulaganja u razvoj novih proizvoda i u proizvodnju novih ili znacajno unapredjenih materijala, uredjaja, proizvoda, procesa, sistema ili usluga pre pocetka komercijalne proizvodnje ili upotrebe; - ulaganje u naucno i tehnicko znanje; - ulaganje u kreiranje i primenu novih procesa ili sistema; - ulaganje u nabavku licence; - sticanje prava na intelektualnu svojinu; - ulaganje u poznavanje trzista i trgovacke oznake (ukljucujuci robne marke i objavljene naslove). Uobicajani primeri pozicija koje se obuhvataju u okviru nematerijalnih ulaganja jesu kompjuterski softver, patenti, autorska prava, igrani filmovi, liste klijenata, prava servisiranja hipoteka, dozvole za ribolov, uvozne kvote, fransize, odnosi sa kupcem ili dobavljacem, lojalnost kupaca, udeo na trzistu i marketinska prava. Nematerijalno ulaganje pocetno se meri (priznaje) po nabavnoj vrednosti ili ceni kostanja. Nakon pocetkom priznavanja, nematerijalno ulaganje iskazuje po nabavnoj vrednosti ili ceni kostanja umanjenoj za ukupnu amortizaciju i ukupne gubitke zbog obezvredjenja. Alternativni postupak: Nakon pocetnog priznavanja, nematerijalno ulaganje iskazuje se po revalorizovanom iznosu koji predstavlja njegovu postenu vrednost na dan revalorizacije, umanjenu za ukupnu naknadnu amortizaciju i ukupne naknadne gubitke zbog obezvredjenja.

Za potrebe revalorizacije, postena vrednost odredjuje se pozivanjem na aktivno trziste. Revalorizacija se vrsi onoliko redovno koliko je dovoljno da se iskazana vrednost ne razlikuje znacajno od vrednosti koja bi se utvrdila primenom postene vrednosti na dan bilansa stanja. Kada, zbog revalorizacije, dodje do povecanja iskaznog iznosa sredstava, pozitivan ucinak revalorizacije iskazuje se ne neposredno u korist sopstvenog kapitala, kao revalorizaciona rezerva. Medjutim, pozitivan ucinak revalorizacije priznaje se kao prihod od ukidanja revalorizacionih rezervi istog sredstva do iznosa koji je jednak negativnom ucinku revalorizacije istog sredstva, koji je predhodno bio priznat kao rashod. Kada zbog revalorizacije dodje do smanjena iskazane vrednosti, negativan ucinak revalorizacije priznaje se kao rashod. Medjutim, negativan ucinak revalorizacije iskazuje se neposredno na teret odgovarajuce revalizacione rezerve, do iznosa koji nije veci od ukupnog iznosa revalorizacionih rezervi za to isto sredstvo. Osnovicu za amortizaciju nematerijalnih ulaganja cini postena vrednost po odbitku njihove preostale vrednosti. Nova procena preostale vrednosti vrsi se na dan svake revalorizacije sredstava, koriscenjem cena koje preovladjuju na taj dan. Preostala vrednost nematerijalnih ulaganja smatra se jednako nuli, osim koda: 1) postoji ugovorna obaveza treceg lica da otkupi to sredstvo na kraju njegovog preostalog veka trajanja, ili 2) za to sredstvo postoji aktivno trziste na kojem se moze odrediti preostala vrednost i da ce to trziste trajati i na kraju veka tog sredstva. Osnovicu za amortizaciju nematerijalnih ulaganja cini nabavna vrednost ili cena kostanja po odbitku njihove preostale vrednosti. Preostala vrednost namaterijalnih ulaganja smatra se jednako nuli, osim kada: 1. postoji ugovorna obaveza treceg lica da otkupi to sredstvo na kraju njegovog preostalog veka trajanja; ili 2. za to sredstvo postoji aktivno trziste na kojem se moze odrediti preostala vrednost i da ce to trziste i na kraju veka tog sredstva. Nematerijalna ulaganja otpisuju se putem proporcionalne stope amortizacije u roku od pet godina, osim ulaganja cije je vreme koriscenja utvrdjeno ugovorom, kada se otpisivanje vrsi u rokovima koji proisticu iz ugovora. Amortizacija goodnjilla vrsi se u roku koji ne prelazi 20 godina. Interno nastali goodwill ne priznaje se kao nematerijalno ulaganje. Alternativni postupak: Nematerijalna ulaganja otpisuju se putem degresivnog ili funkcionalnog metoda. Osnovna sredstva Clan 18. Osnovna sredstva (nekretnine, postojenja, oprema), su materijalna sredstva koja preduzece drzi za upotrebu u proizvodnji ili za isporuku robe ili pruzanje usluga, za iznamljivanje drugih licima ili u administrativne svrhe, i za koja se ocekuje da ce se koristiti duze od jednog obracunskog perioda. Nekretnina, postojenje i oprema priznaju se kao sredstvo: (a) kada je verovatno da ce buduce ekonomske koristi po osnovu tog sredstva priticati u preduzece i (b) kada nabavna vrednost ili cena kostanja tog sredstva moze pouzdano da se izmeri.

Klasu nekretnine, postojenja i opreme cine grupe sredstava slicne prirode i upotrebe u poslovanju preduzeca, kao sto su: (a) zemljiste; (b) zemljiste i zgrade; (c) masine; (d) brodovi; (e) avioni; (f) motorna vozila; (g) namestaj i nepokretan inventar, i (h) kancelarijska oprema. Pocetno merenje nekretnine, postojenja i opreme koji ispunjavaju uslove za priznavanje za sredstvo vrsi se po nabavnoj vrednosti ili p oceni kostanja. Naknadni izdatak za nekretninu, postrojenje i opremu priznaje se kao sredstvo samo kada se tim izdatkom poboljsava stanje sredstvaiznad njegovog prvobitno ocenjenog standarda ucinka. Primeri poboljsanja koja dovode do povecanih buducih ekonomskih koristi ukljucuju: (a) izmenu postrojenja, kojom se produzava koristan vek trajanja, ukljucujuci i povecanje kapaciteta; (b) nadgradnja masinskih delova, kojom se postize znacajno unapredjenje kvaliteta izlaznih komponenti; i (c) usvajanje novih proizvodnih procesa koji omogucavaju znacajno smanjenje prethodno procenjivih troskova poslovanja. Izdatak za popravke i odrzavanje nekretnina, postrojenja i opreme nastaje radi obavljanja ili odrzavanja buducih ekonomskih koristi koje preduzece moze da ocekuje od prvobitno procenjenog standarda ucinka tog sredstva. Kao takav, on se obicno priznaje kao rashod u trenutku kada nastane. Na primer, troskovi servisiranja ili remonta postojenja i opreme obicno predstavljaju rashod, jer se njima obnavlja, a ne povecava, prvobitno procenjeni standardni ucinak. Alternativni postupak: Pocetno priznanje vrednost rekretnina, postrojenja i opreme i opreme uvecava se za kursne razlike nastale usled velike devalvacije kojom se povecavaju obaveze na osnovu nedovnog sticanje te imovine, a koje se izmiruju u stranoj valuti, s tim da korizovani iznos ovih sredstava ne prelazi iznos troskova zamene ili iznos koji se moze povratiti, prodajom ili upotrebom imovine u zavisnosti od toga koja je vrednost niza (MPC 21). U nabavnu vrednost nekretnine, postrojenja i opreme ukljucuju se i troskovi kamata koji su nastalina osnovu izgradnje ili nabavke tih sredstava u skladu sa MPC 23. Nakon pocetnog priznavanja, nekretnina, postrojenje i oprema se iskazuju se po nabavnoj vrednosti ili po ceni kostanjaumanjen za ukupan iznos obracunate amortizacije i ukupan iznos gubitaka zbog obezvredjenja. Osnovicu za amortizaciju nekretnina, postojenja i opreme cini nabavna vrednost ili cena kostanja po odbitku preostale vrednosti sredstava. Ako je preostala vrednost sredstava beznacajna, smatra se da je jednaka nuli, a kada je znacajna, preostala vrednost se procenjuje na dan sticanja i ne povecava se naknadno zbog promene cena.

