75

Pripreme za cas Srpski jezik

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Pripreme za cas Srpski jezik i knjizevnost

Citation preview

Page 1: Pripreme za cas Srpski jezik
Page 2: Pripreme za cas Srpski jezik

31. часПРЕДМЕТ: Српски језик

РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:

ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Палатализација

ТИП ЧАСА: Обрада

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Увођење ученика у основе наше фонетике и фонетских правила која се тичу алтернација К:Ч; Г:Ж; Х:Ш.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Подстицати ученике да правилно изговарају гласове српског језика и воде рачуна посебно задњонепчане сугласнике.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Правилна употреба задњонепчаних сугласника у говору и писању, уз придржавање закона палатализације.

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :

CJ.1.3.1. зна особине и врсте гласова; дели реч на слогове у једноставнијим примеримаCJ.2.3.2. препознаје гласовне промене CJ.3.3.1. дели реч на слогове у сложенијим случајевимаCJ.3.3.2. познаје гласовне промене (уме да их препозна, објасни и именује)

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Демонстрације, монолошко-дијалошка

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Фронтални

НАСТАВНА СРЕДСТВА: Фолија, графоскоп, Уџбеник

САДРЖАЈ ЧАСА:УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Поновити поделу сугласника по месту творбе – артикулације.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Истаћи циљ часа и објашњавати садржај фолије. ЗАКЉУЧИТИ:

Палатализација је смењивање велара К, Г, Х палаталима Ч, Ж, Ш. Налази се у следећим обличним и творбеним положајима:

– У вокативу једнине именица мушког рода када се К, Г, Х нађу испред -е: војниче, друже... – У презентским облицима глагола чија се инфинитивна основа завршава на задњонепчани

сугласник кад се они нађу испред -е иза наставка за презентску основу: ВУЋИ (ВУКОХ) ВУЧЕМ; СРИЋИ (СТРИГОХ) СТРИЖЕМ; ВРЋИ (ВРХОХ) ВРШЕМ

– У презентским облицима глагола са инфинитивном основом на -а испред -е: викати − вичем, стругати − стружем, махати − машем

– У компаративу и суперлативу придева: ЈАК − ЈАЧИ, ДУГ − ДУЖИ, ТИХ − ТИШИ / НАЈЈАЧИ, НАЈДУЖИ...

– У облицима множине именица ОКО и УХО: очи, уши.

Page 3: Pripreme za cas Srpski jezik

– У изведеним речима, пред наставцима за творбу: ДРУГ − ДРУЖИНА, МОМАК − МОМЧИНА, ЗРАК − ЗРАЧАК... Одступања урадити на Наставним листићима (прилог 1, 2, 3/са решењима).

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Усвојеност градива проверити на наставним листићима.

ПрилогНАСТАВНИ ЛИСТИЋ БР. 1

Задатак: а) Напиши вокатив једнине датих именица!

хајдук __________________Миодраг __________________ дух __________________

б) Напиши 1. лице једнине презента следећих глагола!

вући _____________ стрићи _____________ врћи _____________

НАСТАВНИ ЛИСТИЋ БР. 2

Задатак: а) Напиши деминутиве именица наставцима -ак!

зрак ______________ брег ______________ дах ______________

б) Изведи именице наставцима: -ић, -ица, -ина!

вук ______________ нога ______________ прах ______________

в) Изведи присвојне придеве од следећих именица наставком –ин!

Новица ______________ Даница ______________ царица ______________

Page 4: Pripreme za cas Srpski jezik

г) Од датих именица начини глаголе у инфинитиву!

бег ______________ крик ______________ слух ______________

НАСТАВНИ ЛИСТИЋ БР. 3

ЗАДАТАК: ДА УТВРДИМО!

Како се врши палатализација?

1. Наведи облике речи у којима се извршила палатализација!

ђаче ______________ тучем ______________ дружина ______________ Љубичин ______________

2. Подвуци речи у којима се палатализација НИЈЕ извршила!

очи, секица, Загин, краљичин, Лукин, ручица

3. Небојша каже брату: – Миодраге, ја стално говорим и бачици и сечици да су хајдуки најбољи и да ће бити први, а оне се не слагу! А Миодраг: – Мој хајдуке, мој јунаке, ко се муке не намуки, граматику не поуки, тај језика не науки!

Небојша: – Не разумем!!

Објасни зашто Небојша није разумео! Фолија 1.

А) На крилима лептира разбацани су различити сугласници. Разврстај их у одређене колоне по паровима!

Решење:

Звучни Б Г Д Ђ Ж З Џ / / /Безвучни П К Т Ћ Ш С Ч Ф Х Ц

Б) Пронађи парове овим речима чији су почетни или крајњи сугласници ЗВУЧНИ, односно БЕЗВУЧНИ и упиши их у табеле:

Page 5: Pripreme za cas Srpski jezik

РЕШЕЊЕБОД ПОДГУЧЕ КУЧЕЗОВА СОВАПЛОД ПЛОТСАД САТРАД РАТ

Фолија 2.

Овде су груписани сугласници! Попуни укрштенице (слова), затим упиши назив у понуђене колоне:

а) укрштенице:

4. 5. 1. 2. 3.

б) назив:

1. ________________________________ 4. ______________________________________ 2. ________________________________ 5. ______________________________________ 3. ________________________________

РЕШЕЊЕ

а)

1. Л, Р, Н 2. Б, П, М, В, Ф 3. Д, Т, З, С, Ц 4. Ђ, Ћ, Ж, Ш, Џ, Ч, Ј, Љ, Њ 5. К, Г, Х

б) 1. Надзубни/језични 4. Предњонепчани/палатални 2. Уснени/лабијални 5. Задњонепчани/велари 3. Зубни/дентални

Фолија 3.

Решења наставног листића бр. 1

а) Вокатив једнине датих именица гласи:

хајдук хајдуке хајдучеМиодраг Миодр

агеМиодраже

Љ

Г

Р М С

Page 6: Pripreme za cas Srpski jezik

дух духе душе

б) 1. лице једнине презента датих глагола гласи:

вући вукем вучемстрићи

стригем стрижем

врћи врхем вршем

Фолија 4.

Решења наставног листића бр. 2

а) Деминутиви именица изведени наставком –АК:

зрак зрак + ак → зрачакдах дах + ак → дашакбрег бр

ег+ ак → брежак

а/Ø

б) Именице изведене наставцима: -ИЋ, -ИЦА, -ИНА

вук вук + ић → вучићнога ног + ица → ножицапрах

прах + ина → прашина

в) Присвојни придеви изведени од именица наставком –ИН:

Новица

Новиц + ин → Новичин

Даница Даниц + ин → Даничинцарица цариц + ин → царичин

г) Глаголи у инфинитиву изведени од именица:

бег бегати → бежатикрик крикати → кричатислух слухати → слушати

Фолија 5.

Решења наставног листића бр. 3

1. Облици речи у којима је извршена палатализација:

ђаче → вокатив именице мушког рода тучем → 1. лице презента глагола у инфинитиву на –ћи дружина → именица изведена наставком –ина

Page 7: Pripreme za cas Srpski jezik

Љубичин → присвојни придев властите именица на –ица 2. Речи у којима није извршена палатализација:секица, Загин, Лукин

3. Небојша каже брату: – Миодраже, ја стално говорим и бакици и секици да су хајдуци најбољи и да ће бити

први, а оне се не слажу!А Миодраг:

– Мој хајдуче, мој јуначе, ко се муке не намучи, граматику не проучи, тај језика не научи!

Небојша: – Не разумем!!

ДОМАЋИ РАД (САМОСТАЛНИ РАД): Довршити вежбања и научити.

АНАЛИЗА ЧАСА:

Page 8: Pripreme za cas Srpski jezik

32. часПРЕДМЕТ: Српски језик

РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:

ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Сибиларизација

ТИП ЧАСА: Обрада

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Даље увођење ученика у основе фонетике и фонетских правила која се тичу алтернације К:Ц, Г:З, Х:С.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Подстицати ученике да правилно изговарају гласове српског језика и воде рачуна посебно задњонепчане сугласнике.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Правилна употреба задњонепчаних сугласника у говору и писању, уз придржавање закона сибиларизације.

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :

CJ.1.3.1. зна особине и врсте гласова; дели реч на слогове у једноставнијим примеримаCJ.2.3.2. препознаје гласовне промене CJ.3.3.1. дели реч на слогове у сложенијим случајевимаCJ.3.3.2. познаје гласовне промене (уме да их препозна, објасни и именује)

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Монолошко-дијалошка, демонстрације

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Фронтални, индивидуални

НАСТАВНА СРЕДСТВА: Фолија, графоскоп, Уџбеник

САДРЖАЈ ЧАСА:УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Поновити усвојеност палатализације. Проверити домаћи задатак и објаснити нејасно.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Истаћи циљ часа и објашњавати садржај фолије. (прилог)

– Сибиларизација је смењивање велара К, Г, Х њиховим зубним алтернатима Ц, З, С – Јавља се у промени именица (К, Г, Х испред -И у настацима за облике)

РУКА – РУЦИ; НОГА – НОЗИ; ОРАХ – ОРАСИ– У императиву глагола ПЕЋИ – ПЕЦИ; СТРИЋИ – СТРИЗИ; ВРЋИ – ВРСИ – У имперфекту истих глагола: ПЕЦИЈАХ, СТРИЗИЈАХ, ВРСИЈАХ.

Одступања урадити на примерима из Уџбеника.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Увежбавање палатализације и сибиларизације.

Page 9: Pripreme za cas Srpski jezik

ДОМАЋИ РАД (САМОСТАЛНИ РАД): Научити!

