Prirodni uslovi za razvoj i razmeštaj turizma u ...scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0350-0373/2010/... · Rezime: U radu se razmatraju prirodni uslovi za razvoj i razmeštaj turizma

Originalni naučni članak UDK 502.131.1:338.48(497.16)

Goran Rajović

Prirodni uslovi za razvoj i razmeštaj turizma u severoistoĉnoj Crnoj gori

Rezime: U radu se razmatraju prirodni uslovi za razvoj i razmeštaj turizma severoistoĉne

Crne Gore, na primeru opština Berane, Andrijevica i Plav. Prirodne turistiĉke vrednosti se prema osnovnim osobenostima i vrstama turizma koje uslovljavaju mogu podeliti na: geomorfiloške, klimatske, hidrografske i biogeografske. Kombinovanjem povoljnih i ograniĉavajućih faktora izdvojili smo tri rejona koji se meĊusobno razlikuju prema stepenu pogodnosti prirodnih uslova za razvoj turizma. Savremeno i buduće korišćenje prirodnih resursa u turistiĉke svrhe zahteva novi prilaz koji treba da bude u skladu sa koncepcijom odrţivog razvoja, tj. sadašnje generacije treba da planiraju i stvaraju sebi odgovarajući kvalitet ţivotne sredine, no, ovo pravo moraju zadrţati i naredne generacije.

Kljuĉne reĉi: Severoistoĉna Crna Gora, turizam, geomorfološke karakteristike,

klimatske karakteristike, hidrografske karakteristike, biogeografske karakteristike, turistiĉki rejoni, odrţivi razvoj.

Summary: Paper deals with natural conditionals for development of tourism in north -

eastern Montenegro and municipalities Berane, Andrijevica and Plav. Natural tourism validity is to prime originality and category tourism who dictates might separate on: geomorphology, climatic, hydrograph and biogeography. Combining bargain and restrain factors disport are three rayon’s who natural conditionals for evolution tourism are for each other variety to stadium accommodation. Contemporary and future the use natural resource in tourism function demand new access who should be in keep with idea sustainable development, id est. recently generation we have planning and production to themselves receptacle quality environment, this interest needs keep and the following generation.

Keywords: North-eastern Montenegro, tourism,geomorphology characteristics, climatic

characteristics, hydrograph characteristics, biogeography characteristic, tourism rayon’s, sustainable development

Rad je primljen 4.februara 2010. godine

Beograd, e-mail [email protected]

GG .. RR aa jj ee vv ii ćć PP rr ii rr oo dd nn ii uu ss ll oo vv ii zz aa rr aa zz vv oo jj ii rr aa zz mm ee šš tt aa jj tt uu rr ii zz mm aa uu ss ee vv ee rr oo ii ss tt oo čč nn oo jj .. .. ..

184

1. UVOD

amere su nam skromne, a prostor za detaljnu analizu ograniĉen. Stoga ne pretendujemo da iscrpimo ovu problematiku već ovim tekstom ţelimo pruţiti mali doprinos prouĉavanju turizma na severoistoku Crne Gore, u

opštinama Berane, Andrijevica i Plav. U tom smislu uĉinili smo pokušaj da, putem analize geomorfoloških karakteristika, klimatskih, hidrografskih i biogeografskih i faktora koji ih uslovljavaju, izdvojimo tri rejona koji se meĊusobno razlikuju prema stepenu pogodnosti prirodnih uslova za razvoj turizma. Prihvatajući takav kriterijum, nametnula nam se potreba da umesto zakljuĉnih razmatranja ukaţemo i na koncepciju odrţivog razvoja. Zavisno od toga postavlja se pitanje izmene i poloţaja turizma kao pratioca privrednog razvoja. Jer ne samo da turizam prouĉavanog prostora omogućava privredni razvoj preko prirodnih uslova koje ima u tom razvoju, već isto tako njegov preobraţaj u moderne oblike privreĊivanja predstavlja sam razvoj. MeĊutim, ovim radom se ukazuje samo na deo, istina bitnih, pitanja vezanih za turizam ovog dela severoistoĉne Crne Gore, dok se neka druga prouĉavanja, poput onih o antropogenim vrednostima, društvenim faktorima i drugim, takoĊe, od izuzetnog znaĉaja sa gledišta nauĉnih saznanja i radi pravilnog usmeravanja svih društvenih akcija i mera turistiĉke politike. Naravno, ona nisu predmet ovog rada.

2. GEOMORFOLOŠKE KARAKTERISTIKE

Reljef razmatranog prostora postao je tektonskim nabiranjem stena pod uticajem fluvio -denudacionih, kraških i glacijalnih procesa. Na osnovu tektonskih oblika reljefa na današnju konfiguraciju terena uticale su spoljašnje sile, oblikujući reljef u ĉijoj su geološkoj strukturi zastupljene stene razliĉitih istorijsko - geoloških perioda: škriljci, pešĉari, kreĉnjaci, laporac, glina, pesak, kao i magmatski izlivi. Oblici reljefa svojom visinom i konfiguracijom, ekspozicijom padina, kao i pod uticajem razliĉitih osobina podloge (šume, livade, litisoli, oranice, voćnjaci), ĉine prirodnu osnovu razmatranog prostora raznolikom, a koje mogu biti od znaĉaja za formiranje turistiĉke ponude. Pored toga, kreĉnjaĉki tereni sa pećinama pogodni su za razvoj speleološkog turizma (Mitrova, Dzupanova, Bezimena pećina)(za detaljnije upoznavanje geomorfoloških karakteristika, odnosno valorizacije morfometrijskih obeleţja za zimski turizam razmatranog prostora vidi/1/ str.161-168).

Najrasprostranjeniji i najznaĉajniji geomorfološki turistiĉki motiv ovog dela severoistocne Crne Gore,predstavljaju planine. Radi boljeg razumevanja turistiĉkog vrednovanja planina razmatranog prostora, realnija slika se dobija ukoliko se posluţimo prouĉavanjem S. Nikolića (vidi/2/). Po S. Nikoliću (vidi/2/str.125-153), na razmatranom prostoru izdvajamo sledeće turistiĉke zone: Bjelasicu, visokoplaninski masiv Komova, Beransku prostornu zonu i planinski sistem Prokletija.

N

II nn dd uu ss tt rr ii jj aa 44 // 22 00 11 00 ..

185

Bjelasica predstavlja manju, vrlo homogenu planinsku turistiĉku regiju, jasno ograniĉenu rekom Lim do planinskog prevoja Trešnjevika. To je zona visokih turistiĉkih mogućnosti, naroĉito za zimske sportske aktivnosti i letnju rekreaciju. Po znaĉaju je iza Durmitora, mada je po stepenu turistiĉke atraktivnosti turistiĉka regija u razvoju . Ta atraktivnost poĉiva na mnoštvu prirodno - motivskih jedinica (nacionalni park „Biogradska gora“, Malo i Veliko Šiško, Malo i Veliko Ursulovaĉko, Pešića jezera).

Visokoplaninski masiv Komova, predstavlja morfološki sasvim izdvojenu turistiĉku mikroregiju. Komovi su gorostasna dvojna planina, najvećeg stepena atraktivnosti, koja svojim vertikalama deluju nadmoćno i izazovno za planirane i sve ljubitelje prirode. Planina je bogata vegetacijom, divljaĉi, vodom i skijaškim terenima, ali relativno dobro otvorena prema saobraćajnicama (Plav - Andijevica - Mateševo - Podgorica), koja predstavlja najkraći turistiĉki pravac, mada ne i najkvalitetniji.U neposrednom susedstvu su joj turistiĉki kompleksnije i skijaški vrednije planine Bjelasica, Visitor i Prokletije, pa ona objektivno zaostaje u turistiĉkom vrednovanju za ovim planinama. S toga Komove treba saĉuvati kao vaţan ekološki, hidrološki i turistiĉki potencijal za budućnost. Njihovo turistiĉko aktiviranje bi, iz ovih razloga, trebalo da kreće postepeno preko seoskog i lovnog turizma i planinarenja, a pod uticajem razvoja turizma susednih regija .

