Pravilnik tng

PRAVILNIK

O IZGRADNJI POSTROJENJA ZA TENI NAFTNI GAS I O USKLADITAVANJU I PRETAKANJU TENOG NAFTNOG GASA

("Sl. list SFRJ", br. 24/71 i 26/71 - ispr.)

lan 1

Izgradnja postrojenja za teni naftni gas i uskladitavanje i pretakanje tenog naftnog gasa vre se na nain odreen Tehnikim propisima o izgradnji postrojenja za teni naftni gas i o uskladitavanju i pretakanju tenog naftnog gasa, koji su odtampani uz ovaj pravilnik i ine njegov sastavni deo.

lan 2

U postojeim postrojenjima za teni naftni gas moraju se mere obezbeenja predviene odredbama ovog pravilnika sprovesti u roku od dve godine od dana njegovog stupanja na snagu.

lan 3

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da vai Pravilnik o upotrebi tenih gasova u domainstvima i ugostiteljskim, zanatskim i trgovinskim radnjama ("Slubeni list FNRJ", br. 34/62).

lan 4

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SFRJ".

TEHNIKI PROPISIO IZGRADNJI POSTROJENJA ZA TENI NAFTNI GAS I O USKLADITAVANJU I PRETAKANJU TENOG NAFTNOG GASA

1.Objanjenje pojmova

1.1.Nie navedeni pojmovi, u smislu ovih propisa, imaju sledea znaenja:

1.2.Teni naftni gas (u daljem tekstu: gas) su naftni ugljovodonici (propan, propen, butan, buten i njihovi izomeri) i njihove smee u tenom ili gasovitom stanju, iji parni pritisak prelazi 1,25 kp/cm2 pri 40oC, koji odgovaraju jugoslovenskim standardima.

1.3.Parni pritisak je pritisak para gasa izraen u kp/cm2 pri 40oC u ravnotenom stanju sa tenou.

1.4Maksimalni dozvoljeni radni pritisak je najvei dozvoljeni unutranji radni pritisak u kp/cm2 pri 40oC, za koji je posuda konstruisana ili najvei unutranji radni pritisak koji odobrava nadlena inspekcija.

1.5Ispitani pritisak je unutranji pritisak u kp/cm2 koji je za 50% vei od radnog pritiska pri 40oC.

1.6Rezervoar za gas je svaka zatvorena posuda izraena i odobrena za punjenje gasom (prenosni rezervoar, stabilni rezervoar, transportna cisterna), koja ispunjava uslove predviene vaeim jugoslovenskim standardima.

1.7Postrojenje za gas je rezervoar, boca ili drugi ureaj odnosno skup ureaja koji predstavlja jednu tehnoloku celinu.

1.8Boca za gas je posuda cilindrinog oblika koja se moe upotrebljavati samo u vertikalnom poloaju.

1.9Prenosni rezervoari (kontejneri) su posude specijalno izgraene i opremljene za transport i uskladitavanje gasa, punjenja 250, 500, 1000 i 2000 kg.

1.10Oprema za gas je oprema otporna na dejstvo gasa i nepropusna do pritiska koji je na njoj oznaen.

1.11Ispariva je ureaj za isparavanje gasa.

1.12Pokaziva nivoa je ureaj koji pokazuje nivo tene faze gasa u posudi.

1.13Primarni regulacioni krug su ureaji na instalaciji ili postrojenju za gas, koji su pod pritiskom jednakim ili veim od pritiska u rezervoaru.

1.14Sekundarni regulacioni krug su svi ureaji na instalaciji ili postrojenju za gas, iza prvostepene redukcije pritiska, koji su pod pritiskom manjim od pritiska u rezervoaru.

1.15Prvostepena redukcija pritiska su ureaji za redukciju pritiska (smanjenje pritiska u rezervoaru) koji mogu reducirati pritisak u tenoj ili parnoj fazi gasa.

1.16Drugostepena redukcija i regulacija pritiska su ureaji za redukciju i regulaciju pritiska na radni pritisak troila.

1.17Ureaj za meanje je postrojenje koje se upotrebljava za prethodno meanje isparenog gasa sa vazduhom pre njegove distribucije i potronje.

1.18Stepen punjenja je procentualni odnos teine gasa u posudi i teine vode, koju bi ta posuda sadravala na temperaturi od 15oC.

1.19Uskladitavanje gasa je svakako trajno ili privremeno dranje gasa u rezervoarima i bocama kod proizvodnje (skladita proizvoaa), distribucije (skladita distributera) i potronje (skladita potroaa).

1.20Trajno dranje gasa je uskladitavanje gasa u trajanju duem od 180 dana.

1.21Privremeno dranje gasa je uskladitavanje gasa u pokretne posude (transportne cisterne, prenosne rezervoare i boce).

1.22

1.23Pristupni put je put odnosno kolosek predvien za pristup transportnih cisterni pretakalitu, koji je sastavni deo pretakalita.

1.24Sigurnosni ureaj je ventil ili druga naprava koja titi delove postrojenja od pritiska iznad propisanih vrednosti.

1.25Pritisak otvaranja sigurnosnog ventila je pritisak pri kojem poinje otvaranje ventila i isputanje gasa. On mora biti za 10% vei od maksimalno dozvoljenog radnog pritiska posude odnosno cevovoda na kome je sigurnosni ventil instaliran.

1.26Zaporni organ je ventil za zatvaranje, zasun, slavina ili slini ureaj postavljen na postrojenju za zatvaranje tene ili parne faze gasa.

1.27Ventil protiv loma cevi je ventil koji odvaja delove postrojenja (posude i cevovode) zatvaranjem protoka gasa u sluaju loma spoja ispred njega i ne moe se smatrati zapornim organom.

1.28Pokaziva protoka je ureaj za pokazivanje protoka tene faze gasa.

1.29Regulator nivoa je ureaj koji regulie visinu nivoa tene faze gasa.

1.30Odgovarajua ventilacija je ventilacija koja onemoguava stvaranje koncentracije gasa u vazduhu vee od 25% od donje granice zapaljivosti.

1.31Transportna cisterna (auto-cisterna, cisterna prikolica, vagon-cisterna i sl.) je rezervoar cilindrinog oblika zapremine do 80 m3 vrsto vezan za pokretno postolje, koji se upotrebljava za transport gasa.

1.32Sistem sa bocama je svaka instalacija za korienje gasa kod koje se za uskladitavanje koriste boce.

1.33Sistem sa rezervoarima je svaka instalacija za korienje gasa kod koje se za uskladitenje koriste rezervoari.

1.34Odobren (atestiran) rezervoar ili ureaj odnosno odobrena (atestirana) oprema je svaki rezervoar ili ureaj odnosno oprema koji su ispitani od strane ovlaene domae ustanove ili priznate inostrane ustanove odnosno koji ispunjavaju uslove predviene vaeim jugoslovenskim standardom.

1.35Siguran ureaj je ureaj ispitan i u praksi proveren od strane ovlaenih strunjaka.

1.36Znaajni objekti su najblii mogui izvori paljenja ili objekti na susednom zemljitu koji ne pripadaju postrojenju.

1.37Punjenje po zapremini je sadraj posude (rezervoara, transportne cisterne ili boce) koji je dostigao odreenu zapreminu.

1.38Punjenje po teini je sadraj posude (rezervoara, transportne cisterne ili boce) koji je odreen merenjem posude pre i posle punjenja.

2.Postrojenja za gas

2.1Rezervoari za gas

2.1.1Zajednike odredbe

2.1.1.1Rezervoar za gas mora biti odobren.

2.1.1.2Rezervoar moe biti nadzemni i podzemni.

2.1.1.3Nadzemni rezervoar moe biti:

- cilindrinog ili kuglastog oblika;

- leei ili stojei;

- stabilni (nepokretni) ili prenosni (pokretni).

2.1.1.4Podzemni rezervoar moe biti leei i cilindrinog oblika.

2.1.1.5Rezervoar mora imati sledee oznake:

1) naziv proizvoaa;

2) fabriki broj;

3) godinu izrade;

4) debljinu plata i podnice;

5) oznaku materijala od kog je izraen;

6) ig ili druge oznake nadlene inspekcije;

7) ukupni sadraj posude;

8) radni pritisak za koji je rezervoar izraen u kp/cm2;

9) oznaku maksimalnog dozvoljenog punjenja gasom pri temperaturom od 40oC, a u skladu sa tabelom 3. koja je odtampana uz ove propise i ini njegov sastavni deo, i to:

- za gas koji je samo butan,

- za gas koji je samo propan ili smea propana i butana. Oznake se ispisuju u litrama ili kilogramima, a prema specifinoj teini gasa:

10) natpis: SAMO ZA TENI NAFTNI GAS IJI PARNI PRITISAK NE PRELAZI 6,6 kp/cm2 pri 40oC (ako je rezervoar odreen za ist butan) odnosno 16,7 kp/cm2 pri 40oC (ako je rezervoar odreen za ist propan ili smeu koja sadri propan);

11) oznaku: JUS (broj), ako je rezervoar izraen prema jugoslovenskim standardima ili broj atesta, ako je rezervoar inostrane proizvodnje;

12) natpis: ZAPALJIVI GAS - koji se ispisuje crvenom bojom, i to samo na nadzemnom rezervoaru blok-slovima veliine 1/6 prenika rezervoara, ali ne vee od 30 cm.

2.1.1.6.Oznake iz take 2.1.1.5 pod 1 do 11 ovih propisa unose se u natpisnu ploicu koja kod nadzemnih i prenosnih rezervoara mora biti privrena za rezervoar.

2.1.1.7Ispitni pritisci za rezervoar iznose, i to za butan 10 kp/cm2, a za propan ili smeu propana i butana - 25 kp/cm2.

2.1.1.8Meusobno odstojanje rezervoara i odstojanje rezervoara od znaajnih objekata, javnog puta ili puteva unutar postrojenja, moraju odgovarati najmanjim udaljenostima iz tabele 1. koja je odtampana uz ove propise i ini njihov sastavni deo (zatitna zona).

2.1.1.9Odstojanja iz take 2.1.1.8 ovih propisa mere se horizontalno u svim pravcima od gabarita nadzemnog rezervoara odnosno okna podzemnog rezervoara do gabarita objekata i na tom prostoru ne sme se nalaziti bilo kakav izvor paljenja ili elektrini vodovi bez obzira na napon. Ovaj prostor mora se istiti od zapaljivog materijala (korova, trave i drugog rastinja).

2.1.2Nadzemni rezervoar

2.1.2.1Lokacija i postavljanje

2.1.2.1.1.Nadzemni rezervoari se, po pravilu, postavljaju van graevinskih objekata.

2.1.2.1.2Nadzemni rezervoari se ne smeju postavljati ispod javnih puteva i u udubljenja ispod nivoa terena.

2.1.2.1.3Ako ukupna zapremina dva ili vie nadzemnih rezervoara prelazi 3000 m2, rezervoari moraju biti odvojeni u grupe rezervoara, i to tako da zapremina svake grupe moe iznositi do 3000 m3 na meusobnoj udaljenosti od 120 m.

2.1.2.1.4Skladita kod proizvoaa i skladita kod distributera mogu biti na udaljenostima manjim od udaljenosti iz tabele 1, ali najvie za 10%.

2.1.2.1.5Nadzemni rezervoari moraju imati temelje ija je vatrootpornost predviena za najmanje 2 asa.

2.1.2.1.6Nadzemni rezervoar mora biti poduprt tako da se sprei koncentracija suvinog tereta na plat rezervoara, a mesto dodira plata rezervoara sa temeljom mora biti na pogodan nain zatieno od korozije.

2.1.2.1.7Nadzemni rezervoari moraju biti obojeni svetlim reflektujuim aluminijumskim ili slinim lakom.

2.1.2.1.8Nadzemni cilindrini rezervoari postavljaju se najmanje na dva temelja od kojih je jedan klizni sa nagibom od 0,5% do 1% u smeru drenanog otvora i moraju biti privreni na nain koji im omoguava toplotnu dilataciju.

2.1.2.2Konstrukcija

2.1.2.2.1.Konstrukcija nadzemnih rezervoara mora biti odobrena od strane nadlene inspekcije.

2.1.2.2.2Prikljuci, ako su to cevni nastavci na platu i podnicama, izvode se iskljuivo varenjem sa pojaanjima na platu duine do 150 mm.

2.1.2.2.3Svi nosai za privrivanje penjalica, podesiti, natpisne ploice, drai za dizanje, jastuci i slino, moraju biti zavareni na rezervoaru pre ispitivanja.

2.1.2.2.4Natpisna ploica postavlja se na dostupno i vidljivo mesto na podlogu plata rezervoara vrstom vezom.

2.1.2.2.5Varenje kod rezervoara na terenu vri se samo na ploama sedla ili nosaima.

2.1.2.2.6Zapremina nadzemnog rezervoara cilindrinog oblika ne sme prelaziti 250 m3.

2.1.2.2.7Podnice nadzemnih cilindrinih rezervoara mogu biti poluokrugle ili duboko vuene.

2.1.2.2.8Nadzemni cilindrini rezervoari, zapremine vee od 3 m3, moraju na mestima dodira plata i temelja imati eline jastuke (sedla) za pojaanje, koji moraju biti zaokrueni na krajevima i variti se neprekinutim varom.

