Pravilnik Transport

7/28/2019 Pravilnik Transport

1/45

PRAVILNIK

O TEHNIKIM USLOVIMA I NORMATIVIMA ZA BEZBEDAN

TRANSPORT TENIH I GASOVITIH UGLJOVODONIKA

MAGISTRALNIM NAFTOVODIMA I GASOVODIMA I

NAFTOVODIMA I GASOVODIMA ZA MEUNARODNI

TRANSPORT

("Sl. list SFRJ", br. 26/85)

I OPTE ODREDBE

lan 1

Ovim pravilnikom propisuju se tehniki uslovi i normativi za bezbedan transport tenih igasovitih ugljovodonika magistralnim naftovodima i gasovodima i naftovodima i gasovodima zameunarodni transport, minimum tehnikih i drugih podataka koji se moraju voditi i rok uvanjatih podataka i investiciono-tehnike dokumentacije o tim naftovodima i gasovodima, kao itehniki uslovi i normativi za mere zatite ljudi i imovine i zatite naftovoda i gasovoda i

postrojenja i ureaja koji su njihov sastavni deo.

lan 2

Tehniki uslovi i normativi, kao i uslovi i normativi za zatitne mere znaajni za bezbednosttransporta naftovodima i gasovodima iz lana 1. ovog pravilnika primenjuju se pri projektovanju,

izgradnji i ispitivanju magistralnih naftovoda i gasovoda i naftovoda i gasovoda za meunarodnitransport.

lan 3

Pod magistralnim naftovodima i gasovodima, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju senaftovodi i gasovodi kojima se obavlja unutranji transport, i to:

1) naftovodi za transport sirove nafte od prirubnice na istovarnom ureaju u luci do ulazneprirubnice rezervoarskog prostora rafinerije, odnosno potroaa, ili od otpremnih stanica nanaftnim poljima do rezervoarskog prostora rafinerije;

2) produktovodi za transport naftinih derivata od rezervoarskog prostora proizvoaa dorezervoarskog prostora potroaa;

3) gasovodi za transport gasa od otpremnih stanica na naftno-gasnim poljima ili od proizvodnihpostrojenja gasa do prikljuka na gasnodistributivnoj mrei u gradovima ili industrijskim,odnosno drugim postrojenjima, ukljuujui i mernoregulacione stanice;

4) naftovodi i gasovodi za transport sirove nafte, gasa ili njihovih derivata, koji se nalaze nateritoriji dve ili vie republika i autonomnih pokrajina.

Pod naftovodima i gasovodima za meunarodni transport, u smislu ovog pravilnika,podrazumevaju se naftovodi i gasovodi iji se poetak i zavretak (terminali) nalaze na teritorijidrugih drava, a jedan njihov deo na teritoriji Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije,


2/45

kao i naftovodi i gasovodi iji se poetak, odnosno zavretak nalazi na teritoriji SocijalistikeFederativne Republike Jugoslavije, a zavretak, odnosno poetak na teritoriji druge drave.

lan 4

Sastavni delovi naftovoda, gasovoda i produktovoda, u smislu ovog pravilnika, su: pumpne i

kompresorske stanice, istake stanice, pomoni rezervoari i posude pod pritiskom, blok-stanicedu trase, ureaji katodne zatite, armature, rasteretne stanice, odune stanice, merne stanice,regulacione stanice i mernoregulacione stanice, druga odgovarajua postrojenja i ureaji itelekomunikaciona mrea koja slui iskljuivo za potrebe naftovoda, gasovoda i produktovoda.

lan 5

Izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledea znaenja:

1) nafta je sirova nafta i naftini proizvodi prema klasifikaciji zapaljivosti koja je definisana uJUS-u Z.C0.007, grupe I, II i IIIA;

2) gas je prirodni gas i sve vrste gasova za loenje, osim propana i butana;

3) cev je cevni elemenat fabriki izraen prema odgovarajuim standardima kojima su propisanidimenzije i kvalitet materijala;

4) cevovod je funkcionalno spojen niz cevi koje su postavljene u konaan poloaj sa potrebnomarmaturom i opremom na cevima;

5) naftovod je cevovod opremljen potrebnim delovima i ureajima koji slue za transport nafte;

6) produktovod je cevovod opremljen potrebnim delovima i ureajima koji slue za transportnaftinih produkata prema klasifikaciji zapaljivosti koja je definisana u JUS-u Z.C0.007, grupe I,II i IIIA;

7) gasovod je cevovod opremljen potrebnim delovima i ureajima koji slue za transport gasa;

8) pumpna stanica za naftu je stanica opremljena pumpama, potrebnom armaturom i ureajimaza porast pritiska koji je potreban za transport nafte naftovodom;

9) kompresorska stanica za gas je stanica opremljena kompresorima, potrebnom armaturom i

ureajima za porast pritiska koji je potreban za transport gasa gasovodima;

10) blok-stanica je stanica na naftovodu, gasovodu ili produktovodu opremljena zapornimorganima (ventilima, slavinama, zasunima, zatvaraima i sl.), potrebnom armaturom i ureajimaza zatvaranje i pranjenje pojedinih delova naftovoda, odnosno gasovoda;

11) istaka stanica je stanica na naftovodu, gasovodu ili produktovodu opremljena potrebnomarmaturom i ureajima, koja slui za otpremu i prihvatanje istaa cevovoda;

12) separator za naftu je ureaj koji je tehnoloki vezan za naftovod i slui za sakupljanje iodvajanje nafte od vode;

13) separator za gas je sud pod pritiskom, sa armaturom i ureajima, koji je tehnoloki vezan sagasovodom i slui za izdvajanje tenosti i neistoe iz gasa;


3/45

14) odvaja tenosti je konstruktivni deo gasovoda opremljen potrebnom armaturom, koji sluiza sakupljanje i izdvajanje tenosti iz gasovoda;

15) merna stanica je stanica opremljena armaturom i ureajima za merenje protoka, temperaturei pritiska gasa ili nafte, tehnoloki spojena sa naftovodom, odnosno gasovodom;

16) regulaciona stanica je stanica opremljena ureajima i opremom, koja slui za redukciju iregulaciju pritiska gasa, tehnoloki spojena sa gasovodom;

17) mernoregulaciona stanica je stanica opremljena ureajima i opremom za merenje i regulacijuprotoka, pritiska i temperature gasa, tehnoloki spojena sa gasovodom;

18) rezervoar za naftu - atmosferski je rezervoar ili posuda iji je radni pritisak jednakatmosferskom pritisku i ne prelazi vrednost od 4 m bar natpritiska ili potpritiska;

19) rezervoar niskog pritiska za naftu je rezervoar iji radni pritisak iznosi od 4 m bar do 1 barnatpritiska;

20) pritisak je fizika veliina nastala dejstvom sile na odreenu povrinu, izraena u barima(natpritisak);

21) raunski pritisak je maksimalni radni natpritisak dobijen prema formuli i definicijama izlana 24. ovog pravilnika;

22) maksimalni pritisak je maksimalni natpritisak koji se moe pojaviti na bilo kojoj takinaftovoda ili gasovoda u pogonu ili za vreme ispitivanja;

23) minimalna granica razvlaenja je granica razvlaenja materijala cevi koju proizvoagarantuje kao minimalnu;

24) obodno naprezanje je naprezanje u materijalu zida cevi prouzrokovano unutranjimpritiskom medijuma u cevi;

25) maksimalni ispitni pritisak je maksimalni unutranji natpritisak ispitnog medijuma dozvoljenovim pravilnikom, pri ispitivanju za odreeni materijal i lokaciju;

26) maksimalni radni pritisak je maksimalni natpritisak pod kojim naftovod, gasovod iliproduktovod sme raditi;

27) zone opasnosti su delovi prostora u kojima se nalaze ili postoji mogunost da se nauzapaljive ili eksplozivne smee para tenosti i vazduha, odnosno gasa i vazduha;

28) radni pojas je minimalni prostor du trase naftovoda, gasovoda i produktovoda potreban zanjihovu nesmetanu i bezbednu izgradnju;

29) zatitni pojas naseljenih zgrada je prostor oko poslovnih i stambenih zgrada, irine 30 m,raunajui od spoljnih ivica zgrada;

30) zatitni pojas objekta je prostor oko objekta u kome naftovod ili gasovod utiu na sigurnost

tog objekta;


4/45

31) zatitni pojas naftovoda, gasovoda i produktovoda je prostor irine od po 200 m sa svakestrane cevovoda, raunajui od ose cevovoda, u kome drugi objekti utiu na sigurnost naftovoda,gasovoda ili produktovoda:

32) jedinica pojasa naftovoda, gasovoda i produktovoda je pojas cevovoda u duini od 1 km;

33) pruni pojas je prostor izmeu eleznikih koloseka, kao i prostor pored krajnjih koloseka,na odstojanju od 8 m, a ako eleznika pruga prolazi kroz naseljeno mesto, na odstojanju od 6 m,raunajui od ose krajnjeg koloseka;

34) putni pojas je zemljini pojas (prostor) s obe strane puta, izvan naselja, irine najmanje 1 m,raunajui od linije koju ine krajnje take poprenih profila puta, kao i vazduni prostor iznadkolovoza u visini od 7 m.

II LOKACIJA

1. Lokacija naftovoda, gasovoda i produktovoda

lan 6

Naftovodi, gasovodi i produktovodi izgrauju se, po pravilu, izvan naseljenih mesta, ograenihkompleksa radnih organizacija, eleznikih stanica, morskih i renih pristanita, zatitnih

podruja za pitke i lekovite vode i vojnih objekata. Pri izboru trase, projektovanju i izgradnjinaftovoda, gasovoda i produktovoda mora se obezbediti stabilnost cevovoda i zatita ljudi iimovine i spreiti mogunost tetnih uticaja cevovoda na okolinu.

lan 7

Investiciono-tehnika dokumentacija prema kojoj se izgrauju naftovodi i gasovodi mora bitiizraena u skladu sa prostornim planovima podruja na kome treba da se izgradi naftovod,gasovod i produktovod.

lan 8

U pojasu irine od 5 m na jednu i drugu stranu, raunajui od ose cevovoda, zabranjeno je saditibiljke iji koreni dostiu dubinu veu od 1 m, odnosno za koje je potrebno da se zemljiteobrauje dublje od 0,5 m.

lan 9

U pojasu irine od 30 m levo i desno od ose gasovoda, nakon izgradnje gasovoda, zabranjeno jegraditi zgrade namenjene za stanovanje ili boravak ljudi, bez obzira na stepen sigurnosti sa kojim

je gasovod izgraen i bez obzira na to u koji je razred pojas cevovoda svrstan.

Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, zgrade namenjene za stanovanje ili boravak ljudi moguse graditi u pojasu uem od 30 m ako je gradnja ve bila predviena urbanistikim planom pre

projektovanja gasovoda i ako se primene posebne mere zatite, s tim da najmanje rastojanjenaseljene zgrade od gasovoda mora biti, i to:

1) za prenik gasovoda do 125 mm - 10 m;

2) za prenik gasovoda od 125 mm do 300 mm - 15 m;


5/45

3) za prenik gasovoda od 300 mm do 500 mm - 20 m;

4) za prenik gasovoda vei od 500 mm - 30 m.

lan 10

Pri projektovanju naftovoda, gasovoda i produktovoda mora se uzeti u obzir gustina naseljenostipodruja na kome e naftovodi, gasovodi ili produktovodi biti izgraeni. Gustina naseljenostiodreuje se u zatitnom pojasu cevovoda irine od po 200 m sa svake strane, raunajui od osecevovoda, i u duini jedinice pojasa cevovoda.

