Prirucnik- Svijet Oko Mene

1

Ивана Јухас

ПРИРУЧНИК ЗА УЧИТЕЉЕ

уз уџбеник Свет око нас

за први разред основне школе

2

ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК Проф. др Бошко Влаховић

РЕЦЕНЗЕНТИ Проф. др Вера Матановић, Учитељски факултет, Београд др Наташа Вујисић-Живковић, Учитељски факултет, Београд

Светлана Јоксимовић, професор разредне наставе, Београд

ЛЕКТОР И КОРЕКТОР

Мр Пејо Вукелић

КОМПЈУТЕРСКА ОБРАДА И СЛОГ Тања Ћосовић

ИЗДАВАЧ

Едука д.о.о. Београд Ул. Змаја од Ноћаја бр. 10/1

Tel/fax: 011 3287 277, 3286 443, 2629 903 Сајт: www.eduka.rs e-mail: [email protected]

ЗА ИЗДАВАЧА

Ненад Влаховић, директор

ШТАМПА

„ЦИЦЕРО” – Београд, 2011 година

Издање број 4.

Тираж: 1000

3

С а д р ж а ј

1. Свет око нас – циљеви и задаци ................................................ 5

2. Оријентациони предлог часова по темама ................................ 9

3. Оријентационо – годишњи план наставних јединица ............ 10

4. Концепција уџбеничког комплета ............................................. 14

5. Токови часова обраде засновани на коришћењу уџбеника ..... 16

4

5

СВЕТ ОКО НАС

ЦИЉ И ЗАДАЦИ

Основна сврха изучавања интегрисаног наставног предмета СВЕТ ОКО НАС јесте да усвајањем знања, умења и вештина деца раз-вијају своје сазнајне, физичке, социјалне и креативне способности, а истовремено спознају и граде ставове и вредности средине у којој од-растају као и шире друштвене заједнице. Откривањем света код деце се развијају сазнајне способности, формирају се основни појмови и по-степено граде основе за систем појмова из области ПРИРОДЕ, ДРУ-ШТВА и КУЛТУРЕ. Истовремено стичу знања, умења и вештине које им омогућавају даље учење. Активним упознавањем природних и дру-штвених појава и процеса подстиче се природна радозналост деце. Нај-бољи резултати постижу се уколико деца самостално истражују и ис-куствено долазе до сазнања – спознају свет око себе.

Систематизовањем, допуњавањем и реструктурисањем иску-ствених знања и њиховим довођењем у везу са научним сазнањем, де-чија знања се надограђују, проверавају и примењују. Кроз интерактив-не социјалне активности они упознају себе, испољавају своју индиви-дуалност, уважавајући различитости и права других, уче се како треба живети заједно.

Усвајањем елементарних форми функционалне писмености омогућује се стицање и размена информација, комуницирање у разли-читим животним ситуацијама и стварају се могућности за даље учење. Примена наученог подстиче даљи развој детета, доприноси стварању одговорног односа ученика према себи и свету који га окружује и омо-гућује му успешну интеграцију у савремене токове живота.

ОПШТИ ЦИЉ интегрисаног наставног предмета СВЕТ ОКО

НАС јесте да деца упознају себе, своје окружење и развију способно-сти за одговоран живот у њему.

ОСТАЛИ ЦИЉЕВИ овог наставног предмета су :

– развијање основних појмова о непосредном природном о друштве-ном окружењу и повезивање тих појмова,

6

– развијање способности запажања основних својстава објеката, појава и процеса у окружењу и уочавање њихове повезаности, – развијање основних елемената логичког мишљења, – развијање радозналости, интересовања и способности за активно упознавање окружења, – оспособљавање за смостално учење и проналажење информација, – интегрисање искуствених и научних сазнања у контуре система пој-мова из области природе и друштва, – стицање елементарне научне писмености и стварање основа за даље учење, – усвајање цивилизацијских тековина и упознавање могућности њихо-вог рационалног коришћења и дограђивања, – развијање еколошке свести.

ПРВИ РАЗРЕД

ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ – Формирање елементарних научних појмова из природних и друштве-них наука;

– овладавање почетним техникама сазнајног процеса: посматрање, уочавање, упоређивање, класификовање, именовање;

– подстицање дечјих интересовања, питања, идеја и одговора у вези са појмовима, процесима и ситуацијама у окружењу у складу са дечјим когнитивно-развојним способностима;

– подстицање и развијање истраживачких активности деце; – подстицање уочавања једноставних узрочно-последичних веза, поја-ва и процеса, слободног исказивања својих запажања и предвиђања;

– решавање једноставних проблем-ситуација кроз огледе, самостално и у тиму;

– развијање одговорног односа према себи и окружењу и уважавање других.

7

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

ЈА И ДРУГИ (9 часова)

Ја као природно и друштвено биће (1 час). Задовољавање својих потреба и осећања уважавајући потребе

и осећања других (1 час). Амбијент у коме живим: дом, улица, школа, насеље (2 часа). Групације људи у окружењу и моје место у њима: породица,

рођаци, суседи, вршњаци, суграђани... (3 часа). Празници и обичаји (1 час). Дечја права (уважавање различитости и права других) (1 час).

ЖИВА И НЕЖИВА ПРИРОДА (42 часова)

Шта чини природу – разликовање живе од неживе природе (1 час). ЖИВА ПРИРОДА ( 15 часова )

Биљке и животиње различитих станишта у непосредној околи-ни (2 часа).

Карактеристичне биљке у окружењу (изглед, станишта, значај биљака и њихово неговање) неговање биљака у школи, свом дому – активност (3 часа)

Карактеристичне животиње у окружењу (изглед, станишта, на-чин живота, брига о њима) брига о животињама у непосредној околини – активност (3 часа).

Разлике и сличности међу живим бићима на основу споља-шњег изгледа (1 час).

Разлике и сличности међу биљкама на основу спољашњег из-гледа (3 часа).

Разлике и сличности међу животињама на основу спољашњег изгледа (3 часа). НЕЖИВА ПРИРОДА: ВОДА, ВАЗДУХ, ЗЕМЉИШТЕ (16 часова)

Основна својства воде: различита стања, укус, мирис, провид-ност (3 часа).

Облици појављивања воде у природи : извори, реке, потоци, баре, језера... ( 1 час).

Вода као растварач (1 час).

8

Основна својства ваздуха: мирис, провидност, загађеност (2 часа).

Струјање ваздуха (1 час). Основна својства земљишта: боја, растреситост, влажност (1

час). Облици рељефа локалне средине: (брдо, равница). Материјали, њихова својства (тврдо-меко, провидно-непро-

видно, храпаво-глатко) и понашање у води (плива-тоне, растворљиво-нерастворљиво) (2 часа).

Понашање материјала под различитим спољашњим механич-ким и топлотним утицајима: истезање, сабијање, савијање, увртање, промене при загревању и хлађењу (2 часа).

Промене агрегатног стања воде при загревању и хлађењу (2 часа). ВЕЗА ЖИВЕ И НЕЖИВЕ ПРИРОДЕ (10 часова)

Значај и улога светлости и топлоте за живи свет (1 час). Светлост и сенка: облик и величина сенке, обданица и ноћ (2

часа). Утицај природних појава на жива бића: смена обданице и но-

ћи, годишња доба, временске прилике и њихов утицај на биљке, живо-тиње и човека (3 часа).

Значај воде, ваздуха и земљишта за живи свет и људске делат-ности (1 час).