АНАЛИЗА ЧАСА:

Page 10: Pripreme za cas Srpski jezik

33. и 34. час

ПРЕДМЕТ: Српски језик

РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:

ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Анализа Првог школског писменог задатка

ТИП ЧАСА: колективни исправак / писање побољшане верзије (2. час)

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособити ученике за поштовање композиције писменог задатка; одељка, језика, стила, и правописа

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати самостално стваралаштво ученика

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Примена савладаног градива у самосталном писменом изражавању и богаћење лексике

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :

CJ.1.2.1. зна и користи оба писма (ћирилицу и латиницу) CJ.1.2.2. саставља разумљиву, граматички исправну реченицу CJ.1.2.3. саставља једноставан експозиторни, наративни и дескриптивни текст и уме да га организује у смисаоне целине (уводни, средишњи и завршни део текста)CJ.1.2.8. примењује правописну норму (из сваке правописне области) у једноставним примеримаCJ.3.2.1. организује текст у логичне и правилно распоређене пасусе;

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка, демонстрације, писмених радова

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Фронтални и индивидуални

НАСТАВНА СРЕДСТВА: Писмени задаци у вежбанкама

САДРЖАЈ ЧАСА:

УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Општа запажања о писменим задацима; читање најбољих композиционих целина или радова у целости.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Указивање на добре стране, као и на стилске и језичке погрешке у радовима; на табли

направити табелу у којој ће се бележити неправилно и правилно написане речи и изрази (НИЈЕ − НЕГО). − Поделити ученицима свеске.− Сваки ученик исписује у свесци за школски рад своје погрешке.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Припрема за писање побољшане верзије писменог задатка.

Page 11: Pripreme za cas Srpski jezik

ДОМАЋИ РАД (САМОСТАЛНИ РАД): У свесци за школски рад написати побољшану верзију писменог задатка.

2. часПисање побољшане верзије првог писменог задатка у вежбанкама.Ученици предају наставнику вежбанке, да утврди квалитет побољшане верзије задатка.

Page 12: Pripreme za cas Srpski jezik

35. часПРЕДМЕТ: Српски језик

РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:

ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Палатализација и сибиларизација

ТИП ЧАСА: Утврђивање

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: На одабраним примерима увежбати палатализацију и сибиларизацију!

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати културу писменог и усменог изражавања.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Уочавати палатализацију и сибиларизацију у грађењу и промени речи.

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :

CJ.1.3.1. зна особине и врсте гласова; дели реч на слогове у једноставнијим примеримаCJ.2.3.2. препознаје гласовне промене CJ.3.3.1. дели реч на слогове у сложенијим случајевимаCJ.3.3.2. познаје гласовне промене (уме да их препозна, објасни и именује)

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Фронтални, рад у паровима

НАСТАВНА СРЕДСТВА: Одабрани примери

САДРЖАЈ ЧАСА:УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Поновити поделу консонаната по месту и начину артикулације.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: На одабраним примерима вежбати. Примери:

– Ко се мука не намучи, памети се не научи. – На муци се познају јунаци. – Слога кућу гради, а неслога разграђује. – Кад се сложе и слаби су јаки. – Није сиромах ко мало има, већ ко много жели. – Сиромаштво и кашаљ не дају се сакрити.

Да ли се у следећим речима врши палатализација: сека, честитка, тачка, мачка, мотка... Објаснити!

Напиши датив и локатив једнине именица: РУКА, МАЈКА, ВЛАГА. Изведите придеве од имена: Љубица, Даница, Аница, Верица. Написати датив именица Десанка, Лука и Анка.

Page 13: Pripreme za cas Srpski jezik

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Систематизовати знање!

ДОМАЋИ РАД (САМОСТАЛНИ РАД):

АНАЛИЗА ЧАСА:

Page 14: Pripreme za cas Srpski jezik

36. час ПРЕДМЕТ: Српски језик

РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:

ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Непостојано а

ТИП ЧАСА: Обрада

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Утврдити обрађене гласовне законе и усвојити нови: а које се у различитим облицима исте речи појављује и губи.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Правилна употреба гласовних промена.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Савладати гласовне промене, посебно непостојано а, у говору и писању, као и у грађењу и промени речи.

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :

CJ.1.3.1. зна особине и врсте гласова; дели реч на слогове у једноставнијим примеримаCJ.2.3.2. препознаје гласовне промене CJ.3.3.1. дели реч на слогове у сложенијим случајевимаCJ.3.3.2. познаје гласовне промене (уме да их препозна, објасни и именује)

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Демонстрације, текста, дијалошка

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Фронтални, индивидуални

НАСТАВНА СРЕДСТВА: Фолија, графоскоп, Уџбеник

САДРЖАЈ ЧАСА:УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Поновити стечена знања о палатализацији и сибиларизацији на примерима: ђак − ђаче − ђаци; брига − брижан − бризи; грех − грешити − греси.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Истаћи циљ часа.

Анализа садржаја фолије. Тумачење. Забележити: Непостојано а назив је за самогласник а који се јавља у одређеним облицима речи и у одређеним позицијама, док га у другим облицима истих речи нема. Именица ловац: а јавља се само у номинативу једнине и генитиву множине. Порекло ове појаве везано је за далеку прошлост нашег језика. Некада ловьць. Поред осталих гласова у склопу ове речи имамо и два знака за које не знају наша стандардна писма. Ь – полугласник који је некада чинио саставни део нашег гласовног система, али се брзо изгубио. Прво се губио ь с краја слога јер је био у слабом положају, а онај у средини (вьц) између сугласника ојачао и доцније вокализовао. Отуда у номинативу једнине – ЛОВАЦ. У зависним падежима једнине било је – ЛОВЬЦА, ЛОВЬЦУ... Отуда фонетски феномен (не)постојаног а у нашем језику.

Page 15: Pripreme za cas Srpski jezik

Јавља се у: ИМЕНИЦАМА: ловац − ловца; отац − оца; кобац − копца ПРИДЕВИМА: добар − добра; горак − горка, бесан − бесна ГЛАГОЛСКИМ РЕЧИМА: рекао − рекла, пекао − пекла, јесам − јесмо ЗАМЕНИЦАМА: овакав − оваквога, сав − сва − све БРОЈЕВИМА: један − једнога ПРЕДЛОЗИМА: ка/к, с/са; низ/низа, уз/уза, пред/преда (ме)

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: На примерима из Уџбеника проверити усвојеност градива (1. и 2. вежбање, стр. 66−67)

ДОМАЋИ РАД (САМОСТАЛНИ РАД): Урадити преостала три вежбања са стр. 66−67 Уџбеника и научити.

АНАЛИЗА ЧАСА:

Page 16: Pripreme za cas Srpski jezik

37. и 38. час ПРЕДМЕТ: Српски језик

РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:

ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Епика: Аска и вук, Иво Андрић

ТИП ЧАСА: Обрада

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Развијати стваралачку машту ученика, љубав према животу и стварним људским вредностима; указивати на животни оптимизам и радост; функција дескрипције у приповедању.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Значај уметности у животу

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Упознавање са стваралаштвом Иве Андрића, његовом биографијом, његовим односом према уметности.

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :

CJ.1.1.1. разуме текст (ћирилични и латинични) који чита наглас и у себи CJ.1.1.4. разликује основне делове текста и књиге (наслов, наднаслов, поднаслов, основни текст, поглавље, пасус, садржај); служи се садржајем да би пронашао одређени део текста CJ.1.1.5. проналази и издваја основне информације из текста према датим критеријумимаCJ.1.1.6. рaзликује у тексту битно од небитног, главно од споредног CJ.2.1.1. чита текст користећи различите стратегије читања: „летимично читање“ (ради брзог налажења одређених информација); читање „с оловком у руци“ (ради учења, ради извршавања различитих задатака, ради решавања проблема); читање ради уживања*CJ.1.4.1. повезује наслове прочитаних књижевних дела (предвиђених програмом VI разреда) са именима аутора тих дела CJ.1.4.3. разликује основне књижевне родове: лирику, епику и драму CJ.1.4.5. препознаје различите облике казивања у књижевноуметничком тексту: нарација, дескрипција, дијалог и монолог CJ.1.4.6. препознаје постојање стилских фигура у књижевноуметничком тексту (епитет, поређење, ономатопеја)CJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотив, тему, фабулу, време и место радње, лик...CJ.2.4.2. повезује наслов дела из обавезне лектире и род, врсту и лик из дела; препознаје род и врсту књижевноуметничког дела на основу одломака, ликова, карактеристичних ситуацијаCJ.2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, контраст)CJ.2.4.8. уочава разлику између препричавања и анализе делаCJ.3.4.1. наводи наслов дела, аутора, род и врсту на основу одломака, ликова карактеристичних тема и мотива CJ.3.4.3. разликује аутора дела од приповедача у делу

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Стваралачка, дијалошка, текста

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Групни рад, фронтални, индивидуални

Page 17: Pripreme za cas Srpski jezik

НАСТАВНА СРЕДСТВА: Звучна читанка, Читанка, приручници...

САДРЖАЈ ЧАСА:УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Материјално-психолошки приступ. Медитације ученика... Како музика и игра делују на наша чула? Истаћи општи појам лепог – у природи, уметности...

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Пошто су претходно саопштени – дати задаци ученици су по групама припремили уводно излагање као и расправу о другим питањима. Сумирање резултата и оцењивање активности група и појединаца. Прва група: Сачините краћи библиографски преглед: а) Андрићевих радова; б) радова о Андрићу; в) звучних и визуелних извора о овом писцу и делу!

Друга група: Из књижевних критика издвојте занимљива мишљења о вредности Андрићевог дела. Спремите се да их прочитате и тумачите. Које закључке на основу тога предлажете? Трећа група: Издвојте из приповетке: а) најлепше речи и изразе; б) мање познате речи. Четврта група: Подвуците реченице које означавају преломне (најважније) тренутке у радњи. Припремите се да их прочитате и објасните. Пета група: Уочите у делу занимљиве описе природе. Обележите их и размислите о њиховој лепоти (боје, звуци, покрети, осећања) Шеста група: Проучите лик Аске у делу. Издвојте речи и изразе којима се слика њен изглед, њено понашање, ток игре, ток мисли и осећања, особине, однос према мајци и према вуку. Седма група: Истражите лик Вука. Испишите речи и изразе којима се слика: његов изглед, понашање и поступци, развој мисли и осећања, моралне особине, однос према другима, према свету и себи. Упоредите његове особине са Аскиним. Шта можете просудити? Осма група: Обележите у тексту она места која покрећу на размишљање о животу, људима, уметности. Наведите појединости које иду у прилог Андрићевој тврдњи да „уметност и воља за отпором побеђују свако зло, па и саму смрт.“ Девета група: Покушајте да саставите неку мисао о значају уметности у човековом животу. Десета група: Замислите себе у улози режисера филма Аска и вук . Предложите решења појединих сцена, кадрова, костима, декора, глумаца, музике и др.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Бележење закључака група. Изражајно читање текста.