Prema gustini naseljenosti pojasevi cevovoda svrstavaju se u etiri razreda, i to:

1) u I razred - pojas cevovoda na kome se na jedinici pojasa cevovoda nalazi do est stambenihzgrada niih od etiri sprata;

2) u II razred - pojas cevovoda na kome se na jedinici pojasa cevovoda nalazi vie od est, a

manje od dvadeset osam stambenih zgrada niih od etiri sprata;

3) u III razred - pojas cevovoda na kome se na jedinici pojasa cevovoda nalazi dvadeset osam ilivie stambenih zgrada niih od etiri sprata, ili na kome se nalaze poslovne, industrijske,uslune, kolske, zdravstvene i sline zgrade i javne povrine kao to su: igralita, etalita,rekreacioni tereni, otvorene pozornice, sportski tereni, sajmita, parkovi i sline povrine, nakojima se trajno ili povremeno zadrava vie od dvadeset ljudi, a nalaze se na udaljenosti manjojod 100 m od ose cevovoda;

4) u IV razred - pojas cevovoda na kome na jedinici pojasa cevovoda preovlauju etvorospratneili viespratne zgrade.

lan 11

Pri prelazu cevovoda iz pojasa vieg razreda u pojas nieg razreda moraju se obezbediti uslovipropisani za pojas vieg razreda i to na duini od 200 m du cevovoda, raunajui od poslednjegobjekta iz pojasa vieg razreda aka je taj objekt etvorospratna ili viespratna stambena zgrada iligrupa stambenih zgrada, odnosno na duini od 100 m, raunajui od poslednjeg objekta iz pojasaIII razreda.

2. Lokacija postrojenja i ureaja koji su sastavni deo naftovoda i produktovoda

lan 12

Pumpne stanice za naftu, istake stanice i blok-stanice moraju biti postavljene u skladu sauslovima koji su dati u sledeoj tabeli:

Tabela 1.

Postrojenja i ureajikoji su sastavni deo

naftovoda iproduktovoda

Sredstva ioprema za

gaenje poara

Najmanje rastojanje odgranine linije susednog

poseda, odnosno od krajnjespoljne ivice putnog ili

prunog pojasa do stanice,u metrima

Najmanje rastojanje odobjekta, odnosno od krajnje

spoljne ivice putnog iliprunog pojasa nasopstvenom imanju dostanice, u metrima


6/45

1 2 3 4

Pumpne stanice zanaftu

Runivatrogasni

aparati S-9 iprevozni S-50 30 m 7,5 m

istake stanice " 30 m 3,0 m

Blok-stanice " 30 m 3,0 m

Ostali uslovi za lokaciju postrojenja i ureaja koji su sastavni deo naftovoda i produktovoda

utvreni su odredbama lana 27. ovog pravilnika

lan 13

Pomoni nadzemni rezervoar za uskladitenje sirove nafte i naftinih proizvoda grupa I, II i IIIA,iji napon pare nije vei od 17,2 m bar natpritiska, a izveden je oslabljenim spojem izmeu krovai omotaa ili je opremljen disajnim ventilom koji ne dozvoljava poveanje pritiska iznad 17,2 m

bar natpritiska, mora biti postavljen u skladu sa uslovima koji su dati u sledeoj tabeli:

Tabela 2.

Tip rezervoaraSredstva ioprema zagaenje poara

Najmanje rastojanje odgranine linije susednog

poseda, odnosno od krajnjespoljne ivice putnog ili

prunog pojasa dorezervoara, u metrima

Najmanje rastojanje odobjekta, odnosno od krajnjespoljne ivice putnog ili

prunog pojasa nasopstvenom imanju dorezervoara, u metrima

1 2 3 4

Vertikalnirezervoar saoslabljenimspojem krova iomotaa

Sistem zagaenje penomili inertnimgasom

Zapremine do 2000 m3najmanje 30 m


Hlaenjeomotaarasprenomvodom



lan 14


7/45

Rastojanje izmeu dva rezervoara ija ukupna zapremina iznosi najvie 300 m3 ne sme bitimanje od 1 m.

lan 15

Rastojanje izmeu dva rezervoara za uskladitenje sirove nafte i naftinih proizvoda grupa I, II i

IIIA ne sme biti manje od jedne estine zbira njihovih prenika.

Ako je prenik jednog rezervoara manji od polovine prenika susednog rezervoara, udaljenostizmeu ta dva rezervoara ne sme biti manja od polovine prenika manjeg rezervoara.

Rastojanje izmeu dva rezervoara za sirovu naftu postavljena na naftovodu, na izdvojenomusamljenom mestu, ija ukupna zapremina iznosi 500 m3, ne sme biti manje od 1 m.

lan 16

Ako se rezervoar postavlja na trusno ili rastresito podruje ili podruje podlono plavljenju,

moraju se preduzeti dodatne graevinske mere zatite.

3. Lokacija postrojenja i ureaja kao sastavnih delova gasovoda

lan 17

Sva postrojenja i ureaji na gasovodu moraju biti izvedeni prema uslovima datim u sledeojtabeli.

Tabela 3.

Objekti

Mernoregulaciona stanica

Kompresorskestanice

Blokadni ventilisaizduvavanjem

istakestanice

U objektima odvrstogmaterijala

Podnadstrenicom ina otvorenom

prostoru

do

30.000m3/h

iznad

30.000m3/h Za sve kapacitete

1 2 3 4 5 6 7

Stambene iposlovnezgrade

15 25 30 100 30 30

Proizvodnefabrikezgrade,radionice

15 25 30 100 30 30


8/45

Skladitazapaljivihtenosti

15 25 30 100 30 30

Elektrinineizolovaninadzemnivodovi

Za sve sluajeve: visina stuba dalekovoda + 3 m

Trafo stanice 30 30 30 30 30 30

eleznikepruge i objekti

30 30 30 30 30 30

Industrijskikoloseci

15 15 25 25 15 15

Auto-putevi 30 30 30 30 30 30

Magistralniputevi

20 20 30 20 30 20

Regionalni i

lokalni putevi

10 10 10 10 10 10

Ostali putevi 6 10 10 10 15 10

Vodotoci 5 5 5 20 5 5

etalita,parkiralita

10 15 20 15 30 30

Ostaligraevinskiobjekti

10 15 20 30 15 15

Sva rastojanja u tabeli br. 3. data su u metrima, raunajui od objekata, kod eleznikih pruga -od krajnje ivice prunog pojasa, a kod javnih puteva - od krajnje ivice putnog pojasa.

Uslovi dati u tabeli 3. ovog lana ne odnose se na merne, regulacione i mernoregulacione staniceizgraene na postojeim graevinskim objektima ili uza zid graevinskih objekata.

Za postrojenja iz stava 3. ovog lana primenjivae se uslovi propisani u stavu 2. lana 80. ovog

pravilnika.

4. Zone opasnosti za postrojenja i ureaje koji su sastavni delovi naftovoda i produktovoda


9/45

lan 18

Zone opasnosti za postrojenja i ureaje koji su sastavni delovi naftovoda i produktovoda morajuodgovarati normativima propisanim u odgovarajuim jugoslovenskim standardima.

5. Zone opasnosti za postrojenja i ureaje koji su sastavni delovi gasovoda

lan 19

Zone opasnosti za postrojenja i ureaje koji su sastavni delovi gasovoda su delovi prostora ukojima se obavlja transport i uskladitenje zapaljivih gasova. Zavisno od stepena opasnostiizbijanja i irenja poara i eksplozije, zone opasnosti dele se na:

a) zonu opasnosti 0;

b) zonu opasnosti 1;

v) zonu opasnosti 2.

Zona opasnosti 0 je prostor u kome je trajno prisutna eksplozivna smea zapaljivog gasa ivazduha.

Zona opasnosti 1 je prostor u kome se mogu pri normalnom radu, pojaviti zapaljive ilieksplozivne smee vazduha i gasa.

Zona opasnosti 2 je prostor u kome se mogu pojaviti zapaljive ili eksplozivne smee vazduha igasa, ali samo u nenormalnim uslovima rada.

Pod nenormalnim uslovima rada podrazumevaju se: proputanje na zaptivaima cevovoda,prskanje cevi ili posuda, lom elektromotora i pumpi, poar koji moe ugroziti postrojenja iureaje na gasovodu i ostali nepredvieni dogaaji tokom rada gasovoda.

U zonama opasnosti ne smeju se nalaziti materije i ureaji koji mogu prouzrokovati poar iliomoguiti njegovo irenje.

lan 20

U zonama opasnosti zabranjeno je:

1) raditi sa otvorenim plamenom;

2) unositi pribor za puenje;

3) raditi sa alatom i ureajima koji mogu, pri upotrebi, izazvati varnicu, ako je u prostoru zoneopasnosti utvreno prisustvo eksplozivnih smea;

4) prisustvo vozila koja, pri radu pogonskog ureaja, mogu izazvati varnicu;

5) korienje elektrinih ureaja koji nisu u skladu sa normativima propisanim u odgovarajuim

jugoslovenskim standardima za protiveksplozivnu zatitu;

6) odlaganje zapaljivih materija;


10/45

7) dranje materija koje su podlone samozapaljivanju.

Pri obavljanju radova u zonama opasnosti korisnik postrojenja i ureaja mora preduzeti potrebnemere bezbednosti da bi se izbegli poari i eksplozije.

lan 21

Grafiki prikaz zona opasnosti dat je u prilogu ovog pravilnika i ini njegov sastavni deo.

III KONSTRUKCIJA

1. Konstrukcija naftovoda, gasovoda i produktovoda

lan 22

Za izgradnju magistralnih naftovoda, gasovoda i produktovoda mogu se upotrebiti samo elinecevi od ugljenikih ili niskolegiranih elika sa dimenzijama i po kvalitetu koji odgovaraju za

transport nafte, produkata nafte ili gasa. Izbor cevi i materijala za cevi mora se izvriti premavaeim normativima i standardima, tako da se odri strukturalni integritet cevovoda podtemperaturom i drugim uslovima koji se mogu predvideti, da se obezbedi otpornost materijala namedijum koji se transportuje i da se obezbedi hermetinost i elastinost sistema.

Za naftovode, gasovode i produktovode moraju se upotrebljavati iskljuivo standardni elinicevni elementi kao to su: kolena, lukovi, T-komadi, prelazi, kape i drugi elementi za eono i

bono zavarivanje na cevi, izraeni od istog ili odgovarajueg materijala. Pritisak razaranjacevnog elementa mora biti vei od pritiska razaranja cevi sa kojom je element spojen.

Pored standardnih elemenata iz stava 2. ovog lana u cevovod se mogu ugraivati lukoviizraeni hladnim savijanjem cevi, s tim to nije dozvoljeno ugraivanje naboranih ili spljotenihlukova.

lan 23

Debljina zida cevi za naftovode, gasovode i produktovode mora biti takva da cev, poredunutranjeg pritiska nafte, produkata nafte, odnosno gasa, moe da izdri i sva spoljnaoptereenja kojima je izloena, ako ona nisu na odgovarajui nain otklonjena.

Cevi naftovoda, gasovoda i produktovoda moraju biti na odgovarajui nain zatiene od

spoljnih optereenja i toplotnih uticaja, tako da je omoguena njihova dilatacija.

lan 24

Raunski pritisak izraunava se prema sledeoj jednaini:

P =20 X k X t

X V X TD X s

gde je:

P = raunski pritisak (bar);


11/45

k = minimalna granica razvlaenja (N/mm2 = MPa);

D = spoljni prenik cevi (mm);

t = debljina zida cevi (mm);

s = koeficijent sigurnosti =(minimalna granica razvlaenja)

;(maksimalno dozvoljeno obodno naprezanje)

V = faktor uzdunog i spiralnog vara (obavezno = 1);

T = faktor temperature.