Гајење биљака под различитим условима (1 час). Утицај људске активности на природу (2 часа), уочавање

негативних и позитивних утицаја човека на непосредну околину – активност ОРИЈЕНТАЦИЈА У ПРОСТОРУ И ВРЕМЕНУ (10 часова)

Кретање – промена положаја у простору и времену, просторне (напред, назад, горе, доле, лево, десно) и временске (пре, сада, после) одреднице (1 час).

Кретање свуда око нас (1 час). Покретање и заустављање предмета: гура, вуче, подиже (1

час). Кретање у различитим срединама и по различитим подлогама

(брзина и правац кретања) (2 часа).

9

Утицај облика предмета на његово кретање – клизање и котр-љање (1 час).

Оријентација у простору у односу на карактеристичне објекте у окружењу (1 час).

Сналажење у времену – када је шта било: сада, пре, после, ју-че, данас, сутра, препознавање временских категорија: дан, седмица месец и годишња доба (2 часа).

Пратим, мерим и бележим растојање и време (1 час).

КУЛТУРА ЖИВЉЕЊА (11 часова) Елементи културе живљења: становање, исхрана, одевање,

очување здравља и животне средине (2 часа). Рационално коришћење воде, хране и енергије (1 час). Својства материјала одређују њихову употребу и унапређују

културу живљења, (значај рационалне употребе што укључује и амбалажу од пластике, стакла, метала (2 часа ).

Опасне ситуације по живот, здравље и околину: превенција и правилно понашање (саобраћај, неправилно коришћење кућних апара-та, алата и различитих материјала, елементарне непогоде (3 часа). Саобраћај и правила понашања (3 часа).

“Деца су жива бића, сам живот, зато се треба односити према њима као према друговима и грађанима. Треба поштовати њихова права и дужности, право на радост, и обавезу одговорности”.

А.С.МАКАРЕНКО

ОРИЈЕНТАЦИОНИ ПРЕДЛОГ ЧАСОВА ПО ТЕМАМА

Тема Укупан број часова за тему

Часови за обраду

Часови за утврђивање

1. Ја и други 9 7 2

2. Култура живљења 11 8 3

3. Жива и нежива природа

42

25

17

4. Оријентација у простору и времену 10 7 3

Укупно: 72 47 25

10

ОРИЈЕНТАЦИОНО – ГОДИШЊИ ПЛАН НАСТАВНИХ ЈЕДИНИЦА

НАСТАВНА ТЕМА

ЧАС ПО РЕДУ

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА ТИП ЧАСА

ЈА И ДРУГИ

1. Ово сам ја Обрада

2. Наша осећања Обрада

3. Где ја живим? Мој дом, школа, насеље. Обрада

4. Ја и други Утврђивање

5. Ко живи око мене? Моја породица, рођаци, суседи, другови.

Обрада

6. Празници Обрада

7. Дечја права Обрада

8. Јесен Обрада

9. Ја и други Утврђивање

КУЛТУРА ЖИВЉЕЊА

10. Чувамо здравље – исхрана, хигијена, спорт и рекреација

Обрада

11. Чувамо здравље – хигијена простора, чистоћа насеља

Обрада

12. Штедимо храну, воду и струју Обрада

13. Од чега су предмети око нас Обрада

14. Око нас људи раде Утврђивање

15. Путујемо – саобраћај, раскрсница Обрада

16. Опрез у саобраћају Обрада

17. Саобраћај Утврђивање

18. Шта се деси ако нисмо пажљиви? Обрада

19. Зима Обрада

11



НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА

ТИП ЧАСА

КУЛТУРА ЖИВЉЕЊА 20. Зима Обрада

ЖИВА И НЕЖИВА ПРИРОДА

21. Жива и нежива природа Утврђивање

ЖИВА ПРИРОДА

22. Шума Обрада

23. На ливади Обрада

24. У води и око ње Обрада

25. Биљке из наше околине Обрада

26. Биљке које човек гаји Утврђивање

27. Биљке Обрада

28. Биљка и њени делови Утврђивање

29. Сличности и разлике међу биљкама Обрада

30. Научили смо о биљкама Обрада

31. Животиње које човек гаји Утврђивање

32. Животиње које човек гаји Обрада

33. Сличности и разлике међу животињама Утврђивање

34. Научили смо о животињама Обрада

35. Наше тело. Слични смо, али се и разликујемо

Утврђивање

36. Разликујемо се Утврђивање

НЕЖИВА ПРИРОДА

37. Вода – течност без које се не може. Где се вода налази у природи?

Обрада

38. Вода Утврђивање

39. Вода није увек течност Обрада

40. Вода раствара и не раствара Обрада

12




ТИП ЧАСА

НЕЖИВА ПРИРОДА

41. Научили смо о води Утврђивање

42. О води знамо и ово Утврђивање

43. Ваздух. Ваздух се креће Обрада

44. Научили смо о ваздуху Утврђивање

45. Земљиште Обрада

46. Изглед земљишта Обрада

47. Научили смо о земљишту Утврђивање

48. Пролеће Обрада

49. Пролеће Утврђивање

50. Особине материјала.

– Нешто плива, – Нешто тоне

Обрада

51. Разни материјали – разни облици Обрада

52. Материјали Утврђивање

ВЕЗА ЖИВЕ И НЕЖИВЕ ПРИРОДЕ

53. Сунце је извор живота Обрада

54. Светлост и сенка Обрада

55. Дан, обданица, ноћ Обрада

56. Дан, обданица, ноћ Утврђивање

57. Жива бића у различитим годишњим добима

Обрада

58. Шта све утиче на раст биљке Обрада

59. Веза живе и неживе природе Утврђивање

60. Човек и природа Обрада

61. Човек и природа Утврђивање

13




ТИП ЧАСА

ВЕЗА ЖИВЕ И НЕЖИВЕ ПРИРОДЕ

62. Веза живе и неживе природе у

ОРИЈЕНТА-ЦИЈА У

ПРОСТОРУ И ВРЕМЕНУ

63. Кретање је свуда око нас о

64. Како се ствари покрећу? о

65. Клизање и котрљање о

66. Научили смо о кретању о

67. Простор око нас о

68. Дани у низу о

69. Нижу се месеци и годишња доба о

70. Лето о

71. Лето у

72. Пратим, мерим и бележим системати-зација

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

,,Понуђени фонд часова је оријентациони водич кроз реализацију на-ставних садржаја. Подразумева се извесна флексибилност у самом про-цесу наставе која је условљена динамиком реализације и зависи од ра-зноврсних ситуација које осмишљава сам учитељ. Основна интенција наставе СВЕТ ОКО НАС није само на усвајању програмских садржаја, већ и на подстицању развојних потенцијала детета. При остваривању циљева и задатака наставног предмета СВЕТ ОКО НАС мора се имати у виду да су садржаји и активности неодвојиви у наставном процесу. Важно је одабрати активности које ангажују како појединачна чула, та-ко и више чула паралелно. Добра интеграција чулних утисака је услов за правилно искуствено сазнање и отворен пут за трансформацију представа и опажајно–практичног мишљења у појмовно.” *ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК, година LIII, број 10. БЕОГРАД, 12. август 2004.

14

ПОШТОВАНЕ КОЛЕГЕ, УЧИТЕЉИЦЕ И УЧИТЕЉИ

Трудили смо се ове године да направимо уџбеник који ће се разликовати од досадашњих издања. При том смо водили рачуна да он буде по мери ученика и учитеља.

Сврха овог приручника јесте првенствено помоћ вама у раду и организацији наставе, као и реализацији наставних садржаја. Намена овог приручника јесте да вам пружи помоћ у коришћењу уџбеника као и наставних садржаја који се у њему налазе. Наглашавамо да прируч-ник није строго обавезан за учитеље.