Alternativni postupak: Nakon pocetnog priznavanja, nekretnina, postrojenje i oprema iskazuju se po revalizovanom iznosu, koji izrazava njihovu postenu vrednost na dan revalorizacije, umanjenoj za ukupan iznos ispravki vrednosti po osnovu amortizacije i ukupan iznos ispravki vrednosti po osnovu gubitaka po obezvredjenja. Revalorizacija se vrsi onoliko redovno koliko je dovoljno da se iskazani iznos ne razlikuje znacajno od iznosa koji bi se utvrdio da je primenjen postupak iskazivanja po postenoj vrednosti na dan bilansa stanja. Prilikom revalozacije nekretnine, postrojenja i opreme, revalorizuju se sva nekretnina, postrojenja i oprema iz grupe kojoj to sredstvo pripada. Postenu vrednost postrojenja i opreme obicno cini njihovatrzisna vrednost koja se utvrdjuje procenom. Kada ne postoji dokaz trzisne vrednosti, zbog posebnosti postrojenja i opreme i zbog toga sto se oni retko prodaju, osim kao deo stalnog poslovanja, oni se procenjuju po amortizovanoj vrednosti njihove zamene. Ucestalost revalorizacije zavisi od kretanja postene vrednosti nekretnina, postrojenja i opreme koji se revalorizuju. Kada se postene vrednosti nekretnina, nastrojenja i opreme koji se revalorizuju. Kad se postena vrednost revalorizovanog sredstva znatno razlikuje od njegove iskazane vrednosti, potrebna je nova revalorizacija. Ceste revalorizacije nisu neophodne za nekretnine, postrojenja i opremu kod kojih su promene postene vrednosti samo neznatne. Umesto toga, dovoljna je revalorizacija svakih tri ili pet godina. Osnovicu za amortizaciju nekretnina, postrojenja i opreme cini revalorizovani iznos koji izrazava njihovu postenu vrednost po odbitku preostale vrednosti sredstava. Ako je preostala vrednost beznacajna smatra se da je jednaka nuli, a kada je znacajna, procenjuje se na dan sticanja i na dan svake naknadne revalorizacije vrsi se nova procena preostale vrednosti sredstava. Nekretnine, postrojenja i oprema otpisuju se na teret rashoda amortizacije. Iznos nekretnine, postrojenja i opreme koji podleze amortizaciji, otpisuje se sistematski tokom njihovog korisnoga veka trajanja primenom proporcionalnih stopa amortizacije, koje se utvrdjuju putem sledeceg obrasca: Stopa amortizacije = 100/korisni vek trajanja sredstava Za nekretnine, postrojenja, opremu, ostala osnovna sredstva i nematerijalna ulaganja koriste se sledeci korisni vek trajanja i stope amortizacije: koriste se sledeci korisni vek trajanja i stope amortizacije:

No 1. 1.1

Korisni vek Stopa Fmortizacije trajannja(godina) GRADJEVINSKI OBJEKTI I POSTROJENJA Gradjevinski objekti visokogradnje i 40 2.5% niskogradnje armiranobetonske konstrukcije (zgrade, mostovi, tuneli nadvodznjaci, lukobrani, naftovodi, vodovodi, plinovodi i dalekovodi), kao i postrojanja koja se smatraju samostalnim gradjevinskim objektom

Opis:

1.2 1.3 1.4 2. 2.1 2.2 2.3 2.4

3. 4. 5. 6.

Gradjevinski objekti niskogradnje sa donjim strojem (donji stroj puteva i pruga, brane, nasipi i sl.) Gradjevinski objekti visokogradnje i niskogradnje drvene konstrukcije Ostali gradjevinski objekti OPREMA Oprema (proizvodna i prenosna oprema i postrojenja osim koja su navedena pod tackom 1.1) i brodovi Pogonski i poslovni inventar (strojevi, alati, transportna sredstva i uredjaji), avioni i sinska vozila Namestaj, poslovni inventar u trgovini, ugostiteljstvu i turizmu Kancelarijska oprema, racunarska oprema, softver, telekomunikaciona oprema, putnicka motorna oprema, vozila na motorni pogon i prikljucni uredjaji VOCNJACI, VINOGRADI, HMELJNJACI I DRUGI TRAJNI NASIPI OSNOVNO STADO NEMATERIJALNA ULAGANJA OSTALA NEPOMENUTA SREDSTVA

33,33 20 10 20 10 5 4

3% 5% 10% 5% 10% 20% 25%

10 5 5 10

10% 20% 20% 10%

Alternativni postupak: Nekretnine, postrojenja i oprema otpisuju se primenom degresivnog metoda amortizacije (ili funkcionalnog metoda amortizacije) Metod amortizacije koji se primenjuje izrazava nacin na koji preduzece trosi ekonomske koristi sadrzane u sredstvu. Obracunat trosak amortizacije priznaje se kao rashod perioda u kojem je nastao, osim ako nije ukljucen u iskazani iznos nekog drugog sredstva. Korisni vek trajanja nekretnine, postrojenja i opreme preispituje se periodicno i, ako su ocekivanja zasnovana na novim procenama znacajno razlicita od predhodnih, obracun troskova amortizacije za tekuci i buduci period se koriguje. Metod obracuna amortizacije koji se primenjuje na nekretninu, postrojenja i opremu preispituje se periodicno i ukoliko je doslo do znacajne promene u ocekivanom obrascu trosenja ekonomskih koristi od tih sredstava, metod se menja tako da odrzava taj izmenjeni nacin. Kada je takva promena metoda obracuna amortizacije neophodna, onda se ona racunovodstveno obuhvata kao promena racunovodstvene procene, a obracunati troskovi amortizacije za tekuci i buduci period se koriguju. Nekretnine, postrojenja i oprema prestaju da se iskazuju u bilansu stanja, nakon otudjivanja ili kada je sredstvo trajno povuceno iz upotrebe i kada se od njegovog otudjenja ne ocekuju nikakve buduce ekonomske koristi. Dobici ili gubici koji proisteknu iz rashodovanja ili otudjenja nekretnina, postrojenja i opreme utvrdjuju se kao razlika izmedju procenjenih neto priliva od prodaje i iskazanog iznosa sredstva i priznaju se kao prihod ili rashod u bilansu uspeha.