Dodatak debljini zida cevi, koji se dodaje radi preuzimanja spoljnih optereenja, ne sme se

uzimati u jednainu za izraunavanje raunskog pritiska.Prilikom odreivanja raunskog pritiska za naftovode i produktovode potrebno je izvriti

proraun na hidraulini udar.

lan 25

Koeficijent sigurnosti (s) iz lana 24. ovog pravilnika mora se uzeti za izraunavanje raunskogpritiska za pojedine pojaseve cevovoda i iznosi:

Pojasevi cevovoda Gasovodi Naftovodi i produktovodi

Za pojas I razreda 1,4 1,4

Za pojas II razreda 1,7 1,4

Za pojas III razreda 2,0 1,4

Za pojas IV razreda 2,5 1,4

Za zatitni pojas naseljenih zgrada2,5 2,5

Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, koeficijent sigurnosti (s) mora se uzimati zaizraunavanje raunskog pritiska u sledeim vrednostima:

1,7

-

za gasovode koji prolaze ispod lokalnih puteva, sa ugraenom zatitnom cevi i bez nje, upojasevima I i II razreda;

-za naftovode i produktovode pri prolazu ispod svih saobraajnica, izuzev eleznikih

pruga, u pojasevima svih razreda;

- pri paralelnom voenju gasovoda uz saobraajnice, u pojasevima I i II razreda;


12/45

-pri paralelnom voenju naftovoda i produktovoda uz saobraajnice, u pojasevima svihrazreda;

2,0 -za gasovode koji prolaze ispod regionalnih i magistralnih puteva, osim auto-puteva, sa

ugraenom zatitnom cevi i bez nje, u pojasevima I, II i III razreda;

-za gasovode, naftovode i produktovode koji prolaze ispod reka i kanala, u pojasevima I, IIi III razreda;

-za delove gasovoda kod nadzemnih prelaza, paralelnog nadzemnog voenja sasaobraajnicama i za sve vrste gasnih stanica, u pojasevima I, II i III razreda;

- za naftovode i produktovode koji prolaze kroz karstna podruja;

-za naftovode, gasovode i produktovode koji prolaze kroz zatitne zone crpilita vode za

pie;

-za naftovode i produktovode koji prolaze ispod eleznikih pruga u duini od 20 m,raunajui od ose krajnjeg koloseka;

2,5 -za gasovode koji prelaze ispod auto-puteva, sa zatitnom cevi i bez nje, u pojasevima svihrazreda;

- za gasovode koji prolaze ispod eleznikih pruga, u pojasevima svih razreda;

- za gasovode koji prolaze ispod bilo koje saobraajnice, u pojasu IV razreda;

- za sve nadzemne delove gasovoda i gasnih stanica, u pojasu IV razreda;

-za prelaze naftovoda, gasovoda i produktovoda preko vodotoka i kanala, ako se

postavljaju na drumske i eleznike mostove, u pojasevima svih razreda.

Pri prelazu naftovoda, gasovoda i produktovoda preko veih nagiba terena mora se izraditiposeban proraun svih sila koje deluju na cevovod i predvideti ankerisanje cevovoda, a priprolazu kroz klizita mora se, na osnovu geolokog ispitivanja zemljita, izvriti sanacija klizitai izraditi detaljan projekat ugradnje cevovoda.

lan 26

Pri izraunavanju raunskog pritiska, za faktor temperature nafte (T), produkata nafte ili gasauzimaju se sledee vrednosti, i to:

Temperatura nafte ili gasaFaktor temperature (T)

do 120C 1,000


13/45

- od 120C do 150C 0,965

- od 150C do 175C 0,935

- od 175C do 200C 0,905

- od 200C do 225C 0,875

lan 27

Ako naftovod, gasovod i produktovod prolaze blizu drugih objekata ili su paralelni s timobjektima, odstojanje ne sme biti:

- manje od 5 m od regionalnih i lokalnih puteva, raunajui od spoljne ivice putnog pojasa;

- manje od 10 m od magistralnih puteva, raunajui od spoljne ivice putnog pojasa;

- manje od 20 m od auto-puteva, raunajui od spoljne ivice putnog pojasa;

- manje od 20 m od eleznike pruge, raunajui od granice prunog pojasa;

- manje od 30 m od nadzemnih delova cevovoda, raunajui od spoljne ivice putnog pojasa,odnosno od granice prunog pojasa, osim ako je cevovod postavljen na drumski ili eleznikimost;

- manje od 15 m od industrijskih koloseka, raunajui od ose krajnjeg koloseka;

- manje od 1 m (mereno horizontalno) od graevinskih objekata, raunajui od temelja objekta,pod uslovom da se ne ugroava stabilnost objekta;

- manje od 50 cm od drugih podzemnih instalacija i melioracionih objekata, raunajui odspoljne ivice cevovoda do spoljne ivice instalacije ili objekta;

- manje od 10 m od regulisanih vodotoka i kanala, raunajui od noice nasipa.

Ako cevovod prolazi blizu neregulisanih vodotoka, bunara, izvora i izvorinih podruja, kao iako je paralelan sa vodotocima, potrebno je pribaviti saglasnost od organizacija i organa

nadlenih za poslove vodoprivrede, a ako prolazi blizu elektroenergetskih postrojenja i vodova,odstojanje mora biti u skladu sa normativima propisanim u odgovarajuim jugoslovenskimstandardima.

lan 28

Izgradnja prelaza naftovoda, gasovoda i produktovoda preko eleznike pruge i eleznikogmosta nije dozvoljena, osim u izuzetnim sluajevima, u kojima se mora pribaviti posebnasaglasnost od nadlenih organa ili organizacija udruenog rada koje upravljaju prugom ilimostom.

lan 29

Ako se cevovod postavlja ispod saobraajnice, prokopavanjem te saobraajnice, on se polae bezzatitne cevi, sa dvostrukom antikorozivnom izolacijom koja se mora izvesti za 10 m udesno i


14/45

ulevo, raunajui od spoljne ivice putnog pojasa. Ispod elektrifikovanih eleznikih pruga morabiti izraena dvostruka izolacija cevovoda u duini od 50 m ulevo i udesno, raunajui odgranice prunog pojasa. U rovu ispod saobraajnice, cevovod bez zatitne cevi mora biti poloenu posteljicu od sitnog peska debljine najmanje 15 cm oko cevi. Debljina zida cevi cevovodamora biti proraunata na sve spoljne sile ije dejstvo moe nastati.

Ako se cevovod postavlja ispod saobraajnice buenjem rova ispod te saobraajnice, mora seupotrebiti zatitna cev odgovarajue vrstoe i prenika koji je najmanje za 100 mm vei odspoljanjeg prenika cevovoda.

Duina zatitne cevi cevovoda ispod saobraajnice kod javnih puteva mora biti vea od irinekolovoza za po 1 m s jedne i s druge strane, raunajui od spoljne ivice putnog pojasa, a kodeleznike pruge duina zatitne cevi mora biti vea od irine pruge za po 5 m i s jedne i s drugestrane, raunajui od ose krajnjeg koloseka, odnosno za po 1 m, raunajui od noice nasipa.

lan 30

Zatitne cevi koje se postavljaju radi preuzimanja spoljnih optereenja moraju se proraunati navrstou prema maksimalnom optereenju koje je mogue na tom delu saobraajnice.

Cevovod se u zatitnu cev mora uvui tako da se ne oteti njegova antikorozivna izolacija i morabiti postavljen na izolovanim podmetaima radi sprovoenja katodne zatite.

Krajevi zatitne cevi moraju biti zaptiveni.

U zatitnu cev, na jednom kraju ili na oba kraja mora se ugraditi kontrolna cev prenikanajmanje 50 mm, radi kontrolisanja eventualnog proputanja gasa u meuprostor zatitne cevi igasovoda.

Kontrolne cevi cevovoda moraju biti izvuene izvan putnog pojasa na odstojanju najmanje 5 mod ivice krajnje kolovozne trake, odnosno izvan prunog pojasa - na odstojanju najmanje 10 mod ose krajnjeg koloseka, sa otvorima okrenutim na dole i postavljenim na visinu od 2 m iznad

povrine tla.

lan 31

Pri ukrtanju naftovoda, gasovoda i produktovoda sa saobraajnicama, vodotocima i kanalima,ugao izmeu ose cevovoda i ose prepreke mora da iznosi izmeu 90 i 60. Da bi se ukrtanje

izvelo pod uglom manjim od 60, mora se pribaviti saglasnost nadlenih organa. Pri ukrtanju saeleznikom prugom ugao manji od 60 nije dozvoljen.

Minimalna dubina ukopavanja cevovoda, merena od gornje ivice cevovoda, mora da iznosi, i to:

Pojas cevovodaMinimalna dubina ukopavanja

A B

- u pojasu I razreda 80 cm 50 cm

- u pojasu II, III i IV razreda 100 cm 60 cm

- u zatitnom pojasu naseljenih zgrada110 cm 90 cm


15/45

Minimalna dubina ukopavanja cevovoda, merena od gornje ivice cevi, pri savlaivanju prepreka,mora da iznosi, i to:

Pojas cevovodaMinimalna dubina ukopavanja

A B

- od dna odvodnih jaraka saobraajnica 100 cm 60 cm

- od dna regulisanih korita vodenih tokova 100 cm 50 cm

- od gornje ivice puta 135 cm 135 cm

- od gornje ivice praga eleznike pruge 150 cm 150 cm

- od gornje ivice praga industrijskog koloseka100 cm 100 cm

- od dna neregulisanih korita vodenih tokova 150 cm 100 cm

Za podruja na kojima se planira melioraciona mrea moraju se pribaviti uslovi od korisnikaobradivih povrina.

Vrednosti date u koloni "B" primenjuju se na terene na kojima je za izradu rova potrebaneksploziv, a za sve ostale terene primenjuju se vrednosti date u koloni "A".

lan 32

Pri projektovanju i izvoenju cevovoda mora se voditi rauna o tome da cevovod bude dovoljnoelastian da bi mogao preuzeti toplotna naprezanja koja se mogu javiti u cevovodu i njegovimdelovima i omoguiti slobodnu dilataciju cevi.

lan 33

Za naftovode, gasovode i produktovode moraju se upotrebiti elini zaporni organi (ventili,slavine, zasuni, zatvarai i sl.), prirubnice i prirubniki spojevi, koji su po konstrukciji i kvalitetumaterijala namenjeni transportu nafte i gasa, a izraeni su prema odgovarajuim normativima istandardima.

Ako se zaporni organi ugrauju pod zemljom, moraju se sa cevovodom spojiti zavarivanjem.Ako se u podzemni cevovod ugrauju zaporni organi sa prirubnikim spojevima, moraju se

postaviti u betonsko okno dovoljnih dimenzija da se moe vriti kontrola i rukovanje timzapornim organom.

Zaporni organi ugraeni pod zemljom moraju biti opremljeni produenim vretenom dovoljneduine da ruica ili reduktor za rukovanje bude na visini od 80 cm iznad povrine terena.

lan 34

Zaporni organi koje treba za vreme pogona podmazivati moraju biti ugraeni tako da su svemazalice lako dostupne. Kod podzemno ugraenih zapornih organa mazalice moraju bitiizvuene iznad zemlje i sa zapornim organima spojene elinim cevima visokog pritiska, koje su

privrene na produetak vretena.


16/45

lan 35

Podzemni i nadzemni cevovod, na mestu spajanja sa drugim cevovodom, kao i na mestu izlaskacevovoda na povrinu tla, moraju imati vrst oslonac da bi se spreilo pomeranje prikljuka.

Oslonac nadzemnog cevovoda mora biti izraen od negorivog materijala i izveden tako da

osigurava slobodno istezanje cevovoda.

lan 36

Radi preuzimanja dilatacija cevovoda koje mogu nastati usled toplotnih uticaja, u cevovod semoraju ugraditi elastini elementi (lire) ili cevovod mora biti poloen tako da svojomelastinou moe preuzeti izduenja, odnosno skraenja cevovoda.

