PRAVILNIK

O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA ELEKTRINE INSTALACIJE NISKOG NAPONA

("Sl. list SFRJ", br. 53/88 i 54/88 - ispr. i "Sl. list SRJ", br. 28/95)

I OSNOVNE ODREDBE

lan 1

Ovim pravilnikom propisuju se:

1) svojstva i karakteristike ureaja i opreme za izvoenje elektrinih instalacija;

2) uslovi i zahtevi koji moraju biti ispunjeni pri izvoenju i korienju elektrinih instalacija;

3) oznaavanje i obeleavanje ureaja, opreme i elektrinih instalacija koji utiu na bezbednost i zatitu ivota i zdravlja pri korienju elektrinih instalacija;

4) tehnike mere zatite pri korienju elektrinih instalacija;

5) postupak i nain kontrolisanja i verifikacije propisanih svojstava, karakteristika i kvaliteta elektrinih instalacija.

lan 2

Odredbe ovog pravilnika ne primenjuju se na elektrine instalacije za: rudnike, prostorije ugroene od eksplozija, elektrinu vuu, brodove, drumska vozila, osim kamp-prikolica, gromobrane, rasvetu ulica i drugih javnih povrina, proizvodnu opremu u industriji i opremu za medicinske svrhe.

Nazivni napon elektrinih instalacija iz stava 1 ovog lana je do 1 000 V efektivne vrednosti za naizmeninu struju, ili do 1 500 V za jednosmernu struju.

lan 3

Termini upotrebljeni u ovom pravilniku utvreni su u jugoslovenskim standardima JUS N.A0.441 i JUS N.A0.826, a tipovi razvodnih sistema, sistemi napajanja i klasifikacija spoljanjih uticaja utvreni su u jugoslovenskom standardu JUS N.B2.730.

II UREAJI I OPREMA ZA IZVOENJE ELEKTRINIH INSTALACIJA

1. Opti uslovi

lan 4

Tehniki uslovi za odreivanje i postavljanje elektrine opreme, zavisno od spoljanjih uticaja, utvreni su u jugoslovenskim standardima JUS N.B2.751 i JUS N.B2.752.

lan 5

Ureaji i oprema za elektrine instalacije (u daljem tekstu: elektrina oprema) moraju biti podesni za rad pri nazivnom naponu elektrine instalacije, odnosno pri efektivnoj vrednosti napona za naizmeninu struju.

Ako se u IT sistemu vodi neutralni provodnik, elektrina oprema koja se prikljuuje izmeu faznog i neutralnog provodnika mora biti izolovana za meufazni napon.

lan 6

Elektrina oprema mora odgovarati projektovanoj struji, odnosno efektivnoj vrednosti struje za naizmeninu struju, koja e proticati tokom normalnog rada.

Elektrina oprema mora da podnese struje koje protiu u vanrednim uslovima, u toku vremenskih perioda koje doputaju karakteristike ureaja za zatitu.

lan 7

Ako frekvencija utie na karakteristike elektrine opreme, nazivna frekvencija te opreme mora odgovarati frekvenciji odgovarajueg napojnog strujnog kola.

lan 8

Elektrina oprema odreena prema karakteristikama snage elektrine opreme koja se ugrauje mora biti podesna za normalan rad, uzimajui u obzir faktore optereenja i intermitencije.

lan 9

Elektrina oprema, prilikom normalnog rada i pri ukljuivanju i iskljuivanju, ne sme tetno da deluje na drugu opremu.

Elektrina oprema, ukljuujui provodnike i kablove, mora se postaviti tako da se moe lako proveravati, odravati i prilaziti njenim prikljucima i da se njome moe lako rukovati.

Zahtevi iz stava 2 ovog lana moraju biti ispunjeni i pri postavljanju elektrine opreme u kuita.

lan 10

Natpisne ploice i druga sredstva koja slue za raspoznavanje moraju se postaviti na rasklopne aparate radi oznaavanja njihove namene.

Upravljaki elementi i elementi signalizacije (tasteri, signalne svetiljke i dr.) moraju se postavljati na lako pristupana i vidljiva mesta.

Tehniki uslovi, smerovi kretanja i boje upravljakih i signalnih elemenata utvreni su u jugoslovenskim standardima JUS N.A9.003, JUS N.A9.004, JUS N.K5.051, JUS N.K5.052 i JUS N.K5.056.

lan 11

Provodnici i kablovi moraju se postaviti, odnosno oznaiti tako da se lako mogu raspoznati pri polaganju, popravljanju ili zamenjivanju.

Radi raspoznavanja koriste se provodnici odgovarajuih boja izolovanog omotaa, ili se vri bojenje, namotavanje traka ili postavljanje prstenova odreenih boja ili oznaka.

Kombinacija zelene i ute boje (bilo kao izolovanog omotaa provodnika ili ile kabla, ili trake za omotavanje, ili bojenjem) koristi se iskljuivo za raspoznavanje zatitnog provodnika, provodnika za izjednaenje potencijala i zatitno neutralnog provodnika (PEN-provodnika).

Svetloplava boja (bilo kao izolovanog omotaa provodnika, ili ile kabla, ili trake za omotavanje, ili bojenjem) koristi se za raspoznavanje neutralnog provodnika. U strujnom kolu u kome se nalazi neutralni provodnik, taj provodnik se mora oznaiti svetloplavom bojom. U vieilnim kablovima sa vie od pet provodnika, ije se ile oznaavaju brojevima, za neutralni provodnik mora se izabrati onaj koji je oznaen brojem 1.

U strujnom kolu u kome nema neutralnog provodnika moe se koristiti provodnik vieilnog kabla oznaen svetloplavom bojom za drugu svrhu, ali ne u svrhu zatitnog provodnika. Ako se u tom strujnom kolu za razvod koriste izolovani provodnici, provodnik sa izolacijom svetloplave boje ne sme se koristiti.

Izuzetno od st. 3, 4 i 5 ovog lana, zatitno neutralni provodnik (PEN-provodnik) oznaava se celom svojom duinom kombinacijom zelene i ute boje, a na krajevima kod prikljuka svetloplavom bojom, ili celom svojom duinom svetloplavom bojom, a na krajevima kod prikljuka kombinacijom zelene i ute boje.

Provodnici koji nisu oznaeni kombinacijom zelene i ute boje ili svetloplavom bojom mogu se upotrebiti za sve druge svrhe osim za svrhu zatitnog provodnika, odnosno neutralnog provodnika. Kod vieilnih kablova sa vie od pet ila, koji su oznaeni brojevima, provodnici oznaeni brojevima veim od jedan mogu se upotrebiti za sve druge svrhe osim za zatitni provodnik, odnosno neutralni provodnik.

Ako se neizolovani provodnici oznaavaju bojenjem, ne moraju se bojiti celom duinom (npr. bojenje na irini 15 mm do 100 mm u svakom odeljku ili na svakom pristupanom delu smatra se zadovoljavajuim).

Kod kratkih razvoda jednoilnim kablovima, gde su veze nedvosmisleno uoljive nije potrebno da se postavljaju oznake za raspoznavanje.

lan 12

Ureaj za zatitu mora se postaviti i oznaiti tako da se lako raspozna njegovo pripadajue strujno kolo.

Ureaj za zatitu mora se postaviti u rasklopni blok (razvodni orman, razvodna tabla, komandni pult i dr.).

lan 13

eme, dijagrami ili tabele elektrinih instalacija niskog napona moraju se postaviti na mesta na kojima ima vie strujnih kola, tako da oznaavaju prirodu (tip) i sastav strujnih kola (take napajanja i broj i presek izolovanih provodnika i kablova) i karakteristike za raspoznavanje ureaja za zatitu, ukljuivanje i iskljuivanje, kao i njihovo mesto postavljanja i izolacije.

lan 14

U rasklopnom bloku (razvodna tabla, razvodni orman, komandni pult ili razvodna kutija) mora se postaviti i grupisati elektrina oprema iste vrste struje i/ili napona i razdvojiti od elektrine opreme druge vrste struje i/ili napona tako da ne moe doi do meusobno tetnih uticaja.

2. Elektrini razvod

lan 15

Tipovi elektrinog razvoda, trajno dozvoljene struje provodnika i spoljanji uticaj na elektrini razvod utvreni su prema jugoslovenskom standardu JUS N.B2.752.

lan 16

Izolovani provodnici i kablovi moraju se zatititi od mehanikih, termikih i hemijskih oteenja odgovarajuim tipom elektrinog razvoda, nainom postavljanja, poloajem ili oblogom.

Elektrini razvod ima dovoljnu mehaniku vrstou ako su provodnici u instalacionim cevima ili u instalacionim kanalima, kablovi sa ispunom ili platom u malteru ili ispod maltera, a nezatieni kablovi u prolazima i instalacionim prolazima.

Na naroito ugroenim mestima (npr. pri voenju izolovanih provodnika i kablova u podu) moraju se obezbediti dodatne zatitne mere, kao to je postavljanje u cevi, kanale i sl., uz primenu odgovarajueg stepena zatite zatitnim kuitem.

Tip elektrinog razvoda odreuje se prema uslovima rada elektrine instalacija.

lan 17

Presek i tip provodnika i kablova odreuju se prema uslovima za polaganje provodnika i kablova i prema trajno podnosivoj struji, uzimajui u obzir i ograniavajue faktore zatitnih mera, karakteristike ureaja za zatitu od kratkog spoja i preoptereenja, temperature spojeva i dozvoljeni pad napona.

Struja provodnika pri normalnom radu elektrine instalacije mora biti manja od nazivne struje osiguraa ili nazivne vrednosti struje delovanja ureaja za zatitu od preoptereenja strujnog kola provodnika, a ta vrednost mora biti manja od trajno dozvoljene struje provodnika.

lan 18

Presek neutralnog provodnika mora biti jednak preseku faznog provodnika u jednofaznom strujnom kolu ili u viefaznom strujnom kolu u kome su preseci faznih provodnika od bakra manji od 16 mm2, a preseci faznih provodnika od aluminijuma manji od 25 mm2.

U viefaznim strujnim kolima u kojima je presek faznog provodnika od bakra vei od 16 mm2, a presek faznog provodnika od aluminijuma vei od 25 mm2, neutralni provodnik moe imati manji presek pod sledeim uslovima:

1) da oekivana najvea struja kroz ovaj provodnik, ukljuujui i eventualnu pojavu harmonika, tokom normalnog rada nije vea od trajno dozvoljene struje za taj presek;

2) da je neutralni provodnik zatien od preotpereenja;

3) da je presek neutralnog provodnika od bakra jednak najmanje 16 mm2, a presek neutralnog provodnika od aluminijuma jednak najmanje 25 mm2.

