Prirucnik za seminar o energetskoj efikasnosti.pdf

Seminar o enerGeTSKoJ eFiKaSnoSTiKragujevac 1. decembar 2010.godine

PROJECT :Rising awareness among primary and secondary school students on climate change and energy efficiency problems with a simultaneous capacity building of Ecological education and sustainable development center Kragujevac (RACCEEP)

Projekat:Razvijianje svesti uenika osnovnih i srednjih kola o klimatskim promenama i problemima energetskoj efikasnosti uz jaanje kapaciteta Centra za ekololoko obrazovanje i odrivi razvoj Kragujevac ( CEOOR )

Prof. dr Duan GordiMainski fakultet Kragujevac

za ekolo{ko obrazovawe i odr`ivi razvoj

MERE UTEDE ENERGIJE U DOMAINSTVU ---------------------------------------------------------9 Opti pojmovi vezani za potronju energije u domainstvima --------------------------------------------9 Omota zgrade i mere energetske efikasnosti na omotau zgrade ------------------------------------- 10 Omota zgrade ------------------------------------------------------------------------------------ 10 Toplotna izolacija zgrade -------------------------------------------------------------------------------------- 11 Vrste termoizolacionih materijala ---------------------------------------------------------------------------- 12 Spreavanje nekontrolisanog prodora vazduha kroz omota objekta --------------------------------- 12 Otkrivanje puteva nekontrolisanog prodora vazduha kroz omota ----------------------------------- 12 Zatvaranje puteva nekontrolisanog prodora vazduha kroz omota ----------------------------------- 13 Spreavanje prodora vazduha kod pokretnih spojeva prozora i vrata -------------------------------- 13 Preporuena minimalna koliina sveeg vazduha u prostoriji po osobi ------------------------------ 13 Preporuke za ventilaciju --------------------------------------------------------------------------------------- 14 Gubici toplote kroz prozore ------------------------------------------------------------------------------------ 14 Energetski efikasni prozori ------------------------------------------------------------------------------------ 15 Energeska efikasnost postojeih prozora ------------------------------------------------------------------- 15 Termografska analiza ------------------------------------------------------------------------------------------ 15 Mere energetske efikasnosti u sistemu grejanja ----------------------------------------------------------- 16 Zgrade sa individualnim grejnim telima ------------------------------------------------------------------- 16 Zgrade koje imaju individualne kotlarnice ----------------------------------------------------------------- 16 Mere energetske efikasnosti u sistemu grejanja opte mere -------------------------------------------- 17 Zgrade sa blokovskim kotlarnicama i sistem daljinskog grejanja ------------------------------------- 17 Energetski paso zgrada --------------------------------------------------------------------------------------- 17 Primena izolacije u novim stanovima ----------------------------------------------------------------------- 18 Danska energija za grejanje --------------------------------------------------------------------------------- 18 Zgrade u Srbiji --------------------------------------------------------------------------------------------------- 18 Pasivne kue ----------------------------------------------------------------------------------------------------- 19 Poboljanje energetske efikasnosti sistema za dobijanje potrone tople vode ----------------------- 20 Energetske efikasnost sistema za dobijanje potrone tople vode -------------------------------------- 20 Optimalna temperatura tople vode -------------------------------------------------------------------------- 20 Mere za utedu elektrine energije u domainstvima ---------------------------------------------------- 21 Kupovina novih ureaja --------------------------------------------------------------------------------------- 21 Ve maina i maina za pranje sudova ---------------------------------------------------------------------- 22 Rerna i poret ---------------------------------------------------------------------------------------------------- 22 Friider i zamrziva -------------------------------------------------------------------------------------------- 22 Klima ureaji ---------------------------------------------------------------------------------------------------- 23 Kuni aparati i ureaji ----------------------------------------------------------------------------------------- 23 Mere utede energije kod rasvete ----------------------------------------------------------------------------- 23 Mogue mere (mesta) za utedu el. energije za unutranju rasvetu ------------------------------------ 23 Efikasno korienje vode u domainstvima ---------------------------------------------------------------- 24 Mere za utedu vode u zgradama ----------------------------------------------------------------------------- 24

Definicija EFIKASNOSTI ----------------------------------------------------------------------------------------4 ta je energetska efikasnost? ------------------------------------------------------------------------------------4 Motivi za smanjenje potronje energije -----------------------------------------------------------------------5 Uticaj energije na ivotnu sredinu -----------------------------------------------------------------------------5 Efekat staklene bate ---------------------------------------------------------------------------------------------5 Energetska efikasnostgde? -------------------------------------------------------------------------------------7 Potronja energije -------------------------------------------------------------------------------------------------7 Potronja finalne energije u EU ---------------------------------------------------------------------------------8 Potronja finalne energije u Srbiji ------------------------------------------------------------------------------8