КОНЦЕПЦИЈА УЏБЕНИЧКОГ КОМПЛЕТА Као и већина наших издања, овај комплет се састоји из уџбе-

ника и радних листова. Рађен је у две књиге: 1а и 1б. Садржаји уџбеника прате садржаје програма, уџбеник је рађен

према предвиђеним стандардима. Пошто ученици поласком у школу не знају да читају и пишу,

први део уџбеника је заснован на вербалној и визуелној комуникацији. Долазе до изражаја и креативне способности појединца. Са даљим опи-смењавањем се полако прелази на писану комуникацију.

Трудили смо се да текст уџбеника одговари старосном узрасту ученика. Водили смо рачуна о: речнику којим ученици располажу, ду-жини и форми реченице, као и о њиховом искуству. Све док се учени-ци потпуно не описмене обавеза учитеља јесте да их он води кроз по-стављене садржаје и задатке.

Улога учитеља у овом наставном предмету јесте да подстиче ученике на самосталност у раду. То се постиже применом метода које ученике стављају у адекватну позицију током решавања задатака.

Уџбеник је дидактички обликован, тако да су сви садржаји ко-ји се у њему налазе прожети низом задатака, пригодним илустрација-ма, проблемским ситуацијама, логично повезаним садржајима, зани-мљивостима.

Нагласак је стављен на систематско повезивање нових и већ познатих садржаја.

Водили смо рачуна и о предзнању које ученици доносе приликом уписа у школу.

Предлажемо вам следеће методе које можете користити у на-стави овог предмета:

15

– вербално-текстуална метода, – метода демонстрације, – самосталан рад ученика, – метода руковођења самосталним радом ученика – краткотрајни огледи, – проблемска настава, – метода сценске комуникације, – радионице, – метода игре.

Поштоване колеге, вама остављамо да изаберете методу/е према сопственој процени о њиховој успешности и датој наставној ситуацији као и могућностима које пружа школа.

РАДНИ ЛИСТОВИ Намењени су ученицима да примене стечена знања користећи

технике којима је овладао. Такође служе и у индивидуализацији на-ставног процеса. У зависности од способности, сви ученици нису у обавези да ураде све постављене задатке. Концепција радних листова не захтева да се задаци раде оним редом којим су написани, већ ученик самостално одлучује којим редом ће решавати постављене проблеме. Ово уједно омогућава учитељу да ученицима приступи индивидуално и да сваки ученик усвоји део обрађених наставних садржаја у зависно-сти од могућности којима располаже. Сваки од понуђених задатака са-држи обрађено градиво, али сви задаци нису једнаке тежине.

АКТИВНОСТИ ЗНАЧАЈНЕ ЗА НАСТАВУ ПРЕДМЕТА СВЕТ ОКО НАС

1. ПОСМАТРАЊЕ – усмерено на пажњу ради јасног запажања и уочавања света у окружењу. 2. ОПИСИВАЊЕ – вербално или ликовно изражавање ученичких за-пажања. 3. ПРОЦЕЊИВАЊЕ – могућност самосталног одмеравања. 4. ГРУПИСАЊЕ – класификовање на основу сличних или различитих својстава. 5. ПРАЋЕЊЕ – уочавање промена.

16

6. ЕКСПЕРИМЕНТИСАЊЕ – огледи које може да изведе сам уче-ник. 7. ИСТРАЖИВАЊЕ – повезивање веза и односа, испитивање својста-ва и особина. 8. САКУПЉАЊЕ – израда албума, колекција, збирки. 9. БЕЛЕЖЕЊЕ – графичко и симболичко записивање онога што је уочено. 10. СТВАРАЊЕ – креативност. 11. ИГРА – едукативне, спонтане, дидактичке игре.

Наставна јединица :

1. ОВО САМ ЈА ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ

Развијање основних појмова о непосредном природном и дру-штвеном окружењу и њихово повезивање. Препознати себе као при-родно и друштвено биће. Развијање одговорног понашања према себи и окружењу и уважавање других. Препознати своје жеље и интересова-ња. Оспособљавање за самостално учење и проналажење информација. Формулисати питања и одговоре. Коришћење различитих социјалних вештина у непосредном окружењу. Оспособити се за учешће у јавним наступима, самостално или као члан групе.

Обрада ове наставне јединице ослања се на лична искуства ученика. У разговору са ученицима, учитељ треба да оствари непо-средну комуникацију. – Представљање ученика појединачно. – Име и презиме ученика. – Да ли вам се свиђа ваше име? – Да ли бисте га променили? – Разговор о могућности промене имена. – Могуће варијанте имена... – Зашто бисте променили своје име? – Шта волите да радите? – Шта не волите да радите? – Омиљена играчка. – Омиљена игра.

17

Наставна јединица : 2. НАША ОСЕЋАЊА

ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ

Развијање одговорног односа према себи и окружењу и уважа-вање других. Препознати жеље, интересовања и осећања као и осећања других. Коришћење различитих социјалних вештина у непосредном друштвеном окружењу. Препознати своја осећања и потребе и осећања и потребе других.

Ученици се у ову наставну јединицу уводе кроз игру којом ру-ководи учитељ. Игра – ГОВОР ТЕЛА (инструкције даје учитељ)

Показати покретима телом како све можемо да се осећамо. Водити непосредан разговор са ученицима о сликама из уџбе-

ника. Уочити различите ситуације и расположења. – Зашто је Ана радосна? – По чему то видиш? – Шта тебе радује? – Чега се Ненад боји? – По чему то закључујеш? – Чега се ти плашиш? – Ко је уз тебе када си уплашен/а? – Зашто се Бошко љути? – По чему се то види? – Када се ти љутиш? – Зашто је Милена тужна? – На основу чега си то закључио? – Да ли си и ти понекад тужан? Када? – Шта ти је потребно када си тужан/а? ИГРА – ПОГАЂАМО ОСЕЋАЊА

Једно дете демонстрира своје осећање, а остали ученици треба да препознају. Ко погоди, добија улогу глумца.

18

Наставна јединица:

3. и 4. Где ја живим? Мој дом школа насеље


Развијање основних појмова о непосредном природном и дру-штвеном окружењу и њихово повезивање. Описати своје непосредно окружење – амбијент у коме живиш – дом, школу, насеље. Препознати групе људи који живе у непосредном окружењу. Развијање одговорног односа према себи и окружењу и уважавање других. Познавати и по-штовати неке елементе културе живљења. Именовати групе људи којима припада. Одредити своје место у њима. Обављати своје обавезе у дому, школи, насељу. Чувати и уређивати животни простор. Примењивати правила лепог понашања. Сарађивати са вршњацима. Препознати и именовати занимања људи из непосредног окружења. Чувати своја, заједничка и материјална добра других људи.

Обрада овог дела програма се ослања на непосредна искуства која се активирају кроз одређене ситуације.

– Које просторије се налазе у твом дому? – Чему служе те просторије? – Шта се ради у свакој од тих просторија? – Уочавање разлика и сличности између стамбене зграде и куће.

Садржаји ове наставне јединице се реализују обиласком непо-

средне околине школе, просторија у школи, школског дворишта, игра-лишта, фискултурне сале. – Како се зове твој учитељ? – Како се зове твоја школа? – Како она изгледа? – Које просторије се налазе у твојој школи? – Шта се све налази у твојој учионици? – Шта носиш у школској торби? – Како чуваш свој прибор? – Шта означава школско звоно? – Како се понашаш у школи? – Како поздрављамо старије?

19

– Ко брине о чистоћи школе? – Како ти одржаваш чистоћу у школи? – Шта радиш када желиш нешто да питаш? – Шта све можеш научити у школи?