Presek zatitnog provodnika utvren je prema jugoslovenskom standardu JUS N.B2.754.

lan 19

Presek izolovanih provodnika postavljenih i mehaniki zatienih u trajnim elektrinim instalacijama ne sme biti manji od 1,5 mm2 za provodnike od bakra, ni manji od 2,5 mm2 za provodnike od aluminijuma.

Zahtev iz stava 1 ovog lana ne odnosi se na presek izolovanih provodnika u rasklopnim blokovima, rasvetnim telima, elektrinim aparatima za domainstvo i drugim elektrinim aparatima koji se prikljuuju na elektrinu instalaciju.

lan 20

Dozvoljeni pad napona izmeu take napajanja elektrine instalacije i bilo koje druge take ne sme biti vei od sledeih vrednosti prema nazivnom naponu elektrine instalacije, i to:

1) za strujno kolo osvetljenja 3%, a za strujna kola ostalih potroaa 5%, ako se elektrina instalacija napaja iz niskonaponske mree;

2) za strujno kolo osvetljenja 5, a za strujna kola ostalih potroaa 8%, ako se elektrina instalacija napaja neposredno iz trafostanice koja je prikljuena na visoki napon.

Za elektrine instalacije ija je duina vea od 100 m dozvoljeni pad napona poveava se za 0,005% po dunom metru preko 100 m, ali ne vie od 0,5%.

lan 21

Spoj provodnika i druge elektrine opreme (u daljem tekstu: spoj) mora biti izveden tako da bude siguran i postavljen tako da dozvoljava mogunost stalne provere.

Spoj mora biti osiguran sredstvima koja odgovaraju materijalu provodnika i njegovom preseku.

Spoj mora biti pristupaan posle skidanja poklopca ili pregrade alatom, a pristup mora imati stepen zatite najmanje IP 2X prema jugoslovenskom standardu JUS N.A5.070.

lan 22

Izolovani provodnici i kablovi ne smeju se nastavljati u instalacionim cevima i instalacionim kanalima.

Izolovani provodnici i kablovi mogu se spajati samo u instalacionim kutijama, kablovskim spojnicama ili rasklopnim blokovima, a mesta spajanja moraju se izolovati stepenom izolacije koji odgovara tipu elektrinog razvoda.

Izuzetno od odredbe stava 2 ovog lana, u zidovima koji se montiraju od elemenata izlivenih od betona spajanje se moe vriti i u kutijama zidnih prikljunica, i to ispod prikljunica, pod uslovom da dubina tih kutija doputa smetaj spojeva istog strujnog kola.

lan 23

Meusobni spoj elektrine instalacije ili spoj elektrinog razvoda sa elektrinom opremom mora biti izveden tako da elektrini razvod ne bude izloen silama izvlaenja ili uvijanja.

Ako se dejstvo sila iz stava 1 ovog lana ne moe izbei, mora se predvideti sistem za rastereenje.

lan 24

Spoj u elektrinim instalacijama mora biti dimenzionisan tako da moe trajno podnositi dozvoljenu struju provodnika.

Ako je spoj elektrine instalacije izloen toploti, mehanikim ili hemijskim uticajima ili vibracijama, moraju se preduzeti odgovarajue dodatne mere zatite.

lan 25

Spoj mora biti izveden tako da ne doe do smanjenja preseka ili oteenja provodnika i izolacije.

lan 26

Na krajevima elektrinog razvoda, a posebno na izlazima, ulazima i na mestima prodiranja elektrinog razvoda kroz zidove i elektrinu opremu, mora se izvriti trajno zaptivanje (npr. uvodnicama).

lan 27

Na mestima prolaza elektrinog razvoda kroz zidove, osim tipa koji se izvodi u instalacionim cevima i kanalima, mora se obezbediti odgovarajua dodatna mehanika zatita (npr. pomou aure, cevi, kutije i sl.).

Ako elektrini razvod prolazi kroz metalnu konstrukciju, otvor mora biti zaobljenih ivica.

lan 28

Elektrini razvod koji je izloen vibracijama mora biti izveden sa savitljivim provodnicima ili kablovima.

lan 29

Ako se u blizini elektrinog razvoda nalaze druge neelektrine instalacije, mora se izmeu njih obezbediti takav razmak da odravanje jedne instalacije ne ugroava druge instalacije.

Najmanji dozvoljeni razmak izmeu elektrinog razvoda i drugih instalacija je 30 mm.

lan 30

Ako se u blizini elektrinog razvoda nalaze instalacije grejanja, cevi sa toplim vazduhom ili dimnjak, elektrini razvod mora se izolovati toplotnom izolacijom ili ekranima ili se mora postaviti van toplotnih uticaja.

lan 31

Elektrini razvod ne sme se postaviti ispod neelektrinih instalacija na kojima je mogua kondenzacija vode ili drugih tenosti.

Elektrini razvod, po pravilu, ne sme se postavljati u isti instalacioni kanal, cev i sl. sa drugim neelektrinim instalacijama, a ako se to ne moe izbei, mora se osigurati zatita od indirektnog dodira automatskim iskljuenjem napajanja ili primenom izolacije za opremu klase II i mora se postaviti odgovarajua zatita od opasnih uticaja drugih instalacija.

lan 32

Metalni delovi elektrinog razvoda (npr. spojnica i sl.) koji su izloeni vodi ili kondenzaciji moraju biti zatieni od korozije spolja i iznutra i moraju imati obezbeen odvod kondenzovane tenosti.

lan 33

Ako se elektrini razvod postavlja po zidovima, najmanji dozvoljeni razmak izmeu elemenata elektrinog razvoda i zida je 5 mm.

lan 34

Elektrini razvod nieg napona ne sme se postavljati u isti omota ili cev, niti blizu elektrinog razvoda iji je napon vii, osim ako izmeu ta dva razvoda postoji izolaciona pregrada koja izdrava ispitni napon elektrinog razvoda vieg napona.

lan 35

U istu instalacionu cev ili instalacioni kanal mogu se postavljati provodnici samo jednog strujnog kola, osim provodnika upravljakih i pomonih strujnih kola.

lan 36

Kroz isti vieilni kabl ne sme se voditi vie strujnih kola, osim provodnika upravljakih i pomonih strujnih kola.

lan 37

Elektrini razvod mora biti postavljen tako da u sluaju kvara ne ugroava okolinu.

Razvodne kutije za kablove ili provodnike (u instalacionim cevima) koji se polau pod malter moraju biti od izolacionog materijala ili od metala sa izolacionom postavom i uvodnicama od izolacionog materijala.

Za privrivanje elektrinog razvoda mogu se upotrebiti sredstva i primeniti postupci koji ne izazivaju deformacije ili oteenje izolacije, kao to su: gipsovanje, obujmice od izolacionog materijala prilagoene obliku kabla, lepljenje ili zakivanje ekserima sa podlonim ploicama od izolacionog materijala i dr.

lan 38

Kablovi poloeni neposredno u malter i u zid moraju po celoj duini biti pokriveni malterom debljine najmanje 4 mm.

Izuzetno od odredbe stava 1 ovog lana, kablovi ne moraju biti pokriveni malterom ako su poloeni u upljinama tavanica i zidova od betona ili slinog materijala koji ne gori niti potpomae gorenje.

lan 39

Kablovi i instalacioni provodnici poloeni u instalacione cevi u zidu ili kablovi poloeni neposredno u malter i ispod maltera moraju se voditi vertikalno i/ili horizontalno tako da budu paralelni ivicama prostorije.

Pri horizontalnom polaganju kablovi i instalacioni provodnici (u instalacionim cevima) vode se na rastojanju od 30 cm do 110 cm od poda i 200 cm od poda do tavanice.

Pri vertikalnom polaganju kablova i instalacionih provodnika (u instalacionim cevima) rastojanje od ivica prozora i vrata mora biti najmanje 15 cm.

Trase kablova koji napajaju uvrene zagrevae vode moraju se poklapati sa osom postavljanja zagrevaa vode.

Koso polaganje kablova i instalacionih provodnika (u instalacionim cevima) dozvoljeno je u tavanicama, ali ne i u zidovima.

lan 40

Uslovi za polaganje kablove u prostorijama u kojima se nalaze kada ili tu utvreni su u jugoslovenskom standardu JUS N.B2.771.

lan 41

Polaganje kablova na zid dozvoljeno je ako kabl ima izolaciju od termoplastinih materijala sa ispunom i platom, ako se polae na obujmice na zidu i ako je od poda do visine od 2 m dodatno zatien od mehanikih oteenja.

Razvodne kutije i drugi pribor koji se postavlja na zid uz polaganje kablova iz stava 1 ovog lana moraju imati zaptivne uvodnice i stepen zatite najmanje IP 5X utvren za vlane prostorije, odnosno odgovarajui stepen zatite utvren za druge prostorije.

lan 42

Kablovi bez ispune, kao to su kablovi tipa PP/R, smeju se polagati samo u suvim prostorijama, i to ispod maltera, a u upljine tavanica i zidova od betona i slinog negorivog materijala i bez pokrivanja malterom.

Kablovi iz stava 1 ovog lana ne smeju se voditi u snopu, postavljati u instalacione kanale niti ispod gips-kartonskih ploa, bez obzira na nain na koji se privruju, i ne smeju se polagati na zapaljive materijale ni kad se pokrivaju malterom.

lan 43

Za prikljuak prenosivih aparata i neprenosivih aparata koji se pomeraju radi prikljuivanja ili su tokom normalnog rada izloeni ogranienom pokretanju, kao i za elemente elektrinog razvoda u dvostrukom podu moraju se koristiti savitljivi kablovi.

Kablovi iz stava 1 ovog lana prikljuuju se utikaem i prikljunicom ili kutijom za stalni prikljuak.

Na mestima na kojima je potrebna zatita od mehanikih oteenja, savitljivi kablovi mogu se zatiti postavljanjem u savitljiva instalaciona ili metalna creva sa unutranjom izolacionom oblogom.

lan 44

Pri postavljanju izolovanih provodnika u instalacione cevi u zidu od nezapaljivog materijala ili betona, instalaciona cev mora imati takve unutranje mere da se provodnici mogu lako vaditi i postavljati posle postavljanja pribora. Metalna instalaciona cev mora imati unutranji izolacioni omot i odgovarajui stepen zatite ostvaren kuitem.

Instalaciona cev, ako nije metalna, mora biti izraena od materijala koji ne gori niti potpomae gorenje.

lan 45

Ako se izolovani provodnici polau u instalacione kanale koji se postavljaju na zid ili tavanicu, moraju ispunjavati tehnike uslove za instalacione kanale. Instalacioni kanali se ne smeju postavljati ispod maltera ni ulivati u beton.