Naprezanje u materijalu cevi ne sme da prelazi dozvoljenu granicu naprezanja za pojedini razredpojasa, a kod nadzemnog izvoenja gasovoda cevovod se mora proraunati na izvijanje isavijanje.

Na gasovodima je zabranjena upotreba kliznih kompenzatora sa brtvama.

lan 37

Cevi i njihovi elementi za prikljuivanje instrumenata moraju biti izraeni od materijala kojimogu da izdre maksimalni radni pritisak i temperaturu cevovoda.

Spojevi cevi, kao i spojevi cevi i njihovih elemenata za prikljuivanje instrumenata, moraju bitiizvedeni na nain koji odgovara maksimalnom radnom pritisku i temperaturama.

Delovi cevovoda za prikljuivanje instrumenata u kojima se moe pojaviti voda ili kondenzatmoraju biti, grejanjem ili na neki drugi odgovarajui nain, zatieni od smrzavanja i moraju bitiopremljeni elementima za isputanje tenosti.

Ako gas sadri prainu, instrumentalni i impulsni vodovi moraju biti opremljeni pogodnimfiltrom za prainu.

Cevi i njihovi elementi za prikljuivanje regulatora i ventila sigurnosti moraju biti tako izvedeni izatieni da ne doe do oteenja koja bi onemoguila dejstvo tih ureaja i dozvolila

prekoraenje radnog pritiska.

lan 38

Gasovod koji je spojen sa izvorom gasa na nain koji omoguava da pritisak u gasovodu preemaksimalni radni pritisak usled greke u sistemu regulacije, mora biti opremljen ventilomsigurnosti, sa izduvnim sistemom izvedenim izvan prostorije u slobodnu atmosferu.

Ventil sigurnosti iz stava 1. ovog lana, koji spreava prekoraenje maksimalnog radnog pritiskau gasovodu, mora biti odgovarajueg kapaciteta i podeen tako da pritisak u gasovodu ne moeda poraste vie od:

- 50% od maksimalnog radnog pritiska koji iznosi do 0,5 bar;

- 0,5 bar od maksimalnog radnog pritiska koji iznosi od 0,5 do 3 bar;


17/45

- 15% od maksimalnog radnog pritiska koji iznosi od 3 do 60 bar;

- 10% od maksimalnog radnog pritiska koji iznosi vie od 60 bar,

i da ne bude vei od pritiska koji bi prouzrokovao obodno naprezanje cevi vee od 75% odminimalne granice razvlaenja.

2. Pomoni nadzemni rezervoari

lan 39

Konstrukcija pomonih nadzemnih metalnih rezervoara mora biti u skladu sa vaeim propisimao elinim konstrukcijama i nadzemnim rezervoarima.

lan 40

Omotai pomonih nadzemnih rezervoara moraju biti nepropusni i postojani na uskladitene

tenosti i njihove pare u rezervoaru i izgraeni od materijala otpornog na mehanika i termikanaprezanja, kao i na hemijska delovanja koja se mogu pojaviti prilikom upotrebe rezervoara. Zaizgradnju omotaa upotrebljava se elik ili drugi materijal koji je postojan na delovanjeuskladitene tenosti.

lan 41

Temelji pomonog nadzemnog rezervoara moraju biti izvedeni u skladu sa propisima ograevinskom fundiranju, tako da se onemogui neravnomerno sleganje rezervoara.

lan 42

Potpornici rezervoara moraju biti od betona, opeke ili elika zatienog od delovanja visokihtemperatura (otpornost protiv poara predviena za najmanje 2 asa) i korozije, i moraju biti

postavljeni na temelje radi spreavanja njihovog naginjanja ili pomicanja.

lan 43

Radi prihvatanja sluajno isputenih zapaljivih tenosti i radi zatite okolnog zemljita, vodenihtokova, puteva i drugih objekata, oko rezervoara se moraju izgraditi zatitni bazeni. Umestozatitnog bazena moe se izgraditi drenani sistem ako to odobri nadleni republiki, odnosno

pokrajinski organ.

lan 44

Zapremina zatitnog bazena, koji obuhvata samo jedan rezervoar, mora biti jednaka najveemdozvoljenom punjenju rezervoara.

lan 45

Ako zatitni bazen obuhvata vie od jednog rezervoara, njegova zapremina se dobija kad se odukupne zapremine svih rezervoara oduzmu zapremine rezervoara ispod gornje ivice nasipa ili

zida, ne raunajui zapreminu najveeg rezervoara.

lan 46


18/45

Zatitni bazen u kome su smetena dva ili vie rezervoara sa oslabljenim spojem izmeu krovnoglima i omotaa, u kojima se uskladituje sirova nafta i produkti nafte, mora biti pregradnimzidovima i drenanim kanalima podeljen tako da svaki rezervoar zapremine vee od 1.500 m3 iligrupa rezervoara ukupne zapremine do 2.500 m3 budu u jednom pregraenom delu, s tim dazapremina bilo kog rezervoara, odnosno grupe rezervoara ne bude vea od 1.500 m3.

lan 47

Zatitni bazen u kome su smetena dva ili vie rezervoara za uskladitenje sirove nafte iprodukata nafte, a na koji se ne odnose odredbe lana 46. ovog pravilnika, mora biti podeljenpregradnim zidovima i drenanim kanalima tako da svaki rezervoar zapremine vee od 350 m3ili grupa rezervoara ukupne zapremine od 500 m3 budu u jednom pregraenom delu, s tim dazapremina bilo kog rezervoara, odnosno grupe rezervoara ne bude vea od 350 m3.

lan 48

Unutranja povrina zatitnog bazena mora biti izgraena od nepropustljivog materijala, a zidovi

moraju biti izraeni tako da podnesu pun hidrostatiki pritisak.

lan 49

Zidovi zatitnog bazena ne smeju imati otvore, osim za cevovode, s tim da prostor izmeuzidova bazena i cevovoda bude ispunjen materijalom postojanim na visoku temperaturu. Zidovizatitnog bazena moraju biti udaljeni najmanje 5 m od ostalih postrojenja naftovoda.

lan 50

Rezervoari, zavisno od tipa, moraju imati opremu, i to:

1) odunu lulu;

2) disajni ventil;

3) sigurnosni ventil;

4) sigurnosni oduak;

5) zaustavlja plamena;

6) pokazivae nivoa tenosti;

7) prikljuke za punjenje i pranjenje rezervoara;

8) ureaje za osiguranje od prepunjavanja rezervoara;

9) otvore za ulaz lica u rezervoar radi pregleda i ienja;

10) prikljuak sa ventilom za isputanje taloga;

11) otvor sa poklopcem za merenje nivoa tenosti i uzimanje uzoraka.

Atmosferski rezervoar za uskladitenje sirove nafte i naftinih proizvoda grupa I i II mora imatidisajni ventil sa zaustavljaem plamena.


19/45

Rezervoar niskog pritiska za uskladitenje sirove nafte i naftinih proizvoda grupa I i II moraimati sigurnosni ventil.

Atmosferski rezervoar za uskladitenje sirove nafte i naftinih proizvoda grupe IIIA mora imatiodunu lulu.

lan 51

Radi zatite od prekoraenja dozvoljenog pritiska koji moe nastati usled poara, rezervoar moraimati sigurnosni oduak, odnosno mora biti konstruisan tako da ima oslabljeni spoj izmeukrovnog lima i omotaa, odnosno neku drugu odobrenu konstrukciju oduka.

lan 52

Da bi se spreilo stvaranje natpritiska ili potpritiska za vreme punjenja ili pranjenja rezervoara,kao i usled promene spoljne temperature, rezervoar mora imati odunu lulu i disajni ventil.

lan 53

Dimenzije prikljuka odune lule i disajnog ventila moraju odgovarati maksimalnim koliinamapunjenja ili pranjenja rezervoara, s tim to njihovi nominalni unutranji prenici ne smeju bitimanji od 32 mm.

lan 54

Ako atmosferski rezervoar ili rezervoar niskog pritiska ima vie od jednog prikljuka zapunjenje, odnosno pranjenje, kapacitet odune lule, disajnog ventila, odnosno sigurnosnogventila odreuje se prema najveem predvienom istovremenom protoku nafte ili naftinih

produkata.

lan 55

Rezervoar za uskladitenje sirove nafte i naftinih proizvoda grupe I mora biti opremljensigurnosnim ureajima (sigurnosni ventil, disajni ventil i sigurnosni oduak) koji je zatvoren,osim kad se rezervoar puni ili prazni.

Rezervoar za uskladitenje sirove nafte i naftinih proizvoda grupe I mora biti opremljensigurnosnim ureajem koji je zatvoren, osim kad postoji natpritisak ili potpritisak u rezervoaru ili

odobreni zaustavlja plamena ispred sigurnosnog ureaja.

lan 56

Rezervoar za uskladitenje sirove nafte na naftovodu zapremine od 500 m3, kao i spoljninadzemni atmosferski rezervoar za uskladitenje sirove nafte i naftinih proizvoda zapremine do 4m3, osim podgrupe IA, mogu imati odune lule koje moraju biti otvorene.

IV IZGRADNJA NAFTOVODA, GASOVODA I PRODUKTOVODA

lan 57

Svaka pojedinana cev, cevni element ili ureaj moraju se vizuelno ispitati neposredno premontae da bi se ustanovilo da li imaju bilo kakav nedostatak koji bi mogao tetno da utie nanjihovu upotrebljivost.


20/45

lan 58

Prilikom hladnog savijanja cevi najvee dozvoljeno savijanje po duini jednakoj preniku cevi,sme da iznosi 1,5.

Savijanje uzduno zavarenih cevi izvodi se tako da se var mora nalaziti u blizini neutralne ose

luka cevi.

Prilikom polaganja cevovoda minimalni poluprenici elastinih lukova, u zavisnosti od prenikacevi, moraju iznositi:

NO 100350 m

NO 150350 m

NO 200400 m

NO 250450 m

NO 300450 m

NO 350450 m

NO 400450 m

NO 450550 m

NO 500550 m

NO 600600 m

NO 650700 m

NO 700800 m

NO 750850 m

lan 59

Zavarivanje elinih cevi i elinih cevnih elemenata mora se sprovoditi po kvalifikovanompostupku zavarivanja i u skladu sa normativima propisanim u odgovarajuim jugoslovenskimstandardima.

lan 60

Zavarivanja mogu vriti samo zavarivai ija je struna osposobljenost dokazana i proverena ikoji imaju odgovarajuu kvalifikaciju za postupak zavarivanja koji e se primeniti.

lan 61

Ispitivanje vara nedestruktivnom metodom mora se izvriti po celom obimu vara.


21/45

Najmanji procenat zavarenih spojeva koji se moraju defektoskopski ispitati, u zavisnosti odrazreda pojasa iznosi, i to:

- za pojas I razreda - 10%, a najmanje 8 varova na duini cevovoda od 1000 m;

- za pojas II razreda - 50%, a najmanje 40 varova na duini cevovoda od 1000 m;

- za pojaseve III i IV razreda - 100%.

Svi varovi na cevovodu koji se postavlja u zatitni putni ili zatitni pruni pojas saobraajnica, utunele, na mostove, na nadzemne i ukopane prelaze preko ili ispod saobraajnica i na prelaze

preko vodenih tokova, kao i u zatitni pojas stambenih zgrada i crpilita vode za pie, moraju sedefektoskopski ispitati.

