459
ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА Крушевац, 2015. Милорад Сијић ISBN 978-86-919197-0-2 Милорад Сијић ПРИВРЕДА И В АНПРИВРЕДА КР УШЕВЦА (1944-20 14 ) 1944-2014

Privreda i vanprivreda Kruševca (1944 - 2014) pdf

Embed Size (px)

Citation preview

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА

Крушевац, 2015.

Милорад Сијић

ISBN 978-86-919197-0-2 Ми

лор

ад С

ији

ћ П

РИ

ВР

ЕД

А И

ВА

НП

РИ

ВР

ЕД

А К

РУ

ШЕ

ВЦ

А (

1944

-201

4)1944-2014

Милорад Сијић

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА

КРУШЕВЦА (1944-2014)

Крушевац, 2015.

Милорад Сијић

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА

(1944-2014)

Издавачи РЕГИОНАЛНА ПРИВРЕДНА КОМОРА КРУШЕВАЦ

и ИСТОРИЈСКИ АРХИВ КРУШЕВАЦ

За издавача Предраг Вукићевић,

председник Регионалне привредне коморе Крушевац и

Ненад Соколовић, директор Историјског архива Крушевац

Рецензенти Мр Слободан Симоновић,

професор, библиотечки саветник и

Миломир Стевић, професор историје и архивист

Лектура Мирослав Богдановић,

професор српског језика и књижевности

Коректура Милош Стојадиновић

Штампа: СИГРАФ – Крушевац

Тираж: 300

ISBN 978-86-919197-0-2

Шта влада светом?

Три ствари владају светом: сила, право и мода. Сила не бира

средства, не пита никога, пробија се где год може, влада

докле год може. Право се бори за своју ствар, па тек кад

убеди свет у своју праведност, онда влада. Мода најлакше

продире у свет, јер је зараза и шири се као свака друга зараза,

зато највише и најлакше влада светом.

(Сретен Динић, Глас Подунавља, 1. јануар 1936, 7)

Штампање књиге омогућио Град Крушевац

5

РЕЧ ГРАДОНАЧЕЛНИКА Пред нама је једна изванредна и богата публикација која нам

изузетно верно пружа увид у привредни и друштвени живот Крушевца од 1944. до 2014. године који је истражио и написао Милорад Сијић. Књига плени читалачеву пажњу обиљем разноврсних информација и података из привредне прошлости града. Крушевцу недостају књиге из завичајне историје, посебно овако хронолошки сређене.

Истражујући друштвени и привредни живот Крушевца у после-ратном периоду, Сијић је сакупио обиље информација о значајним привредним предузећима, ванпривредним установама и друштвима који су основани након завршетка Другог светског рата. Прати развој града Крушевца и даје нам увид како је текао развој привреде и друштва и колико је заправо било тешко пробити се и опстати на тржишту у земљи и иностранству. Аутор књиге обухвата све области друштвеног живота, сем спорта, школства и друштвено-политичких организација. Књига је писана на основу података из архивских и других докумената, затим на основу контаката са људима о којима је писао у књизи, њиховим потомцима, сарадницима и познаваоцима привредних и друштвених прилика Крушевца у овом периоду.

Представљајући предузећа, установе и удружења, аутор посебан осврт даје њиховим представницима – руководећим кадровима као покретачима њиховог развоја. Међу привредним предузећима, истичу се некадашњи гиганти, носиоци привредног развоја нашег града у после-ратном периоду. Многа од њих данас не раде, а ова књига више ће значити будућим генерацијама, које ће се чудити шта је све Крушевац имао, и како је то могло да пропадне и нестане. Зато је ова књига значајна као подсетник крушевачког некадашњег привредног живота и колико је био значајан за развој града.

Градоначелник Драги Несторовић

7

УВОД

Кренути са писањем о дешавањима у Крушевцу после Другог

светског рата није ни мало лако било о којој области да се ради. Без обзира што знамо да се у Крушевцу и пре рата водио богат друштвени живот, да су постојале фабрике, као и све остало, прекинут је континуитет на свим пољима. Дошавши на власт после грађанског рата комунисти су укинули дотадашњи систем и створили нови – друштвена својина или радничко самоуправљање. Увели су диктатуру, а уместо високообразованих људи који су та образовања стицали на европским универзитетима дошли су они који су “стицали образовање” у пролетерским бригадама. Период промене власти и после толико деценија изазива полемике у нашем друштву, а то је зато што наши историчари нису имали слободу и поштења да напишу историју, већ су победници написали како је њима одговарало.

Овај период није лако истражити и описати, а није ни могуће без оног основног – истине. Истина је важна, на лажима ништа не почива. Без истине немамо поуздање. Макар да причамо и само о привреди није могуће ни то без оних података шта је и коме је конфисковано, коме је и шта национализовано, ко је у тој “игри” изгубио главу. Али ми све то не знамо, или знамо недовољно. Многи ратни и послератни догађаји су и данас табу теме. Ово је покушај да се на један реалан начин опише Крушевац у времену друштвене својине. Због доступности архивске грађе у књизи дајемо имена људи којима је конфискована и национали-зована имовина. А вероватно и то није коначан списак.

Време о коме говоримо (1944-2014) може се поделити на три етапе: државна, друштвена и мешовита својина, али друштвена својина је доминантна. Тек је 2006. године новим Уставом Републике Србије укинута друштвена својина. Људи који тада воде Крушевац и његову привреду имали су велике проблеме јер је обнова рушевина била приоритет. Првих десет година привреда стагнира. Долазак Трифуна Николића је прекретница у буквалном смислу јер је он човек који је поставио све на своје место. Доводи многе стручне људе. Све је то условило да Крушевац постане значајан индустријски град.

Падом Берлинског зида настала је нова епоха. У свим земљама које су имале период тоталитарног режима покрећу се процеси: рехаби-литације, отварање архива, денационализације, док је код нас започет само процес рехабилитације. После великих притисака јавности и код нас се успоставља вишепартијски систем, а поред друштвене постале су равноправне државна и приватна својина. Али све се то чини нерадо и под великим притисцима са стране. Последња деценија 20. века донела нам је велике невоље. Добили смо међународне економске санкције и бомбардовани смо од НАТО алијансе. То је довело до тога да нам је привреда опустошена и технолошки заостала. Почетком 21. века дошло је до приватизације друштвених предузећа. Какве су приватизације биле

8

види се и по томе да највећи број друштвених предузећа данас не посто-ји, а многи грађани у догледно време неће ни да знају да су постојала.

Ова књига обухвата период развоја Крушевца од 1944. до данас и бави се само друштвеним предузећима јер је 2006. године друштвена својина званично укинута Уставом Републике Србије, али исто тако овде ћемо навести све друго што је у том времену радило у Крушевцу осим спорта и школства, као и друштвено-политичких организација (Савез омладине, СУБНОР, ССРН, Марксистички центар). И све је то дато без и једне оштре речи јер је то наша историја и наша стварност. На крају, људи који су тада водили привреду и ванпривреду у нашем граду трудили су се и давали свој максимум да нама који смо долазили после њих оставе боље услове за живот и рад и на томе им свакако треба одати признање. Овде су приказани сви ти људи реално.

Историјат предузећа дат је кратко, али је акценат бачен на руководиоце истих – генералне директоре. Колико год су постојале објективне могућности дат је преглед свих руководилаца. Многи од њих су добитници бројних ордена и других одликовања које из објективних разлога нећемо давати у биографијама појединаца, али само зато да се не би огрешили о неког за кога није било могуће доћи до сазнања да је добитник неког одликовања.

На крају морам да истакнем да сам контактирао стотине људи о којима се у овој књизи говори, разговарао са њиховим потомцима и свима дугујем бескрајну захвалност на разумевању, сарадњи и помоћи. Неке није било могуће наћи и зато није написана њихова биографија. Да није све идила било је и неких који нису хтели да сарађују и дају подат-ке о себи, али увек има изузетака. На срећу, могу се набројати на прсте.

Кроз овај мукотрпан посао водила ме је велика љубав према ономе што радим и мисао да је највећа награда у животу када нешто добро урадиш и када дајеш, а не када нешто примаш. Добијена награда не може вас учинити већим, нити недобијена мањим. Моја награда је ако сам успео макар неколико људи да обрадујем овом књигом и нада да ће генерацијама које долазе бити од помоћи као грађа за даље истраживање историје нашег града.

Аутор

Милорад Сијић

9

1. ИЗГРАДЊА СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ ДРУШТВА

Први сазив ГНОО Крушевац “По ослобођењу, још 16. октобра 1944. године у Крушевцу је

Окружни народноослободилачки одбор формирао Градски народно-ослободилачки одбор који је почео да функционише 18. октобра 1944. године. ГНОО имао је свега 14 чланова. Из извештаја о раду ГНОО-а за 1945. годину сазнајемо да је први састав био следећи: председник Стојан Ђорђевић, бравар; секретар Јанко Милојевић, опанчар; потпредседник Воја Јанковић, судија, и чланови: Јурај Царић, инжењер; Лепосава Ашић, професор; Ненад Милошевић, обућар; Катарина Костић, домаћица; Љуба Ђукић, опанчар; Бранка Мијатовић, домаћица; Војислав Мићић, трговац; Милан Митровић, трговац; Михајло Јовановић, електричар; Станоје Ивановић, земљорадник из Пакашнице и Миливоје Станковић, земљорадник из Лазарице.

Одбор је радио у овом саставу до 24. јуна 1945. године, када су одржани први послератни избори за ГНОО Крушевац.

На првој седници ГНОО Крушевац од 22. октобра 1944. године донето је низ одлука међу којима под тачком 2 речено да се задрже службеници бившег градског поглаварства.

На седници ГНОО Крушевац од 4. децембра 1944. године под тачком 1 образовање градске милиције, 2 питање санитета, 3 образовање градског суда....”

1 Смештени су у згради стаклара Ђоке Васиљевића.

Други сазив ГНОО Крушевац

“После избора 24. јуна 1945. године нови конституисани Градски народноослободилачки одбор био је тако формиран да је имао ресорну поделу, а цео састав био је подељен у три групе: председништво, одборници (по одређеним ресорима) и пленум.

Састав Градског народноослободилачког одбора био је следећи: председник Ђорђе Матић, берберски радник; потпредседник Миланка Милошевић, домаћица; секретар Јанко Милојевић, опанчар.

Одборници за унутрашње послове: Воја Јанковић; за финансије Јован Тица; за трговину и снабдевање Радомир Јаковљевић; за технички одсек Михајло Сандић; за здравствени одсек Рада Поповић; за просвету Душан Миљојковић.

Пленум је имао 27 чланова који су сачињавали: Мирослав Радовановић, радник Фабрике вагона; Јован Ерић, наставник; Алексан-дар Петровић, порезник; Милија Мишић, службеник Железничкe станицe; Ђорђе Ђорђевић, радник Хемијске индустрије “Жупа”; Милица Атанацковић, домаћица; Крста Живковић, радник “Импрегнације”; Нина Гавриловић, учитељица; Милорад Качаревић, чиновник Среског одбора; Јован Маринковић, кројач; Нада Пајковић, студент; Илија Живић, бравар; Никола Милојевић, возовођа; Петар Савић, свирач; 1 ИАК, Фонд Окружни народни одбор у Крушевцу 1944-1947.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

10

Михајло Павловић, пензоинер; Љубисав Козић, књижар; Коста Николић, трговац; Коста Апостоловић, радник предузећа “Мерима”; Персида Шишковић, лекар; Димитрије Вујисић, професор; Милан Милетић, помоћник јавног тужиоца; Ђорђе Костић, кафеџија; Милосав Милосављевић, фотограф; Милутин Будимовић, књижар; Бојана Ракић, учитељица; Петар Савић, адвокат; Милутин Стајковић, електричар”.

2

Прве одлуке градске власти

Формирањем ГНОО-а и осталих политичко-административних институција, а уместо полиције и жандармерије Народне милиције и Одсека заштите народа, у Крушевцу и његовој околини ликвидирани су и последњи остаци капиталистичке власти бивше Југославије.

Од 9. до 12. новембра 1944. године у Београду је одржано заседање Велике антифашистичке скупштине народног ослобођења Србије (ВАСНОС) на коме су учествовали и посланици крушевачког округа, њих 17, који нису бирани од народа, већ делегирани из редова Народноослободилачких одбора и Народноослободилачког фронта. На тој скупштини између осталог донета је и одлука о административној подели Србије, а у марту 1945. године формирани су срески, градски и месни народноослободилачки одбори. ВАСНОС априла 1945. године мења назив у Народна скупштина Србије.

Одлуком Народне скупштине Србије у октобру 1945. године, Србија је подељена на округе, и тада је образован крушевачки округ и срезови: расински, крушевачки, темнићки, ражањски, трстенички, жупски, копаонички и Градски народноослободилачки одбор у Крушевцу у рангу среског одбора. Месни народноослободилачки одбори постојали су у сваком већем селу.

Законом о административној подели крајем 1945. године извршена је нова административно територијална подела Србије и смањен број одбора, а у седиштима укинутих одбора оформљене месне канцеларије. Овим законом промењен је назив народноослободилачки одбори у народни одбори.

На својој другој пленарној седници 25. новембра 1945. године на предлог Јанка Милојевића НО града Крушевца донео је одлуку да се промене имена улица, и то:

Трг Краља Петра у центру носи назив: Трг Маршала Тита. Трг Краља Александра носи назив: Трг Црвене Армије. Трг Краљице Марије носи назив: Трг Слободе. Главна Кнез Михајлова улица, део од Старе поште до Нове

цркве, носи назив: Мирка Томића. Улица Кнеза Милоша, део од Старе поште према предузећу “14.

Октобар” носи назив: 14. октобра. Улица Принца Андреје носи назив: Веселина Николића. Улица Пашићева носи назив: Веце Корчагина.

2 Победа, 29. новембар 1968, стр. 5.

Милорад Сијић

11

Улица Краља Милана носи назив: Милоја Закића. Улица Престолонаследника Петра названа: Генерала Миљајева. Улица Принца Томислава носи назив: Првомајска. За остале улице које долазе у обзир за замену назива остало је да

се поднесу предлози на идућој седници. У центру Града близу Споменика косовских јунака нова градска

власт поставила је Споменик палим црвеноармејцима у Крушевцу који су изгинули 14. октобра 1944. године. Споменик су открили 20. октобра 1945. године председник Градског народног одбора Крушевац Ђорђе Матић Кекеран и председник Народног фронта др Божидар Коловић.

Касније, новим урбанистичким планом Руски споменик није се уклапао у нови амбијент, па је уклоњен. Спомен плоче и симболична обележја бивших споменика црвеноармејцима и расинским партизанима који више не постоје председник СО Крушевац Чедомир Марковић 9. маја 1966. предао Народном музеју у Крушевцу на чување.

Дом културе је свечано отворен 15. новембра 1945. године у сали бившег хотела “Београд”.

Костурница палих бораца и руководилаца НОБ-а у Крушевцу свечано је откривена 24. новембра 1946. године у 10 часова пре подне када је и извршен пренос посмртних остатака изгинулих. Посмртни остаци Милоја Закића положени су у Костурницу 4. јула 1964. године.

Промена назива улица

Градски народни одбор у Крушевцу на својој седници од 16. марта 1946. године донео је одлуку о промени назива предузећа и улица у граду. Као разлог су навели очување трајне успомене на значајне догађаје и светле ликове палих бораца у Крушевцу и околини. Тако је Фабрика вагона добила назив “14. Октобар”, дан ослобођења Крушевца.

Дринчићева улица добила је назив: Бранка Перишића. Реонска улица добила је назив: Луке Ивановића. Пећска улица добила је назив: Глигорија Диклића. “Бајићево сокаче” добија назив: Драгомира Гајића. Ломина улица добила назив: Стојана Милошевића. Авалска улица добила назив: Вукашина Ђорђевића Деве. Скопљанска улица добила назив: Станка Гавриловића. Словеначка улица добила назив: Љубише Савића. Херцеговачка улица добила назив: Ратка Пешића. Јатаган Мала добила назив: Ђорђа Ђорђевића. У Железничком насељу улица названа: Јордана Симића. Бријанова улица добила је назив: Партизанских курира. Расински трг добио назив: Трг Расинских партизана. Трг Слободе добио назив: Трг Стубалских јунака. Црквена улица добила назив: Пионирска. Расткова улица добила назив: Бранка Цекића. Ноћајска улица добила назив: Тодора од Сталаћа. Тошина улица добила назив: Емила Муже.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

12

Трећи сазив ГНО Крушевац Избори за нови сазив ГНО Крушевац одржани су 9. новембра

1947. године. Списак одборника: Михајло Лучић, адвокат; Владислав Бајчевић, радник; Добривоје Димитријевић, учитељ; Десимир Милосав-љевић, намештеник; Божидар Пешић, обућар; Радисав Чворовић, опанчар; Јанко Милојевић, члан Контролне комисије; Миломир Лазић, председник омладине; Љубодраг Спасојевић, трговац; Миланка Мило-шевић, домаћица; Јован Тица, банкар; Михајло Сандић, трговац; Мирослав Радовановић, трговац; Јован Ерић, наставник; Милија Мишић службеник Железничкe станицe; Крста Живковић, члан Контролне комисије; Милица Атанацковић, домаћица; Нина Гавриловић, учитељица; Милорад Качаревић, службеник; Јован Марковић, кројач; Мира Пајковић, учитељица; Никола Милојковић, возовођа; Петар Савић, свирач; Михајло Павловић, пензионер; Коста Николић, трговац; Персида Шишковић, лекар; Коста Апостоловић, радник “Мериме”; Мија Павловић, бравар; Ђорђе Костић, кафеџија; Милосав Милосављевић, фотограф; Милутин Будимовић, књижар; Божидар Коловић, лекар; Вукашин Глиџић, лекар; Војислав Стефановић, колар; Нада Мијатовић, радница; Раде Мушикић, кројач; Милан Николић,

3 пензионер; Олга

Јухас, домаћица; Миодраг Вељковић, службеник; Зора Митровић, домаћица; Крста Јоцић, трговац; Ружица Ђукић; Стана Вучић, учитељица; Слободан Глигоријевић, службеник; Алекса Х. Стаменковић, директор предузећа “Јакша”; Душан Аранђеловић, јавни тужилац; Марко Богдановић, службеник; Радивоје Цветковић; Михаило Јевтић, радник; Александар Петровић, службеник; Станимир Буљугић, управник УГОП-а; Светислав Цоловић, кафеџија; Бојана Ракић, учитељица; Михаило Стојановић, директор Фабрике вагона; Микица Томић; Божидар Вељковић, типограф; Љубисав Козић, књижар.

Нове промене назива улица

После Информбироа неке улице претрпеле су 1953. промене: Трг Црвене армије добија нови назив: Трг Победе. Улица Генерал Миљајева добија назив: ЈНА. Погибијом Пана Ђукића мења се назив улице “14. Октобра” од

Старе поште до Трга Победе која добија назив: Пана Ђукића. Јасички пут добија назив: 14. октобра. Простор испред Дома омладине добио назив: Трг младих. На месту где је била дрвена пијаца – Горња Вага, руши се велика

вага, а на том месту гради се сквер. Трг добија назив: Трг Октобарске револуције.

Пред урбанистима нестале су: Пријездина и Курсулина улица.

3 Милан Николић је на седници ГНО Крушевац од 1. јуна 1947. године у свом говору

између осталог рекао: “.... да се у предузећима запошљавају активисти Народног

фронта и патриоти, а отпусте и не примају они који раде само за плату и немају

љубави према домовини!?”

Милорад Сијић

13

2. КОНФИСКАЦИЈА Конфискација имовине у Југославији после Другог светског рата

била је специфична јер није изрицана само као споредна кривична санкција, већ је изрицана одређеним категоријама лица ex lege, путем прописа општег карактера, и без вођења кривичног поступка, као што је случај са лицима на која се односи Одлука АВНОЈ-а од 21. новембра 1944. године. Уз то, одлуке о конфискацији имовине доносили су не само судови, него и управни органи.

Податке о конфискацији и национализацијама смо записали на основу онога што се тренутно налази у Историјском архиву Крушевац, што вероватно није коначан списак. Историјски архив у Крушевцу чува документацију о томе: спискови одузете имовине где је наведен сваки артикал који је уредно пописан. Поред тога поседује “Црну књигу” (тако су је назвали наследници оштећених и народ) тј. “Дневник одсека Земаљске управе народних одбора у Крушевцу”, који има 102 странице, оверене печатом финансијског одељења Окружног народног одбора, бр. 496, 9. јануара 1946. године.

Војни суд XIII корпусне војне области – Веће при команди крушевачког подручја донео је већину пресуда о конфискацији за 195 домаћина на подручју крушевачког округа. Од тога броја њих 52 су из Крушевца. Оно лице које је осуђено на конфискацију и где пише: Пресуду је донео..... “Суд” бр...., важно је да се зна ко год има ознаку “Суд” тај је осуђен на смрт. За нас је овде тема Крушевац и зато доносимо имена само оних лица која су из Крушевца, а били су жртве конфискације према подацима из “Црне књиге” са редним бројем.

12. Сретен Панић, бивши службеник из Крушевца. Конфискована

му је имовина у вредности од 16.800 динара. Пресуду донео Војни суд XIII корпусне војне области – Веће при команди крушевачког подручја “Суд” бр. 9/44.

13. Синиша Стефановић, трговац из Крушевца, непокретна и покретна имовина, кућа за становање, вртови, плацеви у Крушевцу. Непокретна имовина вреди 990.000 динара а покретна није процењена. Зграда за становање предата ОНО у Крушевцу, вртови ГНО у Крушевцу, а покретна имовина окружном УСАОС-у у Крушевцу. Конфискација спроведена решењем Суда среза крушевачког бр. 833, од 3. августа 1946. године.

14. Константиновић Милан Шишко, хотелијер из Крушевца, разна покретност која се налази у Крушевцу, вредност 109.840 динара. Пресуду донео Војни суд XIII корпусне војне области – Веће при команди крушевачког подручја “Суд” бр. 18/44.

15. Крста Новаковић, апотекар из Крушевца, зграда за становање и разна покретност, као и разни лекови, вредност 3.270.234 динара. Пресуду донео Окружни народни суд у Крушевцу бр. 26, од 5. августа 1946. године. Зграда за становање предата ОНО у Крушевцу, а лекарије и инвентар апотеке Министраству здравља НР Србије.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

14

16. Франц Перховец, бивши директор фабрике сапуна “Мерима”, зграда за становање у Крушевцу, вредност 289.500 динара. Народни суд среза крушевачког бр. 16, од 16. јуна 1946. године. Зграда за становање предата ОНО у Крушевцу.

17. Јосип Хибер, бивши службеник фабрике вагона “Крушевац АД”, зграда за становање, вредност 86.000 динара. Народни суд среза крушевачког бр. 13, од 16. јануара 1946. године. Зграда за становање предата ОНО у Крушевцу.

18. Евгеније Лесов, бивши инжењеријски мајор завода “Обилићево”, становао у заводу, разна покретност. Народни суд среза крушевачког бр. 15, од 16. јануара 1946. године.

19. Евгенија Чобатов, домаћица из Крушевца, зграда за становање, вредност 144.000 динара. Народни суд среза крушевачког бр. 17, од 16. јануара 1946. године. Зграда предата ОНО у Крушевцу.

27. Петар Семенов, бивши чиновник Пореске управе, плац са зградом за становање, вредност 133.000 динара. Народни суд среза трстеничког бр. 14, од 16. јануара 1946. године.

31. Милан Сретеновић, бивши чиновник полиције, покретне ствари, вредност 1.600 динара. Пресуду донео Војни суд XIII корпусне војне области – Веће при команди крушевачког подручја “Суд” бр. 138/44. Имовина конфискована 27. фебруара 1945. године и предата ОНО у Крушевцу.

41. Петар Ивановић, бивши абаџија, плац са зградама за становање као и покретност, вредност 155.310 динара. Пресуду донео Војни суд XIII корпусне војне области – Веће при команди крушевачког подручја “Суд” бр. 205, од 25. априла 1945. године.

52. Драгутин Кесеровић, бивши четнички командант у округу крушевачком, Разна покретност, а налазила се у магацину ЗУНДС-а у Крушевцу. Покретност је продата, а новац дат у државну касу.

53. Фирма “Благојевић & Живановић”, трговачка фирма, разна покретност и кућни плац, као и потраживања од разних лица у срезу златарском, непроцењено. Окружни ОНО ужичког – од унутрашњих послова бр. 241/45, од 21. фебруара 1945. године.

54. Аксентије Мартић, индустријалац, кућни плац са вртом и двориштем и двема зградама, као и разне покретне ствари, вредност 407.076 динара. Пресуду донео Војни суд XIII корпусне војне области – Веће при команди крушевачког подручја “Суд” бр. 42/45 и 275/45, од 21, 22 и 23. јуна 1945. године. конфискација спроведена решењем Народног суда среза крушевачког бр. 107, од 22. августа 1945. године и пренета у својину ФНРЈ. Непокретна имовина предата ОНО-у у Крушевцу, а покретност дата на реверс, а један део продат.

60. Душан Јевтић, бивши шофер, кућни плац са кућом и теретни расходовани ауто, вредност 130.000 динара. пресуду донео Војни суд крагујевачке области бр. 275/45, од 25. априла 1945. године. Конфискација спроведена решењем Народног суда среза крушевачког

Милорад Сијић

15

бр. 943, од 17. децембра 1945, и 22. јануара 1946. године. Истим решењем имовина је прешла у државну својину.

63. Тома Дунда, бивши индустријалац, зграда за становање, дућан са плацем, разне акције и покретност, као и фабрика кеса у Дедини са свим инсталацијама, вредност 3.246.400 динара. национализација спроведена решењем Среског суда крушевачког бр. 167/45, од 21. октобра 1945. године. Непокретна имовина предата ОНО у Крушевцу, акције депоноване код Привредне банке у Београду, фабрика кеса предата радничкој наменској задрузи овдашњој.

64. Сава Јовановић, Рајс, винарски трговац. Решењем Окружног народног суда у Крушевцу бр. 309, од 4. јула 1945. године.

65. Владимир Стефановић, индустријалац. Решењем Окружног народног суда у Крушевцу бр. 308, од 4. јула 1945. године.

66. Никола Петровић, инжењер, један радио апарат и 400 комада акција фабрике сапуна “Мерима” од по 100 динара депоноване код Привредне банке Србије у Београду. Радио апарат вредност 1.000 динара, а номинална вредност акција фабрике сапуна “Мерима” износи 40.000 динара. Пресуду донео Војни суд XIII корпусне војне области – Веће при команди крушевачког подручја “Суд” бр. 42, и 275. Конфискација спроведена решењем Среског народног суда крушевачког бр. 109/45, од 17. августа 1945. године, и истим решењем пренета у својину ФНРЈ.

67. Чедомир Јенић, индустријалац, акције фабрике “Жупа” депоноване код Привредне банке Србије у Београду, номинална вредност 834 акција износи 83.400 динара. Пресуду донео Војни суд XIII корпусне војне области – Веће при команди крушевачког подручја “Суд” бр. 602/45, од 21. јула 1945. године. Конфискација спроведена решењем Среског народног суда крушевачког бр. 164/45, од 26. септембра 1945. године и истим решењем акције прешле у својину ФНРЈ.

68. Ђорђе Вуковић, бивши директор фабрике “Жупа”. Акције фабрике “Жупа” депоноване код Привредне банке Србије у Београду, номинална вредност 834 акције износи 83.400 динара. Пресуду донео Војни суд XIII корпусне војне области – Веће при команди крушевачког подручја “Суд” бр. 602/45, од 21. јула 1945. године. Конфискација спроведена решењем Среског народног суда крушевачког бр. 166, од 13. августа 1945. године и истим решењем акције прешле у својину ФНРЈ.

69. Живојин Цветковић, инжењер, акције фабрике “Жупа” депоноване код Привредне банке Србија у Београду, номинална вредност 834 акције износи 83.400 динара. Пресуду донео Војни суд XIII корпусне војне области – Веће при команди крушевачког подручја “Суд” бр. 602/45, од 21. јула 1945. године. Конфискација спроведена решењем Среског народног суда крушевачког бр. 165/45, од 13. августа 1945. године и истим решењем прешле у својину ФНРЈ.

70. Стеван Ранкић, бивши члан управе фабрике “Мерима”, акције фабрике “Мерима” депоноване код Привредне банке Србија у Београду,

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

16

номинална вредност 123.765 динара (на текућем рачуну 18.000 код фабрике сапуна, а 105.765 динара при поменутој банци). Пресуду донео Војни суд XIII корпусне војне области – Веће при команди крушевачког подручја “Суд” бр. 42/45, од 23. јуна 1945. године. Конфискација спроведена решењем Среског народног суда крушевачког бр. 110/45, од 16. априла 1945. године.

72. Милан Ђорђевић, бивши хотелијер, разне покретне ствари, вредност 6.600 динара. Конфискација спроведена решењем Среског народног суда крушевачког бр. 586/45, од 18. октобра 1945. године и истим решењем пренета у својину ФНРЈ.

73. Риста Пантић и друг, индустријалац из Београда, акције фабрике “Мерима” депоноване у Привредној банци Србија у Београду, 70.003 комада акција од по 100 динара (37.274 старо издање од по 100 динара, а 32.729 ново издање од по динар). Пресуду донео Војни суд XIII корпусне војне области – Веће при команди крушевачког подручја “Суд” бр. 883, од 20. октобра 1945. године. Конфискација спроведена решењем Среског народног суда крушевачког бр. 828/45, од 27. октобра 1945. године и истим решењем прешла у својину ФНРЈ.

75. Илија Михајловић, индустријалац из Београда, акције фабрике “Мерима” депоноване код Привредне банке Србија у Београду, 17.580 комада акција од по 100 динара (старо издање) у номиналној вредности 1.758.000 динара. Пресуду донео Војни суд XIII корпусне војне области – Веће при команди крушевачког подручја “Суд” бр. 833/45, од 20. октобра 1945. године. Конфискација спроведена решењем Среског народног суда крушевачког бр. 826/45, од 27. октобра 1945. године и истим решењем прешле у својину ФНРЈ.

76. Павле Михајловић, индустријалац из Београда, акције фабрике “Мерима” депоноване код Привредне банке Србија у Београду, 12.588 комада (ново издање) и 13.047 старо издање, није процењено. Пресуду донео Војни суд XIII корпусне војне области – Веће при команди крушевачког подручја “Суд” бр. 883/45, од 20. октобра 1945. године. Конфискација спроведена решењем Среског народног суда крушевачког бр. 827/45, од 27. октобра 1945. године.

80. Слободан и Бранислав Урошевић, идеална половина плаца и двоспратна зграда, вредност 115.000 динара. конфискација спроведена решењем Среског народног суда крушевачког бр. 682/45, од 29. октобра 1945. године. Имовина предата ОНО у Крушевцу, Пољопривредни одел.

81. Глигорије Полански, бивши чиновник, једна идеална половина плаца са кућама споредним просторијама, вредност 50.000 динара. Конфискација спроведена решењем Среског народног суда крушевачког бр. 755/45, од 11. октобра 1945. године и истим решењем прешла у својину ФНРЈ.

82. Милојко Стевовић, бивши чиновник болнице, плац са кућом за становање у Скопљанска бр. 1, вредност 85.000 динара. Пресуду до-нео Војни суд XIII корпусне војне области – Веће при команди круше-

Милорад Сијић

17

вачког подручја “Суд” бр. 91/45. Конфискација спроведена решењем Среског народног суда крушевачког бр.508/45, од 29. септембра 1945.

98. Тома Дунда, бивши индустријалац, зграда за становање са двориштем и вртом као и пољопривредно добро у Варварину, вредност 310.000 динара. Пресуду донео Војни суд 45 дивизије бр. 111, од 15. новембра 1945. године. Конфискација спроведена решењем среског народног суда темнићког бр. 49, од 24. новембра 1945. године, и бр. 46, од 19. октобра 1945. године. Закључком Народног суда среза темнићког бр. 187, од 15. новембра 1945. године прешла је у својину ФНРЈ. Имовина предата на руковање НО среза темнићког.

105. Лазар Јањић, бивши мајор југословенске војске, пољопривредно добро у Крушевцу, вредност 20.000 динара. Конфискација спроведена решењем Среског народног суда крушевачког бр. 875, од 17. новембра 1945. године и истим решењем прешла у својину ФНРЈ.

106. Тихомир Голднер, предузимач, куће за становање (једна већа и једна мања), разна покретност и право потраживања, вредност непокретне имовине 540.000 динара, потраживања 32.650 динара, а покретност није процењена. Пресуду донео Окружни суд у Крушевцу бр. 180/45, од 29. септембра 1945. Конфискација спроведена решењем бр. 226/45, од 9. марта 1945. године. Имовина предата ОНО у Крушевцу.

109. Секула Бошковић, бивши п.пуковник југословенске војске, кућа за становање, вредност 80.000 динара. Конфискација спроведена решењем Среског народног суда крушевачког бр. 917, од 17. децембра 1945. године и истим решењем прешла у својину ФНРЈ.

110. Александар Рајс, бивши фризер, кућа за становање, вредност 57.000 динара. Конфискација спроведена одлуком комисије ГНО у Крушевцу бр. 19.179, од 1. октобра 1945. године и истом одлуком прешла у својину ФНРЈ. Кућа предата ОНО у Крушевцу.

111. Бранислав Ћатић, бивши трговац, кућни плац, вредност 7.000 динара. Конфискација спроведена решењем Среског народног суда крушевачког бр. 413/45, од 27. октобра 1945. године и истим решењем прешло у својину ФНРЈ. Предат ОНО у Крушевцу.

126. Десимир Мишић, бивши инжењер, плац са кућом за становање, разна покретност и право потраживања, вредност 359.513 динара. Конфискација извршена решењем Среског народног суда крушевачког бр. 878/45, и 25/46, од 31. новембра 1945, и 7. фебруара 1946. године. Непокретна имовина предата ОНО у Крушевцу, а грађевински алат предат Грађевинском одбору ОНО у Крушевцу, док је готов новац депонован код Крушевачке задруге.

131. Фирма “Бата”, бивша индустрија гуме и обуће (место становања непознато) Борово, разна покретност, која се налази у Крушевцу, Брусу и Александровцу. У срезу крушевачком вредност износи 175.726 динара, а у Брусу и Александровцу није процењена. Конфискација спроведена решењем Среског народног суда крушевачког бр. 270, од 11. марта 1946. године. Имовина није предата ником.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

18

164. Тихомир Дреновац, бивши индустријалац. Осуда на конфискацију изречена од Окружног суда у Крушевцу 9. априла 1946. године под К.Т. 32/46. Конфискација спроведена решењем Среског народног суда крушевачког бр. 788/46, од 15. јула 1946, од 18. јула 1946, и 1. августа 1946. године.

“Имање Браће Љотић које је конфисковано 27. јула 1946. године, и то: Кафана “Браћа Љотић” у Кнез Михаилова бр. 42; Кућа у Бријанова, Железничка, Рајићева бр. 1; Шест дућана у Кајмачаланска иза кафане “Браћа Љотић”; Дућан на углу Кнез Милошева и Синђелићева; Кућа и магацин у Рајићева бр. 1; Пекара Кнез Михаилова бр. 44; Пола дућана у Маршала Тита бр. 1; Кућа у Закићева бр. 12; “Хотел Париз” са 38 соба; Плац у Југ Богданова бр. 3; Кућа на Багдали нова; Дућански плац на главној пијаци. Браћа Љотићи – Прока, Лазар, Петар и Коча као што се види одавно су још пре рата умрли, а на своју несрећу само је Прока оставио једну ћерку, Амалију, која је удата за Тихомира Дреновца која је такође умрла пре рата оставивши три мале кћери. Пошто је Амалија оглашена једином наследницом имовине Љотић, то је наследство прешло на њене ћерке, а којим управља Тихомир Дреновац. Видосава, супруга Константина Љотића, узела je половину хотела “Нови Париз” са плацем и осталим просторијама на њему”.

4

165. Ђорђе Петровић, апотекар, зграде за становање са плацем, дућан, апотека, ¼ парног млина “Расина”, акције, готов новац, у Ћићев-цу имање – дућан, кућа за становање и земљиште, и сва друга имовина у Крушевцу. Осуду на конфискацију изрекао је пресудом Окружни суд у Крушевцу бр. 32/46, од 31. маја 1946. године. Конфискација спроведена решењем Среског народног суда крушевачког бр. 908, од 5. јуна 1946, бр. 785, од 3. јула 1946, бр. 782, од 13. јула 1946. године.

166. Фабрика вагона “Крушевац АД” чији су власници Владета Савчић и Никола Станковић, који су имали мајоритет акција у том предузећу, индустријалци из Београда. Земља са разним фабричким зградама и постројењима и другим покретностима у Крушевцу. Сем тога има виле, у Пакашници се налази земља са разним зградама. Пресудом Окружног суда у Београду Н.С.К. 21/46, од 18. априла 1946. године изречена осуда на конфискацију имовине. Конфискација спроведена решењем Среског народног суда крушевачког бр. 889/45, од 16. новембра 1945. године и истим решењем прешла у својину ФНРЈ. Целокупна имовина налази се под непосредном управом државне управе народних добара у Београду.

176. Фабрика “Жупа АД” Дедина, земљиште на коме постоји фабрика са комплетним инсталацијама фабричким и друга покретност у Дедини. Није процењена. Конфискација спроведена решењем Среског народног суда крушевачког бр. 166/46, од 22. фебруара 1946. године и допунским решењем бр. 262/46, од 10. септембра 1946. године. Фабрика преузета од Министарства трговине.

4 ИАК, фонд национализација, кутија 2.

Милорад Сијић

19

180. Љубомир Рајковић, трговац, разна покретност. Пресуду донео Војни суд XIII корпусне војне области – Веће при команди крушевачког подручја “Суд” бр. 202/46, од 28. августа 1946. године. Конфискација спроведена записником о конфискацији бр. 1096, од 31. октобра 1946. године, а истим прешла у својину ФНРЈ. Имовина предата Градском привредном предузећу у Крушевцу, а покретност продата.

181. Борисав Илић, винарски трговац, плацеви са зградама за становање, пољопривредно добро, вински судови, пиће, магазе и друга покретна имовина у Крушевцу. Пресуду донео Војни суд XIII корпусне војне области – Веће при команди крушевачког подручја “Суд” бр. 202/46, од 28. августа 1946. године. Конфискација спроведена записником о конфискацији имовине бр. 980/46, од 28. октобра 1946. године и истим прешла у својину ФНРЈ.

182. Милан Шантић, новинар из Београда, разна покретна имовина.

183. Димитрије Зојић, Зоја Паскаљевић, Тихомир Дреновац, Ђорђе Поповић, претставници “Крушевачке задруге АД”, бивши индустријалци из Крушевца. Зграде за становање са плацевима, дућани, пољопривредна добра, парни млин Расина, акције, потраживања, готов новац и разна покретност у Крушевцу. Осуда на конфискацију изречена пресудом Врховног суда ФНР Југославије бр. 764/46, од 31. маја 1946. године. Конфискација спроведена решењем Среског народног суда крушевачког бр. 785/46, од 5. јула 1946. године и закључком Среског народног суда у Александровцу бр. 17/46, од 12. септембра 1946. године и истим решењем прешла у својину ФНРЈ.

184. Радован Браловић, бивши секретар окружног начелства, становао у Чолак Антина бр. 5, побегао у непознатом правцу. Конфискована му разна покретност у Крушевцу 22. децембра 1944. године.

185. Димитрије и Зоја Зојић, бивши индустријалци, разна покретност, зграде за становање, куће, разни улази, као и зграде за становање и обрадиво земљиште у Крушевцу. Извршном пресудом Врховног суда НР Србије бр. 764, од 31. маја 1946. године. Конфискација спроведена решењем Среског народног суда крушевачког бр. 718, од 26. јула 1946. године.

186. Ђорђе (Ђорђевић) Јањић, лекар, разна покретност. 187. Милан Накић, бивши адвокат, стрељан, конфискована разна

покретност одлуком Среског народног суда у Крушевцу 20. новембра 1945. године.

189. Богдан Пантелић, занимање непознато, разна покретност. 192. Владета Савчић и Никола Станковић, индустријалци из

Београда, разна покретност.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

20

*** Страхиња Радуловић, полицајац, стрељан 1944. као народни

непријатељ. Одузета му кућа са плацем улица Далматинска бр. 1. Као разлог зашто је осуђен наведено је да је учествовао у убиству Веселина Николића.

5

Бела Бошњак, из Мађарске, конфискована му имовина. Он је био инжењер. У Крушевац је дошао 1927. године и запослио се у Фабрици вагона. Ожењен Немицом Илдом из Осијека. Живели су у Чолак Антиној бр. 21. Напустио је нашу земљу септембра 1941. године и отишао у Мађарску. Оглашен за народног непријатеља и имовина му конфискована: две куће у Чолак Антиној бр. 21.

6

***

(ИАК, Фонд Окружни народни одбор у Крушевцу 1944-1947)

Оделењу народне имовине при Председништву Владе Народне Републике Србије у Београду. У смислу вашег наређења бр. 11056/46 од 12. јануара 1946. године доставља вам се списак власника конфискова-них пољопривредних имања која се налазе на територији овог округа у коме су изнешени тражени подаци. Шеф одсека народне имовине ОНО-а у Крушевцу (нечитко) 14. октобар 1946. године. Следи списак.

***

(ИАК, Фонд Окружни народни одбор у Крушевцу 1944-1947)

Драгомир Петровић рођен 1892. у Варварину, ковач у Крушевцу, имао радњу у Мирка Томића бр. 175. Конфискована му имовина.

Богдан Петковић, конфидент из Крушевца пресуду донео Војни суд XIII корпусне војне области – Веће при команди крушевачког подручја “Суд” бр. 730. Пресудом од 24. августа 1945. године осуђен на казну као народни издајник на конфискацију имовине.

Александар Петковић, активни војни капетан коме се не зна пребивалиште. Конфискована му кућа са плацем у Савска бр. 20. Конфискација спроведена 26. новембра 1945. године.