Ako se izolovani provodnici polau u instalacione kanale koji se postavljaju u podu, ti instalacioni kanali moraju odgovarati nainu odravanja poda (suvi ili mokri postupak) i tehnikim uslovima za instalacione kanale u podu.

lan 46

Neizolovani provodnici moraju biti postavljeni, odnosno zatieni tako da nije mogu dodir delova pod naponom i moraju biti privreni na odgovarajue izolatore.

Najmanji dozvoljeni meusobni razmaci neizolovanih provodnika odreeni su u tabeli br. 1.

Tabela br. 1

Raspon Horizontalni razmak Vertikalni razmak

1 2 3

do 2 m 5 cm 10 cm iznad 2 do 4 m 10 cm 15 cm iznad 4 do 6 m 15 cm 20 cm iznad 6 m 20 cm 25 cm

Razmaci izmeu neizolovanih provodnika i delova zgrada, elinih konstrukcija i sl. moraju odgovarati meusobnim horizontalnim razmacima neizolovanih provodnika odreenih u tabeli br. 1.

Izuzetno od odredbe stava 2 ovog lana, razmaci manji od razmaka odreenih u tabeli br. 1 dozvoljavaju se za neizolovane provodnike velikih preseka, pod uslovom da su na svakom metru duine privreni na odgovarajua izolaciona tela i da su provereni na dinamika naprezanja usled struje kratkog spoja.

Razmak izmeu neizolovanih provodnika iz stava 4 ovog lana i delova zgrada, elinih konstrukcija i sl. iznosi najmanje 1 cm, a u vlanim prostorijama i na slobodnom prostoru - najmanje 2 cm.

lan 47

Razmak izmeu izolovanih provodnika privrenih na odgovarajue izolatore mora u svim prostorijama iznositi najmanje 2 cm, a u vlanim prostorijama i na slobodnom prostoru - najmanje 5 cm.

lan 48

Kablovi se mogu ukopati u zemlju ako imaju odgovarajui omota koji ih titi od mehanikih i drugih uticaja.

Pri polaganju kablova u zemlju dubina ukopavanja ne sme biti manja od 0,6 m od gornje povrine zemlje, odnosno ne sme biti manja od 0,8 m ispod povrine puta.

Izuzetno od odredbe stava 2 ovog lana moe se odstupiti ako se kablovi polau u kamenito tlo.

lan 49

U blokove sa otvorima (kablovice) smeju se polagati kablovi koji su namenjeni polaganju u zemlju, teki gumeni kablovi i provodna uad.

U podzemne zatitne izolacione instalacione cevi smeju se polagati kablovi sa platom ili sa olovnim omotaem, pod uslovom da ostaju pristupani i zamenljivi i da je cev mehaniki vrsta, zatiena od prodora tenosti i provetrena.

lan 50

Kablovi se mogu postaviti u vazduhu slobodno zategnuti ili privreni noseim kukama, obujmicama ili slinim sredstvima za privrivanje ili poloiti na police (regale), reetke (lestvice) ili sline nosae.

Slobodno zategnuti kablovi moraju se postaviti i zategnuti tako da ugib ili pomeranje ne dovode do oteenja kablova.

Sredstva za privrivanje, odnosno nosai moraju se izabrati tako da mogu podneti teinu kablova koje nose bez oteenja od spoljanjih uticaja.

Pri vertikalnom polaganju, kablovi se moraju rasteretiti sopstvene teine. Zatezno naprezanje ne sme da bude vee od 60 N/mm2 ukupnog preseka provodnika za bakar, odnosno 30 N/mm2 ukupnog preseka za aluminijum.

3. Rasklopni ureaji

lan 51

Konstrukcija viepolnih rasklopnih ureaja mora biti takva da se kontakti svih faza mehaniki spajaju istovremeno pri zatvaranju, odnosno razdvajaju istovremeno pri otvaranju, a kontakti za neutralni provodnik mogu se spajati ranije pri zatvaranju, a otvarati kasnije pri otvaranju rasklopnog ureaja.

lan 52

Jednopolni rasklopni ureaj u viefaznom strujnom kolu ne sme biti postavljen u neutralni provodnik, osim za rastavljanje strujnog kola u skladu sa lanom 71 ovog pravilnika.

Rasklopni ureaj u jednofaznom strujnom kolu ne sme se postaviti u neutralni provodnik, osim ako je zatitni ureaj diferencijalne struje postavljen na stranu napajanja i u sluaju kvara automatski iskljuuje napajanje.

Rasklopni ureaj koji ima vie funkcija mora zadovoljiti zahteve za svaku funkciju.

lan 53

U TN sistemu napajanja, zatitni ureaj od prekomerne struje, koji slui i kao zatita od indirektnog dodira automatskim iskljuivanjem napajanja, mora se postaviti na poetku svakog strujnog kola, kao i na svim mestima na kojima se smanjuje presek provodnika, osim ako ureaj za zatitu od kratkog spoja postavljen ispred tog mesta ne obezbeuje zahtevanu zatitu.

Ureaj iz stava 1 ovog lana mora zadovoljiti zahteve za automatsko iskljuivanje napajanja.

Odredbe ovog pravilnika za premetanje ili izostavljanje ureaja za zatitu od kratkog spoja primenjuju se i na ureaj za zatitu od preoptereenja.

lan 54

Odredbe lana 53 ovog pravilnika primenjuju se i na ureaj za zatitu od preoptereenja kad su izloeni delovi meusobno povezani pri pojavi druge greke u IT sistemu.

lan 55

Zatitni ureaj diferencijalne struje, kad se upotrebljava za zatitu od indirektnog dodira, mora obezbeivati iskljuivanje svih provodnika pod naponom strujnog kola.

U TN-S sistemu, neutralni provodnik se ne mora prekidati.

lan 56

Kroz magnetno kolo zatitnog ureaja diferencijalne struje ne sme se voditi zatitni provodnik.

lan 57

Zatitni ureaj diferencijalne struje za zatitu od indirektnog dodira mora se tako odabrati, a strujna kola razdvojiti da struja odvoda prema zemlji koja se javlja tokom normalnog rada prikljuenih optereenja ne sme izazvati nepotrebno delovanje ovog ureaja.

lan 58

Zatitni ureaj diferencijalne struje u strujnom kolu bez zatitnog provodnika ne smatra se dovoljnom zatitom od indirektnog dodira i kad nazivna vrednost diferencijalne struje delovanja ne prelazi 30 mA.

lan 59

Ako se u TT sistemu primenjuje zatita jednim zatitnim ureajem diferencijalne struje, taj ureaj se mora postaviti u taki napajanja elektrine instalacije.

Izuzetno od odredbe stava 1 ovog lana, zatitni ureaj se moe postaviti i na drugo mesto, pod uslovom da svi delovi izmeu take napajanja elektrine instalacije i zatitnog ureaja diferencijalne struje imaju propisanu zatitu od elektrinog udara primenom izolacije za aparate klase II ili odgovarajue izolacije.

Ako elektrina instalacija ima vie taaka napajanja, zatitni ureaj diferencijalne struje mora se postaviti u svaku taku napajanja elektrine instalacije.

lan 60

Osnove topljivih osiguraa tipa D u zatitnim ureajima od prekomerne struje moraju biti povezane tako da centralni kontakt bude spojen sa stranom napajanja.

Osnove topljivih osiguraa za uticanje topljivih umetaka tipa V moraju se postaviti tako da se iskljui mogunost da nosa topljivog umetka napravi spoj izmeu provodnih delova dve susedne osnove topljivih osiguraa.

lan 61

Topljivi osigura ili kombinacija jedinica "topljivi osigura" i "topljivi umetak" kojim rukuju nestruna lica mora se postaviti tako da nije mogu dodir delova pod naponom pri vaenju ili menjanju topljivog umetka.

lan 62

Prekida kojim rukuje nestruno lice mora biti konstruisan i postavljen tako da podeenost prekostrujnog okidaa nije mogue izmeniti bez upotrebe alata.

Na prekidau mora postojati vidljiva oznaka podeenosti prekostrujnog okidaa.

lan 63

Vrednost nazivne struje In ili podeena vrednost ureaja za zatitu kablova i izolovanih provodnika od preoptereenja mora se odrediti prema uslovima za koordinaciju provodnika i zatitnih ureaja za prekomernu struju.

Za odreivanje zatitnog ureaja uzimaju se temene vrednosti struja ciklikih optereenja.

U sluaju ciklikih optereenja, vrednosti nazivne struje ureaja za zatitnu (In) i struje koja obezbeuje delovanje ureaja za zatitu (I2), moraju se odrediti na osnovu vrednosti struje za koju je strujno kolo projektovano (Iv) i vrednosti trajno dozvoljene struje provodnika (Iz) za konstantno optereenje koje odgovara ciklikim optereenjima.

lan 64

Vreme za automatsko iskljuenje napajanja u trajanju od 5 s, pri odreivanju ureaja za zatitu elektrinog razvoda od kratkog spoja, mora obuhvatiti granine uslove kratkog spoja strujnog kola.

lan 65

Ako je zatitni ureaj diferencijalne struje ugraen u zatitni ureaj od prekomerne struje ili je u kombinaciji sa tim ureajem, karakteristike takvog sklopa zatitnih ureaja u pogledu moi prekidanja i radne karakteristike u zavisnosti od nazivne struje mora zadovoljavati uslove za preoptereenje, uslove kratkog spoja, kao i uslove iz l. 63 i 64 ovog pravilnika.

lan 66

Ako zatitni ureaj diferencijalne struje nije ugraen u zatitni ureaj od prekomerne struje niti je sa njim u kombinaciji, zatita od prekomerne struje mora se obezbediti drugim dogovarajuim ureajem, a zatitni ureaj diferencijalne struje mora se odrediti tako da bez oteenja izdri termika i mehanika naprezanja ako se pojavi kratak spoj na strani optereenja.

Zatitni ureaj diferencijalne struje ne sme se otetiti ak ni pri pojavama neuravnoteenih struja ili struja odvoda prema zemlji, kad ovaj ureaj tei da se otvori.

lan 67

Ureaji za rastavljanje moraju rastaviti sve provodnike pod naponom posmatranog strujnog kola napajanja.

lan 68

Rastavni razmak izmeu otvorenih kontakata ureaja za rastavljanje ili drugog sredstva za rastavljanje odreen je u tabeli br. 2.

Tabela br. 2

Nazivni napon elektrine instalacije naizmenine struje Najmanji rastavni razmak

V mm

1 2

U A 250 2,5 250 < U A 400 3,5

400 < U A 500 4,5 500 < U A 750 6,5

750 < U A 1 000 9

Rastavni razmak izmeu otvorenih kontakata ureaja za rastavljanje mora biti vidljiv ili jasno i pouzdano oznaen oznakom "O", koja mora postati vidljiva kad se postigne rastavni razmak izmeu otvorenih kontakata na svakom polu ureaja.

lan 69

Ureaji za rastavljanje moraju biti konstruisani i postavljeni tako da spree sva nenamerna zatvaranja (npr. izazvana udarima, vibracijama i dr.).