Prirunik za seminar o energetskoj efikasnosti

ObnOvljiviizvOrienergije-Oie---------------------------------------------------------------- 32 Projekcijasvetskepopulacije---------------------------------------------------------------------------------- 33 zahtevi(potrebe)zaenergijomusvetu--------------------------------------------------------------------- 33 izazovikorienjafosilnihgoriva---------------------------------------------------------------------------- 34 globalniizvorienergije-rezerve---------------------------------------------------------------------------- 34 DefinicijaOie---------------------------------------------------------------------------------------------------- 35 regulativnadokumentaiOie-------------------------------------------------------------------------------- 35 PotencijaluSrbiji------------------------------------------------------------------------------------------------ 35 Hidroenergija---------------------------------------------------------------------------------------------------- 36 Solarnaenergija------------------------------------------------------------------------------------------------- 37 Projektikorienjasuneveenergije------------------------------------------------------------------------- 37 Primerikorienjasuneveenergije------------------------------------------------------------------------- 38 energijavetra--------------------------------------------------------------------------------------------------- 39 geotermalnaenergija------------------------------------------------------------------------------------------- 40 Korienjetoplotnihpumpi----------------------------------------------------------------------------------- 40 Korienjebiomase---------------------------------------------------------------------------------------------- 41 Primerikorienjabiomase----------------------------------------------------------------------------------- 42 zakljuak-------------------------------------------------------------------------------------------------------- 43

MERE UTEDE ENERGIJE U JAVNIM I KOMUNAlNIM DElATNOSTIMA ----------------- 25 Javne i komunalne delatnosti --------------------------------------------------------------------------------- 25 Javne zgrade ------------------------------------------------------------------------------------------------------ 26 Projekti energetske efikasnosti u javnim zgradama ----------------------------------------------------- 26 Primer energetski efikasne kole ----------------------------------------------------------------------------- 27 Energetska efikasnosti u javnoj rasveti --------------------------------------------------------------------- 28 Projekti rekonstrukcije javnog osvetljenja ----------------------------------------------------------------- 29 Novi izvori ------------------------------------------------------------------------------------------------------- 29 Saobraaj --------------------------------------------------------------------------------------------------------- 30

4 za ekolo{ko obrazovawe i odr`ivi razvoj

Definicija EFIKASNOSTI

EFIKASNOST = Produktivnost Spremnost Gotovost Proizvodnost Umenost Spretnost Delotvornost Delovanje Eficijencija Sposobnost Uspenost

Efikasnost se uobiajeno meri odnosom rezultata (efekata) i ulaganja ili trokova

Efikasnost idealna 100% (ili 1)

ta je energetska efikasnost?

Energetska efikasnost je skup termina kojima se opisuje kvalitet korienja energije

Poboljanje energetske efikasnosti znai izbegavanje (smanjenje) gubitaka energije bez naruavanja konfora, standarda ivota ili ekonomske aktivnosti i moe se realizovati kako u oblasti proizvodnje tako i potronje energije

Energetska efikasnost

Dr Duan Gordi

5Prirunik za seminar o energetskoj efikasnosti

Motivi za smanjenje potronje energije1. Poveanje konkurentnosti na makro (drava) i

mikro (preduzee, optina, kola, kua) planu Manji trokovi za energiju Novi proizvodni programi i usluge Poveanje zaposlenosti

2. Poveanje sigurnosti snabdevanja Smanjenje uvozne zavisnosti Otvaranje mogunosti za upotrebu razliitih

izvora energije

3. Smanjenje uticaja na ivotnu sredinu

Uticaj energije na ivotnu sredinu

Lokalni uticaji (buka, vrste estice, otpadna toplota)

Regionalni uticaji (kisele kie zbog nastanka SO2 i NOX, vrste estice) prekogranino zagaenje

Globalni uticaji efekat globalnog zagrevanja (staklene bate) zbog emisije gasova staklene bate na prvom mestu CO2

Efekat staklene bate

Gasovi staklene bate podiu efikasnost kojom Sunce greje Zemlju


1979 1991 2002


Klimatske promene

U 20. veku prosena temperatura porasla za 0,6 C.

Nivo mora porastao za oko 10 do 20 cm Povrina Zemlje pod veitim snegom se

smanjila za oko 10% u poslednjih 50 godina.

Od 1750. godine koncentracija CO2 u atmosferi porasla za 30%

Za isti period, koncentracija metana CH4porasla za 150%

Energetska efikasnost gde?

Proizvodnja energije Prenos (transport) energije Potronja energije

Potronja energije

industrija, domainstva, javne i komercijalne delatnosti, saobraaj, poljoprivreda


Potronja finalne energije u EU

Potronja finalne energije u Srbiji


MERE UTEDE ENERGIJE U DOMAINSTVU

Pregled

Opti pojmovi vezani za potronju energije u domainstvima

OBLICI ENERGIJE KOJI SE NAJEE KORISTE U DOMAINSTVIMA SU: toplotna energija, dobijena

sagorevanjem fosilnih goriva,

elektrina energija, koja se koristi za pogon elektrinih aparata, ureaje, rasvetu, pa i za dobijanje toplotne energije.

Voda


Energija se u domainstvima nepotrebno gubi usled nedovoljne energetske efikasnosti:

energetskog omotaa objekta,sistema za grejanje i klimatizaciju, sistema za dobijanje tople vode za

direktnu potronju,elektrinih aparata, uredaja i rasvetesistema, ureaja i naina korienja

vode

Opti pojmovi vezani za potronju energije u domainstvima

Omota zgrade i mere energetske efikasnosti na omotau zgrade

Toplotna energija gubi se kroz takozvani omota zgrade - svi granini elementi koji odvajaju graevinski objekat od vazduha ili tla na kome je

podignut. Omota zgrade ine:

1. krovna konstrukcija;2. fasadni zidovi zgrade;3. prozori i vrata zgrade i4. osnova zgrade

Omota zgrade U osnovi, mere energetske efikasnosti

na omotau zgrade imaju tri

karakteristina efekta:1. smanjuje se prolaz toplote kroz pojedine segmente omotaa

(transmisioni gubici toplote)2. smanjuje se infiltracija vazduha u prostoriju (ventilacioni gubici

toplote)3. smanjuje se difuzija vodene pare, i sa njom u vezi gubici toplote.