ДОМАЋИ РАД (САМОСТАЛНИ РАД): Одабране одломке научити напамет.

Page 18: Pripreme za cas Srpski jezik

АНАЛИЗА ЧАСА:

Page 19: Pripreme za cas Srpski jezik

39. час ПРЕДМЕТ: Српски језик

РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:

ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Промена Л у О

ТИП ЧАСА: Обрада

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Историјски развој ове гласовне промене и резултати у књижевном језику. ВАСПИТНИ ЦИЉ: Правилно изражавање и писање.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Примена правила о гласовним променама у промени именица, посебно оних на -лац.

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :

CJ.1.3.1. зна особине и врсте гласова; дели реч на слогове у једноставнијим примеримаCJ.2.3.2. препознаје гласовне промене CJ.3.3.1. дели реч на слогове у сложенијим случајевимаCJ.3.3.2. познаје гласовне промене (уме да их препозна, објасни и именује)

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Вербална, текстовна и демонстрације

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Фронтални и рад у паровима

НАСТАВНА СРЕДСТВА: Фолија, графоскоп, Уџбеник, Радна свеска

САДРЖАЈ ЧАСА:УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Освежити знања о обрађеним гласовним променама.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Циљ часа: Промена Л у О. У нашим народним говорима који чине основу нашег књижевног језика сугласник л је некада (друга половина 14. века) прелазио на крају речи и на крају слога у самогласник о: сол-соо-со; селба-сеоба. Већ у другој половини глас л је опет могао да стоји на крају речи и на крају слога. Отуда је разумљиво што у нашем језику данас, поред речи које место некадашњег л имају редовно о, има речи у којима стоји л место о, а има речи које се употребљавају и са о и са л. У књижевном језику редовно се употребљава о (од л) у овим случајевима: а) у мушком роду једнине глаголског придева радног: ЧУО, ВИДЕО, СМЕО, РАДИО, БИО, РЕКАОб) у именицама женског рода с наставком -ОНИЦА: УЧИОНИЦА, ЧИТАОНИЦА, МАСТИОНИЦА, РАДИОНИЦА в) у именицама м. и ж. рода с непостојаним А испред О (од Л): ОРАО, ПИСАО, КОПАО, УГАО, МИСАО;

Page 20: Pripreme za cas Srpski jezik

г) у именицама и придевима са самогласником Е испред О (од Л): ДЕО, ПРЕДЕО, ПЕПЕО, ВЕО, КИСЕО, ЦЕО, ВРЕО, ДЕОБА, СЕЛБА

Л се чува у следећим речима и облицима: БОЛ, ЖДРАЛ, ГЛАГОЛ, БОКАЛ, МАРШАЛ, ГЕНЕРАЛ, МЕТАЛ, БОЛНИЦА, НЕВАЉАЛЦА, БЕЛЦА...

Речи са Л и О : ДО-ДОЛ; СОКО-СОКОЛ Именице које означавају вршиоце радњи, а завршавају се наставком -ЛАЦ имају у

номинативу једнине и генитиву множине Л непромењено у О и непостојано а. У свим осталим падежима код њих се губи непостојано а и Л прелази у О.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Вежбања у Уџбенику (стр. 70−71)

ДОМАЋИ РАД (САМОСТАЛНИ РАД): Урадити 22. вежбање у Радној свесци (стр. 31).

АНАЛИЗА ЧАСА:

Page 21: Pripreme za cas Srpski jezik

40. и 41. часПРЕДМЕТ: Српски језик

РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:

ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Епика: Јаблан, Петар Кочић

ТИП ЧАСА: Обрада

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавати ученике за тумачење приповетке, форме излагања (нарација, дескрипција, дијалог), статике и динамике сцене, књижевни портрет

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати љубав према животињама, према сликовитом изражавању приповедача

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Упознати живот и дело Петра Кочића, посебно његов приповедачки рад. Прочитати још бар две приповетке по избору и унети у „Дневник прочитаних књига“.

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :

CJ.1.1.1. разуме текст (ћирилични и латинични) који чита наглас и у себи CJ.1.1.4. разликује основне делове текста и књиге (наслов, наднаслов, поднаслов, основни текст, поглавље, пасус, садржај); служи се садржајем да би пронашао одређени део текста CJ.1.1.5. проналази и издваја основне информације из текста према датим критеријумимаCJ.1.1.6. рaзликује у тексту битно од небитног, главно од споредног CJ.2.1.1. чита текст користећи различите стратегије читања: „летимично читање“ (ради брзог налажења одређених информација); читање „с оловком у руци“ (ради учења, ради извршавања различитих задатака, ради решавања проблема); читање ради уживања*CJ.1.4.1. повезује наслове прочитаних књижевних дела (предвиђених програмом VI разреда) са именима аутора тих дела CJ.1.4.3. разликује основне књижевне родове: лирику, епику и драму CJ.1.4.5. препознаје различите облике казивања у књижевноуметничком тексту: нарација, дескрипција, дијалог и монолог CJ.1.4.6. препознаје постојање стилских фигура у књижевноуметничком тексту (епитет, поређење, ономатопеја)CJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотив, тему, фабулу, време и место радње, лик...CJ.2.4.2. повезује наслов дела из обавезне лектире и род, врсту и лик из дела; препознаје род и врсту књижевноуметничког дела на основу одломака, ликова, карактеристичних ситуацијаCJ.2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, контраст)CJ.2.4.8. уочава разлику између препричавања и анализе делаCJ.3.4.1. наводи наслов дела, аутора, род и врсту на основу одломака, ликова карактеристичних тема и мотива

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Текстовна, дијалошка

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Фронтални, групни, индивидуални

Page 22: Pripreme za cas Srpski jezik

НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка, приповетке Петра Кочић, Радна свеска

САДРЖАЈ ЧАСА:УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Ученици су припремљени за обраду текста. Добили су истраживачке задатке и прочитали текст. Локализовати текст. Време аустроугарске владавине у Босни. Занимљивости из Кочићевог тешког живота. (1. група)

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: – Истицање циља часа. – Доживљеност текста. Утисци о пријатељству дечака Лује и Јаблана. – Тумачење текста према три основне слике:

1. Пази га као очи у глави 2. О томе Лујо будан сања 3. Лујо задрхта.

Портрет дечака Лује (2. група) – Изглед дечака дат на почетку приповетке:

„Само му вири пегаво лице с крупним, грахорастим очима и неколико прамичака жућкасте косе, расуте по челу.“ Далеко је потпунији унутрашњи свет (портрет) Лује. Нежан је према бику, поносан на његову снагу, дели са њим ужину, разговара с њим. Мучи га престојећи мегдан, чак и у сну. Гата и ликује певајући. Дрхти, стрепи, помогао би Јаблану, да може.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: – 3. група: пејзажи. Сликовитост приповедања. Примери за облике казивања: нарација,

дијалог, дескрипција, монолог. Статични и динамични мотиви.

ДОМАЋИ РАД (САМОСТАЛНИ РАД): Ишчитати текст и у „Дневник прочитаних књига“ преписати пејзаже, портрет и најзанимљивији део текста по избору. Припремити се за тумачење текста Јазавац пред судом.

АНАЛИЗА ЧАСА:

Page 23: Pripreme za cas Srpski jezik

42. час ПРЕДМЕТ: Српски језик

РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:

ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Јотовање

ТИП ЧАСА: Обрада

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Усвајање новог гласовног закона; резултати старог јотовања, нова јотовања, јотовање уснених сугласника.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Правилно усмено и писано изражавање.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Правилна употреба речи у екавском и ијекавском изговору.

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :

CJ.1.3.1. зна особине и врсте гласова; дели реч на слогове у једноставнијим примеримаCJ.2.3.2. препознаје гласовне промене CJ.3.3.1. дели реч на слогове у сложенијим случајевимаCJ.3.3.2. познаје гласовне промене (уме да их препозна, објасни и именује)

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Демонстрације, излагања

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Фронтални, индивидуални

НАСТАВНА СРЕДСТВА: Фолије (прилог), графоскоп, Уџбеник

САДРЖАЈ ЧАСА:УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Подсетити ученике на обрађене! Које су гласовне промене извршене у речима: представа, подшишати, ропство, врео, цео, све, јуначе, реци, баки, Миличин...

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: – Подела консонаната по месту артикулације. – Јотовање је гласовни процес који је почео у прасловенској заједници. Јављао се у

различитим епохама, а и данас је у неким дијалектима жив. Закон гласи: Ако се неки ненепчани консонант нађе у контакту са Ј даје обавезно предњонепчани консонант.

Резултати старог јотовања: – ТРПНИ ПРИДЕВ: гонити – гоњен, замишљен, слепљен, зграбљен. – КОМПАРАТИВ НЕКИХ ПРИДЕВА: плав – плављи, бео – бељи, љут – љући, црњи. – У ПРЕЗЕНТУ НЕКИХ ГЛАГОЛА: мазати – маже, глодати – глође. – У ИМПЕРФЕКТУ: градити – грађах, волети – вољах. Јотовање уснених консонаната је интересантно! Они у контакту са Ј дају секвенце:

БЉ љубити – љубјен – љубљен ПЉ купити – купјен – купљен МЉ сломити – сломјен – сломљен

Page 24: Pripreme za cas Srpski jezik

ВЉ здрав – здравје – здравље Нова јотовања почињу од 14−15. века и трају и данас. Обухватају следеће категорије: – ИНСТРУМЕНТАЛ ЈЕДНИНЕ: со – солју – сољу; крв – крвју – крвљу – ЗБИРНЕ (КОЛЕКТИВНЕ) ИМЕНИЦЕ:

лист-је – лисће – лишће / јотовање грозд-је – грозђе – грожђе / творба

– НЕКЕ ПОСЕСИВНЕ ПРИДЕВЕ: говедо – говеђе, биво – бивољи

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Утврдити обрађено на примерима из Уџбеника.

ДОМАЋИ РАД (САМОСТАЛНИ РАД): Научити и уредити вежбања у Уџбенику.

АНАЛИЗА ЧАСА:

Page 25: Pripreme za cas Srpski jezik

43. часПРЕДМЕТ: Српски језик

РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:

ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Драма: Јазавац пред судом, Петар Кочић

ТИП ЧАСА: Обрада

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Упознавање са драмским обликом казивања и особеностима, карактеристикама драме и драмских врста; функција дидаскалија; драмски јунак.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: У говору Давида Штрпца уочавати бриткост, хумор, иронију, сатиру и тешку осуду туђинске власти; неговати љубав према свом народу као свевременско и општевредно.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Оспособљавати ученике за тумачење драмског дела. Навикавати их да тумаче дубља значења књижевног дела и поступке јунака.

