Prihvatljiv rizik

530577-TEMPUS-1-2012-1-RS-TEMPUS-JPCR IMPROVEMENT OF PRODUCT DEVELOPMENT STUDIES IN SERBIA AND BOSNIA AND HERZEGOVINA

web: http://iprod.masfak.ni.ac.rs

CHECK LISTA



PRIMENA SINGAPURSKOG MODELA (3x3) ZA OCENU RIZIKA

R – rizik V – verovatnoća nastanka povrede na radu T – posledica težine povrede na radu

Za procenu rizka u organizacijama malih i srednjih veličina može se usvojiti jedan od jednostavnijih modela tzv. ’’singapurski model’’. Rizik se najjednostavnije izražava kao proizvod verovatnoće nastanka povrede na radu, oštećenja zdravlja i oboljenja u vezi sa radom (V) i posledica težine povrede, oštećenja zdravlja i oboljenja u vezi sa radom (T).



NIVOI VEROVATNOĆE I NJIHOV OPIS

Povreda na radu, oštećenje zdravlja ili oboljenje u vezi sa radom verovatno neće nastati

Moguće je nastajanje povreda na radu, oštećenje zdravlja ili oboljenje u vezi sa radom-poznato je da se javljaju

Povreda na radu, oštećenje zdravlja ili oboljenje u vezi sa radom se javljaju često ili se ponavljaju

Verovatnoća nastanka povrede na radu, oštećenja zdravlja i oboljenja u vezi sa radom (V)

Opis

Mala verovatnoća

Srednja verovatnoća

Velika verovatnoća



POSLEDICE POVREDA NA RADU I NJIHOV OPIS

Male posledice

Srednje posledice

Velike posledice

Posledica težine povrede, oštećenja zdravlja i oboljenja u vezi sa radom (T)

Opis

Posledica težine povrede na radu, oštećenja zdravlja ili oboljenja u vezi sa radom, zahteva samo mere prve pomoći (manje posekotine, oguljotine, iritacija kože, poremećaji zdravljasa privremenim osećajem nelagodnosti) Posledica težine povrede na radu, oštećenja zdravlja ili oboljenja u vezi sa radom, zahteva medicinsku pomoć, oboljenje izaziva privremenu nesposobnost ili invalidnost (laceracije, opekotine, uganuća, prelomi malih kostiju, dermatitis, nagluvost i sl.)

Posledica težine povrede na radu, oštećenja zdravlja ili oboljenja u vezi sa radom sa smrtnim ishodom, teške povrede, profesionalne bolesti praćene teškim posledicama (amputacije, politraume, prelomi velikih kostiju, rak, teška trovanja, bolesti opasne po život i sl.)



MATRIČNI MODEL PROCENE RIZIKA 3x3

Posledica težine povrede, oštećenja zdravlja i

oboljenja u vezi sa radom (T)

Verovatnoća nastanka povrede na radu, oštećenja zdravlja i oboljenja u vezi sa radom (V)