Invensticione nekretnine Clan 19. Investiciona nekretnina je nekretnina (neko zemljiste ili zgrada ili deo zgrade ili i jedno i drugo), koju (preduzece kao vlasnik ili korisnik finansijskog lizinga) drzi radi ostvarivanja zarade od izdavanja nekretnine ili radi uvecanja vrednosti kapitala ili radi i jednog i drugog, a ne radi: (a) upotrebe za prozivodnju ili snabdevanja robe ili pruzanje usluga ili za potrebe administrativnog poslovanja; ili (b) prodaje u okviru redovnog poslovanja. Investiciona nekretnina drzi se radi ostvarivanja zarade od izdavanja ili radi uvecanja vrednosti kapitala, ili radi i jednog i drugog. Prema tome, investiciona nekretnina stvara tokove gotovine koji su u velikoj meri nezavisni od ostale imovine koju drzi preduzece. Po tome se investiciona nekretnina razlikuje od nekretnine koju koristi vlasnik. Primeri investicione nekretnine su: (a) zemljiste koje se drzi radi dugorocnog uvecanja vrednosti kapitala, a ne radi kratkorocne prodaje u okviru redovnog poslovanja; (b) zemljiste koje se drzi za buduce potrebe, koje trenutno nisu utvrdjene. (Ako preduzece nije utvrdilo da ce to zemljiste da koristi bilo kao nekretninu koju koristi vlasnik, bilo za potrebe kratkorocne prodaje u okviru redovnog poslovanja, smatra se da se to zemljiste drzi radi uvecanja vrednosti kapitala); (c) zgrada ciji je vlasnik preduzece (ili koju preduzece drzi po osnovu finansijksog lizinga) i koja je data u zakup po osnovu jednog ili vise operativnih lizinga; i (d) zgrada koja je prazna, ali koji se drzi radi davanja u zakup po osnovu jednog ili vise operativnih lizinga. Pocetno merenje invensticione nekretnine prilikom sticanja (nabavke) vrsi se po nabavnoj vrednosti ili ceni kostanja. Pri pocetnom merenju, zavisni troskovi nabavke ukljucuje se u nabavnu vrednost ili cenu kostanja. Naknadni izdaci koji se odnose na vec priznatu investicionu nekretninu prepisuju se iskazanom iznosu te investicione nekretnine ako je verovatno da ce priliv buducih ekonomskih koristi da bude veci od prvobitno procenjene stope prinosa te investicione nekretnine. Svi ostali naknadno nastali izdaci priznaju se kao rashod u periodu u kojem su nastali. Nakon pocetnog priznavanja, naknadno merenje investicione nekretnine vrsi se prema njihovoj postenoj vrednosti. Postena vrednost investicione nekretnine obicno je njena trzisna vrednost. Postena vrednost meri se kao najverovatnija cena koja realno moze da dobije na trzistu, na dan bilansa stanja, u skladu sa definicijom postene vrednosti. TO je najbolja cena koju prodavac moze realno da dobije i najpovoljnija cena koju kupac realno moze da dobije. Ta procena konkretno iskljucuje procenjenu cenu koja je povecana ili smanjena zbog posebnih uslova ili okolnosti, kao sto su neripicno finansiranje, aranzmani prodaje ili ponovnog uzimanja u lizing i posebne koristi ili koncesije, koje je dao neko ko ima veze sa prodajom. Dobitak ili gubitak nastao zbog promene postene vrednosti investicione nekretnine ukljucuje se u neto dobitak ili neto gubitak perioda u kojem je nastao.

Alternativni postupak: Nakon pocetnog priznavanja, naknadno merenje investicione nekretnine vrsi se prema metodu nabavne vrednosti ili cene kostanja (primenom osnovnog postupka iz MPC 16 Nekretnine, postojenje i oprema), umanjeno za ukupan iznos ispravki vrednosti po osnovu amortizacije i ukupan iznos ispravki vrednosti po osnovu obezbedjenja. Dugorocni finansijski plasmani Clan 20. U okviru dugorocnih finansijskih plasmana iskazuju se ucesca u kapitalu zavisnih pravnih lica, ucesce u kapitalu povezanihpravnih lica i ucesce u kapitalu drugih pravnih lica i dugorocne hartije od vrednosti raspolozive za prodaju. Takodje, u okvirudugorocnih finansijskih plasmana iskazuju se dugorocni krediti, zavisnim, povezanim i drugim pravnim licima, dugorocni krediti u zemlji i inostranstvu, hartije od vrednosti koje se drze do dospeca i ostali dugorocni plasmani. Navedeni plasmani predstavljaju finansijksa sredstva koja se prilikom pocetnog priznavanja mere po njihovoj nabavnoj vrednosti koja predstavlja postenu vrednost nadoknade koja je data za njih. Troskovi transakcije se ukljucuju u pocetno merenje svih finansijskih sredstava. Za potrebe finansijskog sredstva nakon pocetnog priznavanja, finansijska sredstva se klasifikuju u cetiri kategorije: (a) zajmovi i potrazivanja koji su potekli od strane preduzeca i koji se ne drze radi trgovanja; (b) ulaganja koja se drze do dospeca; (c) finansijska sredstva koja su raspoloziva za prodaju; i (d) finansijska sredstva koja se drze radi trgovanja. Posle pocetnog priznavanja, preduzece meri finansijska sredstva, ukljucujuci i derivate koji su sredstva, po njihovim postenim vrednostima, bez bilo kakvog umanjivanja za transakcione troskove koje moze naciniti prilikom prodaje ili drugog otudjenja. Priznati dobitak ili gubitak koji proizlazi iz promene u postenoj vrednosti finansijskog sredstva koja nije deo odnosa zastite iskazuje se kao dobitak ili gubitak iz finansijskog sredstva koje je raspolozivo za prodaju koji je: (1) ukljucen u neto dobitak ili gubitak u periodu kojem nastaje; ili (2) prikazan direktno u sopstvenom kapitalu, kroz izvestaj o promenama na sopstvenom kapitalu(videti MPC 1 Prikazivanje finansijskih izvestaja, stavovi 86-88) sve dok se finansijsko sredstvo ne proda, naplati ili na drugi nacin otudji, ili dok se ne utvrdi da je finansijsko sredstvo obezvredjeno (videti stavove 117-119 MPC 1), u kojem trenutku se ukupni dobitak ili gubitak koji je predhodno bio prikazan u sopstvenom kapitalu ukljucuje u neto dobitak ili gubitak perioda. Hartije od vrednosti raspolozive za prodaju iskazuju se po nabavnoj vrednosti umanjenoj za ispravku vrednosti, ili po trzisnoj vrednosti, zavisno od toga koja je niza. Hartije od vrednosti za koje ne postoji aktivno trziste iskazuju se po nadoknadivoj vrednosti. Nadoknadiva vrednost je zasnovana na proceni buducih novcanih tokova, diskontovanih po prosecnoj stopi aktivne kamate na kredite.