Poluprovodniki ureaji ne smeju se upotrebiti kao ureaji za rastavljanje.

lan 70

Ureaj za rastavljanje koji ne moe prekinuti struju optereenja mora se obezbediti od nepaljivog i neovlaenog otvaranja (npr. postavljanjem u posebnu prostoriju koja se zakljuava, ili smetajem u zatvoreno kuite).

lan 71

Sredstva za rastavljanje, po pravilu, moraju biti opremljena viepolnim ureajem koji iskljuuje sve polove sa napajanja. Jednopolni ureaji mogu se upotrebiti pod uslovom da se postave jedan do drugog.

lan 72

Upotrebljena sredstva za rastavljanje moraju se oznaiti tako da bude uoljivo koje strujno kolo rastavljaju.

4. Ureaji za iskljuivanje elektrine instalaciji radi mehanikog odravanja

lan 73

Ureaji za iskljuivanje elektrine instalacije radi mehanikog odravanja moraju se postaviti u glavno napojno strujno kolo. Ako to iskljuivanje vri sklopka, ona mora biti sposobna da prekine struju punog optereenja odgovarajueg dela elektrine instalacije.

Iskljuivanje upravljakog strujnog kola motornog pogona dozvoljeno je samo ako se primeni dodatna zatita pomou mehanikog ograniivaa ili ako se primene zahtevi za ureaj za upravljanje iz jugoslovenskih standarda, pod uslovom da je u oba sluaja obezbeen isti uslov kao pri direktnom prekidanju glavnog napajanja.

lan 74

Upravljanje ureajem za iskljuivanje radi mehanikog odravanja ili sklopkom za ovaj ureaj mora biti runo, a razmak izmeu otvorenih kontakata ovog ureaja mora biti vidljiv ili jasno oznaen oznakom "O".

lan 75

Ureaj za iskljuivanje radi mehanikog odravanja mora biti:

1) konstruisan ili postavljen tako da sprei nenamerno zatvaranje usled udara, vibracija i dr.;

2) postavljen i oznaen tako da oznake budu itljive, da se raspoznaju i odgovaraju svojoj nameni.

lan 76

Ureaj za iskljuivanje u sluaju hitnosti mora biti takav da moe da prekine struju punog optereenja odgovarajueg dela elektrine instalacije, uzimajui u obzir i eventualne struje ukoenih motora.

lan 77

Ureaj za iskljuivanje u sluaju hitnosti moe se sastojati od jednog rasklopnog ureaja koji moe direktno prekinuti pripadajue napajanje ili od kombinacije opreme koja se aktivira samo jednim delovanjem radi prekidanja pripadajueg napajanja.

Radi koenja pokretnih delova ili iz drugih razloga, hitno zaustavljanje moe zadrati napajanje u odgovarajuem trajanju.

lan 78

Iskljuivanje u sluaju hitnosti vri se sklopkom u glavnom strujnom kolu ili upravljakom sklopkom (npr. pritisnim tasterom u upravljakom ili pomonom strujnom kolu).

Rasklopni ureaj za direktno rastavljanje glavnog strujnog kola na koji se deluje runo mora biti postavljen na pristupano mesto sa koga se opasnost moe uoiti.

Prekida, kontaktor ili drugi ureaj na koji se deluje mora se otvarati prekidom napajanja namotaja ili na drugi jednako bezbedan nain.

lan 79

Elementi (ruica, pritisno dugme i dr.) koji slue za iskljuivanje u sluaju hitnosti moraju biti crvene boje na utoj eonoj ploi i moraju ispunjavati sledee uslove:

1) da budu lako pristupani;

2) da se zabravljuju ili da oznaka "O", odnosno "STOP" bude vidljiva, osim ako su elementi za iskljuivanje i za ponovno ukljuivanje pod nadzorom istog lica.

Oslobaanje elemenata za iskljuivanje u sluaju hitnosti ne sme reaktivirati odgovarajui deo elektrine instalacije.

lan 80

Ureaj za iskljuivanje u sluaju hitnosti (ukljuujui hitno zaustavljanje) mora se postaviti i oznaiti tako da se lako raspoznaje i mora biti prilagoen predvienoj upotrebi.

lan 81

Ureaj za funkcionalno upravljanje mora biti prilagoen najteim uslovima sredine (u kojima mora izvriti zahtevanu funkciju).

Funkcionalno upravljanje moe se ostvariti sklopkom, poluprovodnikim ureajem, prekidaem, kontaktorom, relejem, utikaem i prikljunicom do 16 A.

Rastavlja, osigura i mostna spojnica (prespoj) ne smeju se koristiti za funkcionalno upravljanje.

5. Transformatori

lan 82

Strujno kolo koje se napaja sa sekundarnog namotaja transformatora mora se izvesti prema zahtevima za najvii napon ovog strujnog kola.

lan 83

Strujno kolo autotransformatora koji je prikljuen na napon iz opsega II mora se izvesti prema najviem naponu koji se moe javiti izmeu provodnika ili izmeu provodnika i zemlje.

Napon sekundarnog strujnog kola autotransformatora izmeu provodnika ili izmeu provodnika i zemlje ne sme prei gornje vrednosti granice opsega II napona.

6. Rotacione maine

lan 84

Generatori se moraju postavljati u posebne prostorije i zatititi odgovarajuim preprekama, a ako to nije mogue, sredstva za upravljanje smeju biti pristupana samo strunim licima.

lan 85

Nazivne karakteristike motora moraju odgovarati karakteristikama pogona.

lan 86

Struja motora pri pokretanju mora se ograniiti na vrednost koja nije tetna za instalaciju iz koje se napaja i ne utie tetno na druge aparate vezane za isti izvor.

Direktno napajanje motora naizmenine struje sa kratkospojenim rotorom iz distributivne mree napona 0,4 kV, dozvoljava se ako su ispunjeni sledei uslovi:

1) pad napona pri pokretanju ne sme premaiti vrednost pri kojoj dolazi do smanjenja momenta motora tako da ugroava pouzdan zalet motora i radne maine ili utie na stabilan rad ostalih potroaa vezanih na istu mreu;

2) zatita pri pokretanju motora ne sme delovati ni na viem naponskom nivou.

lan 87

Motori moraju biti snabdeveni odgovarajuim ureajima za pokretanje i, po potrebi, ureajima za regulaciju.

Ureaji za pokretanje motora mogu se kombinovati sa ureajima za zatitu motora, pri emu ureaji za pokretanje moraju zadovoljiti zahteve za ureaje za zatitu motora.

7. Pretvarai

lan 88

Pretvarai se moraju napajati preko transformatora sa elektriki odvojenim namotajima.

Ako se koristi pretvara naizmenine struje, strujno kolo iza tog pretvaraa mora biti posebno zatieno, a naroito u pogledu selektivnosti, s obzirom na funkcionalne karakteristike pretvaraa.

8. Akumulatori

lan 89

Prenosivi ili pokretni akumulatori moraju se puniti u prostorijama u kojima isticanje i isparavanje elektrolita nee izazvati tete i opasnost.

Provetravanjem prostorija iz stava 1 ovog lana mora se obezbediti da prostorija ne postane opasna u pogledu eksplozije. Takoe se mora obezbediti da u blizini ne sme biti otvorene vatre.

lan 90

Stacionarni akumulatori moraju biti u posebnoj prostoriji, koja mora biti zatvorena i u koju je dozvoljen pristup samo licima koja su duna da ih nadgledaju odravaju.

Ako nazivni napon akumulatorske baterije prelazi 150 V, prostorija u kojoj su smeteni stacionarni akumulatori mora imati pod koji ne sme da bude klizav, koji mora da bude izolovan od tla i koji mora imati dovoljnu povrinu za kretanje radnika da ne bi dolo do istovremenog doticanja tla ili provodnog elementa vezanog za zemlju i nekog od elemenata akumulatora pod naponom.

9. Rasklopni blokovi

lan 91

Rasklopni blokovi moraju biti izraeni prema jugoslovenskom standardu JUS N.K5.503, a instalirani prema odredbama ovog pravilnika, shodno odreenom tipu elektrinog razvoda.

l. 92-97

(Brisani)

10. Elektrina oprema i ureaji koji troe elektrinu energiju

lan 98

Elektrina oprema i ureaji koji troe elektrinu energiju prikljuuju se direktno na elektrinu instalaciju ili preko produnog savitljivog kabla.

Odredbe ovog pravilnika koje se odnose na zatitu od razaranja spojeva odnose se i na elektrinu opremu i ureaje koji troe elektrinu energiju i prikljuuju se direktno na elektrinu instalaciju.

Ako se prikljuak elektrine opreme i ureaja koji troe elektrinu energiju izvodi produnim savitljivim kablom, taj kabl mora imati isti broj provodnika kao i elektrina instalacija i zatitni provodnik, ako je neophodan, sa potrebnom elektrinom i mehanikom vrstoom.

lan 99

Ako produni savitljivi kabl ima zatitni provodnik, taj provodnik mora biti oznaen zeleno-utom bojom, a ako nema zatitni provodnik, ni jedan drugi provodnik ne moe biti oznaen tom bojom.

Ako produni savitljivi kabl ima neutralni provodnik i ako sredstvo za spajanje odreuje njegovo mesto, neutralni provodnik mora biti oznaen svetloplavom bojom.

lan 100

Svetiljka se mora postaviti na tavanicu prostorije tako da se ne moe okretati oko svoje ose.

Svetiljka se ne sme veati o provodnik za napajanje.

Ako je svetiljka klase O ili kase II, mora se privrstiti preko izolacionog prikljuka koji odvaja metalne delove od svog nosaa.

lan 101

Navojni deo u sijalinom grlu, u koji se sijalica zavre, ne sme biti spojen sa faznim provodnikom.

Grla u svetiljkama mogu se postavljati tako da budu pristupana bez upotrebe alata, osim u svetiljkama koje se dre u ruci.

Sijalina grla sa sklopkom i tasterom dozvoljena su samo ako su izraena u izolacionom kuitu.