Toplotna izolacija zgrade

smanjuje se prolaz toplote kroz pojedine segmente omotaa (spoljanji zidovi, krov i krovna konstrukcija, podrum)

smanjuje toplotne gubitke zimi i pregevanje prostora leti titi noseu konstrukciju od spoljanjih uticaja i jakih

temperaturnih naprezanja.

Toplotno izolovana zgrada je ugodnija, produava joj se ivotni vek i doprinosi zatiti okoline

Lokacije za ugradnju termoizolacije

lokacije za ugradnju termoizolacije su:plafoni prema

negrejanom prostoru,

spoljanji zidovi,podovi prema

negrejanom prostoru.

Toplotna izolacija zgrade Dodavanje slojeva izolacionog materijala sa

niskim koeficijentom provoenja toplote

Osobine kvalitetnog termoizolacionog materijala:

o to nii koeficijent provodljivosti toplote,ootpornost na vlagu i promene temperature,oda je postojan u mehanikom pogledu,oda se jednostavno ugrauje.


Vrste termoizolacionih materijala materijali: kamena vuna, stiropor (stirodur), staklena vuna,

mineralna vuna, stiropor, poliuretanski materijali, ovija vuna, slama, itd....

Spreavanje nekontrolisanog prodora vazduha kroz omota objekta

Osnovne injenice koje ukazuju na postojanje problema sa nekontrolisanim prodorom vazduha u objekat su:

ouvean raun za grejanje,oneke prostorije je teko zagrejati,oproblemi sa vlagom, o insekti koriste puteve prodora vazduha za ulazak u dom, o statiki elektricitet, alergijski i respiratorni problemi.

Otkrivanje puteva nekontrolisanog prodora vazduha kroz omota

Uobiajeni putevi prodora vazduha kroz omota su:1. otvori za pristup tavanu, 2. lokacije oko cevi i oko

elektrinih instalacija, 3. dimnjak, 4. aspirator, 5. otvor za primanje pote, 6. otvori u spojevima

konstrukcija i pukotine u zidovima,

7. prozori i vrata


Zatvaranje puteva nekontrolisanogprodora vazduha kroz omota

pokretne povrine se zaptivaju elastinim izolatorima,

nepokretne povrine se zaptivaju najee posebnim smesama koje posle odreenog vremena ovravaju (gips, malter, silikon, poliuretanske pene i sl.),

pukotine oko cevi kroz koje protie topla voda (ili na dimnjacima) se zatvaraju materijalima koji moraju biti postojani na povienim temperaturama,

razlikuju se proizvodi namenjeni za spoljanju i unutranju upotrebu.

Spreavanje prodora vazduha kod pokretnih spojeva prozora i vrata

Preporuena minimalna koliina sveeg vazduha u prostoriji po osobi

spoljna temperatura (oC)

preporuena minimalna koliina vazduha u prostoriji po osobi

sa zabranjenim puenjem

sa puaima

m3/h

20 8 12

15 10 15

10 13 20

5 16 24


Preporuke za ventilacijuKratko prozraivanje potpunim otvaranjem krila prozora i balkonskih vrata osobito s aspekta zatite od prehlade i utede energije za grejanje, bolje od trajnog prozraivanja kroz poluotvorena krila vrata ili prozora.

U jednakim vremenskim intervalima (na pr. svakih sat vremena otvori prozor na 5 do 10 minuta) i time izmeniti kompletnu koliinu starog vazduha

Gubici toplote kroz prozore

Osnovne funkcije prozora su obezbeivanje:

dnevne svetlosti u objektu, ventilacije, vizuelnog kontakta sa

spoljanjom sredinom, smanjenja gubitaka toplote, zatite unutranjosti objekta

od spoljanjih nepogodnih uticaja.

Osnovne karakteristike koje definiu energetske performanse prozora su: koeficijent prolaza toplote solarne i optike karakteristike stakla, materijal okvira i rama (drvo, Al, PVC) vrsta stakla.

Gubici toplote kroz prozore Gubici kroz prozore su transmisijski, odnosno oni kroz zatvoren prozor i ventilacijski, odnosno oni kroz otvoren prozor. Kroz prozore se ostvaruje preko 50 % ukupnih toplotnih gubitaka zgrade. Postoji mnogo razliitih vrstaprozora, a njihov koeficijentprolaza toplote kree se od 0,8 W/m2K kod najboljih prozora s trostrukim staklima ispunjeni inertnim gasovima, pa sve do 3,5 W/m2K kod starih jednostrukih prozora.


Energetski efikasni prozori Proizvoai koriste sledee strategije za poboljanje energetske efikasnosti prozora: vie staklenih panela (dva

ili tri),punjenje inertnim

gasovima, specijalni niskoemitivni

slojevi.

Energeska efikasnost postojeih prozora

1. zaptivanje prozora2. odravanje prozora i vrata3. popravka okova na prozorima i vratima4. izolovanje kutija za roletne5. ugradnja roletni, postavljanje zavesa

Termografska analiza Koristi se za utvrivanje stanja omotaa zgrade

Termografska analiza moe da se primeni kod: otkrivanja problema sa termoizolacijom, otkrivanja toplotnih mostova, lociranja prodora vazduha u kombinaciji sa testom sa prinudnim

izazivanjem razlike u pritiscima, odreivanja pravilnog funkcionisanja sistema za

grejanje, otkrivanja problema sa vlagom, lociranja skrivenih cevi sa toplom vodom.