Clan 21. U posebnim finansijskim izvestajima maticnog preduzeca, ulaganja u zavisna preduzeca koja se obuhvataju u konsolidovanim finansijskim izvestajima, kao i ona koja su iskljucena iz konsolidovanih finansijskih izvestaja iskazuju se po nabavnoj vrednosti. Metod nabavne vrednosti je racunovodstveni metod po kojem se ulaganje iskazuje po nabavnoj vrednosti. U bilansu uspeha iskazuje se prihod od ulaganja samo u onoj meri u kojoj investitor primi svoj deo iz raspodele nerasporedjenog dobitka korisnika radova, koje se vrsi nakon dana sticanja. Investitor priznaje ishod samo u onoj meri u kojoj primi svoj deo iz raspodele nerasporedjenog neto dobitka korisnika ulaganja, do koje dodje nakon dana kada ga je isvestitor stekao. Deo iz raspodele koji se primi u iznosu koji je visi od takvog dobitka smatra se povracajem investicije i iskazuje se kao smanjenje nabavne vrednosti investicije. Alternativni postupak 1: U posebnim finansijskim izvestajima maticnog preduzeca, ulaganja u zavisna preduzeca koja se obuhvataju u konsolidovanim finansijskim izvestajima, kao i ona koja su iskljucena iz konsolidovanih finansijskih izvestaja obuhvataju se pomocu metoda ucesca (u skladu sa MPC 28 Racunovodstveno obuhvatanje ulaganja u pridruzena preduzeca). Metod ucesca je racunovodstvenim metod po kojem je ulaganje prvo iskazuje po nabavnoj vrednosti, a zatim se prilogodjava promenama na investitorom udelu u neto imovini korisnika ulaganja. Udeo investitora u rezlutatima poslovanja korisnika ulaganja iskazuje se u bilansu uspeha. Prema metodu ucesca, ulaganje se prvo iskazuje po nabavnoj vrednosti, a iskazana vrednost se povecava ili smanjuje tako da se prizna investitorov udeo u dobitku ili gubitku korisnika ulaganja nakon dana sticanja. Delom iz raspodele koji se primi od korisnika ulaganja smanjuje se iskazani iznos ulaganja. Takodje, moze biti potrebno izvrsiti korekciju iskazanog iznosa zbog promena u investitorovom proporcionalnom interesu u korisnika ulaganja, koje su nastale usled promenu u kapitalu korisnika ulaganja, a koje nisu bile ukljucene u bilans uspeha. Takve promene ukljucuju promene nastale iz revalorizacije nekretnina, postrojenja, opreme i investicija, iz razlika prevodjenja stranih valuta i iz uskladjivanja razlika proizaslih iz posebnih kombinacija. Alternativni postupak 2: U posebnim finansijskim izvestajima maticnog preduzeca, ulaganja u zavisna preduzeca koja se obuhvataju u konsolidovanim finansijskim izvestajima, kao i ona koja su iskljucena iz konsolidovanih finansijkaih izvestaja obuhvataju se racunovodstveno kao finansijska sredstva koja su raspoloziva za prodaju (u skladu sa MPC 39 Finasijski instrumenti: Priznavanje i merenje). Finansijska sredstva koja su raspoloziva za prodaju su ona finansijska sredstva koja nisu (a) zajmovi i potrazivanja koji su protekli od strane preduzeca, (b) ulaganja koja se drze do dospeca, ili (c) finansijska sredstva koja se drze radi trgovanja. Finansijsko sredstvo se klasifikuje kao finansijsko sredstvo koje je raspolozivo za prodaju ukoliko sasvim ne pripada ni jednoj od tri druge kategorije finansijskih sredstava finansijska sredstva koja se drze radi trgovanja, finansijska sredstva koja se drze do dospeca i zajmovi i potrazivanja koji su potekli od strane preduzeca. Finansijsko sredstvo klasifikuje se kao finansijsko sredstvo koje se drzi

radi trgovanja, a ne kao finansijsko sredstvo koje je raspolozivo za prodaju, ukoliko je to sredstvo deo portfelja slicnih sredstava za koje postoji obrazak trgovanja radi ostvarivanja dobitka iz kratkorocnih kolebanja cena ili marze dilera. Clan 22. Ucesca u kapitalu pridruzenih pravnih lica nad cijim poslovanjem postoji znacajan uticaj (ucesce u akcijama sa pravom glasa od 20% do 50%) i drugi uslovi definisani MPC 28 Racunovodstveno obuhvatanje ulaganja u pridruzena preduzeca mere se prema metodu nabavne vrednosti. Metod nabavne vrednosti racunovodstveni metod po kojem se ulaganje iskazuje po nabavnoj vrednosti. U bilansu uspeha iskazuje se prihod od ulaganja samo u onoj meri u kojoj investitor primi svoj deo iz raspodele nerasporedjenog dobitka korisnika ulaganja, koje se vrsi nakon dana sticanja. Alternativni postupak: Ucesca u kapitalu pridruzenih pravnih lica mere se prema metodu ucesca. Metod ucesca je racunovodstveni metod po kojem se ulaganje prvo iskazuje po nabavnoj vrednosti, a zatim se prilagodjava promenam ana investitorovom udelu u neto imovini korisnika ulaganja. Udeo investitora u rezultatima poslovanja korisnika ulaganja iskazuje se u bilansu uspeha. Zalihe Clan 23. Zalihe su sredstva (a) koja se drze za prodaju u uobicajenom toku poslovanja; (b) koja su u procesu proizvodnje a namenjene su za prodaju; ili (c) u obliku materijala ili pomocnih sredstava koja se trose u procesu proizvodnje ili prilikom pruzanja usluga. Zalihe obuhvataju: 1) robu koja je nabavljena i drzi se radi preprodaje, ukljucujuci robu na malo koja se drzi radi preprodaje ili zemljiste i druge nekretnine koje se drze radi preprodaje; 2) gotove proizvode koje je proizvelo preduzece; 3) nedovrsene proizvode cija je proizvodnja u toku; i 4) osnovni i pomocni materijal koji ce biti iskorisceni u procesu proizvodnje. Zalihe robe Clan 24. Zalihe robe mere se po nabavnoj vrednosti koju cini fakturna cena dobavljaca, uvozne dazbine i drugi porezi (osim onih koje preduzece moze naknadno da povrati od poreskih vlasti), troskovi prevoza, manipulativni troskovi i drugi troskovi koji se mogu direktnopripisati sticanju zaliha robe. Popusti, rabati i druge slicne stavke oduzimaju se pri utvrdjivanju troskova nabavke robe. Troskovi nabavke mogu ukljucivati i kursne razlike koje direktno nastaju prilikom nedavnog sticanja zaliha koje su fakturisane u stranoj valuti, u retkim okolnostima koje su dozvoljene prema dopustenom alternativnom pristupuiz MPC 21 Efekti promena kurseva razmene stranih valuta. Te kursne razlike ogranicene su na one koje nastaju iz velike devalvacije vrednosti valute protiv kojih ne postoji nijedno