Властимир Весић, одлука о конфискацији донета 9. новембра 1945. године.

Лука Беговић, народни непријатељ, одлука о конфискацији донета 9. новембра 1945. године.

Димитрије Шарац, одбегао, одлука о конфискацији донета 9. новембра 1945. године.

Велибор Матић, полицајац, конфискована му имовина. Пресуду донео Војни суд XIII корпусне војне области – Веће при команди крушевачког подручја “Суд” бр. 3/44 од 2. децембра 1944. године. Конфискација спроведена решењем Среског народног суда крушевачког од 10. фебруара 1945. године.

5 ИАК, Национализација, кутија 17.

6 ИАК, Национализација, кутија 11.

Милорад Сијић

21

Илија Голубовић, поткивач, конфискована му имовина. Пресуду донео Војни суд XIII корпусне војне области – Веће при команди крушевачког подручја “Суд” бр. 4/44 од 2. децембра 1944. године. Конфискација спроведена решењем Среског народног суда крушевачког од 10. фебруара 1945. године.

Ђорђе Маринковић, конфискована му имовина. Пресуду донео Војни суд XIII корпусне војне области – Веће при команди крушевачког подручја “Суд” бр. 14/44 од 2. децембра 1944. године. Конфискација спроведена решењем Среског народног суда крушевачког од 10. фебруара 1945. године.

Јеврем Новаковић, конфискована му имовина. Пресуду донео Војни суд XIII корпусне војне области – Веће при команди крушевачког подручја “Суд” бр. 20/44 од 2. децембра 1944. године. Конфискација спроведена решењем Среског народног суда крушевачког од 10. фебруара 1945. године.

Александар Тодоровић, конфискована му имовина. Пресуду донео Војни суд XIII корпусне војне области – Веће при команди крушевачког подручја “Суд” бр. 13/44 од 2. децембра 1944. године. Конфискација спроведена решењем Среског народног суда крушевачког од 10. фебруара 1945. године.

Милоје Јанковић, конфискована му имовина. Пресуду донео Војни суд XIII корпусне војне области – Веће при команди крушевачког подручја “Суд” бр. 17/44 од 2. децембра 1944. године. Конфискација спроведена решењем Среског народног суда крушевачког од 10. фебруара 1945. године.

Драгољуб Љутић, конфискована му имовина. Пресуду донео Војни суд XIII корпусне војне области – Веће при команди крушевачког подручја “Суд” бр. 2/44 од 2. децембра 1944. године. Конфискација спроведена решењем Среског народног суда крушевачког од 10. фебруара 1945. године.

Милан Јеротијевић, конфискована му имовина. Пресуду донео Војни суд XIII корпусне војне области – Веће при команди крушевачког подручја “Суд” бр. 7/44 од 2. децембра 1944. године. Конфискација спроведена решењем Среског народног суда крушевачког од 10. фебруара 1945. године.

Миломир Драшковић, конфискована му имовина. Пресуду донео Војни суд XIII корпусне војне области – Веће при команди крушевачког подручја “Суд” бр. ?/44 од 2. децембра 1944. Конфискација спроведена решењем Среског народног суда крушевачког од 10. фебруара 1945.

Милутин Јеличић, конфискована му имовина. Пресуду донео Војни суд XIII корпусне војне области – Веће при команди крушевачког подручја “Суд” бр. 129/44 од 2. децембра 1944. године. Конфискација спроведена решењем Среског народног суда крушевачког од 10. фебруара 1945. године.

Александар Зарчевић, конфискована му имовина. Пресуду донео Војни суд XIII корпусне војне области – Веће при команди крушевачког

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

22

подручја “Суд” бр. 12/44 од 2. децембра 1944. године. Конфискација спроведена решењем Среског народног суда крушевачког од 10. фебруара 1945. године.

Др Иван Ђорђевић, пресуду донео Војни суд XIII корпусне војне области – Веће при команди крушевачког подручја “Суд” бр. 6/44 од 2. децембра 1944. године. Конфискација није спроведена јер он нема имовину у Крушевцу.

Ангелина Шинковац пресудом суда за суђење злочина и преступа против националне части Већа у Крушевцу од 12. јуна 1945. године бр. 3/45 конфискована јој имовина.

Никола Петровић, конфискована му имовина као народном непријатељу. Пресуду донео Војни суд XIII корпусне војне области – Веће при команди крушевачког подручја “Суд” бр. 49 и 275/45.

Стеван Ранкић, конфискована му имовина. Пресуду донео Војни суд XIII корпусне војне области – Веће при команди крушевачког подручја “Суд” бр. 42/45.

Милан Ђорђевић, конфискована му имовина решењем суда у Крушевцу Р 586/45 од 18. октобра 1945. године.

Миодраг и Душан Стојичић, штрикери, конфискована им је имовина машине за штрикање, шиваће и разне друге као и материјал.

Божидар Јевтић, трговац – млинар, одлуком бр. 86 од 12. марта 1946. године комисија за ратну добит утврдила је да је током рата стекао добит од 160.000 динара и осуђен је као такав на конфискацију.

Васић – Цветковић, трговци, одлуком бр. 17 од 28 децембра 1945. године комисија за ратну добит утврдила је да су стекли ратну добит 138.000 динара и 15% камата 20.700 динара укупно 158.700 динара. Комисија је пописала непокретно имање: три куће, једна шупа и бунар са плацем у Чупићева бр. 4 од 15. маја 1947. године.

“Управи државним стамбеним зградама при Окружном народном

одбору – ОНО-у у Крушевцу предате су све конфисковане зграде. Управа народним зградама у Крушевцу 27. јуна 1946. године

предала је све конфисковане зграде Милошу Илићу шефу одељења народне имовине у Крушевцу”.

7

7 ИАК, Фонд Окружни народни одбор у Крушевцу 1944-1947, Изјава Јанка Милојеви-

ћа о постанку Окружног народног одбора.

Милорад Сијић

23

3. НАЦИОНАЛИЗАЦИЈА Национализација је у Србији и ФНР Југославији спровођена у

периоду од 1946. до 1958., у три таласа: прво је 1946. извршено подр-жављење значајнијих приватних привредних предузећа, затим су 1948. национализована сва друга предузећа у осталим привредним гранама, и коначно, 1958. извршено је подржављење стамбених и пословних зграда, станова и пословних просторија, као и грађевинског земљишта.

Национализација 5. децембар 1946. године

Фабрика конзерви и кланица “Стефановић Дућа и синови” Циглана “Расина” – Соколовић и Бекчић Столарско предузеће “Ојида” – Константин Костић Стругара “Браћа Костка” – Такиш и Трајан Костка Штампарија “Будимовић” – Страхиња и Милутин Будимовић

8

Национализација 28. април 1948. године

Штампарија “Слово” – Љубисав Козић Магацин – Браће Вучковић Магацин – Браћа Јовановић Магаза – Михајло Паскаљевић Подрум – Милослав Васић Магацин – Рака Сојкић Магацин – Милоје Мишић Подрум – Рака Сојкић Магацин –Христина Нешић Биоскоп “Таково” – Стражместер и Матејевић Магацин – Љубисав Петровић Магаза – Љуба Вучковић Магаза – Светислав Вучковић, у улици Цара Лазара бр. 12. Магаза – Христина Нешић Магацин – Милоје Мишић, угао Синђелићеве и Рајићеве улице. Магацин – Душан Савић Магацин – Душан Стојадиновић Купатило – Душан Стојадиновић Хотел “Европа” – Душан Стојадиновић Биоскоп “Европа” – Душан Стојадиновић Магацин – Дража Човић Магаза – Горица Дреновац Магаза – Љуба Јовановић Пецара – Тома Јевтић

9

8 Ђорђе Матић, Крушевац и његов напредни раднички покрет, 1975, стр. 278.

9 ИАК, ГНО Крушевац, пов. бр. 412 од 3. маја 1948.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

24

*** Млин – Александар Милутиновић Циглана “Власина” – Витомир и Мија Соколовић

10

*** Половина хотела Нови Париз чији је власник Видосава Љотић

национализована је национализацијом од 28. априла 1948. године решењем бр. 1141 указом Народне скупштине. Димитрије и Зоја Зојић су извршном пресудом Врховног суда Републике Србије бр. 764/46 осуђени због привредне сарадње са окупатором, поред главне казне и на конфискацију целокупне имовине. Решење среског народног суда у Крушевцу бр. 718/46 извршена је одлука о конфискацији њихове имовине, те су њихови делови хотела Париз прешли у власништво државе. Хотел Париз састављен је из два дела: Нови Париз и Стари Париз. Од тога браћа Димитрије и Зоја Зојић трговци били су власници целог Старог Париза и једне половине Новог Париза, а Видосава Љотић једне половине Новог Париза.

11

Видосава Љотић је живела у Караџићевој бр. 12, где поседује пола куће коју је наследила од мајке. Њена мајка Евгенија Протић, рођена Ђорђевић, је наследила ову кућу од оца Николе Ђорђевића и делила је са сестром Аном Радоњић”.

12

Хотел “Београд” – Алекса М. Милутиновић, Кнез Михаилова бр. 119. Указом Президијума Народне скупштине Србије бр. 260 национа-лизовано је предузеће – хотелска зграда и сви други објекти који припадају хотелу. Хотел је примио Тома Ћирковић.

13

Милорад Стојковић, Караџићева бр. 12, кафана “Соскић” у Пана Ђукића бр. 49, до 1948. године када је национализована и у њене просторије смештен је Ратарски савез.

14

Косара Бабић, удова Радоја Бабића бившег трговца, пословна зграда – Расински Трг бр. 41.

15

Харилај Поповић, пословне зграде у Цара Лазара бр. 72 и 35.16

Никола Карицидис и његова супруга Загорка рођена Димитри-

јевић, који живе у Грчкој: три зграде у Обилићева бр. 1; једна зграда и двориште у Караџићева бр. 14; две зграде у Маршала Тита бр. 20.

17

Константин Зојић, кафеџија, Закићева бр. 16, две зграде које је купио 1931. У породици има мајку и сина на факултету у Београду.

18

10

Сл. гласник, НР Србије, бр. 25 од 30. априла 1948. 11

ИАК, фонд национализација, кутија 11. 12

ИАК, фонд национализација, кутија 2. 13

ИАК, фонд национализација, кутија 11. 14

ИАК, фонд национализација, кутија 2. 15

ИАК, фонд национализација, кутија 11. 16

Исто. 17

ИАК, фонд национализација, кутија 6. 18

ИАК, фонд национализација, кутија 6.

Милорад Сијић

25

Димитрије Коловоз, улица Генерала Миљајева бр. 16, зграда која има: кафанску салу, кухињу, три собе, пекарска радња, продавница, магацин и подрум.

19

Зора Никол Миловић, француски је држављанин, плац у Обилићевој бр. 12, три зграде у Закићева бр. 25, које су јој остале од оца Марка Миловића који их је купио 1904. године.

20

Миодраг и Драгомир Рајковић, трговци, Таковска, трговинска радња у Закићева бр. 59 и трговинска радња у Мирка Томића бр. 7. Пописана роба предата је Градском привредном предузећу “Расина” 1. јуна 1948. године.

21

Десанка Милојковић, из Ниша, пословна зграда – Закићева бр. 4, у коју је НОО Крушевац 1948. године уселио станаре и користио је за интернат Учитељске школе до 1952. када је у њу сместио Градски музеј. Ранији власник зграде је почивши Миодраг Милојковић.

22

Босиљка Монтоут, рођена Миленковић из Нице. Крушевљанка која се удала за Француза и узела француско држављанство 1932. године, наследила је од мајке Ружице Миленковић удате за Бошка Милосављевића, трговца, зграду и плац у ЈНА бр. 17 коју су јој национализовали.

23

Душан Стојадиновић, хотел “Европа” у ЈНА бр. 10 национализо-ван 28. априла 1948., пословна зграда у ЈНА 58, укупно шест зграда у Крушевцу. Две зграде у Јакшићевој бр. 8 нису национализоване.

24

Крушевачка банка – на основу решења бр. 453/49 национализо-вано је у корист Државе имање власништво Крушевачке банке у Крушевцу и то: Плац дућански у вароши на коме су два дућана од тврдог материјала, на северу подрум, једна кућа и бунар. С чела 9,496м ширине до улице чаршије, с зачеља 5,689м ширине до калдрме и пута водећи среској канцеларији. С десне стране 64,481м до плаца дућанског Мате Л. Ђорића, трговца и кућног плаца Стојанке, жене Мијајла Милосављевића, свећара. С леве 66,387м до плаца масе жене Илије Марковића и сокака. На основу решења Министарства финансија НРС бр. 61.617 од 8. септембра 1948. године уписује се као орган управљања Градски народни одбор у Крушевцу – Предузеће за управљање државним зградама.

25

Зора Мишић, удова Василија, ортак у трговини Милоје и Васа Мишић, магацин на углу Синђелићеве и Рајићеве улице. Имали стам-бену зграду у Мирка Томића бр. 12.

26

19

Исто. 20

ИАК, фонд национализација, кутије 6 и 11. 21

ИАК, фонд национализација, кутија 5. 22

Исто. 23

ИАК, фонд национализација, кутија 11. 24

Исто. 25

Исто. 26

ИАК, фонд национализација, кутија 2.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

26

Национализација 1958. године

*** (ИАК, фонд национализација, кутија 17)

Светислав Симић, национализоване три стамбене зграде и то: у улици Веце Корчагина бр. 3; у улици Бранка Перишића бр. 3.

Радивоје Матић, из Маскара, стамбена зграда у Јакшићевој 14. Јанићије Зордумис, пословне просторије. Милорад Здравковић, Цара Лазара бр. 155, две стамбене зграде, у

улици Луке Ивановића бр. 8. Вучко Вучковић, и Милорад Здравковић, пословне просторије у

улици Цара Лазара бр. 70. Милослав Васић, из Горњег Злегиња, подрум Доситејева бр. 3, и

пословне зграде, Мирка Томића бр. 126. Милан и Страхиња Трипковић, пословна зграда Пана Ђукића бр.

2 која се састоји од три радионице (ИАК, фонд национализација, кутија 17), и Кумановска бр. 5 стамбена зграда (ИАК, фонд национализација, кутија 13).

Сибин Мијушковић, из Пепељевца, пословна просторија, Мирка Томића бр. 88.

Миладин Минић, Бирчанинова бр. 12, стамбена зграда. Мила Сироватка, Цара Лазара бр. 60, пословне просторије

(Десанка Маширевић и Милан Ристић). Милан Минић, из Београда, пословна зграда, Мирка Томића бр. 6. Ђорђе Поповић, Савета и Драган, Цара Лазара бр. 88, стамбено-

пословна зграда. Момчило Михајловић, Трг Победе бр. 17, пословна просторија. Драган Стефановић, Обилићева бр. 46, стамбена зграда. Драгомир Младеновић, Пана Ђукића бр. 121, пословна зграда.

*** (ИАК, фонд национализација, кутија 16)

Ружа Петковић, Курсулина бр. 5, пословна зграда од три локала. Борислав Тасић, Зоран Рачић, Стевана Високог бр. 4, пословна

зграда. Бранко Рогавац, Чолак Антина бр. 17, абаџија, локал у Пана

Ђукића бр. 55 и 57 који је дао у закуп предузећу “Укус” под условом да га предузеће запосли, а он престане са својом делатношћу.

***

(ИАК, фонд национализација, кутија 15)

Мина Станојловић, Бирчанинова бр. 5, пословна зграда од локала и помоћне собе у Пана Ђукића бр. 37.

Мирослав Савић и Светомир Гајић, пословна зграда у Пана Ђукића бр. 43.

Даница Цветковић, Југовићева бр. 24, удова Николе Цветковића, машинско-столарска радионица.

Милорад Сијић

27

Радоица Јосифа Јаковљевић, Косовска бр. 33, локал у Пана Ђукића бр. 77.

Владимир Савић, Цара Лазара бр. 151, ковачница. Божидар Саве Божовић, Цара Лазара бр. 114, пословна зграда. Радомир Благоја Крстић, Мирка Томића бр. 11, пословна зграда. Никола Аврама Миловановић, Пана Ђукића бр. 11, капаџија и

кројач народног одела, пословна просторија. Радомир Костадиновић, Пана Ђукића бр. 82, казанџија, пословна

зграда у Пана Ђукића бр. 11. Љубиша Павић, Глигорија Диклића бр. 47, берберин, пословна

зграда у Мирка Томића бр. 5. Драгослав Милошевић, столар, пословна зграда која има и локал

у Пана Ђукића бр. 23. Милан Тихомира Стефановић, Мирка Томића бр. 9, кројач,

пословна зграда. Милош Костић, Мирка Томића бр. 33, пословна зграда. Милица Јовановић и Миланка Крстић, Рајићева бр. 1, две

пословне зграде у Пана Ђукића бр. 113 и локал у Пана Ђукића бр 111. Вилим Крчамрош, из Тузле, Закићева бр. 39, пословна зграда. Добривоје Каракушевић, Закићева бр. 39, пословна зграда (локал

и приручни магацин) Трг Маршала Тита бр. 4. Драгутин Ристић, Трг Расинских партизана бр. 1, пословна зграда. Радмила Анђелковић, Цара Лазара бр. 43, локал. Михајло Кнежевић, Цара Лазара бр. 43, локал. Ружица Благојевић, Цара Лазара бр. 43, локал. Живојин Филиповић, Веце Корчагина бр. 41, пословна зграда. Иван Гајс, Цара Лазара бр. 10, лимар, пословни простор. Михајло Радосављевић, Цара Лазара бр. 103, Љубиша Спасојевић, Цара Лазара бр. 24, пословна зграда и млин. Јелена Николић, Цара Лазара бр. 28, пословна зграда. Леонида Зордумис, Цара Лазара бр. 5. Вукосав Милановић, из Београда, кафана “Москва” у Бивољу.

*** (ИАК, фонд национализација, кутија 14)

Миланка Петковић, из Београда, ћерка Милана и Зоре Милосављевић, две зграде у Цара Лазара бр. 17.

Радомир М. Милетић, стамбена зграда у Страхињићевој бр. 9. Предраг Миловановић, приземни део зграде у Пана Ђукића бр. 5,

који држе “Дева” и “Електроуниверзал”, док је стан у приземљу остао изван национализације.

Смиљана Јевтић, удова Томе Јевтића, из Омашнице, пословна зграда у Цара Лазара бр. 45.

Сретен Симић, син Живојина Симића, фотограф, зграда и грађевинско земљиште у Мирка Томића бр. 36.

Давид Тајтацак и Друг, пословна зграда у Стевана Високог бр. 8.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

28

Витомир Стојковић, содаџија, зграда и грађевинско земљиште у Немањиној бр. 5.

Драгутин Стефановић, син Живојина, пословна зграда у Глигорија Диклића бр. 36.

Јелисавета Ђорђевић, из Крушевца, Василије и Ратко Курсулић и Полексија Јакшић, сви из Београда, локал у Доситејевој бр. 3.

Миливоје и Христивоје Милановић и Марија Нековар, Миличина бр. 10, стамбена зграда у ЈНА бр. 23.

Славка Марковић, најамне зграде у Цара Лазара бр. 83. Драги Милутиновић, син Алексе Милутиновића, живи у

Београду, две стамбене зграде у Таковској бр. 1.

*** (ИАК, фонд национализација, кутија 13)

Владимир Д. Илић, посластичар, пословна зграда у Мирка Томића бр. 13.

Илија Живковић, лимар, пословна зграда у Пана Ђукића бр. 35. Паскаљ Илијевски, послатичар, пословна просторија у Пана

Ђукића 33. Никола Јоцић, стамбена зграда у Обилићевој бр. 36. Драгомир Јовановић, кућа у Глигорија Диклића бр. 12, купио од

Радојке Милановић. Миливоје Љубисављевић, лимар, пословна просторија у Цара

Лазара бр. 27. Љубомир Радовановић, зграда у Веце Корчагина бр. 43. Никола Микић, из Параћина, зграда од два локала и две помоћне

зграде у Мирка Томића бр. 78, 80 и 82. Роксанда Вуковић, из Београда, пословна зграда у Доситејевој 12. Владислав Пејић, из Дашнице, Трг Победе бр. 7, пословна зграда

састоји се од локала – кафане и седам помоћних просторија у приземљу и две на спрату.

Љубица Ђорђевић, Трг Расинских партизана бр. 3, просторија у саставу пословне зграде.

Лепосава Бојковић, из Светозарева, пословна зграда у ЈНА бр. 2. Јованка Белић, у Југовићевој бр. 11, стамбена зграда. Никола Агатоновић, Закићева бр. 57, пословна просторија са

радионицом у Пана Ђукића бр. 18. Радмила Атанацковић, у Пана Ђукића бр. 69, пословна

просторија.

*** (ИАК, фонд национализација, кутија 12)

Алекса Божиловић, Жичка бр. 12, пословне просторије. Стеван Николић, пословна зграда у Мирка Томића бр. 35,

сувласници су Драгиња Протић, Обилићева бр. 56, и Зоран и Стеван Николић, Мирка Томића бр. 136.

Милорад Сијић

29

Милен Аздејковић, Чупићева бр. 1, пословна зграда у Пана Ђукића бр. 93.

Наталија Ђокић, пословна зграда у Мирка Томића бр. 38. Радосава Весић, стамбена зграда у Јакшићевој бр. 11. Светомир Милановић, Косанчићева бр. 53, пословна просторија у

Мирка Томића бр. 38. Светомир Пршић, пословна зграда у Цара Лазара бр. 62. Вељко (Тома) Миливојевић, пословна зграда са локалом у Пана

Ђукића бр. 45. Милорад Симић, из Београда, стан у Обилићевој бр. 22, и стан у

Доситејевој бр. 8. Јездимир Бабић, пословна зграда у Пана Ђукића бр. 59; стамбена

зграда у Омладинској бр. 9; две пословне зграде у Рајићевој бр. 20. Оливера Танасковић, из Канаде, и Катарина Петровић, из

Крушевца, пословна зграда у Хајдук Вељковој бр. 13. Љубица Миловић, из Краљева, стамбена зграда у Глигорија

Диклића бр. 53. Живорад Миловић, пословна зграда у Глигорија Диклића бр. 65. Ђорђе, Тихомир и Миодраг Дреновац, Трг Октобарске револуције

бр. 14. Национализована им је имовина и то: кафана и пекара у Цара Лазара бр. 40; куће и плац у Аристида Бријана бр. 1; старе зграде и плац у Аристида Бријана бр. 1; кафана са шталом и ледаром зв. Бошњанац у Генерал Миљајева бр. 7; два дућана у Мирка Томића бр. 17 и 19; дућан у Мирка Томића бр. 10; кафана у Мирка Томића бр. 120 и дућан у Мирка Томића бр. 120.

Милутин Савић, стамбена зграда у Топличиној бр. 19.

*** (ИАК, фонд национализација, кутија 11)

Персида Поповић, Доситејева бр. 10, пословна зграда у Доситејевој бр. 12.

Драгутин Митић, пословна зграда у Мирка Томића бр. 12 – локал, кафана и зграда која је лицем у Косанчићевој улици, магацин у Закићевој бр. 15, пословна зграда у Закићевој бр. 2.

Неда Перић, пословна зграда у Трг Маршала Тита бр. 7, пословно-стамбена зграда у Обилићевој бр. 4.

Надежда Грубач, пословна зграда Трг Расинских партизана бр. 31.

*** (ИАК, фонд национализација, кутија 10)

Сибин Мијушковић, из Пепељевца, пословна просторија у Мирка Томића бр. 88, коју су његов отац Станоје и стриц Станко купили пре рата.

Миладин Миладиновић, из Мајдева, локал у Веце Корчагина бр. 109.

Милева Вељковић, пословна зграда у Пана Ђукића бр. 123.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

30

Вучко Вучковић, пословна зграда – магацин, Јастребачка бр. 10. Радомир Вучетић, стамбено-пословна зграда, Цара Лазара бр. 30. Благоје Ристић, пословна зграда у Таковској бр. 10. Стеван Милетић, пословна зграда у Веце Корчагина бр. 31. Андреја Стаменски, најамна зграда у Пана Ђукића бр. 115. Владимир Цветковић, стамбена зграда у Рајићевој бр. 18. Ђурђе Стошић, пословна зграда у Мирка Томића бр. 28, и зграда

у Југ Богдановој бр. 18. Мирољуб Димитријевић, најамна зграда у Цара Лазара бр. 129 у

којој ради вулканизерски занат. Јордан Марковић, пословна просторија, Трг Расинских партизана

бр. 5, служи као пекарница предузећа “Блажа Думовић”. Милован Ђуришић, пословна просторија у Пана Ђукића бр. 71. Владислав Николић, Чолак Антина бр. 17, стамбено-пословна

зграда у Мирка Томића бр. 67, чији власник је предузеће за промет вином и алкохолним пићем “Винарство” из Винковаца.

Драгиња Протић, Обилићева бр. 56, пословна зграда у Мирка Томића бр. 35.

***

(ИАК, фонд национализација, кутија 9)

Огњан Васић, стамбена зграда у Јордана Симића бр. 5, пословна зграда у Цара Лазара бр. 48.

Милутин Урошевић, две стамбене зграде у Косанчићевој бр. 8, једна спратна, нису предмет национализације. Национализована пословна зграда у ЈНА бр. 4 (Лувр) и стамбена зграда у Врњачкој Бањи.

Станоје Живановић, стамбена зграда у Закићевој бр. 14, пословна зграда у Трг Победе бр. 13.

Ленка Јовановић, Цара Лазара бр. 3, зграда у Глигорија Диклића бр. 12.

Ружа Симоновић, Хајдук Вељкова бр. 1, пословна зграда. Драгослав Кедровић, Закићева бр. 9, пословна зграда на углу

Косанчићеве и Закићеве улице. Ђурђе Стошић, Партизански курири бр. 26, пословна зграда у

Мирка Томића бр. 28. Десанка Петковић, из Београда, стамбена зграда у Цара Лазара

бр. 17. Стана Мишић, Обилићева бр. 43, стамбена зграда. Никола Агатоновић, пословна зграда у Пана Ђукића бр. 18. Миливоје Гајић, из Горњег Злегиња, три стамбене зграде у

Чупићевој бр. 4, једна од четворособног и трособног стана, друга од трособног и трећа од двособног стана – власници Даница, Миливоје, Бранислав и Србислав Гајић.

Будимир Павловић, из Београда, пословна просторија у Трг Маршала Тита бр. 12. Пре рата продао у истој улици бр. 8 локал Миодрагу Рашићу, адвокату из Бруса.

Милорад Сијић

31

Радосав и Јулка Костантиновић, пословне зграде у Мирка Томића бр. 179, 181, 183 и 185, као и у Веце Корчагина бр. 4.

Милован Динић, пословна зграда у Цара Лазара бр. 11. Војислав Младеновић, стамбена зграда у Глигорија Диклића бр. 42.

***

(ИАК, фонд национализација, кутија 8)

Милева Томић (отац Милан Јовановић), Југовићевој бр. 7, и Катарина Васић, Кајмакчаланска бр. 8, стамбено-пословна зграда у Пана Ђукића бр. 73, и две стамбене зграде у Југовићевој бр. 10 и бр. 11.

Стојадин Милановић, из Ломнице, пословна просторија у Веце Корчагина бр. 35.

Милан Минић, из Београда, и Живојин Јоцић, Љубе Давидовића бр. 9, Крушевац, пословна зграда у Мирка Томића бр. 6.

Станоје Милојевић, Балшићева бр. 12, пословне просторије у Трг Победе бр. 2, четири пословне просторије у Трг Победе бр. 11, стамбени део зграде који се састоји од два једнособна стана. Поред Станоја наследници су: Вујадин Миленковић, Трг Победе бр. 11, Здравко Лукић, Веце Корчагина бр. 8, Јастреб Бибовски, Синђелићева бр. 1.

Миодраг Рашић, адвокат, пословна зграда у Трг Маршала Тита бр. 8, пословна зграда у Мирка Томића бр. 8.

Јордан Марковић, Трг расинских партизана бр. 5, најамне зграде и грађевинско земљиште.

Нада Милошевић, из Земуна, и Стојанка Дунда, Косанчићева бр. 33, пословна зграда у Пана Ђукића бр. 85 (стамбене просторије у ЈНА бр. 26, нису предмет национализације).

Боговид Живановић, стамбена зграда у Хајдук Вељковој бр. 62. Вукашин Пршић, пословна зграда у Цара Лазара бр. 192. Радомир Анђелковић, пословне просторије у Веце Корчагина 33. Ђорђе Тодоровић, Таковска бр. 13, пекара и радионица. Стојанка Дунда, Стојана Мушковић, из Земуна, стамбена зграда у

ЈНА бр. 26. Ђорђе Туфегџић, из Зајечара, пословна зграда у Пана Ђукића 21. Милутин Јеличић, најамне зграде у Трг Црвене Армије бр. 4, и

Цара Лазара бр. 67. Михајло Благојевић, најамна зграда и грађевинско земљиште у

ЈНА бр. 24. Боривоје Ђорђевић, најамна зграда и грађевинско земљиште у

ЈНА бр. 19. Милутин Љ. Маринковић, Косанчићева бр. 12, најамне зграде и

грађевинско земљиште, пословна зграда у Закићевој бр. 11, стамбена зграда у Косанчићевој бр. 12, док две стамбене зграде у Косанчићевој бр. 12, нису предмет национализације.

Добривоје Ђидић, Цара Лазара бр. 68, пословна зграда. Грозда Манасијевић – Чутовић, стан четворособан и шест

пословних просторија у Партизанских курира бр. 2.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

32

*** (ИАК, фонд национализација, кутија 7)

Чедомир Здравковић, Цара Лазара бр. 153, пекара. Марица Димитријевић, Цара Лазара бр. 1, и Милорад Вучковић,

из Суботице, једнаки делови пословне зграде у ЈНА бр. 6. Витомир Миловановић, из Трубарева, пословна зграда у Веце

Корчагина бр. 33. Владан Ралић, Миличина бр. 4, пословна зграда у Трг Победе бр.

15 (кафана и магацин), и пословна зграда у Миличиној бр. 2 (локал и два помоћна одељења).

Бранислав Каличанин, Трг расинских партизана бр. 26, пословна зграда у Доситејевој бр. 2.

Павле Трипковић, стамбено-пословна зграда у Мирка Томића бр. 27, локал и радионица, две стамбене зграде у Чолак Антиној бр. 14.

Славка Тешић, Кајмачаланска бр. 15, Милева Илинкић, Стевана Високог бр. 4, Живка Јосић, Београд, и Стојанка Поповић, Београд, пословна зграда у Закићевој бр. 3.

Милоје Мишић, Косанчићева бр. 42, три стамбене зграде у Рајићевој бр. 11, пословне просторије у Пана Ђукића бр. 91.

Љубомир С. Стаменковић, Врњачка Бања, Алекса С. Стаменковић, ЈНА бр. 64, пословна зграда у Мирка Томића бр. 69, пословна просторија у Бранка Перишића бр. 22, вила “Врњци” у Врњачкој Бањи.

Љубисав Т. Петровић, Трг Победе бр. 3, зграда у Трг Победе бр. 2, и стан у истој улици бр. 3.

Даринка Марић, Немањина бр. 25, пословна зграда у Пана Ђукића бр. 75.

Милојко Милетић, Веце Корчагина бр. 57, пословна зграда у Мирка Томића бр. 131-а.

Властимир Андрејић, из Лазарице, пословна зграда у Мирка Томића бр. 34.

Славка Симић, Косанчићева бр. 2, Братислав Симић, Београд, Љиљана Симић, Београд, пословна зграда у Мирка Томића бр. 32.

Терезија Ханауска, пословне просторије у Мирка Томића бр. 40. Цркве Лазарица и Св. Ђорђе, пословна зграда у М. Томића бр. 3. Светислав Цоловић, Бирчанинова бр. 24, стамбена зграда у истој

улици, пословна зграда у Мирка Томића бр. 169. Ружа Ристић, пословне просторије у Таковској бр. 94 и бр. 96.

*** (ИАК, фонд национализација, кутија 6)

Загорка Карицидис рођ. Димитријевић, и муж Никола Карици-дис, живе у Грчкој, целокупна имовина национализована и то: три зграде и двориште у Обилићевој бр. 1, једна зграда у Караџићевој бр. 14, две зграде у Мирка Томића бр. 20 (један дућан у Мирка Томића бр. 20 добила ћерка Милка удата за Проку Димитријевића, који је издавала берберину Живку Бребенцу. Милка живи у Караџићевој бр. 14).

Милорад Сијић

33

Димитрије Коловоз, целокупна имовина и то: зграда која се састоји од – кафанске сале, кухиње, три собе, пекарске радње, продавнице, магацина и подрума у Генерала Миљајева бр. 16. Поред Димитрија власници су: Глигорије Коловоз, Никола Карицидис, Андроника Карицидис, Софија Пецо и Евлакије Делас.

Зора Миловић, Обилићева бр. 12-а, три зграде у Закићевој бр. 25 (купио 1904. године њен отац Марко Миловић).

Константин Зојић, Кафеџија, Закићева бр. 16, две зграде (купио 1931. године), у породици има мајку и сина који студира у Београду.

Леонида Зордумис, из Куманова, Цара Лазара бр. 7, локал. Светомир Милановић, локал у Мирка Томића бр. 38. Владимир Петровић, Веце Корчагина бр. 17, и Драгиша

Петровић, Закићева бр. 40, пословне просторије у Мирка Томића бр.135. Мирјана Мацић, из Ћићевца, пословна зграда која се састоји од

девет једнособних станова, пет двособних и једног трособног стана и две одвојене собе у Мирка Томића бр. 123.

Богдан Цветковић, Бранка Перишића бр. 27, пословна зграда у Мирка Томића бр. 125.

Миља Татић, Миличина бр. 1, пословна зграда у Трг Победе бр. 12. Душан Димитријевић, Врњачка Бања, пословна зграда у Веце

Корчагина бр. 18. Радослава Лукић, Закићева бр. 36, пословна зграда у Пана

Ђукића бр. 14. Дивна Станковић, Бивоље, пословна зграда у М. Томића бр. 104. Драгомир и Тихомир Китановић, синови Радича, из Бивоља,

пословна зграда у Мирка Томића бр. 11. Александар и Сава Гавриловић, ЈНА бр. 25, пословна просторија

у ЈНА бр. 6. Живојин Аврамовић, из Београда, стамбена зграда у Закићевој

бр. 13, и Караџићевој бр. 13. Љубица Милутиновић, Обилићева бр. 72, удова Владислава,

стамбена зграда у истој улици. Десанка Савић, Трг стубалских јунака бр. 2, пословна зграда. Милош (Михајло) Живадиновић, Рајићева бр. 7, пословна зграда

у Пана Ђукића бр. 101. Вера Милосављевић, Бранка Перишића бр. 28, пословна

просторија у Трг Победе бр. 16, канцеларија предузећа “Сервис”. Лепосава Вукадиновић, из Београда, стамбена зграда, Рајићева 6. Драгомир Младеновић, пословна просторија у Пана Ђукића бр. 4,

стамбена зграда у Пана Ђукића бр. 121. Радомир Илчић, пословна зграда у Јордана Симића бр. 3.

*** (ИАК, фонд национализација, кутија 5)

Никола Дунда, Косанчићева бр. 33, пословна зграда у Мирка Томића бр. 25.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

34

Бранка Милосављевић, из Београда, локали у Трг победе бр. 8, бр. 10 и бр. 18.

Миодраг Стојановић, Балшићева бр. 4, пословна зграда у Мирка Томића бр. 133.

Зорица Јаковљевић, пословна зграда, Трг расинских партизана. Димитрије и Константин Симић, из Скорице, локал у Пана

Ђукића бр. 6 и бр. 8. Љубиша (Младен) Николић, ЈНА бр. 42, пословна просторија. Драгутин, Душан, Будимка Михајловић, Таковска бр. 2, и Бранка

Михајловић Топличина бр. 12, пословна зграда у Мирка Томића бр. 131. Милован Петровић, из Београда, пословна зграда у Мирка

Томића бр. 2.

*** (ИАК, фонд национализација, кутија 4)

Душан Стојадиновић, Јакшићева бр. 4, стамбена зграда. Живорад Миловић, Глигорија Диклића бр. 55, пословна зграда у

Глигорија Диклића бр. 65. Нада Предраговић, Веселина Николића бр. 14, два локала у Трг

слободе бр. 10, стамбена зграда у Косанчићевој и стамбена зграда Мирка Томића бр. 134.

Јездимир Бабић, Рајићева бр. 20, пословна зграда од два локала у Пана Ђукића бр. 59, стамбена зграда у Рајићевој бр. 20, пословна зграда у Омладинској бр. 9, пословна зграда у Омладинској бр. 9.

Радојко (Тома) Николић, Хајдук Вељкова бр. 16, локал. Тома Миливојевић, пословна зграда у Пана Ђукића бр. 45. Оливера Танасковић, Канада, пословна зграда у Х. Вељкова бр. 13. Божидар Стојковић, Трг Победе бр. 14, пословна зграда. Радивоје Станић, Мијатов Чаир, локал у Пана Ђукића бр. 107. Михајло (Јанићије) Симић, пословна зграда у Х. Вељкова бр. 77. Тома Д. Симић, Цара Лазара бр. 92, пословна просторија у цара

Лазара бр. 93. Светислав (Цветан) Стојковић, пословна просторија у Пана

Ђукића бр. 99. Михајло Савић, лимар из Бивоља, пословна зграда у Пана

Ђукића бр. 39. Даница Бекчић, удова Светомира, пословна просторија у Веце

Корчагина бр. 55. Радосав Милојевић, Цара Лазара бр. 36, пословна зграда у Пана

Ђукића бр. 13. Др Драгољуб Минић, Косанчићева бр. 11, пословна зграда у

Косанчићевој бр. 22. Миливоје Радосављевић, пословна зграда у Вес. Николић бр. 11. Драгутин Миловановић, Трг расинских партизана бр. 33,

пословна просторија – столарска радња. Богосав Минић, Пана Ђукића бр. 26, пословна просторија пекара.

Милорад Сијић

35

Светислав Манић, Косовска бр. 69, пословна зграда у Пана Ђукића бр. 103.

Др Анта Маринковић, Обилићева бр. 8, пословна зграда. Коста (Сима) Јовановић, Чупићева бр. 17, пословна зграда. Стамена Јанковић, Мирка Томића бр. 16, стамбена зграда. Ђурђе Ивановић, Цара Лазара бр. 85, пословна просторија. Градимир Стојановић, Цара Лазара бр. 107, пословна просторија. Миодраг (Алекса) Стојичић, Пана Ђукића бр. 25, најамна зграда.

*** (ИАК, фонд национализација, кутија 2)

Стојан Агатоновић, Рајићева бр. 14, стамбена зграда. Божидар Јефтић, Цара Лазара бр. 21, стамбена зграда, у бр. 29. Душан Савић, Југовићева бр. 3, пословна зграда у Цара Лазара

бр. 4 и бр. 6. Предраг Милосављевић, Балшићева бр. 13, стамбена зграда. Борисав Стаматовић, Обилићева бр. 13, стамбена зграда бр. 17. Обрен и Душан Ђорић, из Бивоља, локал у Закићевој бр. 1. Милош (Михајло) Живадиновић, и Радмила Анђелић, пословна

зграда са локалом у Пана Ђукића бр. 101.

*** (ИАК, фонд национализација, кутија 1)

Драга Михаиловић, стамбена зграда у Обилићевој бр. 41. Миливоје и Братислав Савић, Поручника Божидара бр. 3, три

стамбене зграде. Драгомир Илић, из Шанца, локал у Мирка Томића бр. 29. Др Душан Лазаревић, пословне просторије, Страхињићева бр. 12. Станоје Живановић, пословна зграда – вуновлачарска радња у

Веце Корчагина бр. 28, зграда у Закићевој бр. 14, зграда у Трг Победе бр. 13, остављена му пословна просторија у згради на углу Драгомира Гајића и Веце Корчагина, као и зграда у Стојана Протића бр. 5.

Владимир Мишић, и Љубиша Мишић, пословне зграде у Пана Ђукића бр. 27, бр. 29 и бр. 31, пословно-стамбена зграда у Пана Ђукића бр. 2-а (три кафанске просторије), стамбена зграда у Закићевој бр. 35, две стамбене зграде у Немањиној бр. 8, две стамбене зграде у Синђе-лићевој бр. 3, зграда у Пана Ђукића бр. 67, зграда у Пана Ђукића бр. 2.

Драгутин Митић, пословна зграда у Мирка Томића бр. 12, са лицем у Косанчићевој улици, подрум – магацин у Закићевој бр. 15, зграда у Закићевој бр. 2.

Живорад Јанковић, Обилићева бр. 2, две пословне просторије. Милорад Стојковић Соскић, Караџићева бр. 12, пословна зграда у

Пана Ђукића бр. 67 састоји се из пословног дела који има: кафану, пекару и радионицу и један једнособан стан и један трособан стан чији су власници поред Милорада Стојковића који има половину, још Ана Радоњић и Вида Љотић по четвртину.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

36

4. ПРИВРЕДА И ДРУШТВО

Почетак привреде у Крушевцу Одељење трговине и снабдевања, занатства и рударства и

индустрије приступило је 1946. године стварању нових организационих форми, нових индустрија које треба да обезбеде нов начин циркулације робе, онако како треба да буде у планској привреди. Тако су у нашем округу створена два велика предузећа: “Крушевац” – државно трговачко стовариште за текстил, гвожђе и хемијске производе и “Багдала” – државно трговачко предузеће за со и колонијалну робу.

Та два предузећа вршила су набавку робе директно из фабрика или увозних центара и деле је даље државним и задружним продавницама – детаљистима.

Следујући интенцијама државног привредног руководства у округу су створене три детаљистичке трговине, и то: Градско трговачко предузеће “Расина” у Крушевцу; Државни срески магацин “Иван Вушевић” у Ражњу и Државни срески магацин “Западна Морава” у Трстенику.