Beranska turistiĉka zona, zahvata delove razliĉitih prostornih celina, meĊusobno funkcionalno povezanih. Ĉini je deo Beranske kotline i planina Cmiljevica. Odlikuje se bogatim šumskim ekosistemima, pejzaţima, pogodnim skijakim terenima u uslovima za razvoj seoskog turizma. Funkcionalnu povezanost ove zone obezbeĊuje kontinentalni deo Jadranske magistrale sa tranzitnim prometom. I Berane u ovoj zoni dobija turistiĉku funkciju, i to zbog tranzitnog prometa ovom magistralom i dolinom Lima, kao i zbog uloge logistiĉkog oslonca i nosioca materijalne osnove razvoja turizma ove zone, ali i uloge nosioca planinskog turizma na delu Bjelasice.

Planinski sistem Prokletija, ima izrazito velike turistiĉke vrednosti, a praktiĉnih uslova za organizovanje turizma, u današnjim uslovima, vrlo malo zbog saobraćajnih i graniĉnih ograniĉenja. Zato ih je moguće rezervisati kao ekološki potencijal na nacionalni park i postepeno aktivirati na perifernim delovima. Deo Prokletija se moţe aktivirati u okviru razvoja razmatranog prostora, a bliţe se moţe defeinisati kao Plavsko - Gusinjska turistiĉka regija, tzv. prokletijska školjka. Njenu osnovu ĉine Plavsko jezero i pitoma dolina Ljuĉe, a ograĊuju je moćni planinski bedemi Prokletija i Visitora, sa velikim mogućnostima za sve oblike planinskog turizma, a prvi inicijativni centar zimskog turizma biće planinski masiv Bor - Kofiljaĉa. Prema tome, ovo je jedno funkcionalno zaokruţena turistiĉka prostorna celina sa odliĉnim mogućnostima za razvoj rekreativnog letnjeg i zimskog sportskog turizma, ali tek na poĉetku turistiĉkog razvoja, koji će zahtevati velika ulaganja za razvoj zimskih skijaških sportova.

Najznaĉajniji prirodni potetencijal, razmatranog prostora ĉine morfoloske osobine predela.Naime, u ovom delu severoistoĉne Crne Gore (vidi/3/str.37-38), izdvajamo pribliţno devet visinskih pojaseva sa ekvidistancom od 200 m, a visinske pojaseve grupisali smo u tri hipsometrijske zone:


186

Niţa hipsometrijska zona (do 1100 m)

Srednja hipsometrijska zona (od 1100 do 1700 m)

Viša hipsometrijska zona (iznad 1700 m).

Niţa hipsometrijska zona obuhvata kotline i niske predele srednje planinskog reljefa do 1100 m.n.v.Ovaj je prostor zbog specifiĉne konfiguracije terena pogodan za aktivni odmor iregeneraciju telesne snage. Pruţa brojne mogućnosti bavljenja sportom i rekreacijom kome dodatno pridonose i zdravi prirodni elementi oĉuvane ţivotne sredine. Glavne prednosti ove zone leţe u kombinaciji od rekreativnog hodanja do plivanja, preko jedrenja na dasci do ronjenja i podvodnog ribolova. Ozelenjeni ambijent i oĉuvana ruralna obiljeţja u kontinentalnom delu ove zone, pogodna su za tihi odmor u okrilju izvornog seoskog ambijenta. TakoĊe, njome su stvoreni posebni oblici mikroreljefa od kojih su znaĉajne reĉne doline koje predstavljaju osnovne pravce pruţanja vašnijih puteva. Jedna od brojnih mogućnosti za aktivni odmor je povratak prirodi kroz ribolov. Ribolov je najrazvijeniji na reci Lim i Plavskom jezeru. Privlaĉnost vode za sportski ribolov upotpunjuju i pritoke Lima.

Srednja hipsometrijska zona obuhvata predele koji se uvlaĉe uz doline planinskih reka u srednji planinski reljef, odnosno niţe predele visokog planinskog reljefa do 1700 m. Na planu turistiĉke valorizacije u pogledu definisanja konkretnih radova na terenu u ovoj zoni nije mnogo uraĊeno. Sa turistiĉkog stanovišta, prirodni uslovi u ovoj zoni su takvi da se i ona moţe razviti u znaĉajne zimske sportsko - rekreativne i turistiĉke centre. Ova zona sa ĉistim kontinentalnim i planinskim vazduhom ima izrazito terapeutsko delovanje.Upravo se tome pripisuje poznata krepkost i dugoveĉnost njezina stanovništva. Turistiĉki je najafirmisaniji Turjak.Raspolaţe spektrom privlaĉnih sadrţaja, dobrom prometnom infrastrukturom i zadovoljavajućim smještajnim kapacitetima. Privlaĉna snaga ove zone nije samo posledica njezine upeĉatljive fizionomije, već i bujne prirodne energije kojom se odlikuje. Prostrane livade i pašnjaci su iznad šumskog pojasa, znaĉajne za proizvodnju zdrave hrane, tj. za razvoj turizma.

Visoka hipsometrijska zona obuhvata predele iznad 1700 m n.v. Predstavlja najsloţeniju i najmarkantniju celinu u kojoj se izoštravaju kontrasti i dramatika predela. Obuhvata: Mokru planinu (1933 m n.v.), Cmiljevicu (1963 m n.v.), Visitor (2015 m n.v.), Bjelasicu (2122 m n.v.), Komove (2211), Prokletije ( 2371 m n.v). Bez stalnih ţitelja, saobraćaja, predstavlja oazu ĉistog vazduha, naroĉito leti sa sveţim vazduhom, koji opija i ĉini je retkom kutkom u kome ĉovek zaboravlja na vreme i brige. Ova zona je bogati lovni rezervat, stanište raznovrsne autohotne i pernate divljaĉi. Oĉuvana priroda i pogodni ekološki faktori u ovoj zoni uslovljavaju da se u ovoj prostornoj celini zadrţi i saĉuva veliki broj reliktnih, edemiĉnih i drugih retkih biljnih vrsta, veoma interesantnih i znaĉajnih za botaniĉku nauku. Bogastvo biljnog uslovilo je i bogastvo ţivotinjskog sveta. Za razvoj turizma od znaĉaja je i postojanje mogućnosti lova u ovoj zoni u kojima postoji divljaĉ interesantna za ulov, kao što su medvedi, divokoze, srne, divlje svinje i dr. Stiĉe se utisak da je perifernost poloţaja, ograniĉavajući faktor turistiĉke valorizacije. Sa turistiĉkog stanovišta ova zona


187

pogodna je za vidikovce, planinarenje, alpinizam, izletniĉke punktove.

3. KLIMATSKE KARAKTERISTIKE

Teritorija razmatranog prostora je relativno mala po površini. Ali, s obzirom na geografske faktore koji utiĉu na formiranje klime, ona je raznovrsna i sloţena. Otuda je klima u turistiĉkim zonama razliĉita.Ove razlike uglavnom nastaju pod uticajem reljefa i atmosferske cirkulacije. Idealni klimatski uslovi za turizam, rekreaciju, sport, odmor postojali bi tamo “gde kiša ne pada, gde je uvek prijatno toplo i sunĉano... gde nikada nije previše vlaţno... i gde vetar samo ćarlija“(vidi/4/str.341). MeĊutim, ovako idealan klimat nigde ne postoji na zemlji, pa naravno ni na razmatranom prostoru.

Karta 1. Visinske zone severoistoĉne Crne Gore, na primeru opština Berane, Andrijevica i Plav


188

Klima ovog dela severoistoĉne Crne Gore ima umereno kontinentalni i planinski karakter(na teritoriji opština Berane, Andrijevica i Plava merenje meteoroloških elemenata vrši se u Beranama i Plavu, pa se na osnovu merenja meteoroloških elemenata u Beranama izvode zakljuĉci o stanju klime i na teritoriji opštine Andrijevica).

Srednja godišnja temperatura vazduha u periodu od 1969. do 1991.godine, iznosila je 7,3ºC u Plavu i 8,0ºC u Beranama. Po pojedinim godinama naznaĉenog perioda varirala je izmeĊu 7,7 ºC (Plav) i 8,5ºC (Berane). Prema vertikalnom gradijentu sa porastom nadmorske visine, srednja godišnja temperatura vazduha se sniţava i iznosi: na 670 m n.v. 8,0ºC,1000 m n.v. 7,0ºC, 1.200 m n.v. 6,4 ºC, 1.400 m n.v. 5,8 ºC, 1600 m n.v. 5,2 ºC, 1800 m n.v. 4,6 ºC, 2000 m n.v. 4,0ºC.