prakticno sredstvo zastite i koje uticu na obaveze koje se ne mogu izmiriti, a koje su nastale po osnovu nedavnog sticanja zaliha. Obracun izlaza (prodaje) zaliha robe, vrsi se po metodi prosecne ponderisane cene. Prema metodi ponderisanog proseka, nabavna cena svake stavke odredjuje se na osnovuponderisanog proseka nabane cene slicnih stavki na pocetku perioda i nabavne cene slicnih stavki na pocetku perioda i nabavne cene slicnih stavki koje su nabavljene tokom tog perioda. Prosek se moze izracunavati periodicno ili prilikom prijema svake naredne posiljke, u zavisnosti od okolnosti u preduzecu. Ako se zalihe robe vode po prodajnim cenama, obracun razlike u ceni vrsi se tako da vrednost izlaza robe i vrednost robe na zalihama bude iskazana po metodi prosecne ponderisane cene. Alternativni postupak 1: Obracun izlaza (prodaje) zaliha robe, vrsi se po metodi prva ulazna cena jednaka je prvoj izlaznoj ceni (FIFO). Na osnovu FIFO metode predpostavlja se da stavke zaliha koje su prve nabavljene budu prve i prodate, sto ima za posledicu da su stavke koje ostaju na zalihama na kraju perioda one stavke koje su poslednje nabavljene ili proizvedene. Alternativni postupak 2: Obracun izlaza (prodaje) zaliha robe vrsi se po metodi poslednja ulazna cena jednaka je prvoj izlaznoj ceni (LIFO). Na osnovu LIFO metode pretpostavlja se da se stavke zaliha koje su poslednje nabavljene ili proizvedene prve prodaju, sto za posledicu ima da su stavke koje ostaju na zalihama na kraju perioda one stavke koje su prve nabavljene. Zalihe materijala Clan 25. Zalihe materijala koje se nabavljaju od dobavljaca mere se po nabavnoj vrednosti, dok se zalihe materijala koji je proizveden kao sopstveni ucinak preduzeca mere po ceni kostanja, odnosno po neto prodajnoj vrednosti, ako je niza. Nabavnu vrednost ili cenu kostanja zaliha cine svi troskovi nabavke, troskovi proizvodnje (konverzije) i drugi nastali troskovi neophodni za dovodjenje zaliha na njihovo sadasnje mesto i stanje. Troskovi nabavke zaliha obuhvataju nabavnu cenu, uvozne dazbine i druge poreze (osim onih koje preduzece moze naknadno da povrati od poreskih vlasti), troskove prevoza, manipulativne troskove i druge troskove koji se mogu direktno pripisati sticanju gotovih proizvoda, materijala i usluga. Popusti, rabati i druge slicne stavke oduzimaju se pri utvrdjivanju troskova nabavke. Troskovi nabavke mogu ukljucivati i kursne razlike koje direktno nastaju prilikom nedavnog sticanja zaliha koje su fakturisane u stranoj valuti, u retkim okolnostima koje su dozvoljene prema dopustenom alternativnom pristupu iz MPC 21 Efekti promena kurseva razmena stranih valuta. Te kursne razlike ogranicene sun a one koje nastaju iz velike devalvacije ili depresijacije vrednosti valute protiv kojih ne postoji nijedno prakticno sredstvo zatite koje utiu na obavezu koje se ne mogu izmiriti , a koje su nastale po osnovu navedenog sticanja zaliha.

Kada se materijal proizvodi kao proizvod sopstvene proizvodnje i dalje koristi u narednoj fazi procesa proizvodnje, njegova procena vri se u visini trokova proizvodnje tih zaliha a najvie do neto prodajne vrednosti tih zaliha. Obraun izlaza (utroaka) zaliha materijala , vri se po metodi prosene ponderisane cene. Prema metodi ponderisanog proseka ,nabavna cena svake stavke odredjuje se na osnovu ponderisanog proseka nabavne cene slinih stavki na poetku perioda i nabavne cene slinih stavki koje su nabavljene ili proizvedene tokom tog perioda. Prosek se moze izraunavati periodino ili prilikom prijema svake naredne poiljke, u zavisnosti od okolnosti u preduzeu. Ako se zalihe materijala vode po planskim nabavnim cenama , obraun odstupanja u cenama vri se tako da vrednost izlaza materijala i vrednosti materijala na zalihama bude iskazana po metodi prosene ponderisane cene. Alternativni postupak 1: Obraun izlaza (utroaka) zaliha materijala, vri se po metodi prva ulazna cena jednaka je prvoj izlaznoj ceni (FIFO). Na osnovu FIFO metode predpostavlja se da stavke zaliha koje su prve nabavljene budu prve i prodate, to ima za posledicu da su stavke koje ostaju na zalihama na kraju perioda one stavke koje su poslednje nabavljene ili proizvedene. Alternativni postupak 2: Obraun izlaza (utroaka) zaliha materijala vri se po metodi poslednja ulazna cena jednaka je prvoj izlaznoj ceni (LIFO). Na osnovu LIFO metode predpostavlja se da su stavke zaliha koje su poslednje nabavljene ili proizvedene prve utroe, to za posledicu ima da su stavke koje ostaju na zalihama na kraju perioda one stavke koje su prve nabavljene ili proizvedene. Zalihe nedovrene proizvodnje i gotovih proizvoda lan 26. Zalihe nedovrene proizvodnje i gotovih proizvoda nastaju kao rezultat proizvodnog procesa preduzea.Ove zalihe mere se po ceni kotanja, odnosno po neto prodajnoj vrednosti,ako je nia. Trokovi proizvodnje (konvezije) zaliha obuhvataju trokove koji su direktno povezani sa jedinicama proizvoda, kao to je direktna radna snaga.Oni,takoe , obuhvataju sistematsko dodeljivanje fiksnih i promenljivih reijskih trokova koji nastaju prilikom utroaka materijala za proizvodnju gotovih proizvoda.Fiksni reijski trokovi su oni indirektni trokovi proizvodnje koji su relativno konstantni, bez obzira na obim proizvodnje, kao to su amortizacija i odravanje fabrikih zgrada i opreme, kao i trokovi rukovoenja i upravljanja fabrikom.Promenjivi reijski trokovi su oni indirektni trokovi proizvodnje koji se menjaju, direktno ili skoro direktno, srazmerno promeni obima proizvodnje, kao to su indirektni materijal i indirektna snaga. Dodeljivanje fiksnih reijskih trokova trokovima proizvodnje zasniva se na uobiajenom kapacitetu proizvodnih objekata. Uobiajeni kapacitet je proizvodnja za koju se oekuje da e u proseku biti ostvarena tokom vie perioda ili sezona u normalnim okolnostima, uzimajui pri tom u obzir gubitak kapaciteta usled