2.1.2.2.9Pojaanje rezervoara iz take 2.1.2.2.8 ovih propisa mora po irini biti jednako najmanje osmostrukoj debljini plata, po debljini ne sme biti manje od 5 mm niti vee od 10 mm, a po duini ne sme biti manje od 1/4 obima plata.

2.1.2.3Oprema

2.1.2.3.1Pod opremom nadzemnog rezervoara podrazumeva se sva oprema koja je neposredno ugraena u rezervoar i na rezervoaru i koja sa njim ini funkcionalnu celinu.

2.1.2.3.2.Oprema mora biti odobrena i ispitana na pritisak najmanje jednak ispitnom pritisku rezervoara.

2.1.2.3.3Nadzemni stabilni rezervoar mora imati sledeu regulacionu, mernu i sigurnosnu armaturu:

1) najmanje dva pokazivaa nivoa tenosti koji rade na razliitom principu;

2) jedan manometar, opremljen slavinom sa kontrolnim prikljukom neposredno vezanim na parni prostor rezervoara;

3) jedan termometar, ugraen u dep i neposredno vezan sa tenom fazom u rezervoaru;

4) ventil protiv loma, ako prikljuci za armaturu imaju prenim vei od 12 mm. Ako takvi prikljuci imaju prenik do 12 mm, ventil mora imati prigunice prenika rupe do 1,2 mm;

5) najmanje dva sigurnosna ventila ali tako da zatvaranjem jednog ventila ne doe do smanjenja ukupnog kapaciteta ispod kapaciteta predvienog u tabeli 2, koja je odtampana uz ove propise i ini njihov sastavni deo.

2.1.2.3.4Ventil protiv loma se, po pravilu, ugrauje cunutar nadzemnog rezervoara ili neposredno na cevni prikljuak i ne moe se smatrati zapornim organom.

2.1.2.3.5Ventil protiv loma mora se automatski zatvarati, ako protok parne ili tene faze gasa prelazi 1,5 do 2 puta granicu protoka predvienog za prikljuak na kome je ugraen.

2.1.2.3.6Kapacitet ventila protiv loma mora biti manji od mogueg protoka koji daje svetli otvor prikljuaka iza njega.

2.1.2.3.7Iza svakog ventila protiv loma, ugraenog na nadzemnom rezervoaru, mora postojati jedan sigurni zaporni organ (ventil, slavina, zasun ili slino).

2.1.2.3.8Ventil protiv loma ne moraju imati pokazivai nivoa, termometri i manometri, iji slobodni otvori nemaju prenik vei od 1,2 mm niti sigurnosni ventil bez obzira na prenik prikljuka.

2.1.2.3.9Izmeu sigurnosnog ventila i nadzemnog rezervoara ne sme se ugraivati zaporni organ, osim kod zajednike sabirne glave koja omoguuje samo pojedinano zatvaranje sigurnosnog ventila bez smanjenja predvienog kapaciteta isputanja.

2.1.2.3.10

2.1.2.3.11Na nadzemnim rezervoarima odune cevi sigurnosnih ventila moraju biti toliko duge da se njihov zavretak nalazi na 2 m iznad gornjeg nivoa plata rezervoara.

2.1.2.3.12Zavrni krajevi odunih cevi moraju imati slobodni - okoeni otvor, koji omoguuje ekspanziju isputenog gasa vertikalno na gore.

2.1.2.3.13Odune cevi ne mogu se zatvarati poklopcima ili ianim mrenim mreicama, a gas se ne sme usmeravati na dole.

2.1.2.3.14Na svakoj odunoj cevi mora postojati ispust za vodu i kondezat, koji se ne moe zatvoriti.

2.1.2.3.15Na sigurnosnom ventilu moraju se naznaiti:

- pritisak otvaranja u kp/cm2;

- prenik otvora ili kapacitet isputanja;

- ig kontrole i broj atesta;

- crveni prsten po obodu okruglog dela ventila.

2.1.2.3.16Nadzemni rezervoar zapremine vee od 3 m3 mora imati najmanje jedan otvor za ulaz, jedan otvor za isputanje taloga, kao i podest sa penjalicama za pristup do gornjeg nivoa plata.

2.1.2.4Posebni uslovi za nadzemne rezervoare

2.1.2.4.1Nadzemni rezervoari moraju biti zatieni od udara vozila na mestima na kojima su takvi udari mogui, ali tako da to ne spreava nesmetano provetravanje.

2.1.2.4.2Ako postoji opasnost od oteenja, ventili, regulatori i merna i ostala oprema nadzemnih rezervoara moraju biti zatieni od mehanikih oteenja.

2.1.2.4.3Merno staklo se ne sme upotrebljavati kod nadzemnih rezervoara, osim kad se gas crpi u tenoj fazi.

2.1.2.4.4Raspored nadzemnih cilindrinih rezervoara mora biti takav da, u sluaju eksplozije, podnice rezervoara ne ugroze objekte u kojima boravi vei broj ljudi.

2.1.2.4.5Elektrina instalacija na nadzemnim rezervoarima mora biti izvedena u skladu sa Propisima o elektrinim postrojenjima na nadzemnim mestima ugroenim od eksplozivnih smea (dodatak "Slubenog lista SFRJ", br. 18/67), koji su sastavni deo Pravilnika o elektrinim postrojenjima na nadzemnim mestima ugroenim od eksplozivnih smea ("Slubeni list SFRJ", br. 18/67 i 28/70).

2.1.2.4.6Nadzemni rezervoari moraju biti uzemljeni.

2.1.2.4.7Atmosferske padavine i voda za hlaenje nadzemnih rezervoara moraju se odvoditi tehnolokom kanalizacijom ili moraju slobodno oticati, tako da se sprei taloenje vode oko temelja rezervoara.

2.1.2.4.8Isputanje gasa dozvoljeno je samo u tehnoloku kanalizaciju.

2.1.2.4.9Prikljuci za punjenje i pranjenje nadzemnih rezervoara moraju imati postavljene natpise iz kojih se vidi da li su spojeni sa parnom ili tenom fazom rezervoara.

2.1.2.4.10Nadzemni rezervoari detaljno se pregledaju najmanje dva puta godinje od strane korisnika postrojenja. O ovakvim pregledima vodi se evidencija.

2.1.2.5Zatita od poara

2.1.2.5.1Nadzemni rezervoar mora biti na prikladan i siguran nain zatien od direktnog uticaja sunevih zraka a od drugih izvora toplote pomou hidrantske mree i vatrogasne opreme.

2.1.2.5.2Vatrogasna oprema moe biti:

1) stabilna instalacija na nadzemnom rezervoaru ili hidrantskoj mrei;

2) prevozni aparati za gaenje poara.

2.1.2.5.3Stabilna instalacija mora imati kapacitet vode od 10 l/min na m2 tlocrtne povrine rezervoara, sa pritiskom na izlazu iz sistema od najmanje 3,5 kp/cm2 u trajanju od najmanje 2 asa.

2.1.2.5.4Stabilna instalacija moe biti izvedena:

1) kao sistem za rasprenu vodu - postavljen iskljuivo na nadzemnom rezervoaru pri emu 50% kapaciteta vode slui za zatitu od suneve insolacije, a ukupni kapacitet vode - za hlaenje rezervoara u sluaju pojave poara na susednom rezervoaru;

2) kao stabilna instalacija na hidrantskoj mrei iskljuivo sa bacaima vode, iji je ukupni kapacitet 10 l/min na m2 tlocrtne povrine nadzemnog rezervoara, sa pritiskom na bacau od najmanje 8 kp/cm2 u trajanju od najmanje 2 asa;

3) kao kombinovani sistem sa instalacijom za rasprenu vodu na nadzemnim rezervoarima i bacaima vode stalno spojenim na hidrantsku mreu. U tom sluaju kapacitet sistema za rasprenu vodu iznosi 50% od ukupnog kapaciteta vode i slui za zatitu od suneve insolacije, a zajedno sa bacaima - za zatitu rezervoara u sluaju pojave poara na susednom rezervoaru.

2.1.2.5.5Ako je izgraen samo jedan nadzemni rezervoar, hidrantska mrea mora imati najmanje dva nadzemna hidranta kapaciteta vode od po 10 litara u sekundi u trajanju od najmanje 2 asa.

2.1.2.5.6Za dva ili vie nadzemnih rezervoara broj hidranata se odreuje prema rasporedu rezervoara ali tako da hidranti ne budu meusobno udaljeni vie od 50 m.

2.1.2.5.7Hidranti se ne smeju postavljati blie od 25 m niti dalje od 35 m od gabarita rezervoara.

2.1.2.5.8Hidranti se ne smeju postavljati nasuprot podnica cilindrinih rezervoara.

2.1.2.5.9Vatrogasnim vozilima se mora obezbediti pristup nadzemnim rezervoarima iz najmanje dva pravca, kao i prikljuenje na hidrante iz tih pravaca.

2.1.2.5.10Broj prevoznih aparata za gaenje poara odreuje se:

1) za jedan nadzemni rezervoar - jedan aparat kapaciteta punjenja 50 kg praha ili drugog odgovarajueg sredstva za gaenje poara;

2) za dva ili vie nadzemnih rezervoara - po jedan aparat kapaciteta punjenja 50 kg praha ili drugog odgovarajueg sredstva za gaenje poara na svaka dva rezervoara.

2.1.2.5.11Vatrogasna oprema mora se vizuelno kontrolisati svakog dana.

2.1.3Podzemni rezervoari

2.1.3.1Opte odredbe

2.1.3.1.1Pod podzemnim rezervoarima podrazumevaju se potpuno ukopani rezervoari ili rezervoari postavljeni u komore, iji se nivo plata nalazi najmanje 60 cm ispod nivoa terena, kao i rezervoari smeteni u podzemne peine u kojima geoloki uslovi to dozvoljavaju.

2.1.3.1.2Svi poluukopani ili delimino ukopani rezervoari smatraju se nadzemnim rezervoarima i na njih se primenjuju odgovarajue odredbe ovih propisa koje se odnose na nadzemne rezervoare.


2.1.3.2.1Ako ukupna zapremina vie podzemnih rezervoara prelazi 3000 m3, rezervoari moraju biti odvojeni u grupe rezervoara, i to tako da zapremina svake grupe moe iznositi do 3000 m3 na meusobnoj udaljenosti od 60 m.

2.1.3.2.2Pri odreivanju dubine ukopavanja mora se voditi rauna o dubini smrzavanja tla.

2.1.3.2.3Za postavljanje potpuno ukopanog podzemnog rezervoara moraju biti ispunjeni sledei uslovi:

1) da je izraen i opremljen za podzemnu ugradnju;

2) da je pre ukopavanja ispitan;

3) da su mu spoljne povrine zatiene od korozije izolacionim materijalom debljine najmanje 6 mm. Zabranjena je upotreba jute ili slinih izolacionih materijala;

4) da je poloen u sloj opranog i nabijenog peska debljine 20 cm, koji mora pri polaganju rezervoara biti suv, bez zemlje, kamenja i ljunka;

5) da je obezbeen od pomeranja i potiska podzemnih voda.

2.1.3.2.4Posle postavljanja podzemni rezervoar se oblae slojem peska prema odredbi take 2.1.3.2.3 pod 4 ovih propisa, a zatim prekriva zemljom.

2.1.3.2.5Za postavljanje podzemnog rezervoara u komore, pored uslova iz take 2.1.3.2.3 pod 1 ovih propisa, moraju biti ispunjeni i sledei uslovi:

1) da su spoljne povrine rezervoara zatiene od korozije;

2) da je komora izvedena nepropusno na spoju dna i vertikalnih zidova;

3) da je dno komore izvedeno u nagibu od najmanje 1% prema taloniku;

4) da je u komori obezbeena odgovarajua ventilacija.

2.1.3.2.6Ispitivanje podzemnog rezervoara u komori, postavljenog na temelj, moe se vriti i posle njegovog ugraivanja.

2.1.3.3Konstrukcija

2.1.3.3.1U pogledu oznaavanja i konstrukcije podzemnih rezervoara vae odredbe ta. 2.1.1.5 do 2.1.1.7, ta. 2.1.2.2.1 do 2.1.2.2.3, take 2.1.2.2.5 i take 2.1.2.2.7 ovih propisa.

2.1.3.3.2Zapremina jednog podzemnog rezervoara ne sme prelaziti 200 m3 za svaki gas kojim se puni.

2.1.3.3.3Podzemni rezervoar mora imati otvor za ulaz.

2.1.3.3.4Pri proraunu debljine zida podzemnog rezervoara uzima se poveani dodatak na koroziju od najmanje 1mm.

2.1.3.4Oprema

2.1.3.4.1Odredbe ta. 2.1.2.3.1 do 2.1.2.3.9 i ta. 2.1.2.3.12 do 2.1.2.3.16 ovih propisa koje se odnose na opremu nadzemnih rezervoara vae i za podzemne rezervoare.

2.1.3.4.2Podzemni rezervoari vei od 3 m3 moraju imati ugraene i na oba kraja privrene penjalice za ulaz, koje se postavljaju neposredno u produenju ulaza.

2.1.3.4.3Podzemni rezervoari moraju na platu imati zavarene drae za dizanje, koji se postavljaju na rezervoar pre njegovog ispitivanja.