Садржаје ове наставне јединице остварити у директном разго-вору са ученицима у коме ће нагласак бити стављен на лична искуства ученика. – Кога називамо суседима? – Ко живи у твојој близини? – Како се твоји родитељи понашају према суседима? – Како поздарављаш старије суседе? – Знаш ли чиме се баве твоји суседи? – Именуј њихова занимања и послове које они обављају – Градити одговоран однос према личној и туђој имовин – Имаш ли вршњака у свом окружењу? – Како проводиш време са њима? – Где се најчешће играте? – Ко су твоји суграђани? – Шта је заједничко за све суграђане? Наставна јединица:

5. Ко живи око мене? Моја породица, рођаци, суседи, другови


Развијање основних појмова о непосредном природном и дру-штвеном окружењу и њихово повезивање. Препознати групе људи који живе у непосредном друштвеном окружењу: породицу, родбину, суседе, другове. Развијање одговорног односа према себи и окружењу, уз уважавање других. Описати своју породицу. Обављати своје обавезе у породици. Оспособљавање за самостално учење и проналажење ин-формација. Изводити једноставне истраживачке активности, на пример личну прошлост. Развијати љубав и поштовање према члановима поро-дице и родбине као и узајамну љубав међу браћом и сестрама.Садржај ове наставне јединице остварити кроз разговор са ученицима. У том разговору ученици износе лична искуства, ставове и осећања. – Набрајање имена чланова породице.

20

– Набројање чланова шире породице – родбине. – Разликовање чланова породице од чланова родбине. – Истицање родбинских веза: родитељ, син, кћерка, унук, унука, тетка, теча, ујак, ујна, стриц, стрина.

– Односи у породици. – Обавезе чланова породице – свако има, према својим способностима, одређене задатке у породици.

– Утицати на развијање осећaња припадности породици и родбини. – Описивати односе међу суседима и друговима. – Уважавање и поштовање суседа. Наставна јединица :

6. Празници ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ

Развијати одговоран однос према себи и окружењу и уважава-ње других. Описати своју породицу, обичаје и празнике. Упознавање основних информационих и комуникационих средстава и њихова упо-треба. Користити основна комуникациона средства (писмо, разгледни-цу, телефон). Коришћење различитих социјалних вештина у непосред-ном окружењу. Примењивати правила пристојног понашања.

Овај садржај реализовати на основу личног искуства ученика кроз појединачно изношење истих. – Ком празнику се највише радујеш? – Славиш ли свој рођендан? – Ко ти обично долази тада? – Да ли се у твојој кући слави слава? – Коју славу славите и како? – Шта обично радимо уочи Нове године? – Ко се највише радује овом празнику? – Зашто? – Одакле долази Деда Мраз? – Како се у твојој кући прославља Нова година? – На који начин честиташ овај празник рођацима и пријатељима који живе у другом граду или селу?

– Знаш ли када је Божић? – Како се овај празник обележава у твојој кући? – Шта је Бадње вече?

21

– Како једни другима честитамо Божић? – Слави ли се у твојој породици Ускрс? – Чиме обележавамо Ускрс? Наставна јединица:

7. Дечја права

ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ Развијање одговорног понашања према себи и окружењу и

уважавање других. Бити информисан о постојању дечјих права. Оспо-собљавање за самостално учење и проналажење информација. Кори-стити основне изворе информација:слика, књига, радио и ТВ емисије и информације од особа из непосредног окружења. Формулисати питање и одговор. Коришћење различитих социјалних вештина у непосредном друштвеном окружењу. Препознати своја осећања и потребе као и по-требе и осећања других.

Овај час искористити и упознати ученике са њиховим прави-ма. Користити као извор знања Буквар дечјих права. Ученици ће и овог часа износити своја лична искуства. – Која права имају сва деца? – Да ли сва деца остварују своја права? – Ко угрожава дечја права? – Поменути УНИЦЕФ као организацију која помаже деци (брига о здрављу, школовању, лечењу).

СВАКО ДЕТЕ ИМА ПРАВО ДА:

1. живи у породици са родитељима који га воле, 2. редовно једе и има шта да обуче, 3. живи у здравој околини, 4. се игра, 5. слободно пита и каже оно што мисли, 7. се лечи.

Када су упознали своја права, следи објашњење и обавеза. – Шта су обавезе? – Које ти обавезе имаш у свом дому? – Које су твоје обавезе у школи?

22

Наставна јединица :

8. и 9. Јесен ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ

Развијање способности уочавања основних својстава објеката, појава и процеса у окружењу и уочавање њихове повезаности. Уочава-ти и именовати различите природне појаве. Развијање радозналости и интересовања као и способности за активно упознавање природног и друштвеног окружења. Посматрати и истраживати промене у природи и окружењу кроз једноставне огледе. Исказивати своја запажања у вези са променама у природи при смени годишњих доба. Оспособљавање за самостално учење и проналажење информација. Користити основне из-воре информисања: слике, фотографије, књиге.

Садржај ове наставне јединице најбоље је и најочигледније ре-ализовати изласком у оближњи парк или неки сличан простор. Учени-ци су у улози посматрача. На основу личног доживљаја доносе закључ-ке.

– Одлике времена. – Промене на биљкама и животињама. – Какве је боје лишће? – Колико траје дан, а колико ноћ? – Како се одевају људи? – Какве су пијаце? – Шта раде људи у јесен? – Шта се ради у воћњаку? – Шта у повртњаку? – Шта на њиви? – Које се машине користе? – Где су ласте и роде? – Шта спремају људи? – Како се неке животиње припремају за наступајућу зиму?

23


10. Чувамо здравље (Хигијена, исхрана, спорт, рекреација) 11. Чувамо здравље (Хигијена простора и насеља) ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ

Развијати одговоран однос према себи и окружењу и уважава-ње других. Познавати и поштовати елементе културе живљења: стано-вање, исхрана, одевање, хигијена простора, хигијена насеља.

Стицање основних знања о значају начина одржавања личне

хигијене, хигијене стана, одеће и обуће, као и правилне исхране. Обја-снити здравствену и естетску важност редовног одржавања хигијене. Развијати навику редовног одржавања личне хигијене и хигијене уоп-ште. Развијање културних навика.

Чувати и уређивати простор у коме се живи. – Објаснити појам хигијене. – Направити разлику између личне хигијене и осталих видова

чистоће. – Лична хигијена: прање руку, купање, средства за одржавање

хигијене. – Хигијена стана: чишћење подова, зидова, прозора. – Средства за одржавање хигијене стана. – Значај одржавања хигијене за здравље. – Значај правилне исхране. – Значај бављења спортом и рекреацијом. – Значај боравка на чистом ваздуху.

Распоред оброка. Пирамида исхране. Култура понашања за столом.

Садржај ове наставне јединице најбоље је реализовати изла-ском у околину школе. Ученици ће тада бити у ситуацији да сагледају лепе и ружне ствари које их окружују, а присутне су свакодневно. – Значај боравка на чистом ваздуху. – Редовна, разноврсна, правилна исхрана: пет оброка за децу у развоју. – Одржавање чистоће тела, одеће, обуће, стана. – Бављење физичким активностима. – Редовне лекарске контроле и значај вакцинације.

24


12. Штедимо храну воду и струју


Овладавање почетним техникама сазнајног процеса: посматрање, уочавање, именовање. Развијање одговорног односа према окружењу. Уочавање једноставних узрочно-последичних веза и односа. Подстицати природну радозналост ученика.

– Рационална потрошња и коришћење воде, хране и енергије. – Значај рационалне употребе, што укључује и амбалажу од пластике, метала, стакла.

– Разликовање отпада и смећа. – Значај рециклаже. – Чување природе и окружења.