Defektoskopski se moraju ispitati i svi varovi na istakim stanicama, blok stanicama, mernimstanicama, regulacionim stanicama, mernoregulacionim stanicama, odvajaima tenosti,separatorima, manipulativnim cevovodima kompresorskih stanica, kao i na svim drugim

nadzemnim delovima cevovoda.

lan 62

Posle zavarivanja cevovoda i popravke neispravnih varova, a pre izolacije, mora se izvritiproiavanje deonica komprimovanim vazduhom i proputanjem istaa sa kalibracionomploom prenika najmanje 95% od unutranjeg prenika cevovoda.

lan 63

Rov za polaganje cevovoda mora biti iskopan tako da se postavljanjem cevovoda u rov postigneprojektovani poloaj cevovoda i sprei nedozvoljeno naprezanje u materijalu cevi, kao i da seonemogui oteenje izolacije cevi.

Ako je rov iskopan na kamenitom terenu, cevovod se mora poloiti u zatitni sloj peska ili semora upotrebiti dodatna izolacija cevovoda.

lan 64

Cevovod mora biti zatien od podlokavanja, plavljenja, nestabilnosti tla, odrona zemlje i drugihopasnosti koje mogu usloviti pomeranje ili dodatno optereenje cevi.

lan 65

Nadzemni delovi cevovoda i njegovih sastavnih delova koji nisu ograeni moraju biti zatieniod neposrednog oteenja, ako to posebni uslovi zahtevaju.

lan 66

Trasa naftovoda i gasovoda i produktovoda mora biti vidljivo obeleena posebnim oznakama.

Razmak oznaka za obeleavanje cevovoda ne sme biti vei od 1000 m na ravnom delu trase, a na

zakrivljenom delu trase cevovoda, izuzimajui hladno i fabriki izraene lukove, moraju bitipostavljene najmanje 3 oznake, i to na poetku, u sredini i na kraju krivine.


22/45

Oznake za obeleavanje trase cevovoda postavljaju se na 0,8 m udesno u odnosu na smerprotoka medijuma.

Oznake za obeleavanje trase cevovoda moraju biti u skladu sa normativima propisanim uodgovarajuim jugoslovenskim standardima.

lan 67

Na prolazu cevovoda ispod vodenih tokova, kanala i saobraajnica, oznake za obeleavanje trasecevovoda i znaci upozorenja moraju biti postavljeni sa obe strane vodenog toka, kanala ilisaobraajnice.

Oznaka na prolazu cevovoda ispod eleznike pruge ne sme se postaviti blie od 10 m od osekrajnjeg koloseka.

Oznaka na prolazu cevovoda ispod kanala ne sme se postaviti blie od 10 m od ose nasipakanala, a na prolazu cevovoda ispod puta, oznaka se ne sme postaviti u putnom pojasu.

Na prolazu cevovoda ispod plovnih reka i kanala, sa obe strane prolaza, na rastojanju od po 200m, uzvodno i nizvodno od ose cevovoda, mora se postaviti znak zabrane sidrenja.

V BLOK STANICE NA NAFTOVODU, GASOVODU I PRODUKTOVODU

lan 68

Gasovod mora biti opremljen zapornim organima smetenim na takvim meusobnim razmacimada udaljenost od bilo koje take cevovoda do najblieg zapornog organa za odreene razrede

pojasa iznosi najvie, i to:

1) za pojas I razreda - 16 km;

2) za pojas II razreda - 12 km;

3) za pojas III razreda - 6 km;

4) za pojas IV razreda - 4 km.

Na prolazu naftovoda ispod ili iznad vodenih tokova koji su, pri maksimalnom vodostaju, iri od

30 m, kao i ispod ili iznad vodotoka za snabdevanje vodovoda naseljenih mesta, na naftovodu semoraju, sa obe strane vodotoka, postaviti zaporni organi.

lan 69

Zaporni organi iz stava 1. lana 68. ovog pravilnika na gasovodima moraju biti tako postavljenida omoguavaju lako rukovanje i odravanje i moraju biti zatieni od pristupa nepozvanih lica.Zaporni organi (sa pomonom opremom) moraju biti pogodni za pogon u zatvorenom iotvorenom prostoru, u vertikalnom ili horizontalnom poloaju, kao i za instaliranje iznad iliispod zemlje.

Svaki zaporni organ iz stava 1. ovog lana prenika veeg od 100 mm mora biti opremljenobilaznim vodom sa dva ventila - za izjednaavanje pritiska pri otvaranju zapornog organa i za

priguivanje protoka gasa.


23/45

lan 70

Zaporni organi iz lana 69. ovog pravilnika se mogu zatvarati runo, daljinskim upravljanjem ilipomou pneumatskog ureaja.

Operator pneumatskog ureaja mora zatvoriti zaporni organ pri brzini pada pritiska u gasovodu

od 3,5 bar u minuti ili pri veoj brzini.

Zaporni organ zatvoren ureajem za automatsko zatvaranje moe se otvoriti samo runo.

lan 71

Blok-stanica u kojoj je postavljen zaporni organ sa pripadajuim ureajima mora biti ograenaogradom visine 2 m, pri emu se ni jedan deo ograde ne sme nalaziti u zatitnom pojasunaseljenih zgrada i putnom i prunom pojasu, a nadzemni ureaji ne smeju se postaviti blie od20 m od ivice krajnje kolovozne trake javnog puta, odnosno blie od 30 m od ose krajnjegkoloseka. Razmetaj delova blok-stanice mora biti u skladu sa zonama opasnosti od eksplozije i

poara, a zone opasnosti od eksplozije moraju biti obuhvaene ogradom stanice.

lan 72

Svaka deonica gasovoda izmeu dva zaporna organa mora biti opremljena ureajima zaisputanje gasa, i to takvog kapaciteta da se deonica moe isprazniti u atmosferu u roku odnajvie dva asa.

Ureaj za isputanje gasa iz stava 1. ovog lana mora biti ograen i postavljen izvan zatitnogpojasa naseljenih zgrada, odnosno izvan zatitnog prunog ili putnog pojasa saobraajnice,prema uslovima propisanim u tabeli 3. lana 17. ovog pravilnika.

VI ISTAKE STANICE NA NAFTOVODU, GASOVODU I PRODUKTOVODU

lan 73

Za unutranje ienje naftovoda, gasovoda i produktovoda u cevovod se moraju ugraditiistake stanice koje se sastoje od istake cevi sa armaturom i ureajima za odailjanje istaa iistake cevi sa armaturom i ureajima za prihvatanje istaa.

U cevovode za protok nafte, produkata nafte ili gasa, u oba pravca, moraju se ugraditi

univerzalne istake cevi za odailjanje i prihvatanje istaa.

istake cevi i zatvarai moraju biti graeni za maksimalni radni pritisak gasovoda, sakoeficijentom sigurnosti 2,0, i ispitane pritiskom za 50% veim od maksimalnog radnog pritiska.

istake cevi su deo cevovoda i ne podlee propisima o sudovima pod pritiskom.

lan 74

istake cevi moraju biti opremljene zapornim organom na cevovodu koji istovremeno vrifunkciju blok-stanice.

Svaka istaka cev mora imati indikator prolaza istaa iji se poloaj moe sa sigurnouvizuelno utvrditi sa razdaljine od 30 m.


24/45

Konstrukcija zatvaraa istakih cevi mora odgovarati svim pogonskim uslovima i mora biti takoosigurana da se ne moe otvoriti dok je istaka cev pod pritiskom.

Kod gasovoda, izduvna cev za isputanje gasa iz istake cevi mora biti ugraena vertikalno nagore, a otvor cevi mora da bude na visini od najmanje 2 m iznad povrine tla.

Kod naftovoda i produktovoda, izduvna cev mora biti ugraena vertikalno na dole, a odvod nafteili produkta nafte mora biti sproveden u rezervoar odgovarajue veliine. Drenana cev naistakoj cevi mora biti ugraena vertikalno na dole, na rastojanju od najvie 25 cm od zatvaraa,i mora se zavravati u betonskom oknu ili rezervoaru odgovarajue veliine.

lan 75

Kod naftovoda i produktovoda, ispod zatvaraa istake cevi mora biti izgraen prihvatni bazenza tenost ija zapremina mora biti jednaka zapremini ili vea od zapremine istake cevi na deluod ulaznog ventila do zatvaraa.

istake cevi moraju biti postavljene pod uglom od 5 prema zatvarau cevi.

istake cevi moraju biti postavljene na vrste temelje i sidrenim blokom na cevovodu osiguraneod uzdunog pomeranja.

Simetrala istake cevi mora biti na visini od 0,8 m do 1,2 m od povrine tla.

VII SEPARATORI I ODVAJAI TENOSTI NA GASOVODIMA

lan 76

Gasovodi u kojima se iz transportovanog gasa moe izdvojiti voda ili gasni kondenzat morajubiti opremljeni ureajima za isputanje tenosti iz gasovoda. Tenost iz gasovoda mora seisputati na jedan od sledeih naina:

a) proputanjem istaa kroz cevi gasovoda i sakupljanjem tenosti u pokretnu ili stabilnuposudu - rezervoar, ili

b) odvajaima tenosti koji se ugrauju u gasovod i koji su deo gasovoda, a opremljeni sucevima za isputanje tenosti.

lan 77

Na prihvatnim istakim stanicama gasovoda mogu se izgraditi prikljuci za pokretne ili stabilneodvajae tenosti ili prikljuci za separatore.

Tenost koja se izdvoji i skupi u separator ne sme se isputati u okolinu, ve se sa njom morapostupati po propisima o transportu sirove nafte i naftinih proizvoda grupe I podgrupe IC.

lan 78

Separator za odvajanje tenosti iz gasovoda koji je montiran na prihvatnoj istakoj stanici mora

biti izgraen i ispitan za maksimalni radni pritisak gasovoda i mora imati dovoljan kapacitet zaprolaz gasa i izdvajanje tenosti.


25/45

Separator mora biti postavljen tako da za vreme ienja gasovoda kroz njega struji sav gas kojiprelazi iz jednog gasovoda u drugi.

Na najniem mestu separatora mora biti postavljena cev za isputanje tenosti prenika najmanje50 mm, koja se zatvara dvostrukim zapornim organom. Priguivanje prilikom isputanja tenostisme se vriti samo drugim zapornim organom, a prvi zaporni organ mora biti u poloaju "otvoren

- zatvoren".

Separator moe biti opremljen i instalacijom za automatsko isputanje tenosti, sa regulatoromnivoa tenosti. Separator mora imati pokaziva nivoa tenosti ili prikljuak prenika najmanje 12mm, sa otvorom prenika 2 mm koji je zatvoren igliastim ventilom iji je prenik 12 mm.Pokaziva nivoa tenosti mora biti ugraen na najviem dozvoljenom nivou tenosti.

Separatori su sudovi pod pritiskom i na njih se primenjuju propisi o sudovima pod pritiskom.

lan 79

Odvaja tenosti iz gasovoda mora biti izraen od cevi prenika koji nije manji od prenikagasovoda sa koeficijentom sigurnosti 2,0 za pojaseve I, II i III razreda, odnosno 2,5 za pojas IVrazreda.

Odvaja tenosti se ugrauje u gasovod tako to se deo odvajaa u koji se sakuplja tenostpostavlja ispod cevi gasovoda i sa njom spaja cevima prenika najmanje 80 mm, odnosno najvie50% od prenika gasovoda.

Na najnioj taki odvajaa tenosti mora biti postavljena odvodna cev za tenost, prenikanajmanje 50 mm, koja se zavrava u betonskom oknu ili iznad povrine tla, a zatvara sedvostrukim zapornim organom. Prilikom isputanja tenosti priguivanje se sme vriti samo

pomou drugog zapornog organa.

Ako se odvajai tenosti postavljaju u blizini saobraajnica ili stambenih zgrada, to se moraizvriti saglasno stavu 2. lana 72. ovog pravilnika.