planiranog odravanja. Stvarni nivo proizvodnje moe da se koristi, ako je priblian uobiajenom kapacitetu. Iznos fiksnih reijskih trokova koji se dodeljuju svakoj jedinic proizvodnje ne moe da se posledino povea zbog niske proizvodnje ili neiskorienosti postrojenja. Nedodeljeni reijski trokovi priznaju se kao rashod u periodu u kojem su nastali. U periodima neuobiajeno velike proizvodnje, iznos fiksnih reijskih trokova koji je dodeljen svakoj jedinici porizvoda smanjuje se tako da se zalihe ne mere iznad cene kotanja. Promenjivi reijski trokovi dodeljuju se svakoj jedinici proizvoda na osnovu stvarne upotrebe porizvodnih kapaciteta. Rezultat proizvodnog procesa moe da bude vie proizvoda koji se proizvode istovremeno. To je sluaj, na primer, kada se proizvode zajedniki proizvodi ili kada postoje proizvod i nuzproizvod. Kad trokovi proizvodnje svakog proizvoda ne mogu posebno da se odrede, tada se dodeljuju proizvodima na razumnoj i doslednoj osnovi. Na primer, dodeljivanje moe da bude zasnovano na relativnoj prodajnoj vrednosti svakog proizvoda, u fazi proizvodnog procesa kada se proizvodi odvojeno indetifikovati ili po okonanju proizvodnje. Veina nuzproizvoda je po svojoj prirodi beznaajna.Kada je to sluaj, oni se uglavnom mere po neto prodajnoj vrednosti i ta vrednost se oduzima od cene kotanja glavnog proizvoda. Kao rezultat ovoga , iskazani iznos glavnog proizvoda ne razlikuje se znaajno od njegove cene kotanja Drugi trokovi ukljuuju se u cenu kotanja zaliha samo u meri u kojoj su nastali prilikom dovoenja zaliha na njihovo sadanje mesto i u sadanje stanje.Na primer, u cenu kotanja zaliha mogu se ukljuiti i neproizvodni reijski trokovi ili trokovi projektovanja proizvoda za posebne kupce. Primeri trokova koji su iskljueni iz cene kotanja zaliha i priznati kao rashodi u periodu u kojem su nastali su sledei: (a) Neuobiajeno veliko rasipanje materijala radne snage ili drugi trokovi proizvodnje; (b) Trokovi skladitenja (osim ako ti trokovi nisu neophodni u procesu proizvodnje pre naredne faze proizvodnje); (c) Reijski trokovi administracije koji ne doprinose dovoenju zaliha na sadanje mesto i u sadanje stanje, i (d) Trokovi prodaje. U odreenim okolnostima, trokovi pozajmljivanja se ukljuuju u cenu kotanja zaliha. Te okolnosti su utvrene doputenim alternativnim postupkom iz MPC 23 Trokovi pozajmljivanja. Cena kotanja zaliha stavki koje obino nisu meusobno zamenjive ili usluga koje su proizvedene i razdeljene na posebne projekte utvruje se putem jasne indetifikacije svakog pojedinanog troka. Jasna indetifikacija troka znai da su specifini trokovi dodeljeni indetifikovanim stavkama zaliha. To je odgovarajuci postupak za stavke koji su razdeljene na specifine projekte, bez obzira na to da li su kupljene ili proizvedene. Meutim, jasna identifikacija trokova nije odgovarajuci postupak kada postoji veliki broj stavki zaliha, koje su obino meusobno zamenjive. U takvim okolnostima, za utvrivanje efekata na neto dobitak ili gubitak perioda mogla bi da se koristi metoda odabira onih stavki koje ostaju u zalihama. Zalihe nedovrene proizvodnje i gotovih proizvoda mere se po ceni kotanja, a izlaz zaliha se utvruje metodom prosene ponderisane cene. Prema metodi ponderisanog proseka, cena kotanja svake stavke odreuje se na osnovu ponderisanog proseka cene kotanja slinih stavki na poetku perioda i cene kotanja slinih stavki koje su nabavljene ili proizvedene tokom tog perioda. Prosek

se moe izraunavati periodino ili prilikom prijema svake naredne poiljke, u zavisnosti od okolnosti u preduzeu. Alternativni postupak 1: Zalihe nedovrene proizvodnje i gotovih proizvoda mere se po ceni kotanja, a izlaz zaliha se utvruje po metodi prva ulazna cena jednaka je prvoj izlaznoj ceni (FIFO). Na osnovu FIFO metode predpostavlja se da stavke zaliha koje su prve nabavljene budu prve i prodate, to ima za posledicu da su stavke koje ostaju na zalihama na kraju perioda one stavke koje su poslednje nabavljene ili proizvedene. Alternativni postupak 2: Zalihe nedovrene proizvodnje i gotovih proizvoda mere se po ceni kotanja, a izlaz zaliha se utvruje po metodi poslednja ulazna cena jednaka je prvoj izlaznoj ceni (LIFO). Na osnovu LIFO metode predpostavlja se da se stavke zaliha koje su poslednje nabavljene ili proizvedene prve prodaju, sto za posledicu ima da su stavke koje ostaju na zalihama na kraju perioda one stavke koje su prve nabavljene ili proizvedene. Mogue je da cena kotanja zaliha ne moe da se povrati ako su te zalihe oteene, ako su postale u celini ili delimino zastarele ili ako je njihova prodajna cena opala. Mogue je da cena kotanja ne moe da se povrati i ako se poveaju procenjeni trokovi zavretka ili procenjeni trokovi koji ce nastati u vezi sa prodajom. Praksa otpisivanja zaliha ispod njihove cene kotanja do neto prodajne vrednosti u skladu je sa stanovitem da sredstva ne treba da se iskazuju u iznosima koji su vei od onih za koje se oekuje da e se ostvariti od njihove prodaje ili upotrebe. Zalihe se obino otpisuju do neto prodajne vrednosti na pojedinanoj osnovi. Meutim, u nekim okolnostima prikladno je da se sline ili povezane stavke grupiu. To moe biti sluaj sa stavkama zaliha koje se odnose na istu proizvodnu liniju, koji imaju slinu namenu ili konanu upotrebu, koje se proizvode i plasiraju na tritu na istom geografskom podruiju i koje ne mogu da se praktrino procene odvojeno od drugih stavki u toj proizvdonoj liniji. Nije odgovarajue da se zalihe odpisuju po grupama zaliha na primer, gotovi proizvodi ili sve zalihe u odreenoj privrednoj grani ili geografskom segmentu. Pruaoci usluga obino grupiu trokove po svakoj usluzi za koju e se naplaivati posebna prodajna cena. Prema tome, svaka takva usluga tretira se kao posebna stavka. Kratkorona potraivanja i plasmani lan 27. Kratkorona potraivanja obuhvataju potraivanja od kupaca zavisnih i povezanih pravnih lica i ostalih kupaca u zemlji i inostranstvu po osnovu prodaje proizvoda robe i usluga Kratkoroni plasmani obuhvataju kredite, hartije od vrednosti i ostale kratkorone plasmane sa rokom dospea,odnosno prodaje do godinu dana od dana inidbe, odnosno od dana bilansa. Kratkorona potraivanja od kupaca mere se po vrednosti iz originalne fakture. Ako se vrednost u fakturi iskazuje u stranoj valuti, vri se preraunavanje u izvetajnu valutu po kursu vaeem na dan transakcije. Promene deviznog kursa od datuma transakcije do datuma naplate potraivanja iskazuju se kao kursne razlike u korist

