MAŠINSKI FAKULTET NIŠ - LOGISTIČKE SIMULACIJE 2010/2011

dr Miomir Jovanović

1

Predavanje 5

Simulacioni softver

Softver za razvoj simulacionih modela može se podeliti na tri kategorije:

Prva, grupa koja koristi opšte objektno orijentisane jezike, kao što su C, C++ i JAVA.

Druga, grupa koja koristi programske jezike za simulaciju: GPSS/H, SIMAN V i SLAM II.

Treća, grupa koja koristi simulaciona okruženja. Ova kategorija uključuje softver sa

elementima grafičkog korisničkog interfejsa i razvijeno programsko okruženje za simulaciju.

U prvoj kategoriji, govorimo o simulaciji u Java-i. JAVA je programski jezik za opštu primenu

i nije specijalno napravljen za simulacije. Java je izabrana jer ima široku primenu. Danas, veoma mali

broj ljudi za opisivanje odreĎenih dogaĎaja simulacionim modelima, koristi programske jezike. Ipak,

kod odreĎenih oblasti primene korisni su paketi bazirane na JAVA-i.

U drugoj kategoriji, govorimo o GPSS/H, visoko struktuiran procesno-interaktivni simulacioni

jezik. GPSS je napravljen za relativno lake simulacije rednih sistema, kao što su prodavnice na veliko,

ali se koristio za simuliranje sistema velike složenosti. Prvi ga je predstavio IBM; danas, postoje razne

primene GPSS-a, GPSS/H je jedan od najšire korišćenih programskih jezika.

U trećoj kategoriji, izabrani su simulacioni softverski paketi koji se trenutno koriste, koji su

opstali, sa različitim pristupima za pravljenje modela.

Važna komponenta simulacionog okruženja je analitičar izlaza, koji se koristi za obavljanje

eksperimenta i pomoć pri analizi. Za formiranje modela i opis karakteristika, koriste se alati. To su

statistički alati za krajnju statistiku, intervali pouzdanosti i druga statistička merenja. Paketi danas

nude optimizaciju zasnovanu na genetskim algoritmima, evolucionoj strategiji, rasutim

pretraživanjima i drugim skoro razvijenim heurističkim metodama. Kao dodatak potreban za

statističku analizu i optimizaciju, simulaciona okruženja nude upravljanje podacima, definisanje

scenarija i vođenje upravljanja.

1.0 Istorijat simulacionog softvera

Prema Nensu, istorija simulacionog softvera podeljena je od 1955. do 1986. na pet perioda. Nakon

zimske konferencije za simulaciju 1992. Banks, Carson, Nelson i Nicol su dodali šesti period:

1. Period istraživanja (1955-60)

Prvih godina, simulacija se obavljala u FORTRAN-u ili drugom programskom jeziku za glavnu

namenu, bez posebnih simulacionih programskih rutina. U prvom periodu (1955-60), mnogo truda je

potrošeno na istraživanja u oblasti unificiranja pojmova i razvoj rutina koje podržavaju simulaciju.

Opšti simulacioni program od K.D.Tohera i D.G.Ovena (Toher,1960), smatra se za prvi ''jezički

pokušaj''. Toher je identifikovao i razvio rutine koje su se mogle ponovo koristiti.

2. Period pojave programskih jezika za simulaciju (1961-65)

GPSS (General Purpose Simulation System) je napravio Džefri Gordon u IBM-u 1961. GPSS

je namenjen za brze simulacije komunikacija i kompjuterskih sistema. GPSS se zasniva na blok-

MAŠINSKI FAKULTET NIŠ - LOGISTIČKE SIMULACIJE 2010/2011

dr Miomir Jovanović

2

dijagram predstavljanju (sličan dijagramu procesnog toka) i odgovarajući je za redne modele svih

vrsta. Bio previše skup za to vreme da bi imao široku primenu.

Hari Marković (primio Nobelovu nagradu za svoj rad u Portfolio teoriji) obezbedio je glavni

koncept voĎenja za SIMSCRIPT, 1963. što je finansiralo američko vazduhoplovstvo. SIMSCRIPT je

u početku dosta zavisio od FORTRAN-a, ali u kasnijim verzijama, evoluirao je u samostalni

programski jezik za simulaciju (SPL). Inicijalna verzija se bazirala na rasporedu događaja.