Termografska analiza Analiza stanja omotaa pre i posle primene mera


Grejanje domainstva (zgrada, stanova, kua) sopstveni sistem grejanja individualna grejna tela sopstveni sistem grejanja centralno grejanje snabdevanje toplotom iz oblinjih lokalnih kotlarnica

i sistema daljinskog grejanja

Mere energetske efikasnosti u sistemu grejanja

Sopstveni sistem grejanja individualna grejna tela objekti koji imaju pei na vrsto gorivo - uvoenje centralnog

grejanja na vrsto gorivo ili biomasu objekti koji se greju na elektrinu energiju (TA pei) -

uvoenje centralnog grejanja (sve sem struje)

Zgrade sa individualnim grejnimtelima

Zgrade koje imaju individualne kotlarniceTip mere Konkretne mere

Nisko-budetske mere

Ugradanja regulacionih ventila u sistem razvoda top. energije

Odravanje grejnih tela u prostorijama (zamena, popravke curenja,parnih.epova, podeavanje i dr.)

Ugradnja termostatskih ventila na grejnim telima

Ugradanja klapni u kotlovskim kanalima dimnih gasova,

Izolacija cevi i rezervoara,

Ugradnja efikasnih cirkulacionih pumpi za toplu vodu,

Visoko-budetske mere

Povezivanje na sistem daljinskog grejanja

Promena energenta - Instalacija toplotne pumpe Sanacija ili zamena kotla (gorionika ili loita), Ugradnja sistema za regulaciju rada kotla

Rekuperacija toplote dimnih gasova kotla (ekonomajzer)


Tip mere Konkretne mere

Mere domainskog upravljanja energijom

Zatvaranje vrata i prozora u prostorijama koje se greju/hlade

Iskljuivanje grejanja ili hlaenja nou i kada nema nikoga

Izbegavanje zaklanjanja i pokrivanja grejnih tela zavesama i sl.

Provetravanje zgrade u letnjem periodu tokom noi

Vremensko optimizovanje grejanja i pripreme tople vode,

Smanjivanje sobne temperature za 1C u sezoni grejanja

Mere energetske efikasnosti u sistemu grejanja opte mere

Zgrade sa blokovskim kotlarnicama i sistem daljinskog grejanja


Nisko-budetske mere

Odravanje podstanica

Ugradnja kalorimetara i izmena naina obrauna isporuene toplote (naplata prema isporuenoj koliini toplote)

Visoko-budetske mere

Zamena ili sanacija eksternog toplovoda

Rekonstrukcija podstanica (ugradnja regulaciono-merne opreme, zamena razmenjivaa toplote)

Dodatne mere:

Energetski paso zgrada


Primena izolacije u novim stanovima

Danska energija za grejanje

Zgrade u SrbijiAustria proseno Austria cilj Srbija danas

kWh/m2,y


Pasivne kue - Kue kod koji je potronja energije za grejanje manja od 15 kWh/m godinje.

novavarijanta

staravarijanta


Poboljanje energetske efikasnosti sistema za dobijanje potrone tople vode

Proseno stanovnik troi 40 80 l tople vode temperature 40-60 oC (odravanje line higijene i pranje sudova).

Za dobijanje potrone tople vode koriste se: o elektrini bojleri (akumulacioni i

protoni),

o gasni kotlovi (bojleri, kombi-bojleri), o solarni kolektori.

Osnovne strategije, za smanjenje trokova i utedu energije, kod ureaja i sistema za grejanje vode za direktnu potronju su:o pravilno dimenzionisanje sistema,o redukcija potronje tople vode (tuiranje, a ne kupanje u kadi)o podeavanje temperature zagrevanja vode (problem stvaranja kamenca), o pravilna termoizolacija bojlera, o izolacija cevi kroz koje cirkulie topla voda,o iskljuivanje bojlera kada nije potrebno da radi due vreme,o elektrini bojler ukljuivati po mogustvu u jeftinoj tarifi,o postavljanje niskoprotonih glava na tuevima, korienje perlatora, aeratora, o instalacija novog energetski efikasnijeg sistema.

Energetske efikasnost sistema za dobijanje potrone tople vode

Optimalna temperatura tople vode vodeni kamenac

- soli kalcijuma i magnezijuma se taloe na povrinama grejaa

higijenski uslovi ienje

kamenca

Temperatura vode C 50 60 70

Izdvojena koliina vodenog kamenca (g) 48,6 104,2 370,8


Racionalna potronja elektrine energije elektrini aparati, kuni

uredaji, rasveta

Raspodela potronje elektrine energije prosenog domainstva u Srbiji

Mere za utedu elektrine energije u domainstvima

Za utvrivanje mera za utedu energije potrebno je:o napraviti spisak svih ureaja koji se koriste u domainstvu,o utvrditi da li je za svaki ureaj neophodno da se koristi (prilikom

pronalaenja bilo kojeg elektrinog ureaja koji iz realnih razloga nema potrebe da radi, najlaki i najefikasniji nain za utedu el. energije je iskljuivanje iz mree),

o pomnoiti snagu svakog preostalog ureaja sa brojem asova korienja svakog dana da bi se odredila dnevna potronja u (kWh/dan),

o utvrditi mere za smanjenje upotrebe svakog ureaja i to efikasniju eksploataciju,

o razmotriti nabavku novih energetski efikasnih ureaja,o izdvojiti grupu ureaja sa velikom potronjom i razmotriti

mogunost upotrebe nekog drugog oblika energije za ovakve ureaje.