VIII MERNE, REGULACIONE I MERNOREGULACIONE STANICE NA GASOVODIMA

lan 80

Merne, regulacione i mernoregulacine stanice (u daljem tekstu: stanice), sa instalacijama za

merenje i regulaciju gasa, mogu biti izgraene u graevinskom objektu ili na otvorenom prostorui moraju biti ograene zatitnom ogradom.

Stanice iz stava 1. ovog lana za prirodni gas mogu se izuzetno izgraditi i na graevinskomobjektu ili uz njegov zid, s tim to krov, odnosno zid graevinskog objekta, ne sme da proputa

prirodni gas, ne sme da ima otvore i mora izdrati jedan as u sluaju poara.

Stanice iz stava 2. ovog lana ne smeju se graditi na stambenim zgradama ili uz njihove zidove.

lan 81

Krovna konstrukcija objekta stanice mora biti takva da u sluaju natpritiska popusti pre zidovaobjekta.


26/45

Prostorija objekta u kojoj su ugraene gasne instalacije mora biti odvojena od drugih prostorijaobjekta zidovima koji ne proputaju gas. Ove prostorije moraju biti izgraene i spojene krovnomkonstrukcijom tako da se onemogui prodor gasa iz jedne prostorije u drugu prostoriju.

Ako su prostorije u objektu meusobno odvojene dvostrukim zidom, zidovi ne moraju bitinepropusni za gas, ali moraju biti postavljeni na meusobnom rastojanju od najmanje 10 cm, sa

prirodnom ventilacijom meuprostora.

Zidovi, podovi, tavanska i krovna konstrukcija objekta moraju biti izgraeni od negorivogmaterijala i materijala bez upljina.

Vrata na spoljnim zidovima objekta moraju se otvarati prema spoljnoj strani, a brave saunutranje strane moraju se otvarati bez kljua.

Zidovi prostorija u kojima su ugraene merno-regulacione gasne instalacije ne smeju imatiotvore za prozore.

lan 82

Prolazi cevi i elektrinih vodova kroz zidove nepropusne za gas izmeu prostorija u kojima suugraene gasne instalacije i prostorija u kojima su smetene elektrine, telemetrijske i drugeinstalacije, moraju biti nepropusni za gas i izvedeni pomou uvodne cevi.

lan 83

Prostorije u objektima stanica u kojima su ugraene gasne instalacije moraju imati gornje i donjeotvore za prirodno provetravanje.

Otvori za provetravanje moraju biti postavljeni tako da spreavaju sakupljanje gasa u prostoriju,pri emu donji otvori moraju biti smeteni na visini od 15 cm iznad poda, a gornji na najviojtaki prostorije.

Ukupna povrina gornjih otvora mora da iznosi najmanje 1% od povrine poda prostorije, aukupna povrina donjih otvora ne sme biti manja od 80% od ukupne povrine gornjih otvora.

Otvori za provetravanje moraju biti opremljeni zatitnim reetkama sa otvorima veliine do 1cm2.

lan 84

Pritisak gasa u stanicama redukuje se i regulie regulatorima pritiska u jednom stepenu ili viestepeni redukcije pritiska gasa.

Radni pritisak regulatora pritiska gasa mora biti jednak ili vei od maksimalnog radnog pritiskagasa ispred regulatora.

Regulatori pritiska moraju obezbediti konstantan pritisak u celom regulacionom opsegu, apritisak posle regulacije ne sme da bude vei od maksimalnog radnog pritiska u sistemu.

lan 85

Posle svakog stepena redukcije i regulacije pritiska gasa u cevovod mora se ugraditi sigurnosniureaj koji e, u sluaju kvara regulatora, spreiti porast pritiska iznad dozvoljene granice.


27/45

Ako se kao sigurnosni ureaj koristi sigurnosni ventil sa izduvnim sistemom, njegov kapacitetizduvavanja mora biti jednak najmanje kapacitetu regulatora kod maksimalnog ulaznog pritiskaispred regulatora.

Ako se ispred regulatora pritiska ugrauje automatski ventil za blokiranje gasa, sigurnosni ventilmora imati kapacitet najmanje 1% od maksimalnog kapaciteta regulatora pritiska.

Sigurnosni ventil koji titi instalaciju i gasovod od prekoraenja maksimalnog radnog pritiskamora biti podeen tako da pritisak posle regulatora ne moe da poraste za vie od:

- 50% od maksimalnog radnog pritiska koji iznosi do 0,5 bar;

- 0,5 bar od maksimalnog radnog pritiska koji iznosi od 0,5 do 3 bar;

- 15% od maksimalnog radnog pritiska koji iznosi od 3 do 60 bar;

- 10% od maksimalnog radnog pritiska koji iznosi vie od 60 bar.

Automatski ventil za blokiranje protoka gasa, kad je u kombinaciji sa sigurnosnim ventilom,mora se podesiti tako da zatvori gasovod na pritisku 10% veem od pritiska otvaranjasigurnosnog ventila, a da pri tome naprezanje u cevima i cevnim elementima ne bude vee od75% od donje granice elastinosti materijala od koga su cevi i cevni elementi izraeni.

Ako je pritisak u ulaznom i izlaznom gasovodu u stanici vei od 6 bar, izvan zgrade stanice, naulaznom i izlaznom gasovodu, mora se, saglasno propisima o zatiti od poara, postaviti,odnosno ugraditi zaporni organ.

lan 86

Na horizontalnom delu gasne instalacije, na mestu ispred regulatora pritiska i merenja protokagasa, mora se ugraditi filtar koji e zadravati mehanike estice i tenost iz gasa.

Filtar mora biti izgraen za maksimalni radni pritisak gasa u dovodnom gasovodu sakoeficijentom sigurnosti 2,0 i ispitan pritiskom za 50% veim od maksimalnog radnog pritiska.

Veliina uloka filtra mora biti takva da maksimalni protok gasa kroz gasnu instalaciju neprouzrokuje pad pritiska za vie od 0,8 bar.

Za uloke filtra mora se upotrebiti materijal otporan na vodu i ulje i koji ne sme da se cepa iraspada pod dejstvom struje gasa. Na najniem delu tela filtra mora se nalaziti ispusna cevprenika najmanje 25 mm, koja se zatvara sa dva ventila.

Filtar se smatra delom instalacije i ne podlei propisima o sudovima pod pritiskom.

lan 87

Ako posle redukcije pritiska gasa mogu nastupiti uslovi za formiranje hidrata, gas se morazagrevati pre redukcije pritiska gasa. Za zagrevanje gasa moe se upotrebiti topla voda ili para.Zabranjeno je zagrevanje gasa direktnim plamenom.

Izmenjiva toplote mora biti izgraen tako da izdri maksimalni pritisak gasa u dovodnomgasovodu ispred mernoregulacione instalacije sa koeficijentom sigurnosti 2,0 i ispitan pritiskomza 50% veim od maksimalnog radnog pritiska.


28/45

Izmenjiva toplote smatra se delom instalacije i ne podlei propisima o sudovima pod pritiskom.

lan 88

Za merenje protoka gasa moraju se upotrebljavati samo merai koji su izraeni u skladu sapropisima o merilima i iju je upotrebu odobrio nadleni organ, odnosno ovlaena organizacija.

IX KOMPRESORSKE STANICE NA GASOVODIMA

lan 89

Kompresorske stanice mogu se postavljati ispod nadstrenica ili u zatvorenim objektima.

Zgrade kompresorskih stanica i nadstrenice moraju biti izgraene od negorivog materijala.Prostorije u kojima su postavljeni kompresori i gasne instalacije moraju imati najmanje dvaizlaza u sluaju opasnosti, s tim to se iz unutranjosti prostorije vrata moraju otvarati bez kljuai prema spoljnoj strani.

U spoljnim zidovima tih prostorija moraju se nalaziti gornji i donji otvori za prirodnoprovetravanje. Povrina gornjih otvora mora iznositi 1% od povrine poda i moraju bitipostavljeni na najvioj taki prostorije. Donji otvori moraju biti postavljeni na visini od 15 cmiznad poda stanice a njihova ukupna povrina mora iznositi najmanje 80% od ukupne povrinegornjih otvora.

U zgrade kompresorskih stanica moraju se ugraditi alarmno-signalni ureaji koji upozoravaju naopasnost u sluaju poveane koncentracije gasa.

lan 90

Kompresori u kompresorskim stanicama na usisnoj strani moraju biti opremljeni separatorima zaodvajanje tenosti.

Separatori za odvajanje tenosti i svi delovi gasnih instalacija u kompresorskoj stanici morajubiti izgraeni sa koeficijentom sigurnosti 2,0 i moraju se kontrolisati na vrstou zbog uticajavibracija u sistemu koje su posledica rada kompresora.

Separatori za odvajanje tenosti moraju biti opremljeni pokazivaem nivoa tenosti i ureajemza runo ili automatsko isputanje tenosti.

Separatori za odvajanje tenosti moraju biti opremljeni ureajima za signalizaciju prekoraenjadozvoljenog nivoa tenosti u njima i ureajem za automatsko zaustavljanje rada kompresora akose separator napuni tenou za vie od 80% od zapremine separatora, ili ako se nivo tenosti useparatoru podigne na visinu od 20 cm ispod donje ivice otvora cevi za izlaz gasa.

lan 91

Kompresorske stanice moraju biti opremljene sigurnosnim ventilima sa izduvnim sistemomkapaciteta jednakog ukupnom kapacitetu kompresorske stanice ili veeg od tog kapaciteta.

Prilikom prekoraenja radnog pritiska za vrednosti propisane u lanu 38. stav 2. ovog pravilnika,sigurnosni ventili moraju isputati gas izvan prostorije, u atmosferu.

lan 92


29/45

Kompresorske stanice moraju imati zaporne organe za runo zatvaranje dovoda i odvoda gasa,ugraene na rastojanju od najmanje 15 m od objekta stanice, odnosno nadstrenice. U odvodnigasovod iz kompresorske stanice mora se ugraditi nepovratni ventil.

lan 93

Kompresorske stanice koje imaju snagu veu od 735 kW moraju imati sistem za zaustavljanjerada stanice u sluaju opasnosti, koji mora ispuniti sledee uslove:

- da zatvori dovod gasa u stanicu i odvod gasa iz stanice i da ispusti gas iz sistema stanice krozispusnu cev;

- da zaustavi rad kompresora i gasnih instalacija i da prekine dovod elektrine struje ukompresorsku stanicu, osim za elektrina kola koja slue za osvetljenje u sluaju opasnosti ielektrina kola ije delovanje moe smanjiti mogunost oteenja postrojenja;

- da se ureajima za zaustavljanje rada, zatvaranje gasa i iskljuenje elektrine energije rukuje sa

najmanje dva mesta, od kojih jedno mora biti izvan poarne zone.

X PUMPNE STANICE ZA NAFTU I PRODUKTE NAFTE

lan 94

Pumpne stanice za naftu i produkte nafte mogu se postavljati ispod nadstrenica ili u zatvorenimobjektima.

Objekti i nadstrenice pumpnih stanica moraju biti izgraeni od negorivog materijala.

Prostorije u kojima su postavljene pumpe i cevne instalacije moraju imati najmanje dva izlaza, zasluaj opasnosti, s tim to se vrata moraju otvarati prema spoljnoj strani. Iz unutranjosti

prostorije vrata se moraju otvarati bez kljua. U spoljnim zidovima tih prostorija moraju senalaziti gornji i donji otvori za prirodno provetravanje da bi se spreila koncentracija zapaljivih

para.

Ukupna povrina donjih otvora mora iznositi najmanje 1% od povrine poda prostorije, a ukupnapovrina gornjih otvora ne sme biti manja od 80% od ukupne povrine donjih otvora.