Filip J.Kiviat (laboratorija za primenjena istraživanja United State Steel Corporation) razvio je

GASP (General Activity Simulation Program) 1961. U početku bio je baziran na ALGOL-u, kasnije

na FORTRAN-u. GASP je kao i GPSS, koristio blok-dijagram simbole svojstvene inženjerima.

Tokom ovog vremenskog perioda kreiran je programski jezik SIMULA i CSL

(Control and Simulation Language) jezik za kontrolu i simulaciju.

3. Period oblikovanja jezika (1966-70)

Revizija GPSS jezika GPSS/360 za IBM 360 kompjuter.

SIMSCRIPT II je predstavljao veliki napredak u SPL-u. Njime je primenom slobodnijeg

engleskog jezika oblikovan korisnički interfejs.

Program SIMULA je Evropi doneo pojmove klasa i nasleđa, kao preteča modernih objektom

orijentisanih programskih jezika.

4. Period ekspanzije (1971-78)

Julian Rajtman iz NORDEN sistema predvodio je razvoj GPSS/NORDEN-a, jezika za vidljivu

interaktivnu online radnu sredinu. Džejms O.Henriksen (Vulverin softver) usavršio je GPSS/H, izdat

1977. za IBM, kasnije mini kompjutere i PC. Bio je poznat po tome što je 5 do 30 puta bio brži od

standardnog GPSS-a. Dopunjen novim osobinama, uključujući i interaktivni debager, postao je

glavna verzija GPSS-a u današnjoj upotrebi.

Alan Pritsker sa Purdue-a, napravio je GASP IV 1974. On je spojio stanje događaja kao

dodatak vremenskim događajima, tako što je dodao podršku za aktivno skeniranje rasporedu

dogaĎaja. Tokom ovog perioda razvijani su interfejsi prirodnih jezika, zajedno sa automatskim

planiranjem izbora jezika. Ovi napori naišli su na ozbiljna ograničenja usled složenosti realnih

sistema. Zato su napori dalje tekli u pojednostavljenju simulacionog modeliranja, pa je najviše

uspeha u simulacionim sistemima napravljeno za aplikacije u uskim oblastima.

5. Period konsolidacije i preporoda (1979 -86)

U petom periodu su SPL pisani za desktop računare (mikroračunare). Dva glavna naslednika

GASP-a su se pojavila: SLAM II i SIMAN. (Simulation Language for Alternative Modeling).

SLAM simulacioni jezik za alternativno modeliranje, kreiran je za višestruko i kombinovano

modeliranje. Imao je perspektivu rasporeda dogaĎaja baziranu na GASP-u, mrežni izgled, poglede na

objekte i softversku kompatibilnost.

SIMAN (SIMulation ANalysis) je bio prvi značajni simulacioni izvršni jezik na IBM PC-u i

napravljen da radi pod MS-DOS-om. Slično GASP-u, SIMAN je omogućio pristup rasporedu

događaja programiranjem u FORTRAN-u i mogućnost nastavljanja simulacije.

6. Period integracije (1987-2003)

Period do danas je poznat po razvoju SPL-a na personalnim računarima i pojavi simulacionih

okruženja sa grafičkim korisničkim interfejsom, animaciji i drugim vizuelizacionim alatima GUI.

Mnoga od ovih okruženja takoĎe sadrže analitičare ulaznih i izlaznih podataka. Neki paketi

razvijali su grafičke rutine za postavljanje algoritama kojima je izbegavana upotreba složene

programske sintakse. Skorašnji napredak je postignut u WEB baziranim emulacijama, u sklopu

namene simulacije u upravljanju lancem snabdevanja.

MAŠINSKI FAKULTET NIŠ - LOGISTIČKE SIMULACIJE 2010/2011

dr Miomir Jovanović

3

2.0 Izbor simulacionog softvera

Svake dve godine, OR/MS Today izdaje pregled simulacionog softvera. Izdanje iz 2003. je

sadržalo 48 proizvoda, uključujući pakete za podršku simulacije kao što je analitičar ulaznih podataka.

Postoje mnoga svojstva važna za izbor simulacionog softvera. Evo nekoliko saveta:

1. Ne fokusirajte se na jednu osobinu. Razmotriti preciznost i nivo postignutih detalja, lakoću

učenja, podršku prodavca, i primenljivost u vašim aplikacijama.

2. Izvršna brzina je bitna. Brzina utiče na vreme usavršavanja simulacionog modela.

Tokom debagovanja, analitičar može da provede mnogo vremena u čekanju na rad dibagera

pre nego što identifikuje grešku.