Kupovina novih ureaja

Stare i dotrajale ureaje je isplativo zameniti novim, energetsko efikasnim ureajima

Prilikom odabira voditi rauna o klasi energetske efikasnosti

Pre upotrebe novih ureaja dobro prouiti uputstvo i savete proizvoaa


Ve maina i maina za pranje sudova

Ukljuivati je samo kad je puna Prati u hladnoj vodi ili na niskim

temperaturama (vie temperature koristiti samo kad je to neophodno)

Koristi krae cikluse pranja Umesto maine za suenje, ve

suiti napolju Rad maina za ve/posue kada su

pune i po mogustvu nou

Rerna i poret

Koristiti mikrotalasnu penicu, kada je to mogue Rerne, kada je mogue, koristiti na niim temperaturama Predgrevati rerne samo kad je to neophodno Ringlu iskljuiti pre kraja kuvanja - ringla akumulira izvesnu

koliinu energije koju je poeljno iskoristiti

Kod poreta na gas ili elektrinu energiju, nastojati da veliina suda odgovara veliini gorionika/ringle

Koristiti poklopac

Friider i zamrziva Proveriti zaptivanje vrata tj. curenje vazduha Drati friider dalje od rerne ili maine za pranje

sudova Ukoliko je mogue, postaviti friider na mestu gde

postoji cirkulacija vazduha

Termostat drati na oko 3-5 C Drati ga punim (pod uslovom da nije toliko

zakren da se vazduh ne moe da cirkulie)? Dodatni prostor moete da popunite sa bokalom vode postavljenim u zadnjem dijelu friider, pa tako imate i hladnu vodu za pie

Ne otvarati bez potrebe Redovno uklanjati naslage leda iz friidera i

zamrzivaa

istite motor najmanje dva puta godinje Ne stavljajte vruu ili toplu hranu direktno u

friider


Klima ureaji

Pravilan odabir ureaja u odnosu na prostoriju koju hladi/greje

Podeavanje na 26oC svaki stepen nie trokovi energije rastu za 6%. Temperatura podeena na 24 oC kota 18% vie, a termometar postavljan na 22 oC ak 36% vie.

Korienje programabilnog termostata. Klima ureaj se koristi samo ako smo kui (tajmer se podesi da se ureaj aktivira 30 minuta pre dolaska)

Postavljanje na severnom ili istonom zidu (u senci) ienje filtera jednom meseno Provetravanje tavana

sniavanje temperature plafona

Kuni aparati i ureaji

Ogranienja za stand-by potronju kunih ureaja i aparata jer ini 5-10% potronje elektrine energije u sektoru domainstva

Ostavljani punjai za mobilne telefone u utinicama, aparati u standBy fazi i upaljena svjetla su meu najeim potroaima elektrine energije

Japan i USA: najvie 1W za niz ureaja Iskljuivanje raunara, tampaa, TV, audio, video i

drugih ureaja kada nisu u upotrebi

Mere utede energije kod rasvete

Spreavanje preteranog osvetljenja prostorija (gasite viak svetla)

Upotreba energetski efikasnih sijalica Upotreba tajmera i fotoelija Bolje iskorienje prirodnog svetla Bojenje zidova u svetle boje Mogue utede do 50%


Mere domainskogupravljanja energijom

Korienje prirodnog osvetljenja u to veoj meri

Iskljuivanje rasvete u prostoriji kad nije potrebna

ienje svetiljki

Gaenje osvetljenja (npr. kada su prostorije prazne)

Nisko-budetske Zamena inkadescentne rasvete CFL sijalicamaZamena starih 8-fluorescentnih sijalica modernim 5-sijalicama sa elektronskim prigunicama

Visoko budetske Ugradnje savremenih lustera sa dobrim reflektujuim svojstvimaKorienje sistema kontrole osveteljenja (npr. senzori prisustva, senzori dnevnog svetla, upravljanje osvetljenjem prema intenzitetu dnevnog svetla).

Mogue mere (mesta) za utedu el. energije za unutranju rasvetu


Efikasno korienje vode u domainstvima

Najee oblasti korienja vode u prosenom domainstvu su:o kuhinja (kuvanje, spremanje hrane i pranje sudova),o kupatilo (lina higijenu, tuiranje, umivanje...),o veernica (pranje odevnih predmeta),o voda za pie.

Osnovne prednosti efikasnog korienja vode u domainstvima su:o zatita ivotne sredine i zdravlja ljudi,o ekonominost i uteda energije,o zatita izvora pijae vode.

Efikasno korienje vode u domainstvima se sprovodi kroz:o efikasno korienje od strane korisnika (navike i ponaanja),o nabavku efikasne opreme za distribuciju,o odravanje ispravnosti opreme.

Mere za utedu vode u zgradama

Uzroci prevelike potronje vode neispravan vodomer, curenje u nekom delu sistema zgrade, neefikasnost servisa u zgradi koje koriste vodu, neracionalno korienje vode.

1 kap u sekundi 16 kupanja svakog meseca !

Tip mere Konkretne mereMere domainskog gazd. energ.