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :

CJ.1.1.1. разуме текст (ћирилични и латинични) који чита наглас и у себи CJ.1.1.4. разликује основне делове текста и књиге (наслов, наднаслов, поднаслов, основни текст, поглавље, пасус, садржај); служи се садржајем да би пронашао одређени део текста CJ.1.1.5. проналази и издваја основне информације из текста према датим критеријумимаCJ.1.1.6. рaзликује у тексту битно од небитног, главно од споредног CJ.2.1.1. чита текст користећи различите стратегије читања: „летимично читање“ (ради брзог налажења одређених информација); читање „с оловком у руци“ (ради учења, ради извршавања различитих задатака, ради решавања проблема); читање ради уживања*CJ.1.4.1. повезује наслове прочитаних књижевних дела (предвиђених програмом VI разреда) са именима аутора тих дела CJ.1.4.3. разликује основне књижевне родове: лирику, епику и драму CJ.1.4.5. препознаје различите облике казивања у књижевноуметничком тексту: нарација, дескрипција, дијалог и монолог CJ.1.4.6. препознаје постојање стилских фигура у књижевноуметничком тексту (епитет, поређење, ономатопеја)CJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотив, тему, фабулу, време и место радње, лик...CJ.2.4.2. повезује наслов дела из обавезне лектире и род, врсту и лик из дела; препознаје род и врсту књижевноуметничког дела на основу одломака, ликова, карактеристичних ситуацијаCJ.2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, контраст)CJ.2.4.8. уочава разлику између препричавања и анализе делаCJ.3.4.1. наводи наслов дела, аутора, род и врсту на основу одломака, ликова карактеристичних тема и мотива

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Текста, дијалошка

НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка и Јазавац пред судом, Петра Кочића

Page 26: Pripreme za cas Srpski jezik

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ:

САДРЖАЈ ЧАСА:УВОДНИ ДЕО ЧАСА:

– Поновити о животу и раду Петра Кочића– Навести његова дела: С планине и испод планине, Јауци са Змијања, Суданија.– Сатира у драмском облику Јазавац пред судом – дело које је одиграло значајну улогу у

борби против аустријске окупације Босне и Херцеговине.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: – Истицање циља часа; записивање – Локализација текста– Читање одломка– Тумачење текста – Давид, главни лик дела, долази у град да би тужио јазавца што му је појео кукуруз. То

је само повод да изрази своје незадовољство због тешког живота сељака, народа под аустроугарском влашћу у Босни.

– Пронађи битне појединости које говоре о изгледу Давида Штрпца. – Шта оне откривају о његовом духовном портрету? – Издвој и протумачи посебно смешне ситуације из дијалога Давидовог са судијом. – Која је Давидова основна порука царској власти? – Прочитај додатне дијалоге из дела и закључи које и какве тескобе и ране Давид носи у

својој души? – Ко је, заправо, Давид Штрбац? У чије име говори? – Давидове општељудске и свевременске поруке.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Читање текста по улогама.

ДОМАЋИ РАД (САМОСТАЛНИ РАД): Прочитати дело у целости и забележити у „Дневник прочитаних књига“.

АНАЛИЗА ЧАСА:

Page 27: Pripreme za cas Srpski jezik

44. часПРЕДМЕТ: Српски језик

РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:

ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Једначење сугласника по месту творбе (изговор)

ТИП ЧАСА: Обрада

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Уочавање и усвајање гласовне промене која се тиче једначења сугласника по месту или начину творбе (изговора)

ВАСПИТНИ ЦИЉ: јасно и правилно акцентовање и изговарање речи у српском језику.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Примена правила о грађи и променама речи, са посебним наглашавањем правила о једначењу.

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :

CJ.1.3.1. зна особине и врсте гласова; дели реч на слогове у једноставнијим примеримаCJ.2.3.2. препознаје гласовне промене CJ.3.3.1. дели реч на слогове у сложенијим случајевимаCJ.3.3.2. познаје гласовне промене (уме да их препозна, објасни и именује)

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка, демонстрације, монолошка

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Фронтални, индивидуални

НАСТАВНА СРЕДСТВА: Графофолија, графоскоп, Уџбеник

САДРЖАЈ ЧАСА:УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Поновити обрађене гласовне промене и поделу консонаната по месту изговора.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: – Истаћи циљ часа

Анализирати садржај графофолије Закључити:

– Ова алтернација обухвата скуп од четири консонанта (С,З), Х и Н. а) Правило за групу (С,З): артикулација се преноси на предње непце Ако зубни (С,З) дођу у контакт са предњонепчаним, они се са њима једначе по месту творбе С у Ш; З у Ж из-чезнути → исчезнути → ишчезнути (зв./безв./творба) даска → даскица → дасчица → дашчица (палат.; творба) б) Х ова промена је веома ограничена дрхтати – дршће; мех – мешчић

Page 28: Pripreme za cas Srpski jezik

в) Н у Мзелен-баћ – зелембаћ стан-бени – стамбени Н се замењује двоусненим назалним сонантом М који има исто место творбе као Б у тим наставцима ОДСТУПАЊА:

Не увек: ванпартијски, странпутица, једанпут јер се Н налази у првом делу сложенице – психолошка пауза граница спречава

Ако се С и З налазе у префиксима испред сугл. Љ и Њ не прелазе у Ш и Ж. СЉУШТИТИ, ИЗЉУБИТИ, ИЗЊИХАТИ, ИЗЊУШКАТИ.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Вежбања у Уџбенику.

ДОМАЋИ РАД (САМОСТАЛНИ РАД): Урадити 2. и 3. вежбање у Уџбенику (стр. 62) и 20. вежбање у Радној свесци (стр. 29)

АНАЛИЗА ЧАСА:

Page 29: Pripreme za cas Srpski jezik

45. часПРЕДМЕТ: Српски језик

РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:

ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Асимилација и сажимање самогласника

ТИП ЧАСА: Обрада

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Усвајање основних појмова о губљењу интервокалног ј као предуслову за асимилацију и сажимање самогласника.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Правилно изговарање и писање речи добијених сажимањем самогласника.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Практична примена знања.

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ : CJ.1.3.1. зна особине и врсте гласова; дели реч на слогове у једноставнијим примеримаCJ.2.3.2. препознаје гласовне промене CJ.3.3.1. дели реч на слогове у сложенијим случајевимаCJ.3.3.2. познаје гласовне промене (уме да их препозна, објасни и именује)

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка, монолошка

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Фронтални, индивидуални

НАСТАВНА СРЕДСТВА: Уџбеник, Радна свеска

САДРЖАЈ ЧАСА:УВОДНИ ДЕО ЧАСА:

Поновити алтернације самогласника − непостојано а и прелазак л у о.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: На примерима из текстова у Уџбенику уочавати пут од губљења интервокалног ј, преко

асимилације, до сажимања самогласника.

Пример:мој − мојега − моега − моога − мога:

мој − /моЈега − губљење интервокалног јмоега − асимилација (изједначавање е/о)моога − сажимање самогласникамога − финална реч

Вежбати на примеру заменица; твој − твога, свој − свога, који − кога…

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Поновити алтернације самогласника.

Page 30: Pripreme za cas Srpski jezik

ДОМАЋИ РАД (САМОСТАЛНИ РАД):

АНАЛИЗА ЧАСА:

Page 31: Pripreme za cas Srpski jezik

46. час ПРЕДМЕТ: Српски језик

РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:

ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Губљење сугласника

ТИП ЧАСА: Обрада

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Усвајање знања о упрошћавању сугласничких група због нормираности у човековој свести.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Усавршавати правилно изговарање гласова и речи у српском језику, као и писање речи по правилима гласовних промена.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Правилно примењивати закон о губљењу сугласника, посебно правила о упрошћавању сугласничких група, као и одступања.

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :

CJ.1.3.1. зна особине и врсте гласова; дели реч на слогове у једноставнијим примеримаCJ.2.3.2. препознаје гласовне промене CJ.3.3.1. дели реч на слогове у сложенијим случајевимаCJ.3.3.2. познаје гласовне промене (уме да их препозна, објасни и именује)

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка, демонстрације

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Фронтални (индивидуални)

НАСТАВНА СРЕДСТВА: Графофолије, графоскоп, Уџбеник

САДРЖАЈ ЧАСА:УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Поновити обрађене гласовне промене.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Анализа садржаја графофолије .

Закључити: Овај закон решава два проблема: а) Не дозвољава већи број елемената у секвенци него што је нормирано у човековој свести. б) Не дозвољава комбинације које су бројно могуће, али где не могу бити консонанти свих типова. Најчешће се јавља тамо где би дошло до рефлексивности. Искључују се секвенце: ДД, ТТ, ЈЈ. ПРЕДДРЖАВНИ, ЧЕТРДЕСЕТТРЕЋИНА, НАЈЈАСНИЈИ.

без + значајан → безначајан

изшетати → исшетати → ишшетати → ишетатизвучност/безв. удвојеност губљење

Page 32: Pripreme za cas Srpski jezik

творба Губљење се врши и код група које се теже изговарају СТН

радостан – радостна – радосна постан – постна – посна – посно частан – частна – часна – часно

Т се губи испред Ц јер се већ садржи у њему почетак – почетци → почеци суд – судци – сутци → суци.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Увежбавање на примерима из Уџбеника.

ДОМАЋИ РАД (САМОСТАЛНИ РАД): Научити и довршити вежбања.

АНАЛИЗА ЧАСА:

Page 33: Pripreme za cas Srpski jezik

47. часПРЕДМЕТ: Српски језик

РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:

ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Епика: Мала вила, народна бајка

ТИП ЧАСА: Обрада

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавати ученике за тумачење условљености догађаја и ситуација, нарави и карактерних особина ликова. Основна тема и кључни мотиви.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати љубав према народном стваралаштву и развијати могућност доживљавања текстова.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Подстицање ученика на самостално и креативно стваралаштво и читање народног блага.