Period sa srednje meseĉnim negativnim temperaturama traje dva meseca u Plavu: decembar (- 0,7ºC), januar (-2,2 ºC); a u Berane jedan mesec ( januar-1,9ºC).Pored toga, srednje temperaturne vrednosti aprila (8,0ºC - Berane, 6,8 ºC -Plav), maja (12,2ºC - Berane, 11,3 ºC - Plav), septembra (13,8 ºC - Berane, 11,9 ºC -Plav), i oktobra (8,6ºC - Berane, 8,2ºC -Plav ), indiciraju topliju jesen od proleća što pogoduje produţetku turistiĉke sezone.

Apsolutno najviše temperature vazduha nalaze se izmeĊu 31,3ºC (Plav) i 32,6ºC (Berane). Amplituda apsolitno minimalnih temperatura vazduha se kreće od -19,4ºC (januar - Berane) do - 20,7ºC(januar - Plav). Apmplituda apsolutno maksimalnih (jul - Berane 32,6 ºC) i apsolutno minimalnih (januar: Plav -20,7 ºC) iznosi 53,3ºC, ukazuje na veoma izraţene kontinentalne uticaje na formiranje klimatskih prilika u Beranama i Plavu, odnosno planinskih (vidi vertikalni gradijent).

Srednje maksimalne temperature vazduha su najviše za vreme leta (avgust: 23,5ºC - Plav; 24,3ºC - Berane), a najniţe za vreme zime (januar: - 6,5 ºC Plav; januar:- 6,1 ºC Berane) i vaţan su element zadrţavanja sneţnog pokrivaĉa. Plav (januar:- 6,5 º C , februar: - 6,3 º C) ima neznatno niţe temperature od Berana (januar: - 6,1ºC, februar - 6,0ºC). Godišnja amplituda srednje maksimalnih i srednje minimalnih temperatura vazduha iznosi 11,1ºC u Plavu i 11,8 ºC u Beranama.

Broj dana u godini sa temperaturom vazduha jednakom i niţom od 0ºC je izmeĊu 99,3ºC (Plav) i 104,9ºC(Berane). Ovaj podatak je znaĉajan sa aspekta zimsko - sportske sezone jer pospešuje zadrţavanje sneţnog pokrivaĉa. Prema podacima iz Atlasa klime SFRJ(vidi/5/), sneţni pokrivaĉ se na najvišim vrhovima planina poĉinje obrazovati poĉetkom oktobra i na tim visinama, on traje do polovine juna, tj. 8 - 9 meseci u godini. Na visini od pribliţno 1500 m, sneţni pokrivaĉ se poĉinje obrazovati poĉetkom ili sredinom oktobra, a traje do kraja maja, dok se na visini od pribliţno 1000 m sneţni pokrivaĉ poĉinje obrazovati polovinom novembra, a poslednji dan sa trajanjem sneţnog pokrivaĉa je kraj druge dekade aprila.

Za turistiĉku valorizaciju znaĉajan je i srednji broj dana sa sneţnim pokrivaĉem debljine preko 10 cm i preko 30 cm, kao minimalne, odnosno, srednje pogodne


189

debljine snega za bavljenje zimskim sportovima. Srednji broj dana sa sneţnim pokrivaĉem preko 10 cm kreće se oko 32 dana na pribliţno 900 m n.v., preko 60 dana na 1000 m n.v.,120 dana na 1500 m n.v„ do 150 dana na visini od oko 2000 m n.v. Broj dana sa snegom preko 30 cm je: na 900 m n.v. proseĉno 14,5 dana, na 1200 m n.v. oko 30 dana, dok je na visinama iznad 1500 m n.v. njegovo trajanje preko 70 dana, a na visinama oko 2000 m n.v. oko 160 dana. Broj dana sa snegom preko 50 cm na oko 600 m n.v. je oko 4, na 900 m n.v. je oko 8 dana, na 1200 m n.v. 13 dana, a na 1500 m n.v. 18 dana. Dakle, optimalne sneţne uslove za zimske sportove na razmatranom prostoru imaju visinski pojasevi iznad 1500 m.

Broj dana u godini sa temperaturom vazduha jednakom i višom od 25 ºC, kreće se od 49,6 dana (Plav) do 63,5 dana (Berane). Ovaj podatak je interesantan zato što sa ostalim vrednostima temperature i insolacije omogućava rekreativne vrednosti klime na razmatranom prostoru.

Relativna vlaţnost vazduha je procentualni odnos izmeĊu postojeće i moguće vlaţnosti pri odreĊenoj temperaturi. Srednja godišnja relativna vlaţnost vazduha iznosi 68 % u Plavu i 67 % u Beranama. Leti (juli i avgust), srednja meseĉna relativna vlaţnost u popodnevnim satima (14 h) u Beranama je ispod 45 % a u Plavu ispod 46 %. Nasuprot tome, niske vrednosti relativne vlaţnosti tokom aprila se kreću od 62% (Plav) do 63 % (Berane). Razlika izmeĊu najveće i najmanje srednje meseĉne vrednosti iznosi 16 % u Plavu i 19 % u Beranama.

Oblaĉnost se izraţava u desetinama neba pokrivenog oblacima i jasno utiĉe na estetski izgled pejzaţa, ali i na raspoloţenje ljudi, odnosno bezbedno odvijanje saobraćaja. Oblaĉnost na razmatranom prostoru ima proseĉnu godišnju vrednost, u pokrivenosti 8,1/10 iznad Plava i 9,0 /10 iznad Berana. Najmanja proseĉna pokrivenost neba od 3,4/10 je u julu u Plavu i u istom mesecu i u Beranama, s tim što je veća i iznosi 4,4 /10. Veća oblaĉnost je u zimskim mesecima i kreće se od 10,2 /10 u Plavu do 12, 4 /10 u Beranama.

Srednja godišnja koliĉina padavina u ovom delu severoistoĉne Crne Gore kreće se od 863 mm u Beranama, 1152 mm u Andrijevici, 1209 u Plavu,1351 u Gusinju do 1698 mm u Vusanju. Sem što se padavine prostorno neravnomerno izluĉuju, njihovo izluĉivanje tokom godine takoĊe, pokazuje oscilacije. Maksimum padavina je u januaru (Berane-132mm, Gusinje-169mm), novembru (Andrijevica -142 mm, Vusanje - 214mm, Plav -156 mm), a glavni minimum je u julu (Berane - 50 mm, Andrijevica - 65mm, Plav - 64 mm, Gusinje - 61mm, Vusanje - 87mm). Dakle, godišnja koliĉina padavina opada u pravcu severa tako da Berane imaju dva puta manju koliĉinu padavina od Vusanja.

Iz osmatranja insolacije na meteorološkoj stanici u Beranama, zakljuĉeno je da je njena godišnja vrednost 1790 ĉasova, sa maksimumom u avgustu (267) i minimumom u decembru (56). Pored jula, više od 200 ĉasova na dan sunĉeve insolacije ima avgust (267). Više od 100 ĉasova imaju mart (118), april (171), maj (192), jun (184), septembar (189), oktobar (145).


190

Prema vrednostima godišnje ĉestine pravaca vetrova i tišina, najveću uĉestalost imaju tišine - 410 promila (Berane), 520 promila (Plav). Merdijanski pravac pruţanja Limske doline od juga prema severu uslovio je dominaciju severnog vetra u Beranama 140 promila i juţnog u Plavu 140 promila. Jaĉina vetrova izmeĊu 1,6 i 2,6 u Plavu, ne predstavlja ograniĉavajući faktor za razvoj turizma, dok se to nemoţe reći za Berane, gde se jaĉina vetrova kreće izmeĊu 1,9 i 3,7.

Iz svega navedenog moţemo zakljuĉiti, da je ovaj deo severoistoĉne Crne Gore turistiĉko središte umereno - kontinentalne i planinske klime.

4. HIDROGRAFSKE KARAKTERISTIKE

Hidrološke turistiĉke vrednosti razmatranog prostora, predstavljene su termomineralnim izvorima, rekama, jezerima i izvorima. Svrstavaju se u komplementarne turistiĉke vrednosti i daju osnovnu fizionomiju pejzaţu.