Sijalina grla opremljena sklopkama sa polugama dozvoljena su samo pod uslovom da je delovanje sklopke osigurano izolacionim gajtanom ili metalnim lancem koji je povezan sa polugom preko umetnutog izolacionog dela, pri emu ne sme postojati mogunost dodira ovog lanca sa delovima pod naponom sijalinog grla.

lan 102

Za svetiljku sa pranjenjem koja ima napon sijalice koji prelazi napon opsega II (odnosno 1 000 V) zahtevi su utvreni jugoslovenskim standardom JUS N.L5.210.

l. 103 i 104

(Brisani)

lan 105

Aparati sa otvorenim usijanim grejnim elementima ne smeju se prikljuivati na elektrinu instalaciju u prostorijama u kojima postoji opasnost od poara ili dodira zapaljivih materijala sa delovima aparata koji nose uarene elemente.

lan 106

Aparati za zagrevanje prostorija u kojima se izrauju, obrauju ili skladite zapaljivi materijali, odnosno u kojima je prisutna zapaljiva praina moraju imati ureaj za ograniavanje temperature ili ureaj za smanjivanje odavanja toplote, kojim se spreava dostizanje opasne temperature, ili moraju biti tako konstruisani da temperatura kuita i delova aparata bude ispod temperature koja moe izazvati opasnost od poara.

lan 107

U instalacijama elektrinih aparata za grejanje toplim vazduhom ne sme postojati mogunost da se grejna tela stave pod napon dok se ne pokrene odgovarajui ventilator, a moraju se iskljuivati pre nego to se taj ventilator iskljui.

Grejna tela iz stava 1 ovog lana moraju imati ugraena dva nezavisna ograniivaa temperature, koji ne doputaju pojavu visoke temperature.

lan 108

Elektrini aparati za zagrevanje zapaljivih tenosti na temperaturu ispod temperature plamita moraju imati ograniiva temperature, koji iskljuuje ili smanjuje grejanje pre nego to se postigne opasna temperatura, odnosno moraju biti konstruisani tako da i pri nedozvoljenom poveanju temperature ne izazivaju opasnost za ljude i okolne objekte.

11. Sigurnosni sistemi

lan 109

Sigurnosni sistemi moraju funkcionisati pri izbijanju poara.

Izvor sigurnosnog sistema mora obezbediti napajanje u odreenom vremenu a oprema sigurnosnog sistema mora biti izvedena ili postavljena tako da za odgovarajue vreme bude otporna prema vatri.

lan 110

U sigurnosnim sistemima mora se sprovesti zatita od indirektnog dodira bez automatskog iskljuenja napajanja pri pojavi prve greke.

U IT sistemima moraju se predvideti ureaji za stalan nadzor izolacije koji pri pojavi prve greke daju zvuni i svetlosni signal.

lan 111

Oprema sigurnosnih sistema mora biti rasporeena tako da se lako mogu vriti periodini pregledi, ispitivanja i odravanje.

lan 112

Izvori sigurnosnih sistema moraju se postaviti i uvrstiti tako da se ne mogu otetiti zbog greaka koje se mogu javiti u glavnim izvorima napajanja.

Izvori sigurnosnih sistema moraju se postaviti u prostorije koje su pristupane samo strunom i priuenom osoblju (BA 4 i BA 5), osim opreme koja se posebno napaja iz sopstvenih akumulatora.

lan 113

Mesto na kome su smeteni izvori sigurnosnih sistema (osim sopstvenih akumulatora za posebno napajanje) mora biti isto i mora se provetravati, tako da gasovi, dim ili para koje izvori isputaju ne mogu prodreti u prostorije u kojima se nalaze ljudi.

lan 114

Odvojeni nezavisni izvori za sigurnosne sisteme koji se napajaju iz mree nisu dozvoljeni, osim ako je obezbeeno da dva izvora ne mogu biti istovremeno u kvaru.

lan 115

Ako postoji samo jedan izvor za napajanje sigurnosnog sistema, on se ne sme koristiti za drugu svrhu.

Ako postoji vie izvora sigurnosnih sistema oni se mogu koristiti za napajanje sistema stalne pripravnosti, pod uslovom da u sluaju kvara jednog od njih preostala snaga bude dovoljna za obezbeenje pokretanja i rada svih sigurnosnih sistema.

Uslov iz stava 1 ovog lana zahteva automatsko rastereenje izvora napajanja od opreme koja nije predviena sigurnosnim sistemima.

Odredbe st. 1 i 2 ovog lana ne odnose se na opremu koja se posebno napaja iz sopstvenih akumulatora.

lan 116

Strujna kola sigurnosnih sistema moraju biti odvojena od drugih strujnih kola tako da elektrina greka ili bilo koja intervencija ili izmena u jednom sistemu ne utie na ispravnost rada drugog sistema.

Zahtev iz stava 1 ovog lana postie se odvajanjem strujnih kola izolacionim materijalima koji su otporni prema vatri, voenjem drugim putevima ili upotrebom kuita.

lan 117

Strujna kola sigurnosnog sistema, po pravilu, ne smeju prolaziti kroz mesta izloena riziku od poara, kao to su prostorije u kojima se izrauju, obrauju ili skladite zapaljive materije, odnosno u kojima je prisutna zapaljiva praina.

Izuzetno od odredbe stava 1 ovog lana, ako se to ne moe izbei dozvoljeno je da strujna kola sigurnosnog sistema prolaze i kroz ta mesta, s tim to se u tom sluaju mora obezbediti njihova otpornost prema vatri.

Strujna kola sigurnosnog sistema ne smeju prolaziti kroz prostorije u kojima se obrauje ili skladiti eksploziv.

lan 118

Strujna kola sigurnosnih sistema ne moraju se zatiti od preoptereenja ve samo od kratkog spoja, s tim to se ureaj za zatitu mora odabrati i postaviti tako da ne izaziva nepravilan rad u drugim strujnim kolima sigurnosnog sistema.

lan 119

Rasklopni ureaji sigurnosnih sistema moraju se razlikovati i grupisati u prostoru koji je pristupaan samo strunim licima.

Ureaji za svetlosnu i zvunu signalizaciju sigurnosnih sistema moraju jasno pokazivati na koje se ureaje ili strujna kola sigurnosnog sistema odnose.

lan 120

U sistemima u kojima se zahteva odreeni stalni nivo osvetljaja ili odreeno vreme prekida osvetljaja, tip svetiljke sigurnosnih sistema mora biti takav da zadovolji zahtevani nivo osvetljaja i pri prebacivanju na sigurnosni sistem.

lan 121

U elektrinoj opremi sigurnosnih sistema koja se napaja sa dva razliita strujna kola ne smeju se otetiti ureaji za zatitu od elektrinog udara usled greke u jednom od strujnih kola ni izazvati pogreno delovanje u drugom strujnom kolu.

Oprema iz stava 1 ovog lana mora se povezati sa zajednikim zatitnim provodnikom za oba strujna kola, ako je on predvien.

lan 122

Paralelni rad dva izvora napajanja sigurnosnih sistema koji nisu sposobni za paralelni rad mora se spreiti mehanikim zabravljenjem ili drugim pogodnim sredstvom.

lan 123

Ako dva izvora napajanja sigurnosnih sistema nisu sposobna za paralelni rad, zatita od kratkog spoja i od indirektnog dodira mora se osigurati za svaki izvor.

lan 124

Ako razni izvori napajanja mogu raditi paralelno kao nezavisni izvori napajanja sigurnosnih i drugih sistema, pojava reverzibilne energije mora se spreiti postavljanjem zatitnih ureaja.

lan 125

Kad se sigurnosni i drugi sistemi mogu napajati iz dva izvora koji mogu raditi paralelno, zatita od kratkih spojeva i indirektnog dodira mora se obezbediti bez obzira na to da li se elektrina instalacija napaja sa jednog ili sa oba izvora, pri emu su neophodne mere za ograniavanje struje koja protie izmeu neutralnih taaka izvora, a naroito pri pojavi treeg harmonika.

III TEHNIKE MERE ZATITE

1. Tehnike mere zatite od elektrinog udara

lan 126

Na elektrinu opremu primenjuju se tehnike mere zatite od direktnih dodira prema jugoslovenskom standardu JUS. N.B2.741.

lan 127

Na elektrinu opremu primenjuju se tehnike mere zatite od indirektnih dodira prema jugoslovenskom standardu JUS N.B2.741, s tim to se tehnika mera zatite automatskim iskljuenjem napajanja ne primenjuje na delove elektrine instalacije gde je neophodnost napajanja bitna i u sluajevima kad nije efikasna.

Zatita delova elektrine instalacije iz stava 1 ovog lana od indirektnog dodira, gde je neprekidnost napajanja bitna ili zatita automatskim iskljuenjem napajanja nije efikasna, ostvaruje se kad se elektrina oprema postavlja u neprovodne prostorije ili lokalnim izjednaenjem potencijala bez povezivanja sa zemljom.

Tehnike mere zatite bezbednosno mali naponom, korienjem opreme klase II ili primenom ekvivalentne izolacije, kao i elektrinim odvajanjem, mogu se primenjivati na celu elektrinu instalaciju, njene delove ili opremu.

Tehnike mere zatite od indirektnog dodira iz st. 1, 2 i 3 ovog lana ne primenjuju se pri izvoenju elektrine instalacije na: potporne izolatore i metalne delove spojene sa njima, pribor za nadzemne vodove ako je van dohvata ruke, betonsko gvoe ako nije pristupano, izloene provodne delove malih dimenzija (do 50 mm x 50 mm) ili ako su van dohvata ruke, a mera zatite povezivanjem na zatitni provodnik je teko izvodljiva (npr. vijci, zakovice, natpisne ploice, kablovske obujmice i sl.), metalne cevi ili druga metalna kuita koja tite elektrinu opremu u skladu sa zahtevima za klasu II ili ekvivalentne izolacije.

2. Tehnike mere zatite od poara

lan 128

Postavljanje kablova i provodnika u prostorijama zgrada klase spoljanjih uticaja BD 2, BD 3 i BD 4 za koje je karakteristino oteano naputanje (kao to su: visoke stambene i poslovne zgrade, robne kue, pozorita, bioskopi i dr.) treba izbegavati.

Ako se kablovi i provodnici postavljaju u prostorijama iz stava 1 ovog lana, moraju se ispuniti sledei uslovi:

1) da u sluaju nastanka poara ne mogu preneti ni proiriti poar dva asa od njegovog nastojanja;

2) da se sprei izazivanje visoke temperature koja bi mogla da izazove paljenje okolnih materijala (npr. postavljanjem u kuita, omotae i sl.);

3) da se polau u pokrivene kanale ili van dohvata ruke.

lan 129

U zgradama klase spoljanjih uticaja BD 3 i BD 4, za koje je karakteristino prisustvo velikog broja ljudi (kao to su: pozorita, bioskopi, robne kue i dr.), rasklopne aparature se postavljaju tako da budu pristupane samo strunim licima.

Izuzetno od odredbe stava 1 ovog lana, rasklopni ureaji koji olakavaju naputanje zgrade (npr. sklopke za protivpanino svetlo, ventilaciju i dr.) mogu se postaviti tako da svima budu pristupani.