Velika

Zanema. mali rizik 1

Srednja

Veliki rizik 6

Vrlo mali rizik 2

Vrlo mali rizik 2

Mali rizik 3

Mali rizik 3

Mala

Vrlo veliki rizik 9

Srednji rizik 4

Veliki rizik 6

Prihvatljivi rizici

Rizik koji zahteva redukciju

Neprihvatljivi rizici

Male posledice

Srednje posledice

Velike posledice



NA OSNOVU PRETHODNO NAVEDENOG VRŠI SE KLASIFIKACIJA I

KARAKTERIZACIJA RIZIKA

Vrlo mali rizik Mali rizik

Srednji rizik Veliki rizik

Vrlo visoki rizik

Zanemarljivo mali rizik Prihvatljiv rizik

Povećani rizik

Neprihvatljiv rizik

R2 R3 R4 R6 R9

R1

Procena nivoa rizika Klasifkacija nivoa rizika Karakterizacija rizika



OPIS KARAKTERIZACIJE RIZIKA

Prihvatljiv rizik

Povećani rizik

Neprihvatljiv rizik

Opis karaktera rizika Karakter rizika Rizik koji je smanjen do nivoa koji se može podnositi u organizaciji obzirom na njene zakonske obaveze i njenu OHSAS politiku zaštite zdravlja i bezbednosti na radu (citat: SRPS BS 18001:2007) Rizik za koji postoji opravdana pretpostavka: • da može izazvati povrede na radu i oboljenja u vezi sa radom, • da može da uzrokuje kršenje zakonskih obaveza organizacije i • da može da odstupa od politike zaštite zdravlja i bezbednosti na radu određene organizacije (modifikovani citat iz Zakona o BZNR) Rizik koji uzrokuje povrede na radu i oboljenja u vezi sa radom krši obaveze i odstupa od politike zaštite zdravlja i bezbednosti na radu određene organizacije



R1 Zanemarljivo mali rizik

R2 Vrlo mali rizik

R3 Mali rizik

ZAŠTITNE MERE Prihvatljiv rizik. Rizikom se može upravljati uz poštovanje i primenu propisanih procedura i primenu organizacionih mera zaštite. Ne zahteva se praćenje i merenje parametara opasnosti i štetnosti.

Povećani rizik – Uslovno prihvatljiv rizik. Zahteva se utvrđivanje mogućnosti za otklanjanje, zamenu (substituciju), kontrolu, administrativnu zabranu i primenu ličnih zaštitnih sredstava i opreme za bezbedan rad. Procenjenim povećanim rizikom se može upravljati ali isključivo uz obaveznu primenu unapred deginisanih organizacionih, tehničkih, preventivno-zdravstvenih mera zaštite i poštovanje propisanih procedura i uputstava za bezbedan rad. U toku rada obavezno je praćenje i merenje (monitoring) parametara opasnosti i štetnosti i preduzimanje tehničko-tehnoloških, preventivno-zdravstvenih i organizacionih mera za smanjenje rizika na niži nivo ili eventualni prekid rada do momenta preduzimanja adekvatnijih mera bezbednosti na radu.

Prihvatljiv rizik. Rizikom se može upravljati uz poštovanje i primenu propisanih procedura i primenu organizacionih mera zaštite i poštovanjem propisanih procedura.

Prihvatljiv rizik. Rizikom se može upravljati uz primenu organizacionih mera zaštite i poštovanjem propisanih procedura. Poželjno je praćenje i merenje (monitoring) parametara opasnosti i štetnosti.

R III Srednji rizik



R6 Veliki rizik

R9 Vrlo veliki rizik

Neprihvatljiv rizik. Postoji opravdana pretpostavka da može doći do aktiviranja rizika i izazivanja povreda na radu i oboljenja u vezi sa radom. Zahteva se prekid rada i preispitivanje sistema bezbednosti na radu, po potrebi nova procena rizika i preispitivanje i redefinisanje organizacionih, tehničkih i preventivno-zdravstvenih mera zaštite, po ukazanoj potrebi uključiti u primenu nove vrste ličnih zaštitnih sredstava i opreme za zaštitu na radu i izraditi (redizajnirati) nove procedure i uputstva za bezbedan rad u cilju redukcije rizika na prihvatljiv niži nivo. Sa radom se ne može otpočeti dok se ne izvrše obavezni pregledi, merenja i ispitivanja opreme i sredstava za rad i parametara opasnosti i štetnosti na radnom mestu i radnoj okolini.

Neprihvatljiv rizik. Rizikom se ne može upravljati. Zahteva se hitno zaustavljanje procesa rada. Proces rada se ne može pokrenuti dok se ne izvrši preispitivanje ili nova procena rizika i dok se ne redefinišu organizacione, preventivno-tehničke, preventivno-zdravstvene mera zaštite, uključe u primenu nove bezbednije vrste ličnih zaštitnih sredstava i opreme za zaštitu na radu i izrade (redizajniraju) nove procedure i uputstva za bezbedan rad u cilju redukcije rizika na prihvatljiv nivo. Sa radom se ne može otpočeti dok se ne izvrše obavezni pregledi, merenja i ispitivanja opreme i sredstava za rad i parametara opasnosti i štetnosti na radnom mestu i radnoj okolini.