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :

CJ.1.1.1. разуме текст (ћирилични и латинични) који чита наглас и у себи CJ.1.1.4. разликује основне делове текста и књиге (наслов, наднаслов, поднаслов, основни текст, поглавље, пасус, садржај); служи се садржајем да би пронашао одређени део текста CJ.1.1.5. проналази и издваја основне информације из текста према датим критеријумимаCJ.1.1.6. рaзликује у тексту битно од небитног, главно од споредног CJ.2.1.1. чита текст користећи различите стратегије читања: „летимично читање“ (ради брзог налажења одређених информација); читање „с оловком у руци“ (ради учења, ради извршавања различитих задатака, ради решавања проблема); читање ради уживања*CJ.1.4.1. повезује наслове прочитаних књижевних дела (предвиђених програмом VI разреда) са именима аутора тих дела CJ.1.4.3. разликује основне књижевне родове: лирику, епику и драму CJ.1.4.5. препознаје различите облике казивања у књижевноуметничком тексту: нарација, дескрипција, дијалог и монолог CJ.1.4.6. препознаје постојање стилских фигура у књижевноуметничком тексту (епитет, поређење, ономатопеја)CJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотив, тему, фабулу, време и место радње, лик...CJ.2.4.2. повезује наслов дела из обавезне лектире и род, врсту и лик из дела; препознаје род и врсту књижевноуметничког дела на основу одломака, ликова, карактеристичних ситуацијаCJ.2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, контраст)CJ.2.4.8. уочава разлику између препричавања и анализе делаCJ.3.4.1. наводи наслов дела, аутора, род и врсту на основу одломака, ликова карактеристичних тема и мотива

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Текстовна, дијалошка

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ : Фронтални, индивидуални

Page 34: Pripreme za cas Srpski jezik

НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка

САДРЖАЈ ЧАСА:УВОДНИ ДЕО ЧАСА:Одлике бајки. Обрађене бајке. Разговор са акцентом на уобичајеном завршетку бајки.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:− Читање бајке.− Импресије, утисци.− Тумачење текста према задацима аутора читанке са посебним освртом на сличности са ауторском бајком Стакларева љубав Гроздане Олујић.− „Љубав је крхкија од стакла.“− Зашто су Краљевић и стаклар изгубили љубав и право на опроштај?− Вечне истине о љубави.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:Читање текста.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД:

АНАЛИЗА ЧАСА:

Page 35: Pripreme za cas Srpski jezik

48. часПРЕДМЕТ: Српски језик

РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:

ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Епика: Седефна ружа, Гроздана Олујић

ТИП ЧАСА: Обрада

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавати ученике за тумачење епског дела и узрочно-последичних веза у уметничком тексту.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати навике да се уметничке вредности истражују са проблемског становишта, будити радозналост и машту ученика.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Развијање навике да се запажања, утисци и закључци доказују подацима из текста.

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :

CJ.1.1.1. разуме текст (ћирилични и латинични) који чита наглас и у себи CJ.1.1.4. разликује основне делове текста и књиге (наслов, наднаслов, поднаслов, основни текст, поглавље, пасус, садржај); служи се садржајем да би пронашао одређени део текста CJ.1.1.5. проналази и издваја основне информације из текста према датим критеријумимаCJ.1.1.6. рaзликује у тексту битно од небитног, главно од споредног CJ.2.1.1. чита текст користећи различите стратегије читања: „летимично читање“ (ради брзог налажења одређених информација); читање „с оловком у руци“ (ради учења, ради извршавања различитих задатака, ради решавања проблема); читање ради уживања*CJ.1.4.1. повезује наслове прочитаних књижевних дела (предвиђених програмом VI разреда) са именима аутора тих дела CJ.1.4.3. разликује основне књижевне родове: лирику, епику и драму CJ.1.4.5. препознаје различите облике казивања у књижевноуметничком тексту: нарација, дескрипција, дијалог и монолог CJ.1.4.6. препознаје постојање стилских фигура у књижевноуметничком тексту (епитет, поређење, ономатопеја)CJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотив, тему, фабулу, време и место радње, лик...CJ.2.4.2. повезује наслов дела из обавезне лектире и род, врсту и лик из дела; препознаје род и врсту књижевноуметничког дела на основу одломака, ликова, карактеристичних ситуацијаCJ.2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, контраст)CJ.2.4.8. уочава разлику између препричавања и анализе делаCJ.3.4.1. наводи наслов дела, аутора, род и врсту на основу одломака, ликова карактеристичних тема и мотива

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Текстовна, дијалошка

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Фронтални, индивидуални

Page 36: Pripreme za cas Srpski jezik

НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка, Радна свеска

САДРЖАЈ ЧАСА:УВОДНИ ДЕО ЧАСА:Подсећање на причу Небеска река обрађене у петом разреду.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:Изражајно читање текста.Доживљеност, утисци − разговор.Тумачење текста према истраживачким задацима аутора Читанке у оквиру теза:− С чежњом расло је у њој зрно бисера− Она зна да је мало сунце скривено у њој − лепша од свих− У излогу, у ствари, блешти једна чежња− Посебно мотивисати ученике да схвате како ова бајка заправо казује о настанку и животу уметничког дела, о уметнику и његовом односу према свом делу, свакако посредно.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:Читање текста.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД:Прочитати и друге приче из збирке Седефна ружа и друге бајке и забележи у „Дневник прочитаних књига“.

АНАЛИЗА ЧАСА:

Page 37: Pripreme za cas Srpski jezik

49. часПРЕДМЕТ: Српски језик

РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:

ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Гласови и гласовне промене

ТИП ЧАСА: Понављање и утврђивање

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Утврдити основна знања из фонетике. Карактеристике и поделе гласова, гласовни систем, и обрађене гласовне промене.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати трајна знања о гласовима и гласовним променама и практичну примену у комуникацији.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Подстицати ученике да правилно изговарају речи српског језика и држе се гласовних правила. Водити рачуна и о одступањима од правила.

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :

CJ.1.3.1. зна особине и врсте гласова; дели реч на слогове у једноставнијим примеримаCJ.2.3.2. препознаје гласовне промене CJ.3.3.1. дели реч на слогове у сложенијим случајевимаCJ.3.3.2. познаје гласовне промене (уме да их препозна, објасни и именује)

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка, текстовна, демонстрације

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Индивидуални и фронтални

НАСТАВНА СРЕДСТВА: Графофолије, графоскоп...

САДРЖАЈ ЧАСА:УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Шта је фонетика? Чиме се бави фонологија?

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: На одабраним фолијама поновити и утврдити градиво из фонетике: глас, поделу гласова према месту и начину артикулације, говорне органе, палатализацију и сибиларизацију.

„Звезде су ишчачкале моје бомбоне из фиоке и све их појеле, а једна се растопила од њене топлоте...

Вратили су се у градски одбор и први пут изјавили да је кућа број 3 најљупкија у жутој улици. Председник грађевинског одсека потражио је списак старих кућа у граду које је требало срушити и у том списку прецртао кућу број 3.“(М. Стефановић)Објасни: шта се догодило, или се није догодило, и зашто се није догодило у подвученим речима:

Page 38: Pripreme za cas Srpski jezik

„Бегунци од куће Не бирају средстваОни само седе И смишљају бекства.“(Љ. Ршумовић)

Page 39: Pripreme za cas Srpski jezik

1. Који су гласовни закони деловали у подвученим речима?

2. Шта се догодило у измењеним речима?

Од села до села путељакИ багреми се стислиПутељком иде сељакВоди коња и мисли

Радили смо без грешкеИћи ћу кући пешкеМакар пао на прагуАл поштедећу рагу

Коњ гази прашину мекуИ мисли о човекуЗнам да јахати умеАл он коња разуме

Пешаче човек и рагаОстају два сива трагаСељак хода све бржеА коњ уморно рже.

грешакамисаорадиојашем

уморан

сељацигажењесеоски

путељци

Изведи још неке примере и уочи гласовне промене.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Преписати одабране примере са фолија.

ДОМАЋИ РАД (САМОСТАЛНИ РАД):

АНАЛИЗА ЧАСА:

Page 40: Pripreme za cas Srpski jezik

50. часПРЕДМЕТ: Српски језик

РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:

ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Гласови и гласовне промене

ТИП ЧАСА: Провера

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Проверити усвојеност градива из фонетике; гласове и гласовне промене.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати трајна знања о гласовима и гласовним променама и практичну примену у комуникацији.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: практична примена знања из фонетике у говорној и писменој комуникацији.

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :

CJ.1.3.1. зна особине и врсте гласова; дели реч на слогове у једноставнијим примеримаCJ.2.3.2. препознаје гласовне промене CJ.3.3.1. дели реч на слогове у сложенијим случајевимаCJ.3.3.2. познаје гласовне промене (уме да их препозна, објасни и именује)

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Самосталних радова ученика

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Индивидуални, фронтални

НАСТАВНА СРЕДСТВА: Тест

САДРЖАЈ ЧАСА:УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Поделити ученицима наставне листиће са задацима. Објаснити начин рада.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Израда задатака.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Покупити наставне листиће.

ДОМАЋИ РАД (САМОСТАЛНИ РАД):

АНАЛИЗА ЧАСА:

Page 41: Pripreme za cas Srpski jezik

51. и 52. час ПРЕДМЕТ: Српски језик

РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:

ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Епика: Орлови рано лете, Бранко Ћопић

ТИП ЧАСА: Обрада / утврђивање

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Роман – појам; симболика орлова; тематика, тема; књижевни лик.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати код ученика идејне и етичке вредности анализом књижевних ликова и њихових поступака; поређење по сличности и супротности; сложност, оданост и пријатељство; смисао колективног живота и рада; хумор. Развијање мишљења, поштовање саговорника.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Дневник лектире обогатити одабраним ликовима, хумором, дескрипцијом.