U vezi sa termomineralnim izvorima, javlja se i termin retke vode. To su one vode koje se prilikom kretanja kroz stenovite mase zemljine kore mineralizovale, obogatile retkim elementima i organskim materijama, kojim se razlikuju od obiĉne vode za piće. Na razmatranom prostoru postoji jedan mali broj termomineralnih izvora ali kako su neistraţeni tako nisu ni valorizovani. MeĊu njima paţnju zasluţuje, termomineralni izvor u selu Kralje.Uzimajući u obzir klasifikaciju (vidi/6/str.26), kao i minimum materija i gasova za uvtvrĊivanje podzemne vode u grupu mineralnih, termomineralni izvor u selu Kralje, pripada sumporovitim vodama. To su one vode u kojima je se granica izmeĊu slatke i mineralne vode kreće oko 0,001, a minimum za uvršćivanje u termomineralne vode 0,010, što upravo odgovara parametrima ovog pukotinskog izvora. Svakako ovom kao i drugim termomineralnim izvorima treba posvetiti posebnu paţnju i raditi na njihovoj turistiĉkoj valorizaciji.

Iskustva i prouĉavanja su dokazali da termomineralne vode pogoduju u leĉenju i rehabilitaciji kardiovaskularnih bolesti, obolenja respiratornih organa, obolenja hepatobilijarnog trakta i pankreasa, kod bolesti gastrointestinalnog trakta, metabolizma, bolesti bubrega i mokraćnih puteva, ginekoloških obolenja, neuropsihijatrijskih bolesti, koţnih bolesti, deĉijih obolenja. Spoj ovog sa svakim drugim komplementarnim (pozitivnim) turizmom znaĉi progres u valorizaciji termomineralnih voda (vidi/7/str.36-37).Treba imati u vidu da je ove izvore moguće koristiti i u druge svrhe, prvenstveno sportsko - izletniĉke i manifestacione.

Glavni hidrografski objekat razmatranog prostora je Lim i njegove brojne veće pritoke (Zloreĉica, Kraštica, Gradišnjica, Šekularska reka, Bistrica, Ljuĉa, Đuriĉka, Komaraĉa) i manje (Veliĉka, Murinska, Vinicka, Dapsićka, Lješnica i dr.). Sliv Lima zahvata površinu od 2557 km

2. Od toga, razmatranom prostoru

pripada oko 1304,1 km2, odnosno oko 51% celokupne površine sliva. Lim izvire

iz Plavskog jezera i teĉe kroz razmatrani prostor na duţini od 57 km i ukupan


191

pad mu je 265 m, odnosno 6 m/km. Maksimalni srednji meseĉni vodostaj je u maju na obe stanice Plav (106 cm) i Beranama (184 cm). Minimalni srednji meseĉni vodostaji javljaju se u septembru - Plav (48 cm) i Berane (89 cm). Srednja godišnja amplituda vodostaja je kod Plava je 58 cm, a kod Berana 95 cm. Apsolutne amplitude su veoma izrazite i daju Limu karakter prave bujice. Apsolutna amplituda iznosi na stanici Plav 251 cm, a na stanici Berane 577 cm. Najveći srednje meseĉni proticaj na Limu je u maju kod Plava i iznosi 40,6 m³/s, a kod Berana 82,2 m³/s. Godišnji proticaj na Limu kod Plava iznosi 17,8 m³/s, a kod Berana 37,4 m³/s. Najveća srednje meseĉna temperatura reke Lima je na obe stanice u avgustu - Plav 16,4 ºC, - Berane 17,2ºC. Najmanja srednje meseĉna temperatura je kod Plava u januaru (2,4ºC), a kod Berana u februaru (3,2ºC). Godišnja temperatura vode Lima kod Plava iznosi 8,1ºC, a kod Berana 8,4ºC.

Turistiĉka privlaĉnost Lima poĉiva na pogodnim temperaturama vode u letnjim mesecima, kao osnova kupališne sezone, koja na odgovarajućim punktovima moţe trajati od 30 do 90. Uz to, Lim protiĉe pored gradski naselja Plava, Andrijevice, Berana, ţivopisnih sela, useca klisuru Sutjeska, a na ulazu u Tivransku klisuru ĉini prostor nepresušnim izvorom inspiracije.U neposrednom priobalnom pojasu Lima ima arheoloških nalazišta, srednjovekovnih utvrda, crkava, Manastir ĐurĊevi Stupovi, ostaci manastira Šudikovo, skroman deo spomeniĉkog nasleĊa. Ograniĉavajući faktor razvoja turizma na Limu predstavlja stepen zagaĊenosti njegove vode. Postojeći rezultati zagaĊenosti nisu dovoljno sagledani sa aspekta inplikacija na razvoj turizma. Na Limu i u njegovom neposrednom priobalnom pojasu, moguće je razvijati izletniĉki, manifestacioni, tranzitni, ribolovni turizam. Lim moţe biti pravi raj i uţutak za splavarenje i kajak. Razvoj ovih aktivnosti potenciran je dovoljnom koliĉinom vode Lima, ali i njegovim proseĉnim padom Plav - Murino (87 m), Murino - Andrijevica (75 m), Andrijevica - Berane (85 m). Na istim ovim profilima, srednji godišnji proticaj vode na Limu kod Plava iznosi 17,8 m³/s, a kod Berana 37,4 m³/s.

Oteţavajuću okolnost, predstavlja ĉinjenica da za pritoke Lima nema hidroloških osmatranja i merenja, tako da uopštavanja ne daju rezultate. Smatramo da bi trebalo pristupiti izradi novog registra popisa vodotoka. Ovako izgraĊen katastar reka, mogao bi svakom budućem turistiĉkom korisniku da pruţi neophodne informacije o reĉnom slivu kao i svakom manjem podslivu u okviru prouĉavanog sliva. Na osnovu toga mogla bi se vrednovati razmatrani prostor za odreĊene turistiĉke svrhe, tj. taĉno razvrstati njihove delove, prostorno ograniĉiti delatnosti u tom prostoru, definisati odreĊene vidove zaštite itd. Organizovanjem monitoringa precizno bi se utvrdile posledice komunalnih i industrijskih uticaja i promena. Prema tome, neophodno je kontinuirano ispitivanje reka. Bez obostranih analiza, ĉinioca i pokazatelja reţima, praktiĉno je nemoguće prouĉavati reţim reka .

Razmatrani prostor bogat je i jezerima, uglavnom ledniĉkog porekla: Plavsko, Ridsko, Visitorsko, Pešića, Veliko i Malo Šiško,Veliko i Malo Ursulovaĉko. Zbog stihijskog razvoja turizma na ovim hidrografskim objektima, nedostatka statistiĉkog praćenja pojava i procesa, teško ih je uporedivati sa drugim turistiĉkim vrednostima i odrediti njihovo mesto u turistiĉkom prometu. U


192

dosadašnjem razvoju turizma ovi motivi nisu posebno uvaţavani. Nedostatak dokumentacionog materijala o temperaturama vazduha, osunĉanosti, padavinama, visini i trajanju sneţnog pokrivaĉa, oblaĉnosti i vetrovima, temperaturi vode predstavlja posebnu teškoću donošenja najboljih zakljuĉaka i konkretnijih predloga znaĉajnijih za razvoj turizma.

Prouĉavajući planinska jezera Crne Gore, S. Stanković (vidi /8/str.124-157), izmeĊu ostalog, ukazuje na limnološke karakteristike jezera na razmatranom prostoru. Poĉnimo redom.

Plavsko jezero se nalazi na nadmorskoj visini od 906 m. Zahvata površinu od 2 km² i zapreminu od 7.690.950 m³. Najveća dubina jezera je 9 m. Najviša srednja meseĉna temperatura jezera je u avgustu (16,2 ºC), a najniţu srednje meseĉnu temperaturu vode ima januar (3,1°C). Minimalne meseĉne vrednosti temperature površinskog sloja kreću se od 3,0°C (januar) do 15,0°C (avgust). Za razliku od ovih, maksimalne meseĉne temperature u toku zime iznose 4,6°C (februar), a u avgustu dostiţu i do 17°C. Najveći srednje meseĉni vodostaj jezero ima u maju (110 cm) a najmanji u oktobru (47 cm). Godišnji vodostaj iznosi 72 cm. Kvalitetnom hemijskom analizom utvrĊeno je da sadrţi: 4,0 mg/l nitrata, 71,7 mg/l sulfata, 53,62 mg/l kalcijuma, 4 mg/l silicijum-dioksida, 5,76 mg/l magnezijuma i 5,28 mg/l ugljen - dioksida.Tragova gvoţĊa i amonijaka nema. Ukupna tvrdoća vode je 6,16 °dH, a karbonantna 5,6°dH. Reakcija vode je alkalna, jer je Rh =7,5. Baziĉnu reakciju uslovljava hidroksilni jon OH koji nastaje u procesu razlaganja kreĉnjaka. Providnost vode iznosi 4,2 m .