2.1.3.5Posebni uslovi za podzemne rezervoare

2.1.3.5.1Podzemni rezervoari moraju se najmanje jedanput u pet godina potpuno otkriti, radi pregleda spoljnih povrina.

2.1.3.5.2Rok iz take 2.1.3.5.1 ovih propisa moe se skratiti ili produiti, ako je u blizini rezervoara ukopana kontrolna ploica od onog materijala od koga je izraen rezervoar.

2.1.3.5.3Ako se pregled ukopanih rezervoara vri prema taki 2.1.3.5.2 ovih propisa, svi ukopani prikljuci ukoliko postoje, moraju se otkopati radi pregleda.

2.1.3.5.4Pregled spoljnih povrina rezervoara postavljenog u komori vri se najmanje jedanput u tri godine.

2.1.3.5.5Rezervoar koji je upotrebljavan kao podzemni rezervoar ne sme se upotrebljavati kao nadzemni sve dok se ne utvrdi da ispunjava uslove predviene za nadzemni rezervoar.

2.1.3.5.6Rezervoari graeni kao podzemni smatraju se nadzemnim rezervoarima ako se koriste pre ukopavanja.

2.1.3.5.7Iznad podzemnih rezervoara ne mogu se izgraivati bilo kakvi objekti i putevi.

2.1.3.5.8Podzemni rezervoari se ne smeju postavljati jedan iznad drugog.

2.1.3.5.9Svi prikljuci na podzemnom rezervoaru moraju se nalaziti na gornjoj strani rezervoara, po pravilu, na otvoru za ulaz.

2.1.3.5.10Oprema podzemnih rezervoar postavlja se u zatitno okno od metala ili betona, koje mora biti zatieno poklopcem snabdevenim bravom. Vrh okna mora biti najmanje 20 cm uzdignut od okolnog terena.

2.1.3.5.11Dubina zatitnog okna ne sme prelaziti 60 cm i ne sme imati slobodni prostor vei od 0,5 m3.

2.1.3.5.12Krajevi odune cevi sigurnosnih ventila podzemnih rezervoara moraju se sigurno uvrstiti i nalaziti na visine od najmanje 2,5 m iznad okolnog terena.

2.1.3.5.13Kapacitet isputanja sigurnosnih ventila podzemnih rezervoara mora biti najvie 30% manji od kapaciteta isputanja sigurnosnih ventila predvienog za nadzemne rezervoare u tabeli 2.

2.1.3.5.14Krajevi odune cevi sigurnosnih ventila podzemnih rezervoara ne smeju se zavravati blie od 2,5 m od bilo kog otvora na zgradi koji se nalazi ispod tog otvora, merno horizontalno.

2.1.3.5.15Natpisna ploica iz take 2.1.1.6 ovih propisa postavlja se iznad zemlje u neposrednoj blizini podzemnih rezervoara.

2.1.3.5.16Odvodnjavanje zatitnih okana mora biti reeno tako da se sprei prodiranje gasa u kanalizaciju.

2.1.3.5.17Odmuljivanje taloga mora se vriti van zatitnog okna tako da se sprei prodiranje gasa u kanalizaciju.

2.1.3.5.18Elektrina instalacija iznad podzemnih rezervoara mora ispunjavati uslove odreene Propisima o elektrinim postrojenjima na nadzemnim mestima ugroenim od eksplozivnih smea.

2.1.3.5.19Vatrogasna instalacija podzemnih rezervoara sastoji se od hidrantske mree i prevoznih aparata za gaenje poara, koji moraju ispunjavati uslove iz ta. 2.1.2.5.5 od 2.1.2.5.11 ovih propisa

2.1.4Prenosni rezervoari


2.1.4.1.1Radne i druge organizacije ili pojedinci kao potroai gasa (u daljem tekstu: potroai) ne smeju drati prenosne rezervoare u graevinskim objektima.

2.1.4.1.2Za potronju se moe prikljuiti u seriji najvie 5 rezervoara ija ukupna zapremina ne prelazi 15 m3.

2.1.4.1.3Prilikom pretakanja, manipulisanja i transporta prenosni rezervoari moraju biti na prikladan nain obezbeeni od pomeranja i prevrtanja.

2.1.4.2Konstrukcija

2.1.4.2.1Konstrukcija i izrada prenosnih rezervoara za gas, kao i pogonskih rezervoara motornih vozila, mora biti odobrena i ispunjavati uslove predviene pravilnikom o Tehnikim propisima za izradu i upotrebu pokretnih zatvorenih sudova za komprimirane, tene i pod pritiskom rastvorene gasove ("Slubeni list FNRJ", br. 6/57 i 3/58).

2.1.4.2.2Prenosni rezervoari moraju biti konstruisani i ispitani za gas koji je samo propan, bez obzira kojim se gasom pune.

2.1.4.2.3Pored ispunjavanja uslova iz take 2.1.4.2.1 ovih propisa, prenosni rezervoari moraju imati:

1) armaturu i opremu zatienu od mehanikog oteenja i eventualnog neovlaenog korienja;

2) kontrolni otvor za unutranji pregled prenika koji mora iznositi od 65 do 150 mm;

3) pokaziva nivoa, bez obzira na nain i mesto punjenja;

4) drae za dizanje i noice za postavljanje.

2.1.4.3Oprema

2.1.4.3.1Oprema prenosnog rezervoara sastoji se iz:

1) prikljuaka za spajanje parne faze sa ugraenim zapornim organom, ventilom protiv loma i zatitnom navojnom kapom;

2) prikljuaka za spajanje tene faze sa ugraenim zapornim organom, ventilom protiv loma i zatitnom navojnom kapom.

3) sigurnosnog ventila iji je kapacitet isputanja odreen u tabeli 2;

4) prikljuaka za potronju tene faze sa produnom cevi do dna rezervoara, zapornim organom, ventilom protiv loma i zatitnom navojnom kapom;

5) pokazivaa nivoa tene faze u rezervoaru sa plovkom, fiksnom ili kliznom cevi;

6) manometra do 30 kp/cm2;

7) otvora sa epom za isputanje taloga.

2.1.4.3.2Oprema prenosnih rezervoara iz take 2.1.4.3.1 ovih propisa mora biti odobrena.

2.1.4.4Posebni uslovi za prenosne rezervoare

2.1.4.4.1Prikljuci za punjenje prenosnih rezervoara moraju imati navojne spojke za brzo spajanje, a savitljive cevi za punjenje moraju imati ventile za brzo zatvaranje.

2.1.4.4.2Za prenosne rezervoare sme se upotrebiti samo armatura sa navojnim prikljucima.

2.1.4.4.3Prenosni rezervoari ne smeju se puniti unutar prostorije koja ima vie od jednog zatvorenog zida.

2.1.4.4.4Prenosni rezervoari se, po pravilu, pune "po zapremini".

2.1.4.4.5Punjenje prenosnih rezervoara dozvoljeno je samo postupkom ekspanzije tene faze u parni prostor rezervoara.

2.1.4.4.6U isto vreme sme se puniti samo jedan prenosni rezervoar.

2.1.4.4.7Prenosni rezervoari moraju biti uzemljeni za vreme punjenja i pranjenja gasa.

2.1.4.4.8Ispusti iz sigurnosnih ventila prenosnih rezervoara ne smeju imati cevne produetke, osim ako su stabilno instalirani. U tom sluaju za produetke se primenjuju odredbe ovih propisa koje se odnose na nadzemno odnosno podzemno instaliranje stabilnih rezervoara.

2.1.4.4.9Na prenosnim rezervoarima ne sme se nalaziti elektrina instalacija.

2.1.4.4.10Vatrogasna oprema prenosnih rezervoara na mestu lokacije su runi aparati za gaenje poara odabrani tako da na svaki kubni metar rezervoara bude obezbeeno 5 kg praha ili drugog odgovarajueg sredstva za gaenje poara.

2.1.4.4.11Ne sme se vriti pretakanje gasa iz jednog u drugi prenosni rezervoar, kao ni punjenje boca gasom iz prenosnih rezervoara, ako ne postoji odgovarajua instalacija.

2.1.5Pogoni za punjenje boca i prenosnih rezervoara

2.1.5.1Opte odredbe

2.1.5.1.1Pod pogonom za punjenje boca i prenosnih rezervoara gasom podrazumeva se, u smislu ovih propisa, postrojenje kod distributera, izgraeno i opremljeno za punjenje boca i prenosnih rezervoara gasom iz stabilnih skladinih rezervoara a radi dalje distribucije do potroaa.

2.1.5.1.2Pogoni za punjenje boca i prenosnih rezervoara gasom mogu u svom sastavu imati:

1) skladine rezervoare;

2) pretakalita za transportne cisterne (za dopremu i otpremu gasa);

3) instalacije za punjenje boca i prenosnih rezervoara;

4) instalacije za punjenje pogonskih rezervoara motornih vozila koja troe gas kao pogonsko gorivo;

5) skladita boca i prenosnih rezervoara;

6) pomone ureaje i objekte za rad, odravanje pogona i pregled boca.

2.1.5.2Lokacija prostorije za punjenje

2.1.5.2.1Prostorija za punjenje boca i prenosnih rezervoara, merno od gabarita te prostorije, mora biti udaljena od:

1) skladinih rezervoara - najmanje 7,5 m;

2) granice susednog zemljita (regulacione graevinske linije) - najmanje 15 m;

3) pretakalita za transportne cisterne - van zatitne zone pretakalita;

4) drugih stalnih izvora paljenja - najmanje 15 m.

2.1.5.3Izgradnja prostorije za punjenje

2.1.5.3.1Ureaji za punjenje mogu se smestiti u graevinski objekat, ako taj objekat ispunjava sledee uslove;

1) da je izgraen od materijala koji obezbeuje vatrootpornost konstrukcije predvienu za najmanje est asova;

2) da je krov lagane konstrukcije;

3) da je pod od materijala koji ne varnii i uzdignut od okolnog terena najmanje 20 cm, a po mogunosti do visine 1,10 m radi lakeg utovarivanja boca i prenosnih rezervoara u otpremna vozila;

4) da se u prostoriji za punjenje moe vriti prirodna cirkulacija vazduha. Ako to nije mogue, cirkulacija vazduha se postie ureajima za vetaku ventilaciju koja mora biti u "S" izradi i pod pritiskom;

5) da se ventilacioni otvori nalaze pri podu i tavanici prostorije za punjenje, a po mogunosti na najmanje dva suprotna zida;

6) da su ventilacioni otvori pri podu izvedeni tako da je omogueno gravitaciono izlaenje gasa van objekta;

7) da povrina ventilacionih otvora prostorije za punjenje nije manja od 10% tlocrtne povrine poda prostorije, od ega povrina otvora koja se ne moe zatvoriti ne sme biti manja od 2 m2;

8) da prostorija za punjenje ima najmanje dvoja vrata, postavljena na dva susedna zida od kojih jedna moraju imati direktni izlaz iz objekta;

9) da se vrata i prozori otvaraju upolje.

2.1.5.4Posebni uslovi za prostoriju za punjenje

2.1.5.4.1Boce i prenosni rezervoari mogu se puniti ako su izraeni i kontrolisani prema odredbama Pravilnika o Tehnikim propisima za izradu i upotrebu pokretnih zatvorenih sudova za komprimirane, tene i pod pritiskom rastvorene gasove, i to gasom za koji su oznaene.

2.1.5.4.2Rad u prostoriji za punjenje mora se vriti pod neposrednim nadzorom strunog lica.

2.1.5.4.3Zagrevanje prostorije za punjenje ne moe se vriti otvorenim plamenom i usijanim grejnim telima.

2.1.5.4.4Boce i prenosni rezervoari u prostoriji za punjenje ne smeju biti izloeni temperaturi vioj od temperature u toj prostoriji.

2.1.5.4.5Boce i prenosni rezervoari za punjenje gasom ispituju se samo na predvienom i za to opremljenom prostoru.

2.1.5.4.6Spajanje boca i prenosnih rezervoara prilikom punjenja vri se savitljivim cevima koje na krajevima imaju ventile za brzo zatvaranje.

2.1.5.4.7Boce se pune "po teini", a prenosni rezervoari "po zapremini", i to postupkom ekspanzije tenosti u parni prostor posude.

2.1.5.4.8Prenosni rezervoari ne smeju se puniti u prostoriju koja ima vie od jednog potpuno zatvorenog zida.

2.1.5.4.9Prostorija za punjenje mora biti dobro osvetljena, a elektrina instalacija mora biti izvedena u skladu sa odredbama Propisa o elektrinim postrojenjima na nadzemnim mestima ugroenim od eksplozivnih smea.

2.1.5.4.10Nepokretni cevovodi na koje su spojene savitljive cevi za punjenje boca i prenosnih rezervoara moraju imati ventil protiv loma cevi.

2.1.5.4.11Za vreme punjenja, boce i prenosni rezervoari moraju biti obezbeeni od prevrtanja.

2.1.5.4.12U prostoriji za punjenje mogu se nalaziti samo boce ili prenosni rezervoari koji su prikljueni na ureaje za punjenje.

2.1.5.4.13U prostoriji za punjenje ne smeju se istovremeno puniti boce i prenosni rezervoari.

2.1.5.4.14Boce i ventili odnosno prikljuna armatura prenosnih rezervoara moraju neposredno posle punjenja biti ispitani na nepropusnost, a ispravnost ventila boca na prikladan nain oznaena.