Поред ових државних трговачких предузећа у округу су створене и две репрезентативне продавнице Земаљског народног магацина: једна у Крушевцу друга у Врњачкој Бањи.

Од специјалних државних трговачких радњи у Крушевцу је отворено стовариште Земаљског предузећа за промет грађевинским материјалом које је одиграло значајну улогу у снабдевању грађевинским материјалом.

У духу истог Закона о задругама отворени су у округу срески задружни савези земљорадничких задруга, које обухватају све срезове у округу.

Поред државних трговачких предузећа која врше промет робе за потрошњу, државни привредни сектор се проширио и на нетрговачка предузећа која пружају народу друге привредне услуге, па је тако 1945. године основано Окружно народно предузеће “Муња”, које располаже са 14 камиона. Ово предузеће иако није имало довољан број возила, ипак је успело да учини знатну услугу привреди нашег округа превозећи првенствено жито и друге неопходне животне намирнице. Својом тарифом, као и самим својим постојањем искључило је шпекулацију на овом терену, која би свакако узела маха и тешко деловала на тржиште.

Саобраћајни центар Општег државног транспортног предузећа 1946. године успео је да организује превоз путника у аутобусима и затвореним камионима на свим важним релацијама нашег округа.

У току 1945. основано је у Крушевцу Градско угоститељско пре-дузеће, које је поред руковођења репрезентативним народним хотелом у Крушевцу узело под своје руководство још три ресторана. Међутим, не можемо бити задовољни овим резултатом пошто се делатност Градског угоститељског предузећа простире само на град Крушевац, а постоји потреба да се хотелијерство организује на територији целог округа.

Милорад Сијић

37

Ради остварења овог циља потребно је што пре преузети организацију Окружног угоститељског предузећа, како би оно било у могућности да узме учешће и у летњој сезони у Врњачкој Бањи, а евентуално и у Рибарској Бањи.

Поред ових предузећа у округу имамо два предузећа савезног значаја и три предузећа републичког значаја. Сем тога постоје на тери-торији округа још три црепане и циглане које у прошлој години нису радиле, али су у овој години узете у план са максималним капиталом.

Занатских радњи имамо укупно 987 регистрованих, код којих је запослено 1.002 мајстора, 316 помоћника и помоћног особља 71.

У округу имамо 21 занатску прерађивачку задругу код којих је запослено 458 лица.

Задруге су радиле по производном задатку, а занатске радње према потреби за репаратуру.

За 1947. годину сав занатски сектор је поднео максималан план, као и све занатске продавачке задруге, сем фризерских и пекарских задруга, са свим потребама у материјалу, злату и новцу.

У 1946. години у округу је вршено испитивање угља и руде, али је рад услед временских прилика – доласка зиме прекинут.

У погледу експлоатације неметала, кварц камена, предузете су мере да кварц камен за израду млинског камена Дубље – Трстеник експлоатише само задруга, која је за то добила и одобрење од Министарства.

Експлоатација камена пешчара Бела Вода, због слабе грађевинске сезоне слабо је извршена, те су задругари свели свој посао само на израду надгробних плочи.

У прошлој години на пољу рударства истраживањем је пронађено: у селу Крушевици угаљ, у атару села Сталаћа фелиспат, у атару града Сталаћ аплит, у Текији каслин, у селу Трубареву аплит бр. 1 и бр. 2, у селу Церови калцит и у селу Мрзеници карацит (примерци ових руда могу се видети код одсека рударства овог Одбора).

27

Грађевинска делатност

Грађевинска делатност у нашем округу развијала се живим темпом и 1946. године али је обнову зауставила несташица цемента. Обнови, уређењу и зидању школских зграда посвећена је нарочита пажња. Код извесног броја ових зграда обнова је већ завршена, а остале се налазе у завршној фази. Завршени су радови на оправци зграде Гимназије и основне школе у Крушевцу, гимназијског интерната, и још основних школа у 32 места у Округу. За оправку ових зграда утрошено је 6.600.000 динара. Административно судске зграде се обнављају, зграда НО у Крушевцу, као и зграде Среских народних одбора у среским местима и среског суда у Крушевцу. За њихову оправку узет је кредит од 1 милона и 200 хиљада динара.

27

ИАК, Окружни народни одбор Крушевац, општа архива.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

38

Болничка зграда у Крушевцу није завршена до 1947. године. За оправку и подизање зграда ресора Министарства пољоприв-

реде посвећена је нарочита пажња. На периферији Крушевца, с десне стране пута који води за Брус, подиже се неколико нових великих зграда. То су зграде Машинско-тракторске станице, у којима ће бити смештени трактори, вршалице и друге пољопривредне машине. Поред ових зграда подиже се још једна велика зграда за теретне аутомобиле ОНО-а. У најкраћем времену тај део града добио је сасвим нов изглед.

На обнови мостова и коловоза на путевима исто тако живо се ради. Армирани бетонски мост преко Јовановачке реке завршен је. Мост преко Макрешанске реке, на путу Крушевац-Сталаћ, завршен је такође 1947. године. Парни ваљци раде на обнови коловоза од туцаника на деоницама Крушевац-Горњи Степош, Крушевац-Пепељевац и Ђунис-Каоник. Нов камен за израду коловоза допрема се на путу Крушевац-Александровац, Крушевац-Гаглово и др.

Сви већи послови изводе се преко Окружног грађевинског предузећа, док су мање поправке поверене грађевинским одборима, који су образовани код свих установа где се послови изводе.

Окружно грађевинско предузеће прве радове извело је на путевима и мостовима. Велики број мостова на путу Александровац-Крушевац био је порушен, те су се морале извршити важне поправке. Ово предузеће изградило је и велики мост на путу Крушевац-Брус који је коштао 752.585 динара. Поред радова на путевима предузеће је извело и низ архитектонских радова. Под руководством предузећа зида се зграда ОНО-а и зграде Машинско-тракторске станице. Укупно је изведено 30 архитектонских радова у вредности 6.425.836 динара.

28

Локална привреда 1948. године

Резултати локалне привреде у Крушевцу неспорно су значајни, али стање и поред тога није задовољавајуће јер нису довољно искоришћене могућности које постоје: нису уведене норме, не користе се у пуној мери машине и алат, доста је слаб рад на издизању стручних кадрова, није уведен систем такмичења итд.

Но и поред ових и других слабости и пропуста, углавном су створени услови да рад у следећој години узме правилан ток, да се локална привреда даље разграна и да се статистика, евиденција и књиговодство у потпуности среде. Од 19 градских локалних предузећа до јануара 1949. године само два, Градско столарско предузеће и Градско кројачко предузеће за мушка одела, нису доставила биланс пословања за 1948. Значи да су локална предузећа у многоме сређена.

Велики корак унапред обележава и чињеница да је седам градских предузећа проглашено за индустријско-производна предузећа од стране Министарства комуналних послова, што значи да им је обим производње знатан, те ће ова предузећа радити по чврстоме плану,

28

Победа, 15. октобар 1948, стр. 2.

Милорад Сијић

39

поред осталих задатака. Исто тако развој Градске локалне привреде обележава и оснивање нових предузећа последњих месеци, и то: Градског откупног предузећа, Предузећа за друштвену исхрану, Предузећа за огрев, грађевински материјал и погребну опрему и Предузећа за занатске услуге.

Да би се учинио критичан осврт на рад у прошлој и побољшао рад у следећој години, одржана је конференција Извршног одбора Градског народног одбора и директора свих локалних предузећа. По пи-тању израде планова реферисао је председник планске комисије Здравко Дамњановић који је указао да све планове треба правити на основу већ показаног капацитета из 1948. У дискусији директори су указали на проблеме од општег значаја, као потребу ближе сарадње производних и трговачких предузећа како би се трговина изборила за материјал потребан производњи. Затим питање кредита за инвестиције, потреба рекламе и чешће писање у штампи о проблемима локалне привреде.

Председник Градског народног одбора говорио је о потреби уз-дизања кадрова од стране самих управа предузећа и указао да се кадро-ви не могу очекивати са стране, већ да се то питање може и мора решити улагањем сопствених напора, као што то већ чине најбоља предузећа.

О односима локалне привреде према Градском народном одбору реферисао је секретар ГНО-а, који је казао да је до сада највећим делом планска комисија руководила локалном привредом што је неправилно. Убудуће, надлежна повереништва руководиће предузећима у борби за извршење планова и решавања проблема, а Планска комисија бавиће се планирањем са циљем да се појача развој локалне привреде по свим секторима. Дешавале су се неправилности – службеници и директори обраћали су се директно секретару и председнику што је ометало правилан рад Градског народног одбора. Примећене су и појаве недисциплине и неодговорности код појединих руководиоца локалне привреде, што се убудуће неће толерисати.

29

Крушевачка привреда

Обнова земље је трајала десет година тако да се од 1955. године кренуло напред. За време до тада може се рећи да привредни раст не постоји пре се може рећи да смо стагнирали. У Крушевцу се сви слажу да тек онда када је Трифун Николић који је био високи државни функционер у Београду дошао овде и постављен за председника среза 1957. године кренуло се напред. До тада је овде било тако рећи неко мртвило и ништа није радило, а и оно мало што је радило било је безначајно. Долазак Трифуна Николића је прекретница у буквалном смислу јер је он човек који је поставио све на своје место. Многе људе за које је он сматрао да су овде потребни вратио је, а многе је и довео са стране за које је мислио да су потребни нашој привреди.

29

Победа, 12. фебруар 1949, стр. 1.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

40

Инвестициони захтеви почетком 1956. године, за реконструкцију и комплетирање предузећа, индустрије Среза, који износе преко пет ипо милијарде динара, прилично је велик. По појединим гранама изгледа овако: Највише средстава траже метална и дрвна индустрија и индустри-ја грађевинског материјала. Затим долазе хемијска индустрија, прехрам-бена, индустрија угља, графичка, индустрија дувана и грађевинарство.

Ко познаје стање у предузећима Среза не би требало да има замерке на великим инвестиционим захватима. Јер без одговарајућих зграда и без довољног броја машина и нужне механизације, нема савремене, масовне и јефтине производње. Само, ничим се не може оправдати то што нека предузећа, као што су: кудељара “Јастребац”, предузеће “Јордан Симић”, “Веселин Николић”, Рудник угља у Ћићевцу, предузеће “Мирко Томић” и др., подносећи инвестиционе захтеве нису поднела и дугорочне, перспективне планове развоја својих предузећа како би могла сигурно да се цени оправданост њихових тражења средстава, која се више него икад морају штедети.

Колико је мало вођено рачуна о потребама и могућностима могу да покажу инвестициони захтеви Хемијске фабрике “Жупа” и Грађевинског предузећа “Душан Ристић”. “Жупа” је, поред осталог, поднела захтев за знатна средства за набавку постројења за производњу вештачких ђубрива, иако је знала да је већ направљен уговор са Совјетским Савезом о испоруци Југославији постројења за велику фабрику вештачких ђубрива која ће вероватно бити подигнута у неком већем рударском басену и чију конкуренцију “Жупа” неће моћи да издржи. “Душан Ристић” је поднео захтев за 80 милиона динара за опрему грађевинарства, без обзира на то што је свима јасно да будућност тог предузећа лежи у производњи грађевинског материјала, на коју треба да се орјентише, а не у грађевинарству.

У периоду од 1956. до 1963. године привреда Крушевца је извршила реконструкцију старе индустрије и изградиле нове фабрике посебно или у оквиру постојећих предузећа. У оквиру реализације планова развоја индустрије извршена су значајна улагања и освојен низ нових производа. У индустрији “14. Октобар” се од обичне фабрике вагона постаје индустрија за производњу трактора гусеничара, багера, булдожера, моторних ваљака, разних грађевинских машина и технолошке опреме. Предузеће “Веселин Николић” изградило је погон за производњу када, санитарних уређаја и одливака од обојеног лива.

У хемијској индустрији предузеће “Милоје Закић” добило је погон за производњу активног угља, фабрику пнеуматике (гуме за бицикле и мотоцикле), реконструисало је погон за производњу респиратора, алатницу и пресерај. Хемијска индустрија “Мерима” реконструисала је уљару, модернизовала производњу сапуна и подигла нов погон за производњу детерџената. Хемијска индустрија “Жупа” саградила је нов погон за производњу ксантата, погон за призводњу мешаних ђубрива, погон за производњу цинеба и низ других хемијских средстава за заштиту биља.

Милорад Сијић

41

Дрвно индустријски комбинат “Црвена Застава” је подигао погон за производњу шпер плоча, погон за производњу паркета и ламел паркета, погон за производњу намештаја и фабрику плоча иверица. Предузеће “Душан Петронијевић” добија погон за производњу картонске амбалаже, подиже погон за производњу сиве лепенке, проширује картонажу и графички погон, а ове године почиње изградњу фабрике за производњу таласасте лепенке.

Комбинат “22. Јули” подигао је погон за производњу свих врста месних конзерви, погон за прераду живине и јаја и извршио реконструкцију хладњаче. Предузеће “Бранко Перишић” извршило је реконструкцију млина, подигло је силос и парну пекару у Крушевцу.

Конфекција “Дивна Гавриловић” извршила је реконструкцију. Изграђен је подрум “Жупски рубин” капацитета 600 вагона, а сада се проширује још за толики капацитет.

У занатству су вршене махом реконструкције и доградње (“Ре-монт”, “Раде Митић”, “Јединство”). Трговина је добила низ нових лока-ла, отворено је 4 самоуслуге, а сада је у изградњи модерна робна кућа.

У пољопривреди је изграђен хидромелиорациони систем у крушевачком пољу који обухвата 1.130 хектара. Подигнута су три прасилишта и товилишта за свиње и изграђено низ мањих објеката за тов говеда. Задруге располажу са 67 трактора, четири комбајна, пет ка-миона, две самовезачице, 15 сејалица и 158 других прикључних машина.

Фонд основних средстава којим су привредне организације располагале ради обављања својих привредних делатности непрекидно је повећаван. Док је вредност основних средстава у 1956. години износио 7,3 милијарде динара, у 1963. години она износе 21,3 милијарду динара.

У периоду од 1956. до 1963. године за привредне инвестиције дато је 13 милијарде динара. Положај предузећа у условима радничког самоуправљања суштински је измењен. Она су добила одређена права којим је њихов положај побољшан и даље се непрестано побољшава. Све промене у инструментима расподеле усмерене су да се у што већој мери стимулирају предузећа и појединац на повећање продуктивности и економичности пословања.

Привреда је остварила у 1956. години друштвени бруто производ од 12,6 милијарди динара и национални доходак од 4,6 милијарди динара, а у 1963. остварила је 41 милијарду динара и национални дохо-дак од 15,4 милијарде динара. Друштвени бруто производ и национални доходак су из године у годину расли. Тај пораст је резултат извршених улагања, мера које су се предузимале у циљу бољег коришћења капаци-тета, пораста запослености и побољшања квалификационе структуре ра-дне снаге и других фактора од утицаја на производњу, промет и услуге.

Са порастом средстава, капацитета и производње расла је и запосленост. Све привредне организације запошљавале су 1956. године 7.466 радника и службеника, а у 1963. години овај број се повећао на 13.368. О питању кадрова поклањана је знатна пажња, нарочито је повећан број стручњака и другог техничког особља.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

42

Привредни раст је био изузетан нарочито када су стигли млади школовани људи око 1960. године и почели да раде по предузећима. Ради бољег пословања акценат је дат на интеграцију сродних предузећа. Уз велики отпор почело се са интеграцијом која је донела велики успех предузећима, али то није било довољно. Наиме шта се догодило? Држава као да је стала на пола пута и није имала слуха или ко зна шта да подржи велике привреднике којима је наше тржиште постало тесно.

Пословање тих великих предузећа као што су ШИК “Црвена Застава” или “14. Октобар” и други, који су имали кадрове за много већа дела него што су постигли држава није до краја стала и подржала те људе. Поменимо само предузеће ШИК “Црвена Застава” и њеног директора Обрада Обрадовића који су интеграцијама дотакли огроман успех на пословном плану али то није било довољно да се такмиче са Европом и Америком; они су своје производе могли да продају само у Африци и Азији. Предузеће “14. Октобар” такође. Има оних који кажу да је тада наша држава куповала скупе лиценце што нам је дошло главе.

Да ствар буде још гора 1972. године дошло је чувено Титово писмо где председник државе тражи да се партија одлучно супростави техноменаџерству, техноменаџерима, технократама и како све нису назвали тадашње привреднике и челнике највећих индустрија у земљи. На територији општине Крушевац до 1974. године поднето је 183 кривичне пријаве за привредни криминал против техноменаџера. Та акција када су се обрачунали са техноменаџерима заправо је докрајичила српску привреду, па тако и крушевачку јер су људи који су до тада водили предузећа у граду на које се чекало две деценије да дођу као такви – школовани, способни и који су направили “привредно чудо” склоњени. То је довело дотле да нам је привреда кренула назад, а нисмо имали људе који би их заменили. Чекали смо још деценију и више да се поново појаве способни директори.

Деведесетих година двадесетог века дошло је до наглог заостајања у технолигији и наша предузећа су почела да губе и своја ранија сигурна тржишта што је на крају довело до слома наше индус-трије. Они који су водили државу нису имали слуха за привреднике и бавили су се сами собом, па смо се нашли у чуду када је све пропало, а нико се више и не сећа када је много пре тога Михаил Горбачов, човек који је видео унапред, али није схваћен чак ни у својој земљи, у посети Београду на тему привреде у свету између осталог рекао: “за исти производ који се направи у Америци потроши се један килограм челика, а код нас четрнаест килограма”? О чему ми онда причамо о каквој утакмици са Западом се говори када је толика разлика у технологији.

Америка је на време извршила селекцију и престала да помаже условно речено “нерадне” народе, а много је улагала у “радне” народе који су то показали делом (Немци, Јапанци), који су достигли максимум и слове за највеће економске силе. Нашу државу Америка је после рата здушно помагала, али, нажалост, сврстали су нас у групу од којих су ди-гли руке а без те помоћи наша привреда је почела значајно да заостаје.

Милорад Сијић

43

Аграр је наше највеће богатство – барем је тако требало да буде. Али то се догађа само у причи. Како онда, тако и до данашњих дана. Сви се куну у пољопривреду, а најмање пажње се поклања баш тој грани која је очигледно у свим временима најуспешнија, највиталнија, несаломива и какогод – привредна грана којој треба да будемо захвални што опстајемо. Али само када дотакнемо дно сетимо се те сламке спаса иначе у лагодним временима нико је се и не сећа. Добро се кренуло и почела су велика улагања у пољопривреду, па видимо да се преко земљорадничких задруга и економија у 1953. и 1954. години утрошило 16.263.000 динара, и то: за дугогодишње засаде 3.500.000 динара; за механизацију 4.900.000 динара; за набавку расне стоке 7.863.000 динара.

Шездесетих година, када се кренуло у прогрес, хтело се да све буде и одмах и велико, па се журило у удруживање које се форсирало како би нам предузећа била што већа. Тако и са пољопривредом кренуло се оснивањем “Жупског рубина” као основице око које би се окупиле задруге не само у општини, већ и срезу па су грађена товилишта, подруми и све што је пратило такву производњу, али су се већ у самом почетку размимоилазили и није дошло до жељених резултата. То је био промашај јер су многе задруге пропале. Нису се снашле, а остављене су на милост и немилост тржишту. А онај ко је требао да брине о њима није марио. Мали број задруга је опстао и то оне које су имале способне људе који су знали да организују посао и унутар задруге основали подруме, кланице и друге производне системе, али и то је било кратког даха и само је продужило за деценију или мало више опстанак задруга.

Покушај интеграције пољопривреде био је 1969. када је основана Пословна заједница прерадних организација Крушевца: “Жупски рубин”, “Уљара”, “Бранко Перишић” и “22. Јули”, али и то је остало само на папиру. Насупрот томе догађало се из ко зна којих разлога дуплирање капацитета као покушај изградње фабрике воћних сокова у Варварину док Фабрика воћних сокова у Александровцу због недоста-тка сировина ради са мање од пола капацитета. Податак да 1974. у окру-гу имамо 33 пољопривредне задруге од којих су 22 ван интеграционих система говори о јавашлуку и неорганизовању пољопривреде круше-вачке регије које до душе наилазе на осуду, али ништа више од тога.

Последњи покушај на плану пољопривреде десио се 1977. ствара-њем АИК “Жупски рубин” у Крушевцу кога је општина одредила за носиоца пољопривреде у региону, али је због људи који су гледали своје интересе дошло до размимоилажења и као да су сви једва чекали да тако велико и успешно предузеће пукне. Појавом СОУР-а “Фампродукт” у Крушевцу не може се описати нетрпељивост што сада постоје две сличне организације, па се умешала СО Крушевац која је на једној својој седници ИО 1983. донела одлуку да носиоци у пољопривреди буду СОУР “Жупски рубин” и СОУР “Фампродукт”. Основни носиоци ста-билног и трајног снабдевања становника робама широке потрошње на подручју општине су ТПО “Крушевац промет” и организације у саставу СОУР “Жупски рубин”, СОУР “Фампродукт” и ООУР “Тржница”.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

44

Стамбена изградња “Упоредо са развојем индустрије израсле су и нове стамбене

колоније. Између 1946. и 1948. године подигнуте су стамбене колоније “14. Октобар” и “Милоје Закић”. Касније, 1953. и 1955., никла је и стамбена колонија Дрвног комбината. У 1955. години промене продиру и у центар града. Нова стамбена зграда до хотела “Париз” подигнута је исте године. Већ 1957. почиње интензивна изградња центра Крушевца. Између осталих 1959. завршена је зграда Војне поште са 27 станова и зграда предузећа “14. Октобар” са 18 станова.

У главној улици Мирка Томића подижу се четири друге петоспратнице, четири чешља, у којима ће бити 177 станова. Мало даље преко пута Фонтане, “Милоје Закић” подиже зграду са 33 стана. А код Ватрогасног дома Војна пошта гради такође 33 стана. У изградњи је стамбено-управна зграда Комуналне банке преко пута ресторана “Београд”. Осим пословних просторија ова зграда има 17 станова. Гради се зграда Народне банке са 12 станова, Техничке школе...

Припремни радови за изградњу прве Робне куће у Крушевцу почеле су рушењем локала у којима су биле продавнице “Дуван”, “Метеор”, “Шумадија” и “Путник”, а нешто касније и “Велур”.

Код биоскопа “Таково” 1960. године предузеће “Милоје Закић” и “14. Октобар”, граде зграду са 64 стана, коју називају “Бисер”. У улици Стојана Милошевића трговинско предузеће “Бела Стена” подиже стамбено-управну зграду у којој поред пословних просторија има и четири стана. Зграда предвиђена за апотеку преко пута нове цркве имаће четири стана. У улици ЈНА, код зграде среског синдикалног већа, подиже се зграда Пољопривредне станице са осам станова. Предвиђа се изградња још две стамбене зграде Војне поште. ГП “Јастребац” гради зграду са једанаест станова у улици Мирка Томића, између Ђоке Стаклара и новоподигнуте зграде Војне поште”.

30

Током 1960. године почела је градња биоскопа са 350 седишта, затим Дом синдиката, зграда Ватрогасног дома, управне зграде преду-зећа за конфекцијску израду одела “Јединство” у улици Јордана Симића.

Ресторан “Београд” на почетку Таковске улице, преко пута Банке, срушен је 1962. године. Исте године почела је на том месту да се гради зграда у којој је смештена Робна кућа “Нова Дева”.

Мост на Морави код Сталаћа оправљен је 1962. и отворен за друмски саобраћај. Спора оправка моста је скупо коштала крушевачке привредне организације које су читав транспорт морале да пребаце на пут преко Варварина. Асфалтирање пута Крушевац – Појате почело је 1963. за чију изградњу крушевачка комуна је обезбедила 105 милиона динара, а Републички фонд за путеве дао 300 милиона динара. Асфалти-рање улица у граду почело је 1963. Пут Крушевац – Александровац се асфалтира до 1968. Кафана стари “Топ” срушен је 1968. што је почетак рушења читавог комплекса од “Топа” до хотела “Париз”.

30

Победа, 26. март 1960, стр. 1.

Милорад Сијић

45

Генерални урбанистички план Још 1952. године започела је израда плана града Крушевца. На

њему је радио велики број стручњака и урбаниста из Београда, јер план предвиђа тридесетогодишњи перспективни развој града и његовог становништва.

“На једној од седница Народног одбора општине града Крушевца 1955. године разматран је идејни пројекат и са мањим примедбама усвојен. Одбачен је предлог да се вода за град доведе са Јастрепца, већ са Западне Мораве. Одбачен је план да се гради скупи систем канализације, већ сепарациони систем који предвиђа да се површинска вода одводи каналима у Расину, док би прљава вођена у Западну Мораву. Постојећи узани колосек Сталаћ-Крушевац-Чачак биће нормализован. У пројекту је изградња пруге Крушевац-Куршумлија. Ради се и на пројекту аутопута Сталаћ-Крушевац-Чачак. Преко улице Цар Лазара, Пана Ђукића и Бивоља наш град би се повезао овим аутопутем. Саобраћај који се одвија из Бруса, Трстеника, Александровца и Обилићева биће каналисан споредним улицама како би се ослободила главна улица Мирка Томића. Сточна пијаца ће бити измештена ван града између “Југопетрола” и “14. Октобра”.

Важно начело Генералног урбанистичког плана је прво средити центар, искористити у њему све могућности, па онда ићи у ширину. У том циљу биће проширена главна улица са 18 на 22 метара. У погледу висине изградње усвојена је одлука да у улици Цара Лазара 300 метара од улаза буде приземна изградња, а даље спратна. У Балшићевој приземна. У Пана Ђукића приземна и спратна, Мирка Томића 3-4 спрата, Закићева и ЈНА спратна, Веце Корчагина до Бивоља двоспратна и приземна, Хајдук Вељкова приземна до два спрата, у новом делу до 3 спрата, Драгомира Гајића, Душанова, Чолак Антина, Косанчићева и Обилићева спратна изградња, Југ Богданова од почетка до Партизанских курира приземна, а на Тргу расинских партизана до 3 спрата”.

31

“Генерални урбанистички план Крушевца предвиђа и просецање нових улица како би се транзитни саобраћај изместио периферним улицама, а у самом граду изврши коректура и добије удобност и практичност будућих комуникација. Тако ће се Првомајска улица продужити до Балшићеве, а Југ Богданова и Душанова везати најкраћом везом преко празних плацева поред Пионирског парка. Улица Луке Ивановића биће продужена пешачком стазом до улице Веселина Николића, Кајмакчаланска, пак, на једној страни преко Веселина Николића улице треба да се просече до Косовске, а с друге стране до Чолак Антине улице.

Продужила би се и Ломина улица преко Дринчићеве до Душанове, а Босанска улица повукла нешто даље од постојећег склоништа Паза”.

32

31

Победа, 1. април 1955, стр. 3. 32

Победа, 8. април 1955, стр. 3.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

46

“Нови план се руководи начелом да сви они објекти који и установе, који по природи своје функције проузрокују већи саобраћај и прљавштину поставе ван града.

Тако ће нова сточна пијаца, а то важи за све остале теретне пијаце, бити на простору испод “Југопетрола” преко пута “14. Октобра”, а биће исељен и “Вучни парк” са свим својим огранцима у нарочито издвојени “прљави део града” негде испод “Мериме” и “Ложионице”.

Садашња “женска пијаца” до поште биће уклоњена, а уместо ње план предвиђа изградњу четири нове пијаце, које би својом мрежом биле приближене стамбеним насељима. Једна таква пијаца биће отворена у Цара Лазара улици, друга у улици Веце Корчагина (чија је изградња већ почела), трећа ће бити у Рајићевој улици и четврта у будућем новом делу града.

План предвиђа исељење гробља, али ће се накнадно одлучити о новом месту.

Болницу није могуће иселити ван града, па се одлучило да се шири према Првомајској улици.

Генералним урбанистичким планом подручје општине Крушевац подељено је на четири зоне. Шта су обухватале прва и друга зона:

Прва зона обухвата све стамбене зграде, односно станове који се налазе у улицама: Трг Октобарске револуције, Стојана Милошевића, до потока, потоком до Југ Богданове и Југ Богдановом од улице Партизанских курира до Трга победе, Миличина, Обилићева до Нове Цркве. Све улице у кругу ових према центру.

Друга зона обухвата: Трг расинских партизана, Поручника Божидара, део улице Драгомира Гајића, Душанова преко Парка до Касарне, Југ Богданова до потока према Железничкој станици, Цара Лазара до Страхињићеве, Страхињићева, Косовска, Луке Ивановића до Трга расинских партизана и све улице у кругу према првој зони”.

33 Од

1964. године формиране су четири зоне. Град Крушевац је 1962. године имао 103 улице у дужини од 37

километара, и то, углавном, са турском калдрмом или и без ње. Улице су нам разорене увођењем водовода и канализације, стављањем електричних и телефонских каблова испод земље и друго, а ми средства нисмо имали колико је било потребно. Постављање једног километра турске калдрме кошта 12 милиона динара. Било је потребно 432 милиона динара да се постави само турска калдрма. А за улице је добивено ток 5,5 милона динара. Годину раније у путном фонду није било ни једног динара, па је Одсек за путеве вршио услуге разним установама и предузећима да би некако дошао до пара. Душанова улица је названа “Скадар на Бојани” јер четири године стоји раскопана и непроходна зато што нема пара да се постави асфалт у главној улици одакле је предвиђено да се пребаци коцка у Душанову улицу.

33

Победа, 15. април 1955, стр. 4.

Милорад Сијић

47

Ужи грађевински реон Поступајући по захтеву среза Крушевац у акту бр. 4124 од 22.

јануара 1959. године, а у смислу чл. 34 ст. 2 Закона о национализацији најамних зграда и грађевинског земљишта (Сл. л. ФНРЈ бр. 52/58), а поступајући и по техничким упуствима за геодетско-катастарске радове при спровођењу национализације најамних зграда и грађевинског земљишта издате од Геодетске управе НРС, Народни одбор општине Крушевац на равноправним седницама Општинског већа и Већа произвођача одржаном дана 21. марта 1959. године и предлаже Народном одбору среза Крушевац да на седници оба већа одлуком одреди ужи грађевински реон у следећим границама:

Шумадијском улицом, Омладинском улицом до краја Касарне. Од краја Касарне граница реона иде путем испод Касарне (све границом између К.О. Крушевац и К.О. Бивоље) све до моста где Кошијски поток сече пругу. Од поменутог моста граница реона иде десном страном пруге и излази на индустријску пругу предузећа “14. Октобар” све до Јасичког пута. Граница даље продужава на север Јасичким путем до пута који иде испред Гарског потока. Даље граница ужег грађевинског реона продужава путем који иде испред Гарског потока (све границом К.О. Крушевац и К.О. Лазарица) и излази на улицу Цара Лазара испред моста на Гарском потоку (код старе трошарине). Одатле гранична линија продужава истим путем који иде поред Гарског потока (граница између К.О. Крушевац и К.О. Лазарица). Гранична линија иде поменутим путем до улице Глигорија Диклића (путем кроз “Баре”), одакле продужава на југ поред гробља до границе између К.О. Крушевац и К.О. Лазарица, а која се налази на путу (пре) северно од улице Првомајске и излази до засађеног дела Багдале. Даље граница продужава путем испод Багдале (граница између К.О. Крушевац и К.О. Пакашница) све до краја имања које држи Станица за испитивање и заштиту биља. Граница даље продужава путем који води иза овог имања а који иде изнад Љотићевих вила. Одатле граница иде путем који води изнад Љотићевих вила (све до границе К.О. Крушевац и К.О. Пакашница) до старе међне белеге бр. 19. Од поменуте белеге граница ужег грађевинског реона сече у правој линији Аеродром и излази на око 100 метара од аеродромских шупа, на тромеђи К.О. Крушевац, К.О. Паруновац и К.О. Мало Головоде. Граница ужег грађевинског реона даље продужава десном страном Крушевац-Ломница до места где се од старог пута одваја пут који иде позади колоније “14. Октобар”. Даље граница иде десном страном овог пута до улице Веце Корчагина одакле у правој линији излази на Шумадијску улицу.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

48

Изградња и нови називи улица Због интезивне изградње и ширења града исечене су многе нове

улице које немају имена, па је на седници Скупштине општине Круше-вац 28. децембра 1966. донета Одлука о одређивању имена улица које гласе: 1.... до 17 када нове улице добијају нова имена.

34

Радови на уређењу Трга Маршала Тита интезивирани су 1969. године како би Трг добио нови изглед за централну прославу Шест векова Крушевца 1971. године. Уствари, на овом тргу треба изградити још два већа објекта, порушити дотрајале кућерке и извршити партерно уређење. Шта се руши и шта се гради?

Руши се хотел “Париз” и локали и станови око њега како би почела градња пословне зграде “Коцка”. Руше се локал самопослуге “29 новембар”, продавница боја и лакова, локал “Кристала” и станови изнад ових објеката, продавница “Црвене Звезде”, продавница “Беко” и књижара “Култура”. До априла 1970. године на овој страни треба да буду порушени и остали објекти који ће омогућити да се трг партерно уреди на читавом простору испред судске зграде. До тог рока треба да се поруши продавница меса “22. Јули”, обућарска задруга, продавница “Козара”, продавница хлеба, бивши локал “Славоније”, приватна фотографска радња и посластичарница.

Што се тиче објеката на другој страни трга (поред кафане “Напредак”) рушење треба да се обави до јуна 1970. године. Тада би могла да отпочне градња новог хотела. На овој страни трга треба да се руши приватна спратна зграда на углу Немањине улице и Курсулине, кујунџијска радња, стаклорезачка радња, кафана “Напредак”, једна приватна стамбена зграда, продавница “Треске”, спратна зграда у којој је смештена продавница “Деве”, техничка служба Стамбеног предузећа и туристичко представништво са становима изнад, фотографска радња “Рекорд”, пекара “Прибак” до Музеја (који остаје) и сви дворишни објекти диспанзера за децу.

До 1975. године, када је свечано отворен хотел “Рубин”, Трг Маршала Тита добио је данашњи изглед. С времена на време локалне власти су само вршиле ситније корекције у смислу улепшавања и реновирања простора, али је Трг остао исти.

Одлуку о усвајању детаљног урбанистичког плана Станичног трга у Крушевцу (прва фаза), 1972. године, који уоквирују улице: Југ Богданова, Партизанских курира, Железничка и новопројектована улица поред Индустрије “Емо – Цеље” погон Крушевац, детаљним урбанистичким планом Станичног трга у Крушевцу предвиђа се поред осталог изградња следећих објеката: Пошта, Аутобуска станица за локални саобраћај, Железничка станица за међународни саобраћај, Реконструкција стамбене зграде и чесме (споменици архитектуре).

Улица која почиње од завршетка улице Хајдук Вељкове и настав-ља се према Слободишту и даље носи назив улица Благоја Паровића.

34

ИАК, Службени лист среза Краљево, 01-бр. 28470/1.

Милорад Сијић

49

Нови називи улица у Крушевцу донети су на седници СО Крушевац 1974. године када је донета Одлука о допуни одлуке о одређивању назива и измени постојећих назива одређених улица и тргова на подручју града Крушевца у члану 4, после тачке 24, додају се нове тачке које гласе: 25... до 144. када су нове улице добила имена.

Скупштина општине Крушевац на седници Већа месних заједни-ца од 30. марта 1978. године донела Одлуку о изменама и допунама одлуке о одређивању назива улица на подручју града Крушевца.

У Одлуци... у чл. 1 после тач. 144 додају се нове тачке које гласе: 145.... до 216. када су нове улице добиле имена.

У међувремену промењен је назив Трг победе који се брише, а нови назив је: Трг АВНОЈ-а.

Скупштина општине Крушевац на седници Већа месних заједница од 20. фебруара 1981. године, на основу чл. 3 ст. 1 Уредбе о начину обележавања насељених места, улица и тргова донела Одлуку о изменама и допунама Одлуке о одређивању назива улица и тргова на подручју града Крушевца.

После тачке 216 додају се нове тачке: 217... до 265. када су нове улице добиле имена.

Нови називи улица уследили су 1988. године. У Одлуци у чл. 1 после тачке 265 додају се нове тачке које гласе: 266... до 279. када су нове улице добиле имена.

Мора се приметити и четири деценије после рата главна водиља за називе улица била је ратна терминологија, па су давана или имена јединица или појединаца палих током Другог светског рата. Да све то није имало смисла видело се почетком 21. века када су свим тим улицама (скоро свим) промењени називи некима су враћени стари, а неке су добиле имена по неким сталним вредностима.

До великих промена у друштву десило се у последњој деценији двадесетог века када се широм Југославије почело са рушењем споменика и назива тргова и улица са именом Маршала Тита, па су се тако и у Крушевцу догодиле такве промене.

Делегати Већа месних заједница СО Крушевац су на одвојеној седници јуна 1990. године, поред осталог, донели одлуку о враћању старог назива тргу у центру града, па је до тада Трг Маршала Тита добио назив: Трг косовских јунака.

Темељ за споменик борцима Првог светског рата постављен је на тадашњем Тргу АВНОЈ-а 1. децембра 1988. године. Организатор је Друштво за неговање традиција ослободилачких ратова 1912-1918. Међутим, тадашња власт донела је одлуку да на истом месту 1992. године постави камен темељац за Споменик мира у Крушевцу, а ранији темељ је бачен. Тада је одлучено да и трг понесе нов назив: Трг мира.

На седници СО Крушевац од 24. јуна 2004. године донето је решење о промени имена појединих улица у граду, па су све оне које су носиле имена бораца из Другог светског рата промењене и добиле друге називе.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

50

Преглед развоја привреде Среза крушевачког за 1953. годину Вредност производње остварене у 1953. износи 11.748.878.000,–

динара, што представља повећање према 1952. години 37,8%. Вредност производње у 1952. години износила ја 8.502.000,– динара.

Вредност производње и процене повећања обима производње у 1953. години према 1952. години по производним областима износе:

у хиљадама динара Привредна област вредност 1952 вредност 1953 % Индуст. и рударство 5.783.300 7.202.216 24,5 Пољопривреда 1.775.590 3.494.789 97 Грађевинарство 169.647 207.032 22 Саобраћај 111.921 86.367 23 Трговина 255.372 291.400 14 Угоститељство 62.534 89.465 43 Занатство 344.225 377.609 10 Укупно 8.502.589 11.748.878 10 Карактеристика развоја привреде у 1953. години је знатан пораст

производње индустрији и пољопривреди, што је омогућило повећање бруто продукта и националног дохотка.

Индустрија. Развој индустрије 1953. године показује знатно повећање у односу на 1952. годину изузев код индустрије дувана где се последице сушне 1952. године одразиле на смањење производње дувана 65%. Највеће повећање показује индустрија и привреда метала и то: фабрика грађевинских и рударских уређаја “14. Октобар” за 59% док предузеће “Веселин Николић” показује стагнацију. Повећање производ-ње код предузећа “14. Октобар” резултат је освајања нових производа вагона за Турску, квалитетније производње и производа за ЈНА.

Хемијска индустрија. Ову грану сачињавају Хемијска индустрија “Мерима” и Војно предузеће “Милоје Закић”. Предузеће “Мерима” показује извесно повећање, нарочито код производње плавог камена и сумпорне киселине. Међутим, у погону уљаре производња је нешто подбацила што је последица сушне 1952. године. У 1953. години предузеће се више оријентисало на производњу тоалетног сапуна, који има бољи пласман, а мање на производњу пераћег сапуна. Дотрајалост машина и уређаја и ремонт код овог предузећа успорили су повећање производње.

Индустрија грађевинског материјала. Овде спадају предузеће за производњу грађевинског материјала, транспорт и градњу “Душан Ристић” и “Мирко Томић”, погон комбината за монтажну градњу “Трудбеник”. Укупна производња ове гране задржала се на истом нивоу.

Предузеће “Душан Ристић” показује пораст своје производње за 137%. Ово повећање је резултат проширења производње, отварања нових каменолома и преузимање већих послова израде у области

Милорад Сијић

51

грађевинарства. У 1953. години овом предузећу је припојено предузеће за производњу цигле и црепа “Родољуб” у Сталаћу.

Предузеће “Мирко Томић” није извршило свој план производње због недостатка цемента који је основни материјал овог предузећа.

Дрвна индустрија. Ову индустрију сачињавају Дрвни комбинат, Предузеће за импрегнацију дрвета и Градско столарско предузеће. У овој привредној грани имамо повећање производње за 29%. Резултат повећања је све већа потражња производа од дрвета на страном тржишту.

Дрвни комбинат – ово предузеће врши експлоатацију шума на територији шест срезова, а овде је обухваћена само прерађивачка делатност стругаре. Предузеће показује повећање производње за 71% услед отварања нових погона: паркетарнице, производња амбалаже и изградња базена за смештај обловине.

Предузеће за импрегнацију дрвета је повећало бруто продукт за 20%. Повећање је резултат веће потражње од стране југословенских државних железница.

Градско столарско предузеће је повећало производњу за 38%. То повећање долази од повећања производње амбалаже.

Прехрамбена индустрија. Овде спадају: Комбинат прехрамбене индустрије “22. Јули” и Млинско предузеће “Бранко Перишић”. Прехрамбена индустрија показује повећање производње за 14%. Ово је углавном резултат веће пољопривредне производње.

Предузеће “22. Јули” има повећање производње за 14%. И поред повећања производње капацитет предузећа није потпуно искоришћен 1953. године.

Предузеће “Бранко Перишић” повећало је производњу за 20% и поред дотрајалих машина и честих прекида у раду.

Индустрија дувана. Предузеће за обраду дувана је смањило производњу у 1953. години за 65% услед недостатка дувана из бербе 1952. године, која је била сушна. Сем суше на количину производње утицала је и болест дувана “трипс”.

Пољопривреда. Вредност укупне пољопривредне производње у 1953. години повећала се за 97%. Ово је више последица повољних климатских услова у 1953. години, него примене агротехничких мера.