3. Paziti se reklamnih tržišnih tvrdnji i demonstracija. Mnogi reklameri koriste samo

pozitivne osobine softvera. Pri demonstracijama nekog problema softver ga rešava vrlo

lako, ali možda ne i vaš problem. Pitajte prodavca da reši malu verziju vašeg problema.

4. Paziti se opcionih kategorija. Izvršavanje i mogućnosti su ono što je važno. Većina paketa

nudi vremensku licencu a ona varira u ceni i osobinama.

5. Korisnici simulacija pitaju da li simulacioni model može da se poveže i da koristi kodove i

rutine napisane u opštim jezicima kao što su C, C++, ili JAVA. Ovo je dobra osobina,

posebno kad spoljne rutine već postoje i pogodne su za ručnu primenu.

6. Grafičko modeliranje bazirano na simulacionom jeziku uklanja barijere uslovljene jezičkom

sintaksom. Grafičko modeliranje ne uklanja potrebu za proceduralnom logikom i praćenje

dibagovanja.

Tabela 1. Osobine softvera za izradu modela

Osobina

Preglednost modeliranja

Sposobnost analize ulaznih podat.

Grafičko pravljenje modela

Usmeravanje

Simulaciono programiranje

Sintaksa

Fleksibilnost unosa

Sažetost modeliranja

Slučajnost procesa

Specijalne komponente (Objekti za kupce)

Tretman kontinualnih procesa

Interfejs sa programskim jezikom

Opis

Proces interakcije, perspektive dogaĎaja, i kontinuirano

modeliranje, zavisno od potreba.

Procena empirijskih ili statističkih distribucija iz sirovih

podataka.

Procesni tok, blok-dijagram, ili mrežni pristup. Usmeravanje bazirano na odreĎena stanja ili osobine.

Dodavanje proceduralne logike kroz simulacioni jezik.

Lako razumevanje, sadržajnost, nedvosmislenost

Prihvata podatke iz spoljašnjih arhiva, baza podataka.

Podržan rad,

Generatori slučajnih promenljiva za sve tipove distribucija,

eksponencijalnu, trougaonu, jednoliku i normalnu

raspodelu.

Upravljanje materijalom: vozila, konvejeri, mosne dizalice

upravljanje tečnostima i teškim materijalima,

komunikacioni sistemi, kompjuterski sistemi, call cenrti itd.

Cevni sistemi, konvejeri, razvodni sistemi

Kod u C,C++, JAVA, ili drugi glavni programski jezik

MAŠINSKI FAKULTET NIŠ - LOGISTIČKE SIMULACIJE 2010/2011

dr Miomir Jovanović

4

Tabela 2. Radna svojstva softvera

Osobina Opis

Brzina izvršenja

Veličina modela, broj promenljivih:

Interaktivni dibager

Stanje modela, statistika radnog modela

Zahtevi zasnovani na obimu radova, scenarija i

replikacija. Razvoj modela je zasnovan na

eksperimentisanju.

Trebalo bi biti bez granica,

Pratiti simulaciju do detalja u toku njenog rada.

Sposobnost da pauzira, radi do daljnjeg; da prikaže

status, osobine i promenljive itd.

Prikazuje se u bilo koje vreme tokom simulacije

Sposobnost menjanja parametara i korišćenja

modela (bez promene logike) ili modela.

Tabela 3. Animacija i layout osobine

Osobina Opis

Animacija

Unos crteža i podataka o objektu

Dimenzija

Pomeranje

Kvalitet pokreta

Biblioteke tipičnih objekata

Navigacija

Pogledi

Sekvence displeja

Izbirljivi objekti

Zahtevi hardvera

Zasnovana na dijagramu toka procesa,

Iz CAD crteža ili ikona

2D, 3D

Pokret stvarnosti ili indikatori stanja

Kontinualan ili u sekvencama

Ekstenzivna grafika

Zumiranje, rotacija

Korisnički definisan tipičan pogled

Kontrola animacione brzine

Dinamičko stanje i selektivna statistika

Standardna, specijalna video kartica, RAM

Podzadaci realizacije procesa simulacije:

Formiranje modela

Sprovodjenje simulacionog eksperimenta

Analiza rezultata

Prezentacija rezultata

MAŠINSKI FAKULTET NIŠ - LOGISTIČKE SIMULACIJE 2010/2011

dr Miomir Jovanović

5

3.0 Pregled simulacionog softvera:

Arena

Primena: Procesi poslovanja, strateško-ekonomske analize,

Modeliranje:

Sa orjentacijom na tok

Moguća kombinacija kontinualno-diskretnog modeliranja

SIMAN kao jezik simulacije

Integracija sa Microsoft-office, Visio programima

Rukovanje:

Kompletno grafički interaktivno formiranje modela,

Modeli sastavljeni od modula sa Windows parametrima,

Vizueliziranje: 2D – animacija kao standard

Slabosti: Teško modeliranje kompleksnog upravljanja

Arena Basic, Standard, and Professional Editions su proizvodi Rockwel Automation. Arena može biti korišćena za simulaciju izdvojenih i složenih sistema. Dopunski proizvod Arene je OoptQuest for Arena (optimizacioni paket).

Arena Basic Edition je centar savremenih poslovnih procesa potrebnih za analize visokih nivoa. Predstavlja proces u hijerarhijskom nizu formirajući za njega bazu podataka. Sadrži ugraĎenu aktivnu bazu vrednovanja i tesno je povezan sa softverom Vision. Arena Standard Edition je dizajniran za detaljnije modele pojedinačnih i ukupnih sistema. Arena od 1993. sadrži objektnu bazu kreiranu za isključivo grafički model aplikacije. Simulacioni modeli su izgraĎeni od grafičkih objekata. Fizičke komponente (mašine, operatori i službenici) definisane su preko grafičkih formi da bi u modelima definisali logički sistem procesa. Modeli su predstavljeni ikonama i povezani podacima iz windowsa dijaloga. Ikone povezuju odreĎene tekuće entitete.

MAŠINSKI FAKULTET NIŠ - LOGISTIČKE SIMULACIJE 2010/2011

dr Miomir Jovanović

6

Modeli su organizovani u šablonima (templejti). Arena templejt je središte kolekcije pod uslovom da je modul generalno namenjen karakteristikama modeliranja svih tipova aplikacija. U dodatku standardnih karakteristika kao što su izvori, nizovi, logički proces i sistem podataka, Arena templejt uključuje module usmerene na specifične proizvodne aspekte i ručne materijalne sisteme.

Arena Professional Edition poboljšava mogućnosti primene korisničkih objekata simulacije do nivoa komponenti realnog sistema uključujući terminologiju, logičke procese, informaciju izvoĎenja mera i animaciju. Familija Arena takoĎe obuhvata proizvode uraĎene specijalno za model pozivnih centara i proizvodnih linija velike brzine, nazvane Arena Contact Center and Arena Packaging.

U cenru Arene je SIMAN simulacioni jezik. Za animirajuće simulacione modele, Arenin centar modelnih formi je praćen standardnim graficima za prikazivanje niza, statusa izvora prihoda, i mnogih entiteta. Arenine 2-D animacije su kreirane koriščenjem alata za crtanje (drowing tools) i pomoću clip art-a, AutoCAD, Visio, i drugih grafika.

AutoMod

Primena: Sistemi toka materijala – transport, skladištenje, komisioniranje.

Modeliranje:

Orjentisano na tokove u procesu,

Templejti sa parametarskim sadržajem,

Upravljanje simulacijom preko sopstvenog simulacionog jezika,

Kompleksno modeliranje upravljanja,

Prikaz (slika) kontinualnih procesa (hemiska industrija)

Rukovanje:

kompletno grafički-interaktivno formiranje modela,

sopstvena površina korisnika (IRIX + Windows)

Vizualiziranje

3D- predstavljanje u razmeri,

video sekvence sa upravljanjem kamerama

Slabosti: Glavna površina korisnika i presečna mesta podataka

MAŠINSKI FAKULTET NIŠ - LOGISTIČKE SIMULACIJE 2010/2011

dr Miomir Jovanović

7

Auto Mod Product Suite je razvijen u Brooks Automation ( Rohrer, 2003 ).

Obuhvata: Auto Mod Simulation paket, AutoStat za eksperimente i analizu, Auto View za izradu

AVI filmova instalirane 3–D animacije. Glavni cilj Auto Mod simulacije su proizvodni i materijalno

ručni sistemi. Snaga Auto Moda je u opisivanju velikih modela korišćenih za planiranje, operacione

odluke i testiranje kontrolnih sistema. Auto Mod ima instalirane templejte za uglavnom slične (material-hanling) materijalno–

obradne sisteme, ukjlučujući prevozne sisteme, pokretne trake, automatizovana skladišta i obnovljene sisteme, mosne dizalice, slobodne trake, i kinematiku robota. Sa njihovim Tanks i Pipes modulima, takoĎe podržava kontinuitet modeliranja fluida i tretman tovarnog materijala.