2.1.5.4.15

2.1.5.4.16Vee popravke ureaja za punjenje boca i prenosnih rezervoara mogu se vriti samo posle potpunog pranjenja tih ureaja i uklanjanja svih posuda iz prostorije i provetravanja.

2.1.5.4.17Pre punjenja, boce i prenosni rezervoari moraju biti vizuelno pregledani i iz njih pumpama za gas odstranjeni u za to odreeni rezervoar teko isparljivi ostaci ili voda.

2.1.5.4.18Odstranjivanje teko isparljivih ostataka iz boca i prenosnih rezervoara ne moe se vriti kod potroaa.

2.1.5.4.19Neispravne boce i prenosni rezervoari ne smeju se puniti, a ako su ve napunjeni, treba ih na sigurnom mestu isprazniti, odvojiti od ispravnih i oznaiti vidljivim natpisom: "NEISPRAVNO - NE SME SE PUNITI".

2.1.5.4.20Napunjene boce i prenosne rezervoare treba odmah posle punjenja otpremiti prvenstveno u otvoreno ili natkriveno skladite koje mora postojati u sklopu svakog pogona za punjenje.

2.1.5.4.21U jednom objektu mogu postojati prostorije za uskladitavanje punih i praznih boca i prostorije za punjenje, ako su prostorije za uskladitavanje odvojeno locirane odnosno ako obe prostorije nemaju nijedan zajedniki zid.

2.1.5.4.22Izmeu prostorija za uskladitenje punih boca i prostorije za punjenje mora postojati zid vatrootpornosti predviene za najmanje est asova, u kome ne sme biti vie od jednog otvora za transport boca iz prostorije za punjenje u skladite.

2.1.5.4.23Prostorija za uskladitavanje punih boca koja se nalazi u objektu u kome je prostorija za punjenje mora biti izgraena i opremljena u skladu sa odredbama take 3.2 ovih propisa, i u tu prostoriju moe se uskladitavati najvie 3000 kg gasa.

2.1.5.4.24Puni i prazni prenosni rezervoari ne smeju se uskladitavati u objektu u kome se nalazi prostorija za punjenje.

2.1.5.4.25Vatrogasna oprema prostorije za punjenje sastoji se od runih aparata za gaenje poara odabranih i postavljenih tako da na svakih 100 kg gasa doe 5 kg praha ili drugog odgovarajueg sredstva za boce, odnosno da na svaki kubni metar gasa doe 5 kg praha ili drugog odgovarajueg sredstva za prenosne rezervoare.

2.1.5.4.26Oko objekta iz take 2.1.5.4.21 ovih propisa postavlja se hidrantska mrea sa najmanje etiri nadzemna hidranta kapaciteta vode od po 10 litara u sekundi u trajanju od najmanje 2 asa.

2.1.5.4.27Cevovodi parne i tene faze gasa, kao i cevovodi pomonih medijuma, u prostoriji za punjenje moraju biti obojeni odgovarajuom bojom po celoj duni i vidljivo oznaeni.

2.1.5.4.28U prostoriji za punjenje moraju se nalaziti uputstva za rukovanje i znaci upozorenja.

2.1.5.4.29Transportni putevi unutar prostorije za punjenje moraju biti vidno oznaeni i slobodni.

2.1.5.4.30U pogonima za punjenje ne moe se upotrebljavati alat koji varnii.

2.1.5.4.31Distributer gasa mora potroaima dati uputstva o rukovanju sa bocama i pismeno ih upozoriti na opasnosti koje mogu proizai iz nepravilnog rukovanja.

2.1.6Kontrola i ispitivanje postrojenja

2.1.6.1Pre putanja u rad postrojenja za gas, moraju se u prisustvu projektanta i izvoaa radova izvriti ispitivanje i kontrola njegove ispravnosti i funkcionisanja. O ispitivanju postrojenja sastavlja se zapisnik u najmanje dva primerka od kojih jedan primerak ostaje kod korisnika postrojenja a drugi kod organa nadlenog za putanje u rad postrojenja.

3.Uskladitavanje gasa

3.1Uskladitavanje boca i prenosnih rezervoara za gas na slobodnom ili natkrivenom prostoru.

3.1.1Lokacija skladita

3.1.1.1Skladite boca i prenosnih rezervoara mora biti locirano na ravnom prostoru sa prirodnim provetravanjem, a po mogunosti izvan naselja.

3.1.1.2Boce i prenosni rezervoari uskladitavaju se kod distributera u koliini koja moe iznositi najvie 30.000 kg.

3.1.1.3

Najmanja udaljenost od skladita boca i prenosnih rezervoara

skladita do 2000 kgskladita preko 2000 do 10.000 kgskladita preko 10.000 do 30.000 kg

Skladinog rezervoara7,5 m15 m20 m

Pogona za punjenje7,5 m7,5 m15 m

Pretakalita7,5 m15 m30 m

Granice susednog zemljita15 m15 m30 m

Javnog puta15 m30 m50 m

Bilo kog mogueg stalnog izvora paljenja15 m30 m50 m

3.1.1.4Skladita boca i prenosnih rezervoara ne smeju se locirati u blizini objekta u kojima boravi vei broj ljudi (kola, bolnica, stadiona, i sl.), kao i na prostoru na kome postoji opasnost od poplave.

3.1.1.5U sluaju potrebe, postavljaju se zatitni zidovi prema javnom putu ili granici susednog zemljita, koje moe biti upotrebljeno kao gradilite.

3.1.2Uslovi za sigurnost skladita

3.1.2.1Skladite na slobodnom prostoru mora biti ograeno pletenom ianom ogradom visine 2 metra, sa najmanje dva prolaza za pristup vatrogasnih vozila.

3.1.2.2Boce i prenosni rezervoari ne smeju se postavljati neposredno uz ogradu, nego moraju biti sloeni u posebne grupe od po 5000 kg, sa slobodnim i oznaenim putevima unutar skladita.

3.1.2.3Pod na kome se postavljaju boce i prenosni rezervoari mora biti uzdignut od okolnog terena najmanje 20 cm, i izraen od betona sa premazom koji ne varnii.

3.1.2.4Teren oko ograde skladita, u irini od najmanje 7,5 metara, mora biti posut ljunkom ili tucanikom i ne sme imati korov, travu i rastinje.

3.1.2.5Otvoreno ili natkriveno skladite mora biti osvetljeno, a elektrina instalacija izraena prema odredbama Propisa o elektrinim postrojenjima na nadzemnim mestima ugroenim od eksplozivnih smea.

3.1.2.6Boce i prenosni rezervoari ne smeju se postavljati jedni iznad drugih, osim ako se koriste palete koje obezbeuju od prevrtanja.

3.1.2.7Skladita moraju imati odgovarajua sredstva za unutranji transport, koja se dre unutar skladinog prostora na posebnom za tu svrhu odreenom i oznaenom mestu.

3.1.2.8Unutar ograde skladita dozvoljen je ulazak samo specijalno opremljenim kamionima i vozilima za unutranji transport.

3.1.2.9Prazne boce i prenosni rezervoari ne smeju se uskladitavati unutar ograde skladite.

3.1.2.10Vatrogasna oprema otvorenih ili natkrivenih skladita sastoji se od runih aparata za gaenje poara odabranih tako da na svaki kubni metar uskladitenog gasa bude 5 kg praha ili drugog odgovarajueg sredstva za gaenje poara, koji se postavljaju na dostupna mesta.

3.1.2.11Skladita moraju imati natpise koji upozoravaju na opasnost. Prilazni put skladitu mora se obezbediti tako da vozila koja nisu namenjena za transport gasa ne ulaze u skladite.

3.1.2.12.Otvorena ili natkrivena skladita moraju biti pod stalnim nadzorom strunog osoblja distributera.

3.2Uskladitavanje boca i prenosnih rezervoara za gas u graevinskim objektima

3.2.1Lokacija graevinskog objekta

3.2.1.1U graevinskim objektima kod distributera gas se uskladitava, i to:

1) u pogonima za punjenje boca i prenosnih rezervoara do 3000 kg, ako je prostorija za uskladitavanje u zajednikom objektu sa prostorijom za punjenje;

2) u posebno izgraenim objektima do 10.000 kg.

3.2.1.2Graevinski objekat namenjen za uskladitavanje gasa u bocama ili prenosnim rezervoarima mora biti lociran prema uslovima predvienim u sledeoj tabeli:

Najmanja udaljenost od skladita boca i prenosnih rezervoara

skladita do 3000 kgskladita preko 3000 kg

Skladinog rezervoara 7,5 m15 m

Pogona za punjenje 7,5 m10 m

PretakalitaIzvan zatitne zone pretakalita Izvan zatitne zone pretakalita

Granice susednog zemljita 10 m20 m

Javnog puta 15 m30 m

Bilo kog mogueg stalnog izvora paljenja 15 m 30 m

3.2.1.3Ako se ne mogu ispuniti uslovi iz tabele navedene u taki 3.2.1.2 pod 4, 5 i 6 ovih propisa, udaljenost se moe smanjiti do 50%, ali se u tom sluaju moraju postaviti posebni zatiti zidovi izvan objekata.

3.2.1.4Graevinski objekt u kome se uskladitavaju boce i prenosni rezervoari mora u pogledu lokacije ispunjavati i uslove iz take 3.1.1.4 ovih propisa.

3.2.1.5Ako je opasnost od poara za skladite ili za okolne objekte poveana postavlja se stabilna instalacija za gaenje poara u skladu sa uslovima iz ta. 2.1.2.5.3 do 2.1.2.5.7 ovih propisa.

3.2.2Izgradnja objekta

3.2.2.1Objekt za uskladitavanje gasa mora biti takav da je njegova vatrootpornost predviena najmanje 2 asa.

3.2.2.2Objekt za uskladitavanje moe imati najvie tri zatvorena zida.

3.2.2.3Pod objekta za uskladitavanje mora biti od okolnog terena uzdignut najmanje 20-cm, a po mogunosti do visine otpremnih vozila kojim se transportuju boce ili prenosni rezervoari (1,10 m).

3.2.2.4Krov objekta za uskladitavanje mora biti izraen od laganog materijala prema uslovima iz take 4.3.4.1.7 pod 3 ovih propisa.

3.2.2.5Elektrina instalacija objekta za uskladitavanje mora ispunjavati uslove predviene Propisima o elektrinim postrojenjima na nadzemnim mestima ugroenim od eksplozivnih smea.

3.2.3Posebni uslovi za sigurnost objekta

3.2.3.1Vatrogasna oprema objekta za uskladitavanje gasa koji je lociran u skladu sa uslovima iz take 3.2.1.1 ovih propisa sastoji se od najmanje etiri nadzemna hidranta sa po 10 litara u sekundi vode i runih aparata za gaenje poara odabranih tako da na svaki kubni metar gasa bude 5 kg praha ili drugog odgovarajueg sredstva za gaenje poara.

3.2.3.2Boce i prenosni rezervoari moraju biti na prikladan nain obezbeeni od pomeranja i prevrtanja, a pune boce se moraju drati vertikalno.

3.2.3.3U istom objektu mogu se uskladitavati prazne boce i prenosni rezervoari samo u posebnim prostorijama pod uslovom da zid izmeu tih prostorija bude bez otvora i da ima vatrootpornost predvienu za najmanje 2 asa.

3.2.3.4Objekti za uskladitavanje boca i prenosnih rezervoara moraju imati odgovarajua prevozna sredstva za unutranji transport.

3.2.3.5Objekti za uskladitavanje boca i prenosnih rezervoara moraju imati natpise koji upozoravaju na opasnost.

4Pretakanje gasa

4.1Nain pretakanja

4.1.1Pretakanje gasa iz jedne posude u drugu mora se vriti na jedan od sledeih naina:

1) razlikom pritiska (kompresijom gasa ili ekspanzijom tenosti);

2) izjednaavanjem pritiska;

3) gravitacijom.

4.1.2Nain pretakanja razlikom pritiska sastoji se iz:

1) stvaranja veeg pritiska u posudi koja se prazni kompresijom gasa iznad tenosti u noj;

2) stvaranja manjeg pritiska u posudi koja se puni ekspanzijom tenosti u njenom gasnom prostoru;

3) kompresije gasa u punoj posudi, a ekspanzije tenosti u praznoj posudi.

4.1.3Razlika pritiska izmeu posuda ne sme se postizati:

1) smanjenjem pritiska isputanjem gasa u atmosferu;

2) komprimovanjem vazduha ili bilo kog drugog gasa u posudi osim tenog naftnog gasa;

3) bilo kakvim drugim pumpama i kompresorima, osim onim odobrenim za pretakanje gasa.

4.1.4Nain pretakanja izjednaavanjem pritiska sastoji se iz izjednaavanja pritiska izmeu posuda, a postie se meusobnim spajanjem gasnih prostora posuda. Tena faza gasa pretae se pumpom i moe se vriti bez meusobnog spajanja gasnih prostora.

4.1.5Nain pretakanja gravitacijom sastoji se iz stvaranja dovoljne visinske razlike izmeu posuda.

4.2Stepen punjenja posuda

4.2.1Rezervoari i boce pune se gasom samo do odreenog stepena punjenja.