Повећање пољопривредне производње по гранама износи: 1952 1953 %

Ратарство 727.645 1.734.997 138 Воћарство и виноград. 552.317 1.088.219 97 Сточарство 495.628 671.573 36 Значајно је за пољопривреду да је настао у сточарству велики

пораст бројног стања стоке и поред тога, што је крмна база била слаба. Због суше у 1952. години ипак се успело путем набавке из Војводине и крајева које је мање захватила суша да се набави довољна количина сточне хране у 1953. години. С обзиром да је 1953. година имала

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

52

довољно влаге и да је сточне хране било изнад просека, па се и квалитет стоке знатно побољшао. Најзад на побољшање квалитета стоке утицале су и новоотворене припусне станице које нам представљају добру основу за даље подизање сточарства. У току 1953. године набављено је 11 бикова, 3 нераста, 40 овнова, неколико пастува и за задружне економије набављено је 55 расних крава са телацима.

У току 1953. године, после реорганизације сељачких радних задруга, створене су задружне економије, а тиме и знатно бољи услови за повећање и унапређење пољопривреде. Набављено је 5 трактора са приколицама и тробраздним плуговима. Да би се више могло утицати на унапређење воћарства и виноградарства, а и осталих грана пољопривреде, основан је Срески лозно-воћни расадник “Равњак” у циљу производње воћних садница и калемова ради снабдевања пољопривредних произвођача. Тешкоће које су изазвале суше 1950. и 1952. године принудиле су нас да прибегнемо мелиорацијама у долини Западне Мораве, где је се отпочело са копањем канала за наводњавање у атару села Читлука.

Грађевинарство. Овде постоје грађевинско предузеће “Западна Морава” и Предузеће за одржавање путева.

Грађевинска делатност повећа се у 1953. години за 22% и то код предузећа “Западна Морава” 17%, а код Предузећа за одржавање путева за 5%. Предузећа нису довољно снабдевена механизацијом, нарочито “Западна Морава” што поскупљује производњу.

Саобраћај. Код друмског саобраћаја остварен је мањи бруто продукт у 1953. години за 37% услед неорганизације саобраћаја и укидања теретног превоза.

Трговина. Повољни услови у пољопривреди и повећање производње индустријске робе омогућили су повећање промета и веће остварење бруто продукта у 1953. години за 14%. Промет код трговине остварен у 1953. години са 1.990.605.000 динара, што према остварењу промета 1952. године од 1.333.848.000 динара претставља повећање за 50%.

Реорганизација трговинске мреже у 1952. години повољно је утицала у правцу развијања конкуренције, бољег снабдевања и побољшања асортимана робе. Откуп пољопривредних производа у 1953. години такође је боље организован. Повећан је број продавница индусријском робом као и продавница индустријских предузећа и откупних станица предузећа из других република.

Угоститељство. На повећање бруто продукта у угоститељству утицала је реорганизација као и добра 1953. година. Ово повећање износи 9%.

Занатство. Занатство показује повећање бруто продукта за 10%. Државно занатство показује повећање изузев предузећа “Дивна Гавриловић” код кога је смањен бруто продукт за 21% због веће конкуренције и слабе механизације овог предузећа, као и због укидања кројачке радионице за мушка одела. У задружном сектору обућарске и

Милорад Сијић

53

опанчарске задруге показују такође знатно смањење бруто продукта због општег опадања потрошње опанака и јевтинијих производа индустријске обуће. Код приватног занатства показује се повећање бруто продукта за 40%.

Инвестиције. Укупна инвестициона изградња у 1953. години остварена је у вредности од 546.343.000,– динара од чега на инвестиције у привреди 498.404.000,– динара, а на друштвени стандард 47.939.000,– динара. Све ове инвестиције финансиране су из фонда за самостално располагање, амортизационог фонда, сопственим финансирањем из буџета, из резервног фонда, из фонда за стамбену и комуналну изградњу и инвестиционог кредита.

Дрвни комбинат имао је инвестиције у износу од динара 79.190.000 на опрему и монтажу динара 19.895.000 и велике оправке динара 95.295.000. Овим инвестицијама олакшана је експлоатација оних делова шума које су до сада биле неприступачне.

Инвестиције код предузећа “Мерима” износе 157.220.000 динара, на магацин за готову робу 3.451.000 динара, за постројење за цепање масти 41.456.000 динара, за проширење погона сумпорне киселине 43.035.000 динара, на грађевинске радове 17.631.000 динара и за оправке и разна постројења 33.385.000 динара.

Инвестиције предузећа “14. Октобар” износе 28.722.000 динара. ово предузеће откупило је лиценцу за производњу универзалних багера од једне тоне и другу опрему у машинама, што треба да му омогући освајање новог производа, који ће бити веома потребан нашој привреди. Поред ове куповине предузеће је извршило грађевинске радове у вредности од 19.470.000 динара.

Предузеће “Душан Ристић” извршило је инвестиције за 22.000.000 динара. Ове инвестиције су утрошене на подизање моста на Западној Морави и започета је изградња дековиљског колосека Кошеви-Брајковац. Изградњом ових објеката постићи ће се снижење трошкова превоза камена и шљунка.

Инвестиције у трговини износе 17.536.000 динара и углавном се односе на адаптацију робне куће “Дева”, “Стотекс”, “Бела Стена” и на подизање артеријског бунара код “Навип”-а.

Инвестиције у пољопривреди износе преко 60.000.000,-динара и односе се на мелиорационе радове на црпки “Читлук”. Динара 48.298.000, на подизање воћњака и матичњака у Среском лозно-воћном расаднику “Равњак” и на набавке трактора, приколица, плугова и на куповину приплодне стоке.

Инвестиције друштвеног стандарда износе динара 47.939.000 и односе се на асфалтирање улица, набавку санитетских кола, подизање станице за трансфузију крви, проширење зграде Учитељске школе, подизање спрата на згради Секретаријата за унутрашње послове и на изградњу стамбених зграда Дрвног комбината.

35

35

Победа, Ванредни број 7, мај 1954, стр. 1-8.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

54

Синдикат Радничка класа је основала синдикат 24. јануара 1945. године у

Крушевцу када је изабрано и прво синдикално руководство. Синдикално веће и остале организације синдиката, кроз првих десет година после ослобођења, били су главни извор кадрова за нашу привреду, органе власти и друштвене организације. Као пример да поменемо да 1955. само из Синдикалног већа седамдесет другова и другарица налази се на руководећим положајима у органима власти по предузећима и устано-вама нашег града, а неки од њих на одговорним дужностима у Репуб-лици Србији. Преко 400 бивших синдикалних функционера Извршних одбора подружница налазе се у органима управљања у привредним организацијама. Нема пословођа одељења, директора мањих предузећа и других примерних радника, а да нису били синдикални функционери.

После само десет година од свог оснивања синдикат нема више улогу економског заштитника радничке класе, јер су међусобни односи напредовали толико да синдикати немају од кога да је штите!?

Акциони одбор Синдикалног већа 1945 Србислав Андрејевић из Читлука Председници Месног синдикалног већа 1945 Ђорђе Матић (1917-1978) из Подгорца 1945-1946 Михаило Стојановић (1912-2002) из Јасике 1946-1947 Михаило Јевтић из околине Ужица Председници Среског синдикалног већа 1947-1948 Јосиф Матић (1899-1978) из Крушевца 1948-1950 Драгомир Томић из Паруновца 1950-1951 Арсеније Вуковић (1924) из Крушевца 1952-1958 Ђорђе Матић (други пут) Председници Општинског синдикалног већа 1958-1960 Богдан Ракезић 1960-1962 Арсеније Вуковић (други пут) 1962-1964 Добросав Антић из Лапова 1964-1966 Радомир Поскић (1927-1999) из Коњуха 1966-1968 Милан Видојевић (1932-2003) из Ратаја 1968-1970 Иван Матовић (1930-?) из Крушевца 1970-1972 Ненад Павловић (1925-2008) из Купаца 1972-1974 Славко Андријевић (1929) из Горње Пакашнице 1974-1978 Миодраг Јовановић (1930) из Закута (Краљево) 1978-1981 Љубодраг Ђорђевић (1944) из Стубла (Блаце) 1981-1985 Душан Јокић 1985-1987 Душан Ђурковић (1955) из Нове Шумадије (Призрен) 1987-1989 Румена Ћирић 1989- Миленко Михајловић (1953) из Шанца

Милорад Сијић

55

5. ДРЖАВНА И САМОУПРАВНА НАДЛЕШТВА

РАСИНСКИ ОКРУГ “Први Окружни народноослободилачки одбор за округ

Крушевачки формиран је јула 1944. године са седиштем у Рибарској Бањи у саставу: Љубисав Јовановић, свештеник, председник; Радомир Тодоровић, земљорадник, секретар; Јанко Милојевић, радник, члан; Станимир Буљугић, занатлија, члан; Богдан Стефановић, интелектуалац, члан; Душан Побрић, земљорадник, члан и Драгољуб Цветковић, земљорадник, члан. По ослобођењу још 16. октобра 1944. године у Крушевцу Окружни народноослободилачки одбор формирао је Градски народноослободилачки одбор, али о томе записник не постоји. Јанко Милојевић 18. април 1949. у Крушевцу”.

36 Народноослободилачки

одбор Крушевачког округа сачињавали су срезови, и то: жупски, копаонички, расински, крушевачки, ражањски, темнићки, трстенички и град Крушевац.

Законом о територијалној подели Србије крајем 1945. године донета је одлука о промени имена Народноослободилачких одбора који су од тада постали Народни одбори.

НО Крушевачког округа укинут је 30. априла 1947. године јер је донет закон којим су у ужој Србији 27 вароши међу којима и Крушевац признати за градове, а срески НО су директно повезани са Скупштином и Владом НР Србије.

Године 1949. Србија је новом административном поделом подељена на области (19. јуна прво заседање Обласних НО), а територија бившег НО Крушевачког округа ушла је у састав Крагујевачке области.

Године 1951. укинуте су области и враћа се на стање из 1947. Године 1955. територија бившег Крушевачког округа добија нови

назив НО Среза Крушевац у чији састав су ушле територије укинутих срезова који су постали Општински народни одбори – ОНО.

Године 1959. НО Среза Крушевац чине десет ОНО, и то: Крушевац, Александровац, Брус, Варварин, Велика Дренова, Велики Шиљеговац, Велики Купци, Ражањ, Трстеник и Ћићевац.

Године 1962. укинут је НО Среза Крушевац. Године 1963. основан је Срез Краљево коме је припала и

територија бившег крушевачког среза. Срез Краљево укинут је 24. марта 1967. године када је одржана последња скупштина среза.

“Године 1967. формирана је Међуопштинска конференција Савеза комуниста, Координационог тела социјалистичког савеза Крушевца, Ћићевца, Варварина, Ражња, Александровца, Бруса и Трстеника. МОК је одржао прву седницу 2. марта 1968. године на којој је изабран први секретар Драгиша Лукић”.

37

36

ИАК, Фон Окружни народни одбор Крушевац 1944-1947, изјава Јанка Милојевића о

постанку Окружног народног одбора. 37

Победа, 8. март 1968, стр. 1.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

56

Међуопштинске регионалне заједнице формиране су 1975. године где су обједињени неки послови са општинског и пренети неки послови са републичког нивоа. Ове заједнице нису нови срезови. Регионалним удруживањем функције општина остају непромењене. Договор о оснивању Међуопштинске регионалне заједнице Краљево потписали су 11. јула 1975. године 15 председника општина, а на другој седници изабран је председник Региона Краљево.

Регион Краљево укинут је 1992. године. Године 1992. формиран је Расински округ који у свом саставу

има седам Скупштина општина и то: Александровац, Брус, Ћићевац, Крушевац, Ражањ, Трстеник и Варварин. До промене је дошло 1994. године, када је Ражањ припао Нишавском округу.

Расински округ данас захвата територију од 2.957 км2.

Председник НОО Крушевачког округа

1944-1947 Љубисав Јовановић (1910-1951) из Бошњана Љубисав Јовановић свештеник у Рибару код Рибарске Бање од 1938. до 1944. Изабран је за првог председ-ника Народноослободилачког одбора Округа круше-вачког. Биран за посланика Велике антифашистичке народноослободилачке скупштине Србије (ВАНОСС) за Округ крушевачки 1944. Затим је биран за народног посланика Скупштине НР Србије 1946. У обрачуну међу комунистима завршио је на Голом отоку. Председник Крагујевачке области

1949-1951 Раја Недељковић (1911-1996) из Грошнице (Крагујевац) Раја Недељковић завршио је Гимназију у Крагујевцу и уписао Правни факултет. Током рата командант је Крагујевачког партизанског одреда. После рата први је министар пољопривреде у Влади НР Србије. Члан ЦК СКС и члан ЦК СКЈ биран на шестом и седмом конгресу СКЈ. Народни херој.

Председници НО Среза Крушевац 1955-1957 Владислав Бајчевић (1918-1979) из Крушевца

Владислав Бајчевић завршио је Војну занатску школу у “Обилићеву”. После рата био је секретар Окружног комитета КПЈ у Крушевцу, секретар Градског комите-та КПЈ, председник Среског народног одбора у Кру-шевцу, председник НО општине Звездара у Београду, републички секретар за народно здравље, републички и савезни посланик у више сазива, секретар републи-чког СУБНОР-а Србије, инспектор ЦК Србије и ЦК

КПЈ, члан Главног одбора ССРН Србије, члан ЦК СКС.

Милорад Сијић

57

1957-1960 Трифун Николић (1922-1993) из Капиџије У НОБ био од 1941. године. За време рата био секретар ЦК СКЈ, комесар чете, комесар команде места и члан Месног комитета КПС у Крушевцу. После ослобођења постављен за министра шумарства и рударства у Влади НР Србије, а од 1948. године је генерални директор војних индустрија, да би у једном мандату био и народни посланик у српској Народној скупштини. Још је био директор Главне дирекције за прехрамбену индустрију СР Србије, помоћник министра за индустрију у влади НР Србије, директор

Управе за инвестициону изградњу НР Србије, секретар за индустрију Извршног већа НР Србије. Затим долази у Крушевац за председника НО среза Крушевац и поборник је да Крушевац буде савремен град са модерним стамбеним зградама, саобраћајницама и комуналном инфраструктуром. Одлази за амбасадора у Гани (1969-1972), а од 1972. године директор Службе друштвеног књиговотства Србије. Био је и амбасадор у Румунији.

1960-1962 Милан Гајић (1923-1992) из Кобиља Као младић био је неквалификовани радник. У рату је комесар чете Расинског партизанског одреда. После рата провео је неколико година на дужности секретара среских комитета у Крушевцу, Брусу и Варварину. Од 1957. године је председник НО општине Крушевац. Радио у Фабрици уља у Крушевцу. Оснивач је ФАМ-а.

Председник Среза Краљево

1963-1967 Милорад Никшић (1922-?) из Чачка Милорад Никшић завршио је Пољопривредни факултет Београдског универзитета у Земуну. Докторирао је на производњи воћног садног материјала. Био директор предузећа Воћар у Београду који је у свом саставу имао велики број хладњача и земљорадничких задруга. Радио неколико година у Републичком министарству пољопривреде, а затим у НО среза Чачак и најзад као научни сарадник

Института за воћарство у Чачку. Од 1957. до 1962. године био је председник НО општине Чачак.

Секретар МОК-а 1968-1974 Драгиша Лукић (1919-1996) из Љубаве

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

58

Председници Региона Краљево 1975-1982 Драган Ћировић (1922-?) из Чачка

Драган Ћировић је рођен у селу Велеречи код Горњег Милановца. Члан је КПЈ од 1944. године. Пре него што је изабран за председника Скупштине Међуопштинске регионалне заједнице Краљево био је на руководећим местима у неколико привредних организација и обављао више друштвено политичких функција. Носилац је више ордена за заслуге у народноослободилачкој борби и после рата.

1982-1986 Александар Ђокић из Новог Пазара Александрар Ђокић био је председник Скупштине општине Нови Пазар и друштвено-политички радник.

1986-1990 Милан Недељковић (1935) из Купаца Милан Недељковић завршио је Учитељску школу, затим Филозофско-историјски факултет у Београду и Високу школу политичких наука у Београду на којој је и магистрирао. Радио у основној школи, Радничком универзитету, Гимназији у Крушевцу, Педагошкој академији за образовање васпитача и учитеља у Крушевцу. Био директор Регионалне политичке школе Међуопштинске конференције СКС Краљево.

1990-1992 Предраг Вучковић (1937) из Врњачке Бање Предраг Вучковић је дипломирани правник. Радио као директор РО Минерлна вода “Врњци”. Бавио се углавном пословима банкарске и туристичке природе. Био је председник СО Врњачка Бања, а биран је и за заменика јавног тужиоца Републике Србије.

Начелници Расинског округа 1992-2001 Владимир Тасић (1954) из Крушевца

Владимир Тасић завршио је Гимназију у Крушевцу затим Правни факултет у Београду. После завршених студија постаје заменик Општинског јавног тужиоца у Крушевцу, затим Општински јавни тужилац. Данас се бави адвокатуром. Председник је Окружног одбора СПС у Крушевцу.

Милорад Сијић

59

2001-2002 Милош Радуловић (1953) из Крушевца Милош Радуловић био је високи функционер ДСС-а: потпредседник, затим, од 24. јуна 2003. године, председник Извршног одбора, а од 17. августа 2005. године је Директор ДСС-а. Народни посланик у Скупштини Републике Србије у више наврата.

2002-2004 Горан Красић (1961) из Крушевца

Горан Красић је завршио Природно математички факултет и постао дипломирани математичар. Радио је у Рачунарском центру у Крушевцу, затим, у приватној фирми “Латифовић” у Крушевцу и Крушевачкој гимназији. Био је председник је Регионалне привредне коморе Крушевац, директор јавног предузећа Градска Топлана у Крушевцу.

2004-2009 Бранимир Трајковић (1949) из Крушевца

Бранимир Трајковић је дипломирани инжењер машинства. Деценијама је радио у Немачкој где је израђивао документацију за атомске централе у Визбадену, а онда се вратио у Крушевац. Данас је приватник и власник је фабрике “Паркет Трајковић” у Крушевцу. Члан је Главног одбора ДСС-а. Био је народни посланик.

2009-2012 Драгутин Вељковић (1955) из Крушевца Драгутин Вељковић завршио је Машински факултет у Београду. Радио je у индустрији “14. Октобар” у Крушевцу од извршилачких до руководећих послова, од 2001. до 2003. године заменик је генералног директора. Сада ради на пословима саветника за надзор овлашћених тела у Дирекцији за мере и драгоцене метале при Министарству привреде.

2012- Бранислав Весић (1956) из Крушевца Бранислав Весић завршио је Економски факултет у Београду. Радио је у фабрици “Мерима” у Крушевцу од приправника до комерцијалног директора, затим на пословима саветника директора у спољнотрговинској кући “Центрокоп” из Београда који је отворио послов-ну јединицу у Крушевцу одакле долази у ДИП “Савре-мени дом” из Крушевца. Радио у приватном предузећу “Флори” у Крушевцу, затим у трговинском предузећу

“Јукомерц” из Крушевца где је био заменик директора.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

60

РАСИНСКИ СРЕЗ Расински срез 31. августа 1939. године подељен је на Расински

срез и Крушевачки срез, а 1944. године, уместо њих нова власт формира два Народноослободолачка одбора – НОО, и то: НОО Расинског среза и НОО Крушевачког среза.

НОО Расинског среза обухватао је територију 39 МНОО. Законом о територијалној подели Србије крајем 1945. године

донета одлука о промени имена Народноослободилачких одбора који су од тада постали Народни одбори.

Када је у априлу 1947. године укинут НО Крушевачког среза, прикључен је НО Расинском срезу који постоји до 1951. године, када се поново издваја НО Крушевачког среза. НО Расинског среза има 23 МНО.

НО Расинског среза укинут је 1952. године, а његова територија ушла је у састав НО Крушевачког среза.

Председници Расинског среза

1944-1947 Милосав Костић (1907-1969) из Бовна Милосав Костић био је током рата политички комесар и један од организатора НОП-а у овом крају. Активан члан Народног фронта који је 3. априла 1948. добио Диплому за пожртвован рад од ИО Народног фронта Србије. Учесник је ВАСНОС 1944. у Београду, па му је додељена 18. новембра 1974. на тридесетогодишњицу заседања Спомен плакета коју је примио његов син. Потпредседник Обласног НО у Крагујевцу и поново

председник Расинског среза. Због потребе кадрова на селу први се јавио и постао председник бованске сељачке задруге, затим председник народне општине у Кобиљу.

1947-1949 Љуба Јовановић (1921-1975) из Пасјака

Љуба Јовановић завршио је основну школу, а 1939. године запослио се у Заводу за импрегнацију прагова у Крушевцу, као физички радник. Од 1941. године је у Расинском партизанском одреду. Члан СКЈ је од јануара 1944. године. После рата ради као комесар Окружне милиције у Крушевцу, секретар Среског комитета за Срез расински у Крушевцу, секретар СКС за Срез Копаонички у Брусу, председник Среског савеза

земљорадничких задруга у Крушевцу, начелник Секретаријата општенародне одбране општине Крушевац, секретар ОК СКС у Крушевцу, посланик Скупштине Србије, председник Општинског одбора СРВС у Крушевцу и председник Аероклуба “Михајло Живић” у Крушевцу. Погинуо у саобраћајној несрећи на путу Београд – Панчево.

Милорад Сијић

61

1949-1950 Данило Милошевић (1914-1983) из В. Головода Данило Милошевић пре рата је електричарски радник. После рата је секретар Среског комитета КПЈ, председник среза, руководилац за Електропривреду у Савезној контролној комисији, директор Хидроградње на Дрини код Зворника, а спајањем срезова 1963. године налази се на дужности секретара Среског комитета СК. Био је посланик, одборник, а имао је и низ других функција.

1950-1952 Владислав Бајчевић (1918-1979) из Крушевца

Владислав Бајчевић завршио је Војну занатску школу у “Обилићеву”. После рата био је секретар Окружног комитета КПЈ у Крушевцу, секретар Градског комитета КПЈ, председник Среског народног одбора у Крушевцу, председник Народног одбора општине Звездара у Београду, републички секретар за народно здравље, републички и савезни посланик у више сазива, секретар републичког СУБНОР-а Србије,

инспектор ЦК Србије и ЦК КПЈ, члан Главног одбора ССРН Србије, члан ЦК СКС.

1952 Милосав Костић (други пут)

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

62

КРУШЕВАЧКИ СРЕЗ Крушевачки срез настао је 31. августа 1939. године када је

Расински срез подељен. Нова власт 1944. године формирала је Народноослободилачки одбор – НОО Крушевачког среза.

НОО Крушевачког среза обухватао је територију 34 МНОО. Законом о територијалној подели Србије крајем 1945. године

донета одлука о промени имена Народноослободилачких одбора који су од тада постали Народни одбори.

Године 1947. у априлу укинут је НО Крушевачког среза. Године 1951. поново формиран НО Крушевачког среза поделом

НО Расинског среза. НО Крушевачког среза у свом саставу има 22 МНО. Године 1952. у састав НО Крушевачког среза ушла је територија

укинутог НО Расинског среза. Године 1955. укинут је НО Крушевачког среза.

Председници Крушевачког среза 1944-1947 Томислав Миленковић (1911-1978) из Глободера

Томислав Миленковић изучио је опанчарски занат. После рата биран за среског одборника и председника Среза Крушевачког. Биран за народног посланика Скупштине Србије 1946. године. После истека мандата ради у Секцији за путеве Крушевац као пословођа, и у предузећу “Душан Ристић” где је директор. Биран за председника Народног фронта Расинског среза 1947.

1951-1954 Драгиша Лукић (1919-1996) из Љубаве Драгиша Лукић пре рата земљорадник. Све време рата провео као илегални теренски радник на подручју крушевачког среза у рејону Велике Дренове. Године 1944. био је извесно време секретар НОО. У мају 1945. године биран за секретара Среског комитета СКС среза Крушевац. Затим је председник НО среза Крушевац, а од 1949. до 1950. године поново је секретар Среског ко-митета СКС среза Крушевац, а онда поново председник

НО среза Крушевац. Све до 1962. године потпредседник је НО среза Крушевац, а онда је изабран за председника Среског одбора ССРН среза Краљево. Секретар МОК-а од 1968. до 1974. године. Био је савезни народни посланик. Завршио Правни факултет.

1954-1955 Миљојко Божић из Пилатовића (Ужичка Пожега) Миљојко Божић завршио је Учитељску школу у Ужицу. Радио је у Македонији. Пред рат дошао у Брајковац, затим у Коњух. Био је у заробљеништву. После рата радио као председник за просвету и културу и потпредседник Среског одбора, уредник “Победе” у Крушевцу одакле је дошао за председника среза; касније отишао у Београд.

Милорад Сијић

63

ГРАД КРУШЕВАЦ Градски народноослободилачки одбор – ГНОО Крушевац од 1944. Градски народни одбор – ГНО Крушевац од 1945. Народни одбора градске општине – НОГО Крушевац од 1952. Општински народни одбор – ОНО Крушевац од 1955. Године 1955. укинуто је 45 Месних народних одбора – МНО а

формирано 13 Општинских Народних Одбора – ОНО, и то: Крушевац, Велики Шиљеговац, Каоник, Гаглово, Дворане, Ломница, Велики Купци, Жабаре, Пепељевац, Јасика, Коњух, Падеж и Сталаћ.

Године 1959. укинуто је 13 ОНО, а формирано је нових три ОНО, и то: ОНО Крушевац, ОНО Велики Шиљеговац и ОНО Велики Купци.

Укидањем НО Среза Крушевац 1962. године на територији бившег крушевачког среза укинуте су три ОНО-а, а формиране су две Скупштине општине, и то: СО Крушевац и СО Велики Шиљеговац.

СО Крушевац децембра 1966. године доноси Уредбу о присаје-дињењу СО Велики Шиљеговац.

Од 2004. године Општина Крушевац. Од 2008. године Град Крушевац.

Председник ГНОО Крушевац 1944-1945 Стојан Ђорђевић (1896-1969) из Маскара

Стојан Ђорђевић, бравар. Браварску радњу у Крушев-цу има од 1921. године у улици Престолонаследника Петра, после рата Генерал Миљајева бр. 52. Током рата је изгубио сина Радмила који је стрељан 1943. године. На ослобођеној територији Команде подручја у Рибарској Бањи изабран је и постављен за првог послератног председника Градског народноослободи-лачког одбора (ГНОО) Крушевац.

Председници ГНО Крушевац

1945-1947 Ђорђе Матић (1917-1978) из Подгорца Ђорђе Матић је пре рата берберски радник. Учесник НОБ-а од 1941. године. Био је секретар Општинског комитета савеза комуниста, председник Среског синдикалног већа, први председник ФК “Напредак” из Крушевца, народни посланик. Изабран је 1962. године за председника СУБНОР-а среза Краљево. Писао за Радничке новине, Организовани радник и др. Објавио књигу Крушевац и његов напредни раднички

покрет. Ђорђу Матићу је постављена спомен биста на Багдали 1. маја 1979. године, а срушена је 1991. године.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

64

1947-1950 Михаило Лучић (1884-1953) са Дивчибара Михаило Лучић био је адвокат (није био члан СК, већ републиканац). На ослобођену територију Команде подручја у Рибарску Бању прешао је 1944. године и изабран за потпредседника Народног одбора општине. За председника ГНО Крушевац долази 13. априла 1947. године после оставке Ђорђа Матића, а на изборима 9. новембра исте године добио је мандат од три године. Други мандат добио је на изборима 1952. године. Био је

члан Среског одбора Народног фронта и потпредседник Градског одбора Народног фронта. Због болести дао је оставку и отишао у санаторијум на Фрушку Гору, где је после краћег боловања умро.

1950-1952 Добривоје Димитријевић (1910-1982) из Богдања

Добривоје Димитријевић завршио је Учитељску школу у Јагодини. После рата први је уредник листа “Победа”, секретар ГНО Крушевац. Од 1949. године одлази у Област Крагујевац. Био је директор Основне школе “Вук Караџић” и директор Народног музеја (Народни музеј и Историјски архив спојени у једну установу).

Председници НОГО Крушевац 1952-1953 Михаило Лучић (други пут) 1953-1955 Десимир Милосављевић (1917-2001) из Пасјака

Десимир Милосављевић (зет Михаила Лучића) завршио је гимназију, затим Војно техничку школу Завода “Обилићево”. Почетком рата ступио у НОП и отишао у Прокупље. Имао висок чин у војсци. После рата председник је Ратног војног суда од 15. октобра 1944. до септембра 1945. године у Крушевцу. Председник Градског народног одбора у Крушевцу, председник Среског одбора савеза бораца у Крушевцу,

председник Општинског одбора Народног фронта, секретар Општинског комитета савеза комуниста, директор Завода за социјално осигурање у Крушевцу. После успешног рада у Крушевцу прешао је службом у Краљево, од 1963. године председник је Комисије за борачку заштиту СУБНОР-а среза Краљево. Касније одлази да службује у Београду.

Милорад Сијић

65

Председници ОНО Крушевац 1955-1957 Драгиша Гајић (1922-2002) из Град Сталаћа

Драгиша Гајић је после рата секретар комитета среза жупског у Александровцу од 1944. до 1947. године. На позив Народног хероја Раје Недељковића одлази 1948. у Крагујевац као повереник са специјалним задатком где остаје до 1950. године. Од 1950. је секретар среза крушевачког, затим председник Народног одбора општине Крушевац. Поново је биран за председника Народног одбора општине Крушевац 28. јуна 1957.,

али је касније смењен.38

У Београд одлази 1958., где је завршио Правни факултет 1962. године, а онда долази у Крушевац и запошљава се на месту директора ДОЗ-а. За директора Штофаре “Бранко Крсмановић” у Параћину постављен је 1964. године. У адвокате одлази 1968., а 1974. године сели се у Ниш.

1957-1960 Милан Гајић (1923-1992) из Кобиља

Као младић био је неквалификовани радник. У рату је комесар чете Расинског одреда. После рата провео је неколико година на дужности секретара среских комитета у Крушевцу, Брусу и Варварину. Од 1957. године је председник НО општине Крушевац.

39 Од

1960. до 1962. године председник је НО среза Крушевац и директор општинског Фонда за путеве. Оснивач и директор предузећа ФАМ у Крушевцу.

1960-1963 Радован Стојановић (1922-1996) из Бивоља

Радован Стојановић је завршио Ветеринарски факултет у Београду, где је и докторирао 1977. године. Радио је у Ветеринарској станици у Крушевцу. Са места председника општине одлази 1965. године у Београд на место заменика министра пољопривреде. Посланик Републичког већа Скупштине Србије од 1967. до 1969. године. Помоћник министра за пољопривреду, шумарство и водопривреду до 1987. године, када је

пензионисан. Био је у том периоду предавач на Ветеринарском факултету у Београду.

38

Победа, 5. јул 1957, стр. 1. 39

Победа, 22. новембар 1957, стр. 3.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

66

Председници СО Крушевац 1963-1965 Радован Стојановић (други пут) 1965-1967 Чедомир Марковић (1931) из Крушевца

Чедомир Марковић завршио је Економски факултет у Београду. Био је наставник и професор Економске школе у Крушевцу (1949-1961), заменик и генерални директор ХИ “Милоје Закић” (1967-1991). Био је ангажован и у друштвено-политичком раду, како у институцијама Републике Србије, тако и у општини Крушевац. Био је делегат (посланик) Друштвено-политичког већа Скупштине Србије, члан савета НБ

Србије, председник Клуба привреде Крушевац. 1967-1969 Ћира Глигоријевић (1931-2005) из Крушевца

Ћира Глигоријевић је један од првих професионалних новинара крушевачке “Победе”, друштвено-политички активан. У органима власти од 1960. до 1969. године био је потпредседник општине, секретар Општинског комитета Савеза комуниста, председник Сoцијалистич-ког савеза. Касније је живео и радио у Београду.

1969-1973 Слободан Јовановић (1929-1985) из Страгара Слободан Јовановић завршио је Учитељску школу у Београду, Вишу педагошку школу у Крушевцу, Филозофски факултет у Скопљу. Радио као учитељ, новинар, професор, управник библиотеке, секретар заједнице културе, иницијатор значајних културних дешавања и искорака. Као “челни” човек Града “платио је цех” тада у Крушевцу (1971/72). Због скојевске активности имао је статус борца НОР-а од септембра

1943. Заслужан за развој крушевачке просвете и културе. Био директор библиотеке у Крушевцу у два мандата.

1973-1974 Драгослав Лазаревић (1941) из Крушевца

Драгослав Лазаревић је грађевински инжењер. Обављао је низ значајних друштвено политичких функција. Потпредседник је Регионалне заједнице у Краљеву од 1976. до 1982., председник општинског комитета од 1982. до 1984., директор предузећа ШИК “Савремени Дом” у Крушевцу од 1984. до 1991. године, директор сектора изградња у предузећу “Југодрво” из Београда од 1991. до 1994. Од тога провео 1992. до 1994. године

у Улан Батору у Монголији. Потпредседник Регионалне привредне коморе у Краљеву од 1997. до 2004. године, када одлази у пензију.

Милорад Сијић

67

1974-1981 Радомир Мићић (1929-1992) из Крушевца Радомир Мићић завршио је Економски факултет. Био је директор ДП “Душан Петронијевић”. Потиче из богате породице. Био је врло популаран у Граду. Спада у ред виђенијих привредника и “градитеља”. У његово време су из Фонда за инвестиције, направљени: стадион, базен, хала спортова, брана у Ћелијама, и др. Посланик Скупштине Србије 1969., а посланик Савезне скупштине 1978.

1981-1982 Арсеније Вуковић (1924) из Крушевца

Арсеније Вуковић радио у општинском комитету СК Крушевац, Заводу за социјално осигурање, предузећу “Душан Ристић” где је постављен за директора 25. фебруара 1959. године, касније радио као руководилац комерцијалног сектора, а од 1974. је на дужности шефа службе набавке и продаје истог предузећа. Са места потпредседника дошао за председника СО.

1982-1986 Војислав Савић (1920-1994) из Гаглова

Војислав Савић пре рата је питомац Војнозанатлијске школе Завода “Обилићево” у Крушевцу. Као млади потпоручник Југословенске армије августа 1945. године постављен за управника Убојног слагалишта на Стражарцу, над Јасиком. Директор је предузећа “Прва Искра” Барич, затим предузећа “Милоје Закић” у Крушевцу је од 1959. до 1974. додине.

1986-1989 Радован Миљковић (1936) из Крушевца

Радован Миљковић завршио је Економски факултет. Радио у “Рубину” и Заводу за социјално осигурање. Био је директор “Југобанке” у Крушевцу. После истека мандата председника СО Крушевац Миљковић долази у немилост тадашњих моћника који нису дозволили да се врати на место директора “Југобанке”, већ су га поставили за саветника.

1989-1992 Велимир Михајловић (1953) из Мудраковца

Велимир Михајловић завршио је Економски факултет у Београду и један је од најмлађих људи у свом времену који се, као руководилац, доказао у Индустрији машина и компонената “14. Октобар” и као такав изабран за председника СО Крушевац. Михајловић је 1991. године постављен за Министра индустрије и енергетике, затим, Министра трговине и туризма у Влади Србије. Касније ради као директор приватног предузећа “Плима М”.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

68

1992-1993 Живорад Јовановић (1941) из Пасјака Живорад Јовановић завршио је Економски факултет у Београду. Запослио се у предузећу “Милоје Закић” где је радио од приправника до помоћника генералног директора. Одатле одлази на место председника СО Крушевац, затим за директора ЗОИЛ “Дунав” Филијала у Крушевцу. Био је секретар ОК СКС, секретар ОО СК, председник Радничког савета, председник радне групе за спровођење ЗУР-а, члан Извршног одбора Синдиката

Индустрије “Милоје Закић”, делегат у СО Крушевац и заменик председника Већа удруженог рада.

1993-1998 Драган Јовановић (1946) из Крушевца

Драган Јовановић је дипломирани машински инжењер. Радио је у ХИ “Милоје Закић”, био је професор Средње машинске школе, професор и директор Више хемијско-технолошке школе, директор Електронског центра Крушевац. Напустио је место председника СО јер је од 1998. до 2000. године био изабран за помоћника Министра индустрије у Влади Србије.

1998-2000 Милоје Михајловић (1947) из Кукљина

Милоје Михајловић завршио је Учитељску школу и Педагошку академију у Крушевцу, а Факултет организационих наука у Београду. Радио је у школи, био директор Републичког завода за тржиште рада у Крушевцу, председник Општинског одбора СПС-а, директор “Универзал банке” у Крушевцу. Био је народни посланик, одборник. Данас је председник Окружног одбора СНС-а у Крушевцу.

2000-2004 Др Сава Попадић (1943) из Ржанице

Сава Попадић завршио је Медицински факултет у Нишу. Као лекар радио у Крушевцу, а од 1978. године је специјалиста педијатар на Дечјем одељењу крушева-чке Болнице. У оквиру Дечјег одељења основао Одсек за хематологију, тада једини у Србији, ван клиничких центара. Последње радно место у Болници му је било начелник Дечјег одељења и заменик директора Болни-це. Од 1994. године отвара приватну педијатријску и

хематолошку ординацију у којој и сада ради. Биран је за народног посланика 2003. године.

Милорад Сијић

69

Председник Општине Крушевац 2004-2009 Драган Аздејковић (1958) из Крушевца

Драган Аздејковић је завршио Економски факултет. Радио у ТП “Горњи Ибар” стовариште у Крушевцу, ТП “Металпромет” у Крушевцу, а од 1997. године је приватни предузетник. У претходном општинском сазиву од 2001. до 2004. године био је Председник ИО СО Крушевац, од 2008. градоначелник. Од 2012. године директор је ЈП “Градска топлана” у Крушевцу.

Градоначелници Крушевца 2009-2011 Мр Десимир Павловић (1950) из Гаглова

Десимир Павловић је магистар машинства. Од 1976. до 2001. године радио је у ИМК “14. Oктобар”, од 2001. до 2003. године генерални директор је предузећа, од 2003. до 2004. године заменик председника ИО СО Крушевац, од 2004. до 2009. године поново ради у ИМК “14. Oктобар”. Од 2011. до 2012. године је члан Градског већа Крушевац.

2011-2012 Драган Јовановић (1969) из Крушевца

Драган Јовановић је дипломирани инжењер електро-технике. Од 1996. до 2008. године радио је у предузећу ПТТ “Србија”, Радна јединица “Крушевац” као главни сарадник за информатичке технологије и телекомуни-кације. Од 2009. године ради у “Телеком Србија” у Крушевцу као координатор за технику.

2012-2014 Братислав Гашић (1967) из Крушевца Братислав Гашић завршио Гимназију у Крушевцу, а Економски факултет у Нишу. Власник је и директор предузећа “Сантос” у Крушевцу, као и ТВ “Плус” у Крушевцу. Био је у једном периоду сувласник “Гранд кафе”. Потпредседник је Српске напредне странке и народни посланик. Истакнути је спортски радник. Говори грчки и енглески језик. Министар одбране у Влади Србије изабране 27. априла 2014. године.

2014- Драги Несторовић (1957) из Крушевца

Драги Несторовић завршио је Машински факултет. Запослен је у индустрији “14. Октобар” од 1985. године. Радио је на пословима директора Фабрике машина, специјалних возила и система, одакле је постављен за генералног директора предузећа. Од 30. априла 2014. године градоначелник је Крушевца.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

70

6. ПРИВРЕДНА УДРУЖЕЊА

СРЕСКИ САВЕЗ ЗЕМЉОРАДНИЧКИХ ЗАДРУГА Срески савез земљорадничких задруга основана 13. XII 1946.

Председници Среског савеза 1946-1947 Сава Кнежевић из Горњег Ступња. 1947-1950 Драгиша Лукић из Љубаве. 1951-1955 Бранко Јовановић. Срески савез земљорадничких задруга од 12. октобра 1955.

године решењем Народног одбора среза Крушевац мења назив у Основни савез земљорадничких задруга. Савез је престао са радом 31. јула 1962., а послове преузела Среска привредна комора Крушевац.

Председници Основног савеза 1955-1957 Љуба Јовановић (1921-1975) из Пасјака 1957-1960 Драгослав Алексић (1919-2013) из Шљивова 1960-1961 Љуба Јовановић (други пут) 1961-1962 Јанко Милојевић (1911-1995) из Парцана

УГОСТИТЕЉСКО-ТУРИСТИЧКА КОМОРА Председници

1950-1957 Милош Марјановић (1909-1979) из Крушевца 1957-1960 Тома Ћирковић (1923-2002) из Александровца 1960-1962 Младен Галић (1924-1969)

ТРГОВИНСКА КОМОРА Председници

1953-1957 Богдан Богуновић (1915-1998) из Зрмања 1957-1960 Чедомир Илић (1891-1971) из Крушевца 1961-1962 Љуба Јовановић (1921-1975) из Пасјака

СТОЧАРСКИ ПОСЛОВНИ САВЕЗ Управници

1956-1959 Душан Васиљевић из Зајечара 1960-1962 Драгомир Милутиновић (1926-2006) из Великих Купаца

СРЕСКА ЗАНАТСКА КОМОРА Председници

1956-1960 Димитрије Марковић (1921-2013) из Вучака 1960-1962 Тома Ћирковић (1923-2002) из Александровца

ПОЉОПРИВРЕДНО-ШУМАРСКА КОМОРА Оснивачка скупштина Среске пољопривредно-шумарске коморе

за срез Крушевац одржана 20. септембра 1960. године у сали Основног савеза земљорадничких задруга за срез Крушевац.

Председник 1960-1962 Драгослав Алексић (1919-2013) из Шљивова

Милорад Сијић

71

ХЕМИК Пословно удружење хемичара “Хемик” у Крушевцу уписано у

регистар предузећа и радњи 1961. године. Фи. бр. 545/61 од 29. јуна 1961. године, Окружни привредни суд у Крагујевцу.