Zatvaranje slavina

Ukljuivanje maina za ve i posue samo kada su pune

Smanjenje protoka vode kad god je mogue (pranje, zalivanje)

Nisko-budetne/

Visoko-budetne

Popravka svih mesta u instalaciji gde postoje curenjaUgradnja vodomera u sluajevima kada se naplata vri paualnoRedovno odravanje slavina i vodokotliaInstalacija slavina koje se same zatvarajuZamena vodokotlia ispiraima male potronjeKomande ispiranja toaleta sa stop funkcijomUpotreba ispiraa koji omoguavaju biranje koliine vodeKorienje maina za ve i posue sa malom potronjom vodeKorienje kinice gde god je mogue

Mere za utedu vode u zgradama

Pod uslovom da se procedure energetskog upravljanja pravilno odrade i primene mere za utedu koje su opisane moe se oekivati da se postignu znaajne utede u potronji energije domainstva

= =


Javne i komunalne delatnosti

Javne zgrade Javni saobraaj Javna rasveta Sistem daljinskog grejanja Vodosnabdevanje i kanalizacija vode

.....

MERE UTEDE ENERGIJE U JAVNIM I KOMUNALNIM DELATNOSTIMA

Pregled


Javne zgrade: administrativni objekti (zgrade optinske

uprave, mesne kancelarije i sl.), objekti obrazovnih institucija (vrtii,

osnovne i srednje kole, specijalne kole i sl.),

zdravstveni centri (domovi zdravlja, ambulante i sl.), objekti kolektivnog smetaja (ueniki domovi, domovi za stara lica i sl.),

objekti institucija kulture (domovi kulture, bioskopi i sl.) i

sportski objekti (sportski centri, hale, bazeni i sl.).

Javne zgrade

Mere u javnim zgradama: omota zgrade, sistem grejanja, unutranje osvetljenje, elektrini ureaji, i potronja vode.

Projekti energetske efikasnosti u javnim zgradama

Skup praktinih, tehniki i finansijski razraenih, reenja za probleme identifikovanih energetskih gubitaka u javnim zgradama.

Projekti energetske efikasnosti u javnim zgradama

Sektor potronje energije Ekonomski potencijal utedeGrejanje do 35 %Snabdevanje toplom vodom u zavisnosti od sistema (oko 10 30 %)Upravljanje potronjom oko 10 15 %Elektrina energija za grejne ureaje oko 15 %

Osvetljenje do 30 %Kancelarijska oprema u zavisnosti od korienja, kapaciteta i

ponaanja korisnikaInterne mere / ponaanje korisnika najmanje 25 %

Klimatizacija oko 10 %Ventilacija oko 10 30 %


Primer energetski efikasne kole


Ukupna potronja elektrine energije u sektoru javnog osvetljenja u Srbiji 2006 godine iznosi oko 428 GWh godinje (1,58% ukupne potronje elektrine energije)

Troak za elektrinu energiju za potrebe javnog osvetljenja u Srbiji iznosi oko 25 miliona evra godinje.

Trokovi javne rasvete naplauju se iz optinskih budeta

Energetska efikasnosti u javnoj rasveti

Projekti rekonstrukcije javnog osvetljenja

1580

896

396

4455

1212

496636

396

8061004

263350

0200400600800

100012001400160018002000

kWh / , . 800 kWh/, .

400 kWh/, .

()

()


U sistemu javnog osvetljenja u Srbiji dominiraju zastareli ivini i inkadescentni izvori svetlosti (85 %) u sklopu sa svetiljkama loeg kvaliteta

Tipine mere koje obuhvata projekat rekonstrukcije sistema javnog osvetljenja:

1. upotreba efikasnih svetlosnih izvora,2. instalacija savremenih svetiljki.


Trenutno stanje - tip i snaga svetiljke Preporueni tip i snaga svetiljkeiva 125 W natrijum VP 70 W

iva 250 W natrijum VP 100 W ili natrijum VP 150 W

iva 400 W natrijum VP 150 W ili natrijum VP 250 W

inkadescentna 100, 200 W natrijum VP 70 W


Principi zamene svetlosnih izvora u javnoj rasveti:


Pored zamene svetiljki i: 1. Optimizacija vremena ukljuivanja

(npr. sumrak, upravljanje sa distance)

2. Regulacija nivoa osvetljenosti (u zavisnosti od intenziteta saobraaja ili doba noi (npr. 2305 h):

iskljuenjem pojedinih sijalica

regulisanje mrenog napona

Tipian ukupni potencijal utede: 40 % (50% ukljuujuioperativne trokove i trokove odravanja)

Novi izvori LED ulina rasveta najefikasnija 5-10 puta traju due od ivinih i natrijumovih 50-80 % manja potronja energije ekoloki potpuno prihvatljive


Saobraaj Vozite manje vozite bicikl ili idite peke Vozite se u drutvu tedljivo koristite klimu u automobilu Kada stojite ugasite motor Vozite u skladu sa ogranienjem brzine Ne vozite automobil na kratkim rastojanjima Koristite javni prevoz

Saobraaj Vozite manje vozite bicikl ili idite peke Vozite se u drutvu tedljivo koristite klimu u automobilu Kada stojite ugasite motor Vozite u skladu sa ogranienjem brzine Ne vozite automobil na kratkim rastojanjima Koristite javni prevoz


Postoje samo dva kvaliteta na svetu: efikasnost i neefikasnost i samo dve vrste ljudi: efikasni i neefikasni.