PRIMER SINGAPURSKOG MODELA 3x3 U

PROCENI RIZIKA



PRIMENA MODELA (5x5) ZA OCENU RIZIKA

• Baziran na metodi 3x3!!! • Razlika je što u metodi 5x5 postoji 5 rangova verovatnoće nastanka

povrede na radu V i 5 rangova posledica težine povrede T

Stepenovanje verovatnoće nastanka povrede na radu ili bolesti u vezi sa radom (V)

A Vrlo mala ili zanemarljiva Može se dogoditi u izuzetnom slučaju (verovatno ni jednom u toku postojanja firme)

B Mala Može se dogoditi jednom u periodu od 10 i više godina

C Srednja Može se dogoditi jednom u periodu od 1 do 10 godina (retko u normalnim okolnostima)

D Velika Očekuje se da će se desiti jednom u toku godine

E Izrazito velika Očekuje se da će se desiti više puta godišnje (gotovo sigurno)



Ocena težine mogućih posledica povrede na radu ili bolesti u vezi sa radom (T)

I

Vrlo laka povreda na radu/oboljenje u vezi sa radom

Potrebna je samo prva pomoć, beznačajno oštećenje organa, očuvana funkcija, nema opasnosti od daljih zdravstvenih komplikacija, očuvana radna sposobnosti

II Laka povreda na radu/ oboljenje u vezi sa radom

Potrebna je intervencija medicinskog osoblja, lako oštećenje organa, privremeno oštećenje funkcija, ne očekuju se dalje zdravstvene komplikacije, očekuje se kratkotrajna privremena radna nestabilnost (posekotine, nagnječenja, dermatiti i sl.)

III

Srednje teška povreda na radu/oboljenje u vezi sa radom

Potrebno je bolničko lečenje, značajna oštećenja organa, abiatno ali privremeno izmenjena funkcija, moguća opasnost od daljih zdravstvenih komplikacija, očekuje se duža radna nesposobnost i moguća trajna izmena radne sposobnosti (veće frakture, nagnječenja, izčašenja i sl.)

IV Teška povreda na radu/ oboljenje u vezi sa radom

Moguća trajna nesposobnost/individualnost, trajno značajno oštećenje ili uništenje organa sa mogućim smrtnim ishodom (amputacije, višestruke povrede, oboljenja u vezi sa radom koja dovode do invalidnosti)

V

Kolektivna povreda na radu ili povrede na radu sa smrtnim ishodom

Moguće teške povrede na radu i oboljenja u vezi sa radom većeg broja ljudi u istom periodu vremena



MATRIČNI MODEL PROCENE RIZIKA 5x5

Opis težine mogućih posledica povrede na radu ili bolesti u vezi sa radom (T)

Mali

Srednji

Izrazito veliki

Stepenovanje verovatnoće nastanka povrede na radu ili bolesti u vezi sa radom (T)

Mali Mali

Mali

Mali

Mali

Mali

Zanemarljiv

Zanemarljiv

Zanemarljiv

Srednji

Srednji Srednji

Srednji

Srednji

Izrazito veliki Izrazito veliki

Veliki

Veliki Veliki

Veliki

Veliki

Veliki

Vrlo laka Laka Srednje teška Teška Kolektivna

Vrlo mala ili zanemarljiva

Mala

Umerena

Velika

Izrazito velika



PRIMER MODELA 5x5 U PROCENI RIZIKA



PRIMENA KINNY MODELA ZA OCENU RIZIKA

Suština metode sastoji se u realizaciji sledećih aktivnosti: a) utvrđivanje svih potencijalnih opasnosti i štetnosti koji su i/ili mogu nastati kao posledica procesa ili usluge; b) utvrđivanje mogućih uzroka nastanka svake opasnosti i štetnosti; c) analiza svake opasnosti i štetnosti sa ciljem da se analitičkim metodama utvrde:

• verovatnoća pojave potencijalne opasnosti i štetnosti; • težina posledica koje koje zaposleni trpi kod pojave opasnosti

i štetnosti; • učestalost pojavljivanja opasnosti i štetnosti.

d) vrednovanje nivoa rizika čine proizvod tri faktora rizika i to: 1. faktor rizika - verovatnoća pojave opasnosti i štetnosti V; 2. faktor rizika - težina posledice koje zaposleni trpi zbog pojave

opasnosti i štetnosti P, 3. faktor rizika - učestalost pojavljivanja opasnosti i štetnosti U.