Ridsko jezero se nalazi na nadmorskoj visini od 1970 m. Zahvata površinu od 33.3762 m

2, a zapreminu od 62.897 m

3. Najveća dubina jezera je 5,1 m.

Temperatura vode u julu i avgustu je iznad 15°C, a temperatura vazduha od 17 - 21°C. Maksimalni vodostaji se javljaju u proleće i kasnu jesen, a minimum u leto i zimu. Godišnja amplituda vodostaja iznosi 1,5 m. Boja jezera nad plićim delovima je svetlozelena, a nad dubljim nešto tamnija. U jezerskoj vodi ima 4 mg/l nitrata, 4 4 mg/l hlorida, 5,61 4 mg/l magnezijuma i 1 4 mg/l silicijum - dioksida. Ukupna tvrdoća vode je 0,8 dH, što znaĉi da je izvanredno laka. Providnost vode iznosi oko 3 m.

Visitorsko jezero se nalazi na nadmorskoj visini od 1.820 m. Zahvata površinu od 4.212 m

2,a zapreminu od 9.857 m³. Minimalni vodostaju su u avgustu i

septembru, a maksimalni u julu i avgustu. Glavna karakteristika ovog Jezera je da se voda brzo zagreva i brzo hladni, što je posledica manje koliĉine vode, koja je gotovo nepokretna. Boja jezera je izraţena u nijansama od svetlozelene do tamnozelene. Po hemijskom sastavu rastvorenih supstanci, voda jezera ima suvi ostatak 115 mg/l, a reakcija vode je neutralna, jer je Ph ═ 7,3. U vodi nema nitrata, amonijaka, mangana i ugljen - dioksida. Maksimalna providnost 3,2 m .

Pešića jezero se nalazi na nadmorskoj visini od 1.820 m. Zahvata površinu od 37.400 m² i zapreminu od 120.936 m³.Temperatura površinskog sloja vode tokom leta je od 14°C do 17°C, dok prema dubini opada do 6°C. Voda jezera je zelenkaste boje. Od hemijskih osobina jezerske vode treba istaći neutralnu reakciju (Ph═7,1), potpuno odsustvo nitrata, amonijaka, gvoţĊa i mangana.Maksimalna providnost iznosi 3,2 m .


193

Veliko Šiško jezero se nalazi na nadmorskoj visini od 1.660 m. Zahvata površinu od 29.080 m² a zapreminu od 34.476 m³. Temperatura površinskog sloja vode tokom leta dostiţe oko 20°C. U toku zime jezero je pod ledom.Boja vode je svetlozelena.Hemijskom analizom vode utvrĊeno je da je njena reakcija alkalna, jer je Ph═8,1. Maksimalna providnost iznosi 2,2. Malo Šiško jezero zahvata površinu od 6.200 m ² i nalazi se na nadmorskoj visini od 1.780 m. Temperatura površinskog sloja vode je oko 20°C, dok je tokom zime pod ledom i snegom.Voda je ţućkasta.Po hemijskim osobinama voda jezera sliĉna je vodi Velikog jezera. Maksimalna providnost iznosi 1,2 m.

Veliko Ursolovaĉko jezero se nalazina nadmorskoj visini od 1.895 m. Zahvata površinu od 12.200 m ² i zapreminu od 35.320 m³. Temperatura površinskog sloja vode kreće se od 12°C do 14°C. Brzo opadanje temperature vode sa dubinom posledica je slabe pokretljivosti vode i proticanja hladne izvorske vode.Hemijska analiza ukazuje da je njena reakcija neutralna. Maksimalna providnost iznosi 6,5 m .

Malo Ursulovaĉko jezero se nalazi na nadmorskoj visini od 1.760 m. Zahvata površinu od 5.000 do 10.000 m ² , a zapreminu od 4.000 do 8.000 m³.Temperatura površinskog sloja jezerske vode izosi oko 17°C.Voda juţnijeg dela jezera je hladnija ĉija je temperatura 8°C. Providnost vode iznosi 1,1 m .

Na razmatranom prostoru, meĊu hidrografskim objektima, u smislu turistiĉke vrednosti, poseban znaĉaj imaju izvori. MeĊu najznaĉajnije izdvajamo: Manastirsko vrelo, Aluge, Zagorsko vrelo, Merića vrelo, Krkori, Pipuran, Aluvion, Ali - Pašini izvori, Dobru Vodu, Ledeni izvor, Ruţa, Bajrovića izvor, Dragova voda, Savino oko itd. Upravo hipsometrijski poloţaj ovih i drugih izvora koji se javljaju u meĊudolinskim kosama, sa valorizacionog aspekta potencira njihovo znaĉenje, posebno ako se uporede sa sliĉnim kraškim terenima.

5. BIOGRAFSKE KARAKTERISTIKE

Za izgled pejzaţa razmatranog prostora, od posebnog su znaĉaja biogeografske karakteristike.One obuhvataju biljni i ţivotinjski svet i ispoljavaju se kao direktna i indirektna turistiĉka vrednost, tj. imaju naglašena rekreativna, estetska, zdravstvena, kuriozitetna, endemska i znamenita svojstva turistiĉke privlaĉnosti.

Biljni svet razmatranog prostora saĉinjava šumska i travna vegetacija.U niţim delovima zastupljene su hidrofilne šume vrbe, topole, jove, graba, hrasta, cera, bukve, breze, javora. Pojas bukve najĉešce se javlja u vidu ĉetiri podpojasa: brdska bukva (na manjim nadmorskim visinama), planinska šuma bukve na visinama 1000 - 1300 m n.v., subalpska bukova šuma na visini većoj od 1800 m sa dominacijom smrĉevih šuma. Uz pojedine planinske strane proteţu se visokoplaninske šume molike i munike.Iznad ovoga pojasa zastupljena su prostranstva belog i crnog bora. Pojedine šumske sastojine ĉini i bor krivulj, ĉije prostiranje prelazi 2000 m n.v., odnosno klekovina bora prestaje iznad 2200 m.


194

Na pojedinim mestima ima pojava inverzije, što je posledica temperaturnih inverzija i razliĉite ekspozicije terena.

Uĉešće šuma u ukupnoj površini razmatranog prostora iznosi 62.432 ha ili 42,02 %.Posmatrano po uzgojnim kategorijama, dominiraju ureĊene (visoke, niske i zaštitne). Od ukupnih površina na ureĊene šume otpada 56.643 ha ili 85,76%, a na neureĊene 9.075 ha ili 14,24 %.Ukupna drvna masa procenjuje se na 13.882.516 m³, od ĉega se u ureĊenim nalazi 11.515.912 m³, odnosno 82,92 % ukupne drvne mase, a u neureĊenim 2.367.324 m³ ili 17,08 %.Godišnji prirast šuma procenjuje se na 190.934 m³. Do većih šumskih sastojina dopiru šumski putevi: Berane - Kaludra, Marsenić Rijeka - Šekular, Berane - Jelovica, Lubnice - Kurikuće, Andrijevica -Trešnjevik, Trešnjevik - Lisa i dr.