U objektima pumpnih stanica moraju biti ugraeni alarmno-signalni ureaji koji upozoravaju na

poveanu koncentraciju zapaljivih para.

lan 95

Pumpna stanica za naftu i produkte nafte mora biti snabdevena sigurnosnim ureajem zaspreavanje porasta pritiska u cevovodima iznad maksimalnog radnog pritiska.

Sigurnosni ureaji na cevovodima ne smeju isputati naftu u atmosferu (okolinu).

lan 96

Pogonski motori u pumpnim stanicama za naftu i kompresorskim stanicama za gas, osimsinhronih i asinhronih elektrinih motora, moraju imati automatski ureaj za zaustavljanje radamotora ako broj obrtaja pree maksimalnu dozvoljenu vrednost, odnosno ako je broj obrtaja veiod nominalnog broja obrtaja motora.


30/45

lan 97

Pumpe za naftu i kompresori za gas sa pogonskim motorima koji imaju hlaenje i podmazivanjepod pritiskom moraju imati ureaj za zaustavljanje rada koji deluje u sluaju nedovoljnoghlaenja ili podmazivanja.

lan 98

Na usisnom i potisnom delu cevovoda pumpne stanice za naftu moraju biti postavljeni zaporniorgani kojima se u sluaju potrebe stanica moe odvojiti od ostalih delova naftovoda.

lan 99

Za svaku pumpnu stanicu za naftu mora biti predviena zatita od poara prema uslovimapropisanim zakonom i propisima donesenim na osnovu zakona.

Ako zatita od poara zahteva odstupanje od uslova predvienih u tabeli 1. lana 12. ovog

pravilnika, a ustanovi se potreba za postavljanje stabilnih ureaja za zatitu od poara,neophodno je obezbediti rezervnu energiju za aktiviranje stabilnog sistema zatite od poaraodvojenu od energije potrebne za rad pumpi u pumpnoj stanici.

XI ELEKTRINE INSTALACIJE I UREAJI NA NAFTOVODIMA, GASOVODIMA IPRODUKTOVODIMA

lan 100

Elektrine instalacije i ureaji koji se ugrauju na postrojenja naftovoda, gasovoda iproduktovoda, kao i na njihove sastavne delove, u smislu ovog pravilnika, su:

1) elektromotorni ureaji;

2) ureaji za daljinsku kontrolu i upravljanje;

3) ureaji za osvetljavanje;

4) elektrini merni ureaji;

5) kablovi i provodnici;

6) ostali elektrini ureaji.

lan 101

Elektrine instalacije i ureaji koji se postavljaju na postrojenja naftovoda, gasovoda iproduktovoda i na njihove sastavne delove moraju biti ugraeni na mesta koja nisu ugroenazapaljivom smeom.

Ako se instalacije i ureaji iz stava 1. ovog lana ugrauju na mestima koja su ugroenazapaljivom smeom, ugradnja i izvoenje instalacija i ureaja moraju se sprovesti na nain i po

postupku koji su utvreni standardima i tehnikim normativima za takve instalacije i ureaje.

lan 102


31/45

Elektrine instalacije i ureaji koji se ugrauju na postrojenja naftovoda, gasovoda iproduktovoda i na njihove sastavne delove moraju biti u granicama nazivnih vrednosti (nazivnesnage, napona, struje, frekvencije, vrste pogona, eksplozivnog razreda, grupe paljenja i sl.) izatieni od dejstva vode i elektrinog, hemijskog, termikog i mehanikog dejstva.

lan 103

Elektrine instalacije i ureaji koji se postavljaju na postrojenja naftovoda, gasovoda iproduktovoda i na njihove sastavne delove mogu biti ugraeni u kanalima, udubljenjima,podrumima, prostorijama koje se ne provetravaju i na slinim mestima, ako je takva ugradnjauslovljena tehnolokim zahtevima.

Ako su elektrine instalacije i ureaji ugraeni na mestima predvienim u stavu 1. ovog lana,instalacije i ureaji moraju biti izvedeni u protiveksplozivnoj zatiti, osim ureaja sa oznakom"poveane sigurnosti".

lan 104

Na mestima koja nisu ugroena zapaljivom smeom, a kanalom su povezana sa mestimaugroenim zapaljivom smeom, mora se na odgovarajui nain spreiti prodor pare ili zapaljivoggasa.

lan 105

Prikljuci za dovod elektrine energije u objekat ili u odeljenje objekta koje je ugroenozapaljivom smeom moraju imati prekida postavljen na pristupano mesto koji nije ugroenzapaljivom smeom.

lan 106

Ureaji i objekti na naftovodu, gasovodu i produktovodu moraju biti zatieni od atmosferskihpranjenja.

lan 107

Ureaji i oprema na naftovodima, gasovodima i produktovodima moraju biti ugraeni tako da seonemogui pojava varnice statikog elektriciteta koja bi mogla da prouzrokuje paljenjeeksplozivne smee.

lan 108

Ureaji namenjeni za osvetljavanje postrojenja naftovoda i gasovoda i njihovih sastavnih delova,u pogledu konstruktivnih osobina, kvaliteta i vrste materijala, kao i naina i uslova ugradnje,moraju odgovarati normativima propisanim u odgovarajuim jugoslovenskim standardima.

lan 109

Kablovi i izolovani provodnici od bakra koji se ugrauju na postrojenja naftovoda i gasovoda ina njihove sastavne delove moraju biti izvedeni u skladu sa normativima propisanim u

odgovarajuim jugoslovenskim standardima.

lan 110


32/45

Ureaji za merenje i regulaciju koji se ugrauju na postrojenja naftovoda i gasovoda i na njihovesastavne delove moraju odgovarati uslovima propisanim za njihovu ugradnju.

XII ANTIKOROZIVNA ZATITA NAFTOVODA, GASOVODA I PRODUKTOVODA

lan 111

Svi delovi cevovoda moraju biti zatieni od korozije.

Nadzemni delovi cevovoda, koji nisu galvanizovani, moraju biti zatieni antikorozivnimpremazima koji se moraju naneti u skladu sa odredbama propisa o tehnikim merama i uslovimaza zatitu elinih konstrukcija od korozije.

Antikorozivna zatita podzemnih cevovoda sastoji se od pasivne zatite (izolacija) i aktivnezatite (katodna zatita).

lan 112

Izolacija mora ispunjavati sledee uslove:

- da ne upija vodu i da onemoguava prolaz vlage do cevovoda;

- da ima visok elektrini otpor;

- da je hemijski i fiziki stabilna u toku eksploatacionog perioda cevovoda;

- da je termiki stabilna u podruju radnih temperatura cevovoda;

- da je fleksibilna i elastina;

- da se proizvodi u obliku koji omoguava lako i sigurno nanoenje na cevovod;

- da sa povrinom metala cevi stvara vrst spoj koji je trajan i otporan na vodu i vlagu.

Gotov izolacioni sloj na povrini cevi treba da bude dovoljno vrst da je bez oteenja i da moeizdrati naprezanja u transportu i manipulaciji pri polaganju cevovoda.

Pod uticajem katodne zatite izolacija ne sme da gubi svoja svojstva.

lan 113

Cevi mogu biti izolovane fabriki ili na mestu ugraivanja.

lan 114

Pre zatrpavanja cevovoda, ispitivanje oteenja izolacije na cevovodu mora se obaviti visoko-naponskim detektorom.

Elektroda koja se koristi pri ispitivanju oteenja izolacije mora biti elastina i odgovarati

preniku cevi. Ispitni napon mora odgovarati tipu i debljini izolacije, a brzina provlaenjaelektrode du cevovoda mora biti konstantna i mora iznositi oko 20 metara u minuti.

Prilikom ispitivanja izolacije cevovoda mora se izabrati odgovarajui napon prema tabeli br. 4.


33/45

Otkrivene greke u izolaciji moraju se popraviti izolacionim materijalom koji odgovaramaterijalu koji je upotrebljen za tu izolaciju.

lan 115

Pored kvalitetno izvedene izolacije cevovoda, u sistemu cevovoda moraju se ugraditi izolacione

spojnice na mestima na kojima je neophodna meusobna elektrina izolacija delova sistema.

Izolacione spojnice moraju biti konstruisane za odgovarajui pritisak, temperaturu i dielektrinuvrstou i izolovane od uticaja tla.

lan 116

Na mestima na koja se na cevovodu postavljaju zatitne cevi cevovod mora biti elektrinoizolovan od tih cevi.

lan 117

Na mestima na koja je cevovod poloen na uzemljene nosae (konstrukcija mosta, stubovi,nosai i sl.) cevovod se mora izolovati od tih nosaa.

Ako se na kraju deonice polaganja cevovoda na nosae postave izolacione spojnice, cevovod nemora biti izolovan od tih nosaa.

Nadzemni delovi cevovoda moraju biti elektrino odvojeni od podzemnih delova cevovoda iuzemljeni.

ISPITNI ZAHTEVI ZA IZOLACIJU CEVI, ODNOSNO TRAKA ZA IZOLACIJU CEVI RADIZATITE OD KOROZIJE

Tabela 4.

Osobina Ispituje se

Zahtevi ispitivanjaZahtevi ispitivanja

Fabrika izolacijaFabrikaizolacija

Izolacione trake protiv korozije

Bitumen

PE(Polietilen)

Duro-plastika Petrolat Bitumen Plastika

Opteosobine

Debljina Srednja4 mmne < 3,5mm

NOd 100 : 1,8mm> 100< 250 : 2,0mm> 250< 500 : 2,2mm> 500

Epoksismola250 mEpoksismola/ter 500 mPoliuretan 500mPoliuretan/ter500 m

Najmanje1 mm

Najmanje4 mm

Nominalnadebljina

premapodacimaproizvoaa


34/45

< 750 : 2,5mme750 : 3,0mm

Temperaturnopodrujeprimene

do 40C do 50C do 90C do 30C do 40C do 65C

Odvajanjeodelektrolita

Povrinskielektriniotpor izolacije

> 105Wm2

> 108W m2 >108W m2>105Wm2

>106Wm2

>108W m2

Ispitivanjepod visokimnaponom na

poroznost

5

kV/mm+ 5 kV

25 kV5 kV/mm + 5kV

5 kV/mm+ 5 kV

5 kV/mm+ 5 kV

5 kV/mm +5 kV

Upijanje vode,odnosnosadrina vode

0,5%teine u5 d

- -

Sadrajvodemaksimum 1%

Sadrajvodemaksimum 1%

Sadrajvodemaksimum1%

Prijanjanj

e

Otpornost naskidanje(ljutenje)

1N/10

mm20N/50 mm - -

4N/10

mm4N/10 mm

Mehanika

postojanost

Otpornost nakidanje

20N/mm

- - - 20N/mm 40N/mm

Otpornost nautiskivanje -

Ekstrudirano:d 0,3 mm,naliveno:d 0,15 mm

pri 2,5kg/2,5 mm2

-

75% ilimin. 0,6mmostatkadebljinesloja pridelovanju0,5kg/100mm2

posle 72 h

75%prvobitnedebljine

pridelovanju1 kg/100mm2

posle 72 h

Ostatakdebljinemin. 0,6

mm pridelovanju2,5 kg/2,5mm2 posle72 h

Otpornost naudare (dole-gore)

- 5 N m pomm na 100udara, s tim

da brojproboja nepree 8

Za debljinusloja d 1 mm 5

N mm za

debljinu sloja>1 mm 5 Nmm; za svakimm debljine

2 N m na100udara, s

tim dabrojprobojane pree 8

8 N m na100udara, s

tim dabrojprobojane pree 8

15 N m na100 udara,s tim da

brojproboja nepree 8


35/45

sloja na 100udara, s tim da

broj probojane pree 8

Otpornostnastarenje

Ispitivanjeotpornosti na

promenuizvora toplotei svetlosti

-

Indekstopljenjasme da semenja maks.2,5%

- - - -

Hemijskapostojanos

t

Saponifikacioni broj

< 5 mgKOH/gteine

uzorka

- -

< 5 mgKOH/gteine

uzorka

< 5 mgKOH/gteine

uzorka

< 5 mgKOH/gteineuzorka

sredstva zagrundiranje

lan 118

Elementi veanja cevovoda za konstrukciju mosta, tegovi za balast, sidra za cevovode i metalnaojaanja izolacije, moraju biti elektrino izolovani od cevovoda i postavljeni tako da ne oteujuizolaciju.

lan 119

Cevovodi moraju biti poloeni u tlo tako da trajno ostanu izolovani od drugih stranih podzemnihmetalnih instalacija.