George Bernard Shaw

Obnovljivi izvori energijeOIE


0

10

20

30

40

50

%

Globalni energetski miks 2001nafta

gas ugalj

nukl OIE

85% fossil

2100: 40-50 TW 2050: 25-30 TW2000: 13 TW

0.00

5.00

10.00

15.00

20.00

25.00

1970 1990 2010 2030

TW

Globalne potrebe za energijomtotal

industrial

developing

US

ee/fsu

energetski deficit~ 14 TW by 2050~ 33 TW by 2100

Zahtevi (potrebe) za energijomu svetu

0

2

4

6

8

10

1750 1800 1850 1900 1950 2000 2050

Popu

latio

n (m

illio

ns)

OceaniaN. AmericaS. AmericaEuropeAsiaAfrica

Africa

20056.5 Billion

Asia

S. America

Oceana

Europe

N. America Africa

20056.5 Billion

20056.5 Billion

Asia

S. America

Oceana

Europe

N. America

20508.9 Billion

Asia

Africa

S. America

Oceana

Europe

N. America

20508.9 Billion

Asia

Africa

S. America

Oceana

Europe

N. AmericaOceania Oceania

Pupu

laci

ja (M

ilija

rde)

Projekcija svetske populacije


EIA: http://tonto.eia.doe.gov/FTPROOT/presentations/long_term_supply/index.htm

R. Kerr, Science 310, 1106 (2005)

1900 1950 2000 2050 2100

Bbbl

/yr

10

20

30

40

50Proizvdnja

nafte u svetu 2016

2037

godinje raste tranja za 2%

Kada e se dostii vrh proizvodnje?

Globalne rezerve nafte/potronja2001

OPEC: Venezuela, Iran, Iraq, Kuwait, Qatar, Saudi Arabia, United Arab Emirates, Algeria, Libya, Nigeria, and Indonesiahttp://www.eere.energy.gov/vehiclesandfuels/facts/2004/fcvt_fotw336.shtml

Neravnomerna distribucija neigurnost pristupa

nekonv. naftanaftni pesak

naftni kriljci

Izazovi korienja fosilnih goriva

Globalni izvori energije - rezerve

GorivoRezerve

(Q)Potronja(Q/god)

Godinja stopa rasta

(period 1987-1997)

ivotni vek -bez rasta

ivotni vek-sa rastom

Ugalj 24.000 93 0,8 258 140

Nafta 9280 141 1,1 66 50

Gas 6966 78 2,5 90 50

5ta posle?

6


Definicija OIE

Obnovljivi izvori energije (OIE): biomasa, hidropotencijali malih vodnih tokova (objekti do 10 MW), geotermalna energija, energije vetra i neakumulirana suneva energija.

Regulativna dokumenta i OIE

Regulativnim dokumentima istaknuto da u Srbiji postojeposebne pogodnosti i potrebe za organizovano korienjeOIE u tzv. decentralizovanoj proizvodnji toplotne(sagorevanjem biomase i sakupljanjem sunevog zraenja) i elektrine energije (izgradnjom malih hidroelektrana, snagedo 10 MW i vetrogeneratora, snage do 1 MW), zazadovoljenje potreba lokalnih potroaa kao i za isporukevikova elektrine energije lokalnoj mrei u okviruelektroenergetskog sistema Srbije

Potencijal OIE u Srbiji - 3.83 M t.en. godinje

37%

26%

10%

5%

5%

17%

poljoprivredna biomasa drvna biomasa mali vodotocigeotermalni izvorienergija vetraiskorienje sunevog zraenja

pretpostavka da svaka stambena jedinica ugradi proseno 4 m2 kolektora

Potencijal u Srbiji


Druga HE u svetu Uice 1900. 33 % struje dobijamo iz HE. Posebno interesantne lokacije za tzv. male Katastar za izgradnju MHE iz 1987 godine

856 lokacija Relativno mali potencijal umadije i Pomoravlja

Hidroenergija

Hidroenergija

Hidroenergija

Hidroenergija


Mogunost: sistemi za zagrevanje sanitarne tople vode fotonaponski sistemi

Mogunost: sistemi za zagrevanje sanitarne tople vode fotonaponski sistemi

Cena 1m2 kvalitetnog solarnog kolektora se kreu od 80 do 300 (vakumski i preko 400 ).

Solarna energija

Fotonaponski sistemi jo uvek relativno skupa tehnologija potrebna znaajna finansijska podrka za primenu

Projekti korienja suneve energije

Solarna energija

Fotonaponske (Photovoltaics - PV) elije

Silicijumske FN elije:

monokristalne, polikristalne, od amorfnog silicijuma.

dimenzija: 10x10 cm, napon: 0,5 V solarni moduli, paneli (redni i paralelno vezani)

tankoslojne solarne elije

(31% globalne instalisane snage do 2013. )

Sarnia Photovoltaic Power Plant, Kanada, 80 MW

Olmedilla Photovoltaic Park, panija, 60 MW


Solarno selo u brdovitom delu grada Kirkleesa u Velikoj Britaniji 21 solarno napajana kua.

Solarne instalacije osiguravaju oko 20% potreba za elektrinom energijom i 50-60% potreba za toplom vodom.

Drutvena i ekonomska korist - entuzijazam meu stanovnicima, nova radna mesta i vetine u postavljanju fotonaponskih elija.

Ukupno 400 kW instalirane snage FN elija

Primeri

Barselona u paniji inicirala projekat Barcelona Solar Ordinance. Gradsko vee Barcelone lokalni propis - zahtev da sve nove zgrade i

zgrade u rekonstrukciji moraju koristiti solarnu energiju za obezbeenje minimalno 60% svojih potreba za toplom vodom.