Pathmover - sprovodni sistem može biti korišćen kao model liftnog prenosa, ljudskog hoda,

ili kolica na guranje, automatizovano voĎenje, kamiona i automobila. Svi pokretni templejti su

zasnovani na 3-D crtanju (nacrtane ili prenete iz CAD-a kao 2-D ili 3-D). Sve komponente templejta

su visoko parametarizovane. Npr., konvejer templejt čine konvejer delovi stanica za upravljanje

utovarom i premeštanjem, motori i foto ćelije. Delovi su odreĎeni dužinom, širinom, brzinom,

anceleracijom i tipom (akumuliranje ili neakumuliranje) i još drugim specijalizovanim parametrima.

Photo–eyes blokira i čisti vreme zaustavljanja toka koje olakšava modeliranje detaljne logike

konvejera.

Kao dodatak material-handling templejtima, AutoMod sadrži više simulacionih programskih jezika. Njegova 3-D animacija može biti viĎena iz bilo kog ugla ili perspektive realnog vremena. Korisnik može slobodno zumirati pan ili rotirati 3-D prikaz.

Auto Mod model obuhvata jedan ili više sistema. Sistem može biti ili procesni sistem, u kome su tok i kontrola odreĎeni ili pokretni sistem, zasnovan na jednom od material – handling templejta. Model dozvoljava ponovo korišćenje razvijenih sistema i objekata u drugim modelima. Procesi mogu sadržati logički kompleks da bi kontrolisali bilo koji proizvodni tok materijala ili kontrolne poruke, način tretmana tovara (sa ili bez korišćenja prenosnog sistema). U Auto Modu, tovari (proizvodi, delovi itd.) prenose se iz procesa u proces i učestvuju u formulisanju resursa (oprema, operatora, vozila, reda čekanja). Tovar je aktivni entitet - aktivna instrukcija u svakom procesu. Da bi se kretali kroz proces, tereti mogu koristiti konvejer ili vozilo.

MAŠINSKI FAKULTET NIŠ - LOGISTIČKE SIMULACIJE 2010/2011

dr Miomir Jovanović

8

SIEMENS PLM(Product Lifecycle Management) Tecnomatix (http://www.tecnomatix.com/) Founded in Israel in 1983, the Tecnomatix Corporation

provided Manufacturing Process Management (MPM) solutions for the automotive, electronics,

aerospace and other manufacturing and processing industries. SIEMENS January 2007 UGS was

purchased by Siemens AG, and today the Tecnomatix solutions are available from Siemens PLM

Software.

Primena: Proizvodnja, montaža i demontaža (automobilska industrija),

Modeliranje: Sa orjentacijom na objekat, hijerarhijska struktura modela, obimni statistički podaci.

Rukovanje: Grafički interaktivno formiranje modela, Obimna biblioteka unapred gotovih ugradnih

elemenata, Ugradni elementi promenljivi od strane korisnika,

Vizualiziranje: 2D-animacije kao standard

Teamcenter components

Community Collaboration

Compliance Management

Engineering Process Management

Enterprise Knowledge Management

Maintenance, Repair and Overhaul

Manufacturing Process Management

Program and Project Management

Systems Engineering

Sourcing Management

Lifecycle Visualization

Reporting and Analytics

Simulation Process Management

MAŠINSKI FAKULTET NIŠ - LOGISTIČKE SIMULACIJE 2010/2011

dr Miomir Jovanović

9

Siemens PLM Software

Type Strategic business unit

Industry CAD/CAE/CAM/PLM Software

Founded 1963, Torrance, California

Headquarters

Plano, Texas, U.S.

Key people Tony Affuso, Chuck Grindstaff, Paul Vogel, David Shirk

Products PLM software and services — Teamcenter, NX, Tecnomatix,

Velocity Series

Employees 7600 (2011)

Parent

McDonnell Douglas, 1976 - 1991

EDS, 1991 - 2004

UGS Corp., 2004 - 2007

Siemens, 2007 - present

Website plm.automation.siemens.com

Siemens PLM Software (formerly UGS) is a computer software company specializing in 3D

& 2D Product Lifecycle Management (PLM) software. The company is a business unit of

Siemens Industry Automation division, and is headquartered in Plano, Texas.