prihoda ili na teret rashoda. Potraivanja iskazana u stranoj valuti na dan bilansa preraunavaju se prema vaeem kursu, a kursne razlike priznaju se kao prihodi ili rashod perioda. Kratkoroni finansijski plasmani koji se ne dre radi trgovanja mere se po amortizovanoj vrednosti, ne uzimajui u nameru preduzea da ih dri do dospea. Ukoliko postoji verovatnoa da preduzee nee biti u stanju da naplati sve dospele iznose (glavnicu i kamatu) prema ugovorenim uslovima zadate kredite, potraivanja ili ulaganja koja se dre do dospea koja su iskazana po amortizovanoj vrednosti, nastao je gubitak zbog obezvreivanja ili nenaplativih potraivanja. Visina gubitka utrvuje se kao razlika izmeu iskazanog iznosa sredstava i sadanje vrednosti oekivanih buduih tokova gotovine eskontovanih po prvobitnoj efektivnoj kamatnoj stopi finansijskog instrumenta (iznos koji moe da se povrati). Tokovi gotovine koji se odnose na kratkorona potraivanja obino se ne eskontuju. Iskazani iznos sredstava umanjuje se do njegove procenjene vrednosti koja moe da se povrati bilo direktno, bilo korienjem rauna ispravke vrednosti. Iznos gubitka ukljuuje se u neto dobitak ili gubitak perioda. Prihodi i rashodi lan 28. Prihodi obuhvataju prihode od uobiajenih aktivnosti preduzea i dobitke. Prihodi od uobiajenih aktivnosti su prihodi od prodaje robe, proizvoda i usluga, prihodi od aktiviranja uinka, prihodi od subvencija, dotacija, regresa, kompezacija i povraaja dabina po osnovu prodaje robe, proizvoda i usluga, prihodi od doprinosa i lanarina i drugi prihodi koji su obraunati u knjigovodstvenoj ispravi, nezavisno od vremena naplate. Dobici predstavljaju druge stavke koje zadovoljavaju definiciju prihoda i mogu, ali ne moraju da proisteknu iz uobiajenih aktivnosti preduzea. Dobici predstavljaju poveanja ekonomskih koristi i kao takvi po prirodi nisu razliiti od prihoda. Dobici ukljuuju dobitke proistekle iz prodaje dugoronih sredstava, nerealizovane dobitke; na primer, one to proistiu iz revalorizacije utrivih vrednosnih papira i one to rezultiraju iz porasta iskazane vrednosti dugoronih sredstava. Dobici se prikazuju na neto osnovi, nakon umanjenja za odgovarajue rashode. Razlkiite vrste sredstava mogu da budu primljene ili veane preko prihoda; primeri ukljuuju gotovinu, potraivanja i robu i usluge koje su primljene u zamenu za isporuene proizvode i usluge. Prihodi takoe mogu nastati iz izmirenja obaveza. Na primer, preduzee moe da isporui robu i prui usluge radi izmirenja obaveze po osnovu otplate preostalog duga. Rashodi obuhvataju trokove koji proistiu iz uobiajenih aktivnosti preduzea i gubitke. Trokovi koji proistiu iz uobiajenih aktivnosti preduzea ukljuuju rashode direktnog materijala i robe i druge poslovne rashode (trokovi ostalog materijala, proizvodne usluge, rezervisanja, amortizacija, nematerijalni trokovi, porezi i doprinosi pravnog lica nezavisni od rezultata, bruto zarade i ostali lini rashodi), nezavisno od momenta plaanja. Gubici predstavljaju druge stavke koje zadovoljavaju definiciju rashoda i mogu, ali ne moraju, da proisteknu iz uobiajenih aktivnosti preduzea. Gubici predstavljaju smanjenja ekonomskih koristi i kao takvi nisu po svojoj razliiti od drugih rashoda. Gubici ukljuuju, na primer, one koji su posledica katastrofa, kao to su poar i poplava, ali i one koji su proizali iz prodaje dugoronih sredstava. Definicija