4.2.2Posude se pune gasom prema uslovima iz tabele 3, kao i tabele 4 koja je odtampana uz ove propise i ini njegov sastavni deo.

4.2.3Najvea dozvoljena koliina gasa u litrima, kojom se posuda sme napuniti, izraunava se putem sledee formule:

SVpVmaks = ------------------------ [litara], s K 100

gde je:

Vmaks - najvea dozvoljena koliina gasa u tenom stanju, kojom se posuda sme napuniti u litrima;

S - stepen punjenja gasa prema tabeli 3;

Vp - zapremina posude u litrima;

K - korekcioni faktor zapremine prema tabeli 4;

s - gustina gasa u tenom stanju pri temperaturi od 15oC (kg/dm3).

4.3Pretakalite gasa

4.3.1Opte odredbe

4.3.1.1Pretakalite je posebno opremljeno mesto sa ureajima trajno postavljenim za prikljuivanje transportnih cisterni, radi pretakanja gasa.

4.3.1.2Pretakalite moe biti locirano kod distributera ili kod potroaa

4.3.2.Zatitna zona pretakalita

4.3.2.1Zatitna zona pretakalita je pojas irine najmanje 7,5 m mereno od gabarita prikljuenih cisterni.

4.3.2.2U zatitnoj zoni pretakalita ne sme se nalaziti oprema niti materijal, koji mogu biti izvor paljenja.

4.3.2.3Ako se pretakalite nalazi unutar zatitne zone skladinih rezervoara, udaljenost izmeu prikljune cisterne i skladinih rezervoara mora iznositi najmanje 7,5 m raunajui od gabarita.

4.3.3Izgradnja i oprema pretakalita

4.3.3.1Svi prikljuni delovi pretakalita moraju biti izvedeni nadzemno.

4.3.3.2U zoni pretakalita ne smeju postojati nikakva udubljenja na terenu u kojima bi se mogao skupljati gas.

4.3.3.3Zavretak nepokretnih cevovoda mora biti sigurno uvren (u betonskom bloku ili slino) tako da se onemogui lom cevi u sluaju pomeranja transportnih cisterni pre nego to se savitljivi spojevi rastave.

4.3.3.4Prikljuci za spajanje transportnih cisterni na pretakalitu moraju imati natpise odnosno oznake koje pokazuju da su spojeni sa prostorom parne odnosno tene faze skladinih rezervoara.

4.3.3.5Odune cevi ventila pretakalita moraju biti usmerena vertikalno na gore, visine najmanje 2,5 m iznad nivoa terena i moraju biti izvedene prema odredbama ta. 2.1.2.3.12 do 2.1.2.3.14 ovih propisa.

4.3.36Sigurnosni ventil na nepokretnom cevovodu u zoni pretakalita ne mora imati odunu cev.

4.3.3.7Pod opremom pretakalita podrazumevaju se:

1) prikljuni cevovodi parne i tene faze gasa sa ugraenom armaturom;

2) prikljune savitljive cevi;

3) pumpe i kompresori (ako se nalaze u sastavu pretakalita);

4) pristupni put sa opremom;

5) elektrina instalacija pretakalita;

6) vatrogasna oprema pretakalita.

4.3.3.8Sva oprema pretakalita mora biti odobrena za gas.

4.3.3.9Armatura i cevovodi pretakalita moraju biti ispitani na pritisak od najmanje 25 kp/cm2 hladnim vodenim pritiskom.

4.3.3.10U sastavu cevovoda tene faze gasa nalaze se zaporni organ, ventil protiv loma cevi, sigurnosni ventil, pokaziva protoka, manometar i oduni ventil.

4.3.3.11U sastavu cevovoda parne faze gasa nalaze se zaporni organ, sigurnosni ventil, ventil protiv loma cevi, manometar i oduni ventil.

4.3.3.12Prikljuivanje transportnih cisterni na pretakalitu mora biti elastino izvedeno pomou savitljivih cevi u jednom komadu. Duina tih cevi zavisi od koliine gasa, koja ne sme prelaziti 60 litara.

4.3.3.13Savitljive cevi ispituju se jedanput u tri meseca hladnim pritiskom sa 25 kp/cm2. Pri tom se na cev stavlja nalepnica ute boje s datumom ispitivanja o emu se vodi posebna evidencija.

4.3.3.14Kod spoja za pretakanje mora biti prisutno odgovorno struno lice, i to od momenta kad su spojevi uspostavljeni pa do njihovog rastavljanja.

4.3.4Pumpe i kompresori za pretakanje gasa


4.3.4.1.1Pumpe i kompresori odobreni za pretakanje gasa mogu se postavljati unutar skladinog prostora, na pretakalitu, u pogon za punjenje boca i prenosnih rezervoara, na auto-cisternu i na rena i pomorska plovila.

4.3.4.1.2Pumpe i kompresori, mereno od gabarita, moraju se nalaziti na udaljenosti, i to od:

1) skladinih rezervoara - najmanje 1 m;

2) prikljunog ureaja za transportne cisterne - najmanje 1 m;

3) prikljunog ureaja za prenosne rezervoare - najmanje 3 m;

4) pristupnog puta pretakalita - najmanje 2 m;

5) javnog puta - najmanje 15 m;

6) bilo kog mogueg izvora paljenja - najmanje 15 m;

7) graevinskih i drugih objekata ija je vatrootpornost predviena za manje od jednog asa, a u kojima moe postojati otvoreni plamen - najmanje 7,5 m.

4.3.4.1.3Pumpe i kompresori ne smeju se, po pravilu, postavljati ispod nivoa terena niti u bilo kakva udubljenja.

4.3.4.1.4Pumpe i kompresori ne smeju biti neposredno postavljeni na prikljuak skladinih rezervoara.

4.3.4.1.5Ako nisu pokretni, pumpe i kompresori moraju biti postavljeni i privreni na betonski temelj, iji nivo mora biti najmanje 10 cm iznad okolnog terena.

4.3.4.1.6Pumpe i kompresori mogu biti postavljeni na otvorenom prostoru ili u graevinskim objektima (pumpnim kompresorskim stanicama) posebno opremljenim za tu svrhu.

4.3.4.1.7Graevinski objekt u kome su postavljene pumpe i kompresori mora ispunjavati sledee uslove:

1) zidovi moraju imati vatrootpornost predvienu za najmanje est asova;

2) pod mora biti uzdignut od okolnog terena najmanje 10 cm;

3) krov mora biti od laganog materijala, ispod kog mora biti privrena zatitna mrea;

4) otvaranje vrata i prozora mora biti upolje;

5) mora biti dobro osvetljen;

6) mora imati ventilaciju sa prirodnom cirkulacijom vazduha;

7) ventilacioni otvori moraju biti postavljeni pri podu i tavanici prostorija;

8) ventilacioni otvori pri podu moraju biti izgraeni tako da ne ometaju gravitaciono izlaenje gasa;

9) veliina ventilacionih otvora ne sme biti manja od 10% tlocrtne povrine poda.

4.3.4.2Posebni uslovi za konstrukciju pumpi i kompresora.

4.3.4.2.1Pumpe i kompresori moraju imati sledeu mernu, regulacionu i sigurnosnu opremu:

1) zaporne organe na ulazu i izlazu;

2) sigurnosni obilazni ventil, vrsto spojen na parni prostor posude iz koje se prazni gas odnosno na usisni cevovod pumpe kojim se omoguava isputanje gasa;

3) manometar na ulazu i izlazu;

4) filter na usisnoj strani.

4.3.4.2.2Kompresori moraju biti spojeni na posude tako da uvek prazne i pune samo parnu fazu, a pumpe samo tenu fazu gasa.

4.3.4.2.3Spajanje pumpi i kompresora na nepokretni cevovod mora biti elastino izvedeno pomou kratke savitljive cevi na usisnom prikljuku.

4.3.4.2.4Pumpe i kompresori sa elektrinim pogonom, bez obzira na mesto postavljanja, moraju imati motor i elektrinu instalaciju u skladu sa odredbama Propisa o elektrinim postrojenjima na nadzemnim mestima ugroenim od eksplozivnih smea.

4.3.4.2.5Pumpe i kompresori moraju biti uzemljeni bez obzira na mesto postavljanja.

4.3.4.2.6Prikljuni cevovodi pumpi i kompresora moraju biti oznaeni brojem, a sigurnosni ventil crvenim prstenom na svom prikljuku.

4.3.4.2.7Uz pumpe i kompresore mora se nalaziti uputstvo za rukovanje i znaci ili natpisi upozorenja.

4.3.5Pristupni put sa opremom

4.3.5.1Za pristup transportnih cisterni do mesta prikljuenja na pretakalitu mora postojati pristupni put ili pristupni kolosek.

4.3.5.2Pristupni put odnosno pristupni kolosek je sastavni deo pretakalita i koristi se samo radi pretakanja gasa.

4.3.5.3Pristupni put odnosno pristupni kolosek mora biti bez nagiba.

4.3.5.4Duina horizontalnog dela pristupnog puta odnosno pristupnog koloseka mora biti dvostruko vea od ukupne duine prikljuenih cisterni.

4.3.5.5Na pristupnom koloseku moraju postojati odgovarajui trajno postavljeni zaustavljai.

4.3.5.6Podmetai za obezbeenje vozila od pokretanja za vreme pretakanja moraju imati elinu uad duine najmanje 15 m.

4.3.5.7Pristup vozilima koja nisu namenjena za transport gasa se onemoguava rampom, lancem, iskliznicom na eleznikom koloseku i sl., koji se postavljaju sa obe strane pristupnog puta odnosno koloseka na 10 m od gabarita prikljuenog vozila.

4.3.5.8Na poetku pristupnog puta postavljaju se sledei vidni natpisi:

1) "ZABRANJENO PUENJE I PRISTUP OTVORENIM PLAMENOM";

2) "NEZAPOLJENIM PRISTUP ZABRANJEN";

3) "OPASNOST OD POARA I EKSPLOZIJE";

4) "STOP, CISTERNA PRIKLJUENA";

5) "OBAVEZNA UPOTREBA ALATA KOJI NE VARNII".

4.3.6Elektrina instalacija

4.3.6.1Pod elektrinom instalacijom pretakalita podrazumevaju se: rasveta, uzemljenje, elektromotorni pogon, prikljuna elektrina instalacija i sklopke za motore i rasvetu.

4.3.6.2Elektrina instalacija pretakalita mora biti ispitana i odobrena a izgraena u skladu sa odredbama Propisa o elektrinim postrojenjima na nadzemnim mestima ugroenim od eksplozivnih smea, ako se nalazi u zatitnoj zoni pretakalita.

4.3.7Saobraaj vozila i mere bezbednosti

4.3.7.1Saobraaj cisterni na pretakalitu mora se odvijati u jednom smeru na za to odreenim i oznaenim putevima.

4.3.7.2U zoni pretakalita nije dozvoljen za vreme pretakanja pristup vozilima koja nisu namenjena za transport gasa.

4.3.7.3Pretakalitu smeju pristupiti samo ispravne cisterne.

4.3.7.4Sve cisterne prispele za punjenje ili pranjenje moraju se pre i posle pretakanja nalaziti van pristupnog puta.

4.3.7.5Punjenje ili pranjenje auto-cisterni sme se vriti samo ako je motor vozila ugaen.

4.3.7.6Auto-cisterne smeju pristupiti pretakalitu samo sa hvataem varnica postavljenim na izduvnoj cevi motora.

4.3.7.7Tokovi transportnih cisterni moraju za vreme pretakanja biti ukoeni i obezbeeni za tu svrhu izraenim podmetaima.

4.3.7.8Pristupni kolosek mora biti stalno uzemljen, a cisterne samo za vreme pretakanja.

4.3.7.9Pre i posle pretakanja mora se utvrditi ispravnost transportnih cisterni, i to od strane strunog i odgovornog lica pod ijim se nadzorom vre sve manipulacije na pretakalitu.

4.3.7.10Uad ventila za brzo zatvaranje na cisternama moraju za vreme pretakanja biti izvuena izvan zatitne zone pretakalita.

4.3.8Zatita od poara

4.3.8.1Pretakalite mora biti na prikladan i siguran nain zatieno od izvora toplote pomou vatrogasne opreme i hidrantske mree.

4.3.8.2Pretakalite mora imati odgovarajuu vatrogasnu opremu, i to:

1) stabilnu instalaciju za rasprenu vodu;

2) prevozne aparate za gaenje poara.

4.3.8.3Instalacija za rasprenu vodu mora imati kapacitet od 10 litara u minuti na m2 tlocrtne povrine svih prikljuenih cisterni u trajanju od najmanje 2 asa i pritisak vode na mlaznicama od najmanje 3,5 kp/cm2.

4.3.8.4Stabilna instalacija za rasprenu vodu moe biti izvedena sa bacaima vode, stalno prikljuenim na hidrantsku mreu, iji pritisak ne sme biti manji od 8 kp/cm2.

4.3.8.5Hidrantska mrea pretakalita mora imati najmanje dva nadzemna hidranta kapaciteta vode od po 10 litara u sekundi u trajanju od najmanje 2 asa, namenjena zatiti pretakalita.

4.3.8.6Broj prevoznih aparata za gaenje poara odreuje se tako da za svaku prikljuenu cisternu bude obezbeeno 50 kg praha ili drugog odgovarajueg sredstva za gaenje poara.