13. и 14. Од чега су предмети око нас

ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ Развијање способности уочавања основних својстава објеката

у окружењу. Уочавати разлике и сличности међу објектима, предмети-ма и материјалима од којих су направљени. Поменути неке од употреб-љених алата. Развијати способност посматрања. Упоређивати, описи-вати и изводити закључке.

Садржаје ове наставне јединице остварити ван учионице, где ће ученици бити у ситуацији да прате, упоређују и уочавају разлике међу материјалима. Врсте материјала:

– дрво, – метал, – тканина,

25

– стакло, – пластика, – папир.

Показивањем употребних предмета приказати значај материјала. – Разговор о занимању људи са слике. – Набрајати и описивати предмете и алате који се користе, као и мате-ријале од којих их људи стварају.

– Описивати радне просторије. – Набрајати производе који се стварају. – Говорити о њиховој употребној вредности као и важности истих за живот човека.

– Уочавати сличности (сви стварају) и разлике (различити производи, различити услови рада и простор, употребе различитих материјала, различита занимања).


15. Путујемо ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ Уочити важност и схватити значај саобраћаја. Саобраћајна средства некад и сад.

Значај саобраћајних средстава и њихова повезаност са одређе-ним местом. Неговати културне навике путовања.

Садржаје овог часа требало би реализовати изласком ван школске зграде и одласком на улицу. Тамо би ученици били у ситуаци-ји да активно учествују у саобраћају.

Користити одреднице: – напред-назад, – лево-десно, – испред-иза. Усвојити правила понашања у саобраћају. Развијати способност посматрања различитих саобраћајних ситуација: описивање, упоређивање и извођење закључака. Познавати и усвојити правила прелажења улице. Неговање саобраћајне културе. Врсте саобраћаја: – копнени: друмски, железнички,

26

– водени, – ваздушни.

АУТОБУС Превоз путника, благајна, куповина карте, перон (главна станица), кон-дуктер. Понашање у аутобусу:

– не узнемиравамо друге путнике, – не остављамо смеће, – припремимо се на време за излазак.

ВОЗ:

– путнички, теретни; – локомотива, вагони, композиција; – превоз путника, благајна, куповина карте, кондуктер, перон.

БРОД:

– путнички, теретни; – лука, карта, пловидба, капетан, посада, морнари; – море, река.

АВИОН:

– крила, мотори, ваздух, пилот, стјуардеса; – ред летења, карта, терминал, аеродром.

САОБРАЋАЈНИ РЕЧНИК: – пешаци, – возачи, – коловоз, – тротоар, – ивичњак, – семафор, – пешачки прелаз (,,зебра”) – полицајац, – саобраћајни знаци, – безбедност у саобраћају.

Акценат ставити на безбедност деце у саобраћају. Објаснити ситуације и понашање када нема тротоара на улици.

27

Правила кретања пешака: – кретање у сусрет возилима – левом страном, – прелазак преко пешачког прелаза, – објаснити потребу обилажења улице подземним или надземним пе-шачким прелазом,

– прелазак коловоза кад нема зебре (поглед лево – десно), – возила се крећу десном страном коловоза, – пешаци ходају десном страном тротоара, – поштовање саобраћајних знакова. Наставна јединица:

16. Опрез у саобраћају ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ

Развијати одговоран однос према себи и окружењу уз уважава-ње других. Препознати опасне ситуације. Научити како их избећи. Тра-жити помоћ кад има тешкоћа. Оспособљавање за самостално учење. Исказивати своја знања и искуства и размењивати их са другима. Раз-вијати код ученика одговоран однос за понашање у саобраћају. Под-стицати прихватање и поштовање саобраћајних прописа и правила ра-ди личне сигурности и сигурности других учесника у саобраћају. Него-вати и развијати саобраћајну културу.

Садржај ове наставне јединице требало би реализовати изла-ском на улицу. Тада би ученици били у улози активних учесника у сао-браћају. Захваљујући томе, схватили би значај поштовања саобраћај-них прописа и правила. Значај поштовања саобраћајних правила – опрезност. Ознаке – ноћу пешаци носе светлију одећу, а ученици имају ,,ма-

чије очи” на школским торбама. Помоћ инвалидима и старијим особама при преласку улице. Понашање у средствима јавног превоза: – седимо на седиштима, – старијима уступамо место, – ако стојимо, држимо се за држаче, – купујемо карту, – не шарамо возило, – не вичемо.

28


17. И ово је саобраћај ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ

Оспособљавање за самостално учење и проналажење инфор-мација. Користити основне изворе информација. Упознавање основних информационих и комуникационих средстава и њихово коришћење. Користити основна комуникациона средства: писмо, разгледницу, те-лефон, радио, телевизор. Користити рачунар.

Час реализовати по могућности у кабинету за информатику. Ако тај кабинет школа нема, разговарати са ученицима о сликама из уџбеника. Нагласити значај комуникације међу људима. Употреба:

– слика, – фотографија, – књига.

Правилно коришћење основних средстава комуникације: – писма, – разгледница, – телефона, – радија, – телевизора, – рачунара.

Разговор усмерити на примере из свакодневног живота: – На који начин укућанима остављамо поруке? – Када се нађемо у непознатом окружењу, шта нам помаже да се

обавестимо где се налазимо? – Како ћемо се снаћи ако у нашој средини нема табле на којој п-

ише име улице? Наставна јединица:

18. Шта се деси када нисмо пажљиви? ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ

Развијање радозналости, интересовања и способности за ак-тивно упознавање природног и друштвеног окружења. Показивати сво-ја интересовања за ситуације у окружењу. Постављати питања. Тражи-

29

ти одговоре у различитим истраживачким активностима. Развијати од-говорност према себи и окружењу, уз уважавање других. Препознати опасне ситуације и знати на њих реаговати. Препознати елементарне непогоде, опасне ситуације и умети се понашати у њима, неправилно коришћење кућних апарата, алата и различитих материјала.

Садржаје ове наставне јединице реализовати кроз разговор са ученицима. Ученике ставити у ситуације где морају знати да одреагују адекватно. – струја – опасност – заштита (влажне руке, страни предмети ставље-ни у утичницу...); – пожар – опасност – заштита (дим ,плин, ватра, изаћи из стана, позва-ти ватрогасце или неког од старијих); – поплава – опасност – заштита (затворити славине, скупити воду кр-пама, затражити помоћ); – стакло – опасност – заштита (не дирај, зови одрасле, заобиђи, не сакупљај стаклиће рукама – можеш се расећи); – врела вода – опасност – заштита (ако си већ испекао руку, пусти хладну воду, зови одрасле. Они ће знати шта даље да ураде); – помоћ другима који су у невољи: приђи, ако си у могућности, по-мози, а ако ниси, зови старије. ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ ХИТНА ПОМОЋ___________ 94 ПОЛИЦИЈА_______________ 92 ВАТРОГАСНА БРИГАДА___ 93 Наставне јединице:

19. и 20. Зима биљке и животиње зими ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ

Развијање радозналости, интересовања и способности за ак-тивно упознавање природног и друштвеног окружења. Посматрати и истраживати промене у окружењу, исказивати своја запажања. Уочава-ње промена у природи при смени годишњих доба. Развијање одговор-ног односа према биљкама и животињама.

Садржаје ових наставних јединица реализовати кроз разговор са ученицима. Уочавање временских прилика.