MAŠINSKI FAKULTET NIŠ - LOGISTIČKE SIMULACIJE 2010/2011

dr Miomir Jovanović

10

Enterprise Dynamics Incontrol Enterprise Dynamics (http://www.enterprisedynamics.com/)

Primena: Za transportne sisteme (kolica sa induktivnim vodjenjem -FTS, dizalice, transporteri),

Modeliranje: Hijerarhijsko modeliranje sa orjentacijom na tok, Atom-koncept: tzv. atomi kao

osnovni objekti u elektronskim podacima (ED), Atomi reprezentuju proizvode kao i

resurse i objekte, Upravljanje simulacijom (Routing itd.) preko atom-parametara.

Rukovanje: Grafički interaktivno formiranje modela, layout preko rasporedjivanja

(odredjivaja mesta) i povezivanja atoma, standardne biblioteke za atome, moguće je i

novo generisanje, ponovno korišćenje.

MAŠINSKI FAKULTET NIŠ - LOGISTIČKE SIMULACIJE 2010/2011

dr Miomir Jovanović

11

ProModel ProModel Solutions (http://www.promodel.com)

Primena:

Farmacija i medicinske nauke (MedModel)

Proizvodni i sistemi tokova materijala (ProModel)

Sistemi usluga: finansijske, vojne, (ServiceModel)

Modeliranje: Logika odlučivanja bazirana na pravilima, Sopstveni jezik simulacije.

Rukovanje: Grafička površina korisnika, Moduli za Input i Output analizu podataka

MAŠINSKI FAKULTET NIŠ - LOGISTIČKE SIMULACIJE 2010/2011

dr Miomir Jovanović

12

Quest Delmia von Dassault Systemes (http://www.delmia.de)

Primena: Industriska proizvodnja, Cilj: virtuelna fabrika

Modeliranje:

Biblioteka ugradnih komponenata bazirana na objektu

Dopunski programski jezik SCL (Simulation Control Language)

Rukovanje:

Grafička površina korisnika,

Zajednička banka podataka svih Delmia modula,

Presečna mesta prema drugim Delmia modulima (npr. simulacija robota, CAD-sistem).

Vizualiziranje: 3D- animacija

QUEST® je ponuĎen od strane Delmia Corp. QUEST (Quening Event Simulation Tool) je

proizvodno orjentisan simulacioni paket. QUEST kombinuje objektno-orijentisanu 3-D simulaciono

okruženje sa grafičkim korisničkim interfejsom i marterial-flow (tokovi materijala) modulima za

modeliranje automatizovanog procesa instrukcija za sprovoĎenje, kinematskih objekata, dizalica,

fluida, izvora snage i pogona i automatizovanog pretovarnog sistema. QUEST modeli objedinjuju 2-D

i 3-D CAD geometrijske prikaze i stvarnu fabričku okolinu.

Delmia nudi radne ćelije simulacije (uključujući IGRP) za robotičku simulaciju i programiranje i ERGO za ergonomsku analizu. Roboti i ljudski zasnovane radne ćelije koje su simulirane u IGRIP i ERGO mogu biti uključene u QUEST modele vizualno i numerički.

Delmia omogućava dalju integraciju sa QUEST i matematičkim tehnologijama kroz PROCESS ENGINEER. Manufacturing Hub infrastruktura iza ovog softvera sadrži predmetno orjentisane podatke za skladištene proizvode, procese i izvore odjekata koje su konfigurisano –vodeće i efektivno – kontrolisane.

QUEST model ima elemente iz brojnih klasa elemenata. Instalirane klase elemenata uključuju automatizovana vozila, transportere, subizvore, buffer, konvejere, pogon sistema, radnu snagu, delove, delove kontejnera i operacije. Svaki element ima geometrijski povezane podatke i parametre koji odreĎuju njegovu funkciju. Delovi mogu imati uobičajne i kontrolne metode prema delovima koji slede.

Za jedinstvene probleme mogu biti korišćeni Delmias QUEST Simulation Control Language (SCL). Ovaj strukturni simulacioni – programski jezik podržava distribucioni proces sa uspehom kod

MAŠINSKI FAKULTET NIŠ - LOGISTIČKE SIMULACIJE 2010/2011

dr Miomir Jovanović

13

svih sistematskih promenjivih. SCL omogućava korisniku da odredi uobičajno ponašanje i da poveća kontrolu nad simulacijom.