4.3.8.7Vatrogasna oprema pumpi i kompresora sastoji se od runog aparata za gaenje poara kapaciteta punjenja 9 kg praha ili drugog odgovarajueg sredstva za gaenje poara, smetenog uz agregat.

4.3.8.8Vatrogasna oprema pretakalita mora se svakodnevno vizuelno kontrolisati.

4.3.8.9Vatrogasnim vozilima mora biti obezbeen nesmetan pristup pretakalitu iz najmanje dva pravca, kao i mogunost prikljuenja na hidrante iz tih pravaca.

4.3.9Posebni uslovi za pretakalite kod distributera

4.3.9.1Pretakalite kod distributera mora se nalaziti iskljuivo na terenu distributera i locirati zavisno od frekvencije pretakanja i mogunosti pristupa transportnih cisterni skladinom prostoru.

4.3.9.2Pretakalite, mereno od gabarita, mora biti udaljeno od:


2) pristupnog puta - najmanje 2 m;


4) ostalih objekata u kojima moe postojati stalni izvor paljenja - najmanje 15 m.

4.3.9.3Ako se pretakanje vri u auto-cisternu i vagon-cisternu, moraju postojati dva posebna pretakalita za auto-cisternu odnosno vagon-cisternu, s tim da odstojanje izmeu njih iznosi najmanje 15 m.

4.3.9.4Na pretakalitu nije dozvoljena upotreba motora sa unutranjim sagorevanjem za pogon pumpi i kompresora.

4.3.9.5Na pretakalitu sme istovremeno biti prikljueno najvie etiri transportne cisterne.

4.3.9.6Na pretakalitu za transportne cisterne nije dozvoljeno puniti boce.

4.3.9.7Uad ventila za brzo zatvaranje i podmetaa transportnih cisterni moraju za vreme pretakanja biti izvuena van zatitne zone pretakalita.

4.3.9.8Prikljuna armatura za transportne cisterne na pretakalitu ne mora biti smetena u zatitno kuite.

4.3.9.9Pretakalite mora imati detektore gasa i mera otpora za uzemljenje.

4.3.10Potrebni uslovi za pretakalite kod potroaa

4.3.10.1Pretakalite kod potroaa locira se zavisno od uestalosti dopreme gasa i mogunosti pristupa transportnih cisterni na teren potroaa.

4.3.10.2Pretakalite, mereno od gabarita, mora biti udaljeno od:


2) pristupnog puta - najmanje 2 m;


4) ostalih objekata u kojima moe postojati stalni izvor paljenja - najmanje 15 m.

4.3.10.3Na pretakalitu sme biti prikljuena samo jedna transportna cisterna.

4.3.10.4Na pretakalitu se smeju upotrebljavati motori sa unutranjim sagorevanjem za pogon pumpi i kompresora, samo ako su smeteni na auto-cisterni i snabdeveni hvataem varnica na izduvnoj cevi motora.

4.3.10.5Na pretakalitu nije dozvoljeno punjenje prenosnih rezervoara i boca.

4.3.10.6Ako se gas doprema auto-cisternom i vagon-cisternom, pretakalite mora biti opremljeno tako da ih moe primati.

4.3.10.7Prikljuna armatura za transportne cisterne na pretakalitu mora biti smetena u zatitno kuite tako da se onemogui eventualno neovlaeno korienje.

5.Sistem sa bocama i sistem sa rezervoarima

5.1Opte odredbe

5.1.1Gas se koristi pomou sistema sa bocama i sistema sa rezervoarima, s tim to se prethodno vri priprema za njegovo korienje (isparavanje, redukcija i regulacija pritiska i meanje sa vazduhom).

5.1.2Redukcija i regulacija pritiska isparenog gasa sprovodi se u jednom stepenu ili u vie stepeni. Jednostepena redukcija i regulacija pritiska se, po pravilu, primenjuju kod sistema sa bocama, a dvostepena redukcija i regulacija pritiska kod sistema sa rezervoarima.

5.1.3Pri dvostepenoj redukciji i regulaciji pritiska u prvom stepenu smanjuje se pritisak koji vlada u rezervoaru za uskladitavanje gasa odnosno u isparivau na 0,8 do 2 kp/cm2, a u drugom stepenu na radni pritisak troila (300 do 500 mm V. S.).

5.1.4Najvei dozvoljeni pritisak gasa koji se moe koristiti u objektima, koji nisu namenjeni iskljuivo za smetaj ureaja za pripremu gasa, iznosi 1,4 kp/cm2.

5.1.5U domainstvima se mogu drati najvie tri boce kapaciteta punjenja do 10 kg ili dve boce kapaciteta punjenja do 15 kg gasa.

5.1.6U prostoriji u kojoj se nalazi troilo za kuvanje ili grejanje moe se drati samo jedna boca kapaciteta punjenja do 15 kg gasa.

5.1.7U poslovnoj prostoriji zapremine do 70 m3 moe se drati samo jedna boca kapaciteta punjenja do 10 kg, a u poslovnoj prostoriji zapremine vee od 70 m3 na svakih daljih 50 m3 zapremine jo po jedna boca kapaciteta punjenja do 10 kg.

5.1.8Pored koliine i broja boca za gas iz take 5.1.5 ovih propisa, moe se drati jo jedna posuda iji kapacitet punjenja ne prelazi 2 kg gasa, s tim da se on koristi iskljuivo za rasvetu.

5.1.9Ako se gas koristi za laboratorijske potrebe na malim laboratorijskim plamenicama, u istoj prostoriji se mogu koristiti vie boca kapaciteta punjenja manjeg od 10 kg, ali ukupna koliina gasa ne sme prelaziti 30 kg.

5.1.10Ako su u domainstvima, ugostiteljskim ili zanatskim radnjama i laboratorijama potrebne koliine gasa vee od koliina iz ta. 5.1.5 i 5.1.9 ovih propisa, mora se izvesti stabilna instalacija koja se napaja iz sistema sa bocama.

5.2Sistem sa bocama

5.2.1Izrada i oprema

5.2.1.1Sistem sa bocama sastoji se od boca za gas i nepokretne ili savitljive instalacije, ureaja za isparavanje, redukciju i regulaciju i razvod gasa do troila.

5.2.1.2Instalacije za gas moraju biti izvedene od elinih beavnih atestiranih ili po kvalitetu njima odgovarajuih cevi koje se spajaju zavarivanjem.

5.2.1.3Na mestima na kojima se ugrauju armatura i instrumenti dozvoljeno je spajanje prirubnicama i cevnim navojnim spojevima.

5.2.1.4Spojevi prirubnicama i cevnim navojnim spojevima zaptivaju se sredstvima koja su odobrena za gas i ne korodiraju.

5.2.1.5Boca koja je instalirana za gas mora biti spojena na stabilni vod pomou bakarne ili armirane savitljive cevi.

5.2.1.6U primarnom regulacionom krugu na cevovodima tene faze gasa, kod dela instalacije visokog pritiska, izmeu svaka dva zaporna organa mora se postaviti ventil sigurnosti.

5.2.1.7Tena faza gasa se moe koristiti pomou sifonske cevi ili prevrtanjem boce sa ventilom okrenutim prema dole. Tako postavljene boce, pored natpisa: "TENA FAZA TENOG NAFTNOG GASA", moraju imati i vertikalno u smeru ose uoljive oznake na etiri strane.

5.2.1.8U sistemu sa bocama mogu se upotrebljavati runi ili automatski inverzori (ureaji za iskljuivanje praznih i ukljuivanje punih boca).

5.2.1.9Postrojenjem za gas moe rukovati samo struno za to osposobljeno lice, to se dokazuje pismenom potvrdom distributera.

5.2.1.10Postavljanje boca i njihova zamena vri se pod nadzorom distributera ili od njega ovlaenog strunog lica.

5.2.1.11Zamena boca moe se poveriti i potroau gasa, ako distributer oceni da je on struno osposobljen za rukovanje bocama.

5.2.1.12Pre zamene boca, svi ventili boca moraju se zatvoriti.

5.2.1.13Boce moraju imati sigurni i odobreni ventil za zatvaranje i izdrati probni pritisak od 25 kp/cm2.

5.2.1.14Boce ije punjenje ne prelazi 0,5 kg gasa, a koriste se za punjenje upaljaa ili za osvetljenje, moraju imati ventil koji se automatski zatvara.

5.2.1.15Ventil za zatvaranje boca i njegovi spojni delovi moraju se zatititi od oteenja smetanjem u udubljenje na boci, ventilskom kapom ili obruem privrenim na boci odobrene konstrukcije.

5.2.1.16Boca kapaciteta punjenja veeg od 15 kg gasa, pored ventila za zatvaranje, mora imati i ventil sigurnosti. Ventil sigurnosti na boci mora da ima konstrukciju sa oprugom, da je obezbeen od udara i plombiran i da izmeu njega i boce nije ugraen nikakav drugi ventil.

5.2.1.17Sistem sa bocama koji je prikljuen na stabilnu instalaciju mora imati odunu cev preko ventila sigurnosti na kolektoru.

5.2.1.18Kraj odune cevi iz take 5.2.1.17 ovih propisa mora biti udaljen 2,5 m od bilo kog otvora na objektu. Ako se sistem sa bocama nalazi u objektu, kraj odune cevi mora biti izveden van tog objekta na visini od 50 cm iznad najvie take krova.

5.2.1.19Zavrni kraj odune cevi mora imati okoeni otvor, koji omoguava ekspanziju isputenog gasa vertikalno na gore.

5.2.1.20Odune cevi ne mogu se zatvarati poklopcem ili ianom mreicom. Na svakoj odunoj cevi mora postojati ispust za vodu i kondenzat koji se ne moe zatvoriti.

5.2.1.21Boca koja se spaja na kolektor privruje se preko ventila ugraenog na kolektoru.

5.2.2Sistem sa bocama u graevinskom objektu

5.2.2.1Boce se ne smeju smetati u prostorije koje slue za spavanje, podrumske prostorije, zajednike prostorije, na stepenita, kao i u prostorije koje su nie od nivoa terena.

5.2.2.2U prostoriji koja slui za dranje rezervnih boca mora se obezbediti odgovarajua ventilacija (taka 1.30).

5.2.2.3Ako je troilo sistema sa bocama smeteno u podrumskoj prostoriji, mora postojati stabilna instalacija od beavnih atestiranih ili po kvalitetu njima odgovarajuih cevi, a boce se moraju nalaziti van te prostorije.

5.2.2.4Prostorija iz take 5.2.2.3 ovih propisa mora imati odgovarajuu ventilaciju.

5.2.2.5Ako se sistem sa bocama nalazi unutar objekta, a ne koristi ispariva, taj objekt moe biti prislonjen uz zid nekog drugog objekta na kome nema prozora ili drugih otvora.

5.2.2.6Sistem sa bocama moe se instalirati i u jednoj od prostorija objekta koji nije iskljuivo za to namenjen.

5.2.2.7Objekt u kome se instalira sistem sa bocama mora biti izgraen od materijala koji obezbeuje vatrootpornost konstrukcije predvienu za najmanje 2 asa.

5.2.2.8Pored uslova iz take 5.2.2.7 ovih propisa, slobodno stojei objekt ili objekt prislonjen uz zid nekog drugog objekta, namenjen za instaliranje sistema sa bocama, mora ispunjavati i sledee uslove:

1) krov mora biti od laganog materijala, a veza izmeu krova i zidova mora biti takva da u sluaju eksplozije bude lako odbaen;

2) vrata moraju biti od materijala koji ne varnii i otvarati se upolje;

3) pod mora biti od materijala koji ne varnii;

4) ventilacija mora biti izvedena u nivou poda i tavanice prostorije, a po mogunosti na dva suprotna zida.

5.2.2.9Ako je objekt, u koji se instalira sistem sa bocama, prislonjen uz neki drugi objekt koji ima podrum ili prostorije ispod nivoa terena, prozori takvih prostorija moraju se zazidati na udaljenosti 3 m od objekta u kome se nalazi sistem sa bocama ili stakla prozora zameniti armiranim staklima pri emu se spojevi stakla moraju nepropusno zatvoriti.

5.2.2.10Kod objekata u kojima se instalira sistem sa bocama, a koji su prislonjeni uz neki drugi objekt, moraju se preduzeti mere koje onemoguavaju irenje poara sa jednog objekta na drugi.

5.2.2.11Prostorija u kojoj se instalira sistem sa bocama, a sastavni je deo objekta koji nije iskljuivo za to namenjen (taka 5.2.2.6), pored uslova iz take 5.2.2.7 ovih propisa, mora ispunjavati i sledee uslove:

1) da se u prostoriju ulazi neposredno spolja;

2) da vrata, prozori i drugi otvori nisu okrenuti prema bilo kojoj drugoj prostoriji u odnosnom objektu;

3) da je spoljni zid, na kome se moraju nalaziti vrata za ulaz, izraen od laganog materijala da bi u sluaju eksplozije bio lako odbaen;

4) da konstrukcija tavanice ispunjava uslove predviene za zidove prostorije;

5) da se iznad i ispod prostorije ne nalaze prostorije namenjene za dui boravak ljudi;

6) da visina prostorije ne iznosi manje od 2,2 m.