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :

CJ.1.1.1. разуме текст (ћирилични и латинични) који чита наглас и у себи CJ.1.1.4. разликује основне делове текста и књиге (наслов, наднаслов, поднаслов, основни текст, поглавље, пасус, садржај); служи се садржајем да би пронашао одређени део текста CJ.1.1.5. проналази и издваја основне информације из текста према датим критеријумимаCJ.1.1.6. рaзликује у тексту битно од небитног, главно од споредног CJ.2.1.1. чита текст користећи различите стратегије читања: „летимично читање“ (ради брзог налажења одређених информација); читање „с оловком у руци“ (ради учења, ради извршавања различитих задатака, ради решавања проблема); читање ради уживања*CJ.1.4.1. повезује наслове прочитаних књижевних дела (предвиђених програмом VI разреда) са именима аутора тих дела CJ.1.4.3. разликује основне књижевне родове: лирику, епику и драму CJ.1.4.5. препознаје различите облике казивања у књижевноуметничком тексту: нарација, дескрипција, дијалог и монолог CJ.1.4.6. препознаје постојање стилских фигура у књижевноуметничком тексту (епитет, поређење, ономатопеја)CJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотив, тему, фабулу, време и место радње, лик...CJ.2.4.2. повезује наслов дела из обавезне лектире и род, врсту и лик из дела; препознаје род и врсту књижевноуметничког дела на основу одломака, ликова, карактеристичних ситуацијаCJ.2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, контраст)CJ.2.4.8. уочава разлику између препричавања и анализе делаCJ.2.4.9. уме да води дневник о прочитаним књигама*CJ.3.4.1. наводи наслов дела, аутора, род и врсту на основу одломака, ликова карактеристичних тема и мотива

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Текстовна, дијалошка

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Фронтални, групни, индивидуални

Page 42: Pripreme za cas Srpski jezik

НАСТАВНА СРЕДСТВА: Књига Орлови рано лете, „Дневник прочитаних књига“

САДРЖАЈ ЧАСА:УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Разговор о утисцима (општим) после читања.

– О писцу (елементарни подаци). – Најпознатија дела.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Тема романа: Како је протицало немирно и бурно дечаштво Јованчетове дружине. Локализација: Време пред Други светски рат и народноослободилачку борбу.. Место и амбијент: планинско село у Босанској Крајини. Разрада романа по целинама:

– Роман почиње описом Прокина гаја (прочитати опис). – Стигао је нови учитељ. – Чланови „хајдучке дружине“: Стриц, Ђока Потрк, Лазар Мачак... – Логор на Тепсији (уређење); пољар Лијан. Други део романа почиње веома тужно: Почео је рат.

„Настало је једно друго детињство, опрљено мразом рата...“ – Николетина Бурсаћ се вратио у село, али са пушком. – Окупаторска власт. – Активности Јованчетове дружине. – Прокин гај постаје партизанска радионица. – Дечаци, млади орлови, који су рано полетели, отишли су у прави, тешки и сурови рат у

коме се и гине. Тога су били свесни. Опште одлике дружине. Идеје романа. Објаснити синтагму у наслову.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Подсетити ученике у групама формираним на почетку месеца да за следећи час припреме извештаје о договореним темама.

2. часИзвештај

Орлови рано лете

А група Б група Ликови: главни и осталиПортрет (физички изглед)Карактер (понашање и однос према другим ликовима)Избор најдражег лика и истицање особина које га красе.

Време радње (историјско; време као годишње доба)ТемаФабулаЕтапе у развоју радње.

Наставник координира рад обеју група. ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Пејзажи.

Page 43: Pripreme za cas Srpski jezik

Хумор.Читање делова романа по избору ученика

ДОМАЋИ РАД (САМОСТАЛНИ РАД): Довршити записе у „Дневнику прочитаних књига“ и илустровати.

АНАЛИЗА ЧАСА:

Page 44: Pripreme za cas Srpski jezik

53. и 54. часПРЕДМЕТ: Српски језик

РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:

ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Атрибутска и предикатска функција именица и придева

ТИП ЧАСА: Обрада

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Уочавати функције реченичних чланова са посебним акцентом на атрибутску и предикатску.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати осећај за језик и његову примену; стилске функције именица и придева.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Уочавање на тексту, богаћење лексике.

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :

CJ.1.3.4. препознаје врсте речи; зна основне граматичке категорије променљивих речи; примењује књижевнојезичку норму у вези с облицима речи CJ.2.3.3. познаје врсте речи; препознаје подврсте речи; уме да одреди облик променљиве речиCJ.2.3.6. одређује реченичне и синтагматске чланове у сложенијим примеримаCJ.3.3.4. познаје подврсте речи; користи терминологију у вези са врстама и подврстама речи и њиховим граматичким категоријама

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка, текст

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Фронтални, у паровима

НАСТАВНА СРЕДСТВА: Уџбеник, Радна свеска

САДРЖАЈ ЧАСА:УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Поновити:

– Врсте речи; именске. – Главни и зависни реченички чланови. – Функције именица: субјекат, именски део предиката, објекат, прилошке одредбе,

атрибут. – Функције придева; атрибут, именски део предиката.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Рад на тексту Гликули (Уџбеник, стр. 107).Именице

Уочавање карактеристичних примера: – Кад је чуо крчање радија , Гликули је сав задрхтао.

АТРИБУТИ

– Затекнем га како седи на листу књиге .

Page 45: Pripreme za cas Srpski jezik

– Миш се изгуби у жилама храста .– Ја сам Лилипутанац. именски део предиката– Лилипутанца сам назвао Гликули .

Придеви – Патуљак је био исцепан и гарав . именски део предиката– Био је избезумљен .– Брао је печурке у оближњој шуми.

атрибут

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Вежбе у Уџбенику, стр. 108−110 и 114. Рад у паровима.

ДОМАЋИ РАД (САМОСТАЛНИ РАД): Радна свеска, стр. 38−40.

АНАЛИЗА ЧАСА:

Page 46: Pripreme za cas Srpski jezik

55. час ПРЕДМЕТ: Српски језик

РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:

ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Језичка култура: Екстеријер и ентеријер

ТИП ЧАСА: Обрада и утврђивање

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Обогатити језичку културу ученика новим појмовима.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати љубав према природи, пределима, људима; ентеријеру.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Оспособити ученике за описивање ентеријера и екстеријера

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :

CJ.1.2.1. зна и користи оба писма (ћирилицу и латиницу) CJ.1.2.2. саставља разумљиву, граматички исправну реченицу CJ.1.2.3. саставља једноставан експозиторни, наративни и дескриптивни текст и уме да га организује у смисаоне целине (уводни, средишњи и завршни део текста)CJ.1.2.8. примењује правописну норму (из сваке правописне области) у једноставним примеримаCJ.3.2.1. организује текст у логичне и правилно распоређене пасусе;

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Текста, дијалошка

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Фронтални и индивидуални

НАСТАВНА СРЕДСТВА: Уџбеник, Читанка

САДРЖАЈ ЧАСА:УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Текст: Море и сунце, стр. 31 Уџбеника

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Закључци на основу прочитаног текста:

– природна повезаност, – битна, карактеристична и изузетна предметност, – динамички мотиви, – људи у пределу; непосредно виђени и наслућени.

Текст: Најдражи кутак на свету, стр. 133 Уџбеника.Закључци на основу текста:

– изглед, величина, положај и намена просторије, – изглед, распоред и груписање ствари у просторији, – присуство људи, – утисци.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:

Page 47: Pripreme za cas Srpski jezik

Читање одабраних пејзажа из обрађених текстова (Аска и вук, Јаблан, Буре)

ДОМАЋИ РАД (САМОСТАЛНИ РАД): „Предео којем сам се дивио“

АНАЛИЗА ЧАСА:

Page 48: Pripreme za cas Srpski jezik

56. час:ПРЕДМЕТ: Српски језик

РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:

ДАТУМ: НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Култура писменог изражавања: Анализа домаћег задатка „Предео којем сам се дивио“

ТИП ЧАСА: Утврђивање

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Развијати креативност и самостално стваралаштво ученика.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати креативно писмено изражавање.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Припрема за Други писмени задатак. Дескрипција.

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :

CJ.1.2.1. зна и користи оба писма (ћирилицу и латиницу) CJ.1.2.2. саставља разумљиву, граматички исправну реченицу CJ.1.2.3. саставља једноставан експозиторни, наративни и дескриптивни текст и уме да га организује у смисаоне целине (уводни, средишњи и завршни део текста)CJ.1.2.8. примењује правописну норму (из сваке правописне области) у једноставним примеримаCJ.3.2.1. организује текст у логичне и правилно распоређене пасусе;

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Писани радови

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Индивидуални и фронтални

НАСТАВНА СРЕДСТВА: Свеска за домаће задатке

САДРЖАЈ ЧАСА:

УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Проверити да ли су сви ученици урадили домаћи задатак и донели свеске. Обавезно

прегледати задатке.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Читање домаћих задатака и разговор о њима. Док један ученик чита свој задатак, остали

бележе своја запажања, примедбе и сугестије везане за одговор на тему, композицију, стил изражавања, језик. После свака три прочитана задатка, усмено коментарисати.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:

Изабрати најбоље задатке за пано у учионици.

ДОМАЋИ РАД (САМОСТАЛНИ РАД):

АНАЛИЗА ЧАСА:

Page 49: Pripreme za cas Srpski jezik

57. часПРЕДМЕТ: Српски језик

РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:

ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Правопис

ТИП ЧАСА: Понављање и увежбавање правописних правила

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Обновити и утврдити на адекватним примерима основна правила о употреби великог слова, речце не и интерпункције.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати и неговати трајна знања везана за правилно писмено изражавање, применом правописних правила.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Припрема за Други писмени задатак и подстицање свакодневне писмене комуникације.

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :

CJ.1.2.1. зна и користи оба писма (ћирилицу и латиницу) CJ.1.2.7. зна да се служи Правописом (школским издањем)* CJ.1.2.8. примењује правописну норму (из сваке правописне области) у једноставним примерима

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Писмених самосталних радова, дијалошка

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Индивидуални, у паровима

НАСТАВНА СРЕДСТВА: Наставни листићи

САДРЖАЈ ЧАСА:

УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Обновити основна правописна правила о употреби великог слова.Подсетити ученике на употребу знакова интерпункције (тачка, запета)Поделити наставне листиће и објаснити начин рада.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Рад у паровима.Садржај наставног листића.