Ako se rasklopne aparature postavljaju u prostorijama iz lana 128 ovog pravilnika, one moraju biti u kuitima od nezapaljivih materijala ili materijala koji ne potpomau gorenje.

lan 130

Elektrina oprema koja sadri zapaljive tenosti ne moe se postavljati u prostorijama predvienim za naputanje zgrade klase spoljanjih uticaja BD 3 i BD 4, za koje je karakteristino oteano naputanje (kao to su: visoke stambene i poslovne zgrade, pozorita, bioskopa i dr.).

U prostorijama zgrada klase spoljanjih uticaja BE 2, u kojima postoji opasnost od poara moe se postavljati samo neophodna elektrina oprema, a prolaz kablovima i provodnicima dozvoljen je pod uslovom da se, u sluaju nastavljanja u ovim prostorijama, spoj nalazi u nezapaljivom kuitu ili kuitu koje ne potpomae gorenje, da su kablovi i provodnici zatieni od prekomerne struje i da zadovoljavaju uslove ispitivanja na zapaljivost prema jugoslovenskom standardu JUS N.C0.075 u vremenu od jednog minuta, plamenom duine 120 mm.

Ako se kablovi i provodnici polau na zapaljive materijale, ti materijali moraju zadovoljiti uslove ispitivanja na zapaljivost iz stava 2 ovog lana.

lan 131

U prostorijama zgrada klase spoljanjih uticaja BE 2 u kojima se oekuje taloenje praine na kuita elektrine opreme u takvim koliinama da mogu izazvati poar, moraju se preduzeti mere da kuita ne dostignu temperaturu paljenja praine.

Pod merama iz stava 1 ovog lana podrazumeva se da elektrina oprema za te prostorije mora biti izraena prema jugoslovenskom standardu JUS N.S8.850 i da se pri izvoenju mora razmestiti tako da je obezbeeno hlaenje kako tokom normalnog rada tako i pri preoptereenjima.

Mere iz stava 1 ovog lana nisu potrebne ako je temperatura kuita tako niska da ne moe izazvati paljenje praine ni okolnih materijala.

lan 132

Ako su rasklopne aparature za zatitu, upravljanje ili rastavljanje postavljene u kuite koje ima manji stepen zatite od IP 5X prema jugoslovenskom standardu JUS N.A5.070, one se moraju postaviti van prostorija u kojima postoji opasnost od poara u zgradama klase spoljanjih uticaja BE 2).

lan 133

Ako se prostorije u kojima postoji opasnost od poara u zgradama klase spoljanjih uticaja BE 2) greju sistemom prinudne cirkulacije vazduha, vazduh se mora usisavati iz prostorije u kojoj ne postoji zapaljiva praine.

Temperatura ulaznog vazduha za grejanje ne sme biti takva da moe izazvati poar.

lan 134

Motori kojima se upravlja daljinski i koji rade bez nadzora, osim servomotora sa kratkotrajnim radom, smeteni u prostorijama u kojima postoji opasnost od poara (u zgradama klase spoljanjih uticaja BE 2), moraju se pomou ureaja osetljivih na temperaturu zatititi od temperatura koje su vie od temperature tinjanja praine.

lan 135

Svetiljke u prostorijama u kojima postoji opasnost od poara (u zgradama klase spoljanjih uticaja BE 2) moraju imati stepen zatite najmanje IP 5X, prema jugoslovenskom standardu JUS N.A5.070

Izvori svetla moraju biti zatieni od moguih mehanikih oteenja plastinim ili staklenim poklopcima i reetkama ili drugim odgovarajuim zatitnim sredstvima.

Zatitna sredstva iz stava 2 ovog lana moraju biti sastavni deo svetiljke.

lan 136

Radi smanjenja opasnosti, u prostorijama u kojima postoji opasnost od poara (u zgradama klase spoljanjih uticaja BE 2) strujno kolo mora biti zatieno zatitnim ureajem diferencijalne struje nazivne vrednosti struje delovanja od 0,5 A ili mora biti postavljeno pod nadzor pomou ureaja za trajni nadzor izolacije (koji se koristi u IT sistemima), sa zvunim signalnom za sluaj greke na izolaciji.

Provodnik strujnog kola za nadzor izolacije moe biti dodatni provodnik vieilnog kabla, plat kabla spojen sa zatitnim provodnikom ili neizolovani provodnik voen sa izolovanim provodnicima u plastinim instalacionim cevima.

lan 137

Strujna kola koja napajaju opremu ili prolaze kroz prostorije u kojima postoji opasnost od poara (u zgradama klase spoljanjih uticaja BE 2) moraju biti zatiena od preoptereenja i kratkih spojeva zatitnim ureajima koji se moraju postaviti van tih prostorija.

lan 138

Delovi pod naponom u strujnim kolima bezbednosno malog napona u prostorijama u kojima postoji opasnost od poara (u zgradama klase spoljanjih uticaja BE 2) moraju biti zatieni kuitem najmanjeg stepena zatite IP 2X ili opremljeni izolacijom koja moe da izdri ispitni napon od 500 V tokom 1 min.

lan 139

U prostorijama u kojima postoji opasnost od poara (u zgradama klase spoljanjeg uticaja BE 2) PEN provodnik moe biti samo pridruen strujnim kolima koja prolaze kroz ovakve prostorije, pod uslovom da nema prekida.

lan 140

U prostorijama zgrada od drvene grae (klase spoljanjeg uticaja CA 2) moraju se preduzeti mere da elektrina oprema ne izazove paljenje zidova, podova ili tavanica.

lan 141

U prostorijama visokih zgrada u kojima je primenjena prinudna ventilacija (klase spoljanjih uticaja CB 2), iji odnos veliina moe omoguiti irenje poara, moraju se preduzeti mere za spreavanje dejstva dimnjaka na mestima gde se nalazi elektrina oprema.

3. Tehnike mere zatite od prekomerne struje

lan 142

Ureaj za zatitu od preoptereenja provodnika i kablova, osim u sluajevima iz lana 143 ovog pravilnika, mora se postaviti na poetak svakog strujnog kola, kao i na sva mesta na kojima se smanjuje trajno dozvoljena struja provodnika, ako ureaj za zatitu od preoptereenja postavljen ispred tog mesta ne obezbeuje odgovarajuu zatitu.

Uzrok smanjenja trajno dozvoljene struje je smanjenje preseka provodnika, promena prirode, naina postavljanja i promena izolacije ili broja ila.

Ureaj za zatitu od preoptereenja proizvoljno se sme pomerati du elektrinog razvoda izmeu take gde se trajno dozvoljena struja smanjuje i ureaja za zatitu, pod uslovom da je zatien od kratkog spoja i da nema grananja ni prikljunica.

Ureaj za zatitu od preoptereenja moe se pomerati najvie do 3 m izmeu take gde se trajno dozvoljena struja smanjuje i zatitnog ureaja, pod uslovom da su provodnici ispred ureaja poloeni sigurno na kratak spoj (npr. svaki provodnik u odvojenoj izolovanoj cevi), da su udaljeni od zapaljivih materijala i da nema grananja ni prikljunica.

lan 143

Zatita od preoptereenja provodnika i kablova moe se izostaviti samo u prostorijama u kojima ne postoji opasnost od poara i eksplozija, i to:

1) u strujnim kolima u kojima nema preoptereenja, grananja ni prikljunica;

2) u strujnim kolima telekomunikacija, upravljanja, signalizacije i sl.;

3) u provodnicima i kablovima za spajanje elektrinih maina, pokretaa, transformatora, ispravljaa, akumulatora, rashladnih postrojenja i sl.

lan 144

U IT sistemima ureaji za zatitu od preoptereenja mogu se premestiti du voda, odnosno izostaviti samo ako je svako strujno kolo zatieno ureajem diferencijalne struje ili ako je sva elektrina oprema, podrazumevajui provodnike i kablove, izvedena kao oprema klase II ili zatiena ekvivalentnom izolacijom.

lan 145

Ureaj za zatitu od preoptereenja kablova i provodnika ne postavlja se u takva strujna kola gde prekid napajanja moe predstavljati opasnost, kao to su pobudna strujna kola obrtnih maina, strujna kola za napajanje elektromagnetskih dizalica, strujna kola sekundara strujnih transformatora i sl.

U sluaju iz stava 1 ovog lana mora se predvideti alarmni ureaj koji deluje pri pojavi preoptereenja.

lan 146

Ureaji za zatitu od kratkog spoja moraju se postaviti na poetak svakog strujnog kola, kao i na sva mesta na kojima se smanjuje struja kratkog spoja provodnika ako ureaj za zatitu od kratkog spoja, postavljen ispred tog mesta, ne obezbeuje odgovarajuu zatitu.

lan 147

Ureaji za zatitu od kratkog spoja mogu se pomerati najvie od 3 m du tienog kabla ili provodnika pod uslovom da su kablovi, odnosno provodnici ispred ureaja poloeni sigurno u odnosu na kratak spoj i zemljospoj i da su udaljeni od zapaljivih materijala.

lan 148

Ureaj za zatitu od kratkog spoja moe se izostaviti:

1) ako provodnici ili kablovi spajaju generatore, transformatore, ispravljae, akumulatorske baterije do pripadajuih razvodnih blokova i zatitne ureaje u tim razvodnim blokovima;

2) u strujnim kolima ije iskljuenje moe izazvati opasnost, kao to su pobudna strujna kola obrtnih maina, strujna kola napajanja elektromagnetskih dizalica i strujna kola sekundara strujnih transformatora;

3) u mernim strujnim kolima.

U sluajevima iz stava 1 ovog lana elektrini razvod mora se izvesti tako da se rizik od kratkog spoja svede na minimum (primenom pojaane izolacije protiv spoljanjih uticaja), a provodnici i kablovi se ne smeju polagati na zapaljive materijale niti uz njih.

lan 149

Jedan isti ureaj za zatitu kablova i provodnika od kratkog spoja moe tititi vie poloenih provodnika u paraleli, pod uslovom da su usklaene radne karakteristike ureaja i nain paralelnog polaganja provodnika.

lan 150

Ureaj za zatitu od prekomerne struje mora se postaviti u svaki fazni provodnik, osim u sistemu TT bez voenog neutralnog provodnika, s tim da taj ureaj mora iskljuiti provodnik u kome je dolo do prekomerne struje, ali ne i bezuslovno iskljuenje drugih provodnika pod naponom.