Uzimajući u obzir stanišne prilike i fitocenološki sastav, travni pokrivaĉ razmatranog prostora moţemo podeliti na: dolinske livade na prevlaţnim staništima, planinske (brdske) livade i pašnjake preteţno vezane za pojas hrastovih šuma i planinske pašnjake koji dopiru do najviših vrhova planina.Ukupna površina livada i pašnjaka iznosi 59.048 ha od ukupne poljoprivredne površine.Flora šuma i pašnjaka je obogaćena raznim vrstama lekovitih biljaka i jestivih gljiva.Posebno su znaĉajne neke vrste peĉurki, šumske jagode, maline, drenjine, šipurak, borovnica, klekove bobice.Na razmatranom prostoru registrovano je oko 60 lekovitih biljnih vrsta. Većina njih zauzima visoko mesto u narodnoj medicini, farmaceutskoj proizvodnji, što je veoma znaĉajno sa stanovišta turistiĉkog razvoja. Lekovito bilje obiluje svojom raznolikošću, fiziološko-farmakološkim delovanjem, te kvantitetom zdrave sirovine, pruţa neslućene mogućnosti u razvoja zdrastvenog i edukacionog turizma. Od ranog proljeća pa sve do najkasnije jeseni, u šumama, livadama, rastu mnoge vrste makromiceta, meĊu kojima su većinom jestive i lekovite.Mnoge od njh su sa najvišim nutricionim vrijednostima.Ne treba zaboraviti lekovite biljke kao što su sporiš, kantarion, majĉina dušica, pelin koje se koriste kao ĉajevi.Zahvaljujući rasprostranjenim šumama, pašnjacima i livadama pejzaţi su raznovrsni i slikoviti, što daje znaĉajne ekološke i turistiĉke vrednosti i ĉini razmatrani prostor atraktivnim. Livade i pašnjaci su prekrivene soĉnom planinskom travom i livadskim cvećem, tako da zajedno sa šumskim površinama daje posebnu pejzaţno-dekorativnu vrednost. Pojas šuma je posebno zanimljiv kao ţivotni prostor raznovrsne divljaĉi, ptica, riba i insekata tj.predstavlja turistiĉki biser sa jedinstvenim prirodnim lepotama i neokrnjenom prirodom.Sa turistiĉkog aspekta raspolaţe znaĉajnim resursima i predispozicijama za razvoj raznih vidova turizma kao što su: lovni, ribolovni, avanturistiĉki, adrenalinski.Na prvo mesto stavlja se lovni i ribolovni turizam. U tom pogledu razmatrani prostor raspolaţe sa veoma ĉistom prirodom i bogatstvom flore i faune. Šume su veoma bogate kako sitnom tako i krupnom divljaĉi i s tog aspekta je veoma interesantna turistiĉka destinacija za razvoj lovnog turizma.Turistiĉka ponuda mogla bi da obuhvata pojedinaĉne i grupne araţmane za odstrel sitne i krupne divljaĉi: medved, srna, divokoza, divlja svinja, vuk, lisica, zec, veverica, tetreb, jarebica, divlja patka, kuna, jazavac, i dr. Reke i jezera su bogata ribom (pastrmka, lipljan, potoĉna mrena, gaovica, peš, štuka).Radi unapredenja ribljeg fonda a naroĉito salmonidnih vrsta sprovode se akcije kontinuiranog poribljavanja.Pored veštaĉkog poribljavanja, jedna od mera


195

unapredenja ribljeg fonda je i utvrdivanje ribljih plodišta za salmonidne vrste riba. Najvaţnija riblja plodišta su na Limu, Ljuĉi i Plavskom jezeru. Za ribolovni turizam bilo bi nuţno elaborirati i prezentovati postojeće stanje i na temelju toga uvida izraditi smernice i program daljeg razvoja kao odrţivog turizma na razmatranom prostoru. Sportskim ribolovom se bavi se oko 800 registrovanih sportskih ribolovaca i rekreativaca. Taj nemali broj ljudi koji redovno boravi u prirodi treba uz pravilnu edukaciju, iskoristiti kao vaţan i nezaobilazan ĉinilac njegovog oĉuvanja.Uz sportsko - ribolovni turizam, isto kao i uz lovni, valja nadovezati prvenstveno seosko - turistiĉku ponudu u obliku prenoćišta, specijaliteta domaće kuhinje i sliĉnoga, ugostiteljsku ponudu s noćenjem u hotelu ili lovaĉkim i šumarskim objektima.

6. TURISTIĈKI REJONI

Ocena prirodnih uslova za cilj ima izdvajanje homogenih teritorijalnih celina sa odreĊenim stepenom pogodnosti ili ograniĉenja za odreĊene vidove razvoja turizma. Na osnovu geomorfoloških, klimatskih, hidroloških i biogeografskih karakteristika, moguće je na razmatranom prostoru izdvojiti podruĉja sa razliĉitim pogodnostima za razvoj turizma. Kombinovanjem povoljnih i ograniĉavajućih faktora izdvojena su tri relativno homogena rejona za razvoj turizma.

I Rejon - vezan je za Beransku, Andrijeviĉku, Polimsku i Plavsko-Gusinjsku kotlinu i niske predele srednje planinskog reljefa do 1100 m n.v. U okviru ovog rejona mogu se izdvojiti prostorne celine niţeg hijerarhijskog ranga:

Podrejon aluvijalnih ravni reka, reĉnih terasa, jezerskih sedimenata Beranske, Andrijeviĉke i Polimske kotline (podrejon A) raspolaţe najpovoljnijim prirodnim uslovima za razvoj letnjeg turizam. Ovaj podrejon, odreĊen letnjom turistiĉkom sezonom ima obeleţje izrazite sezonske pojave zbog klime ili bolje reĉeno temperature vazduha. Srednja temperatura vazduha u ovom podrejonu tokom jula i avgusta kreće se oko 18°C , a srednje temperature vazduha preko 20°C, ne moţe se uzeti kao apsolutno pravilo. Pre svega, što je domicilno stanovništvo relativno dobro aklimatizovano na temperaturne uslove reĉne vode koji odgovaraju proseĉnoj vrednosti jednakoj ili većoj od 15°C. Sezona kupališnog turizma na odgovarajućim rekreativnim punktovima moţe trajati od 30 do 90 dana.Ta ĉinjenica se ne moţe ignorisati bez obzira što se radi o temperaturnim uslovima koji do jedne relativno skromne mere pogoduju razvoju kupališne, a samim tim i razrešavaju rekreativne funkcije priobalnog stanovništva.U odnosu na rekreativno korišćenje raspoloţivog potencijala ovog podrejona, vrednosnu ocenu moguće je izvesti sa aspekta pogodnosti veslaĉkih sportova, posebno kajaka na brzim vodama. Razvoj ovih aktivnosti je potenciran skoro garantovano dovoljnom koliĉinom vode koja protiĉe tokom Lima, ali i proseĉnim padom (Murino - Andrijevica ukupan pad 75 m, Andrijevica - Berane 85 m). Na istim ovim profilima, registrovan je i srednji godišnji proticaj vode koji odgovara potrebama kajakarenja kao jednog od vidova sportsko - rekreativnih aktivnosti.


196

Vodoplaninski tokovi u šta Lim spada (izuzev u sektoru kroz Beransku kotlinu) mogu se koristiti za kajakaštvo na brzim vodama. Veslanje, jedrenje, kajakarenje, šetanje i izletniĉki turizam mogući su na rekama ovog rejona. Da bi letnji turizam bio razvijeniji neophodno je kombinovanje sa tzv. turizmom specifiĉnih interesovanja. Veliki broj ruralnih naselja nalazi se u reĉnim dolinama - pritoka Lima i njihov oĉuvani ekosistem, osnov su za formiranje vanpansionske ponude. One su nesumljivo respektabilan potencijal za budući razvoj turizma i kao takve pruţaju mogućnosti upraţnjavanja razliĉitih: sportsko - rekreativnih aktivnosti, pogodnosti za boravak i rehabilitaciju, pogodnosti za razvoj turizma posebnih potreba: seoski, lovni, ribolovni, izletniĉki, pešaĉenje u prirodi pored reka - u neposrednoj blizini su sela sa atraktivnim prirodnim ambijentom. Najveći deo ovih resursa je neiskorišćen. Mada, na osnovu opredeljenja ţitelja, postoji spremnost za ulaganje i razvoj turizma, posebnih interesovanja. Najznaĉajnije tradicionalne sportske manifestacije su: vrela zima u brdima koje se odrţavaju u mesecu januaru, februaru, martu u Beranama, smotra folklora u maju u selu Kraljima kod Andrijevice ...