1. На основу наведених примера закључи о којим правилима је реч.а) Данас идемо на излет._________________________________________________________________б) Обећали су нам нпр. (на пример), тј. (то јест) рекли су да ће и др. (и друго), заправо и сл. (и слично) решавати на исти начин.__________________________________________________________________________________________________________________________________

Page 50: Pripreme za cas Srpski jezik

в) Др Јован често гледа ТВ (телевизијске) емисије о раду УН (Уједињених нација).__________________________________________________________________

2. У следећим реченицама стави запете где им је по правилу место.А) а) Марко дођи сутра код мене. Дођи сутра код мене Марко. Дођи Марко сутра код мене. б) Београд главни град Србије лежи на две реке. Ана моја најбоља другарица путује у Париз. в) Ето стижу нам најбољи! Еј дођи Милице! г) Он је можда најбољи ученик. Дакле све смо научили. Ми ћемо се наравно ускоро видети.

Б) На основу урађених задатака закључи: а) Запета се употребљава у писању _________________________ . б) Запетом се одваја ______________________ . в) Запетом се одвајају _____________________ . г) Запетом се одвајају ____________________ .

Повратна информација. Заједничка провера тачности и заједнички закључци о употреби интерпункције.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: У школском издању правописа пронаћи примере за научена правила.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ РАД): Поновити правопис и припремити се за Други писмени задатак.

АНАЛИЗА ЧАСА:

Page 51: Pripreme za cas Srpski jezik

58. часПРЕДМЕТ: Српски језик

РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:

ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Други школски писмени задатак

ТИП ЧАСА: Обрада

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Композиција, језик стил, правопис и обрада теме

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати и неговати културу писменог изражавања ученика и неговања лепе речи

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Проверити усвојеност писменог изражавања; израда Другог школског писменог задатка

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :

CJ.1.2.1. зна и користи оба писма (ћирилицу и латиницу) CJ.1.2.2. саставља разумљиву, граматички исправну реченицу CJ.1.2.3. саставља једноставан експозиторни, наративни и дескриптивни текст и уме да га организује у смисаоне целине (уводни, средишњи и завршни део текста)CJ.1.2.8. примењује правописну норму (из сваке правописне области) у једноставним примеримаCJ.3.2.1. организује текст у логичне и правилно распоређене пасусе;

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Писани радови

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Индивидуални

НАСТАВНА СРЕДСТВА: Вежбанке за писмени задатак

САДРЖАЈ ЧАСА:

УВОДНИ ДЕО ЧАСА: – Припремне радње: обрађени текстови, домаћи задатак, одељак, композиција задатка;

правописна вежбања обављена на претходним часовима у континуитету – Поделити свеске за писмене задатке и подсетити ученике на техничку страну израде

задатка.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Записати теме на табли и објаснити

– Теме: 1. Аскина игра за живот и вукова игра са смрћу2. Улица мога детињства

Израда писменог задатка.

Page 52: Pripreme za cas Srpski jezik

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Прикупити вежбанке.

ДОМАЋИ РАД (САМОСТАЛНИ РАД):

АНАЛИЗА ЧАСА:

Page 53: Pripreme za cas Srpski jezik

59. час ПРЕДМЕТ: Српски језик

РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:

ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Именичке заменице

ТИП ЧАСА: Обнављање и утврђивање

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Утврдити основна знања о личним и неличним заменицама

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати осећај за правилну употребу заменица; неговати културу говора

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Примена у свакодневној говорној и писаној комуникацији

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :

CJ.1.3.4. препознаје врсте речи; зна основне граматичке категорије променљивих речи; примењује књижевнојезичку норму у вези с облицима речи CJ.2.3.3. познаје врсте речи; препознаје подврсте речи; уме да одреди облик променљиве речиCJ.2.3.6. одређује реченичне и синтагматске чланове у сложенијим примеримаCJ.3.3.4. познаје подврсте речи; користи терминологију у вези са врстама и подврстама речи и њиховим граматичким категоријама

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Текста, дијалошка

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Фронтални, индивидуални

НАСТАВНА СРЕДСТВА: Уџбеник, припремљени задаци

САДРЖАЈ ЧАСА:УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Поновити: − Врсте речи у српском језику; именске речи, деклинација. − Заменице упућују на бића, ствари, особине. − Именичке заменице самосталне.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Примери:

– Он воли да путује. субјекат– Срео сам га на улици. објекат– Неко је дошао и донео нешто.

субјекат објекат Именичке заменице имају исту функцију као и именице.

Именичке заменице – самосталне

ЛИЧНЕ НЕЛИЧНЕ2. ЈА, ТИ, ОН, ОНА, ОНО – упитне КО, ШТА (не разликују лица)

Page 54: Pripreme za cas Srpski jezik

МИ, ВИ, ОНИ, ОНЕ, ОНА3. Лична заменица за свако лице

СЕБЕ, СЕ (повратна)

један облик за сва три рода и броја– неодређене НЕКО, НЕШТО– одричне НИКО, НИШТА– опште СВАКО, СВАШТА

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Деклинација заменица; уочавање енклитичких облика у генитиву, дативу и акузативу.

ДОМАЋИ РАД (САМОСТАЛНИ РАД): Научити!

АНАЛИЗА ЧАСА:

Page 55: Pripreme za cas Srpski jezik

60. и 61. час ПРЕДМЕТ: Српски језик

РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:

ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Анализа Другог школског писменог задатка и писање побољшане верзије

ТИП ЧАСА: Утврђивање

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Отклонити елементарне правописне, језичке и стилске грешке.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати и неговати културу писменог изражавања.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Вежбањем у континуитету постићи што виши степен писмености.

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :

CJ.1.2.1. зна и користи оба писма (ћирилицу и латиницу) CJ.1.2.2. саставља разумљиву, граматички исправну реченицу CJ.1.2.3. саставља једноставан експозиторни, наративни и дескриптивни текст и уме да га организује у смисаоне целине (уводни, средишњи и завршни део текста)CJ.1.2.8. примењује правописну норму (из сваке правописне области) у једноставним примеримаCJ.3.2.1. организује текст у логичне и правилно распоређене пасусе;

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Текст, дијалошка, демонстрације

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Фронтални и индивидуални

НАСТАВНА СРЕДСТВА: Писмени радови ученика, припремљени задаци

САДРЖАЈ ЧАСА:УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Презентовати упечатљиве примере са грешкама у писању речце „не“, назива улица, растављања речи на крају реда...

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Примери за увежбавање:

Напиши правилно речцу НЕ уз следеће речи:

знање незнање знам не знаможењен неожењен оженивши се не оженивши севаспитан неваспитан васпитавајте

сене васпитавајте се

радник нерадник радећи не радећивидљив невидљив видесмо не видесмо

Напиши знаке интерпункције који недостају:

Page 56: Pripreme za cas Srpski jezik

– Милане, престани да ме гураш рече Ана. – Ана рече Милане престани да ме гураш – Милане рече Ана престани да ме гураш Он не брине ни о чему. Живим у Улици војводе Степе. (Улица липа. Кнеза Милоша улица...)

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Ученици преписују грешке из својих задатака и пишу их исправно.

ДОМАЋИ РАД (САМОСТАЛНИ РАД): Научити из Правописа основна правила о писању улица.

АНАЛИЗА ЧАСА:

2. часПисање побољшане верзије Другог писменог задатка у вежбанкама.Ученици предају наставнику вежбанке, да утврди квалитет побољшане верзије задатка.

Page 57: Pripreme za cas Srpski jezik

62. и 63. часПРЕДМЕТ: Српски језик

РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:

ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Придевске заменице

ТИП ЧАСА: Обрада

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Уочити разлику именичких и придевских заменица (самосталне и несамосталне).

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијање љубави према језику...

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Препознавање и разликовање на тексту.

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :

CJ.1.3.4. препознаје врсте речи; зна основне граматичке категорије променљивих речи; примењује књижевнојезичку норму у вези с облицима речи CJ.2.3.3. познаје врсте речи; препознаје подврсте речи; уме да одреди облик променљиве речиCJ.2.3.6. одређује реченичне и синтагматске чланове у сложенијим примеримаCJ.3.3.4. познаје подврсте речи; користи терминологију у вези са врстама и подврстама речи и њиховим граматичким категоријама

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Текста, дијалошка, монолошка

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Фронтални, индивидуални

НАСТАВНА СРЕДСТВА: Уџбеник, припремљени задаци

САДРЖАЈ ЧАСА:УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Поновити основно о именичким заменицама

– Ја сам ученик. субјекат– Он воли мене. субјекат – објекат – Мој друг чува своје књиге. именски део предиката– Он је наш.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: – Истицање циља часа – Уочавање разлика – ________________ (твој) хаљина је лепа. ТА

________________ (који) авионом путујеш? ТАЈ Његови родитељи су из ___________ (тај) села / града. ТО

Придевске заменице , као и придеви :

Page 58: Pripreme za cas Srpski jezik

– Несамосталне, – упућују на особину, припадност, количину,– имају функцију атрибута (најчешће) и именског дела предиката, – имају посебне облике за поједине родове – ТРОРОДНОСТ.–

Врсте придевских заменица према значењу: – ПРИСВОЈНЕ (мој, твој...) – ОДРИЧНЕ (ниједан, ничији...)– ПОКАЗНЕ (овај, тај...) – ОПШТЕ (свачији, сваки...)– УПИТНО-ОДНОСНЕ (који, чији...) – НЕОДРЕЂЕНЕ (неки, нечији...)

ОСТАЛЕ : ИКОЈИ, МА КОЈИ, БИЛО КОЈИ...

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Радна свеска, 30−35, вежба, стр. 41−47. Посебно вежбати употребу заменице СВОЈ, -а, -е.

ДОМАЋИ РАД (САМОСТАЛНИ РАД): Научити из Уџбеника.

АНАЛИЗА ЧАСА: Напомена: Сви неопходни садржаји сликовито су дати у Уџбенику и Радној свесци.

Page 59: Pripreme za cas Srpski jezik

64. И 65. ЧАСПРЕДМЕТ: Српски језик

РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:

ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Епика: Вањка, А. П. Чехов

ТИП ЧАСА: Обрада / утврђивање

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособити ученике за читање, доживљавање, разумевање, свестрано тумачење књижевног уметничког дела. Посебност Чеховљевих приповедака − новела!

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати љубави и разумевања за патње и болове вршњака, развијати осећања за правду у људском друштву.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Побудити жељу за читањем снажних Чеховљевих новела.