Delmia QUEST otvara arhitekturu koja omogućava napredovanje korisnika ka realizaciji mnogih simulacija automatskim odabiranjem i tabeliranjem podataka korišćenjem Batch Control Language (BCL). Odgovori i parametarna optimizacija su kontrolisani sa brojnim komandnim fajlovima ili OptQuest optimizacionim softverom.

Izlaz je moguć numerički na oba načina (sa statičkim izveštajima mehanizama) i virtualno ( sa prikazima virtualne fabrike kroz animaciju). Statistički izlazni rezultati su dostupni kroz grafički korisnički interface ili spolja kroz HTML i mogu biti uprošćeni pomoću XML ili BCL. Digitalni filmovi mogu biti kreirani iz animacija.

Witness Lanner Group, http://www.lanner.com

Primena

Simulacija proizvodnje

Mašinski jako orjentisano formiranje modela

Modeliranje: Modeliranje na bazi Templejta koji se programiraju

Rukovanje: Grafička površina korisnika

Vizualiziranje: 2D- animacije

Slabosti: Slaba animacija, Mali bibliotečki obim, Nema ugradnih elemenata specifič. za korisnika.

WITNESS (Lanner Group) ima zasebnu verziju za proizvodne i uslužne industrije. Sadrži brojne elemente za izdvojene delove proizvodnje. TakoĎe sadrži elemente kontinuiranog procesa, kao što su tok fluida kroz procesore, rezervoare i cevi.

WITNESS modeli su zasnovani na šablonskim elementima. Mogu biti tipični i kombinovani u obliku modularnih elemenata i templejtova. Standardni mašinski elementi mogu biti izdvojeni u grupi, proizvodnji, montiranju, mnogim mestima i mnogim tokovima. Drugi izdvojeni elementi modeliranja su različiti tipovi konvejera, traka, radne snage i vidovi transporta.

MAŠINSKI FAKULTET NIŠ - LOGISTIČKE SIMULACIJE 2010/2011

dr Miomir Jovanović

14

Modeli su prikazani u 2-D animaciji sa različitim windows nivoima; postoje izborni displeji procesnog toka i upravljački elementi. Modeli mogu biti izmenjeni i sačuvani kao bilo koji tekući deo za dati pretovar.

Izborni WITNESS modeli obuhvataju WITNESS VR virtualne realnosti 3-D prikaza modela koji je aktiviran grafičkom kontrolom - opremom radne stanice. Drugi WITNESS modeli uključuju povezivanje sa CAD sistemima, WITNESS Optimizer-om.

WITNESS ima object–model i Active X kontrolu za simulaciono uključivanje i obuhvata direktno povezivanje podataka sa Microsoft Excel, MINITAB i OLEDB baze podataka. XML forma podataka čuva ponuĎene dodatke funkcionalno povezane.

SIMUL8 SIMUL8 (SIMUL8 Corporation) prvi put je predstavljen 1995. U SIMUL8, modeli su kreirani crtanjem toka rada na računaru, korišćenjem brojnih ikona i strelica radi prikaza niza i izvora u sistemu. Nedostajuće vrednosti se sprovode preko svih postojećih ikona, pa animacija može biti prikazana rano u toku procesa modeliranja. SIMUL8 se koristi za uslužne delatnosti u industriji.

SIMUL8 ima templejte i komponente. Šabloni su zasnovani na pojedinačnim ponavljajućim odlukama koje mogu biti brzo parametarizovane da zadovolje specifične zahteve kompanije. Komponente su definisane ikone od strane korisnika koje mogu biti ponovo korišćene. Ovo skraćuje vreme izrade simulacije, standardizuje neke situacije i često menja veći deo kolekcije podataka tokom simulacije.

SIMUL8 Corporation's se razlikuje od većine drugih paketa. Namenjen je za simulacije u raznovrsnim poslovima. Ne zahteva visoko obučene profesionalace. SIMUL8 čuva svoj simulacioni model i podatke u XML formatu pa ga je lako preneti u druge aplikacije. Omogučava i neke nesimulacione sposobnosti koje ga čine sposobnim za kreiranje korisničkog interfejsa, dijalog ili slobodnu formu. SIMUL8 ima VBA interfejs i podržava Active X/COM.