Od stupanja na snagu ovog zakonodavnog instrumenta (2000), ukupno instalirana povrina solarnih kolektora oko 20.000 m2

Ekvivalentna uteda u energiji iznosi preko 15.000 MWh godinje

Primeri korienja suneve energije


ne zagauje vazduh smanjuje se emisija gasova koji izazivaju

efekat staklene bate

Generisanje energije veine turbina: poetak - brzine vetra oko 3-4 m/s, maksimalna energija 15 m/s prestanak rada - 25 m/s ili vie.

Pouzdanost turbina na vetarEnergija vetra ima nii kapacitet iskorienja potencijala od mnogih drugih tehnologija, i na farmama turbina na vetar na obali iznosi oko 28% factor, dok je na vodenim povrinama u blizini obale via i iznosi 25-40%. Pouzdanost nije specifina za jedno posebno postrojenje generacije, ve se meri na osnovu itavog sistema.

Wildorado Wind Ranch, Texas, SAD, 161 MW

Energija vetra

Od svih OIE najvea stopu razvoja u poslednje dve decenije

Nepouzdani podaci za analizu potencijala na nivou Srbije

Procena da je u optinama umadije i Pomoravlja relativno mali potencijal

Energija vetra


Izvori toplote za toplotne pumpe podzemna voda - toplotnu energiju dobijamo iz vode koja se uzima

iz buenih bunara, ija je temperatura od 10 do 14 oC i ne menja se tokom godine.

zemlja - horizontalno postavljene cevi - vie krunih tokova, na dubinu od 1 m do 1,5 m, kroz koje protie voda. Voda hladi zemlju i oduzima joj toplotu. Poetkom jeseni, zemlja na dubini od 1m do 1,5m je najtoplija (15 oC), krajem zime, zemlja je najhladnija (5 oC).

Korienje toplotnih pumpi

Izvori toplote za toplotne pumpe zemlja - vertikalno postavljene cevi (sondi), na dubinu od 40 m do 100 m

temperatura stabilna tokom cele godine, u kojima struji voda koja oduzima toplotu od zemlje.

vazduh - toplotnu energiju dobijamo iz spoljanjeg vazduha. U zimskom periodu pri niim temperaturama spoljanjeg vazduha, korisnost toplotne pumpe drastino opada. Ovakav tip toplotne pumpe je pogodan za zagrevanje vode u bazenima kada temperatura spoljanjeg vazduha nije nia od 10 oC.

Korienje toplotnih pumpi

U literaturi se razlikuju sledee etiri grupe geotermalnih energetskih izvora:

hidro-geotermalna energija izvora vrue vode,

hidro-geotermalna energija izvora vodene pare,

hidro-geotermalna energija vrele vode u velikim dubinama

petrotermika energija - energija vrelih i suvih stena

Hidrogeotermalni potencijal u umadiji i Pomoravlju (nisko temperaturni izvori 20 40 oC)

Geotermalna energija


Korienje za dobijanje toplotne energije, za proizvodnju elektrine energije,

za dobijanje goriva za transportna sredstva.

Korienje biomase

Razne vrste biomase se koriste kao energetski izvori: poljoprivredni otpaci: slama, lie, delovi voaka, itd.,

poljoprivredne itarice - eerna repa, eerna trska, kukuruz, itd., energetske itarice: itarice koje brzo rastu kao to su repa, krompir i

drvee kao to su vrba i hibridni platan, itd.,

umski otpaci: neiskorieno drvo, ostaci klada i panjeva, polu divlje drvee, itd.,

industrijski otpad: industrije koje proizvode organski

otpad (industrija pia, prehrambena industrija i sl),

gradski otpad: papir i biljni ostaci.

Korienje biomase


tutgart u Njemakoj otpadno drvo koje proizvodi grad koristiti za grejanje zgrada u vlasnitvu grada.

Svake godine se skupi oko 60.000 m3 otpadnog materijala (rezanog drvea i grmlja) iz gradskih parkova i zelenih povrina (oko 30% drvnog dela otpada moe se koristiti za grejanje)

Tri lokacije - struna kola, gradski staklenik i zatvoren bazen iz kojeg se toplota isporuuje i u kolsku zgradu i vatrogasni dom - 7.000 MWh toplotne energije godinje

Ukupna uteda je oko 200.000 EUR godinje. Ukupni troak investicije je 2.100.000 EUR, a period povraaja investicije je 10 godina.

Primeri


OIE e dominirati svetskim energetskim sistemom. Ne postoji druga realna alternativa.

oveanstvo ne moe nastaviti u nedogled da svoj ivot koncipira na potronji konvencionalnih energetskih resursa, koji su i konani.

OIE su budunost, pridruite joj se!

Zakljuak

za ekolo{ko obrazovawe i odr`ivi razvoj

ww

w.c

eoo

r.edu

.rsce

oor.k

g@gm

ail.c

omkontakt@

staklenozvono.rs

ww

w.staklenozvono.rs

Projekat:Podizanje svesti kod uenika osnovnih i srednjih kola po pitanjima klimatskih promenai energetske efikasnosti uz istovremeno jaanje kapaciteta Centra za ekololoko obrazovanje i odrivi razvoj Kragujevac ( CEOOR ) finansijski je podrala Ambasada Republike Finske

Documents

Prirucnik za seminar o energetskoj efikasnosti.pdf