Kriterijum - verovatnoća (V) rangira se počev od 0,1 - jedva verovatno, do 10 koja se smatra izvesnom, predvidivom odnosno sasvim očekivanom.




Kriterijum - posledice (P) (moguća šteta) rangira se počev od 1 kao najmanje do 10 koja se smatra katastrofalnom, nabrojane su u sledećoj tabeli.




Kriterijum - učestalost pojavljivanja opasnosti i štetnosti (U) rangira se od retko - jedan puta u godini, do trajno - kontinualno 10.

Vrednovanje rizika R vrši se po formuli:

R = V x P x U A zatim se formira matrica procene rizika:



Nivo rizika (R) se rangira od prihvatljivog, neznatnog nivoa R I do ekstremnog, nedopustivog, koji iziskuje prekid radne aktivnosti i preduzimanja momentalnih preventivnih akcija i koji se definiše kao nivo rizika R V.

Zanemarljivo mali rizik

Mali rizik

Ne zahteva se nikakva akcija

Nema potrebe za dodatnim aktivnostima pri upravljanju operacijom. Može se razmotriti ekonomski isplativije rešenje ili unapređenje bez dodatnih ulaganja. Potrebno je pratiti situaciju, kako bi posedovali informaciju o spreovođenju propisanih aktivnosti.




Srednji rizik

Potrebno je uložiti napor kako bi se smanjio rizik, ali troškovi prevencije moraju biti pažljivo planirani i ograničeni do izvesnog nivoa. Potrebno je definisati rok za sprovođenje unapređenja. Kod onih događaja kod kojih mogu nastupiti izuzetno opasne posledice, potrebno je dodatno proveriti verovatnoću nastanka takvog događaja kako bi se definisao potreban nivo aktivnosti na ublažavanju rizika.

Ekstremno visoki rizik

Visoki rizik

Ne sme se započeti sa datom aktivnošću dok nivo rizika ne bude snižen. Mogu biti potrebna znatna sredstva kako bi se rizik smanjio. Ako se rizik odnosi na sve započete aktivnosti, potrebno je preduzeti hitne akcije na smanjenju nivoa rizika.

Aktivnost ne sme biti započeta ni nastavljena, sve dok se nivo rizika ne smanji. Ako ni ulaganjem neograničenih sredstava nije moguće smanjiti nivo rizika, aktivnost mora ostati zabranjena.



Na osnovu matrice za ocenu rizika definiše se karakterizacija procene rizika kao što je to prikazano u sledećoj tabeli.

Prihvatljiv rizik Prihvatljiv rizik Povećani rizik

Neprihvatljiv rizik Neprihvatljiv rizik

Zanemarljivo mali rizik Mali rizik

Srednji rizik Visoki rizik

Ekstremno visok rizik

R I R II R III R IV R V

Procena nivoa rizika Klasifikacija nivoa rizika Karakterizacija rizika




Prihvatljiv rizik

Prihvatljiv rizik

Povećani rizik - Uslovno

prihvatljiv rizik

Neprihvatljiv rizik

Neprihvatljiv rizik

Rizik koji je smanjen do nivoa koji se može podnositi u organizaciji obzirom na njene zakonske obaveze i njenu OHSAS politiku zaštite zdravlja i bezbednosti na radu (citat: SRPS BS 18001:2007) Rizik za koji postoji opravdana pretpostavka: • da može izazvati povrede na radu i oboljenja u vezi sa radom, • da može da uzrokuje kršenje zakonskih obaveza organizacije i • da može da odstupa od politike zaštite zdravlja i bezbednosti na radu određene organizacije (modifikovani citat iz Zakona o BZNR) Rizik koji uzrokuje povrede na radu i oboljenja u vezi sa radom, uzrokuje kršenje zakonskih obaveze i odstupa od opštih načela nacionalne strategije ili politike organizacije