Удружење брисано из регистра 1964. године. Директори

1961-1962 Војислав Савић (1920-1994) из Гаглова 1962-1963 Миодраг Јовановић (1914-1988) из Крушевца 1963-1964 Љубодраг Марић (1913-1986) из Паруновца

СРЕСКА ПРИВРЕДНА КОМОРА КРУШЕВАЦ Законом о образовању јединствених привредних комора чл. 1

(Службени лист ФНРЈ бр. 22/62) образована је Среска привредна комора у Крушевцу спајањем досадашњих комора из области привреде и задру-жног савеза, а решењем НОС-а у Крушевцу бр. 01-10229/1 од 28. јуна 1962. одређен је број чланова Управног одбора Среске привредне комо-ре у Крушевцу са констатацијом да даном одржавања првог састанка Управног одбора Среске привредне коморе у Крушевцу престају са радом досадашње коморе из области привреде и задружни савез, а од тада почиње са радом образована Среска привредна комора у Крушевцу. Регистрована у Окружном привредном суду у Крагујевцу. Фи. бр. 1161/62 од 29. августа 1962., Окружни привредни суд у Крагујевцу.

Председник 1962-1963 Милорад Мацић (1939) из Ћићевца

Милорад Мацић завршио је гимназију у Параћину, а Економски факултет у Београду. После завршених студија и одслужења војног рока долази у Ћићевац и ради као начелник за привреду НО општине Ћићевац. За председника општине Ћићевац изабран је 1960. године. Са тог места долази на чело Среске привредне коморе у Крушевцу.

РЕГИОНАЛНА ПРИВРЕДНА КОМОРА КРАЉЕВО

Гашењем Среске привредне коморе Крушевац привредна предузећа Крушевца су повезана са коморским системом Србије од 1963. године преко Регионалне привредне коморе Краљево.

Председници 1963 Стеван Суша (1926), политиколог 1963-1966 Асим Камешничанин (1927), дипломирани правник 1967-1968 Милојко Вељовић (1928), дипломирани политиколог 1969-1976 Драгослав Алексић (1919-2013), политиколог 1976-1980 Ђорђе Андрић (1925), дипломирани инжењер 1980-1984 Др Станоје Мандић (1935), доктор економских наука 1984-1985 Мр Душан Папић (1946), магистар економских наука 1985-1987 Милутин Дуњић (1932-1987), дипломирани инжењер 1987-2003 Драгољуб Вукадиновић (1946), дипломирани инжењер

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

72

РЕГИОНАЛНА ПРИВРЕДНА КОМОРА КРУШЕВАЦ Укидањем Региона Краљево основана је Регионална привредна

комора Крушевац која је почела са радом 15. јануара 2003. године, на основу Закона о привредним коморама, који је усвојила Народна скупштина Републике Србије 21. новембра 2001. године.

Председници

2003-2005 Радослав Илчић (1943) из Мачковца Радослав Илчић је завршио Електротехнички факултет у Београду. Као професор радио у Машинској техничкој школи у Крушевцу, а потом Електродистрибуцији. За дугогодишњи успешан стручни рад добио је Златну плакету “Тесла – Пупин”.

2005-2009 Горан Красић (1961) из Крушевца

Горан Красић је после завршене основне школе и Гимназије у Крушевцу завршио Природно математички факултет и постао дипломирани математичар. Радио је у Рачунарском центру у Крушевцу, затим, у приватној фирми “Латифовић” у Крушевцу и Крушевачкој гимназији, директор ЈП “Градска топлана” у Крушевцу.

2009-2012 Ненад Трифуновић (1957) из Осаонице

Ненад Трифуновић завршио је Машински факултет у Београду. Радио у “Наменској” и “Холдинг” предузећу Индустрије хидраулике и пнеуматике “Прва петолетка” Трстеник. Са места заменика директора “Наменске” дошао на место генералног директора од 2001. до 2002. године. Данас ради у “Наменској”.

2012-2013 Драгиша Ранковић (1957) из Крушевца

Драгиша Ранковић је завршио Економски факултет у Београду. Радио је у ТП “Металпромет” до 2000. године где је комерцијални директор. Од 2000. до 2002. заменик је председника ИО СО Крушевац, а потом на руководећем месту у “Југопетролу” – “Западна Србија”, затим управник регионалног центра НИС-а. Од 2010. године је директор ТВ “Јефимија”.

2013- Предраг Вукићевић (1972) из Крушевца

Предраг Вукићевић је дипломирани економиста. При-ватни је предузетник. Директор ТВ “Плус” из Крушев-ца, пре него што је изабран на место председника Регионалне привредне коморе Крушевац. За допринос унапређењу коморског система Србије 2015. године добио награду Капетан Миша Анастасијевић.

Милорад Сијић

73

7. ИНДУСТРИЈА

МЕРИМА “Мерима” а.д. фабрика сапуна Крушевац прешла је у државну

својину и постављен државни управник 1945. Позивају се сва предузећа, лица и установе које дугују да до 31. јуна 1945. измире своје дугове.

40

Одлука о спајању хемијских индустрија “Мерима” и “Жупа” донета је решењем бр. 379 од 21. септембра 1950. године уз образложење да се то чини по указаној потреби, а због боље организације производње и смањења трошкова.... Ново предузеће носи назив: “Мерима” – хемијска индустрија Крушевац.

Фузија два предузећа престала је 1. јануара 1955. године а “Мерима” је поново уписана у регистар предузећа и радњи 31. децембра 1955. године. Фи. бр. 1875/55, Окружни привредни суд у Крагујевцу.

Предузеће првих десет до петнаест година не остварује никакав раст и из године у годину показује смањење производње. Узроци за то су биле тешкоће око набавке лоја, кокосовог уља и мириса из иностранства, и недостатак електричне енергије и угља. Постоје и стални узроци: дотрајале машине и оштра конкуренција на тржишту. Код предузећа се осећа и недостатак стручног кадра.

Предузеће је 1959. године основало здравствену станицу. Предузећу се 1960. године припојила Занатско козметичарска

радња за негу лица и тела из Београда. Почела је градња нове фабрике поред реке Расине 1966. године. Потписивањем Самоуправног споразума о удруженом раду 1974.

године предузеће постаје Организација удруженог рада (ОУР) која у свом саставу има пет Основних организација удруженог рада (ООУР-а), и то: ООУР “Фабрика сапуна, масних киселина и глицерина”, ООУР “Фабрика индустријских детерџената”, ООУР “Топлана”, ООУР “Друштвени стандард”, и Радна заједница заједничких служби.

“Мерима” и ШИК “Црвена застава” донели су одлуку да отворе фабрику сапуна, пасте и индустријских детерџената у Гани, где у том смислу борави група стручњака из Крушевца 1976. године.

41

“Мерима” је 1977. почела изградњу нове фабрике козметичких и фармацеутских производа на новом терену у Дедини. Прву лопату бетона уградио је Јован Типсаревић, козметичар који у предузећу ради 22 године. Нова фабрика пуштена је погон 1. маја 1978. Нова фабрика козметичарских и фармацеутских производа, по својој опремљености и технолошким решењима је на нивоу европских произ-вођача. При изради пројеката и избору опреме коришћена су искуства реномираних светских фирми “Макс Фактор” из Холивуда и “Хенкел” из Дизелдорфа, са којима “Мерима” годинама има пословно-техничку сарадњу.

“Мерима” је прва у Крушевцу укинула ООУР-е 1986. године.

40

Сл. гласник Србије 1945. 41

Победа, Мерима у Гани, 16. јул 1976, стр. 4.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

74

Директори 1945-1946 Хранислав Васовић из Борача (Гружа)

Хранислав Васовић завршио је Гимназију у Крагујевцу, затим Специјалну школу за баруте и експлозиве. Од 1930. ради у Заводу “Обилићево” на изради азотне киселине и барута. Поред тога радио је на добијању једињења из дрвета и њеној преради у нитроцелулозу. После рата ради при Окружном НО. Затим је постављен за управника Фаб-рике сапуна “Мерима”. Као пензионер живео у Београду.

1946-1948 Војислав Качаник (1911-1964) из Крушевца 1948-1949 Душан Пајић 1949-1950 Милан Колаковић 1950 Душан Пајић (други пут), в.д.

Душан Пајић отишао на нову дужност за помоћника директора предузећа “Рудници бакра и топионица Бор”.

1950-1961 Љубодраг Марић (1913-1997) из Паруновца

Љубодраг Марић одлази из Крушевца у Шабац где је од 1949. до 1950. године био директор ХИ “Зорка” одакле долази за директора ХИ “Мерима”. После тога је начелник за привреду у СО Крушевац, затим директор ДОЗ-а, па директор СДК. У младости писао је песме, а касније је написао роман.

1961-1970 Родољуб Јевтић (1931-?) из Ђуниса

Родољуб Јевтић дипломирани је економиста. Радио као начелник одељења за финансије, затим начелник одељења за привреду НО општине Крушевац. Потом је службеник у одељењу НО среза Крушевац. Он је припремио нову локацију у Дедини и почео да гради нову фабрику. Радио у “Нафтагасу” у Панчеву, затим је потпредседник за кадрове у Инвест банци у Београду и

представник Привредне коморе Србије у Зимбабвеу. 1970-1978 Христивоје Милошевић (1932) из Дедине

Христивоје Милошевић завршио је Природно-матема-тички факултет у Београду. Радио као професор Више хемијско-технолошке школе у Крушевцу. Биран у више наврата за председника Извршног одбора “Југобанке” у Крушевцу. Као представник INEX-а одлази у Москву. Касније постаје власник “Flori trejding grupe” која послује на руском и другим тржиштима, а у Србији је присутна кроз компаније “Flori” у Крушевцу која се

бави производњом дечије хране и кроз “Алеву” из Новог Кнежевца која од 2005. послује у саставу “Aleva & Flori”.

Милорад Сијић

75

1978-1985 Божин Милићевић (1936-2012) из Глободера Божин Милићевић по завршеном факултету запослио се у предузећу “ЕMO – Цеље” чији је представник за овај део државе. Основао је погон “ЕMO – Цеље” у Крушевцу 1965. и његов је први директор. Прихвата 1974. године да ради као директор Завода за привредни и друштвени развој СО Крушевац. То је време највећих инвестиционих улагања и изградње града и околине.

Велики углед стекао је као председник ФК “Напредак” из Крушевца, када је у рекордном року, за само 62 дана, изграђен стадион, а клуб постиже одличне резултате. Као представник куће “Универзал” одлази у Москву, где остаје годину дана. Затим је кренуо у приватни бизнис. До избора в.д. Велибор Бандука, затим Илија Спасић.

1986-1989 Ратомирка Динић (1943) из Подујева

Завршила Економски факултет. У “Мериму” је дошла из ТПO “Крушевац промет” где је радила као директор ООУР Равниште. Од 1990. године оснивач је и сувлас-ник предузећа “Арома” које се бави производњом разних мириса за потребе хемијске индустрије, аромата свих врста који се користе у прехрамбеној индустрији, више врста кечапа, топинга, топле чоколаде,

прехрамбених боја, зачина и јодирањем соли. 1989-2003 Владимир Марковић (1948) из Девет Југовића

Владимир Марковић завршио је Економски факултет, економија општи смер у Приштини 1971. године и стекао звање дипломирани економиста. Запослио се исте године у Покрајинском заводу за социјално осигурање Приштина где ради као референт плана и анализе. Од 1974. долази у Крушевац у предузеће ШИК “Црвена застава” где ради на пословима у набавци и

продаји до 1979. Затим је финасијски директор предузећа до 1985. Од 1985. године ради у предузећу ХИ “Мерима” као директор продаје до децембра 1989. Био је председник кредитног одбора “Југобанке” Крушевац од 1981. до 1985. године, члан Управног одбора Удружене банке “Југобанка” Београд од 1993. до 1999. године, председник одбора хемије и неметала Привредне коморе Србије и два пута је проглашаван за менаџера године у Србији.

Предузеће приватизовано 30. септембра 2002. године (тендер).

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

76

ТРАЈАЛ КОРПОРАЦИЈА Приликом бомбардовања од стране фашистичких окупаторских

авиона 6. априла 1941. године, фабрике “Обилићева” биле су до темеља порушене. У партизански одред 1941. године ступило је 30 радника Завода “Обилићево”, а од овога броја њих 15 је погинуло. Из редова радника – питомаца Завода “Обилићево” двојица су проглашени народним херојима: Милоје Закић и Бранко Перишић.

Рад у Заводу је обновљен 1946. године, а прва производња почела је 1948. године када је радна организација и добила име “Милоје Закић”. Завод је имао две партијске ћелије које су имале око половину чланова Комунистичке партије Југославије од укупног броја колико их је било у Крушевцу.

Први значајан потез учињен је 27. фебруара 1947. године у Београду када је Управа Војне индустрије доставила Министарству народне одбране ДФЈ поверљив акт у коме се предлаже изградња фабрике рударских експлозива, гас маски и заштитне одеће у погонима бившег Завода “Обилићево”. Нарочито је истакнута деценијама присутна традиција у овом крају у производњи барута. Исто тако обновљена производња експлозива уклапа се у први план производње војне индустрије и петогодишњи индустријски план Југославије.

Вредност целокупне имовине бившег Завода “Обилићево” у 1947. години износила је око тридесет милиона динара. Те године стигао је колодроб џиновске тежине коју су радници вукли до одредишта миц по миц (Дневник, Александар Ђорђевић), а монтажом је руководио капетан Димитрије Рацков.

Највећа оскудица је са возним парком јер су имали тек један камион форд, два коња добијена од Команде позадине у Нишу и још четири од Команде дивизије КНОЈА. Највише се причало о највреднијем кога су звали из милоште “Мангуп” и био је почаствован да десет година вози двоколице луксузне чезе са којима се ишло у град на разне састанке и набавке.

Врховни командант ЈНА Јосип Броз 23. јануара 1948. године потписао је одлуку о формирању предузећа за производњу рударских експлозива “Милоје Закић”. Предлог да бивша барутана и Завод “Обилићево” добије име народног хероја потекао је из Крушевца.

У мају 1948. године први пут су покренуте машине и почело је уходавање, а производња у јулу исте године.

“Милоје Закић” 1953. године има 24 производна погона површине 11.286 квадратних метара, 42 помоћна објекта и 14.217 квадратна метара, станове у 21 згради са близу 10.000 квадратних метара, више од пет километара колосека. Крајем исте године предузеће има 792 запослена.

Решењем Финансијске управе Државног секретаријата народне одбране пов. бр. 2516 од 23. октобра 1954. године Војнопривредно предузеће “Милоје Закић” брисано је из регистра војних установа.

Милорад Сијић

77

Ново предузеће уписано 31. јануара 1955. године под редним бројем 21 у регистар Окружног привредног суда у Крагујевцу као Војнопривредно предузеће “Милоје Закић” у Обилићеву – Крушевац. У рубрици предмет пословања уписано је: хемијска делатност – индустрија са погоном израде потребне амбалаже. Предузеће више није било на државним јаслама, али, за сваки случај, војно није брисано.

Током 1961. године завршен је програм за освајање производње мото-гума. Спремајући се за реализацију програма гумарства предузеће је својим средствима изградило велику производну халу гумаре не запостављајући друштвени стандард.

Предузећу “Милоје Закић” 1963. године припојила се гумарска радња “Победа” из Ћићевца и почела је производња гума за бицикле, моторе и скутере.

Нови назив фирме узет је 1967. године и гласи: Хемијско-гумарска индустрија “Милоје Закић” у Крушевцу.

За Индустрију “Милоје Закић” 1970. година је веома значајна јер ће значити прелазак “Милоја Закића” у велико савремено предузеће које ће бити равноправни партнер у земљи и иностранству. Највише новца ће се издвајати за изградњу и модернизацију гумаре. За пет наредних година она ће бити петнаест пута већа и производиће око 30.000 тона гуме. За ове послове ће се утрошити двадесет старих милијарди динара.

“Милоје Закић” је 1971. године отворио нову Фабрику за производњу гумарских производа у ООУР “Браћа Вуксановић” у Блацу. У модернизацију капацитета уложено је десет милона динара.

Потписивањем Самоуправног споразума о удруженом раду 1974. године предузеће постаје Организација удруженог рада (ОУР) која у свом саставу има осам Основних организација удруженог рада (ООУР-а), и то: ООУР Фабрика гумарске производње “Обилићево”, ООУР “Фабрика експлозива и пиротехничких средстава”, ООУР “Фабрика заштитних средстава”, ООУР “Фабрика специјалних алата”, ООУР “Фабрика металне производње”, Радна заједница помоћних делатности, Радна заједница комерцијалних послова, Радна заједница за опште и заједничке послове.

Основне организације удруженог рада у саставу “Милоја Закића”, у октобру 1976. године, на нивоу Радне организације, извршиле су план екстерне – фактурисане реализације у висини од 105,52%.

Изградња фабрике гума на локацији у Дедини је највећа инвестиција у Крушевцу у 20. веку и 1975. године вредела је 45 милиона долара. Фабрика је грађена као заједничка инвестиција “Милоја Закића” и познатог француског произвођача гума “Клебер”. Прва гума из “Трајала” произведена је 26. фебруара 1976. године о чему је известило шездесет југословенских новинара. За само две године Фабрика је запослила 750 младих људи из Крушевца и околине, а за 30 година постојања (1976-2006) Фабрика је произвела 35 милона гума и извезла 22 милиона гума и остварила 440 милиона долара и девизних средстава.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

78

Средином 1978. године из треће фабрике гумарске производње “Милоја Закића”, из “13. Октобра” у Ћићевцу стиже вест да поред спољних гума за бицикле почиње и производња унутрашњих гума.

Од 1985. године предузеће почиње да производи авио гуме. Те године остварен је укупан приход од 23 милиона долара.

Од јуна 1987. године почела је производња гума са челичним кордом да би следеће године почела инвазија европског тржишта са новим производима.

Биро за унапређење производње окупљен је у ООУР “Равњак” где се окупило више стручњака из “Хемика”, пословног удружења за развој хемије. Усвојена је нова маска која је прославила предузеће. Серијска производња нове маске почела је 1985. године да би 1988. године продали лиценцу Египту и обезбедила извоз у вредности од 22 милиона долара. Производе се у “Равњаку” заштитна средства и специјални филтери без којих не могу хируршке дворане, клинички центри, научне лабораторије у Винчи, Београду и другим центрима.....

Вредност извоза 1988. године 35 милиона долара и такав тренд настављен је следећих година.

Стопа раста “Милоја Закића” кретала се од 7,5% у 1984. години, 14% у 1985.; 3,4% у 1986.; 3,2% у 1987 и 5% 1988. години.

ХГИ “Милоје Закић” – Владе Шошића бб крајем 1986. године запошљава 5.208 радника. РЗ “Закић банка” запошљава 53 радника.

Од 28. јуна 1995. године мења име у “Трајал корпорација”.

Директори 1945-1948 Стеван Ђорђевић

Стеван Ђорђевић био у партизанима на дужности санитет-ског референта Расинског народноослободилачког парти-занског одреда. Током рата познат по имену “Доктор Стева”. Капетан по чину који се управо вратио са специја-лизације у СССР, постављен је за првог управника са намером да се формира и обнови производња. За помоћни-ка је именован Војислав Савић. Први управник је завршио на Голом отоку. Као пензионер живео у Новом Саду.

1948-1950 Живорад Котлајић

Живорад Котлајић дошао је из Министарства народне одбране. Он је бивши питомац “Обилићева”. После рата радио је у фабрици оружја и муниције у Ужицу где је водио одељење лаборације ручних бомби. Затим је радио у Министарству народне одбране које је имало Војно-индустријско одељење са четири дирекције: за наоружање, муницију, експлозив и снабдевање. Одавде

одлази у Витез, а поново се враћа у “Милоје Закић” 1958. и ради на месту заменика генералног директора.

Милорад Сијић

79

1950-1953 Милан Радовановић из Шапца Милан Радовановић је првоборац, потпуковник Југосло-венске народне армије. Када је дошао на место директора 20. јуна 1950. године затекао је 512 радника у предузећу. Као пензионер живео у Шапцу.

1953-1958 Соломон Финци (1905-1987) из Камника

Соломон Финци је инжењер хемије, пуковник техничке струке. Као директор предузећа “Милоје Закић” остао је радницима упамћен као човек који је тражио савршен ред и дисциплину. После пензионисања живео је у Београду, где је умро и сахрањен на Сефардском гробљу.

1959-1974 Војислав Савић (1920-1994) из Гаглова

Војислав Савић је преузео дужност директора преду-зећа 26. децембра 1958. Бивши питомац Војнозанатлиј-ске школе пре рата, када је као млади потпоручник Југословенске армије, августа 1945. постављен за управника Убојног слагалишта на Стражарцу, над Јаси-ком, са кога је гледао у порушено предузеће. Вероватно није ни помислио да ће он бити тај који ће да одигра

одлучујућу улогу у његовом подизању. Био је директор “Прва Искра” Барич и председник СО Крушевац.

1974-1991 Чедомир Марковић (1931) из Крушевца

Чедомир Марковић је завршио Економски факултет у Београду. Професор економске школе од 1949. до 1961. Председник општине од 1965. до 1967. У предузећу “Милоје Закић” је од 1967. године као заменик директо-ра затим генерални директор. Био је делегат Друштве-но-политичког већа Скупштине Србије (1982-1986), члан савета НБ (1982-1990), председник Клуба привре-де Крушевца (1968-1978).

1991-2000 Милутин Левић (1947) из Тулеша

Милутин Левић завршио је Економски факултет у Нишу. Пошто је стипендиста индустрије “Милоје Закић” у истом предузећу почиње да ради 1972. године. Обављао послове у спољној трговини, пре него што је постао генерални директор. Радио је као шеф извоза од 1973. На место руководиоца сектора извоза постављен је 1978., а на место директора спољне трговине 1990. године. Говори немачки и енглески

језик. Биран је на бројне функције у републичким и савезним установама, институцијама и банкама.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

80

2000-2002 Живко Ракић (1952) из Страгара Живко Ракић завршио је Машинску школу у Крушевцу а Машински факултет у Београду. Радио је шеснаест година у предузећу “14. Октобар” у Крушевцу као пројектант, затим две године у приватном предузећу “Унимер” у Крушевцу као пројектант. Одатле долази у предузеће “Трајал корпорација” и ради седам година као директор “Фабрике гума” у Дедини и вршилац дужности генералног директора. Одлази у приватну

фирму “Трасинг” у Сталаћу где ради четири године, а од 2008. основао је приватну фирму “Пулсинг” у Крушевцу.

2002-2003 Завиша Јовановић (1952) из Крушевца

Завиша Јовановић завршио је Технолошко металуршки факултет у Београду. Радио је у предузећу “Милоје Закић” као технолог. Осам година радио је у Шри Ланки, у белгијској фирми гумарске производње, где је био директор. Вратио се у земљу после октобарских догађаја 2000. мислећи да су се догодиле промене вредне доласка. Био је директор Фабрике индустријске

и теретне пнеуматике када је дошло до смене комплетног руководства 2002. године што је изазвало масовне протес-те радника и управо смењени директор Завиша Јовановић постављен је за генералног директора предузећа.

2003-2006 Милош Ненезић (1969) из Крушевца

Завршио Економски факултет у Београду, смер спољна и унутрашња трговина. У “Трајал” дошао 1997. године на место референта извоза, а од 1998. године је шеф извоза. Директор извоза постао је 2001. године, а од 2003. године је генерални директор. За свој рад добио је више признања.

Предузеће приватизовано 17. новембра 2006. године (тендер). Агенција за приватизацију је 9. децембра 2013. године раскинула

уговор са “Брикелом” и поставила Соњу Веселиновић, дипл. правника, за заступника капитала.

Директор

2014- Милош Ненезић (други пут) Милош Ненезић, последњи директор “Трајала” у Крушев-цу пре приватизације, изабран је као најбоље решење и постављен је 13. јануара 2014. године за новог директора предузећа.

Милорад Сијић

81

14. ОКТОБАР На страницама историје овог колектива остаће записано – Нашим

револуционарним законом непријатељима народа, власницима фабрике Савчићу и Станковићу, који су на време побегли и избегли заслужену казну, одузима се фабрика. И стари назив је промењен – Државна фабрика вагона и гвоздених конструкција “14. Октобар”.

Фабрика грађевинских и рударских уређаја никла је на порушеној радионици за поправку локомотива и вагона из 1923. године.

На основу одлуке Народног среског суда за Срез крушевачки у Крушевцу бр. 889 од 16. новембра 1945. године о конфискацији и прелазу у државну својину целокупне имовине Фабрике вагона и гвоздених конструкција “Крушевац” а.д. у Крушевцу и сагласности Министарства индустрије ФНРЈ у акту бр. 2326 од 11. фебруара 1946. године објављујемо овим да се досадашњи назив предузећа Фабрике вагона и гвоздених конструкција у Крушевцу, који до сада гласи:

“КРУШЕВАЦ” А.Д., мења и гласи: Фабрика вагона и гвоздених конструкција “14. Октобар”

Крушевац. Уписано је у регистар државних привредних предузећа општедржавног значаја под редним бројем 64.

Предузеће производи велики број разноврсних производа а од 1953. године прелази на мањи број производа потребних за наше грађевинарство – на моторне машине и тиме је себи омогућило повољан положај на тржишту. Ова преоријентација захтевала је и промену структуре радне снаге у смислу повећања броја квалификоване и високо квалификоване радне снаге. За нормалан рад предузећу недостаје ливница, услед чега се обраћа другим предузећима за услуге, а то омета производњу. Машине за ранију производњу сада су постале неупотребљиве, а предузеће нема ни високо стручни кадар. Погонска енергија такође недостаје.

До 1953. године наша земља је увозила багере. Онда је “14. Октобар” произвео прву серију од 30 комада багера који су нашли купце у Словенији. До 1957. године производња вртоглаво расте.

У шест савремених хала израђује се четири врсте трактора, две врсте багера, две врсте моторних ваљака, гвоздене конструкције, уређаји за рудничке сепарације и транспорт и пренос робе...

Колектив је 1955. године освојио шесту радну операцију на универзалном багеру – висинску грађевинску дизалицу. Овај додатни уређај на 23 метара висине носи терет 4.000 килограма.

Милиони су утрошени у реконструкцију. И труд није био узалудан. У фабрици ради преко 1.700 радника и 100 инжењера чији производи налазе купце у СССР-у, Турској, Египту, Сирији....

Подигнута је нова ковачница која кошта 400 милиона динара. Већ 1957. године говорило се: Фабрика “14. Октобар” – то је

гигант, велико, снажно, огромно захуктало градилиште, то су хале, бетон, челик, машине, то су колоне трактора, дизалица, багера.... гигант који се шири на преко 100 хектара. То је живот растућег града.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

82

“14. Октобар” је постао такав гигант који је маја 1961. године ради бољег функционисања подељен у кругу предузећа на четири нове фабрике: фабрика трактора, фабрика грађевинских машина, фабрика челичних конструкција и уређаја и фабрика вагона. У оквиру фабрике грађевинских конструкција раде се и алуминијумске конструкције, уређаји и опрема за рударство и опрема за хемијску индустрију које ће временом да прерасту у самосталну фабрику.

Предузеће се 1970. године интегрише са још четири велика предузећа у Србији и то: Машинска индустрија Ниш, Фабрика вагона Краљево, Фабрика грађевинских машина Смедерево и Фабрика пољопривредних машина “Победа” Нови Сад у Здружено предузеће “Машиноградња” са преко 18.000 упослених радника.

Потписивањем Самоуправног споразума о удруженом раду 1974. године предузеће постаје Организација удруженог рада.

“14. Октобар”, индустрија грађевинских и пољопривредних машина, 1986. године у свом саставу има Основнe организацијe удруженог рада (ООУР-e), и то: ООУР “Фабрика грађевинских и пољопривредних машина”, ООУР “Фабрика процесне опреме”, ООУР “Фабрика откивака и отпресака”, ООУР “Фабрика одливака”, ООУР “Шасија и радних уређаја”, ООУР “Промет”, ООУР “Фабрика алата, опреме и одржавања”, ООУР “Стандард”, ООУР “Развој производа”, Радна заједница економије и књиговодства, Радна заједница кадровски и општи послови, Радна заједница контрола квалитета и запошљава 7.838 радника. РЗ интерна банка “14. Октобар” запошљава 120 радника.

Директори

1945-1946 Бранислав Милутиновић (1911-1961) из Јабланице Бранислав Милутиновић завршио је машински одсек на Техничком факултету Београдског Универзитета. Дипло-мирао 1936. године. Од 1937. радио у Фабрици вагона и гвоздених конструкција у Крушевцу као шеф конструк-тивног бироа. Положио за овлашћеног машинског инже-њера 1941. године.

1947 Игор Димитријев, инжењер42

1947-1961 Михајло Стојановић (1912-2002) из Јасике

Михајло Стојановић познат као Мика Ковач, изучио је ковачки занат. Као мајстор радио је пре рата у круше-вачким и чачанским фабрикама. Као директор фабрике остао је у сећању као правичан човек који је пре свега поштовао радну дисциплину, али је имао визију развоја фабрике, пре свега кроз школовање сопствених кадрова, везивањем фабрике за велике светске системе, усваја-јући и освајајући њихове технологије. У том периоду

42

Решење Министарства финансија бр. 63 од 10. I 1947; Сл. гласник Србије 1947.

Милорад Сијић

83

почиње се са освајањем производње грађевинских машина. Био је члан Среског комитета СКС, члан Управног одбора Удружења машиноградње Југославије и члан Савета за привреду Народног одбора среза Круше-вац; потпредседник Народног одбора среза Крушевац постао је 1961. године; био је директор ДОЗ у Крушевцу. Оснивањем Среза Краљево потпредседник је Среза од 1963. године. Добио улицу у Крушевцу 2005. године.

1961-1970 Милосав Друловић (1926-1995) из Коконог Брода

Машински инжењер Милосав Друловић дошао из Прве Петолетке из Трстеника. За директора “14. Октобар” постављен 17. фебруара 1961. године. У периоду мандата Милосава Друловића формирана је сопствена развојна функција, извршена модернизација постојећег производног програма и развијени потпуно нови модели машина и уређаја. Фабрика се организује по угледу на модерне светске фабрике тога доба у области

машиноградње. Милосав Друловић је поред осталих стратешких одлука, био покретач издавања часописа “14. Октобар”, 1967. године, а затим часописа МАГ, 1972. године, у својству генералног директора Здруженог предузећа “Машиноградња”. Отишао на вишу функцију, директор СОУР-а МАГ. Биран за посланика Привредног већа, члан Економског савета Савезног извршног већа, члан Управног одбора Савезне привредне коморе, члан Комитета за технику и технологију, председник Управног одбора “Прогрес-инвеста”, директор банке.

1970-1976 Радослав Новаковић (1926-1988) из Лаћиследа

Радослав Новаковић као инжењер и привредни руководилац припадао је плејади високообразованих стручњака који је уграђивао целог себе на циљевима и задацима просперитета “14. Октобра”. Носилац је бројних признања за свој рад.

1976-1980 Драган Ковачевић (1930) из Велике Греде (Вршац) Драган Ковачевић је син колониста из Лике. Завршио је Машински факултет у Нишу. У предузеће “14. Октобар” дошао је 1951. године и за то време је прошао све организационе фазе рада, од техничара у производњи, пословође, шефа одељења, директора сектора, заменика генералног директора до генералног директора.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

84

1980-1981 Радомир Мићић (1929-1992) из Крушевца Радомир Мићић завршио је Економски факултет. Од 1956. до 1961. године радио у НО општине Крушевац као начелник за привреду, затим је потпредседник НО општине Крушевац, а 30. марта 1961. године постављен за директора Предузећа за обраду дувана. Касније, спајањем овог предузећа са предузећем “Душан Петронијевић”, директор је новог колектива одакле

долази на место председника СО Крушевац. Због ситуације у предузећу “14. Октобар” у једном тренутку постао је председник Управног одбора, директор.

1981-1986 Десимир Јевтић (1936) из Крушевца

Десимир Јевтић је дипломирао 1962. године на Машинском факултету Београдског универзитета, а 1978. године завршио је последипломске студије на Машинском факултету – магистрирао и докторирао техничке науке. Професор (свих степена до редовног) Машинског факултета Београдског универзитета, од 1978. до 1981., у Краљеву. Од 1986. до 1989. године

Председник РИВ Србије. Од 1990. године изванредни и опуномоћени амбасадор Југославије у Букурешту. Аутор је две књиге и више стручних радова објављених у земљи и иностранству. Слика и ствара скулптуре које је излагао на 12 самосталних изложби. Почасни је доктор наука Универзитета у Букурешту.

1986-1988 Срђан Петровић (1935) из Трубарева

Срђан Петровић је завршио Машински факултет у Београду. Почео да ради у предузећу “Милоје Закић”, где је био директор развоја. У предузећу “14. Октобар” ради као шеф, управник, водећи пројектант техничко-технолошког института, директор ООУР-а “Развој производа”, затим и потпредседник за развој у Посло-водном одбору. Води тим за сарадњу са “Фиаталисом”

у производњи трактора ТГ – 300. Један је од главних учесника у изради средњорочног плана до 1990. године.

1988-1990 Михајло Лековић (1946) из Жабљака

Михајло Лековић је рођен у селу Ђурђевића Тара изме-ђу Пљевље и Жабљака. Завршио је Економски факултет у Крагујевцу 1969. Као стипендиста “Црвене заставе” из Крагујевца почео је да ради у “Интерној банци” предузећа. Од 1972. долази у “14. Октобар” у Крушевац где ради као референт, шеф. Први је директор “Интерне банке”, затим помоћник генералног директора. Треба

Милорад Сијић

85

рећи да је Лековић постављен за в.д. директора 1988., али је имао пех да је 1989., после “догађање народа” и штрајка у предузећу, смењен. На наговор општинских челника ишао је на референдум и добио мандат генералног дирек-тора, а касније дао оставку. Заштo не рећи да је он први економиста, али и Црногорац директор “14. Октобра”. Од 1990. до 2002. ради у “Инвест банци” у Београду затим је основао приватну фирму одакле је 2010. пензионисан.

1990-1993 Љубивоје Тодоровић (1943) из Шанца

Љубивоје Тодоровић завршио је Машински факултет у Београду. Може се рећи да је дете предузећа, прошао у свом развоју места: управник “Технологије”, директор “Монтаже”, директор “Трансмисије”, директор “Фабри-ке трактора”, директор “Института”. Уз помоћ општин-ског радничког тела за кадровску политику и Радничког савета, долази на место генералног директора. Касније

одлази у Београд и ради као секретар Удружења за индустрију Привредне коморе Југославије и председник је Удружења Крушевљана у Београду.

1993-2000 Слободан Милошевић (1947) из Кобиља

Слободан Милошевић завршио Машински факултет у Нишу 1972. године. Цео радни век провео је у предузећу “14. Октобар” у Крушевцу. Прошао је све фазе од конструктора, пројектанта, руководиоца одеље-ња технологије, директора “Развоја технологије”, директора “Фабрике за производњу трансмисионих компонената”, помоћника генералног директора за

развој до генералног директора. Од 2000. до 2002. године ради у фирми “Инглас” Крушевац и “М-Енерго” Београд као главни инжењер за израду Термоенергетских постројења. Од 2002. до 2004. године је технички директор фирме Пословни систем “Липа Појате” из Појата. Од 2003. до 2004. године је технички саветник Института за физику у Земуну. Од 2004. до 2012. године је сувласник и директор П.Д. “Металика” Д.О.О Крушевац.

2001-2003 Мр Десимир Павловић (1950) из Гаглова

Десимир Павловић је магистар машинских наука. Од 1976. до 2001. године радио је у ИМК “14. Oктобар”, од 2003. до 2004. године заменик је председника ИО СО Крушевац, од 2004. до 2009. године поново ради у ИМК “14. Oктобар”. Онда је дошао на место градоначелника Крушевца. Од 2011. до 2012. године је члан Градског већа Крушевац.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

86

2003-2005 Милован Милошевић (1950) из Паруновца Милован Милошевић завршио је Економски факултет. Радио је на одговорним местима у предузећима “Мерима”, ФАМ, “Трајал” одакле је дошао на место генералног директора индустрије “14. Октобар” у Крушевцу.

2006-2012 Мр Зоран Радмановац (1955) из Крушевца Зоран Радмановац завршио је Економски факултет у Београду. Радио је двадесет година у предузећу “14. Октобар” на пословима од референта до помоћника генералног директора за комерцијалне послове. Био је 1993. године и директор Градске топлане у Крушевцу.

2012-2013 Мића Рајић (1954) из Крушевца

Мића Рајић завршио је Машинску техничку школу у Крушевцу затим Машински факултет у Крагујевцу. Цео радни век ради у индустрији “14. Октобар” у Крушевцу где је био технолог обраде материјала, инжењер у производњи, директор “Фабрике одливака”. Дуги низ година био је председник синдиката фабрике “14. Октобар” и потпредседник синдиката металаца Србије.

2013-2014 Драги Несторовић (1957) из Крушевца

Драги Несторовић завршио је Машински факултет. Запослен је у индустрији “14. Октобар” од 1985. године. Радио је на пословима директора Фабрике машина, специјалних возила и система. Од 30. априла 2014. године градоначелник Крушевца.

2014- Мр Милош Исаиловић (1956) из Крушевца Милош Исаиловић завршио је Економски факултет у Нишу где је дипломирао 1980. године. Непрекидно ради од 1981. године у предузећу “14. Октобар”. Радну каријеру започео као референт у финансијском сектору, био директор набавке, извоза, комерцијале, менаџер продаје и директор за комерцијалу и маркетинг.

Милорад Сијић

87

ХИ ЖУПА Фабрика “Жупа” АД после рата долази у посед Министарства

трговине, да би затим земљиште на коме постоји фабрика са компетним инсталацијама фабричким и друга покретност конфискована, а конфискација спроведена решењем среског народног суда крушевачког бр. 166/46, од 22. фебруара 1946. године, и допунским решењем бр. 262/46, од 10. септембра 1946. године.

Фабрика “Жупа” АД преузета од Министарства трговине и изнова основана решењем владе ФНРЈ бр. 462 од 23. октобра 1946.

Рад у фабрици отпочео је 22. фебруара 1947. године. ХИ “Жупа” од 1951. године спојена је са ХИ “Мерима” и ради

као њен погон. На основу решења НО општине Крушевац бр. 760/55 од 18.

децембра 1955. године извршена је подела предузећа “Мерима” и “Жупа”. Од 1. јануара 1956. године ХИ “Жупа” ради као самостално предузеће.

Своју делатност одвија на четири подручја: неорганске соли и киселине, средства за флотацију, средства за заштиту биља и калијомова хемија, односно електрохемијска производња.

Производи најсавременија средства за заштиту биља: Цинеб 65, Алдрин 2,5, Токсафен, Олеокивр, Фалтон, Цинеб 6, Плави камен, Линдан 1, Жуватин.

Скраћен је назив 1965. године: “Хеможупа” у Крушевцу. Потписивањем Самоуправног споразума о удруженом раду 1974.

године предузеће постаје Организација удруженог рада. РО “Жупа” хемијска индустрија 1986. године у свом саставу има

Основне организације удруженог рада (ООУР-а), и то: ООУР “Фабрика сулфата”, ООУР “Фабрика калијумове хемије”, ООУР “Фабрика пестициди”, ООУР “Фабрика флотације”, Радна заједница заједничке службе и запошљава 1.229 радника.

Директори

1946-1949 Љубодраг Марић (1913-1997) из Паруновца Љубодраг Марић пре рата завршио је Војно техничку школу Завода “Обилићево”. Током окупације заробљен и одведен у логор у Костолац где остаје до краја 1944. године. После ослобођења први је директор ХИ “Жупа” у Крушевцу. У међувремену је завршио Економски факултет у Београду. Од 1949. до 1950. године директор је ХИ “Зорка” из Шапца одакле долази за директора ХИ

“Мерима”. После тога је начелник за привреду у СО Крушевац, затим директор ДОЗ-а, па директор СДК.

1949-1950 .................. 1950-1955 Љубодраг Марић (други пут)

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

88

1956-1961 Миодраг Јовановић (1914-1988) из Крушевца Миодраг Јовановић завршио је питомачку школу у “Обилићеву” 1936. Радио као технички директор хемиј-ске индустрије “Србије”, члан је контролне комисије Србије, начелник изградње и монтаже војног предузећа “Милан Благојевић”. Био је директор предузећа “Ага Руше” у Раковици, “Милош Момић” у Земуну, “Албус” у Новом Саду, “Металтекс” у Крушевцу.

1962-1967 Милорад Зајић (1925) из Крушевца

Милорад Зајић је из Велике Врбнице код Александров-ца. Дипломирао је на Шумарском факултету и завршио је први степен Технолошког факултета. Кратко је радио на железници. Био је шеф сектора сировине у “Дрвном комбинату”, затим у ХИ „Жупа“. Успоставио је изузет-но успешну сарадњу са истакнутом немачком фирмом „Хекст“. Отишао у Београд у спољнотрговинску фирму

„Интерекспорт“ на место директора сектора хемије. 1967-1987 Милутин Тасић (1922-2002) из Крушевца

Милутин Тасић је рођен у Скопљу. Завршио је Гимна-зију. Директор је предузећа “22. Јули”, начелник за привреду општине Крушевац, начелник за привреду среза Краљево, помоћник министра пољопривреде НР Србије, члан Скупштине Привредне коморе Југослави-је, члан Извршног одбора Општег удружења хемичара и гумарства. Био је председник ФК “Напредак”.

1987-1990 Мирослав Мишковић (1946) из Бошњана

Мирослав Мишковић завршио је Економски факултет. Радио је у фирмама: Југобанка, “Трајал” и ХИ “Жупа”. За подпредседника Владе Србије изабран 1990. године. У међувремену је основао компанију DELTA M. Убрзо оснива и DELTA BANKU која је 2004. године продата групацији Intesa Sao Paolo, док DELTA HOLDING постаје корпорација која се бави и агробизнисом, оси-

гурањем, малопродајом, продајом спортске опреме и др. 1990-2000 Срђан Петровић (1953) из Бруса

Срђан Петровић је завршио Економски факултет у Београду. Цео радни век провео је у ХИ “Жупа” у Крушевцу где је био референт за економско праћење инвестиција, шеф финансијске службе, финансијски директор и генерални директор. Биран је два пута за савезног посланика СР Југославије 31. маја и 20. децембра 1992. године.