rashoda, takoe, ukljuuje nerealizovane gubitke, na primer, one proizale iz efekata porasta kurseva strane valute u vezi sa zaduivanjima preduzea u toj valuti. Kada se gubici priznaju u bilansu uspeha prikazju se posebno, zbog toga to je saznanje o njima korisno pri donoenju ekonomskih odluka. Gubici se obino prikazuju na neto osnovi, nakon umanjenja za odgovarajue prihode. Trokovi pozajmljivanja lan 29. Trokovi pozajmljivanja su kamate i drugi trokovi koji nastaju u preduzeu u vezi sa pozajmljivanjem finansijskih sredstava. Trokovi pozajmljivanja mogu da ukljue: (a) kamatu na dozvoljeno prekoraenje na raunu i kratkorona i dugorona pozajmljivanja; (b) amortizaciju eskonta ili premija u vezi sa pozajmljivanjem; (c) amortizaciju sporednih trokova nastalih u vezi sa aranmanom pozajmljivanja; (d) finansijske trokove po osnovu finansijskog lizinga koji se priznaju u skladu sa MPC 17 Lizing; i (e) kursne razlike koje proizilaze iz pozajmljivanja iznosa u stranoj valuti, u onoj meri u kojoj se one smatraju korekcijom trokova kamta. Trokovi pozajmljivanja priznaju se kao rashod u periodu u kojem su nastali, bez obzira to kako su pozajmljena sredstva koriste. Alternativni postupak 1: Trokovi pozajmljivanja priznaju se kao rashod u periodu u kojem su nastali, osim u meri u kojoj se kapitalizuju. Trokovi pozajmljivanja koji se mogu neposredno pripisivati sticanju izgradnji ili izradi sredstava koje se osposobljava za upotrebu, ukljuuju se u nabavnu vrednost ili cenu kotanju mog sredstava. Iznos trokova pozajmljivanja koji se mogu neposredno pripisati sticanju izgradnji ili izradi sredstava ukljuuju se u nabavnu vrednost ili cenu kotanja mog sredstava. Takvi trokovi pozajmljivanja kapitalizuju se kao deo nabavne vrednosti ili cene kotanja mog sredstva, kada je verovatno da e mi trokovi doneti preduzeu budue ekonomske koristi i kada mogu da se pouzdano izmere. Ostali trokovi pozajmljivanja priznaju se kao rashod u periodu u kojem su natali. Finansijske obaveze lan 30. Finansijskim obavezama smatraju se dugorone obaveze (obaveze prema povezanim pravnim licima i pravnim licima sa uzajamnim ueem, dugoroni krediti, obaveze po dugoronim hartijama od vrednosti i ostale dugorone obaveze), kratkorone finansijske obaveze (obaveze prema povezanim pravnim licima i pravnim licima sa uzajamnim ueem, kratkoroni krediti i ostale kratkorone finansijske obaveze), kratkorone obaveze iz poslovanja (dobavljai i ostale obaveze iz poslovanja) i ostale kratkorone obaveze. Kratkoronim obavezama smatraju se obaveze koje dospevaju u roku od godinu dana, od dana inidbe, odnosno od dana godinjeg bilansa. Finansijska obaveza je svaka obaveza koja predstavlja ugovornu obavezu: a) Predaje gotovine ili drugog finansijskog sredstva drugom preduzeu; ili

b) Razmene finansijskih instrumenata sa drugim preduzeem pod potecijalno nepovoljnim uslovima. Preduzee moe da ima ugovornu obavezu koja moe da se izmiri bilo plaanjem finansijskim sredstvima, bilo plaanjem sopstvenim akcijama. U tom sluaju, ukoliko broj akcija koji je potreban za izmirenje obaveza varira sa promenama njihove potene vrednosti, tako da se plaanje vri u iznosu potene vrednosti akcija koji je jednak iznosu ugovorne obaveze, imalac obaveze nije izloen dobitku ili gubitku nastalom usled promene cena njegovih akcija. Takva obaveza se raunovodstveno obuhvata kao finansijska obaveza preduzea. Prilikom poetnog priznavanja preduzee meri finansijsku obavezu po njenoj nabavnoj vrednosti koja predstavlja potenu nadoknade koja je primljena za nju. Transakcioni trokovi se ukljuuju u poetno merenje svih finansijskih obaveza. Nakon poetnog priznavanja, preduzee meri sve finansijske obaveze o amortizovanoj vrednosti, osim obaveze koje dri radi trogovanja i derivata koji predtavljaju obavze koje meri po potenoj vrednosti. Smanjenje obaveza po osnovu zakona, van parninog poravnanja i sl. vri se direktnim otpisivanjem. Dugorona rezervisanja lan 31. Dugorona rezervisanja se priznaje kada: a) preduzee ima obavezu (pravnu ili stvarnu) koja je nastala kao rezultat prolog dogaaja, b) je verovatno da e odliv resursa koji sadre ekonomske koristi biti potreban za izmirenje obaveza, i c) iznos obaveze moe pouzdano da se proceni. Ukoliko svi uslovi nisu ispunjeni rezervisanje se ne priznaje. Dugorona rezervisanja obuhvataju rezervisanja za trokove u garantnom roku, rezervisanja za trokove obnavljanja prirodnih bogatstava, rezervisanja za drane kaucije i depozite, rezervisanja za trokove restrukturiranja preduzea rezervisanja za penzije, i ostala ostala dugorona rezervisanja za pokrie obaveza (pravnih ili stvarnih), nastalih kao rezultat prolih dogaaja, za koje je verovatno da e izazvati odliv resursa koji sadre ekonomske koristi, radi njihovog izmirivanja i koje se mogu pouzdano proceniti (na primer, sporovi u toku), kao i rezervisanja za izdate garancije i druga jemstva. Dugorona rezervisanja za trokove i rizike prate se po vrstama, a njihovo smanjenje, odnosno ukidanje vri se u korist prihoda. Rezervisanja se ne priznaju za budue poslovne gubitke. Rezervisanja se razlikuju od drugih obaveza kao to su, na primer, obaveze prema dobavljaima i obraunate obaveze, jer je kod njih prisutna neizvesnost u pogledu roka nastanka ili iznosa buduih izdataka koji su potrebni za izmirenje. Merenje rezervisanja vri se u iznosu koji je priznat kao rezervisanje i on predstavlja najbolju procenu izdataka koji je potreban za izmirenje sadanje obaveze na dan bilansa stanja. Rezervisanja se ispituju na dan svakog bilansa stanja i koriguju tako da odravaju najbolju sadanju procenu. Ako vie nije verovatno da e odliv resursa koji predstavljaju ekonomske koristi biti potreban za izmirenje obaveze, rezervisanje se ukida. Tamo gde je uinak vremenske vrednosti novca znaajan, iznos rezervisanja predstavlja sadanju vrednost izdataka za koje se oekuje da e biti potrebni za izmirenje obaveze.

Zbog vremenske vrednosti novca, rezervisanja u vezi sa odlivima gotovine koji nastaju odmah posle dana bilansa stanja tetnjija su od onih gde odlivi gotovine u istom iznosu nastaju kasnije. Rezervisanja se, dakle, diskontuju, tamo gde je uinak znaajan. Diskontna stopa je stopa pre oporezivanja koja odraava tekue trine procene vremenske vrednosti novca i rizika specifinih za obavezu. Diskontna stopa ne odraava rizike za koje su procene buduih tokova godine korigovane. IV. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE lan 32. Bilans stanja na dan 31. decembra 2003. godine predstavlja poetni bilans stanja u skladu sa MSFI, a datum prelaska na primenu MSFI je 1.januar 2004.godine. lan 33. Danom stupanja na snagu ovog Pravilnika prestaje da vai Pravilnik o raunovodstvu koji je donesen ___________godine. lan 34. Ovaj Pravilnik stupa na snagu u roku od osam dana od dana donoenja i primenjivae se na sastavljanje poetnog bilansa stanja koji se sastavlja u svim periodima prezentiranim u prvim finansijskim izvetajima sastavljenim u skladu sa MSFI.