PRIMER KINNY MODELA U

PROCENI RIZIKA



Bezbednosna sredstva A. Odsisna hauba B. Kapa C. Maska za zavarivanje D. Zaštitno odelo E. Rukavice F. Zaštitne čizme G. Uzemljenje stola

Delovi stanice za elektrolučno zavarivanje 1. Kutija za razdvajanje 2. Utičnica sa uzemljenjem 3. Aparat za elektrolučno zavarivanje 4. Produžni konektori 5. Kontejner za potrošene elektrode 6. Klešta povratnog kabla 7. Držač elektrode

PRIMER ocene rizika – radno mesto zavarivača



Proces elektrolučnog zavarivanja vrši se u građevinskom objektu koji je sagrađen od čvrstog građevinskog materijala u mašin-bravarskoj radionici na stalnom mestu za zavarivanje. Zavarivanje se vrši klasičnim aparatom za zavarivanje strujom od 30 -75A, korišćenjem klasičnih elektroda raznih dimenzija u zavisnosti od predmeta koji se vari. Zavarivanje se vrši na radnom stolu koji je sagrađen od metala i uzemljen je. Utikač aparata za zavarivanje postavlja se u utičnicu sa uzemljenjem a ona je spojena na razvodnu kutiju za razdvajanje. Primarni deo kabla za zavarivanje je preseka 3X2,5 mm sa trostrukom izolcijom. Sekundarni deo instalacije aparata nastavlja se produžnim konektorima. Iznad radnog stola za zavarivanje postavljena je odsisna hauba za odvođenje gasova, dimova, para i drugih isparenja koje nastaju u procesu zavarivanja. Hauba je pomična po visini i dužini radne površine. Poslovi zavarivanja obavljaju se samo u prepodnevnoj smeni i obavlja ih samo jedan radnik a po potrebi posla poslove mogu obavljati dva radnika. Ne postoji dizalica za podizanje teških predmeta na radni sto. Prostorija je pravilno osvetljena fluoroscentnom rasvetom 350 Lx, a el. instalacija sa kablovima položenim na omalterisanim zidovima. Grejanje prostorije je obezbeđeno preko radijatora - centralno grejanje.

OPIS RADA - Član 5 Pravilnika o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i radnoj okolini



1. Mehaničke opasnosti (opasnosti od opreme za rad i opasnosti u vezi sa karakteristikama radnog mesta) 1.1 - opasnost od pada predmeta ili alata na nogu zaposlenog, opasnost od oštrih ivica i izbočina predmeta obrade, radnog stola, kutija za alat, fijoka i dr. 1.2 - opasnost od posekotina, poderotina, udara ili drugih povreda pri korišćenju varilačkih klešta, čekića, predmeta koji se vare, stega i dr, 1.3 - opasnost od letećih čestica, iskri, troske ili užarenih čestica, opasnost od opekotina na električnom luku vrelim predmetima i elektrodi, 1.4 - opasnosti od požara u radnoj prostoriji izazvanim zavarivanjem, 1.5 - opasnost od klizavog radnog poda i gazišta

2. Opasnosti od električne energije 2.1 - opasnost od direktnog dodira delova pod naponom ( ogoljeni kablovi i ako je kućište aparata oštećeno ili uklonjeno), opasnost od indirektnog dodira (struja greške preko radnog stola i klešta i dr.) 2.2 - opasnost od opekotina na el. luku pri zavarivanju i kratkom spoju na instalaciji ili opremi za rad.