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :

CJ.1.1.1. разуме текст (ћирилични и латинични) који чита наглас и у себи CJ.1.1.4. разликује основне делове текста и књиге (наслов, наднаслов, поднаслов, основни текст, поглавље, пасус, садржај); служи се садржајем да би пронашао одређени део текста CJ.1.1.5. проналази и издваја основне информације из текста према датим критеријумимаCJ.1.1.6. рaзликује у тексту битно од небитног, главно од споредног CJ.2.1.1. чита текст користећи различите стратегије читања: „летимично читање“ (ради брзог налажења одређених информација); читање „с оловком у руци“ (ради учења, ради извршавања различитих задатака, ради решавања проблема); читање ради уживања*CJ.1.4.1. повезује наслове прочитаних књижевних дела (предвиђених програмом VI разреда) са именима аутора тих дела CJ.1.4.3. разликује основне књижевне родове: лирику, епику и драму CJ.1.4.5. препознаје различите облике казивања у књижевноуметничком тексту: нарација, дескрипција, дијалог и монолог CJ.1.4.6. препознаје постојање стилских фигура у књижевноуметничком тексту (епитет, поређење, ономатопеја)CJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотив, тему, фабулу, време и место радње, лик...CJ.2.4.2. повезује наслов дела из обавезне лектире и род, врсту и лик из дела; препознаје род и врсту књижевноуметничког дела на основу одломака, ликова, карактеристичних ситуацијаCJ.2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, контраст)CJ.2.4.8. уочава разлику између препричавања и анализе делаCJ.3.4.1. наводи наслов дела, аутора, род и врсту на основу одломака, ликова карактеристичних тема и мотива CJ.3.4.3. разликује аутора дела од приповедача у делу

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Текстовна

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ : Фронтални и индивидуални

НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка

Page 60: Pripreme za cas Srpski jezik

САДРЖАЈ ЧАСА:УВОДНИ ДЕО ЧАСА:Подсетити ученике на обрађену приповетку Шала (5. разред).Живот и дело А. П. Чехова.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:Изражајно читање текста.Доживљеност ученика, утисци о прочитаном делу.Тумачење приповетке према истраживачким задацима.Тезе : − Немам ни оца ни мајчице, само си ми ти остао.− Мени овде живота нема.− Весело је било то време.− Христом Богом те кумим, води ме одавде.− Која осећања везују Вањку за деду?− Како замишљаш физички и духовни портрет Вањкиног деде?− Шта је узрок Вањкине туге и чежње за селом, домом, дедом?− Како се односе према Вањки у кући обућара Аљахина?− Уочавај слике Вањкиног живота у селу и пореди их са животом у Мокви.− Зашто су сећања на живот са дедом у селу истовремено тешка и спасоносна?− Шта је све Вањка доживео у кући обућара Аљахина?− Шта је његова највећа жеља?− Да ли ће Вањкино писмо стићи у дедине руке?− Како си доживео неправде са којима је Вањка суочен?

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:Пронаћи хипокористике у тексту и објаснити их. Спремити се за изражајно читање текста на следећем часу и стваралачко препричавање текста

ДОМАЋИ (САМОСТЛНИ) РАД:Прочитати приповетку у целости.АНАЛИЗА ЧАСА:

Page 61: Pripreme za cas Srpski jezik

66. часПРЕДМЕТ: Српски језик

РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:

ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Придевске заменице, употреба повратне заменице СВОЈ

ТИП ЧАСА: Обрада / утврђивање

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Проширити знања о придевским заменицама и правилној употреби заменице СВОЈ.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати писменост и правилну говорну и писану језичку културу.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Примена знања у свакодневној комуникацији.

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :

CJ.1.3.4. препознаје врсте речи; зна основне граматичке категорије променљивих речи; примењује књижевнојезичку норму у вези с облицима речи CJ.2.3.3. познаје врсте речи; препознаје подврсте речи; уме да одреди облик променљиве речиCJ.2.3.6. одређује реченичне и синтагматске чланове у сложенијим примеримаCJ.3.3.4. познаје подврсте речи; користи терминологију у вези са врстама и подврстама речи и њиховим граматичким категоријама

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Текстовна, дијалошко-монолошка

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ : Индивидуални и фронтални

НАСТАВНА СРЕДСТВА: Уџбеник, Радна свеска

САДРЖАЈ ЧАСА:УВОДНИ ДЕО ЧАСА:Поновити придевске заменице (врсте), посебно присвојне заменице.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:Примери : − Ја волим своју сестру.− Марко воли свога брата.− Ти чувај своје књиге.− Ми чувамо своје ствари.

Анализом наведених примера закључити: Присвојна заменица свој,-а,-е,-и,-е,-а означава припадност нечега сваком лицу које је субјекат реченице. Зато се и зове присвојна заменица за свако лице. Пошто се том заменицом означава да се припадност увек „враћа“ субјекту, ова заменица се зове и повратна присвојна заменица.

Page 62: Pripreme za cas Srpski jezik

Дакле, када се нешто приписује субјекту, обавезно се употребљава присвојна заменица за свако лице, а не права присвојна. Није правилно : Ја сам узео моју свеску, већ своју. Ја спавам у мојој соби, већ у својој, а ти, не у твојој већ у својој.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:Вежбања у Уџбенику и Радној свесци (32. вежбање).

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД:Научити све о заменицама и припремити се за следећи час.

АНАЛИЗА ЧАСА:

Page 63: Pripreme za cas Srpski jezik

67. час

ПРЕДМЕТ: Српски језик

РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:

ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Заменице; именичке и придевске

ТИП ЧАСА: Систематизација

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Обновити, утврдити и систематизовати основна значења и функције заменица на одабраним текстовима.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати и развијати писменост и правилну говорну и писану језичку културу.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Примена знања у свакодневној комуникацији.

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :

CJ.1.3.4. препознаје врсте речи; зна основне граматичке категорије променљивих речи; примењује књижевнојезичку норму у вези с облицима речи CJ.2.3.3. познаје врсте речи; препознаје подврсте речи; уме да одреди облик променљиве речиCJ.2.3.6. одређује реченичне и синтагматске чланове у сложенијим примеримаCJ.3.3.4. познаје подврсте речи; користи терминологију у вези са врстама и подврстама речи и њиховим граматичким категоријама

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Текстовна, дијалошко-монолошка

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ : Индивидуални и фронтални

НАСТАВНА СРЕДСТВА: Уџбеник, Радна свеска, наставни листић

САДРЖАЈ ЧАСА:УВОДНИ ДЕО ЧАСА:

Проверити тачност урађених вежбања о придевским заменицама у Радној свесци.Поделити наставне листиће и објаснити начин рада.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:Наставни листић.

Из следећег текста издвој заменице и одреди њихово значење, падеж и функцију.

1. Неки човек имао једнога папагаја, којега је научио да изговара само речи „Разуме се“. Једнога дана однесе тај човек свога папагаја у град да га прода. „Ко хоће да купи мога папагаја за хиљаду динара?“ − викао је на тргу.

заменица значење падеж функција

Page 64: Pripreme za cas Srpski jezik

4. Напиши правилно: − Нисам узео књигу од никога. − Немам у никога поверење. − Са никим се не дружим. − Не говорим о никоме.

После урађених задатака са ученицима их анализирати и проверити тачност урађеног.

− Деклинација именичких и придевских заменица− Правилна употреба присвојне заменице СВОЈ на примерима ученика.ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:

Графички приказати заменице и њихова значења.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД:Научити све о заменицама.

АНАЛИЗА ЧАСА:

Page 65: Pripreme za cas Srpski jezik

68. час ПОЛУГОДИШЊИ ТЕСТ

1. Са леве стране су имена писаца, а са десне њихова дела. На линијама испред имена писца напиши број који се односи на његово дело.

__ Иво Андрић 1. Седефна ружа__ Гроздана Олујић 2. Орлови рано лете__ Петар Кочић 3. Бајка о дечаку и месецу__ Анђела Нанети 4. Мој дека је био трешња__ Добрица Ерић 5. Аска и вук__ Бранко Ћопић 6. Чудесни свитац__ Стеван Раичковић 7. Јаблан

2. „Дечак је данима молио деду да му покаже сат. − Иди, бено, где ће дијете знати у сат!“а) Напиши наслов ове приповетке: _______________________б) Писац је ___________________________________________в) Ликови у причи су __________________________________

3. Допуни стихове : Иза шума, иза гора, иза река, иза мора, жбуна, трава, опет ноћас тебе чека чудна нека ____________________ ___________________________а) Из које су песме стихови? _________________________б) Ко је написао песму? _____________________________в) Из које збирке песама је ова песма? _________________

4. Допуни: Стих је ___________________________________________.Катрен је _________________________________________.Рима је ___________________________________________.Врсте риме су _________, ______________, ____________.

5. Напиши макар једну поруку Андрићеве приповетке Аска и вук : ___________________________________________________________

6. а) У ком делу су описани следећи јунаци : Јованче, Стриц, Потрк, Мачак, Луња, пољар Лијан? ________________________________________________________б) Ко је написао то дело? ______________________________________________

7. „Била је танка, лака и покретна као бела врбова маца коју носи ветар. Правила је од себе белу, веселу чигру која заслепљује очи гледалАца.“а) Из које приповетке је овај одломак? _____________________________________б) Ко је написао ту приповетку? __________________________________________

Page 66: Pripreme za cas Srpski jezik

в) Коју стилску фигуру препознајеш у овом одломку? ________________________

8. а) Подвуци корен речи у примерима :ПУТЕЉАК, ГЛАВУРДА, БЕЛИЧАСТ, ТРЕШЊЕВ

б) Подвуци сложене речи : ГЛАСНИК, ПРОГЛАС, НАГЛАСАК, ГЛАСНИЦЕ

9. Које су гласовне промене извршене у речима? ПРУЋЕ _______________ОРАСИ _______________СТАМБЕНИ _______________БРИЖНА _______________, ______________ИШАРАТИ _______________, ______________, ______________ЧИТАОЦИ _______________, ______________ТВОГА _______________, ______________, ______________ ГУБИЦИ _______________, ______________, ______________

10. Препиши правилно реченицу:

КАД ЈЕ ВЕДРА НОЋ НА НЕБУ СЕ ВИДЕ КУМОВА СЛАМА И МЛЕЧНИ ПУТ.

11. Oдреди врсте речи у следећој реченици : Он каже да ће сутра доћи на железничку станицу.

Он _____________ каже __________________ да ___________________ће _______________ сутра _________________ доћи ________________на _______________ железничку ____________ станицу ____________.