Podrejon koji obuhvata Plavsko - Gusinjsku kotlinu (podrejon B). Ovaj podrejon omogućava razvoj letnjeg turizma. Srednja temperatura vazduha tokom jula i avgusta kreće se oko 17°C, relativna vlaţnost vazduha je oko 66%, a temperatura vode oko 16°C. Kupališna sezona traje oko 45 dana. Dovoljna koliĉina vode koja protiĉe tokom Lima i proseĉan pad Plav - Murino (87 m), srednje godišnji protacaj vode (na Limu kod Plava iznosi 17,8 m

3/s) odgovaraju

potrebama kajakarenja. Veslanje, jedrenje, šetnja, podvodni sport i sportski ribolov mogući su na Plavskom jezeru.TakoĊe, postoje solidni uslovi za razvoj nekih sportsko - rekreativnih aktivnosti u periodu zimske turistiĉke sezone.Upravo tada se pod uticajem negativnih temperaturnih vrednosti (koja traje oko 30 - 60 dana), ĉiju bi površinu, izuzev nekih delova Plavskog jezera, trebalo koristiti kao prirodno klizalište uz prethodno detaljna i studiozna osmatranja pojave, debljine, kvaliteta i nosivosti leda kao hidrološke pojave prisutne tokom zimske turistiĉke sezone. Najznaĉajnije tradicionalne sportske manifestacije su: Montenegro-Winter kup, auto trke koje se odrzavaju u januaru mesecu, Jedriliĉarska regata „Kup Plavskog jezera” poĉetkom jula, sportovi na vodi tokom jula i avgusta (skokovi u vodu, takmiĉenje kajaka, preplivavanje Plavskog jezera...). Istaknimo i Etno-selo “Kula Damjanova“ kao pravo odredište za svakog zaljubljenika netaknute prirode i odmora. Selo je udaljeno od Plava oko 1 km.

Podrejon visokih predela nisko - planinskog reljefa i niskih predela srednje - planinskog reljefa do 1100 m n.v (podrejon C). Sa stanovišta turizma ovaj podrejon pruţa povoljne uslove za odmor, rekreaciju, izletniĉki ili tranzicioni turizam. Pogoduje anemiĉnim osobama, licima premorenim od intelektualnog rada, rahitiĉnoj deci, osobama sa visokim ili niskim pritiskom, neurasteniĉarima, astmatiĉarima, itd.(vidi/9/str.335-336). Interesantn detalj moţe biti i sumporovita voda u selu Kralje.

II Rejon - vezan je za pojas od 1100 - 1700 m n.v., mestimiĉno ispresecan duboko useĉenim reĉnim dolinama. Sa stanovišta turizma ovaj rejon pruţa mogućnosti razvoja zdravstveno - leĉilišnog i sportsko - rekreativnog turizma.


197

Umereno i neznatno je pogodan za razvoj zimskog turizma, koje pruţaju prostori: Cmiljevice, Vezirove brade, deo Kofiljaĉe, Bjelasice i Komova. Srednja visina padavina (snega) je od 101 cm do 130 cm. Visinski pojas iznad 1300 m n.v. smatra se relativno pogodnim sa aspekta alpskih skijaških disciplina. ”Poseban znaĉaj ima zimski sportsko - rekreativni centar Lokve udaljen od Berana 15 km. Nalazi se na planini Cmiljevici, na 1335 do 1675 m n.v., neposredno uz magistralni put Podgorica - Skoplje - Beograd.Centar raspolaţe raznovrsnim terenima koji mogu zadovoljiti sve zahteve skijaša, kako poĉetnika tako i vrsnih skijaša. Opremljen je ţiĉarom dvosedeţnicom koja se na vrhu nastavlja sa dva ski - lifta, ukupnog kapaciteta 1000 skijaša na sat. Dvosedeţnica izvlaĉi skijaše sa platoa ispred hotela Lokve na 1336 m n .v. do krajnje stanice koja se nalazi na 1560 m n.v., sa kapacitetom 960 skijaša na sat. Ski liftovi (Sidro i Beby) polaze sa 1510 m i idu do 1630 m n.v. sa kapacitetom 900 polazaka na sat.Ukupan opseg duţine staza je 5 km, a visinska razlika je 280 m “(vidi/10/).Na nadmorskoj visini oko 1500 m u podnoţju Vasojevićkog Koma nalazi se i Etno katun “Štavna“ koji pruţa izvanredne uslove za odmor, rekraciju i sport. Pomenimo i Veliko Šiško jezero sa velikim mogućnostima za razvoj izletniĉkog i letnjeg turizma jer je temperatura vazduha leti oko 14° - 15°C, a temperatura vode 20°C. U zimskom periodu jezero je pod ledom pa se moţe koristiti kao prirodno klizalište uz prethodnu detaljnu proveru.

III Rejon - obuhvata visoki planinski pojas iznad 1700 m n.v. Ovaj rejon je najpogodniji za razvoj skijaških sportova, planinarstva, alpinizma i dr. “Prema studiji OECD, samo opština Plav raspolaţe izvanrednim smuĉarskim terenima na kojima je moguće izgraditi oko 38,92 km smuĉarskih staza, što ĉini oko 65,59 % skijaških potencijala republike“(vidi/11/). U ovoj zoni se nalazi šest jezera (Ridsko,Visitorsko,Pešića, Malo Šiško,Veliko i Malo Ursulovaĉko). Stepen turistiĉke valorizacije jezera nije zadovoljavajući, i ako uslovljavaju sportsko - rekreativni, sportsko - manifestacioni, kulturno - manifestacioni, stacionirani, izletniĉki turizam.Interesovanje za zadovoljavanje sportsko - rekreativnih vidova turistiĉkih kretanja, najbolje nam kazuje M.Boţinović(vidi/12/str.3): “Otkriven iznenada i tek malo upoznat, Karanfil, zaista predstavlja najlepše što se moţe videti u moru planinskih veneca od Tolmina do ĐevĊelije. Na sliĉan naĉin je S.Vatovac(vidi/13/str.79-80), fasciniran planinskim vrhovima Prokletija: “Koliko muka, napora i istrajnosti zahteva put na sneţne vrhove.Koliko uţiva ĉovek kad slobodan i sa vrha gleda pod sobom ostala brda i doline, reke i sela. Svi napori uspona, pa bili oni i ogromni, isĉezavaju pred zadovoljstva i uţivanja“.Osnove turistiĉke vrednosti proistiĉu iz njihove rekreativne funkcije, lepote pejzaţa, kuriozitnosti pejzaţa i pruţaju osnovu da se valorizuju sa neposrednim i daljim okruţenjem što bi pruţalo mogućnosti za bogat i raznovrstan boravak turista. Poznato je da boravak na ovim visinama pogoduje sportistima, zdravim osobama, ali i kod mnogih obolelih normalizuje stanje poboljšanjem odbrambene moći organizma.


198

Karta 2.Rejonizacija prirodnih uslova prema stepenu pogodnosti za razvoj i razmeštaj turizma u severoistoĉnoj Crnoj Gori, na primeru opština

Berane, Andrijevica i Plav


199

7. UMESTO ZAKLJUĈKA

Celokupni odrţivi razvoj ovog dela severoistocne Crne Gore se u osnovi moţe posmatrati kroz tri osnovna parametra koji se nuţno i na adekvatan naĉin mogu kombinovati:

Društveno - kulturni koji predstavlja skup aktivnosti koje oţivljavaju društveno tkivo i kulturu razmatranog prostora;

Ekološki koji nuţno sadrţi aktivnosti koje nanose minimalnu štetu okolini (flora, fauna, voda, tlo, zagaĊenje), te donosi korist okolini na najbolji mogući naĉin, kroz zaštitu i oĉuvanje prirodnih dobara i prirodne baštine;

Ekonomski koji ukljuĉuje aktivnosti koje kontinuirano doprinose ekonomskom blagostanju lokalne zajednice, vlasnika, zaposlenih, stanovništva itd.(vidi/14/).

Postavlja se pitanje: Na koji naĉin iskoristiti potencijale prirodnih resursa razmatranog prostora, da budu ekološki prihvatljivi, dugoroĉno odrţivi, a da sve to na neki naĉin intenzivira društveno - kulturni i ekološko-ekonomski ţivot?Razume se, ma koliko prirodni turistiĉki potencijali razmatranog prostora bili veliki, oni nisu neograniĉeni i neiscrpni.Zato njihovo korišćenje mora biti plansko i racionalno.Ĉime potvrĊujemo jasno formulisani stav V.Vasović i R.Bioĉanina ”Sadašnje generacije treba da planiraju i stvaraju sebi odgovarajući kvalitet ţivotne sredine, no, ovo pravo moraju zadrţati i naredne generacije.U skladu sa koncepcijom odrţivog razvoja oĉekuje se da kultura rada poĉiva na humanim principima ekološko ekumenske i društvene efikasnosti.Put u ekološko opravdano društvo jeste naša neophodna potreba, ali i obaveza”(vidi/15/str.68-69). Stoga je neophodno utvrditi prirodno- turistiĉki resurski potencijal sve tri turisticke zone, ustanoviti sposobnost njihove reprodukcije i samopreĉišćavanja, kao i mogućnosti povećanja produktivnosti pojedinih resursa,što je preduslov za racionalno korišćenje prirodne sredine i njenu zaštitu (vidi/16/str.16).