Милорад Сијић

89

До избора новог директора Слободан Лисинац је в.д. 2001-2004 Драган Томић (1954) из Крушевца

Драган Томић родио се у Александровцу где му је отац био на служби као инспектор СДК, али је детињство провео у Крушевцу. Драган Томић завршио је Технолошки факултет у Београду. Запослио се у ХИ “Жупа” у Крушевцу и радио у “Фабрици калијумова хемија” где је од 1986. године и директор овог ООУР-а. Данас живи и ради у Београду.

Предузеће приватизовано 2004. године (тендер), а нови власник

постаје фирма “Вектра М”, власништво Виолете Јосифове. За директора фабрике поставила је Драгана Миладиновића (1960) из Крушевца, али га је после месец дана сменила и сама обављала дужност директора.

Агенција за приватизацију раскинула је уговор и поништила приватизацију 4. јула 2005. године. Од тада је – у реструктурирању.

Директори

2005-2012 Мирољуб Милојевић (1950) из Крушевца Мирољуб Милојевић завршио је Економски факултет. Почео је 1975. да ради у предузећу “Бранко Перишић”, а после три године прелази у ХИ “Жупа”. Радио је као самостални референт продаје и директор спољне трго-вине. Акцијски фонд именовао га 28. новембра 2005. за заступника капитала, а за генералног директора преду-зећа изабрао га нови, проширени, Управни одбор

Хемијске индустрије “Жупа” АД 2006. Поднео оставку на место директора предузећа 18. јануара 2012.

2012-2013 Снежана Стојковић (1964) из Крушевца

Снежана Стојковић завршила је Економски факултет у Београду. Радила је кратко у предузећу “14. Октобар” да би потом прешла у ХИ “Жупа” у Крушевцу где ради у комерцијално аражманској служби, служби техничке хемије. Директор је домаће набавке и продаје, председ-ник Управног одбора предузећа и на крају генерални директор као једина жена у историји предузећа.

2013- Бојан Цветковић (1972) из Крушевца

Бојан Цветковић је инжењер технологије и највећи део радног века провео је у ХИ “Жупа” у Крушевцу. Пре именовања за директора обављао је дужност техничког директора предузећа. Одборник је у Скупштини града Крушевца.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

90

22. ЈУЛИ Фабрика конзерви и кланица “Стефановић Дућа и синови”

национализована је као предузеће од републиканског значаја 1946. године. Дат му је назив Индустријско предузеће “22. Јули” и под републичком је административно-оперативним руководством.

Предузеће “22. Јули” децембра 1947. године потпало је под руководство ГНО Крушевац. Пошто врши прераду меса, воћа и поврћа потребни су му велики кредити како би опстало. Поново је потпало под републичко административно руководство половином 1948. године.

Директор: 1946-1948 Марковић (није познато име). Државно привредно предузеће за промет живином, јајима и

перјем “Живинопромет” у Крушевцу основано решењем Владе НР Србије бр. 28 од 17. марта 1947. године и уписано у регистар државних предузећа. Седиште у Јасички пут бр. 1, до предузећа “Дућа”.

Индустријско предузеће “22. Јули” у Крушевцу решењем Владе НР Србије бр. 540 од 3. септембра 1948. године о бестеретном уступању основних средстава Државном привредном предузећу за промет живином, јајима и перјем у Крушевцу и актом Извршног одбора ГНО-а у Крушевцу бр. 24986 од 16. септембра 1948. године о уступању уз надокнаду и обртних средстава те по извршеном уступању наведених средстава, предузеће има ликвидирати.

Ликвидациони одбор: Сергије Митровић, директор Државног привредног предузећа за промет живином, јајима и перјем у Крушевцу; Чедомир Обрадовић, као представник комуналних предузећа ГНО-а у Крушевцу; Александар Петровић, финасијски референт Финасијског одсека ГНО-а у Крушевцу; Миодраг Илић, службеник Предузећа за промет живином и перјем у Крушевцу, и Сретен Јоксимовић, књиговођа Индустријског предузећа “22. Јули” у Крушевцу.

Индустријско предузеће “22. Јули” од 22. октобра 1948. године ступило у ликвидацију.

По тражењу предузећа за промет живином, јајима и перјем “Живинопромет” у Крушевцу ГНО Крушевац на седници од 13. новембра 1950. године се саглашава да се објекти као основна средства пренесу на Градско предузеће без давања против вредности, а у исто време известити “Живинопромет” да се запрежна кола Градског предузећа “Бела Стена” не могу пренети на “Живинопромет” с тога што су та кола уступљена Градском комуналном предузећу у Крушевцу.

Предузеће за промет живином, јајима и перјем “Живинопромет” у Крушевцу поново се 1951. године формира као индустрија меса и добија нови назив који гласи Комбинат прехрамбене индустрије “Јастребац”, а јуна 1952. године добија име Комбинат прехрамбене индустрије “22. Јули” у Крушевцу – име дана оснивања Расинско-крушевачког партизанског одреда. Комбинат врши откуп крупне и ситне стоке, живине, јаја и дивљачи. Прерађује и извози живину и јаја. Производи све врсте кобасичарских и сувомеснатих производа. Од 1952. године послују као погон предузећа “Биље” експорт-импорт Београд.

Милорад Сијић

91

Нова ледара за производњу хигијенског леда чији капацитет ће задовољити потребе града Крушевац и околних срезова пуштена је у погон 1953. године.

До 1953. године због организационих и књиговодствених недостатака предузеће је радило са половином капацитета. Од ове године рад се одвија нормално и предузеће показује добре резултате. Карактеристично за ово предузеће је да његови материјални трошкови износе преко 91% од вредности бруто продукта. Поред тога што је сама сировина скупа, узрок за овако високо учешће материјалних трошкова у бруто продукту лежи у томе, што предузеће набавља робу у целој републици, јер најближи реон не може да га довољно снабде, а то повећава трошкове.

Погон предузећа “Биље” експорт-импорт Београд “22. Јули” исказао је у свом завршном рачуну за 1953. годину губитак у износу од 6.162.376 динара. према Уредби о кредитима ово предузеће није било способно да узме кредит. Међутим, пошто је појава губитка код свих предузећа кланичне индустрије општа циркуларом Главне централе Народне банке од 24. марта 1954. године предвиђено је да ће предузећа своје губитке регулисати на тај начин што ће у висини показаног губитка добити термински кредит са роком враћања од 3-4 године уз камату од 1%. Предузеће је добило кредит 133.696.551 динара за израду модерне кланице живине, хигијенских просторија за прераду живине, прераду и конзервирање јаја у лименкама и потребан број хладњача.

43

Предузеће и 1955. године има нископродуктивну производњу мада извози робу у Француску и Немачку; добит је слаба јер предузеће нема ни један специјалитет у свом асортиману.

Своју прву продавницу у граду отворило је 1958. године, а пословођа је Влада (Бајић) Ђорђевић. Фи. бр. 1004/58 од 12. септембра 1958. године, Окружни привредни суд у Крагујевцу.

Магацин – хладњача изграђена је 1961. године. Предузеће је дошло у незавидну ситуацију, па се јануара 1965.

године припојило предузећу “Aгроекспорт” из Београда и од тада почиње његов успон. Тежиште своје производње бацили су на прераду јунећег меса чија производња је намењена првенствено за извоз. У том смислу Живинарска кланица-хладњача била им је непотребна, па су је уступили Земљорадничкој задрузи “Јединство” из Крушевца, али је неком акробатиком завршила у Земљорадничкој задрузи “Слога” из Трстеника. Живинарска кланица од 1967. године послује као самостална организација удруженог рада “Бројлер” у Варварину.

То је био и крај Живинарске фарме у Крушевцу која се налазила на месту звано Велики Брег на десној страни бруског пута чије су беле дугачке зграде упадале у очи пролазника. Била је идеја да ту буде град пернатих становника којих је 1960. године било преко 40.000 али се није остварила. Ту је товљено хиљаде пилића “Њу хемшир”, али је било и

43

ИАК, НОГО Крушевац 27. април 1954.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

92

мелеза створених укрштањем пилића расе “Њу хемшир” са расом “Плимут бели” и “Корниш”, рекоше идеалне за тов. Све је то надгледао ветеринар Живојин Милошевић, управник фарме. Земљиште на којој се налазила фарма продато је предузећу “Агропромет” из Крушевца.

Предузеће “22. Јули” у сарадњи са предузећима “Жупски рубин” и “Вино жупа” из Александровца 1968. године отворило је 30 сопствених продавница у земљи.

Потписивањем Самоуправног споразума о удруженом раду 1974. године предузеће постаје Основна организација удруженог рада (ООУР) “Агроекспорт” са седиштем у Крушевцу.

Стварањем Агро-индустријског комплекса у Крушевцу, 1978. године, послује као ОУР у саставу СОУР “Жупски рубин”.

Од 1977. године послује као РО КИК “22. Јули”. РО КИК 22. “Jули” 1986. године запошљава 702 радника. Агонија “22. Јула” почела је 1992. године када је тадашња

републичка Влада административним одређивањем цена животних намирница практично почела уништавање агро индустрије јер сељаци, по простој рачуници нису хтели живу стоку да продају “22. Јулу” по административним ценама, већ су килограм живе ваге обрачунавали по немачким маркама. “22. Јули” се те и 1993. године нашао у економски неодрживом положају јер нису могли да купе основну сировину, а оно што су већ произвели продали су за тадашње динаре у малопродаји. Уз благослов тадашњих општинских власти мењано је неколико руководећих гарнитура, али излаза није било.

Предузеће отишло у стечај 2002. године.

Директори 1947-1951 Сергије Митровић (1922-1991) из Ђуниса

Сергије Митровић пре рата завршио је пет разреда трговачке школе и радио као трговачки помоћник. Борац је XXIII ударне бригаде 45 дивизије у чину потпоручника. Отишао да ради у Предузеће за путеве и улице у Крушевцу.

1951-1952 Божидар Гајић (1924-1977) из Кобиља Божидар Гајић је син Драгомира Гајића. Носилац је “Партизанске споменице 1941”. Радио је као комерцијал-ни директор у предузећу “Мерима”, затим је дошао у “22. Јули” где је био познат и као иноватор многих проналазака у кланичној индустрији. Био је и директор УГОП “Жупа” и “Металпромета” у Крушевцу.

Милорад Сијић

93

1953-1956 Александар Радовановић (1920-1991) из Г. Злегиња Александра Радовановић, Шнајца, абаџијски радик пре рата, носилац “Партизанске споменице 1941”. Постав-љен за директора овог предузећа марта 1953., а на ову дужност ступио са положаја директора фабрике “Стеван Дунић” у Земуну. Постављен решењем председника НОГО Крушевац бр. 6848/53 на место дотадашњег директора Божидара Гајића који се налази на боловању.

1956-1958 Милутин Тасић (1922-2002) из Крушевца

Милутин Тасић био је на бројним дужностима у општини, срезу и републици. Из предузећа “22. Јули”, отишао за начелника за привреду општине Крушевац, затим је био начелник за привреду среза Краљево и најзад постао је директор ХИ “Жупа” у Крушевцу где је дао највећи допринос у привреди.

1958-1960 Драгомир Гавриловић (1909-1970)

Драгомир Гавриловић, Гавра, дипломирани правник. До избора новог директора у предузећу су в.д. Милутин Тасић бивши директор затим Душан Васиљевић до тада ветеринар у Сточарском пословном савезу у Крушевцу.

1960-1962 Слободан Ђорговић (1929-2007) из Јасике

Слободан Ђорговић завршио је шестомесечну Партијску школу у Крагујевцу 1950. Радио као секретар Трговин-ске коморе среза Крушевац пре него што је постављен за директора предузећа “22. Јули” пошто је повучено реше-ње о постављењу вршиоца дужности. Касније радио као комерцијални директор “Тржнице” у Београду. Потом отвара приватну фирму у Минхену и Лондону.

1962-1966 Драгослав Алексић (1919-2013) из Шљивова

Драгослав Алексић био је пољопривредник, а после рата укључио се у политички живот. Радио је на разним пословима: секретар среског комитета Комунистичке партије у Александровцу (1947-1957); председник Срес-ког савеза земљорадничких задруга у Крушевцу (1957-1960); председник Среске пољопривредно шумске коморе у Крушевцу (1960-1962); потпредседник Коморе

Краљево (1966-1968); председник Коморе Краљево (1968-1976); директор Републичког фонда вода и Републичке заједнице за водопривреду (1976-1985).

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

94

1966-1972 Радојица Лепопојић (1930-1972) из Бачине Радојица Лепопојић завршио је Економски факултет. У колективу је окупио стручњаке и умне људе што је дало резултате. Тек његовим доласком предузеће је стало на ноге. Међу привредницима респектован као предузим-љив директор и способан стручњак.

1972-1980 Ђорђе Петровић (1935-1994) из Крушевца Ђорђе Петровић завршио је Економску школу у Крушевцу, а Економски факултет у Београду где је дипломирао 1960. године. Радио у предузећу “22. Јули” где је директор, затим је финансијски директор у градском предузећу “Топлана” у оснивању, у предузећу “14. Октобар” директор је сектора, генерални директор у предузећу “ИНОС” у Крушевцу. У једном мандату је

у СО Крушевац, где ради као начелник за привреду. 1980-1986 Млађен Божовић (1928-1986) из Лопаша (Уж. Пожега)

Млађен Божовић је завршио Пољопривредни факултет у Земуну. Био је технички директор Пољопривредног комбината у Младеновцу, директор Пољопривредне станице у Крушевцу и помоћник управника Пословног савеза за сточарство. Године 1985. изабран је за председника ФК “Напредак” из Крушевца. Умро је као генерални директор КИК “22. Јули”.

1986-1990 Синиша Бојић (1943) из Каоника

Синиша Бојић завршио је Пољопривредни факултет, одсек економија у Земуну. Радио у предузећу “Задругар” у Крушевцу, одакле долази у предузеће “22. Јули” у Крушевцу. Затим ради у Агробанци Крушевац где је руководилац експозитуре до 2003. године када је пензионисан. Био је члан председништва регионалног Задружног савеза у Краљеву и члан кредитног одбора ЈИК банке у Београду.

1990-1992 Раде Вукојевић (1955) из Доње Ратаја

Раде Вукојевић завршио је Пољопривредни факултет, агроекономски одсек у Земуну. Радио је у Земљорадничкој задрузи “Голија”, село Девићи (Ивањица), затим Земљорадничкој задрузи у Горњем Ступњу где је финансијски директор. Одатле долази у “22. Јули”. Био је још и директор предузећа “ИНОС” (2003-2004) и директор предузећа “Бемикс” из

Александровца (2004-2006).

Милорад Сијић

95

1992-1997 Србољуб Милосављевић (1946) из Ђуниса Србољуб Милосављевић завршио је Машински факултет и један је од ретких директора у Крушевцу тада као машински инжењер. Директорску дужност у предузећу преузео је у кризној ситуацији када је колектив био пред расулом. За годину дана ставио је предузеће на ноге које ради пуним капацитетом и нема раднике на принудном одмору.

1997-1998 Бранислав Карајовић (1957) из Крушевца

Бранислав Карајовић је инжењер пољопривреде – технолог. Радио је на месту директора погона “Пекара” у ДП “Бранко Перишић” у Крушевцу. Био је члан Извршног одбора Скупштине општине Крушевац и члан Већа самосталних синдиката општине Крушевац. Био је и одборник у Скупштини општине Крушевац.

1998-2000 Милан Живковић (1956) из Дољана

Милан Живковић завршио је Економски факултет у Београду. Магистрирао је на Правном факултету у Београду и стекао звање магистра правно-економских наука. Радио у ХИ “Жупа”, Управи прихода и ДП “Савремени Дом” где је помоћник генералног директора. Био је и инспектор СДК-а. Живи и ради у Београду.

До избора новог директора в.д. је Елена Сијић. 2001-2002 Драгољуб Мијајловић (1957) из Велике Крушевице

Драгољуб Мијајловић завршио је Економски факултет у Крагујевцу 1980. године. Радио је у предузећу “Круше-вац промет” као самостални референт у служби маркетинга и планско аналитичкој служби. Од 1985. до 1990. године директор је предузећа “Јастра”, комерци-јални директор предузећа “Дева” од 1992. до 1994. године, када одлази за заменика директора “Бетекс” у

Крушевцу. Од 1995. до 1996. године директор је предузећа “Дева”, затим директор трговине у предузећу “Савремени дом” до 2001. године. Поново се вратио у предузеће “Савремени дом” где ради до 2006. године, затим ради у Пореској управи у Крушевцу до 2008. године када долази у Националну службу за запошљавање у Крушевцу.

Предузеће отишло у стечај 2002. године.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

96

ДИП САВРЕМЕНИ ДОМ Предузеће “Јужни Кучај” са седиштем у Параћину основано

1945. године. Од 1. маја 1947. године реорганизована су шумска предузећа у шумска газдинства под називом: Шумско газдинство “Јужни Кучај” са седиштем у Параћину које је пренело седиште у Крушевац 1951. године.

Врши експлоатацију шума и механичку прераду дрвета. Има своја стоваришта 1953. године: у Крушевцу улица Веце

Корчагина бр. 35, и у Београду улица Војводе Мишића бр. 13 и Булевар Александра Ранковића бр. 26.

У 1954. години припојени су му Завод за импрегнацију прагова, Градско столарско предузеће и Столарска задруга. Ово припајање допринело је бољем коришћењу сировина и смањењу трошкова. Због недостатка електричне енергије било је честих прекида у раду столарског погона, док су остали погони имали струју из сопствених извора. Један део својих производа – резану грађу, предузеће извози у иностранство, а амбалажу за паковање јужног воћа израђује столарски погон и продаје у Израелу.

Израђује намештај и амбалажу, импрегнира прагове, бандере и другу грађу. Израђује амбалажу за унутрашњост и извози све врсте храстовог и буковог паркета.

Предузеће је 1954. године оформило Биро за унапређење производње што је довело до знатног подизања квалитета и асортимана производа, нарочито столарског погона.

У 1958. години Комбинат броји 1.070 радника и службеника, а извоз њихових производа иде у десет земаља. Један од највећих проблема овог предузећа је удаљеност експлоатационог подручја манипулације од индустријског погона предузећа. Наиме, ово подручје налази се на терену Пасуљанских Ливада у Јужном Кучају, те удаљеност доста утиче на повећање цена сировине, а самим тим и на рентабилније пословање предузећа. На манипулацији је запослено 300 радника а превоз се врши дотрајалим камионима што је било веома скупо. Зато је Предузеће продало своје старе камионе, а за превоз је ангажовало услуге других предузећа што је било далеко јефтиније.

Најбољи погони у предузећу су импрегнација и паркетарница. Већ 1962. године производни погони су: фабрика шпер плоча,

фабрика иверистих плоча, фабрика намештаја, фабрика паркета, импрегнација и стругара.

“Дрвни комбинат” се 1963. године спојио са фабриком намештаја “Црвена Застава” из Свилајнца у једно предузеће. После интеграције са предузећем “Јужни Кучај” из Ресавице и фабриком намештаја из Свилајнца “Дрвни комбинат” из Крушевца постао је једно од највећих предузећа дрвне индустрије у земљи. Назив новог предузећа је Дрвни комбинат “Црвена Застава” Крушевац, са седиштем у Крушевцу.

Од 1. јануара 1966. године са Дрвним комбинатом “Црвена Застава” спојило се Шумско привредно предузеће Крушевац и од тада

Милорад Сијић

97

ново предузеће носи назив Шумско индустријски комбинат (ШИК) “Црвена Застава”.

Предузеће је 1967. године пустило у рад нову фабрику Иверолит чиме је заокружило технологију. Има своје погоне у Свилајнцу, Дворишту, Брусу, Ражњу, Трстенику, Александровцу, Крушевцу и продавнице у Сиску, Београду и Свилајнцу.

“Црвена застава” из Крушевца 1972. године је највеће дрвно – индустријско предузеће у Србији. У свом саставу има 16 фабрика које запошљавају 3.500 радника. Технологија овог Комбината почиње од садње семенке у шумским комплексима до финалне производње. Погон шумарства поседује 45.000 хектара шума и шумских површина. Постоје пет фабрика за производњу намештаја – у Крушевцу фабрика масивног намештаја, фабрика ентеријера и опреме за грађевинарство; у Свилајнцу фабрика намештаја и једна фабрика у Гани, у месту Кумасију. Тамо је управо једно мешовито предузеће за експлоатацију шума, производњу резане грађе и масивног намештаја. Производња фурнира врши се у сопственој фабрици у Дворишту код Деспотовца. Предузеће има преко 10.000 квадратних метара продајног простора.

Производима “Црвене заставе” из Крушевца опремљени су многи објекти широм земље. Сва опрема за Основну привредну комору про-изведена је у Крушевцу, део опреме у хотелу “Југославија” у Београду је из “Црвене заставе”, зграда Извршног већа, хотел “Славија”, хотел “Крагујевац”, гимназија у Бору, палата правде у Загребу, суд и општина у Крушевцу су само неки од објеката са опремом овог предузећа.

Потписивањем Самоуправног споразума о удруженом раду 1974. године предузеће постаје Организација удруженог рада.

Новим удруживањем 1976. године створена је Сложена организација удруженог рада (СОУР) “Нови Дом”, када су се удружили ШИК “Црвена Застава” из Крушевца, Индустријски комбинат “20. Октобар” из Београда, “Узор” из Вршца, “Црвена Звезда” из Земуна, “Благотин” из Белушића, “Слога” из Сомбора и Специјализована трговинска организација “Нови Дом” из Београда.

У циљу што бољег пословања сложене организације удруженог рада, формирана је мешовита компанија ИЛЕА у Италији, која се бави искључиво прометом резане грађе, увозом машина и резервних делова. У Либерији је формирано мешовито предузеће АЛТКО за искоришћа-вање шума и прераду и промет дрвета, у Кумасију у Гани фирма ТАТ.

ШИК “Црвена застава” – Владе Шошића бр. 9 у свом саставу 1986. године има више Основних организација удруженог рада (ООУР-а), од којих су у Крушевцу, и то: ООУР “Шумарство”, ООУР за прераду дрвета “Намештај”, ООУР “Набавка и продаја”, РЗ заједнички стручни административни послови и запошљава 2.386 радника.

Дезинтеграција је извршена 1. јануара 1990. године тако што је шумарство припало “Шумама”, а од тада предузеће послује самостално под називом ДИП “Савремени Дом”.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

98

ДИП “Савремени Дом” поред производних хала у свом саставу има и 59 продавница и шест робних кућа, распоређених у највећим пословним центрима Србије.

Директори

1951-1956 Михаило Марковић (1912-?) из Забрежја Михаило Марковић завршио је 4 разреда гимназије и радио је као металски радник у Дрвном комбинату. Постављен је за директора још у Параћину и у Крушевац долази као директор. Он је изабран за директора и ако тада предузеће има инжењера шумарства. Никола Савић (1912-?) из Београда завршио је Шумарски факултет у Београду и технички је директор у истом предузећу.

1956-1958 Милорад Радовановић 1958 Борислав Стефановић (1913-?) из Шапца

Борислав Стефановић завршио је Шумарски факултет. У Дрвном комбинату ради од 1952. године.

1958-1960 Милорад Јевтић из Краљева Милорад Јевтић постављен за директора крајем септембра 1958.

44 Завршио је Шумарски факултет и годинама радио

као руководилац на Пасуљанским Ливадама. Није имао амбиције да дође на место директора, па су га једва наговорили да буде на том месту где се кратко задржао.

1960-1977 Обрад Обрадовић (1926-2002) из Бруса

Обрад Обрадовић постављен је за директора 14. маја 1960. године. Дипломирани је инжењер шумарства који је веома успешно водио предузеће показујући кроз то квалитете великог привредника. Именован је 1977. године за првог генералног директора СОУР ШИП “Нови Дом” у Београду. Изузетан је његов допринос шумарству и очувању Копаоника. Почетком

1990. године формирао је Национални парк, где је директор јавног предузећа за заштиту и развој Националног парка “Копаоник”.

1977-1984 Петар Јовићевић (1928-2013) из Новог Пазара

Петар Јовићевић рођен је у селу Бујце код Новог Пазара. Гимназију завршио у Новом Пазару, а Шумарски факул-тет у Београду. У Дрвни комбинат дошао је 1959. и радио у погону Намештаја, затим је шеф Импрегнације, Бироа, управник Радне заједнице. Предузеће је напустио 1984. и отишао на нову дужност у Регионалну привредну комору у Краљево. Као пензионер живео у Врњачкој Бањи.

44

Победа, 3. октобар 1958, стр. 2.

Милорад Сијић

99

1984-1991 Драгослав Лазаревић (1941) из Крушевца Драгослав Лазаревић је грађевински инжењер. Био је директор предузећа “Крушевацпут”, али обављао је низ других значајних друштвено политичких функција. У ШИК дошао са места председника општинског комитета. Директор је сектора изградње у предузећу “Југодрво” из Београда од 1991. до 1994. године, од тога провео од 1992. до 1994. године у Улан Батору у Монголији.

1991-1994 Божин Анђелковић (1934) из Мрмоша

Божин Анђелковић завршио је Шумарски факултет у Скопљу 1963. Запослио се у Шумско индустријском предузећу у Зајечару чији је био стипендиста и радио у погону Дрвне индустрије у Доњем Милановцу као руководилац производње. У Дрвни комбинат “Црвена застава” у Крушевац дошао 1965. и радио као управник фабрике фурнира у Дворишту, шеф “Примарне прераде

дрвета”, директор ООУР “Припремна прерада дрвета”, комерцијални директор, директор продаје.

1994-1995 Драган Стојадиновић (1952) из Крушевца Драган Стојадиновић завршио је Гимназију у Крушев-цу, а Шумарски факултет, одсек дрвна индустрија, у Београду. Цео радни век радио je у предузећу ШИК “Црвена Застава” у Крушевцу где је почео од приправника, шефа одељења, управника погона, техничког директора до генералног директора.

1995-2001 Бранислав Весић (1956) из Крушевца

Бранислав Весић завршио је Економски факултет у Београду. Радио је у фабрици “Мерима” у Крушевцу од приправника до комерцијалног директора, затим на пословима саветника директора у спољнотрговинској кући “Центрокоп” из Београда који је отворио пословну јединицу у Крушевцу, одакле долази у “Савремени дом”. Потом у приватном предузећу “Флори” у

Крушевцу, затим у ТП “Јукомерц” из Крушевца, где је заменик директора. Данас је начелник Расинског округа.

2001-2002 Бранко Стојановић (1961) из Крушевца

Бранко Стојановић завршио је Шумарски факултет у Београду. Радио у Шумском газдинству, а од 1995. до 2001. године је технички директор предузећа ДИП “Савремени Дом”. Касније радио је у приватном предузећу “Галеб” група Шабац, “Импрегнација” Ћићевац и “Дуропак” у Крушевцу. Данас је власник школе страних језика BBC у Крушевцу.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

100

2002-2003 Драгутин Томашевић (1943) из Чачка Драгутин Томашевић завршио је Шумарски факултет одсек за механичку прераду дрвета у Београду 1967. године. Радио у “Горњем Ибру” Рожаје затим у ДИП “Сима Сарага” Чачак до 1975. када долази у ШИК “Црвена застава” где је управник “Фабрике ентеријера и опреме” до 1977. када одлази у “Јасен” у Краљево за техничког руководиоца погона “Јединство” где остаје

годину дана. Поново одлази у “Горњи Ибар” у Рожаје где је технички директор до 1983., а онда се враћа у ШИК “Црвена застава” где је управник “Фабрике ентеријера и опреме”. Једну годину (1994) провео је у ГП “Јастребац” и поново се вратио у ШИК “Црвена застава” где је технолог у техничкој припреми, директор пилане. Дао је оставку на место генералног директора и отишао да ради у Техничкој школи (грађевинци) као координатор практичне наставе.

2003-2005 Марија Јанићијевић (1949) из Краљева

Марија Јанићијевић завршила је Шумарски факултет одсек за прераду дрвета у Београду. Цео радни век радила у ШИК “Црвена застава” где је дошла 1975. године и радила у ООУР “Намештај” као шеф техничке припреме, затим је управник. Касније, када су укинути ООУР-и, постала је директор производње целог предузећа, директор инжењеринга, технички директор.

Стицајем околности 2006. проглашена је технолошким ви-шком и послата на Тржиште рада одакле је пензионисана.

2005-2009 Братислав Аранђеловић (1963) из Крушевца

Братислав Аранђеловић завршио је Шумарски факултет одсек за прераду дрвета у Београду. Радио је у предузећу ШИК “Црвена застава”. Затим прелази у “Јединство” – Александровац. Потом прелази у приватно предузеће “Мерком” у Крушевцу. Затим ради осам година у предузећу “Крушевацпут” одакле долази у ДИП “Савремени Дом”.

Предузеће ДИП “Савремени Дом” продато је 2009. а купац је

“Идеа пројект” Београд. За директора постављен је Љубомир Митровић. Уговор о продаји предузећа раскинут је 2. јула 2010. године. За

заступника капитала постављен је Драган Отовић, а за директора Никола Вуловић.

Милорад Сијић

101

ДУШАН РИСТИЋ Среско предузеће за производњу грађевинског материјала

основано 22. јуна 1947. године решењем НО среза расинског бр. 5318, уписано у регистар државних предузећа 17. јула 1947. године.

Седиште предузећа – Југ Богданова 13. На основу Закона о национализацији, у априлу 1948. године, у

састав предузећа улазе циглане “Морава” и “Расина” и од тада предузеће има производњу црепа и цигли, а од 1952. године ради на експлоатацији и преради камена пешчара у Белој Води као грађевинског и декоративног материјала. Ради се на пројекту механизације каменолома у Белој Води, затим се пројектује механизација каменолома у Читлуку и Браљини. Од 1953. године предузећу је придодато предузеће “Родољуб” из Сталаћа.

Производња грађевинског материјала које производе циглане “Расина” и “Морава” у Крушевцу и циглана у Сталаћу су: фалцован цреп типа “Расина” и “Морава”, ћерамиду сламењачу типа “Расина”, циглу машинске израде типа “Морава” и “Сталаћ”, циглу ручне израде типа “Расина”, “Морава” и “Сталаћ”.

Каменоломи беловодског пешчара у Белој Води производе: грубо пасиране квадере и фасаде, обрађене штоковане квадере и фасаде, штоковане уличне ивичњаке, штоковане степенице обичне и висеће, штоковане граничнике и колобране, стубове за обележавање разне километраже, коцке за разна поплочавања, ломљен камен за зидање.

Каменолом Читлук производи: ломљен камен за зидање, ломљен камен за туцаник, туцаник.

Ускоро се отвара каменолом у Браљини који ће производити: ломљен камен за зидање, ломљен камен за туцаник, туцаник, млевен браљински камен за потребе асфалтирања – агрегат, ломљен и гранулиран кварц.

Каменорезачка радионица у Крушевцу израђује: јавне и надгробне споменике од беловодског пешчара, мермера и гранита. Разне украсне предмете од беловодског пешчара, мермера и гранита.

Експлоатација шљунка на Морави и Расини. Грађевинарство: изводи монтажу – облагање фасада беловодским

пешчаром, мермером и другим каменом. Изводи монтажу споменика и јавних костурница и надгробних споменика од беловодског пешчара, гранита и мермера. Изводи све грађевинске радове на објектима ниско и високоградње.

“Савет за привреду НОГО Крушевац на својој седници од 4. октобра 1954. године донео је одлуку да се у корист државе ФНРЈ а за потребе предузећа за производњу грађевинског материјала “Душан Ристић” из Крушевца, за подизање станова уз законску накнаду изврши експропријација земљишта у улици Партизанских курира број 2 власништво Миодрага, Тихомира и Ђорђа Дреновца бивших трговаца из Крушевца, поседовни лист бр. 700 парцела 345 у мерама и границама, и то: са истока до улице Партизанских курира 48 метара, са севера до

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

102

власника 34,5 метара, са запада до такође власника 45 метара и са југа до улице Рајићеве 31.5 метара, с тим да се напред описано земљиште има без икаквих терета одмах предати у посед предузећу за производњу грађевинског материјала”.

45

Предузеће “Душан Ристић” је 29. новембра 1955. године пустило у саобраћај пругу индустријског колосека Кошеви-Бела Вода дугу 12 километара. Вредност радова, рачунајући мост на Западној Морави дуг 124 метара, износи 132 милона динара. Овим ће се омогућити већа експлоатација беловодског пешчара. Један крак пруге до шљункаре на Западној Морави омогућиће производњу и превоз 20 хиљада кубика шљунка.

Предузеће је 1959. године стављено под принудну управу. Стари дотрајали погони поред “Мораве” и “Расине” престали су

са радом 1961. године када су нестали са лица земље, пошто се налазе у хидро-систему, а отворен је нов модеран погон у Дедини, као и погонска јединица Мајдан у Шашиловцу, и продавницу на мало у Крушевцу.

Предузеће је 1961. године отворило нову сушару за цреп у погону “Расина” што ће повећати производњу за 70%. У предузећу је запослено 430 радника и службеника у главној сезони.

“Душан Ристић” се бави: производњом глинених производа, беловодског пешчара, мермера итд., затим специјализованом грађевин-ском оперативом и неким другим пословима. Нов производ је шупља опека, са којом предузеће може да задовољи све потребе нашег и околних срезова, а која је раније увожена са стране.

“Душан Ристић” има 11 погона. Осим у крушевачком срезу радове изводе у Београду, Светозареву, Смедереву и неким другим већим градовима.

Нова фабрика глинених производа капацитета 10 милона комада црепа и 8 милиона комада гитер – блока пуштена је у рад 1966. године.

Потписивањем Самоуправног споразума о удруженом раду 1974. године предузеће постаје Организација удруженог рада која у свом саставу има три Основне организације удруженог рада, и то: ООУР Погон “Дедина”, ООУР Погон “Расина” Бивоље, ООУР “Сталаћ” и Радна заједница заједничких служби.

РО “Душан Ристић” – Дедина у свом саставу 1986. има: ООУР “Дедина” и РЗ заједничке стручне службе и запошљава 139 радника.

Нестајањем ООУР-а у предузећима дешавале су се битне промене јер су се многи одвајали у самостална предузећа па се тако и у предузећу “Душан Ристић” догодио разлаз између погона “Дедина” и погона “Сталаћ” који је прогласио самостално предузеће 1989. године. Од тада погон у Дедини носи нови назив ДП “Циглана”.

45

ИАК, НОГО Крушевац 4. Октобар 1954.

Милорад Сијић

103

Директори 1947-1950 Тома В. Миленковић (1911-1978) из Глободера

Томислав Миленковић изучио је опанчарски занат. После рата биран је за среског одборника и за председника Крушевачког среза. Биран за народног посланика Скупштине Србије 1946. године. После истека мандата ради у Секцији за путеве Крушевац као пословођа, и у предузећу “Душан Ристић”.

1950 Миодраг Филиповић (1910-1989) из Коњуха

Миодраг Филиповић Мидра каменорезачки радник пре рата, после рата председник Окружне столарске задруге, директор Градског столарског предузећа одакле је дошао у предузеће “Душан Ристић”. Отишао у Београд где је представник фирме. Изводио радове на многим објектима у земљи нпр.: Дом Синдиката, Споменик револуцији на Иришком венцу, итд. Пензио-

нисан 1972. године. Био је вечити момак и велики боем. 1950-1959 Миодраг Шарановић (1921-1990) из Глободера

Миодраг Шарановић, земљорадник пре рата. Поднео је оставку на место директора предузећа с обзиром да се предузеће проширује, а он се не осећа довољно стручним да може успешно решавати проблеме у предузећу. Директор је новог предузећа “Фасада”.

1959-1963 Арсеније Вуковић (1924) из Крушевца Арсеније Вуковић радио у општинском комитету СК Крушевац, Заводу за социјално осигурање, предузећу “Душан Ристић” где је постављен за директора 25. фебруара 1959. године, касније радио као руководилац комерцијалног сектора, а од 1974. године је на дужности шефа службе набавке и продаје истог предузећа. Био је председник СО Крушевац.

1963-1982 Миомир Јаковљевић (1933-2000) из Велике Ломнице

Миомир Јаковљевић завршио је Економски факултет у Београду. Радио је као шеф одсека за план Народног одбора општине у Крушевцу, а за директора предузећа “Душан Ристић” постављен је 19. марта 1963. године. Затим одлази на место начелника за привреду СО Крушевац где остаје до 1986. године када прелази у ЗОИЛ “Дунав” у Крушевцу где ради до пензионисања 1995. године.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

104

1982-1985 Марко Перовић (1938-1985) из Петровог Села (Кладово) Марко Перовић завршио је Економски факултет у Београду. Почео је да ради као професор заједно са својом супругом у Великој Плани где су добили посао, затим долази у предузеће “Душан Ристић” у Крушевцу.

1986-1994 Михаило Дебељак (1943-2011) из Печеног (Краљево) Михаило Дебељак завршио је Економски факултет у Прилепу, а магистарски рад одбранио на Економском факултету у Београду. Радио је у предузећу “Црвена застава” у Крагујевцу, затим у једном комуналном предузећу у Великом Градишту, предузећу “Потенс” у Ужичкој Пожези, предузећу “Душан Ристић” у Крушевцу и најзад откупио је једну “Циглану” у

Ариљу. Као пензионер живео је у Крагујевцу. 1995-1997 Радован Шајкић (1948) из Старог Брачина

Радован Шајкић завршио је Средњу хемијску школу, Саобраћајни факултет и Економски факултет у Новом Саду. Радио је у предузећу “Милоје Закић” (1968-1986), предузећу “Елмостан” у Крушевцу (1986-1987), Предузећу “Наш Дом” у Крушевцу, РТК Крушевац где је шеф пропаганде, ДП “Циглана”, Финансијској полицији у Крушевцу и као порески инспектор.

1997-2003 Мира Димић (1952) из Негосавља (Медвеђа) Мира Димић завршила је Економски факултет у Нишу. Радила је у Југословенској железници у Нишу где је обављала послове шефа привредно рачунарског сектора. У предузеће “Циглана” у Крушевцу дошла је 1987. године и радила на пословима шефа рачуноводства, касније изабрана за директора. Остала је на месту директора и после приватизације и била на руководећем месту до одласка предузећа у стечај.

Предузеће приватизовано 26. јун 2003. (аукција), од 22. априла

2010. године отишло у стечај.

Милорад Сијић

105

ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА ОБРАДУ ДУВАНА Постоји од пре рата као Монопол дувана. Обновило рад 1945.

године. Основана је 1946. године дуванска огледна станица која ће вршити испитивање и оплемењавање дувана Моравско-дринске зоне. Оснивање ове станице има и социјални значај за становништво града и околине. На огледној станици биће запослено неколико радника преко целе године. Земљиште за оглед изабрано је у Лазарици, поред “Лазаричке чесме”.

У Крушевцу је 1956. године пуштен у погон Завод за вансезонску ферментацију дувана. Капацитет ферм завода у сезони од шест месеци постиже 500.000 килограма дувана. Подизањем овако важног дуванског објекта, решени су сви проблеми који су до сада кочили унапређење производње дувана у крушевачком крају. Техничке уређаје извео је “14. Октобар”, а грађевинске “Западна Морава”, оба из Крушевца.

У просторном кругу Предузећа за прераду дувана адаптиране су просторије нове фабрике сиве лепенке. “14. Октобар” израдио је све потребне машине и инсталације, а нова крушевачка фабрика отпочела је рад 1. августа 1961. године под именом Предузеће за производњу лепенке, папирне амбалаже и обраду дувана – Крушевац.

Директори

1946-1950 Милан Крсмановић 1950-1952 Бранко В. Ковачевић (1889-1956)

Бранко В. Ковачевић технички директор предузећа за обраду дувана je од 1936. године.

1952-1961 Драгомир Ђорђевић (1922-2003) из Бивоља Драгомир Ђорђевић био је борац Расинског партизан-ског одреда. После рата ради у Предузећу за обраду дувана у Крушевцу. У међувремену, завршио је скраћене курсеве у Београду који су у рангу инжењера и постао директор предузећа. Активан је друштвено политички радник и добитник више признања за свој рад. Дао оставку због одласка у Београд на школовање.

1961-1964 Радомир Мићић (1929-1992) из Крушевца

Радомир Мићић је завршио Економски факултет. Од 1956. до 1961. године радио у НО општине Крушевац као начелник за привреду, затим потпредседник НО општине Крушевац. За директора Предузећа за обраду дувана постављен 30. марта 1961. године, а дужност директора преузео је 11. априла исте године.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

106

Предузеће за производњу лепенке, папирне амбалаже и обраду дувана (Бивше Предузеће за обраду дувана – Крушевац) спојило се са предузећем “Душан Петронијевић” 1962. године. Међутим, погон за обраду дувана није се уклапао у систем рада новог предузећа.

Погон за обраду дувана издвојио се из предузећа “Душан Петронијевић” 5. децембра 1964. године и спојио се са Фабриком дувана Ниш и тако постао њихов погон “Расина” у Крушевцу. Купили су три хектара земље поред Расине где је Фабрика дувана Ниш 1966. године изградила модерну халу за прераду дувана у Крушевцу, као и службене просторије.

Потписивањем самоуправног споразума о удруженом раду 1974. године постали су Основна организација удруженог рада (ООУР) “Расина” – Дуванске индустрије Ниш, са седиштем у Крушевцу.

ООУР “Расина” 1976. године има 945 коопераната, а план производње од 300 тона дувана премашен је.

Од 22. јануара 1980. године ООУР “Расина” издваја се из нишке фабрике и припаја предузећу “Душан Петронијевић”.