Ako pri napajanju (npr. trofaznih motora) prekid jedne faze predstavlja opasnost, mora se predvideti iskljuivanje i ostalih provodnika pod naponom.

lan 151

U strujnim kolima koja se napajaju izmeu faza u sistemu TT, gde nema voenog neutralnog provodnika, otkrivanje prekomerne struje moe se predvideti samo u dve faze, pod uslovom da u istom trofaznom strujnom kolu na strani napajanja postoji ureaj za zatitu diferencijalne struje koji prekida sve fazne provodnike.

lan 152

Ako je u TT i TN sistemima presek neutralnog provodnika jednak preseku faznih provodnika, nije potreban ureaj za zatitu od prekomerne struje u neutralnom provodniku ni ureaj za prekidanje ovog provodnika.

Ako je u sistemima iz stava 1 ovog lana presek neutralnog provodnika manji od preseka faznog provodnika, potrebno je predvideti ureaj za zatitu od prekomerne struje u neutralnom provodniku i taj ureaj mora izazvati iskljuenje faznih provodnika strujnog kola, pri emu nije neophodno prekidanje neutralnog provodnika.

Ureaj za zatitu od prekomerne struje neutralnog provodnika nije potreban ako je neutralni provodnik zatien od kratkog spoja ureajem za zatitu faznih provodnika strujnog kola i ako je najvea struja koja protie kroz neutralni provodnik tokom normalnog rada znatno manja od vrednosti trajno dozvoljene struje tog provodnika.

lan 153

Neutralni provodnik, po pravilu, ne vodi se u sistemu IT.

Ako je voenje neutralnog provodnika u sistemu IT neophodno, mora se predvideti ureaj za zatitu od prekomerne struje neutralnog provodnika svakog strujnog kola koji izaziva prekid faznih provodnika i neutralnog provodnika odgovarajueg strujnog kola.

Ureaj za zatitu od preoptereenja neutralnog provodnika nije potreban ako je neutralni provodnik zatien od kratkog spoja ureajem za zatitu na strani napajanja (na poetku strujnog kola) koji odgovara zahtevima utvrenim jugoslovenskim standardom JUS N.B2.743 za karakteristike zatitnog ureaja od kratkog spoja ili ako se posebno strujno kolo titi ureajem diferencijalne struje ija nazivna vrednost ne prelazi 0,15 puta vrednost trajno dozvoljene struje odgovarajueg neutralnog provodnika, pod uslovom da ovaj ureaj prekida sve fazne provodnike i neutralni provodnik odgovarajueg strujnog kola.

lan 154

Prekidanje neutralnog provodnika mora kasniti za prekidanjem faznih provodnika, a pri spajanju neutralni provodnik mora biti spojen istovremeno ili pre spajanja faznih provodnika.

4. Tehnike mere zatite od prenapona

lan 155

Ureaj za ograniavanje prenapona mora se postaviti tako da ne predstavlja opasnost za ljude i okolne objekte u trenutku delovanja.

lan 156

U isti instalacioni kanal ne smeju se polagati kablovi i provodnici opsega napona I i II, osim ako nisu preduzete mere da ne budu izloeni naponu viem od njihovog ispitanog napona mrene frekvencije.

lan 157

Na mestima na kojima atmosferski prenaponi mogu izazvati opasnost, moraju se postaviti odvodnici prenapona.

lan 158

Ako se elektrina instalacija napaja iz nadzemne mree i zatiena je odvodnicama prenapona, odvodnici prenapona moraju se postaviti to blie kunom prikljuku.

lan 159

Odvodnik prenapona uzemljuje se najkraim putem.

lan 160

Elektrina otpornost uzemljivaa odvodnika prenapona ne sme biti vea od 5

lan 161

Postojei uzemljivai, kao to su gromobranske instalacije, metalna vodovodna mrea i sl., mogu se koristiti za uzemljenje odvodnika prenapona.

lan 162

Odvodnike prenapona i razna iskrita nije dozvoljeno postavljati u prostorijama u kojima postoji opasnost od poara i eksplozija (klase spoljanjih uticaja BE 2 i BE 3).

5. Tehnike mere zatite od pada i nestanka napona

lan 163

Ako pad, nestanak ili ponovno uspostavljanje napona moe izazvati opasnost za ljude i opremu, mora se ugraditi ureaj za zatitu od nestanka i pada napona.

lan 164

Ureaj za zatitu od pada napona moe delovati sa zakanjenjem ako pri radu aparat koji se titi bez opasnosti podnosi kratkotrajan prekid ili pad napona.

lan 165

Ako se koriste kontaktori, kanjenje u njihovom otvaranju i ponovnom zatvaranju ne sme spreiti trenutno iskljuivanje ureaja za upravljanje i zatitu.

lan 166

Ureaji za zatitu od nestanka i pada napona moraju se predvideti u krajnjim strujnim kolima napajanja motora, ije ponovno pokretanje, posle zaustavljanja do koga je dolo zbog pada ili nestanka napona, moe biti opasno.

lan 167

Ureaji za zatitu od nestanka ili pada napona neophodni su u elektrinim instalacijama zgrada u kojima je predviena oprema za sigurnosno napajanje i zamenu napajanja.

Ureaji iz stava 1 ovog lana moraju obezbediti ukljuivanje sigurnosnog izvora ili zamenu napajanja opreme rezervnim izvorom ako je napon manji od granica pravilnog funkcionisanja opreme.

6. Tehnike mere zatite rastavljanjem, iskljuivanjem i funkcionalnim ukljuivanjem i iskljuivanjem strujnog kola

lan 168

Tehnike mere zatite rastavljanjem i iskljuivanjem su mere za otklanjanje opasnosti sa elektrine instalacije, opreme ili maine.

Mere iz stava 1 ovog lana postiu se neautomatskim, lokalnim ili daljinskim rastavljanjem, iskljuivanjem i funkcionalnim ukljuivanjem i iskljuivanjem.

lan 169

PE provodnik (zatitni provodnik) ne sme se rastavljati ni prekidati ni u jednom sistemu.

U TN-C sistemima, PEN provodnik (zatitno-neutralni provodnik) ne sme se rastavljati ni prekidati. U TN-S sistemima neutralni provodnik (N-provodnik) ne mora se rastavljati ni prekidati.

7. Rastavljanje strujnog kola

lan 170

Svako strujno kolo, osim provodnika iz lana 169 ovog pravilnika, mora biti tako izvedeno da se moe rastaviti od svih provodnika pod naponom.

Ako radni uslovi doputaju, vie strujnih kola moe se rastavljati zajednikim sredstvom.

lan 171

Posle rastavljanja, strujnog kola, nenamerno napajanje rastavljenog strujnog kola mora se spreiti posebnim merama, i to: zakljuavanjem rastavljenog poloaja, postavljanjem opomenskih tablica i postavljanjem ureaja za rastavljanje strujnog kola u kuita ili u prostorije koje se zakljuavaju.

Pri rastavljanju strujnog kola, kao dodatna mera zatite, moe se primeniti kratko spajanje i uzemljenje.

lan 172

Na mestu na kome deo elektrine opreme ili kuite sadre delove pod naponom koji se napajaju sa vie izvora, mora se postaviti tablica sa upozorenjem licu kome ovaj deo postane pristupaan da mora taj deo rastaviti sa svih izvora napajanja, osim u sluaju, kada se koristi ureaj za zabravljivanje koji obezbeuje da se sva napojna strujna kola rastavljaju.

lan 173

Na mestima na kojima se akumulira elektrina energija moraju biti predviena sredstva za njeno pranjenje.

8. Iskljuivanje strujnog kola radi mehanikog odravanja

lan 174

Sredstva za iskljuivanje moraju se predvideti na mestima na kojima pri mehanikom odravanju moe doi do fizikih ozleda, a to su elektrine instalacije za kranove, liftove, pokretna stepenita, konvejere, maine alatljike, pumpe i sl.

lan 175

Na mestima na kojima se vri mehaniko odravanje moraju se predvideti sredstva za spreavanje neeljenog ponovnog ukljuenja iskljuene elektrine opreme, osim ako sredstva za iskljuivanje nisu pod stalnim nadzorom lica koja vre odravanje.

Pod sredstvima za spreavanje ponovnog ukljuivanja iskljuene elektrine opreme podrazumeva se jedna ili vie sledeih mera: zakljuivanje iskljuenog poloaja, postavljanje tablica sa upozorenjem i postavljanje opreme za iskljuivanje u kuita ili prostorije koje se mogu zakljuavati.

9. Iskljuivanje strujnog kola i zaustavljanje u sluaju hitnosti

lan 176

U delu elektrine instalacije koja treba da se iskljui da bi se otklonila neoekivana opasnost, mora se predvideti sredstvo za iskljuivanje u sluaju hitnosti.

Elektrine instalacije iz stava 1 ovog lana su one instalacije koje napajaju: pumpe zapaljivih tenosti, ventilacione sisteme, velike raunare, svetiljke sa pranjenjem napajane visokim naponom, velike kuhinje i robne kue.

lan 177

Ako se ureajem za iskljuivanje u sluaju hitnosti otklanja opasnost od elektrinog udara, rasklopni ureaj mora prekinuti sve provodnike pod naponom, osim provodnika iz lana 169 ovog pravilnika.

lan 178

Sredstvo za iskljuivanje i zaustavljanje u sluaju hitnosti mora delovati to neposrednije na odgovarajue napajanje.

Postavljanje sredstva za iskljuivanje i zaustavljanje u sluaju hitnosti iz stava 1 ovog lana mora biti takvo da se samo jednim delovanjem iskljui odgovarajue napajanje.

lan 179

Sredstva za iskljuivanje u sluaju hitnosti moraju se postaviti tako da njihova delovanja ne uzrokuju pojave drugih opasnosti niti ometaju postupak za otklanjanje opasnosti.

lan 180

U elektrinim instalacijama ureaja ije pokretanje moe izazvati opasnost, mora se predvideti sredstvo za hitno zaustavljanje tih ureaja.

Elektrine instalacije iz stava 1 ovog lana su one instalacije koje napajaju: pokretna stepenita, liftove, elevatore, konvejere, elektrina pokretna vrata, maine alatljike, opremu za pranje kola i sl.

10. Funkcionalno ukljuivanje i iskljuivanje strujnog kola

lan 181

Svaki deo strujnog kola za koji se zahteva da se funkcionalno ukljuuje i iskljuuje (u daljem tekstu: funkcionalno upravljanje) nezavisno od drugih delova elektrine instalacije mora biti opremljen ureajem za funkcionalno upravljanje.