5.2.2.12U prostoriji u kojoj je instaliran sistem sa bocama, a koja se nalazi u objektu koji nije iskljuivo za to namenjen, moe se instalirati najvie est boca, ukljuujui i radne i rezervne boce.

5.2.2.13Ventilacioni otvori prostorije u kojoj je instaliran sistem sa bocama moraju biti zatieni ianom mreom. Zbir povrina ventilacionih otvora mora iznositi 10% tlocrtne povrine.

5.2.2.14U prostoriji u kojoj je instaliran sistem sa bocama elektrina instalacija mora biti izvedena u skladu sa odredbama Propisa o elektrinim postrojenjima na nadzemnim mestima ugroenim od eksplozivnih smea, a gromobranska instalacija - u skladu sa odredbama Pravilnika o tehnikim propisima o gromobranima ("Slubeni list SFRJ", br. 13/68).

5.2.2.15U prostoriji u kojoj je instaliran sistem sa bocama ne moe se drati materijal koji moe postati izvor paljenja.

5.2.2.16U slobodno stojeem objektu ili prislonjenom objektu u kome se nalazi sistem sa bocama koji ne koristi ispariva, taj sistem moe imati najvie 28 boca ukljuujui i radne i rezervne boce.

5.2.2.17Sistem sa bocama koji koristi ispariva moe se nalaziti samo u slobodno stojeem objektu koji mora biti udaljen najmanje 7,5 m od bilo kog stalnog izvora paljenja.

5.2.2.18Sistem sa bocama koji koristi ispariva moe imati najvie 20 boca ukljuujui i radne i rezervne boce.

5.2.3Sistem sa bocama na otvorenom prostoru

5.2.3.1Sistem sa bocama na otvorenom prostoru mora ispunjavati sledee uslove:

1) da sadri najvie 28 boca, ukljuujui i radne i rezervne boce;

2) da je udaljen od granice susednog zemljita, javnog puta ili bilo kog stalnog izvora paljenja - najmanje 15 m.

5.2.4Zatita od poara

5.2.4.1Vatrogasna oprema sistema sa bocama sastoji se od runih aparata za gaenje poara, s tim da na svakih 100 kg gasa dolazi 5 kg praha ili drugog odgovarajueg sredstva za gaenje poara.

5.2.5Znakovi upozorenja

5.2.5.1Prostorije i mesta na kojima su instalirani sistemi sa bocama moraju biti oznaeni lako uoljivim sledeim natpisima: "ZABRANJENO PUENJE I PRISTUP OTVORENIM PLAMENOM", "NEZAPOLJENIM PRISTUP ZABRANJEN", "OPASNOST OD POARA I EKSPLOZIJE", "OBAVEZNA UPOTREBA ALATA KOJI NE VARNII".

5.3Sistem sa rezervoarima

5.3.1Izrada i oprema

5.3.1.1Sistem sa rezervoarima sastoji se od rezervoara, nepokretne instalacije ureaja za isparavanje, redukciju i regulaciju pritiska i razvodne mree gasa do troila.

5.3.1.2Sistem sa rezervoarima mora ispunjavati uslove iz ta. 2 i 4 ovih propisa.

5.4Isparivai za gas

5.4.1Lokacija i postavljanje

5.4.1.1Ispariva sa opremom mora biti odobren.

5.4.1.2Ispariva moe biti postavljen na otvorenom prostoru, u objektu izgraenom u tu svrhu (isparivaka stanica), u objektu koji nije iskljuivo graen za postavljanje isparivaa i u objektu koji je prislonjen uz neki drugi objekt.

5.4.1.3Najmanja udaljenost isparivaa mora iznositi:

Udaljenost isparivaa zavisno od kapaciteta isparivaa*)

do 25 kp/hod 25 do 500 kp/hpreko 500 kp/h

Od sistema sa bocama:

- u objektuu posebnoj prostoriji--

- na otvorenom prostoru7,5 m--

Od sistema sa rezervoarima:

- rezervoar ukupne zapremine do 12 m33 m--

- rezervoar ukupne zapremine vee od 12 m33 m7,5 m15 m

Od pretakalitaizvan zatitne zone pretakalita

Od graevinskog objekta ija je vatrootpornost predviena do 2 asa7,5 m15 m30 m

Od graevinskog objekta ija je vatrootpornost kontaktnog zida predviena za vie od 2 asa**)1,5 m3 m7,5 m

Od javnog puta7,5 m15 m30 m

Od susednog zemljita7,5 m15 m30 m

------------------------*) Sve udaljenosti mere se najkraim putem od gabarita isparivaa do gabarita objekta.**) Kontaktni zid je najblii zid graevinskog objekta uz koji je ispariva postavljen i na koji se direktno prenosi toplota u sluaju pojave poara.

5.4.1.4Ispariva kapaciteta do 15 kp/h isparenog gasa moe se postaviti u prostoriju u kojoj je instaliran sistem sa bocama, na mestu na kome postoji dobro provetravanje i to dalje od sistema sa bocama.

5.4.1.5Ispariva se ne sme postaviti ispod nivoa terena, u bilo kakva udubljenja unutar niti ispod skladinog rezervoara.

5.4.2Konstrukcija isparivaa

5.4.2.1Ispariva mora biti konstruisan i izraen u skladu sa Tehnikim propisima za izradu i upotrebu pokretnih zatvorenih sudova za komprimirane, tene i pod pritiskom rastvorene gasove. Ako se zagreva elektrinom energijom, ispariva mora biti konstruisan i izraen u skladu sa Propisima o elektrinim postrojenjima na nadzemnim mestima ugroenim od eksplozivnih smea.

5.4.2.2Ispariva, bez obzira na kapacitet, konstrukciju i nain zagrevanja, mora biti na efikasan i siguran nain obezbeen od prevelikog priliva tene faze gasa, od prevelikog pritiska i od pregrejavanja tene faze gasa.

5.4.2.3Ispariva mora imati natpisnu ploicu privrenu na vidnom mestu, sa sledeim podacima:

1) naznaenje propisa odnosno standarda po kome je izraen;

2) naziv proizvoaa;

3) fabriki broj;

4) godina izrade;

5) oznaka atesta (broj i oznaka ovlaene organizacije);

6) najvei dozvoljeni radni pritisak u kp/cm2;

7) ispitani pritisak u kp/cm2;

8) kapacitet isparavanja za dati gas u kp/h.

5.4.2.4Za isparavanje gasa moe se upotrebiti samo indirektno grejan ispariva sledee konstrukcije:

1) ispariva u koji se gas uvodi u prostor izmeu plata i grejnih cevi;

2) ispariva u koji se gas uvodi kroz cevi oko kojih struji medijum kojim se gas zagreva.

5.4.2.5Ispariva mora imati najmanje jedan sigurnosni ventil na oprugu, iji se slobodni otvor odreuje putem sledee formule:

A = 2,5 x S x M _________ (cm2),

gde je:

A - najmanja povrina isputanja sigurnosnog ventila u cm2,

S - spoljna povrina isparivaa u m2, koja moe biti izloena poaru,

M - konstanta, zavisna od radnog pritiska isparivaa prema sledeoj tabeli:

Radni pritisak isparivaaKonstanta M

do 10 kp/cm20,058

preko 10 kp/cm20,46

5.4.2.6Sigurnosni ventil mora se otvarati na pritisku veem za 10% od najveeg dozvoljenog radnog pritiska.

5.4.2.7Ne sme se upotrebljavati sigurnosni ventil na uteg i topljivi osigura na isparivau.

5.4.2.8Sigurnosni ventil isparivaa mora biti neposredno spojen sa parnim prostorom isparivaa i konstruisan tako da onemoguava eventualno njegovo korienje od strane neovlaenih lica.

5.4.2.9Ako je ispariva smeten u objektu, oduna cev mora biti izvedena van objekta tako da se njen zavrni kraj nalazi najmanje 40 cm iznad najvie take krova objekta, a najmanje 2,5 m udaljen od bilo kog otvora na objektu koji se nalazi ispod zavrnog kraja cevi mereno horizontalno.

5.4.2.10Ako je ispariva smeten na otvorenom prostoru, zavrni kraj odune cevi mora biti najmanje 2,5 m iznad nivoa okolnog terena a najmanje 2,5 m udaljen od bilo kog otvora na objektu koji se nalazi ispod zavrnog kraja cevi mereno horizontalno.

5.4.2.11Izrada odune cevi u pogledu isputanja gasa mora biti u skladu sa ta. 5.2.1.19 i 5.2.1.20 ovih propisa.

5.4.3Graevinski objekt u kome se smetaju isparivai

5.4.3.1Graevinski objekt odnosno prostorija u koju se smeta ispariva mora, pored uslova iz take 4.3.4.1.7 pod 1 do 8 ovih propisa, ispunjavati i sledee uslove:

1) veliina ventilacionih otvora ne sme biti manja od 10% tlocrtne povrine poda prostorije u kojoj su postavljeni isparivai, od ega najmanji otvor pri podu koji se ne moe zatvoriti ne sme iznositi manje od 1 m2;

2) prostorija moe imati najvie dva potpuno zatvorena zida.

5.4.4Posebni uslovi za isparivae za gas

5.4.4.1Isparivai se smeju zagrevati samo vodom, zasienom vodenom parom niskog pritiska, elektrinom energijom i dijatermikim uljem.

5.4.4.2Ureaji za zagrevanje medijuma, kojim se vri isparavanje gasa, postavljaju se u posebnu prostoriju ili na otvoreni prostor.

5.4.4.3Ureaji iz take 5.4.4.2 ovih propisa ne smeju se postavljati u prostoriju u kojoj se nalazi ispariva ako ne ine njegov sastavni deo odnosno u prostoriju u kojoj se nalaze pumpe, kompresori i ureaji za meanje gasa.

5.4.4.4Izmeu prostorije u kojoj se nalazi ispariva i prostorije u kojoj se nalaze ureaji za zagrevanje isparivaa, ako su te prostorije smetene u istom objektu, mora postojati zid nepropusan za gasove ija je vatrootpornost predviena za najmanje 2 asa.

5.4.4.5Ureaji za zagrevanje isparivaa putem gasnog loenja moraju imati termostatsku regulaciju ili drugi odobreni automatski sigurnosni ureaj za zatvaranje radi spreavanja isticanja gasa u sluaju da se plamen ugasi.

5.4.4.6Udaljenost najblieg otvora izmeu prostorije isparivaa od ureaja za zagrevanje isparivaa iz take 5.4.4.5 ovih propisa mora iznositi najmanje 7,5 m mereno horizontalno.

5.4.4.7U sastavu isparivaa mogu se postaviti ureaji za redukciju i regulaciju pritiska isparenog gasa.

5.4.4.8Ispariva mora biti takav da onemogui ulaz tene faze u gasni vod troila.

5.4.4.9Uz svaki ispariva mora se nalaziti runi aparat za gaenje poara kapaciteta punjenja 6 kg praha ili drugog odgovarajueg sredstva za gaenje poara.

5.5Ureaji za redukciju i regulaciju pritiska gasa


5.5.1.1Ureaji za redukciju i regulaciju pritiska moraju biti odobreni.

5.5.1.2Redukcija i regulacija pritiska moe se izvriti u vie stepeni.

5.5.1.3Ureaji za redukciju i regulaciju pritiska postavljaju se u prvom stepenu neposredno na prikljuak gasnog prostora, na izlaz iz isparivaa i na ulaz tene faze gasa u ispariva, a u drugom stepenu postavljaju se neposredno iza prvostepene redukcije odnosno regulacije (uz isparivae ili mealite gasa) ili ispred troila.

5.5.1.4Ureaji za redukciju i regulaciju pritiska moraju biti postavljeni nadzemno na prostor koji se provetrava.

5.5.2Konstrukcije ureaja i graevinskih objekata za postavljanje ureaja za redukciju i regulaciju

5.5.2.1Ureaji za redukciju i regulaciju pritiska moraju biti izraeni od nepropusnog i na gas otpornog materijala.

5.5.2.2Ureaji za redukciju i regulaciju pritiska moraju biti na prikladan nain obezbeeni od prekoraenja dozvoljenog pritiska i eventualnog korienja od strane neovlaenih lica.

5.5.2.3Ureaji za redukciju i regulaciju pritiska moraju imati manometar na ulaznoj i izlaznoj strani i filter na ulaznoj strani. Na izlaznoj strani instalacije niskog pritiska do 500 mm V.S. moe biti postavljen samo prikljuak za manometar.

5.5.2.4Ugraivanje ureaja za redukciju i regulaciju pritiska vri se prirubnikim ili navojnim spojem.

5.5.2.5Reduktor ili regulator pritiska mora imati privrenu natpisnu ploicu sa sledeim podacima:

1) naziv proizvoaa;

2) kapacitet reduktora u m3/h ili kg/h;

3) najvei ulazni pritisak u kp/cm2 ili mm V.S;

4) izlazni pritisak u kp/cm2 ili mm V.S;

5) broj standarda ili atesta;

6) oznaka kontrole proizvodnje.

5.5.2.6Graevinski objekt odnosno prostorija u kojoj se nalazi reduktor ili regulator pritiska mora biti izvedena tako da omoguava bezopasno odvoenje eventualno isputenog gasa iz reduktora ili regulatora.

5.5.3Posebni uslovi za reduktore i regulatore pritiska gasa

5.5.3.1Reduktor i regulator pritiska ne smeju biti postavljeni na mestima na kojim moe doi do njihovog oteenja i eventualnog korienja od strane neovlaenih lica.