Директори

1964-1971 Драгомир Ђорђевић (други пут) 1971-1980 Лазар Аздејковић (1928) из Кобиља (Брус)

Лазар Аздејковић завршио је Пољопривредни факултет у Скопљу. Радио је у Фабрици дувана у Гњилану двадесет година, где је био и директор. У Предузеће за обраду дувана у Крушевцу долази 1970. године, а годину дана касније постаје директор. Из Крушевца одлази у Фабрику дувана Ниш где ради до пензионисања 1992. године.

1980 Лазар Гајић (1932-2002) из Кукљина

Лазар Гајић завршио је Пољопривредни факултет општи смер у Скопљу. Радио је у Предузећу за обраду дувана у Крушевцу где је био и директор предузећа. Био је члан Привредне коморе и члан Централног радничког савета Фабрике дувана Ниш. Од 1. јануара 1982. године одлази у СО Крушевац где ради као општински инспектор, затим је републички пољопривредни

инспектор и са тог места је 1999. године пензионисан.

Милорад Сијић

107

ДУШАН ПЕТРОНИЈЕВИЋ Градско штампарско предузеће основано решењем ГНО-а у

Крушевцу бр. 21977 од 20. августа 1948. године. Ради у склопу Градског занатског предузећа као штампарски

погон, а одваја се у самостално предузеће решењем НО општине Круше-вац бр. 10176 од 9. јула 1954. Седиште предузећа Таковска бр. 12.

Штампарија носи назив “Светозар Марковић”. Предузеће 1958. године мења име, а нови назив је Графичко

предузеће “Душан Петронијевић” у Крушевцу. Фи. бр. 1168/58 од 13. фебруара 1958. године, Окружни привредни суд у Крагујевцу.

Реконструкција штампарије “Душан Петронијевић” завршена је подизањем још једне зграде одмах до постојеће која ће омогућити про-ширење скоро свих погона. Рад у новом погону почео је 1. јануара 1960.

Директор

1954-1962 Божидар Вељковић (1907-?) Божидар Вељковић је главни мајстор типограф у штампа-рији “Будимовић”, па је као такав постао директор Штампарије у Крушевцу од 1948. године. Одавде је отишао службом у Београд.

Предузеће “Душан Петронијевић” спојено је 1962. године са Предузећем за производњу лепенке, папирне амбалаже и обраду дувана у Крушевцу и сели се на данашњу локацију.

Новоформирано предузеће је: Графички комбинат за производњу лепенке, папирне амбалаже, графичких услуга и обраде дувана.

Погон за обраду дувана издвојио се 1964. године. “Душан Петронијевић” у свом саставу има погоне: “Фабрика

лепенке”, “Штампарија”, “Цинкографија”, “Офсет припрема”. Картона-жа производи све врсте клишеа, картонске амбалаже и врши све врсте графичких услуга.

Потписивањем Самоуправног споразума о удруженом раду 1974. године предузеће постаје Организација удруженог рада (ОУР) која у свом саставу има четири Основне организације удруженог рада (ООУР-а), и то: ООУР “Фабрика амбалаже”, ООУР “Фабрика полуцелулозе и папира”, ООУР “Штампарија”, Радна заједница заједничких послова.

Од 22. јануара 1980. године предузећу се припојио ООУР “Расина” који се издвојио из РО “Ниш-табак”. Овим спајањем Предузеће “Душан Петронијевић” добио је на новој локацији велики простор у који је сместио свој ООУР “Штампарија”.

РО “Душан Петронијевић” – ЈНА бр. 72 у свом саставу 1986. године има ООУР “Фабрика полуцелулозе и папира” – Јастребачки пут бб, ООУР “Фабрика амбалаже” и РЗ заједничке службе и запошљава 1.394 радника.

Следећа подела предузећа била је 1991. године када се дели на: Предузеће за прераду полуцелулозе и папира “Цепак”, и Предузеће за производњу амбалаже “Душан Петронијевић”.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

108

Коначна подела предузећа извршена је 2002. године: “Душан Петронијевић” – фабрика амбалаже; “Д Маркет” – трговина; “Техноенергетика” – производња енергетске паре и услужно одржавање.

Директори

1962-1975 Радомир Мићић (1929-1992) из Крушевца Радомир Мићић је завршио Економски факултет. До 1961. радио у НО општине Крушевац као начелник за привреду, затим потпредседник НО општине Крушевац, а 30. марта исте године постављен за директора Предузећа за обраду дувана. Дужност директора Предузећа за обраду дувана преузео је 11. априла 1961.

1975-1976 Милослав Петровић (1932-1999) из Чачка

Милослав Петровић родио се у Чачку. У Крушевац је дошао као дете јер су му родитељи просветни радници. Зато му је остао надимак Миле Чачак. Завршио је Правни факултет у Београду. Цео радни век провео је у предузећу “Душан Петронијевић” у Крушевцу. Био је активан спортски радник и члан управе ФК “Напредак”.

1976-1982 Иван Пешић (1932-1986) из Крушевца

Иван Пешић завршио је Правни факултет. Радио је у предузећу “Мерима” где је директор правне службе, затим директор продаје. Одатле одлази у Југопетрол “Западна Србија” у Крушевцу, па у “Душан Петроније-вић”. Касније радио у СИЗ-у становања где је био директор.

1982-1988 Синиша Арсић (1937) из Вучака

Синиша Арсић завршио је Економски факултет у Београду. Радио као директор Дома синдиката, начелник финасија у СО Крушевац од 1974. до 1981. године. Затим одлази у Београд где ради као помоћник генералног директора за економију и финансије фабрике папира “Умка” из Београда.

1988-1991 Стојан Анђелковић (1943-1992) из Крушевца

Стојан Анђелковић рођен је у Залоговцу, а одрастао у Крушевцу, где му је отац директор банке. Завршио је Машински факултет у Београду 1970. Директор је ООУР-а “Фабрике за производњу полуцелулозе и папира” предузећа “Душан Петронијевић” из којег је 1991. настало ново друштвено предузеће “Цепак”. Умро је током службеног пута за Аустрију 8. априла 1992. у

Љубљани као генерални директор предузећа “Цепак”.

Милорад Сијић

109

1991-1997 Љубодраг Дељанин (1957) из Куршумлије Љубодраг Дељанин завршио је Економски факултет у Нишу. Прво запослење било му је у предузећу “Душан Петронијевић” у Крушевцу. Одласком из предузећа постао је приватни предузетник.

1997-2004 Зоран Јовановић (1963) из Крушевца Зоран Јовановић завршио је Средњу економску школу у Крушевцу, а Економски факултет, Универзитета у Београду 1989. године. Запослио се у предузећу “Душан Петронијевић” у Крушевцу 1991. године где је радио као референт продаје, шеф продаје, комерцијални директор. Зоран Јовановић је директор предузећа и после приватизације.

Предузеће приватизовано 14. септембра 2004. године (тендер). Нови већински власник је “Дуропак” из Беча.

ЦЕПАК Поделом предузећа “Душан Петронијевић” 1991. године

основано је ново Предузеће за прераду полуцелулозе и папира “Цепак”.

Директори 1991-1992 Стојан Анђелковић (1943-1992) из Крушевца 1992-2000 Никола Петровић (1944) из Пирота

Никола Петровић завршио је Економски факултет. Данас живи у Београду.

2000-2002 Ивица Раденковић 2002-2003 Мирослав Марковић Предузеће “Цепак” у Крушевцу у стечају тек на деветој

лицитацији продато је 2004. године Трговинском предузећу “Ламела промет” из Крушевца за 80 милиона динара. Нови власник нема никакве обавезе према бившим радницима предузећа “Цепак”, а у надлежности трговинског суда је исплата дуга према њима и повериоцима.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

110

ВЕСЕЛИН НИКОЛИЋ Градско механичко-инсталационо предузеће “Веселин Николић”

у Крушевцу основано решењем Градског НО општине Крушевац бр. 12655 од 22. маја 1947. године. Седиште: Цара Лазара бр. 6.

Градски НО Крушевац основао је ово предузеће за поправку моторних возила, пољопривредних машина, израду и монтажу грађевинских радова, лимарских и браварских радова и водоканализационих уређаја. До тада је ово предузеће радило као ремонтна радионица Југословенске народне армије.

Производи: ракијске казане свих врста, прскалице за винограде најбољег квалитета, пумпе за бицикле никловане, дечије трицикле, корита за прање рубља четвртаста и округла, кофе и канте за воду свих врста, чесмице за умивање од месинг лима и поцинкованог лима, месинг славине за чесмице, кочнице за кола, шарке за прозоре, прибор за олифне, све врсте плехова за печење, канте за маст и млеко од првокласног белог лима, као и све друге предмете по наруџбини.

Поред овога предузеће има своју модерну никлерницу, у којој врши никловање свих предмета од гвожђа, месинга и бакра, као: делова за бицикле и мотоцикле, алата, медицинских инструмената, прибора за јело, вага, и слично.

“Градско механичко-инсталационо предузеће Веселин Николић 1951. године запошљава укупно 60 радника: 42 радник, 6 ученика, 2 помоћна радника, 2 индустријска милиција и 7 службеника”.

46

Као код металне индустрије уопште, тако су и код овог предузећа повећани трошкови репродукције углавном због поскупљења бакарног лима, који је главни материјал за прераду и који се теже добавља. Други погон – ливница – радила је пуним капацитетом и углавном за “14. Октобар”, али због малог простора за моделарницу оно није могло да задовољи потребе. Одељење за никловање нема потребних уређаја ни стручњаке. Половином 1954. године предузеће је преузело машине погона ГП “Јастребац” ради организовања ремонтне радионице, за којом се осећала велика потреба, али због недостатка стручног кадра и неких машина, слабости у организацији ремонтна, радионица није испунила очекивања.

Први извоз прскалица у Кину 1956. године, касније у Египат и проширивањем свог производног програма предузеће добија обележје индустријске производње и мења назив у Индустријско производно предузеће. Касније извози своје производе и у друге земље.

Предузеће проширило делатност 1958. године на производњу санитарних уређаја и арматура, окова и прибора, камиона за чишћење и поливање улица.

Нова аутоматозована емајлирница пуштена је у рад 1964. године, која представља нову фабрику у оквиру овог предузећа. Овај погон има капацитет од око 100.000 емајлираних када годишње, а средства за

46

ИАК, ГНО Крушевац 7. фебруар 1951.

Милорад Сијић

111

његову опрему обезбедили су СО Крушевац, предузеће и Југобанка. Комплетна опрема увезена је из Холандије. Каде које се емајлирају у овој фабрици израђује од лима “Икарус” из Земуна који је кооперант овог предузећа.

Ради сигурније реализације 30. августа 1966. године погон емајлирнице спаја се са предузећем “ЕМО – Цеље” из Словеније погон у Крушевцу. Остали погони припојени су индустрији “14. Октобар” 1966. године када су решењем Фи-959/66 избрисани из регистра предузећа.

Директори

1947 Божидар Петковић (1920-1999) из Крушевца Божидар Петковић, Рапид, постављен је за директора предузећа са месечном платом од 5.600 динара на седници ГНО Крушевац од 28. маја 1947. године. Убрзо је после тога смењен, а на место директора постављен инжењер.

1947-1948 Вукашин Стојиљковић (1906-1978) Вукашин Стојиљковић је инжењер индустријско-техничке струке. Смењен са места директора 13. априла 1948. године (ИАК, ГНО Крушевац 1948) због ИБ-а.

1948-1950 Бранко Милијић (1920-2006) из Послона (Ражањ) Бранко Милијић завршио је Трговачку занатску школу пре рата. При команди подручја Ниш био је борац и ру-ководилац Војне шиваре. Он је алатничар у предузећу. Постављен је за директора предузећа, а Божидар Петковић за техничког директора. Пензионисан 1970. године.

1950-1952 Слободан Николић (1920-2002) из Наупара

Слободан Николић после рата је живео у Београду и радио у предузећу “Водовод”, а онда долази у Крушевац у предузеће “Веселин Николић”, где је секретар. За директора је постављен 5. маја 1950. године пошто је директор Бранко Милијић прешао на другу дужност.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

112

1952-1957 Миодраг Милошевић (1912-1986) из Крушевца Миодраг Милошевић био је директор Рибарске Бање, затим је постављен за директора предузећа “Веселин Николић” са месечном платом од 23.000 динара. Исте године послат је на шестомесечни курс. Док је одсутан замењује га Слободан Николић, персонални референт истог предузећа. Милошевић је суспендован са дужности директора са даном 25. јануар 1957. године.

1957-1958 Вукосав Милосављевић (1924-1988) из Крушевца

Вукосав Милосављевић завршио је занатску школу. Радио као машин бравар. Борац ауто чете главног штаба за Србију: шофер – механичар. Као високо квалификовани металски радник истог предузећа постављен је за вршиоца дужности директора до конкурса.

1958-1959 Бранко Милијић (други пут) 1959-1965 Станоје Томић (1922) из Пољне

Станоје Томић, инжењер, постављен је 5. фебруара 1959. године за директора предузећа.

1965-1966 Љуба Стефановић (1936) из Ваљева Љуба Стефановић машински инжењер радио је у предузе-ћу “14. Октобар” одакле долази у “Веселин Николић”. Његов долазак изазвао је буру негодовања који су радници отворено критиковали и видели у њему човека који је дошао с намером да их припоји предузећу “14. Октобар”. Издвајање емајлирнице изазвало је штрајкове, али све се завршило гашењем овог предузећа. Љуба Стефановић вратио се у “14. Октобар” и радио као директор производ-ње до 1976. када одлази за директора ИМТ-а у Београду.

ЕМО – ЦЕЉЕ Погон емајлирнице предузећа “Веселин Николић” 30. августа

1966. године спаја се са предузећем “ЕМО – Цеље” у Словенији погон у Крушевцу који узима и све раднике емајлирнице и наставља рад.

“ЕМО – Цеље” погон у Крушевцу основао је Божин Милићевић који је у то време радио за словеначку индустрију као трговачки путник.

Директори

1966-1968 Божин Милићевић (1936-2012) из Глободера 1968-? Антун Церар из Словеније Предузеће угашено 1978., а раднике преузео “14. Октобар”.

Милорад Сијић

113

БРАНКО ПЕРИШИЋ Аутоматском парном млину “Расина” постављена је принудна

управа после рата, а принудни управник је Стеван Јеротијевић из Ражња који је принудни управник и текстилне фабрике “Обилић” у Крушевцу.

Пошто је Аутоматски парни млин “Расина” прешао у надлежност ГНО Крушевац одлучено је, на седници одбора од 22. маја 1947. године, да се оснује Градско млинско предузеће “Бранко Перишић”.

ГНО Крушевац на својој седници од 2. фебруара 1948. године укинуо је Градско млинско предузеће “Бранко Перишић” у Крушевцу и припојио га Градском занатском предузећу у Крушевцу 19. фебруара 1948. године, између осталог и 15 пекара и магацин задруге. Административно-оперативни руководилац је Дирекција комуналних предузећа ГНО-а у Крушевцу. Промена у регистрацији предузећа десила се 3. јула 1948. године када је предузеће уписано као Градско пољопривредно предузеће у Крушевцу.

Седиште предузећа Трг Победе бр. 1. Млин “Бранко Перишић” је половином 1948. године потпао под

републичко административно руководство којим руководи “Млинпред” државно млинско предузеће у Крагујевцу. Поново је дошло у састав ГНО Крушевац 30. јуна 1950. године.

ГНО Крушевац на седници од 1. јула 1950. године на основу излагања председника планске комисије Бранка Милијића који је био од стране одбора упућен у комитет за индустрију и занатство по питању примопредаје млинова Народним одборима донео је одлуку да се млин “Бранко Перишић” прими под руководство овог Одбора и да се скупштини поднесе предлог да остане “млинско предузеће”. Комисија за примопредају: од стране Одбора Боривоје Вуковић, а Душан Димитријевић досадашњи директор млина и трећи члан представник “Млинпред” државног млинског предузећа из Крагујевца.

“Градско млинско предузеће “Бранко Перишић” 1951. године има 10 службеника, и то: Јосиф Матић директор, Милован Јовановић (1916-?) млађи референт, Љубомир Стаменковић (1899-?) благајник, Анка Ђурђевић (1921-?) помоћни финансијски манипулант, Милица Матић (1935) помоћни финансијски манипулант, Миодраг Јовановић (1920-?) привредни помоћник, Радосав Максић (1891-?) привредни помоћник, Стеван Јанић (1886-?) индустријски пословођа, Михајло Стефановић (1914-?) помоћни службеник II класе”.

47

Млин је 1955. године генерално ремонтован и извршена је електрификација. Због тога је млин престао са радом 1. априла 1955. године како би на време био у погону за нову сезону исте године.

На територији Среза Крушевац предузеће “Житопромет” из Светозарева имао је бројне откупне станице за промет, прераду и продају житарица које су биле филијале поменутог предузећа (управник филијале у Крушевцу је Милан Алексић (1916-?) из Великог Шиљегов-

47

ИАК, ГНО Крушевац 8. фебруар 1951.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

114

ца). Међутим, у свакодневном пословању није се показало ефикасним, а често су запостављани интереси једног краја на рачун другог.

Да би се све то избегло, 1957. године предузеће “Житопромет” у Светозареву и “Бранко Перишић” у Крушевцу донели су одлуку о спајању. На основу тих одлука све откупне станице “Житопромет” на територији Среза Крушевац спојене су са млинским предузећем “Бранко Перишић”, а то су откупне станице у Крушевцу, Трстенику, Ражњу, Варварину, Александровцу и Брусу.

Од тада је “Бранко Перишић” предузеће за откуп, прераду и продају житарица и прерађевина од житарица.

У непосредној близини млина 1959. године саграђен је модеран силос капацитета 450 вагона житарица. Грађевинске радове на њему извео је Комбинат монтажне градње “Трудбеник” из Београда.

“Бранко Перишић” до 1. августа 1960. године обављало је делатност: откуп, прераду и продају житарица. Припајањем предузећа “Блажо Думовић” дошло је до проширења делатности, поред напред наведеног још и на производњу и продају хлеба, белог пецива и бурека.

Предузеће 1961. године има 245 запослених радника. Затим долази период када предузеће престаје да производи хлеб,

а Крушевац се снабдева хлебом из Врњачке Бање око две године. Тако је било док није прорадила Парна пекара са производњом 1964. године. Старе, ручне нехигијенске пекаре, претворене су у продавнице, а њихова ранија производња обустављена.

Предузеће је 1967. године отворило први млечни ресторан у граду. Има своје продавнице и мењачнице у Крушевцу, Александровцу, Брусу, Ражњу, Варварину, Ћићевцу, Бачини, Обрежу, Трмчару, Витошевцу, Мозгову и Жучковцу.

Потписивањем Самоуправног споразума о удруженом раду 1974. године предузеће постаје Организација удруженог рада (ОУР) која у свом саставу има седам Основних организација удруженог рада (ООУР-а), и то: ООУР “Пекара”, ООУР “Млинпромет”, ООУР “Трговина”, ООУР “Млин – Ражањ”, ООУР Земљорадничка задруга Витошевац, ООУР Земљорадничка задруга Купци, Заједничке службе у Крушевцу.

Од 1978. године припојени СОУР-у “Жупски рубин”. Предузеће 1978. године у граду има 16 својих продавница; од

тога су четири ресторана који упошљавају 49 радника. Прехрамбено-трговинска организација “Бранко Перишић” као

део сложене организације удруженог рада “Жупски рубин” у свом саставу има ООУР “Млинпромет”, ООУР “Пекара” и Радне заједнице заједничких служби.

РО “Бранко Перишић” – Трг Победе бр. 1 запошљава 1986. године 543 радника.

Милорад Сијић

115

Директори 1947-1948 Светислав Станковић (1912-1973)

Светислав Станковић, Цвеле, постављен је за директора предузећа са месечном платом од 5.600 динара на седници ГНО Крушевац од 28. маја 1947. године.

1948-1950 Душан Димитријевић (1899-?) Душан Димитријевић после рата радио као пословођа “Циглане” у Крушевцу одакле је постављен на дужност управника Градског млинског предузећа “Бранко Перишић” са платом од 4.000 динара.

1950-1954 Јосиф Матић (1899-1978) из Крушевца

Јосиф Матић до тада управник Рибарске Бање постав-љен 1. децембра 1950. за директора Градског млинског предузећа. Матић је примио предузеће на даље руково-ђење са целокуним основним и обртним средствима са стањем на дан примопредаје, а која су средства и имовина пописана у записнику 30. јуна 1950. приликом прелаза млинског предузећа од “Млинпред” у

Крагујевцу на ГНО у Крушевцу (ИАК, ГНО Крушевац 1950). 1954-1957 …… 1957-1960 Драгомир Томић из Паруновца

Драгомир Томић браварски је радник. Председник Среског синдикалног већа у Крушевцу. Смењен је одлуком НО Крушевац.

1960-1962 Добривоје Петровић (1925) из Капиџије Добривоје Петровић завршио је Државну трговачку академију. Завршио финансијски курс при Врховном штабу НОВ и ПОЈ. Запослио се у Поштанској штедионици у Београду и после пет месеци рада добија стипендију и уписао ЕКВШ (Економска комерцијална висока школа од 1947. Економски факултет). Искљу-чен из партије и са факултета као Информбировац.

Одлази у Љиг и ради у Народној банци до 1951. године када долази у “Дрвни комбинат” у Крушевцу где ради до 1958. У међувремену завршио Економски факултет. Од 1958. до 1960. ради у “Пословном савезу за ратарство и механизацију”. Од 1962. ради у Комуналној банци.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

116

1962-1975 Зоран Алексић (1930-2008) из Крушевца Зоран Алекић постављен је за директора предузећа 31. октобра 1962. године. Радио је у предузећу “Блажо Думовић”. Од 1960. године припајањем предузећу “Бранко Перишић” постаје радник овог предузећа и радио на месту финансијског директора предузећа.

1975-2000 Крунослав Чукаловић (1941) из Средске (Призрен) Крунослав Чукаловић завршио је Пољопривредни факултет у Београду – прехрамбени технолог. Обављао је и бројне друштвене функције. Председник је Одбора за пољопривредно-прехрамбену и дуванску индустрију Регионалне коморе у Краљеву, члан је Одбора пољопривредно-прехрамбене индустрије Србије, члан Скупштине и Извршног одбора Регионалне коморе у

Краљеву, председник Управног одбора Житозаједнице Београд, члан Управног одбора Југобанке у Крушевцу, члан Координационог тима Владе Србије за прехрамбену индустрију.

2000-2004 Слободан Шутановац (1943-2013) из Белољина

2004-2006 Небојша Николић (1961) из Крушевца Небојша Николић завршио Пољопривредни факултет у Београду. Почео је да ради као физички радник у ПКБ “Тржница” у Крушевцу, затим четири месеца у предузећу ФАМ у Крушевцу као транспортни радник одакле долази у “Бранко Перишић”. У овом предузећу радио је као референт приправник, самостални комерцијални референт, комерцијални директор.

Приватизовано 2006. године (аукција), а нови власник постао је

Божин Милићевић. Предузеће послује под фирмом “Плима Пек”. Директори су: 2006-2009 Божин Милићевић; 2009-2011 Миланка Томић и 2011-2012 Гордана Ужаревић.

Агенција за приватизацију раскинула уговор и предузеће је одузето власнику 2012. године и поставила Владислава Несторовића за заступника капитала. Петар Михаиловић је директор.

Милорад Сијић

117

ГП ЈАСТРЕБАЦ Влада НР Србије, на предлог министра саобраћаја решењем бр.

296/49 од 27. априла 1949. године оснива осам државних привредних предузећа републичког значаја за одржавање путева међу којима и Предузеће за одржавање путева “Крушевац” са седиштем у Крушевцу. Предузеће је основна средства преузело од Техничке секције за путеве “Крушевац” која је оснивањем области дата на управу Обласном народном одбору у Крагујевцу.

Новоосновано Предузеће за одржавање путева “Крушевац” је под административно-оперативним руководством Управе за путеве Министарства саобраћаја НР Србије.

Основна делатност предузећа била је оправка и одржавање савезних и републичких путева и путних објеката.

Преузели су основна средстава ликвидираног Предузећа за оправку грађевинских машина “Расина” у Крушевцу 1952. године и тада предузеће формира механичко-ремонтну радионицу чији задатак је одржавање механизације предузећа.

НО општине Крушевац донео је решење 11. априла 1953. којим се предузећу одобрава промена фирме у складу с пословањем, па она гласи: Грађевинско предузеће за нискоградњу “Крушевац” у Крушевцу.

Од 31. марта 1954. године носи назив Грађевинско предузеће за ниско и високоградњу “Јастребац” у Крушевцу, а делатност се проширује на градњу свих врста објеката у високоградњи.

До 1954. године ово предузеће изводи радове углавном на територији среза Неродимског, а у нашем срезу тек мањи део.

Од 1957. године припојено му Градско грађевинско предузеће за високоградњу “Западна Морава” из Крушевца.

ГП “Јастребац” основао Пројектни биро – погон са самосталним финансирањем и уписао у регистар предузећа и радњи 1965. године, а за руководиоца постављен је Миодраг Пејчиновић.

Предузећу је 1968. године припојено предузеће “Раде Митић”, а 1970. године и предузеће за завршне радове “Расина”.

Потписивањем Самоуправног споразума о удруженом раду 1973. године предузеће постаје Организација удруженог рада (ОУР) која у свом саставу има пет Основних организација удруженог рада (ООУР-а), и то: ООУР “Погон грађевинских радова”, ООУР “Занатски погон”, ООУР “Погон за завршне радове”, ООУР “Погон механизације и транспорта”, Радна заједница заједничких служби.

Грађевинска РО “Јастребац” –ЈНА бр. 55 у свом саставу 1986. године има ООУР “Грађевинска оператива”, ООУР “Занатски радови”, ООУР “Завршни радови”, ООУР “Механизација и транспорт” – В. Миловановића бб и РЗ заједнички послови и запошљава 1.972 радника.

У оквиру предузећа основан је “Крушевац-Инвест” и отворена градилишта у Русији и Црној Гори. Предузеће поседује своју фирму у Црној Гори “Јастребац инжењеринг”.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

118

У ГП “Јастребац” дошло је до великих трзавица, па је општина увела принудну управу 1996. године, а после само годину дана на чело предузећа вратио се генерални директор Љубиша Ђурковић.

Директори

1949-1962 Бранислав Вучићевић (1922-1990) из Велике Ломнице Бранислав Вучићевић имао је Вишу комерцијалну школу. Радио у предузећу “Вучни парк”. Затим је први директор Секције за путеве у Крушевцу која касније мења име у ГП “Јастребац”. Као непожељан одлази из предузећа у “Електроуниверзал”, а одатле у “Тргопа-пир” у Крушевцу где ради као комерцијалиста. Касни-је одлази за директора предузећа “Услуга”.

1962-1989 Будимир Сауловић (1927-1996) из Милентије

Будимир Сауловић завршио је Грађевински факултет. Био је директор Дирекције за изградњу стамбених и јавних објеката пре него што је дошао за директора ГП “Јастребац” 31. маја 1962. године. Од 1974. је председ-ник ИО “Југобанке” у Крушевцу, члан Надзорног одбора Удружења грађевинара Југославије при При-вредној комори и члан Политичког актива ОК СКС.

1989-1996 Љубиша Ђурковић (1950-2005) из Крушевца

Љубиша Ђурковић рођен је у Брусу, а одрастао у Крушевцу. Грађевински факултет завршио у Београду, а уз то завршио је и политичку школу. Запослио се у ГП “Јастребац” у Крушевцу где ради као шеф градилишта, технички руководилац. У његово време отворена су многа нова градилишта и предузеће гради многе станове од Београда (Видиковац) до Русије.

1996 Владо Радојевић (1943) из Крушевца

Владо Радојевић, инжењер архитектуре у ГП “Јастребац” ради од 1970. године. Налазио се на месту шефа градилишта у Москви када је због нагомиланих проблема у предузећу позван да преузме вођење фирме. На месту директора остао је кратко јер је дошло до тога да је стари директор враћен, а Радојевић је отишао у предузеће “Кристал”.

1996-2001 Љубиша Ђурковић (други пут)

Златко Стојановић је в.д. директора.

ГП “Јастребац” отишао је у стечај 2002. године.

Милорад Сијић

119

ЖУПСКИ РУБИН Предузеће Среског савеза земљорадничких задруга за откуп,

прераду и промет алкохолних и безалкохолних пића на велико и мало “Жупски рубин” основано 1. јула 1955. године.

Седиште предузећа Трг Црвене армије бр. 21. У својим складиштима у Александровцу, Брусу, Варварину и

Трстенику и у стовариштима у Београду и на Ријеци има увек на лагеру првокласна, широм земље позната и цењена жупска пића.

У селу Лазарици 1955. године почело се са градњом винарског подрума који ће бити један од највећих у Србији. Капацитет подрума биће 350 вагона. Иначе, цело градилиште заузима 4,5 хектара. Вредност радова износи 137 милиона динара.

Радове на изградњи подрума изводи предузеће “Поморавље” из Светозарева које је требало да подрум стави под кров до 1. новембра 1955. године, али су радови ишли слабо, па се каснило.

На седници НО среза Крушевац одлучено да се велики винарски подрум крај Крушевца који је у изградњи, преда предузећу “Жупски рубин”, које би се даље старало о градњи, уместо Народног одбора који је инвеститор.

Виноградарско-воћарски пословни савез “Жупски рубин” основан 1956. године када је изабран и Управни одбор: Ратибор Томић (1920-1990), председник, Мирослав Ђурић (1924-1982), управник.

Виноградарско-воћарски пословни савез “Жупски рубин” на својој ванредној скупштини 5. августа 1960. године донео одлуку да постане самостално предузеће за производњу и промет алкохолних пића и воћа на велико и мало. Са овим се сагласио и Раднички савет погона “Жупски рубин”. За в.д. директора постављен је др Ђорђе Раденковић. Нова овлашћена лица су: др Ђорђе Раденковић, Миливоје Миладиновић, Милорад Стошић, и уписан у регистар предузећа и радњи. Фи. бр. 1021/61 од 10. августа 1960. године, Окружни привредни суд у Крагујевцу. Виноградарско-воћарски пословни савез “Жупски рубин” у Крушевцу је брисан из регистра задруга. Фи. бр. 1020/60 од 10. августа 1960. године, Окружни привредни суд у Крагујевцу.

Предузеће извршило конституисање 13. септембра 1961. године. Предузеће има стовариште у Јакшићевој улици у Београду које је

постало мало да задовољи потребе, па је отворено ново стовариште у Сарајевској улици са модерно уређеним просторијама, продавница, сала за дегустацију и складишна оделења. Складиште може да прими 80 вагона пића у једном турнусу. У новом складишту смештено је одељење за флаширање пића. Продавницу је опремио ШИК “Црвена застава” из Крушевца модерним и функционалним намештајем.

48

Потписивањем Самоуправног споразума о Удруженом раду 1972. године постаје Организација удруженог рада“Жупски рубин” у чијем саставу су Основне организације удруженог рада, и то: “Жупски рубин

48

Победа, 13. фебруар 1970, стр. 3.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

120

експорт-импорт”, “Пољопривредна задруга” из Милутовца, “Коњух” из Коњуха, “Бошњане” из Бошњана, “Мирко Томић” из Залоговца, “Горњи Темнић” из Доњег Крчина, “Јухор” из Рашевице, “Младост” из Обрежа, “Риљац” из Риљца, “Сићево” из Сићева, “Винокалем” из Велике Дренове, “Сталаћ” из Сталаћа, Трговинско предузеће “Агропромет” из Крушевца, Радна заједница заједничких служби. Од 1973. године: “Крајина” из Рајца (Неготин), “Агропромет-сервис” у Крушевцу, Комбинат “4. Јули” из Ћићевца, “Бемикс” из Александровца.

Од 1973. године постаје Сложена организација рада (СОУР). Предузеће тада има 1.200 запослених радника.

Директори СОУР-а “Жупски рубин” 1973-1976 Влада Бајчевић (1918-1979) из Крушевца

Влада Бајчевић магистар је правних наука и секретар Републичке конференције СУБНОР-а. Када је “Жупски рубин” постао Сложена организација удруженог рада, постављен је за првог председника Пословодног одбора СОУР-а – директора.

1976-1985 Јован Миловановић (1942) из Малих Купаца Јован Миловановић је дипломирани инжењер агроно-мије. Када је изабран на место генералног директора СОУР-а био је најмлађи директор у крушевачком крају. У “Жупски рубин” је дошао са радног места функцио-нера у Општинском комитету Савеза комуниста круше-вачке општине. Врсни је познавалац стања и односа у пољопривреди и селу овог дела Србије. Потом је дирек-тор РОК “Задругар”, затим “Агробанке” у Крушевцу.

1985-1990 Зоран Ракићевић (1937) из Стубла (Блаце)

Зоран Ракићевић је завршио Пољопривредни факултет у Земуну. Радио је у предузећима “14. Октобар”, “Агропромет” и “Равниште”. У “Жупски рубин” је дошао са места директора “Пољосервис”, једне од основних организација удруженог рада “Крушевац промет”.

Предузеће је 1975. године набавило тешке машине за рингловање земљишта и кренуло да сади винограде. Засађено је у приватном сектору 3.000 хектара, а у друштвеном 2.000 хектара.

СОУР су новембра 1977. године напустили: “Агропромет” и “Јединство” из Крушевца, “Бемикс” из Александровца, “Винокалем” из Дренове, “Велики Купци” из Великих Купаца, “Горњи Темнић” из Доњег Крчина, “Бошњане” из Бошњана, “Мирко Томић” из Залоговца и “Темнић” из Варварина. Дошло је до нове организационе шеме.

Милорад Сијић

121

Агроиндустријски комплекс (АИК) основан је 20. октобра 1977. године као Комбинат који има десет Основних организација удруженог рада, и то: ООУР “Рубин”, ООУР “Бранко Перишић”, ООУР “Бројлер”, ООУР “22. Јули”, ООУР “Жупски рубин–комерц”, ООУР “Фабрика уља”, ООУР “Пољопривредник”, ООУР “Велики Шиљеговац”, ООУР “Коњух” и ООУР “Задругар”.

Окосница идеје да се оснује агроиндустријски комбинат је СОУР “Жупски рубин” што доводи до референдума 19, 20 и 21. марта 1978. године када су се 6.700 радника у пољопривредним организацијама и удружених пољопривредника изјаснили о стварању пољопривредно-индустријског комбината “Жупски рубин”. Комбинат ће имати 4.000 запослених, а обухватаће око 30.000 домаћинстава, комплетни прерадни капацитети за све производе осим воћа и поврћа.

Створен је АИК који је окупио 13 радних организација примарне пољопривредне производње из околине Крушевца, исто толико из осам других општина, што чини укупно 26 чланица Сложене организације, али право заједништво није никад заживело. Не поштује се заједништво, па чак има међусобне конкуренције унутар Комбината.

Ипак, унутар сложене организације у истој општини не могу да се нагоде која ће од њих у ком селу да формира радну јединицу коопераната. Какво је то заједништво када се откупљена стока не уступа кланици своје сложене организације, већ даје другим кланичним индустријама? А видан је сукоб на релацији РО “Рубин” и СОУР. Све то доводи до пребацивања кривице за лошу ситуацију на другог, а про-машаји су учестали. РО “Рубин” је оптуживан поред других за отварање кафане усред спровођења мера стабилизације. Мисли се на “Вињак 5” на стадиону “Младост”. РО “Рубин” се бранио да је то урадио зарад маркетинга док је “Напредак” био у првој лиги и дао понуду ТУП “Жупа” да га купи, али уз услов да точи само рубинова пића.

Из “Рубина” је почело “аферашки” да се пише када се 1981. године чуло за идеју да се крушевачки колектив интегрише са највећом пољопривредном организацијом у земљи ПК “Београд”. Сумњало се у мотиве “Рубина”. Некоме је то личило на разбијање СОУР-а “Жупски рубин”, други су у томе видели атак на општински интегритет. “Рубин” се интегрисао са ПКБ-ом што је наишло на осуду јер се сматрало да АИК треба да потпише интеграцију. Одговор на то је да је РО “Рубин” направио корак, а АИК треба да настави пут. Срдењорочним програмом општине СОУР “Жупски рубин” именован је за главног носиоца развоја пољопривреде. Али “случајеви” који се настављају то су спречили.

Интерна банка Комбината почела је са радом 1983. године, али у њу нису ушле и све његове организације: “Задругар”, “Бранко Перишић” и још неки. Поред тога почела је кукњава што постоји “Фампродукт” који је присутан на подручју Рибарске реке где је урадио многе корисне ствари за пољопривреду. Ово је период када РО “Рубин” дугује виноградарима 400 милиона динара, а почело је и масовно крчење винограда. Већ следеће, 1984. године, извоз РО “Рубин” пао је

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

122

десет пута у односу на претходну годину. Радна организација издваја четири пута већа средства за камате него за личне дохотке.

РО “Рубин” и “Вино Жупа” из Александровца 1985. године почели су преговоре по четврти пут о интеграцији, али сада не кроз СОУР што, како кажу, не би донело ништа; напротив, циљ је обједиња-вање производних програма тако што би се “Рубин” бавио производњом вињака и вина, а “Вино Жупа” би своје снаге усмерила ка производњи природних ракија и воћних сокова. Радници су чак 21. децембра исте године изашли на референдум, али све је остало на покушају.

СОУР “Жупски рубин” – Наде Марковић бб у свом саставу 1986. године има РЗ заједнички послови, РОК “Калемар” Коњух и “Жупски рубин комерц” РО за промет на велико и запошљава укупно 122 радника.

РО “Рубин” – Наде Марковић бр. 45 у свом саставу 1986. године има ООУР “Производња пића”, ООУР “Рубин промет”, ООУР “Транс-порт и услуге” и РЗ заједничке службе и запошљава 1.092 радника.

РЗ инетрна банка “Жупски рубин” запошљава 11 радника. План да АИК од 1990. послује као сложена организација удруже-

ног рада где би сви његови дотадашњи чланови у области прераде били предузећа није успео. Међу 26 чланица Сложене организације удруже-ног рада “Жупски рубин” Пољопривредни комбинат “Варваринско поље” и Фабрика сточне хране “Бемикс” из Александровца су прве одбиле заједништво у будућем сложеном предузећу.

“Висока инфлација, велика задуженост због специфичности производње, успорена наплата потраживања, низак коефицијент обрта залиха, висок раст цена сировина и амбалаже и високе камате на позајмљена средства довели су организацију у првих шест месеци 1989. године у губитак од девет милијарди динара! Радна организација је затражила одобрење дугорочних кредита од 60 милијарди динара из примарне емисије за селективне камате и 50 милијарди динара дугорочног кредита за средства друштвено-политичких заједница и отписивање 50% камата за трећи квартал исте године. Извршни савет СО Крушевац подржао је програм ове радне организације и препоручио банкама да сагледају могућност обезбеђења кредитних средстава под повољним условима”.

49

Директори 1955-1956 Миливоје Миладиновић (1919-1992) из Радовца (Слуњ)

Миливоје Миладиновић пре рата завршио трговачку школу. Борац 6. личке дивизије. Обављао послове у откупној станици у Сремским Карловцима до 1947. када долази у Крушевац. Послове откупа пића у Крушевцу обавља у систему “Навип”-а чији је директор у Крушевцу. “Навип” је ушао 1955. године у састав Среског предузећа “Задругарство” и исте године се формира “Жупски рубин” а Миладиновић је директор.

49

Победа, 20. октобар 1989, стр. 5.

Милорад Сијић

123

1956-1960 Мирослав Ђурић (1924-1982) из Текије Мирослав Ђурић је 1943. године отишао у партизане, а после рата обављао више одговорних дужности, међу којима треба поменути да је био члан бироа Окружног комитета СКОЈ-а и организациони секретар Среског комитета КПЈ за срез расински. Пре доласка у “Жупски рубин” обављао је функцију потпредседника Среског савеза земљорадничких задруга у Крушевцу пуне четири године. Одлази на школовање 1960. године и после две

године враћа се на место директора. Биран за посланика а после тога остаје да ради у Београду одакле се враћа у Крушевац и ради у ТПП “Крушевац промет”. Од 1978. године је у Заводу за запошљавање где ради до смрти. Обављао је разне друштвене функције. Између осталог, био је председник ФК “Напредак”.

1960-1961 Ђорђе Раденковић (1907-1976) из Трнаваца

Др Ђорђе Раденковић завршио је Правни факултет у Паризу, а затим Економски факултет у Лондону, где је потом и промовисан за доктора економских наука. За народног посланика биран је 1938. године. Посветио се највише винарству, па је по завршетку Другог светског рата један од организатора Предузећа “Навип” (Народно винарство и подрумарство) у Београду. Касније своје способности уграђује у формирање предузећа “Жупски

рубин” у Крушевцу, где ради до пензионисања. Личност европских манира и проверене енолошке културе дуго година је радио као директор експортног одељења предузећа у Београду. Постављен за директора 31. августа 1960. а касније даје оставку због здравствених проблема.

1961-1965 Мирослав Ђурић (други пут)

Мирослав Ђурић постављен је за директора предузећа 26. октобра 1961. пошто је уважена оставка Раденковића.