Ureaj za funkcionalno upravljanje iz stava 1 ovog lana ne mora prekidati sve provodnike pod naponom, ali jednopolni rasklopni aparat se ne sme postaviti u neutralni provodnik.

lan 182

Jednim ureajem za funkcionalno upravljanje moe se upravljati sa vie elektrinih aparata predvienih da rade istovremeno.

lan 183

Uticanje i vaenje utikaa u prikljunicu, nazivne struje do 16 A moe, se vriti za svrhu funkcionalnog upravljanja aparatima i opremom.

lan 184

Ureaji za funkcionalno upravljanje kojima se obezbeuje izmena napajanja sa zamenskim napajanjem moraju delovati na sve provodnike pod naponom i ne smeju staviti izvore u paralelan spoj, osim u elektrinim instalacijama koje su specijalno predviene za ovakve uslove. U tim sluajevima ne smeju se rastavljati PEN provodnici (zatitno-neutralni provodnici) ili PE provodnici (zatitni provodnici).

lan 185

Upravljaka i pomona strujna kola moraju se projektovati, postavljati i zatititi tako da ogranie opasnosti izazvane oteenjem izolacije izmeu upravljakog strujnog kola i drugih provodnih delova i da ne izazovu pogreno delovanje upravljanog elektrinog aparata.

lan 186

Upravljaka strujna kola motora moraju se projektovati i izvoditi tako da se motori ne mogu nekontrolisano pokrenuti posle zaustavljanja zbog nestanka ili pada napona, ako takvo pokretanje predstavlja opasnost.

lan 187

U elektrinim instalacijama motora, gde se motor koi suprotnim strujama, moraju se predvideti mere za spreavanje okretanja motora u suprotnom smeru na kraju koenja, ako to suprotno okretanje izaziva opasnost.

lan 188

Na mestima na kojima bezbednost zavisi od smera okretanja motora, moraju se predvideti mere koje, po nestanku jedne faze ili izmene faza, spreavaju pokretanje motora u pogrenom smeru.

IV POSTUPAK I NAIN KONTROLISANJA I VERIFIKACIJE SVOJSTAVA, KARAKTERISTIKA I KVALITETA ELEKTRINIH INSTALACIJA

lan 189

Svaka elektrina instalacija mora tokom postavljanja i/ili kada je zavrena, ali pre predaje korisniku, biti pregledana i ispitana u skladu sa odredbama ovog pravilnika.

lan 190

Prilikom proveravanja i ispitivanja elektrinih instalacija moraju se preduzeti mere za bezbednost lica i zatitu od oteenja elektrine i druge opreme.

lan 191

Ako se elektrina instalacija menja, mora se proveriti i ispitati da li je izmenjena elektrina instalacija u skladu sa odredbama ovog pravilnika.

1. Proveravanje pregledom

lan 192

Pregled elektrine instalacije vri se kad je ona iskljuena, a sastoji se iz proveravanja:

1) zatite od elektrinog udara, ukljuujui merenje razmaka kod zatite preprekama ili kuitima, pregradama ili postavljanjem opreme van dohvata ruke;

2) mera zatite od irenja vatre i od termikih uticaja provodnika prema trajno dozvoljenim vrednostima struje i dozvoljenom padu napona (ako nije izvrena revizija projekta);

3) izbora i podeenosti zatitnih ureaja i ureaja za nadzor;

4) ispravnosti postavljanja odgovarajuih rasklopnih ureaja u pogledu rastavnog razmaka;

5) izbora opreme i mera zatite prema spoljanjim uticajima;

6) raspoznavanja neutralnog i zatitnog provodnika;

7) prisustva ema, tablica sa upozorenjima ili slinih informacija;

8) raspoznavanja strujnih kola, osiguraa, sklopki, stezaljki i druge opreme;

9) spajanja provodnika;

10) pristupanosti i raspoloivosti prostora za rad i odravanje.

2. Ispitivanja

lan 193

Opta ispitivanja izvode se prema sledeem redosledu:

1) neprekidnost zatitnog provodnika i glavnog i dodatnog provodnika za izjednaenje potencijala;

2) otpornost izolacije elektrine instalacije;

3) zatita elektrinim odvajanjem elektrine instalacije;

4) otpornost poda i zidova;

5) automatsko iskljuenje napajanja;

6) dopunsko izjednaenje potencijala;

7) funkcionalnost.

Ako se pri ispitivanju iskae neusaglaenost sa odgovarajuim odredbama ovog pravilnika, ispitivanja se moraju ponoviti posle ispravljanja greaka.

lan 194

Neprekidnost zatitnog provodnika i provodnika za izjednaenje potencijala ispituje se merenje elektrine otpornosti, naponom od 4 do 24 V jednosmerne ili naizmenine struje sa najmanjom strujom od 0,2 A.

lan 195

Elektrina otpornost izolacije elektrine instalacije mora se meriti:

1) izmeu provodnika pod naponom, uzimajui dva po dva (merenje se vri tokom postavljanja pre povezivanja opreme);

2) izmeu svakog provodnika pod naponom i zemlje (fazni provodnici i neutralni provodnik se mogu spojiti zajedno).

U TN-C sistemu PEN provodnik se ne smatra provodnikom pod naponom.

Elektrina otpornost izolacije meri se naponima koji nisu manji od vrednosti napona datih u tabeli br. 2 i zadovoljava ako svako strujno kolo, bez prikljuene opreme, ima vrednost koja nije manja od vrednosti datih u tabeli br. 2.

Merenja se vre jednosmernom strujom.

Kad strujno kolo sadri elektronske ureaje, merenja se vre samo izmeu faznog i neutralnog provodnika koji su spojeni zajedno sa zemljom. Bez spajanja provodnika pod naponom moe se izazvati kvar na elektrinim ureajima.

Tabela br. 3

Najmanje vrednosti elektrine otpornosti izolacije

Nazivni napon strujnog kola

Ispitni napon jednosmerne

struje V

Otpornost izolacije

M W

1 2 3

Bezbednosno mali napon i mali radni napon kada se strujno kolo (bezbednosno) napaja preko bezbednosnog transformatora za odvajanje, pod uslovom da ispunjavaju uslove za ovu zatitu prema jugoslovenskom standardu JUS N. B2.741 250 B 0,25 Do 500 V, ukljuujui i 500 V sa izuzetkom propisanih sluajeva 500 B 0,5 Iznad 500 V 1 000 B 1,0

lan 196

Elektrino odvajanje delova pod naponom od drugih strujnih kola proverava se ispitivanjem elektrine otpornosti izolacije, ali sa prikljuenim aparatima shodno lanu 195 ovog pravilnika.

lan 197

Ako je oprema postavljena u izolovane prostorije, mora se ispitati elektrina otpornost zidova i podova metodom utvrenom u jugoslovenskom standardu JUS N.B2.761. Najmanje tri merenja

moraju se izvriti na istom mestu, s tim da se jedno merenje vri na rastojanju 1m od bilo kog pristupanog stranog provodnog dela u prostoriji, a druga dva merenja vre se na veim rastojanjima.

Merenja iz stava 1 ovog lana moraju se ponoviti za svaku odgovarajuu povrinu prostorije.

lan 197a

Provera uslova zatite automatskim iskljuenjem napajanja kao mere zatite od indirektnog dodira vri se na sledei nain:

1) Za TN sistem:

- merenjem impedanse petlje kvara prema jugoslovenskom standardu JUS N.B2.763 ili proraunom stvarno izvedenog stanja;

- pregledom karakteristika pripadajueg zatitnog ureaja, npr. podeene vrednosti struje prekidaa ili nazivne vrednosti osiguraa;

- ako u strujnim kolima postoji zatitni ureaj diferencijalne struje - proverom njegovog delovanja prema jugoslovenskom standardu JUS N.B2.764;

- ako se napajanje vri nadzemnim vodom - merenjem ukupne otpornosti uzemljivaa (RB) prema jugoslovenskom standardu JUS N.B2.762.

2) Za TT sistem:

- merenjem otpornosti uzemljivaa izloenih provodnih delova (RA), prema jugoslovenskom standardu JUS N.B2.762;

- pregledom karakteristika pripadajueg zatitnog ureaja i ureaja za zatitu od prekomerne struje;

- ako je pripadajui zatitni ureaj diferencijalne struje - ispitivanjem delovanja ovog ureaja prema jugoslovenskom standardu JUS N.B2.764.

3) Za TT sistem:

- pregledom prorauna struje prvog kvara, a ako postoji sumnja, ili su nepoznati parametri za proraun, onda se vri merenje pri simuliranom kvaru;

- ako se N-provodnik vodi, vri se merenja kao pod 1), ako se N-provodnik ne vodi, vre se merenja kao pod 2).

lan 197b

Ako je primenjeno dopunsko izjednaenje potencijala prema jugoslovenskom standardu JUS N.B2.741, meri se impendansa (odnosno otpornost) izmeu istovremeno pristupanih izloenih i stranih provodnih delova.

lan 197v

Na osnovu rezultata dobijenih prema l. 197a i 197b ovog pravilnika, zavisno od sistema razvoda, proveravaju se posebni i dopunski uslovi zatite od elektrinog udara prema standardu JUS N.B2.741.

lan 198

Rasklopni blokovi (komandni ormani, komandne table, upravljaki pultovi i sl.), motorni pogoni, komande i zabravljenja moraju se funkcionalno ispitati da bi se proverilo da li zadovoljavaju uslove propisane ovim pravilnikom i jugoslovenskim standardima iz ove oblasti.

Zatitni ureaji izlau se funkcionalnom ispitivanju samo kad je to mogue, da bi se proverila njihova ispravnost, pravilnost postavljanja i podeenost.

V ZAVRNE ODREDBE

lan 199

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaju da vae:

1) Pravilnik o tehnikim merama i uslovima za izvoenje elektroenergetskih instalacija u zgradama ("Slubeni list SFRJ", br. 43/66);

2) Pravilnik o tehnikim merama za elektroenergetska postrojenja niskog napona u poljoprivredi ("Slubeni list SFRJ", br. 33/70);

3) Pravilnik o tehnikim merama za elektroenergetske instalacije u industriji ("Slubeni list SFRJ", br. 2/73);

4) Pravilnik o tehnikim normativima za projektovanje i izvoenje elektrinih prikljuaka i ormara u zgradama ("Slubeni list SFRJ", br. 35/74);

5) Pravilnik o tehnikim normativima za elektrine instalacije u zgradama koje se izvode sistemom montae prefabrikovanih tipiziranih finalno obraenih elemenata ("Slubeni list SFRJ", br. 19/85);

6) Pravilnik o tehnikim normativima za elektroenergetske instalacije u prostorijama sa specifinim uslovima ("Slubeni list SFRJ", br. 68/85).

lan 200

Ovaj pravilnik stupa na snagu po isteku est meseci od dana objavljivanja u "Slubenom listu SFRJ".

Samostalni lan Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o tehnikim normativima za elektrine instalacije niskog napona

("Sl. list SRJ", br. 28/95)

lan 6

Ovaj pravilnik stupa na snagu po isteku est meseci od dana objavljivanja u "Slubenom listu SRJ".

PRAVILNIKO TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA ELEKTRINE INSTALACIJE NISKOG NAP