5.5.3.2Ako su reduktor i regulator pritiska smeteni u zatvoreno kuite, takvo kuite mora imati dobro provetravanje.

5.5.3.3Ako postoji opasnost od visokih temperatura, reduktor i regulator pritiska treba smestiti na takvu udaljenost od izvora toplote da temperatura okoline ne bude vea od 40oC.

5.5.3.4Reduktor i regulator pritiska treba ugraditi tako da se onemogui ulazak kondenzovanog gasa u reduktor i regulator. Odmrzavanje reduktora i regulatora dozvoljeno je samo toplom vodom ili parom.

5.5.3.5Reduktor i regulator pritiska koji se koriste u domainstvu mogu imati izlazni pritisak do 500 mm V.S. uz odstupanje do 20%.

5.5.3.6Reduktor i regulator pritiska plombiraju se samo ako nisu sastavni deo troila za gas. U tom sluaju prvo plombiranje vri proizvoa ili struno lice koje on ovlasti.

5.6Ureaji za meanje gasa

5.6.1Lokacija i konstrukcija

5.6.1.1Ureaj za meanje isparenog gasa slui kao ureaj za pripremu gasa pre upotrebe na troilu radi odravanja konstantne kalorine vrednosti.

5.6.1.2Ureaj za meanje gasa moe biti instaliran kao zamena ili dopuna gradskom odnosno zemnom gasu ili kao deo sopstvenog postrojenja industrijskih potroaa.

5.6.1.3Ureaj za meanje gasa sa vazduhom ili drugim gasom je sastavni deo isparivako-redukcione stanice i locira se u skladu sa odredbama ovih propisa koje se odnose na lokaciju isparivaa.

5.6.1.4Ureaji za meanje mogu biti stabilne ili pokretne konstrukcije.

5.6.1.5Graevinski objekt u koji se postavlja ureaj za meanje gasa mora ispunjavati uslove iz take 5.4.3.1 ovih propisa.

5.6.2Posebni uslovi

5.6.2.1Meani gas mora pre ulaska u distributivni cevovod biti odoriziran.

5.6.2.2U daljinskim cevovodima pritisak meanog gasa ne sme prelaziti 3,5 kp/cm2, a u objektima potroaa moe se koristiti ako ima pritisak od 300 mm V.S. do 1,5 kp/cm2.

5.6.2.3Odnos gasa i vazduha u meavini mora uvek biti iznad gornje granice eksplozivnosti.

5.7Cevovodi


5.7.1.1Pod cevovodima se podrazumevaju svi cevovodi parne i tene faze gasa bez obzira na pritiske.

5.7.1.2Cevovod se postavlja najkraim putem, po mogunosti u ravnim potezima i van javnih puteva i komunikacija.

5.7.1.3Cevovod se postavlja izvan zgrada nadzemno ili podzemno, s tim da dubina ukopavanja bude najmanje 80 cm ispod nivoa terena.

5.7.1.4Cevovodi moraju biti postavljeni tako da ne ometaju saobraaj i da nisu izloeni prekomernoj toploti ili oteenju.

5.7.1.5Cevovodi kod kojih je pritisak gasa do 500 mm V.S. mogu se ukopavati i ugraivati ispod maltera, ako su na pogodan nain zatieni od korozije i ako je prenik cevi manji od 1/2 cola.

5.7.1.6Ako su cevovodi ukopani ispod maltera, spajanje cevi se vri iskljuivo zavarivanjem, a armatura na cevovodima se mora postaviti u posebne lako dostupne ormarie.

5.7.1.7Instrumenti, armature i prikljuci troila gasa na gasni vod spajaju se cevnim navojnim spojem.

5.7.1.8Cevovodi spojeni prirubnicama i ostalim vijanim vezama ne smeju se ukopavati u zemlju.

5.7.1.9Cevovodi kroz zidove i stropove moraju se zatititi cevima veeg prenika.

5.7.1.10U izuzetnim sluajevima cevovodi se mogu polagati ispod poda u posebni kanal koji ima ventilaciju ili je posle ispitivanja na pritisak zaliven bitumenom. Ako se vri ovakvo postavljanje cevovoda, cevi moraju biti bez spojeva i armatura.

5.7.1.11Cevovodi se mogu postavljati kroz podrumske prostorije, ako nema mogunosti da se na drugi nain postave, s tim to se u takvim prostorijama ne smeju ugraivati armatura i instrumenti a spajanje cevi mora se vriti iskljuivo zavarivanjem.

5.7.1.12Cevovodi koji prelaze preko eleznikog koloseka podiu se na visinu od najmanje 1,5 m iznad normalnog eleznikog gabarita.

5.7.1.13Cevovodi koji se polau ispod eleznikog koloseka ili puta moraju se postavljati u armiranobetonski kanal na dubinu od najmanje 0,80 m ispod kolovozne konstrukcije.

5.7.1.14Ukrtanje cevovoda sa kanalizacijom pod uglom od 90o vri se samo ako je cevovod zatien cevima veeg prenika, ija duina mora iznositi najmanje 2 m sa jedne i druge strane od spoljnjeg zida kanalizacionih cevi.

5.7.1.15Ako se ukrtanje cevovoda i kanalizacije vri pod otrim uglom, kateta normalna na kanalizacionu cev mora imati vrednost iz take 5.7.1.14 ovih propisa.

5.7.1.16Krajevi zatitne cevi zalivaju se bitumenom i takve cevi moraju imati oduak.

5.7.1.17Podzemni cevovodi ne smeju prolaziti ispod temelja graevinskog objekta.

5.7.2Konstrukcija i izrada

5.7.2.1Cevovodi stabilnih instalacija za gas moraju biti izvedeni od atestiranih elinih beavnih cevi ili cevi njima odgovarajuih kvaliteta, a daljinski cevovodi moraju biti izvedeni od srednje tekih i tekih elinih beavnih cevi ija je debljina zidova poveana.

5.7.2.2Bakarne, mesingane i aluminijumske beavne cevi mogu biti upotrebljene za parnu fazu gasa i unutar objekta kao pomoni vodovi duine 1,5 m i unutranjeg prenika do 10 mm.

5.7.2.3Troila za gas iji kapacitet potronje ne prelazi 0,8 kg/h a radni pritisak ne prelazi 500 mm V.S, mogu se spajati savitljivom cevi koja na svojim krajevima mora imati zadebljanje od gume radi sigurnog zaptivanja. Duina tih cevi ne sme iznositi vie od 1,5 m, a prenik - vie od 8 mm.

5.7.2.4Cevovodi izraeni od elinih beavnih cevi spajaju se zavarivanjem, prirubnicama ili cevnim navojnim spojevima, a daljinski cevovodi iskljuivo zavarivanjem odnosno pojedine sekcije prirubnikim spojem koji mora biti premoten.

5.7.2.5Spajanje cevovoda prirubnicama vri se pri ugraivanju armatura, pri pripajanju savitljivih cevi prenika veeg od 15 mm i pri ugradnji instrumenata, ako postoji potreba za ienje i odmuljivanje cevovoda.

5.7.2.6Cevovodi moraju biti uzemljeni i zatieni odgovarajuim sredstvima protiv korozije.

5.7.2.7Armatura cevovoda mora se zatititi od mehanikog oteenja i eventualnog korienja od strane neovlaenih lica.

5.7.2.8Cevovod prenika veeg od 50 mm mora imati ventil protiv loma cevi na svim prelazima, prolazima i ostalim kritinim mestima. Takvi ventili se postavljaju izmeu dva zaporna organa.

5.7.2.9Izmeu dva zaporna organa mora biti postavljen sigurnosni ventil dovoljnog kapaciteta za odnosnu sekciju cevovoda.

5.7.2.10Sigurnosni ventil se postavlja na cevovode tene faze, a na cevovode gasovite faze samo na mestima na kojima se moe oekivati kondenzacija gasa.

5.7.3Sigurnosne i zatitne mere

5.7.3.1Cevovod mora biti obezbeen od ekspanzije, kontrakcije, potresa, vibracije i sleganja tla.

5.7.3.2Mere katodne zatite, kao i mere zatite od korozije, odreuju se zavisno od vrste i stanja tla.

5.7.3.3Cevovod ispod eleznikog koloseka mora biti postavljen u zatitnu cev na dubinu od 1,2 m, raunajui od donjeg nivoa praga do gornjeg nivoa plata zatitne cevi.

5.7.3.4Polaganje cevovoda ispod puta izvoda se isto kao polaganje cevovoda ispod eleznikog koloseka s tim to se dubina meri od gornjeg nivoa puta.

5.7.3.5Polaganje cevovoda iznad puta, eleznikog koloseka, potoka, reke i sl., izvodi se cevnim mostovima.

5.7.3.6Savitljive cevi za autogeno rezanje i zavarivanje ne smeju biti krae od 15 m niti due od 25 m.

5.7.3.7Pri pretakanju gasa ili pripajanja stabilne gasne instalacije na troilo gasa ili neki drugi stroj koji u toku rada vibrira, moraju se koristiti armirane savitljive cevi.

5.7.3.8Spojevi izmeu stabilnog i savitljivog cevovoda ili troila za gas moraju biti izvedeni tako da se onemogui njihovo razdvajanje bez upotrebe alata.

5.7.3.9Na stabilnom cevovodu ispred spoja sa savitljivim cevovodom mora se nalaziti ventil za zatvaranje.

5.7.3.10Na savitljivom cevovodu ne sme se nalaziti zaporni organ.

5.7.3.11Cevovod se ne sme postavljati u otvore liftova, otvore podruma, ventilacione otvore i dimovodne kanale.

5.7.3.12Cevovodi se ne smeju polagati u rovove predviene za polaganje uzemljenja, elektrinih vodova, parovoda, vodova za transport kiseline i slino.

5.7.3.13Ako se cevovod ukrta sa vodovima iz take 5.7.3.12 ovih propisa, mora se izvesti njihovo mimoilaenje na visinskoj razlici od 0,5 m, s tim to se cevovod mora zatiti cevima veeg prenika.

5.7.3.14Odmrzavanje cevovoda i pripadajue armature dozvoljeno je samo toplom vodom ili vodenom parom niskog pritiska.

5.7.3.15Izmeu svaka dva zaporna organa mora se postaviti sigurnosni ventil.

5.7.3.16Cevovodi tene faze gasa moraju se obezbediti sigurnosnim ventilima tako da na svakih 25 litara tene faze gasa dolazi jedan sigurnosni ventil.

5.7.3.17Cevovodi iza poslednjeg stepena redukcije i regulacije pritiska moraju se obezbediti sigurnosnim ventilom koji se moe nalaziti i na kuitu reduktora.

5.7.3.18Pre putanja u rad gasne instalacije, mora se iz nje izduvati vazduh inertnim gasom.

5.7.3.19Cevovodi se mogu polagati nadzemno ili podzemno, po mogunosti najkraim putem.

5.7.3.20Cevovodi moraju biti postavljeni tako da im je omoguena toplotna dilatacija.

5.7.3.21Cevovodi mogu ulaziti u graevinski objekt u kome su smetena troila za gas samo preko ventila za zatvaranje koji se postavlja sa spoljne strane objekta - najmanje 0,20 m od fasade.

5.8.Troila

5.8.1Opta odredba

5.8.1.1Odredbe ovih propisa o troilima ne odnose se na industrijske kotlove i pei.


5.8.2.1Gas se sme upotrebljavati samo putem troila za gas, koja imaju plamenike izraene za ovu vrstu gasa.

5.8.2.2Prepravku troila sa jedne na drugu vrstu gasa moe vriti samo proizvoa ili za to ovlaeno struno lice.

5.8.2.3Ako je na sistem za gas prikljueno vie troila, ispred svakog troila se mora na cevovod postaviti ventil za zatvaranje, bez obzira to je na troilu ugraen takav ventil.

5.8.2.4Ureaji za gas koji se koriste u kampovima, a ija potronja ne prelazi 0,2 kg/h, mogu se instalirati na bocu za gas ako njen kapacitet punjenja ne prelazi 2 kg.

5.8.2.5Troila za gas namenjena za upotrebu u pokretu ili za upotrebu uz premetanje, moraju se spajati sa sudom za gas pomou savitljive cevi. Njihova potronja ne sme prelaziti 0,8 kg/h ako se koriste u zatvorenim prostorijama.

5.8.2.6Korienje gasa u prostorijama koje su nie od okolnog terena dozvoljava se samo ako su boce odnosno rezervoari sa gasom smeteni van tih prostorija. U tom sluaju troila za gas moraju imati pilostatsku automatiku, a ispred troila mora biti ugraen ventil za zatvaranje.

5.8.2.7U prostoriji zapremine manje od 40 m3 u kojoj je potronja gasa vea od 0,7 kg/h zabranjena je upotreba troila za gas, ako troilo nije spojeno na dimnjak ili poseban ventilacioni otvor.

5.8.2.8U prostoriji domainstva zapremine manje od 15 m3 zabranjena je upotreba troila za gas, ako je potronja vea od 250 g/h a troilo nije spojeno na dimnjak ili poseban ventilacioni otvor.

5.8.2.9Ako se koristi dimnjak koji je namenjen za

Documents

Pravilnik tng