30

Промене у природи: – природа мирује, – биљке зими, – падавине, – значај снежног покривача за биљке – пшеницу штити од мраза. Уочавати разлике између листопадног и четинарског дрвећа. Животиње зими тешко проналазе храну. Птице станарице (врабац, врана, голуб). Животиње које преспавају зиму: – медвед, корњача, јеж, гуштер, змија, мрав. Животиње које не спавају зимски сан: зец, лисица, вук. Зимске радости: санкање, скијање, грудвање, клизање, игре на снегу. Зимске невоље: завејани путеви, поледица, прехладе. МСК – метода сценске комуникације ИГРА опонашања

Ученици стоје у кругу. Један од њих је у кругу и он опонаша начин кретања неке животиње. Остали имају задатак да препознају о којој животињи се говори и опонашају њено кретање. Најуспешнији ученик добија улогу опонашатеља. Наставна јединица:

21. ЖИВА И НЕЖИВА ПРИРОДА ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ

Развијање основних појмова о непосредном природном и дру-штвеном окружењу и њихово повезивање. Развијање способности уочавања својстава објеката, појава и процеса у окружењу. Разликова-ти живу од неживе природе на основу уочених својстава. Развијати елементе логичког мишљења. Уочавати једноставне узрочно-последич-не везе појава и процеса у окружењу. Развијање радозналости, интере-совања и способности за активно упознавање природног и друштвеног окружења. Оспособљавање за самостално учење.

Садржаје ове наставне јединице реализовати изласком у при-роду у којој ће ученици бити у могућности да уоче разлику између жи-ве и неживе природе на очигледним примерима.

Са ученицима водити разговор о слици из уџбеника. Уочити и разликовати живу од неживе природе.

31

Одлике живе природе. Одлике неживе природе. Именовати жива бића. Именовати неживу природу. Указати на значај и повезаност живе и неживе природе. Јединство живе и неживе природе.

Наставне јединице: 22. Шума 23. На ливади 24. У води и око ње 25. Биљке из наше околине ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ

Развијање основних појмова о непосредном природном и дру-штвеном окружењу и њихово повезивање. Именовати биљке и животи-ње различитих станишта. Развијање радозналости и интересовања за активно упознавање природног окружења. Посматрати и описивати промене у окружењу. Показивати интересовање за природу. Поставља-ти питања, тражити одговоре.

Имати одговоран однос преме биљкама и животињама. Разви-јање основних елемената логичког мишљења и закључивања. Уочавати узрочно-последичне везе и односе у природи.

Ову наставну јединицу реализовати гледањем неког адекват-ног филма, а касније водити разговор са ученицима о сликама из уџбе-ника. Биљке различитих станишта Препознавање и именовање биљака. Биљке шуме: храст, бор, јела, кестен, буква, леска. Биљке ливаде: трава, детелина, маслачак, камилица, љутић, булка. Биљке око воде и у води:трска, локвањ, рогоз, врба. САМОСТАЛАН РАД Сачинити збирку листова различитих биљака. Животиње различитих станишта Изглед животиња и начин живота. Основне карактеристике дивљих животиња. Именовање шумских животиња:

32

– Срна, веверица, вук, медвед, јеж. Именовање животиња ливаде. – Лисица, зец, орао, фазан, кртица. Именовање животиња око воде,као и оних које живе у води. Уочавање карактеристичних птица краја и њихово именовање. Наставне јединице:

26. Биљке које човек гаји 27. Биљке


Развијати способност уочавања основних својстава појава и процеса у окружењу и уочавати њихову повезаност. Имати одговоран однос према биљкама.

Садржаје ове наставне јединице реализовати приказивањем неког филма, или читањем пригодне литературе. Уочавати биљке као део живе природе. Уочити могућност опстанка биљака на различитим стаништима.

– Биљке у воћњаку. – Биљке у повртњаку. – Биљке у винограду. – Биљке на њиви. – Собне, украсне биљке. Водити разговор о значају биљака за човека и животиње. Биљке у исхрани људи и животиња. Прерада биљака и добијање употребних предмета. Значај биљака за човека и његово здравље – биљке пречишћавају ва-здух. Борба против загађења околине и неконтролисаног смањивања биљног света у околини. Наставне јединице:

28. Биљка и њени делови 29. Сличности и разлике међу биљкама

30. Научили смо о биљкама ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ

Развијање основних појмова о непосредном друштвеном и природном окружењу и њихово повезивање. Развијање основних еле-

33

мената логичког мишљења. Уочавати једноставне узрочно-последичне везе и односе у природи. Развијање одговорног односа према себи и окружењу. Именовати биљке различитих станишта. Препознати биљке и њене делове. Поседовати минимум знања о биљним органима и љиховој функцији. Уочити како се гаје биљке под различитим услови-ма. Имати одговоран однос према биљкама.

Ове садржаје реализовати кроз непосредне огледе. – биљке као део природе, – посматрати и описивати изглед биљака, – именовати главне делове биљке, – знати функцију биљних органа. Биљке – жива бића.

Уочавање заједничких особина свих биљака. Биљке су жива бића:

– расту, – развијау се, – размножавају се, – угину.

Уочавање различитости по: – изгледу, – величини, – станишту, – дужини живота.

Самоникле биљке. Гајене-културне биљке.

– Значај биљака. – Заштита биљака.

Наставне јединице: 31. и 32. Животиње које човек гаји ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ

Развијање основних појмова о непосредном природном и дру-штвеном окружењу и њихова мећусобна повезаност. Именовати и опи-сивати животиње различитих станишта. Развијање способности уоча-вања основних својстава појава и процеса у окружењу. Уочавање њи-хове повезаности. Постављати питања. Износити идеје. Тражити одго-

34

воре у различитим истраживачким активностима. Показивање интере-совања за животиње. Неговање правилног односа према животињама.

Садржаје овог часа могли бисмо реализовати посетом зооло-шком врту или гледањем неког филма. Разговарати са ученицима о сликама из уџбеника. Различита станишта животиња. Изглед и начин живота домаћих животиња. Брига човека о домаћим животињама. Стока и перад – живина. Корист од домаћих животиња. Правилан однос деце према домаћим животињама. Именовање карактеристичних дивљих животиња. Изглед и начин живота ових животиња. Корист и штета од дивљих животиња. Опасност и штета од дивљих животиња. Однос човека према дивљим животињама: лов, одстрел, прехрањива-ње, брига о подмлатку. Птице: станарице, селице. Изглед птица. Користи и штете од птица. Однос човека према птицама. Наставне јединице:

33. Сличности и разлике међу животињама ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ

Развијање основних појмова о непосредном природном и дру-штвеном окружењу и њихово повезивање. Именовати и разликовати животиње различитих станишта. Развијање способности уочавања основних процеса и појава у окружењу и уочавање њихове повезано-сти. Препознати и описивати разлике и сличности између животиња. Развијање елемената логичког мишљења. Уочавати једноставне узроч-но-последичне везе и односе. Развијати радозналост и интересовање за упознавање природног окружења. Оспособљавање за самостално уче-ње.

Садржаје ове наставне јединице реализовати посетом зооло-шком врту, или приказом неког филма. Животиње – жива бића.

35

Различитост животиња према: – изгледу тела, – начину кретања, – начину исхране, – станишту.


34. Научили смо о животињама

Одлике живих бића. Услови неопходни за живот животиња. Уочавање разлика међу животињама. Разлике по изгледу – веза са стаништем. Разлике по дужини и условима живота. Разлике везане за начин исхране. Сличности међу животињама.

– Животиње-жива бића, – рађање, раст и размножавање.

Потребни услови за живот: – ваздух, – вода, – храна, – станиште.