Minimalno rastojanje izmeu cevovoda i podzemnih kablova, odnosno uzemljivaa moraodgovarati normativima propisanim u odgovarajuim jugoslovenskim standardima, a od ostalih

podzemnih metalnih instalacija, na mestima ukrtanja sa cevovodom, to rastojanje mora iznositinajmanje 0,3 m.

Za polaganje podzemnih cevovoda paralelno sa drugim instalacijama minimalno rastojanje moraiznositi 0,5 m.

Telekomunikacioni kablovi koji slue iskljuivo za rad (funkcionisanje) cevovoda mogu sepolagati u isti rov sa cevovodom. U tom sluaju njihovi metalni omotai moraju biti ukljueni usistem katodne zatite cevovoda.

lan 120

Za kontrolu rada sistema katodne zatite cevovoda moraju se odrediti merna mesta za kontrolupotencijala, struje i otpora koja se postavljaju na sledee delove cevovoda, i to:

- na zatitne cevi na mesta ukrtanja sa saobraajnicama;

- na mesta ukrtanja sa drugim stranim metalnim instalacijama;

- na izolacione spojnice u tlu;


36/45

- na prelaze preko reka;

- na mostove;

- na mesta prikljuka na stanicu katodne zatite;

- na instalacije sa galvanskim anodama.

Najvee rastojanje izmeu dva susedna merna mesta ne moe biti vee od 5 km.

lan 121

Merni kablovi se sa cevovodom spajaju zavarivanjem, tvrdim lemljenjem i alumotermikimzavarivanjem.

Mesto zavarivanja mernog kabla na cevovod mora se zaliti izolacionom masom.

lan 122

Deonice naftovoda, gasovoda i produktovoda koje prolaze kroz zatitne zone izvorita pitke vodemoraju se pojaano izolovati. Na tim deonicama merni izvodi za kontrolu korozije moraju se

postavljati na razmacima koji nisu vei od 1.500 m, a funkcionisanje katodne zatite mora sekontrolisati najmanje etiri puta godinje.

Naftovodi i produktovodi koji se polau kroz karstna podruja ne moraju se ojaano izolovati, alise u pogledu mernih izvoda i kontrole funkcionisanja sistema katodne zatite mora postupati

prema odredbi stava 1. ovog lana.

lan 123

Sistemi katodne zatite mogu biti sa galvanskim anodama ili sa spoljnim izvorom jednosmernestruje.

Odabrani sistemi katodne zatite moraju se izgraditi u skladu sa odredbama propisa o tehnikimmerama i uslovima za zatitu elinih konstrukcija od korozije, i to najkasnije u roku od jednegodine od dana putanja cevovoda u rad.

lan 124

Cevovod poloen u hemijski neutralno tlo, je katodno zatien ako negativni (katodni)potencijal, izmeren izmeu povrine cevovoda i zasiene bakar-bakarsulfatne referentneelektrode u kontaktu sa tlom iznosi najmanje minus 0,85 V, odnosno minus 0,95 V, ako je tlo

pogodno za aktivnost anaerobnih bakterija.

lan 125

Ako usled delovanja lutajuih struja postoji opasnost korodiranja podzemnih metalnihkonstrukcija cevovoda i rezervoara, ta opasnost se utvruje:

1) merenjem prisutnosti lutajuih struja u tlu;

2) merenjem razlike potencijala "cevovod-tlo";


37/45

3) merenjem razlike potencijala izmeu tiene konstrukcije cevovoda i rezervoara i drugihsusednih konstrukcija (npr. ina elektrificiranog transporta, nezatienih cevovoda i dr.);

4) merenjem povrinske gustine struje koja naputa cevovod i odlazi u zemlju.

elini cevovodi poloeni neposredno u zemlju u zonama lutajuih struja moraju imati pojaanu

antikorozivnu zatitu (pokrivku), bez obzira na aktivnost tla.

Za zatitu od lutajuih struja u anodnim i opasnim naizmeninim (znakopromenljivim) zonama,nezavisno od agresivnosti okolnog tla, primenjuje se katodna drenaa, i to:

1) direktna drenaa;

2) polarizovana drenaa;

3) polarizovana elektro-magnetna drenaa;

4) elektrina, odnosno pojaana elektrina drenaa, ili automatske stanice za katodnu zatitu.

Za prikljuivanje ureaja za drenau, odnosno sutirau potrebna je saglasnost korisnika izvoralutajuih struja.

Cevovodi moraju biti posebno zatieni od poviene temperature tla koje hemijski nije neutralno,kao i na mestima na kojima postoje anaerobne bakterije koje vre redukciju sulfata u tlu.

lan 126

Projektovanjem sistema katodne zatite moraju se obuhvatiti, i to:

1) osnovni podaci o cevovodu koji se titi od korozije (karakteristike cevovoda sa geodetskimsnimkom svih podzemnih i nadzemnih objekata i instalacija);

2) program izvoenja i rezultati terenskih merenja;

3) odreivanje parametara i izbor sistema katodne zatite;

4) izbor delova i opreme za katodnu zatitu.

XIII ISPITIVANJE NAFTOVODA, GASOVODA I PRODUKTOVODA I TEHNIKADOKUMENTACIJA

lan 127

Naftovodi, gasovodi i produktovodi, kao i njihovi sastavni delovi, moraju se, pre putanja u rad,ispitati u pogledu vrstoe i hermetinosti.

Minimalni ispitni pritisak gasovoda mora biti vei od maksimalnog radnog pritiska za nienavedene procente, i to:

1) za pojaseve I i II razreda - za 25%;

2) za pojaseve III i IV razreda - za 50%;


38/45

3) za zatitni pojas naseljenih zgrada - za 50%;

4) za sve stanice na gasovodu - za 50%;

5) za mernoregulacione i kompresorske stanice - za 50%.

Minimalni ispitni pritisak naftovoda i produktovoda mora biti vei od maksimalnog radnogpritiska za nie navedene procente, i to:

1) za naftovode i produktovode sa koeficijentom sigurnosti 1,4 i 1,7- za 25%;

2) za naftovode i produktovode sa koeficijentom sigurnosti 2,0 i 2,5- za 50%;

3) za pumpne stanice za naftu - za 50%.

Ako se kao ispitni medijum koristi voda, maksimalni pritisak za ispitivanje vrstoe cevovoda injegovih sastavnih delova ne sme izazvati obodna naprezanja vea od minimalne granicerazvlaenja cevnog materijala.

Ako na udaljenosti manjoj od 100 m od ose gasovoda i njegovih sastavnih delova postoji zgradanamenjena stanovanju ili boravku ljudi, kao ispitni medijum mora se koristiti voda.

Ako se pre ispitivanja cevovoda evakuiu ljudi iz zgrade navedene u stavu 5. ovog lana, zaispitivanje cevovoda kao ispitni medijum moe se koristiti vazduh ili inertni gas.

Ispitni pritisak mora da se odrava najmanje 8 sati.

lan 128

Ako se prilikom ispitivanja vrstoe gasovoda i njegovih sastavnih delova koristi vazduh iliinertni gas, odnosno prirodni gas, dozvoljeno maksimalno obodno naprezanje u materijalu cevi uodnosu na granicu razvlaenja iznosi, i to:

Za vazduh i inertni gas Za prirodni gas

1) za pojas I razreda 80% 80%

2) za pojas II razreda 75% 30%

3) za pojas III razreda 50% 30%

4) za pojas IV razreda 40% 30%

5) za zatitni pojas stambenih zgrada40% 30%

lan 129

Minimalni ispitni pritisak prilikom ispitivanja gasovoda i njegovih sastavnih delova nanepropustljivost mora biti jednak maksimalnom radom pritisku.


39/45

Kao ispitni medijum moe se koristiti i gas.

Ispitni medijum kojim se vrilo ispitivanje mora se odstraniti tako da ne priinjava tetu okolini.

lan 130

Organizacija udruenog rada koja koristi naftovod, gasovod i produktovod i njihove sastavnedelove vodi dokumentaciju, koja sadr:

1) podatke o lokaciji cevovoda i o njegovim glavnim objektima;

2) podatke o svim prelazima cevovoda preko puteva, eleznikih pruga, podzemnih objekata,kanala i reka;

3) dozvolu za izgradnju cevovoda;

4) podatke o maksimalnom radnom pritisku;

5) podatke o preniku, tipu i nominalnoj debljini zida cevi cevovoda;

6) dokumentaciju o nadzoru i testiranjima;

7) zapisnik komisija za tehniki pregled;

8) dozvolu za upotrebu;

9) investiciono-tehniku dokumentaciju;

10) projekt izvedenog stanja;

11) plan protivpoarne zatite;

12) dokumentaciju o izvrenim ispitivanjima opreme i materijala;

13) uputstvo za rad i odravanje naftovoda, gasovoda i produktovoda, sa svim sastavnimdelovima koje sadre ovi objekti.

lan 131

Organizacija udruenog rada koja koristi naftovod, gasovod i produktovod i njihove sastavnedelove uva dokumentaciju iz lana 130. ovog pravilnika za vreme korienja tih objekata i uroku od 3 godine po prestanku korienja objekata predaje je na uvanje arhivu republike,odnosno autonomne pokrajine na ijoj se teritoriji nalaze ti objekti.

XIV PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 132

Odredbe ovog pravilnika ne primenjuju se na:

1) podmorske naftovode i gasovode;

2) gasovode za teni naftni gas;


40/45

3) objekte za preradu nafte i gasa;

4) industrijske objekte (petrohemijska i hemijska postrojenja, toplane, kotlarnice i slini objekti);

5) distributivne mree nafte ili gasa u naseljenim mestima;

6) privredne, poslovne, drutvene, stambene i druge sline objekte;

7) sabirne i prikljune naftovode i gasovode na naftnim i gasnim poljima.

lan 133

Odredbe ovog pravilnika ne primenjuju se na naftovode, gasovode i produktovode, kao i napostrojenja i ureaje koji su njihov sastavni deo, izgraene pre dana stupanja na snagu ovogpravilnika.

Prilikom prve rekonstrukcije postojeih naftovoda, gasovoda i produktovoda ili njihovih

pojedinih delova, ukljuujui i postrojenja i ureaje koji su njihov sastavni deo, primenjuju se svitehniki uslovi, normativi i zatitne mere propisani ovim pravilnikom.

lan 134

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SFRJ".

SLIKA 1.

BLOK STANICA NA GASOVODUSEKUNDARNI IZVOR OPASNOSTI


41/45

SLIKA 2.


42/45

ISTAKA STANICA NA GASOVODUPRIMARNI IZVORI OPASNOSTI

SLIKA 3.

MERNOREGULACIONA STANICA SA UREAJIMA ZA TELEMETRIJSKI PRENOSPODATAKASEKUNDARNI IZVOR OPASNOSTI


43/45

SLIKA 4.

MERNOREGULACIONA STANICASEKUNDARNI IZVORI OPASNOSTI


44/45

SLIKA 5.

KOMPRESORSKA STANICA NA MAGISTRALNOM GASOVODUSEKUNDARNI IZVORI OPASNOSTI


45/45

Documents

Pravilnik Transport