LISTA OPASNOSTI - Član 8 i 9 Pravilnika o načinu i postupku procene rizika



3. Štetnosti od zračenja (nejonizujuće) 3.1 - svetlosno zračenje 3.2 - toplotno zračenje ( infracrveno) 3.3 - ultravioletno zračenje 4.Hemijske štetnosti 4.1 - hemijske štetnosti - gasovi, dimovi i pare zavise od obloženih elektroda, sastava materijala koji se vari, zaštitnih prevlaka ili boja na materijalu kao i naslage na materijalu - opremi koja je korištena u proizvodnim pogonima. To su obično nitrozni gasovi - oksidi azota koji nastaju usled visokih temperatura električnog luka, otrovan ugljen monoksid i zagušljivac ugljen dioksid. Iz obloga elektrode oslobađaju se aerosoli gvožđa, oksidi titana i mangana, kao i dioksidi mangana i silicijuma. Iz boja ili prevlaka protiv korozije, ako se nalaze na materijalu koji se vari, obično se izdvajaju dimovi kadmijuma, cinka olova, nikla i hroma. Primarna je toksičnost ovih materija ali nije beznačajna opasnost od smanjenog procenta kiseonikas u prostoru oko zavarivača i pojava ozona izazvanog elektrićnim lukom.

LISTA OPASNOSTI - Član 8 i 9 Pravilnika o načinu i postupku procene rizika



5. Fizičke štetnosti 5.1 - buka od opreme za zavarivanje, brušenje, udara po materijalima i buka od okolnih radnih mesta 6. Mikroklima 6.1- temperatura - visoka ili niska, vlažnost vazduha, brzina strujanja vazduha 7.Osvetljenost 7.1 - prejaka ili nedovoljna definisana kao količina svetlosti koja pada na radnu površinu, 8. Štetnosti koje proističu iz fizioloških napora 8.1 štetnosti pri podizanju teških predmeta koji se vare na radnu površinu stola, pri podizanju i prenošenju aparata za zavarivanje, nefiziološkog položaja tela pri zavarivanju specifičnih predmeta (dugo stajanje, klečanje, rad sa podignutim rukama iznad glave i dr.)

LISTA OPASNOSTI - Nastavak



OPASNOSTI I ŠTETNOSTI POSLEDICE POSTOJEĆIH OPASNOSTI I ŠTETNOSTI

1.1. prelomi kostiju, prignječenja i dr.- posledice opasne 1.2 prikleštenje šake, posekotine, poderotine - posledice neznatne 1.3 opekotine, povrede očiju, posledice opasne 1.4 opekotine, gušenja zbog produkata sagorevanja - posledice opasne 1.5 padovi u istoj ravni prelomi kostiju, kontuzije - posledice opasne 2.1 udar struje - posledice opasne 2.2 opekotine šake ili lica - posledice opasne 3.1 jak bljesak dovodi do zaslepljenja i zableštavanja. Veoma česta zaslepljenja

mogu oštetiti očno dno, - posledice opasne 3.2 oštećenja kože i očiju - posledice opasne 3.3 najopasnije i štetno deluje na oči i kožu , prekomerno izlaganje kože UV

zračenju dovodi do preranog starenja kože i rizika od malignih oboljenja. Izaziva akutno oboljenje očiju - u vidu pečenja i "peska" u očima, suzenja i bolova - posledice opasne

4.1 bronhitis i druga oboljenja disajnih organa - posledice opasne 5.1 oštećenje sluha - zavisno od nivoa buke - posledice opasne 6.1 prhlade, pad imuniteta i druga oboljenja, posledice u zavisnosti od postojećih

uslova 7.1 naprezanje čula vida i povećana opasnost od povreda - posledice neznatne

8.1 oboljenja koštano mišićnog sistema - posledice opasne



OPASNOST I ŠTETNOST OPIS OPASNOSTI VEROVATNOĆA POSLEDICE NIVO RIZIKA

1.MEHANIČKE OPASNOSTI

1.1 2 2 R4 – srednji rizik

1.2

1.3

1.4

1.5

2.OPASNOSTI OD EL. ENER.

2.1

2.2

3.ŠTETNOSTI OD ZRAČENJA

3.1

3.2

3.3

4.HEMIJSKE ŠTETNOSTI 4.1

5.FIZIČKE ŠTETNOSTI 5.1

6.MIKROKLIMA 6.1

7.OSVETLJENOST 7.1

8.FIZIOLOŠKI NAPORI 8.1

ANALIZA RIZIKA

Koristiti matricu sa slajda 16!