Развијати еколошку свест о повезаности човека и животиња. Наставна јединица:

35. Наше тело 36. Разликујемо се


Развијање основних појмова о непосредном природном и дру-штвеном окружењу и њихова повезаност. Развијање способности уоча-вања основних својстава појава и процеса у окружењу. Развијање инте-ресовања, радозналости и способности за активно упознавање околине. Препознати себе као природно и друштвено биће. Препознати разлике и сличност међу живим бићима и именовати њихове спољашње делове тела. Постављати питања, показивати интересовање за различите ис-

36

траживачке активности. Упознавањем тела и функција појединих орга-на, неговати правилан однос према телу. Утицати на хуманизацију ме-ђу половима.

Садржај ове наставне јединице остварити кроз разговор са ученицима. Моје тело – главни делови тела. Упознати функције главних делова тела.

Ученике упознати са радом органа који су повезани у једну це-лину – наше тело. Уочавање сличности . Уочавање разлике – нагласак на половима. Чула – називи и улога :

– слух, – вид, – мирис, – укус, – додир.

Заштита чула. Уочити да су унутрашњи органи исти, да имаји исту функцију

без обзира на пол. Наставне јединице:

37. Вода течност без које се не може 38. Вода 39. Вода није увек течност 40. Вода раствара и не раствара


Развијање способности уочавања основних својстава објеката. Њихово повезивање. Препознати различита стања воде у природи. Раз-вијање радозналости, интересовања и способности за активно упозна-вање природног окружења. Посматрати и описивати промене у окру-жењу кроз једноставне огледе. Исказивати своја запажања. Уочавати и описивати промене агрегатних стања воде при загревању и хлађењу. Оспособљавање за самостално учење и проналажење информација. Из-водити једноставне истраживачке задатке.

Са ученицима разговарати о теми извођењем једноставних огледа.

37

– Облици појављивања воде у природи. – Основна својства воде. – Загревање воде – последице загревања. – Хлађење воде – последице хлађења. – Вода као растварач. – Кружење воде у природи (не именовати већ рећи да је количина

воде на земљи увек иста). Наставне јединице:

41. Научили смо о води 42. О води знамо и ово


Развијање основних појмова о непосредном природном и дру-штвеном окружењу и њихово повезивање. Разликовати основна свој-ства воде. Развијање способности уочавања основних својстава појава и процеса у окружењу и уочавање њихове повезаности. Препознати основна својства воде: укус, мирис, провидност. Различита стања воде. Развијање радозналости и интересовања као и способности за активно упознавање природног и друштвеног окружења. Оспособљавање за са-мостално учење и закључивање. Проналажење информација. Посма-трати и уочавати растворљивост материјала у води.

Садржаје ових наставних јединица реализовати кроз огледе у којима ће ученици моћи да учествују. Вода свуда око нас:

– извор, поток, река, бара, језеро, море. Особине воде:

– укус, мирис, провидност. Значај воде за жива бића. Вода као растварач. Облици појављивања воде у природи . Снага воде и њена искоришћеност. Заштита воде.

38

Наставне јединице: 43. Ваздух

44. Научили смо о ваздуху ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ

Развијање основних појмова о непосредном природном и дру-штвеном окружењу. Њихово повезивање. Разликовати основна свој-ства ваздуха. Развијање способности уочавања основних појава и про-цеса у окружењу и њихова повезаност. Препознати основна својства ваздуха: – мирис, провидност, струјање, загађеност. Оспособљавање за само-стално учење и проналажење информација. Изводити једноставне ис-траживачке задатке. Присуство ваздуха свуда око нас. Особине ваздуха. Значај ваздуха за жива бића и њихов живот. Загађивачи ваздуха. Струјање ваздуха – ветар. Снага ветра: коришћење у животним ситуацијама. Наставне јединице: 45. Земљиште 46. Изглед земљишта 47. Научили смо о земљишту


Развијање основних појмова о непосредном природном и дру-штвеном окружењу. Њихова повезаност. Разликовати основна својства земљишта. Именовати основне географске објекте локалне средине –брдо, равница, долина, река. Развијање способности за уочавање основних појава и процеса у природи и њихова повезаност. Препозна-ти основне типове земљишта и њихова својства.

Садржаје ових наставних јединица треба реализовати одла-ском у природу ако је то могуће. Тада би ученици имали могућност да уоче све ово о чему се говори. Изглед земљишта. Виши делови земљишта:

– брежуљак, брдо, планина.

39

Нижи делови земљишта : – долина, равница.

Реке у равници и њихов значај. Равница – плодно земљиште. Обрадиве површине:

– њиве, воћњаци, повртњаци. Значај земљишта за биљке и животиње. Основна својства земљишта:

– боја, растреситост, пропустљвост. Врсте земљишта у околини .

– црница, црвеница, пескуша, глинуша. Наставна јединица:

48. и 49. Пролеће ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ

Развијање способности за уочавање основних појава и процеса у природи. Уочавати и именовати различите природне појаве и проме-не на биљкама и животињама. Развијање радозналости и интересовања за активно упознавање природе. Оспособљавање за самостално учење и проналажење информација. Пратити и описивати рад људи у проле-ће. Развијати вештину праћења и бележења. Развијати способност за-кључивања о повезаности временских прилика и промена на биљкама и животињама. Развијати еколошку свест о повезаности човека и при-роде.

Ову наставну јединицу реализовати ван школске зграде. Тада ће ученици бити у ситуацији да уочавају промене у природи, као и рад људи. Одлике времена. Промене у природи, на биљкама и животињама. Весници пролећа. Рад људи у пролеће.

40

Наставне јединице: 50. Нешто плива – нешто тоне 51. Разни материјали – разни облици 52. Материјали ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ

Развијање способности уочавања основних својстава објеката, појава и процеса у окружењу. Уочавање њихове повезаности. Груписа-ње објеката на основу једноставних својстава материјала:

– тврдо – меко, – провидно – непровидно, – храпаво – глатко, – плива – тоне, – растворљиво – нерастворљиво.

Уочавати како својства материјала одређују њихову употребу, на пример: прозор је од стакла због провидности и чврстине. Оспосо-бљавати ученике за самостално учење и проналажење информација. Изводити једноставне истраживачке задатке. Испитивати понашање различитих материјала у води.

У овим наставним јединицама применити следеће активности: – посматрање, – описивање, – груписање, – експериментисање.

Циљ ових наставних јединица јесте подстицање развојних поте-нцијала ученика. Врсте материјала:

– метал, – стакло, – дрво, – пластика, – тканина, – папир, – гума.

Особине материјала: – тврдо – меко, – провидно – непровидно, – храпаво – глатко.

41

Обликовање материјала. Лако обрадиви материјали: – папир, – глина, – пластелин, – платно, – фолија, – мека жица. Својства лако обрадивих материјала и могућност њихове обраде: – савијање, – сабијање, – истезање, – сечење. Понашање материјала у води: – плива – тоне, – растворљиво – нерастворљиво. Наставне јединице: 53. Сунце је извор живота 54. Светлост и сенка 55.и 56. Дан, обданица, ноћ

57. Жива бића у различитим годишњим добима ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ

Развијање способности уочавања основних појава и процеса у природи и њихова повезаност. Уочити и разумети да сунчева светлост и топлота имају значајну улогу за живи свет. Развијање радозналости и интересовања као и способности за активно упознавање природног и друштвеног окружења. Показивати своја интересовања за појаве, про-цесе и ситуације. Оспособљавати се за самостално учење и проналаже-ње информација. Правилно формулисати питања и одговоре. Размењи-вати знања и искуства са другима. Користити основне изворе информа-ција. Развијање логичког мишљења. Самостално и у тиму тражити ре-шења једноставних проблемских ситуација кроз огледе, на пример: ка-ко облик и величина сенке зависе од облика и величине предмета. Ко-ришћење различитих социјалних вештина у непосредном окружењу. Сарађивати са вршњацима у раду. Сунце – извор живота на земљи.