U mnogim evropskim regionima,a sve više i na razmatranom prostoru, su prepoznati razliĉiti oblici turizma s kojima se postiţu upravo svi ovi uĉinci, to se posebno odnose na:

Turizam u prirodi koji se odnosi se na sve delatnosti koje direktno ili indirektno zavise od prirodnog okruţenja i prirodnih atrakcija i predstavlju aktivnosti kao što su planinarenje, šetanja prirodom, biciklizam, slobodno penjanje i sl.,

Eko turizam predstavlja kombinaciju boravka u prirodi sa elementima kulturne tradicije svakog ruralnog i urbanog naselja. Omogućuje pozitivno iskustvo posetiocima i domaćinima, donosi financijsku korist lokalnom stanovništvu, podiţe pozitivan odnos prema lokalnoj, ţivotnoj i socijalnoj „klimi“,


200

Ruralni turizam odnosi se na sve vrste odmora i aktivnosti koje su izvan urbanih turistiĉkih središta (Berana, Andrijevice i Plava), a teţi upoznavanju seoske kulture i stila ţivota stanovništva odreĊenog lokaliteta sa mogućnošću smještaja i hranu na seoskim domaćinstvima, ukljuĉujući i rekreativno sportske aktivnosti ,

Termin zelenog turizma upotrebljava se za sve što je vezano s prirodnim okruţenjem i kulturnim nasleĊem. Obeleţja i ciljevi zelenog turizma su mudro korištenje prirodnih resursa - zemljišta, vode i energije, prevencija zagaĊenja prirodne sredine i zaštita i oĉuvanje bioraznolikosti (vidi/14/).

Na koji naĉin pokrenuti, razviti i u stvarnost pretvoriti ideju o nekom od prethodno opisanih oblika turizma, ili još bolje kombinaciju istih, da bi se pri tome postigli svi uĉinci odrţivog razvoja, te na pravi naĉin koristili prirodno - turistiĉki resursi razmatranog prostora? Jedna od osnovnih karakteristika brdsko - planinskih prostora, u koje svakako spada i razmatrani, je velika raznovrsnost prirodnih uslova u njima koji se ĉesto, na malim rastojanjima, meĊu sobom suštinski razlikiju i razliĉito utiĉu na ţivot i privrednu delatnost ljudi, pa je neophodan diferencijalni prilaz pri valorizaciji prirodne sredine svakog konkretnog lokaliteta (vidi/17/str.14). Savremeni turista traga za iskustvima koji mu pruţaju osećaj bliskosti sa prirodnim vrednostima i lokalnom zajednicom.Svaka turistiĉka destinacija koja ima nameru da privuĉe ovakve posetioce mora zaštititi svoje resurse uz naglašavanje osećaja integracije sa lokalnom zajednicom. Planiranje u upravljanje destinacijom treba da pokaţe koristi od ekoturizma za razmatrani prostor i lokalnu zajednicu. Planiranje izgradnje tzv. ekodestinacije zavisi od socijalnih i ekoloških faktora, planiranja prostora, regulative koja spreĉava narušavanje osetljivih ekosistema, uĉešće lokalne zajednice u procesu razvoja kompleta standarda i dugotrajnog monitoringa (vidi/18/str.32).” Svi koji ţive kao turisti i koji ţive od turizma moraju to uvideti….Trebalo bi razvijati i unapreĊivati oblike turizma koji bi donosili najviše koristi svim sudeonicima - turistima, njihovim domaćinima, turistiĉkim preduzećima - a da to ne bude povezano sa nepodnošljivim nepovoljnim posledicama,napose ekološkim i društvenim” (vidi/19/str.106).

U svemu tome, treba konstatovati da je neophodna studija analize osnovnih ciljeva zaštite i odrţivog razvoja koja bi trebalo da sadrţi sledeće:

oĉuvanje biodiverziteta prirodnih vrednosti;

ekološku valorizaciju razmatranog prostora, stepenovanje zaštite i zoniranje;

uspostavljanje istraţivaĉkih projekata u funkciji zaštite i razvoja;

praćenje stanja- uspostavljanje informacionog sistema;

korišćenje za potrebe obrazovanja, kulture,odmora,rekreacije;

uspostavljanje programa odrţivog razvoja turizma,korišćenje šuma;


201

poljoprivrednog zemljišta, lovne i ribolovne faune,sporednih šumskih proizvoda;

program za razvoj sela;

ureĊenje i opremanje prostora(vidi/20/str.307).

Vrlo bitna stvar za napomenuti je da u izradi Studije korišćenja prirodno - turistiĉkih resursa razmatranog prostora, nuţno moraju uĉestovati svi oni kojih se tiĉe konkretno prirodno dobro, a to su: predstavnici lokalnih samouprava, javne ustanove, lokalno stanovništvo, razvojne agencije na lokalnom, regionalnom i republiĉkom nivou, turistiĉke organizacije Berana, Andrijevice, Plava kao i republiĉka, struĉnjaci iz razliĉitih nauĉnih disciplina: geografi, ekonomisti, ekolozi, prostorni planeri, sociolozi, biolozi, i dr. Istovremeno, neophodno je sprovesti edukaciju domicilnog stanovnistva za potrebe turizma, pre svega, mlade populacije kao interesne grupe, koja je zainteresovana za ovaj vid razvoja u cilju opstanka na razmatranom prostoru.

LITERATURA

1.Rajović,G.(2007) Evaluation og the morphometric attributes for tourism in Gornje Polimlje. Podgorica:Natural History Museum of Montenegro, „Journal Montenegrina“ No.5.

2.Nikolić,S.(2000) Priroda i turizam Crne Gore.Podgorica: Republiĉki Zavod za zaštitu prirode.

3.Rajović,G.(2005) Geografske osnove za razvoj privrede Gornjeg Polimlja. Beograd: Štamprija “Vedes“.

4.Smit,K.(1978) Osnovbú prikladnoi meteorologii. Leningrad: Misl

5. Atlas kilme SFRJ(1978) Beograd: Hidrometeorološka sluţba SFRJ

6.Leko,T.M.,Šĉerbakov,A.,Joksimović,M.H.(1922) Lekovite vode i klimatska mesta u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca.Beograd:Ministarstvo narodnog zdravlja.

7.Marković,Đ.J.(1979) Termalno-mineralne vode Jugoslavije.Beograd: GI PMF.

8.Stanković,M.S.(1975) Planinska jezera Crne Gore.Titograd: Drušvo za nauku i umjetnost, knj.5.

9.Dukić,D.(1981)Klimatologija.Beograd: “Nauĉna knjiga“.

10. Dostupno preko http://www.beranetown.com

11. Dostupno preko http://www.opštinaplav.com

12.Boţinović,M.(1960) Masif Karanfil.Zagreb: “Kroz planine”, br.16.

13.Vatovac,S.(!938) U Prokletijama.Zagreb: “Hrvatski planinar”.

http://www.beranetown.com/

http://www.opštinaplav.com/


202

14. Dostupno preko http://www.centar-jls.com

15.Vasović,V.,Bioĉanin,R.(2007) Odrţivi razvoj.Beograd: “Ecologica“, No - 49.

16.Rakićević,T.(1989)Prirodni resurski SR Srbije, njihovo korišćenje i zaštita:Beograd:Geografski fakultet,sv.36.

17.Vasović,M.(1984) Problemi valorizacije i zaštite prirode u nasim planinama.Beograd:Zaštita prirode,br.38.

18.Mitrović,R.Lj.(2007) Turizam kao faktor razvoja, regionalne saradnje i kulture mira na Balkanu. Niš: Društvo ekonomista “Ekonomika“, br.3-4.

19.Kripendorf,J.(1986). Putujuće ĉoveĉanstvo. Zagreb: Sveuĉilišna naklada “Liber“ i Zavod za istraţivanje turizma.

20. Kuzmanović,J.(2000) Park prirode Stara planina.Beograd: Sluţba za zaštitu ţivotne sredine JP”Srbija šume”.

http://www.centar-jls.com/

Documents

Prirodni uslovi za razvoj i razmeštaj turizma u ...scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0350-0373/2010/... · Rezime: U radu se razmatraju prirodni uslovi za razvoj i razmeštaj turizma