2x2=4 (R4)



a) održavanje opreme za zavarivanje i lokalne i opšte ventilacije u prostoriji u kojoj se vrši proces zavarivanja: provera da li se vrše redovni pregledi opreme, da li se otklanjaju kvarovi i smetnje na opremi, da li se vrši zamena dotrajalih delova, da li se električne instalacije na koje se priključuje oprema za zavarivanje redovno pregleda i ispituje, da li je sistem zaštite na el. instalacijama pouzdan, da li se vodi evidencija o održavanju opreme i instalacija.

b) obezbeđivanje propisanih uslova za bezbedan i zdrav rad - stalna mesta za zavarivanje moraju da imaju lokalnu ventilaciju, odnosno odvođenje gasova, dimova, para i aerosola na mestu nastajanja i paravane - ograde od nezapaljivih materijala da proces zavarivanja ne ugrožava druga radna mesta u radionici, - radni sto za zavarivanje mora da bude prilagođen za radne operacije zavarivanja, - buka do 85 dB(A), - visina prostorije > od 3m, površina slobodnog prostora > od 2m2 po jednom radniku, zapremina vazduha po jednom radniku > od 12 m3 - širina glavnog transportnog puta u radionici mora biti =>180cm, sporedni prolazi => 100cm., a ako se u radionicu kreću transportna sredstva putevi moraju biti širi 80 cm od transportnog sredstva odnosno najšireg elementa koji se prevozi.

ZAŠTITNE MERE



c) osposobljavanje zavarivača Zbog veoma velikog broja opasnosti i štetnosti pri elektolučnom zavarivanju i specifičnosti rizika neophodno je u potpunosti prilagoditi osposobljavanje specifičnostima radnog mesta. Praktično osposobljavanje zavarivača od izuzetnog je značaja. Zavarivači moraju biti obučeni iz materije zaštite od požara. d) sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu za zavarivača - Radno odelo bez mažetni i preklopa u koje mogu dospeti varnice ili užarene čestice metala - Zaštitne cipele (Z.B1.300) - Zaštitne kožne rukavice (Z.B1.023) - Radna kapa, - Kožna kecelja (Z.B1.006) - Podkolenica - kožna (Z.B1.070) - Zaštitna maska za el.varice (Z.B1.030)

ZAŠTITNE MERE



-Pri elektrolučnom zavarivanju najpodesniji je naglavni štitnik za elektrolučno i gasno zavarivanje i rezanje metala sa automatskim zatamnjenjem i mikro senzorima (EN 175:1997) - Zaštitne kožne rukavice Z.B1.023 - duge sa mažetnama i pet prstiju - rukavice za zavarivače. - Zaštitna stakla za zavarivanje SRPS Z.B1.250 - tamna stakla za gasno i elektrolučno varenje izrađuju se sa zasenjenjima od broja 3 do broja 14 i primenjuju se u zavisnosti od vrste radova i struje kojom se vrši zavarivanje - Zasenjenje br. 3 - pri tvrdom lemljenju i pomoćnim radovima pri tačkastom elektrolučnom varenju; - Zasenjenje br. 4 i 5 - pri lakom gasnom varenju (tvrdo lemljenje, varenje lakih metala i metaliziranje); - Zasenjenje br. 6 - pri svim gasnim varenjima i rezanjima i elektrolučnom varenju do 30 ampera; - Zasenjenje br. 7 i 8 - pri elektrolučnom varenju preko 30 do 75 ampera; - Zasenjenje br. 9 i 10 - pri elektrolučnom varenju preko 75 do 200 ampera; - Zasenjenje br. 11 i 12 - pri elektrolučnom varenju preko 200 do 400 ampera; - Zasenjenje br. 13 i 14 - pri elektrolučnom varenju preko 400 ampera.

ZAŠTITNE MERE

Documents

Prihvatljiv rizik