42

Значај сунца за сва жива бића. Уочавање зависности сенке од облика и величине предмета. Логичко закључивање. Да ли обојени предмети имају сенку у боји? Променљивост величине сенке у зависности од доба дана. Уочавање делова дана и њихово именовање: – јутро, пре подне, подне, после подне, вече, ноћ. Објаснити разлику између дана и ноћи. Појмови: обданица, ноћ. Смена годишњих доба. Основне одлике годишњих доба. Утицај промене времена на жива бића. Наставна јединица: 58. Шта утиче на живот биљака 59. Веза живе и неживе природе ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ

Развијање основних појмова о непосредном природном и дру-штвеном окружењу. Њихова узајамна повезаност. Разликовати живу од неживе природе на основу уочених својстава. Развијање основних еле-мената логичког мишљења. Уочавање узрочно-последичних веза и од-носа у природи. Развијање радозналости, интересовања и способности за активно упознавање природног и друштвеног окружења. Показивати интересовања у вези са појавама у живој и неживој природи. Оспосо-бљавање за самостално учење и проналажење информација. Формули-сати питања и одговоре.

Садржаје ове наставне јединице повезати са већ усвојеним знањима.

– Значај живе природе за неживу природу, и обрнуто. – Узајамна повезаност живе и неживе природе. – Услови за живот биљака: земљиште, вода, ваздух, Сунце (светлост).

43

Наставне јединице: 60. и 61. Човек и природа

ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ Подстицање уочавања узрочно-последичних веза и односа, појава и процеса. Развијање одговорног односа према природи. Уочавање и описивање узрочно-последичних веза и односа у природи. Развијање еколошке свести код ученика, као и одговорног односа према окружењу. Развијање интересовања и спремности за очување природе и околине.

– Човек као део природе. – Утицај људске активности на природу. – Уочавање позитивних и негативниох утицаја човека на

непосредну околину. – Развијање еколошке свести код ученика.

Наставне јединице:

62. Веза живе и неживе природе

ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ Развијање способности за уочавање основних својстава при-

родног окружења. Уочити и разумети да сунчева светлост и топлота имају значајну улогу за живи свет – биљке. Развијање интересовања за праћење и бележење промена на биљкама. Оспособљавање за само-стално учење и доношење закључака на основу личног искуства. Изво-дити једноставне огледе.

За овај час потребно је ученике поделити у две групе и при-премити их 10 дана раније. Узети за пример семе пасуља. ПРВА ГРУПА

Ставити то семе у теглу у којој се налази комадић вате. Редов-но заливати и држати на светлом и топлом месту. Пратити и бележити промене. ДРУГА ГРУПА

Исти задатак дати и овој групи, али ови ученици изводе оглед у хладној и мрачној просторији. Анализирати стање. Разговарати о условима у којима су биле биљке. Услови који биљци погодују: она расте, напредује.

44

Услови који биљци не погодују: биљка не ниче. Извести закључак: шта је потребно биљкама да би успевале? Наставне јединице:

63. Кретање је свуда око нас 64. Како се ствари покрећу

65. Клизање и котрљање 66. Научили смо о кретању ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ

Развијање основних елемената логичког мишљења. Уочавати једноставне узрочно-последичне везе и процесе у окружењу. Развијање радозналости, интересовања и способности за активно упознавање природног окружења. Показивати интересовања за разне појаве. Поста-вљати питања. Тражити одговоре. Оспособљавање за самостално уче-ње и проналажење информација. Размењивати своја знања и искуства са другима. Користити различите социјалне вештине у непосредном окружењу. Сарађивати са вршњацима.

Предлажемо да се овај час реализује на отвореном простору, у

школском дворишту. Кроз игру ученици ће бити у ситуацији да проце-не када се неко тело креће, а када мирује. Давањем различитих задата-ка уочиће се да се сви не крећу истом брзином, да путања кретања није увек исте дужине. Корелација са часовима физичког васпитања може допринети да се ови садржаји лакше уоче, а самим тим и усвоје. Мировање. Кретање. Начини кретања. Покретање предмета. Утицај других предмета или бића на кретање. Правац и брзина кретања. Клизање и котрљање. Клизање и котрљање у зависности од облика и величине предмета. Решење ребуса: ПУЖ

45

Наставне јединице: 67. Простор око нас


Развијање основних појмова о непосредном природном и дру-штвеном окружењу. Њихова узајамна повезаност. Оријентисати се у простору. Користити одреднице: горе – доле, лево – десно, напред – назад. Оријентисати се у простору у односу на карактристичне објекте у непосредном окружењу. Оспособљавање за самостално учење и про-налажење информација. Тражити помоћ када је потребна. Коришћење различитих социјалних вештина у непосредном друштвеном окруже-њу.

Ове садржаје остваривати ван учионице. Тежиште ставити на сналажење у простору, а самим тим и околини. Објаснити појам про-стора. Врсте простора: отворен, затворен. Усвојити и користити просторне одреднице:

– напред – назад, – горе – доле, – лево – десно, – испред – иза.

Усвојити и користити временске одреднице : – сада, – пре, – после.

Сналажење у простору на основу животног искуства. Сналажење у насељу према карактеристичним објектима. Карактеристични објекти у граду. Карактеристични објекти у селу. Наставна јединица:

68. Дани у низу 69. Нижу се месеци и године


Развијање основних појмова о непосредном природном и дру-штвеном окружењу и њихово повезивање. Сналазити се у времену: знати именовати делове дана, редослед дана у недељи. Оријентисати се у току дана и седмице, знати односе пре, после, јуче, данас, сутра. Раз-

46

вијање способности уочавања основних својстава објеката, појава и процеса у окружењу. Уочавање њихове повезаности. Уочавати и име-новати различите природне појаве: смена дана и ноћи, смена годиш-њих доба, временске прилике. Развијање радозналости, интересовања и способности за активно упознавање природног и друштвеног окруже-ња. Посматрати и истраживати промене у природи при смени обданице и ноћи и годишњих доба. Оспособљавање за самостално учење и про-налажење информација.

Ове садржаје реализовати на већ усвојеним знањима. Са уче-ницима водити разговор. Ученике ставити у улогу посматрача и тражи-ти од њих да прате, мере и бележе. Обданица и ноћ. Временске одреднице:данас, јуче, сутра. Седмица и дани у њој. Радни и нерадни дани. Година и месеци. Годишња доба. Временске прилике. Наставна јединица:

70. и 71. Лето ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ

Развијање способности уочавања основних својстава објеката, појава и процеса у окружењу и запажања њихове повезаности. Уочава-ти и именовати различите природне појаве. Развијање основних елеме-ната логичког мишљења. Уочавати узрочно-последичне везе и односе у окружењу. Развијање интересовања за активно упознавање природ-ног и друштвеног окружења. Показивати интересовања за самостално учење и проналажење информација. Користити основне изворе инфор-мисања. Пратити промене у природи, на биљкама и животињама. Запа-жати и бележити. Изводити закључке о повезаности временских при-лика, промена на биљкма и животињама. Пратити рад људи лети. Раз-вијати еколошку свест о повезаности човека са природом.

Садржај ове наставне јединице остварити ван учионице. Уче-ници ће тада бити у ситуацији да описују промене у природи везане за ово годишње доба.

47

Лето и његове карактеристике. Одлике времена. Промене на биљкама и животињама. Летњи месеци. Рад људи лети: жетва, косидба, заливање башта. Летњи распуст. Елементарне непогоде –суша, јаке кише (поплаве), грâд. Наставна јединица:

72. Пратим, мерим и бележим

Систематизација наученог

Documents

Prirucnik- Svijet Oko Mene