1965-1969 Властимир Милићевић (1936) из Пакраца

Властимир Милићевић завршио је Економски факултет. Поднео је оставку на место директора предузећа “Рубин” из неколико разлога: пре свега бављења научном делат-ношћу, одлазак у Београд на место директора др Ђорђа Раденковића. Органи управљања су одали признање ди-ректору Милићевићу. Оставио је “пуну кућу” и захваљују-ћи његовом раду и залихама, његов наследник Вулић изградио је халу за вињак, магацине и др. Милићевић је касније радио у “Генексу” из Београда чији је представник у Минхену јер је добро говорио немачки језик.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

124

1969-1976 Драгутин Вулић (1923-2006) из Крушевца Драгутин Вулић је дипломирани инжењер агрономије. Био је директор Водне заједнице у Крушевцу, затим крушевачке филијале Осигуравајућег завода “Београд”. Највероватније први је директор у земљи кога је Рад-ничком савету предложила само Комисија предузећа (без представника општине) како је предвиђао нови Закон. Бивши је фудбалер. Мимо воље појединих моћ-ника отпочео је градњу подрума за производњу виња-

ка, капацитета 7,5 хиљада вагона, који је свечано пуштен 17. маја 1974. Саградио је модерну дестилерију у којој се за 24 сата преради 23 вагона вина, фабрику за израду храс-тових буради, обезбедио тржиште и упетостручио број радника. И поред тога пао је у немилост тада утицајних појединаца у Београду и Крушевцу. Ваљда и због нових винских имена са ликовима цара Лазара и царице Милице због чега му је прилепљена етикета “националног прими-тивца”. Безуспешно су минирали његов реизбор 1973.

1976-1989 Властимир Јовановић (1933) из Мудраковца

Властимир Јовановић је дипломирани инжењер агроно-мије. У богатом радном веку био је биран на више значајних друштвено-политичких функција у општина-ма Варварин и Крушевац. Делегат на Шестом конгресу СК Србије, секретар општинског комитета СК у Варварину, директор задруге у Обрежу, члан Председ-ништва Општинског комитета СК у Крушевцу. Члан у Пословном удружењу “Србијавино”, Комитету за

пољопривреду Србије, председник Регионалног задружног савеза Краљево. Први директор који је подизао винограде: у Бачини 100 хектара, Обрежу 79 хектара, Ражњу 100 хектара, Горњем Ступњу 28 хектара, Милутовцу 30 хектара, Блацу 50 хектара и код сељака у кооперацији.

1989-2005 Радослав Димитријевић (1947) из Доброљубаца

Радослав Димитријевић завршио је Пољопривредни факултет воћарско-виноградарски смер у Београду. Почео да ради у “Рубину” на пословима технолога за производњу ракије, затим је помоћник шефа погона вина, шеф дестилерије. Био је и председник Управног одбора Радничког савета, председник синдикалне организације, члан републичког одбора за пољоприв-реду, члан општинског комитета савеза комуниста,

секретар општинског комитета савеза комуниста Крушевца. Касније члан је СПС-а и народни посланик.

Предузеће приватизовано 7. марта 2005. године (тендер).

Милорад Сијић

125

ФАБРИКА УЉА КРУШЕВАЦ Из предузећа “Мерима” издвојила се одлуком радника на Збору

од 19. новембра 1965. године Фабрика за производњу јестивог уља и погон за прераду товатних масти (погон за прераду товатних масти тада има само три радника).

50

“Уљара” је слабо радила док је била у саставу фабрике “Мерима” где је била пасторче коме није посвећена пажња. На подручју која гравитирају “Уљари” (срезови Краљево, Крагујевац, Ниш и Зајечар) још у 1958. години произведено је 3.500 вагона сунцокрета, али због лоше вођене политике (“Мериме”, задруге, накупци) у 1966. години произведено је једва 270 тона!? То је разлог зашто директор Живан Срећковић доноси одлуку о припајању “Уљаре” Индустријском пољопривредном комбинату “Врбас”.

Послује као ИПК “Врбас” – Фабрика уља и мазива Крушевац од 1. јануара 1966. године. Од 1968. године послују у саставу ИПК “Врбас” са самосталним рачуном.

У првој години пословања у саставу Комбината бруто продукт “Уљаре” фабрике са самосталним обрачуном износио је две милијарде старих динара! Спада у ред средњих погона, јер 19 фабрика колико их има у Комбинату имају бруто продукт од 50 милијарди динара. Фабрике послују потпуно самостално уз обавезу да дају по 15% чистог прихода у централни фонд Комбината. Прве године “Уљара” производи само сирова уља, али од октобра 1967. године изграђена је рафинерија и прешло се на финални производ.

Пословну 1970. годину ИПК Врбас – Фабрика уља и мазива у Крушевцу завршила је са губитком од 1.442.585,15 динара. Сопственим средствима фабрика је покрила део губитка у износу од 288.476,46 динара, а остатак од 1.154.108,69 динара књиговодствено је покривен на терет Пословног фонда.

Самостално послује од 1972. године када се издвојио погон за прераду товатних масти и основао ново предузеће – ФАМ.

Потписивањем Самоуправног споразума о удруженом раду 1974. године предузеће постаје Организација удруженог рада (ОУР).

Од 1977. године је ОУР Комбината СОУР “Жупски рубин”. Од 1985. у саставу је “Београдске индустрије уља и протеина”. РО “Фабрика уља” – Јастребачка бб има 420 радника 1986. Нова фабрика саграђена је у Кошевима 1990. године.

Директори 1965-1971 Живан Срећковић (1934-2003) из Крагујевца

Живан Срећковић завршио је Технолошки факултет у Београду. Радио је у предузећу “Мерима” одакле је издвојио Фабрику за производњу јестивог уља и погон за прераду товатних масти у самостално предузеће. До тада

50

Говорила Ружица Милић 20. новембра 2013. године.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

126

се у погону за прераду товатних масти производила само товатна маст, а онда је Срећковић довео у Крушевац Мартина Вердина, стручњака технолога из предузећа “ИНА”, који је почео да реализује програм литијевске масти а за тај посао био је плаћен 2% од реализације. Живан Срећковић одлази да ради у предузеће “Југопетрол” у Београд, затим у “Нафтагас” у Новом Саду.

1971-1973 Милан Гајић (1923-1992) из Кобиља

Као младић био је неквалификовани радник. У рату је комесар чете Расинског одреда. После рата провео је неколико година на дужности секретара среских комитета у Крушевцу, Брусу и Варварину. Од 1957. године је председник НО општине Крушевац. До 1962. године директор је општинског Фонда за путеве.

1973-1974 Радисав Радмановац (1940) из Дољана Радисав Радмановац завршио је Вишу економску школу у Београду. Радио у предузећу “Мерима” у Крушевцу као шеф рачуноводства и заменик финансијског директора. Издвајањем Фабрике уља из “Мериме” наставља да ради у новој фабрици. На предлог тадашњег директора Милана Гајића, који је одлазио у ФАМ, постављен за директора Фабрике уља до конкурса. Радмановац је изабран на конкурсу за

директора 1974. године, али после неколико месеци дао је оставку. Из Фабрике уља прелази у “Бетекс” у Крушевцу где је радио као шеф рачуноводства. Касније постао је директор и са тог места пензионисан.

1974-2000 Љубинка Васовић (1935-2010) из Крагујевца

Љубинка Васовић завршила је Технолошки факултет у Београду. Радила у предузећу “Милан Благојевић” у Лучану као инжењер у производњи, затим као управ-ник погона и на крају као самостални истраживач у Развојном институту поменутог предузећа. Од 1968. године ради у предузећу “14. Октобар” у Крушевцу као шеф технологије за заштиту материјала, затим је иза-брана за директора Фабрике уља у Крушевцу и на том

месту остаје до пензионисања. Врло цењена и поштована од радника и свих пословних партнера у Србији.

Милорад Сијић

127

2000-2003 Миомир Симоновић (1951) из Крушевца Миомир Симоновић завршио је Машински факултет у Крушевцу Универзитета Београд (постојао у Крушевцу само једну годину). Радио је у индустрији “14. Октобар” у Крушевцу, затим у “Уљари” у Крушевцу. Касније ради у предузећу “Полимарк” у Београду, затим у предузећу “Геопут” у Београду.

2003-2004 Перо Тркља (1954) из Билећа Перо Тркља завршио је Економски факултет у Новом Саду. Радио је у предузећу “Уљара” у Крушевцу. Био је од 2001. до 2004. године стечајни управник предузећа “Цепак” у Крушевцу. Од 2004. године ради у предузећу “Бонком” из Београда као менаџер продаје. Бавио се активно спортом. Био је куглаш КК “Рубин” из Крушевца затим и тренер клуба.

Предузеће приватизовано 20. јула 2004. године (тендер). Нови

власник Божин Милићевић, “Плима М”. Предузеће је одузето власнику 2011. због неиспуњавања уговорних обавеза, после чега је фабрика ушла у процес реструктурирања.

Небојша Раденковић је заступник капитала. Верољуб Ћирковић је директор.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

128

ФАМ ФАМ у Крушевцу уписан је у регистар предузећа и радњи пошто

је извршено конституисање 26. јула 1972. године. Овлашћена лица су Станоје Анђелковић в.д. комерцијалне службе и Владимир Радуловић руководилац финансијско-планске службе. Фи. бр. 1396/72 од 27. децембра 1972. године, Окружни привредни суд у Крагујевцу.

Због различитих технологија производних процеса одлучено је да се раздвоје у две фабрике: Фабрика мазива (ФАМ) се конституише као самостално предузеће издвајањем из здруженог предузећа ИПК “Врбас” Фабрика уља Крушевац.

Категорије производа: дијететски производи, средства за дезинфекцију, масти, мазива, боје и лакови, производња лепка и фабрика лекова.

Водећи је домаћи произвођач мазива, лидер у производњи мазивих масти и специјалних мазива, уља за обраду метала, средстава за антикорозиону заштиту и средстава за одмашћивање и чишћење.

У предузећу 1972. године ради 47 запослених радника. Потписивањем Самоуправног споразума о удруженом раду 1974.

године предузеће постаје Организација удруженог рада (ОУР). У предузећу 1976. ради 102 радника, а 1982. године 356 радника. На иницијативу фабрике мазива 1981. године основана је

Сложена организација удруженог рада “Фампродукт” код Окружног привредног суда у Краљеву регистрована 13. јула 1981. године.

Директор СОУР-а: 1981-1990 Властимир Матејић. У саставу СОУР-а “Фампродукт” налазе се следеће радне

организације: фабрика мазива ФАМ; РО За импрегнацију и прераду дрвета “Ћићевац” из Ћићевца; Земљорадничка задруга “Рибарска Река” у Великом Шиљеговцу са својим основним организацијама: “Каоник” у Каонику, “Пољопривредник” у Рибару и “Сретен Динић” у Великом Шиљеговцу; Земљорадничка задруга “Лазница” у Лазници; РО “Домпродукт” у Крушевцу.

РО “Фабрика мазива” – Јастребачка бр. 14 запошљава 1986. године 363 радника.

Основали су 1990. године предузеће “Фаминекс” за производњу специјалних мазива, са седиштем у слободној зони Београда. По истом рецепту основана су касније (1995) предузећа у Скопљу и Соколцу.

ФАМ од 1992. године послује у саставу Нафтне индустрије Србије под новим именом НИС – ФАМ.

У Крушевцу је основано Друштво за производњу лекова и помоћних лековитих средстава “Фамфарм” 4. августа 1994., а са радом започело 29. марта 1995. године. Предузеће се бави прометом лекова, дијететским препаратима, средствима за дезинфекцију и чишћење. Располаже са производним погонима у Крушевцу и Рековцу.

Од 1995. године на новој локацији (на Јасичком путу) саградили су складиште базних уља и сировине, са потребним објектима и инсталацијама.

Милорад Сијић

129

Фабрика “Фамамбалажа” основана 1997. године која производи металну и пластичну амбалажу за потребе предузећа, али и за тржиште.

Престанком важења Закона о НИС-у 2005. године, новоосновано друштво за производњу деривата нафте Фабрика мазива ФАМ Д.О.О. Крушевац почиње да послује као самостални правни субјект, чији је оснивач Влада Републике Србије.

ФАМ је приватизован 5. фебруара 2007. године (тендер) и продат за 25.000.000 евра и послује у оквиру система НИБЕНС Групе.

Агенција за приватизацију раскинула је Уговор о приватизацији 2011. године, а за заступника капитала поставила Љубомира Шубару.

Директори

1973 Ружица Милић (1934) из Велике Ломнице Ружица Милић завршила је Хемијски факултет у Београду. Била је технички директор у Фабрици за производњу јестивог уља и погона за прераду товат-них масти пре него што је дошла на место директора предузећа ФАМ. Наставила је да ради у овом предузећу где је реализовала програм литијевских масти. Цео радни век је други човек у предузећу и заменик директора за техничке и развојне послове.

1973-1985 Милан Гајић (1923-1992) из Кобиља

Као младић био је неквалификовани радник. У рату је комесар чете Расинског одреда. После рата провео је неколико година на дужности секретара среских комитета у Крушевцу, Брусу и Варварину. Од 1957. године је председник НО општине Крушевац. До 1962. године директор је општинског Фонда за путеве. Творац је нове фабрике ФАМ у Крушевцу.

1985-1999 Станоје Анђелковић (1941-1999) из Крушевца

Станоје Анђелковић рођен је у Залоговцу, а одрастао је у Крушевцу. Завршио је Економски факултет у Београ-ду. Народни посланик је у више мандата. Председник је Одбора за финансије у Народној скупштини, а од 1993. до 1994. године је потпредседник Владе Србије.

1999-2001 Душан Дељанин (1947) из Г. Микуљане (Куршумлија) Душан Дељанин завршио је Економски факултет у Нишу. Радио је у “Фабрици резног алата” у Чачку као комерцијални руководилац до 1971. године када је прешао у ШИК “Црвена застава” у Крушевац где је финансијски директор до 1978. године. Од 1978. године ради у

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

130

предузећу ФАМ из Крушевца као финансијски и комерцијални директор потом и генерални директор.

2001-2009 Бранислав Јовановић (1953) из Доброљубаца

Бранислав Јовановић је завршио Економски факултет. Председник ИО општине Крушевац од 2004. године, председник ФК “Напредак”, председник радне групе за реорганизацију НИС-а 2005. године, а од 2007. године директор предузећа “Војводинапут-Бачкапут”. Био је члан Главног одбора ДСС-а.

2009-2011 Љиљана Костић (1957) из Крушевца

Љиљана Костић завршила је Гимназију у Крушевцу, а Економски факултет у Београду. Запослила се 1980. године у предузећу “Жупски рубин” у Крушевцу где ради од плана и анализе, погонског руководства, директор је продаје, директор набавке и комерцијални директор. Наставила је да ради 1998. године у фирми “Синалко” где је директор једног центра и у самом врху фирме. Од 2006. године ради у предузећу ФАМ

у Крушевцу као менаџер извоза, заменик генералног директора и на крају је генерални директор.

2011- Владица Петровић (1965) из Старог Трстеника

Владица Петровић дипломирао је хемију на Природно математичком факултету у Крагујевцу. Био је стипендиста ФАМ-а. Радну каријеру започео је у Сектору развоја, а потом је обављао послове менаџмента продаје. Пре доласка на место директора био је председник Одбора синдиката предузећа у два мандата. Као најодлучнији човек у одбрани предузећа и његовог капитала постављен за директора.

Милорад Сијић

131

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА Војна радионица за израду официрске одеће и обуће “22.

Децембар” Крагујевац погон у Крушевцу отворен је 1946. године. Седиште у Југословенске Народне Армије бр. 9. Као засебан погон истоимене фабрике из Крагујевца почео је

1946. године са кројачком радионицом и једном продавницом. Радионицу је тих дана чинио само један кројач, а то је био каснији директор Велимир Боровић који је од своје куће донео шиваћу машину и много жеље да организује један мали колектив.

У својим радионицама која располаже са добрим мајсторима поред официрске израђује и цивилну одећу и обућу по повољним ценама и по најновијим кројевима. На лагеру има и цивилних штофова.

Предузеће израђује и прерађује: све врсте униформи за ЈНА, Народну милицију, саобраћај, бродарство, ваздухопловство, и све остале установе и предузећа која употребљавају униформе, све врсте шапки, капа и качкета, војне и цивилне обуће и све остале цивилне одевне предмете по мери.

Реорганизацијом занатских текстилних предузећа у Крушевцу 1959. године “22. Децембар” у Крушевцу добио је погон тешке конфекције од Кројачког предузећа “Јединство” из Крушевца, а општина крушевачка је од матичног предузећа у Крагујевцу откупила основна средства и тако је погон предузећа “22. Децембар” у Крушевцу почео да ради самостално.

Од 1. јуна 1960. године добија име “Црвена Звезда”. Ново предузеће у Крушевцу настало од досадашњег предузећа

“22. Децембар”. У Крушевцу носи назив Предузеће за израду униформи и цивилног одела “Црвена Звезда”. Уписано у регистар предузећа и радњи и отпочело је рад 1. јуна 1960. године. Фи. бр. 795/60 од 7. јуна 1960. године, Окружни привредни суд у Крагујевцу.

Предузеће је отворило своју прву продавницу у граду 1961. године када је уписана у регистар предузећа и радњи. Пословођа продавнице је Мирослав Рајичковић. Фи. бр. 756/61 од 12. септембра 1961. године, Окружни привредни суд у Крагујевцу.

Седиште предузећа у ЈНА бр. 9, до 1967. године када се преселило на нову локацију у Чолак Антина бр. 1.

Од 30. јуна 1969. године овом предузећу је припојено занатско предузеће “Дивна Гавриловић”. То је тренутак када ово занатско предузеће постаје индустрија.

Потписивањем Самоуправног споразума о удруженом раду 1974. године предузеће постаје Организација удруженог рада (ОУР) која у свом саставу има три Основне организације удруженог рада (ООУР-а), и то: ООУР “Конфекција”, ООУР “Трговина”, и Радна заједница заједничких служби.

Од 1981. године предузећу је припојена “Јастра”, до тада ООУР при ТПО “Крушевац промет”.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

132

РО Црвена звезда – Чолак Антина бр. 1 има у свом саставу 1986. године ООУР “Јастра” – Ђорђа Ђорђевића бб, ООУР “Конфекција”, ООУР “Трговина” и РЗ заједничке службе и запошљава 1.489 радника.

Предузеће је 1989. године отворило нови погон у Босилеграду. “Јастра” се издвојила од предузећа “Црвена Звезда” 1992. године.

Директори 1960-1973 Велимир Боровић (1920-1987) из Бањице (Чачак)

Велимир Боровић пре рата је кројач. Од 1950. године директор Војне радионице за израду официрске одеће и обуће “22. Децембар” Крагујевац, погон у Крушевцу. За свој рад добио је више признања и одликовања.

1973-1978 Зоран Димитријевић (1944-2010) из Међухане (Блаце)

Зоран Димитријевић завршио је Правни факултет. Радио је у МУП Крушевац као судија за прекршаје пре доласка у “Црвену звезду”, а и касније одласком из истог предузећа, наставио да ради као судија за прекршаје. Затим до 2010. године радио у “Јукомерцу”.

1978-1986 Живан Николић (1941) из Рибара Живан Николић завршио је Правни факултет. Радио је у ОТЦ “Вељко Влаховић” као секретар. Одавде одлази на место директора “ФАМ-инекс” у Крушевцу. Поново је дошао за директора “Црвене звезде” 2005. године. Члан је СПС-а на чијој листи је одборник у више мандата. Од 2013. године председник је Скупштине града Крушевца.

1986-2000 Мирoслав Илић (1943-?) из Чачка

Мирко Илић рођен је у Чачку где му је отац на служби, а пореклом је из Коњарника код Житорађе. Завршио је Економски факултет у Београду. Радио је у Чачку и Јагодини у више трговинских и угоститељских предузећа. Од 1976. године долази у Крушевац где ради у ТП “Равниште” као директор ООУР “Јастра”.

2000-2001 Здравко Јовановић 2001 Горица Божовић 2001-2002 Зоран Станишић Предузеће отишло у стечај 2002. године. Са ревитализацијом предузећа кренуло се 2005. када је стечајни

управник Весна Весић ослобођена функције, а постављен је нови директор: 2005-2013 Живан Николић (други пут); 2013 Милорад Илић.

Милорад Сијић

133

ЈАСТРА Предузеће “Јастра” формирано 1976. године у саставу предузећа

“Равниште” од 1981. године у саставу конфекције “Црвена звезда”. ООУР “Јастра” је 1986. године запошљавала 589 радника.

Директори 1976-1985 Мирослав Илић (1943) из Чачка 1985-1990 Драгољуб Мијајловић (1957) из Велике Крушевице 1990-1992 Драган Ђурђевић “Јастра” је постала самостално предузеће када се издвојила од

предузећа “Црвена Звезда” 1992. године одлуком радника на референдуму. Међутим, испоставило се да није имала капацитет да самостално послује, па је већ 1998. године отишла у стечај.

У таквим условима покренута је производња. Чак се и током бомбардовања шило за немачко тржиште, а извоз вршен преко Центротекстила из Београда. Шило се и за војску тадашње СРЈ и остварило позитивно пословање у стечају. Онда су неки догађаји условили да дође до смене директора, па је доведен нови стечајни управник, а предузеће је ликвидирано.

Директори

1992-1995 Драган Ђурђевић Драган Ђурђевић је издвојио дечију конфекцију “Јастра” у самостално предузеће које је првих година добро пословало, а онда је запало у кризу. Данас живи и ради у Београду. Његовим одласком до избора директора постављена је Мирјана Милановић за в.д. директора.

1997-1998 Мића Митић

Мића Митић дошао је из “Трајал” корпорације. 1998 Биљана Николић (1954) из Ниша

Биљана Николић радила је у ГП “Јастребац”, затим је дошла у “Јастру”, али се ту кратко задржала, а предузеће је отишло у стечај. Живи и ради у Београду.

1998-2000 Зоран Павловић (1954) из Крушевца

Зоран Павловић завршио је Факултет политичких наука у Београду. Цео радни век ради у НИРИО “Победа”, данас РТК. Постављен је за стечајног управника “Јастре” са овлашћењима директора. Намера је била да се покрене производња. Вратио се у матичну фирму и данас раду у РТК.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

134

КРУШЕВАЦПУТ “Крушевац” – предузеће за одржавање путева основано у

Крушевцу 1945. године решењем Владе НР Србије. Основна делатност предузећа била је оправка и одржавање савезних и републичких путева и путних објеката. Предузеће је брисано из регистра 20. марта 1950. године и дато на управу Обласном народном одбору у Крагујевцу, а основна средства преузима новоформирано Предузеће за одржавање путева “Крушевац” у Крушевцу републичког значаја (касније Грађевинско предузеће “Јастребац”).

Решењем Извршног већа НРС бр. 124 од 10. марта 1955. године основана је у Крушевцу Техничка секција за путеве са седиштем у Задружном дому у Бивољу. Решењем Извршног већа бр. 678 од 10. октобра 1961. спојиле су се Техничка секција из Крушевца и Техничка секција из Крагујевца и од њих двеју формирано је и уписано у регистар предузећа и радњи 1962. године Предузеће за путеве “Крагујевац” са седиштем у Крагујевцу, а секција “Крушевац” је његов погон.

Шеф секције у Крушевцу

1955-1961 Животије Симоновић (1896-1970) из Рековца Животије Симоновић завршио је Гимназију у Крагујев-цу и одмах мобилисан у ђачку чету 1914. са којом учес-твује у Колубарској бици, па преко Солуна и Албаније 1916. стиже у Италију где је започео студије на Грађе-винском факултету Универзитета у Риму. Учесник је пробоја Солунског фронта. Студије наставио на Техни-чком факултету у Београду где је дипломирао 1922. Радио као технички директор ГП “Јастребац”.

Потписивањем Самоупрваног споразума удруженог рада 1972.

године секција “Крушевац” подељена на два ООУР – “Градња” и ООУР “Одржавање” Предузећа за путеве “Крагујевац”.

Седиште предузећа у Мићуна Павловића бр. 19. Према детаљном урбанистичком плану 1977. године Предузећу

за путеве “Крагујевац” ООУР “Градња” и ООУР “Одржавање” у Крушевцу – одређује се локација на северозападном делу градског ткива између пута првог реда бр. 5 Крушевац-Краљево и корита Гарског потока, али није реализована.

Предузеће 1984. године спаја своја два ООУР-а у један који носи назив ООУР “Градња Крушевац” у Крушевцу.

Предузеће за путеве “Крагујевац” ООУР “Градња Крушевац” у Крушевцу спојено 1984. године у једно предузеће са Предузећем за путеве и улице “Крушевац” у Крушевцу.

РО за путеве “Крагујевац” ООУР “Крушевацпут” – Мићуна Павловића 12 запошљава 1986. године 667 радника.

Предузеће се 1989. године одвојило од Предузећа за путеве “Крагујевац” у самостално предузеће “Крушевацпут” у Крушевцу.

Милорад Сијић

135

Поред извођења радова, “Крушевацпут” се бави производњом и продајом асфалта, бетона, каменог агрепа, шљунка и ивичњака. На територији града Крушевца и околине бави се редовним и зимским одржавањем локалних путева и улица у граду, регионалних и магистралних путева и одржавање путева на Копаонику.

Директори

1962-1964 Милан Миловановић (1912-1991) из Крушевца Милан Миловановић познат је у Крушевцу као Мика Мурџа. Какав је човек био довољно је рећи шта мисле Крушевљани о њему: “Онај који није знао Мику Мурџу тај ништа не зна о Крушевцу”. Они који су га познавали кажу да је то био најдуховитији човек у граду, боем, поштењачина и козер број један. Пре него што је постао директор Предузећа за путеве “Крагујевац” радио је у Народном одбору среза

Крушевац где је директор Дирекције за одржавање путева. 1964-1972 Добривоје Удовичић (1930-2005) из Крушевца

Добривоје Удовичић се родио у Малој Плани код Про-купља где му је отац службовао на железници (пореклом из Ђуниса). Радио као техничар у Градском грађевинском предузећу у Крушевцу. Касније завршио је Грађевински факултет и као грађевински инжењер обављао разне послова у предузећу.

1972-1979 Милан Кузмановић (1940) из Тешице

Милан Кузмановић завршио Грађевински факултет у Нишу Универзитет у Београду. Кузмановић је игром случаја понео индекс под редним бројем 1. У Преду-зеће за путеве “Крагујевац”, секција у Крушевцу, долази 1968. године. Од 1982. до 1987. ради у СИЗ-у за локалне путеве Крушевац. Од 1987. када се СИЗ трансформисао у Фонд за путеве једним делом припао

је Заводу за урбанизам, па тако и Кузмановић наставља као радник Завода за урбанизам у Крушевцу.

1979-2001 Милан Миленковић (1945) из Сибовца (Косово)

Милан Миленковић рођен је у Сибовцу код Подујева. У Крушевац је дошао 1968. године и запослио се у Предузећу за путеве “Крагујевац”, секција “Крушевац” у Крушевцу. Завршио је факултет затим је и одбранио докторску тезу на Универзитету у Београду и данас је доктор Грађевинских наука.

2001-2003 Слободан Младеновић

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

136

Већински власник предузећа постао је 2003. године Душан Боровица власник предузећа ПП “Боровица-Транспортпут” из Руме. За новог директора предузећа постављен је Милан Миленковић (други пут). Ово су најтежи дани предузећа када је дошло до великих турбуленција, па је касније, 2005. године, утврђено да Душан Боровица и није већински власник, а предузеће је постало акционарско друштво “Крушевацпут” АД. Постављен је в.д. директора Гордан Милановић.

Јануара 2006. године Скупштина акционара обавестила је акционаре да је из Комисије за хартије од вредности стигло обавештење о поништавању докапитализације и да бивши и садашњи радници и пензионери учествују са 72,15% акција, док Душан Боровица власник “Боровица транспорта” из Руме, има 27,85% акција. Разрешено је комплетно руководство, а изабрано ново.

2005-2007 Драган Савић из Крушевца

Драган Савић дипломирани грађевински инжењер изабран је за новог генералног директора предузећа децембра 2005. године. У његово време 2006. године предузеће је трансформисано из АД у Д.О.О.

2007-2008 Добривоје Луковић (1954) из Равништа Добривоје Луковић завршио је Грађевински факултет у Приштини. Радио у предузећу “Крушевацпут”, затим отишао 2005. године у предузеће “Техноградња”, одакле је дошао на место директора предузећа “Крушевацпут” Д.О.О. у Крушевцу.

2008 Ђорђе Маровић Предузеће “Крушевацпут” Д.О.О. поново је приватизовано 2008.,

а нови власник је “Еуропак” из Београда који послује у саставу “Нибенс групе”. За директора постављен је Радослав Матић дипломирани еконо-миста из Крушевца који је од 2007. председник УО предузећа.

Међутим, 2011. године “Крушевацпут” Д.О.О. одузет је власнику и пролази кроз драматичан период и половином исте године по трећи пут је приватизован и добио новог власника у компанији “МБА” чији је власник и директор Бранко Миљковић. За директора предузећа “Крушевацпут” Д.О.О. постављен је Милан Миленковић (трећи пут).

Почетком 2014. за директора је постављен Немања Пешић. Почетком јула 2014. године на скупштини акционара за директо-

ра предузећа постављена је Зорица Станковић (1967) дипломирани грађевински инжењер из Крушевца. До тада шеф градилишта предузећа “Путеви” Ужице на јужној деоници српског аутопута.

Милорад Сијић

137

ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА ПУТЕВЕ КРУШЕВАЦ Дирекција за изградњу путева и улица у Крушевцу основана 26.

априла 1962. године решењем НО општине Крушевац бр. 11100/1. Седиште у Чупићевој улици. Предузеће обавља следеће делатности: - Одржавање, реконструкцију и градњу путева и путних објеката; - Производњу грађевинског материјала за поменуте делатности; - Израду, постављање и одржавање саобраћајне сигнализације; - Израду оперативних планова производње и пружање услуга из

области путне привреде трећим лицима. Дирекција за изградњу путева и улица у Крушевцу брисана из

регистра предузећа и радњи 1969. године услед промене статуса исте и реорганизације предузећа.

На основу спроведеног референдума и сагласности СО Крушевац бр. 01-18199/1 од 26. децембра 1968. године Окружни привредни суд у Крагујевцу донео је решење 6. јануара 1969. године да се у регистар предузећа и радњи упише: Предузеће за путеве и улице “Крушевац”. Фи. бр. 1/69 од 6. јануара 1969. године, Окружни привредни суд у Крагујевцу. Конституисање завршено 28. априла 1969. године.

Потписивањем Самоуправног споразума удруженог рада 1973. године у предузећу су формиране три Основне организације удруженог рада, и то: ООУР “Механизација”, ООУР “Грађевинарство” и Радна заједница заједничких служби.

Предузеће за путеве и улице “Крушевац” спојило се 1984. године са Предузећем за путеве “Карагујевац” ООУР “Градња Крушевац” у Крушевцу и од тада чине једно предузеће “Крушевацпут”.

Директори

1962 Петар Караџић (1914-1979) из Крушевца Петар Караџић је оснивањем предузећа постављен за в.д. директора док се не изабере директор. Касније ради као шеф комуналне инспекције.

1962-1974 Димитрије Марковић (1921-2013) из Вучака Димитрије Марковић постављен је за директора 28. децембра 1962. године. До тада радио као вршилац дужности директора Фонда за путеве Среза Крушевац.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

138

1974-1976 Драгослав Лазаревић (1941) из Крушевца Драгослав Лазаревић је грађевински инжењер. Са места председника СО Крушевац дошао за директора предузећа “Крушевацпут” у Крушевцу. Одавде отишао за потпредседника Регионалне заједнице у Краљеву.

1976-1980 Миомир Рајковић (1938) из Велике Ломнице Миомир Миша Рајковић завршио је Правни факултет. Радио у предузећу “Милоје Закић”, затим “Крушевац-пут”. Као успешан привредник изабран је за председ-ника ФК “Напредак”. Испоставило се да је он био и најуспешнији председник клуба у историји. Као такав биран је 1978. године за председника Заједнице прволигаша СФРЈ. Сви његови резултати на пољу

спорта били су њему лично минус када је дошло време за реизбор на место директора предузећа “Крушевацпут”. У предузећу су рекли су да је много више времена проводио бавећи се спортским проблемима него предузећем. Отишао је из предузећа и отворио адвокатску канцеларију. Мирко Стевановић из Крушевца, дугогодишњи радник овог предузећа, до тада управник ООУР-а “Механизација”, постављен је за в.д. директора. Милован Костић из Приштине, дипломирани грађевински инжењер, до тада технички директор, постављен је 1982. године за в.д. директора. На том месту остао је до припајања Предузећу за путеве “Крагујевац”.

Милорад Сијић

139

ЈУГОПРЕВОЗ

Ласта Саобраћајни центар у Крушевцу почео је са радом 1. јула 1946.

претежно на путничком саобраћају односно аутобуском. Постојале су 4 аутобуске линије: за Александровац, Брус, Рибарску Бању и Ражањ.

Опште транспортно предузеће Србије, наредбом Владе од 18. фебруара 1947., организује се као Аутобуско предузеће “Ласта”.

Шеф центра у Крушевцу је Драган Милетић. У Крушевцу “Ласта” има аутобуску станицу код кафане “Копао-

ник”, а гаражу код Aеродрома. Предузеће се бави превозом путника. “Ласта” се 1949. године спојила са “Муњом” у ново предузеће

које носи име “Муња”. Предузеће је престало са радом 1. јуна 1953. Истог дана основано је ново предузеће “Ђорђе Ђорђевић – Бели”,

које је убрзо променило име у Аутобуско предузеће “Крушевац”.

Директори 1945-1947 Драган Милетић из Крушевца 1947-1949 Драгутин Стефановић, Драги Макса, из Бивоља

Муња

Градско транспортно предузеће “Муња” у Крушевцу за превоз робе основано 20. септембра 1946. са 14 камиона. Стевана Високог бр. 1.

ГНО Крушевац је на својој седници од 16. априла 1949. године укинуо предузеће “Вучни парк” и припојио га предузећу “Муња” са свим обртним средствима и службеницима.

Одлуком ГНО Крушевац од 19. новембра 1949. године Градско транспортно предузеће “Муња”, које превози само робу, прикључено је републиканском транспортном предузећу “Ласта” у Крушевцу које је превозило путнике са свим својим основним средствима тако да сада послују под новим именом Градско транспортно предузеће за превоз робе и путника “Муња”.

Предузеће располаже теретним и путничким колима, механичком радионицом и разноврсним ауто материјалом.

Редовне аутобуске линије: Крушевац-Ражањ, са поласком у 8 часова; Крушевац-Александровац, са поласком у 9 и 16 часова; Крушевац-Брус-Брзеће, са поласком у 9 и 14,30 часова; Крушевац-Врњачка Бања, са поласком у 14 часова; Крушевац-Рибарска Бања, са поласком у 16 часова; Услуге теретним возилима на свим релацијама.

Поправка свих врста моторних возила; Продаја и набавка свих врста резервних делова и ауто материјала.

“Градско транспортно предузеће “Муња” 1951. године запошљава 86 радника: 61 радник, 9 ученика и 16 службеника”.

51

Предузеће “Муња” престало је са радом 1. јуна 1953. године.

51

ИАК, ГНО Крушевац 1951.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

140

Директори 1946-1948 Драгослав Тодоровић из Крушевца 1948-1950 Сава Златановић из Крушевца

Сава Златановић, до тада заменик директора, постављен је 4. августа 1948. године за директора.

1950-1951 Крста Живковић из Бивоља 1951-1952 Драгутин Стефановић (други пут) 1952-1953 Милош Тошковић (1924-1993) из Пећи

Милош Тошковић имао је Вишу стручну спрему. Директор је и службеник разних предузећа. Радио у СИЗ-у за уређивање градског земљишта. У рату борац IV црногорске бригаде. Одавде отишао за секретара НОГО Крушевац.

Аутотранспорт Аутобуско предузеће “Крушевац” основано 1. јуна 1953. године

набавило осам аутобуса са 32 седишта. Одржавање и чување кола било је проблем за ово предузеће.

“Аутобуско предузеће “Крушевац” у свом завршном рачуну за 1953. годину показало је губитак од укупно 348.477.000 динара те није могло да учествује на конкурсу за кредит. Обзиром да предузеће има перспективу проширења и побољшања пословања у 1954. години због набавке новић аутобуса, комисија предлаже НОГО-у Крушевац да Аутобуском предузећу обезбеди потребну гаранцију у висини тражења кредита од 4.983.000 динара”.

52

Аутобуско предузеће “Крушевац” 1959. године мења име у Предузеће за превоз путника и робе “Аутотранспорт”.

Локални саобраћај у граду уведен је 1959. године, па је поред грађана и “Аутотранспорт” задовољан новом ситуацијом.

Посебно је омогућена чешћа веза са Сталаћем због возова и тако омогућило путницима, како при одласку, тако и при доласку воза, да без чекања могу одлазити или долазити.

Нова линија је уведена за Јастребац, затим Мајдево, Велики Шиљеговац, Варварин, Милутовац, Велику Дренову.

Од 1960. године уведена је експрес линија Крушевац-Ниш. Исте године се уводи линија Брус-Блажево као редовни саобраћај

продужетак линије Крушевац-Брус која сада износи преко 82 км. “Аутотранспорт” је увео и кружну линију Крушевац-Брус-

Милентија-Плеш-Александровац-Крушевац. Аутобуска станица се налази на тргу код Доње ваге, где су

путници чекајући полазак аутобуса седели у оближњој кафани. Године 1961. та кафана је претворена у продавницу – гвожђару Трговинског предузећа “Багдала”, па су путници дошли у незавидан положај.

52

ИАК, НОГО Крушевац, 27. април 1954.

Милорад Сијић

141

Билетарница која је била до тада у кафани смештена је у малу бараку испод зграде Аутобуског предузећа.

“Аутотранспорт” је 1961. године набавио три нова аутобуса марке “Фијат” са по 35 седишта. Са ова три аутобуса и још три која су поправком оспособљена, предузеће је у могућности да отвори нове линије. Нова линија је Крушевац-Крчин, са поласком у 16 часова.

Предузеће се у једном тренутку нашло у незавидној ситуацији са мањком, па је било принуђено да се споји са предузећем “Аутопревоз” из Чачка 1963. године. У том тренутку крушевачко предузеће има 70 запослених, 16 старих аутобуса, 12 линија са 14 полазака.

“Аутопревоз” из Чачка, погон у Крушевцу, од тада бележи само успехе. Сваке године добија по неки нов аутобус и отвара нове линије. Градски саобраћај је постао свакодневан 1964. године.

Нова аутобуска станица отворена је 30. септембра 1967. године у Југ Богдановој улици. Објекат је вредан 180 милиона старих динара, а подигло је мостарско предузеће “Соко” са кооперантима. Те године су отворене нове линије за Београд, Скопље, Приштину и Соко Бању.

“Аутопревоз” погон у Крушевац 1968. године је предузеће са 62 модерна аутобуса, 10 камиона, 8 приколица, 270 радника.

Модеран сервис поред станице изграђен је 1969. године. Потписивањем Самоуправног споразума удруженог рада 1974.

године погон у Крушевцу постаје ООУР у саставу РО “Аутопревоз”. Од 1. јануара 1976. године ради са својим жиро рачуном и

обрачуном. Овај колектив исте године има 585 запослених. За изградњу аутобуске станице у Брусу, реконструкцију ауто базе

за теретне камионе, изградњу управне зграде и ресторана друштвене исхране 1977. године, потрошено је 163 милиона динара.

Године 1978. трансформише се у РО “Крушевацпревоз” и има две основне организације удруженог рада: ООУР “Превоз” и ООУР “Аутотранспорт”. И даље ради у саставу СОУР “Југопревоз” Чачак.

Предузеће је 1981. године трансформисано као Сложена организација удруженог рада (СОУР) унутар које је формирана нова ООУР “Аутопревоз – комерц”. Предузеће од 1983. године у свом саставу има четири основне организације удруженог рада, и то: ООУР “Превоз”, ООУР “Ауторемонт”, ООУР “Јединство” и Радна заједница заједничких служби. Нови ООУР “Јединство” конституисан је 1. маја 1983. gодине, а делатност му је туризам и угоститељство. Поред тога држи и ресторан друштвене исхране у кругу предузећа као и у још неколико колектива у Крушевцу.

РО “Крушевац превоз” – запошљава 1986. године 983 радника. Децембра 1989. године предузеће се трансформише у Друштвено

предузеће “Југопревоз” Крушевац. Августа 1991. године региструје се као Деоничарско друштво у

мешовитој својини под називом ДД “Југопревоз” Крушевац са 29,58% акцијског (акционари су радници предузећа) и 70,42% друштвеног капитала и излази из састава СОУР “Југопревоз” Чачак.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

142

У децембру 1999. године предузеће се усклађује са Законом о предузећима и региструје се као Акционарско друштво “Југопревоз” Крушевац са 29,58% акцијског и 70,42% друштвеног капитала.

Предузеће приватизовано 24. новембра 2005. године (аукција).

Директори 1953-1955 Влада Вулић (1923-1992) из Читлука

Влада Вулић био је борац Расинског партизанског одреда и носилац је “Партизанске споменице 1941”. После рањавања на Копаонику лечио се у Италији, а потом био на школовању у Совјетском Савезу. Био је носилац бројних ратних и мирнодопских одликовања. Радио као директор транспортног предузећа “Аутотран-спорт”. Затим је директор предузећа “Отпад”.

1955-1956 Ранко Михајловић (1919-1969) из Крушевца

Ранко Михајловић завршио Трговачку академију. Радио је као директор предузећа “Расина” у Крушевцу. Затим je директор Повереништва за трговину у Крушевцу да би поново исте године био постављен за директора новог трговинског предузећа “Бела Стена” у Крушевцу. Потом је директор предузећа “Крушевац”.

1956-1963 Драгослав Степанић (1925-1995) из Лознице

Драгослав Степанић пре рата радио је као возач. Имао је четири разреда основне и три разреда трговачке школе. Борац је III српске бригаде, II пролетерске дивизије.

1963-1967 Ненад Павловић (1925-2008) из Купаца Ненад Павловић постављен је за директора 28. новембра 1962. године. До тада је радио као шеф одсека за радне односе Народног одбора среза Крушевац. Учесник је НОП-а. Активан друштвено-политички радник, председник Општинског синдикалног већа.

1967-1973 Србобран Васиљевић (1928-2002) из Бруса Србољуб Васиљевић завршио је за Саобраћајног инже-њера. Запослио се у предузећу “14. Октобар” у Крушев-цу одакле долази за директора “Аутопревоза” у Крушев-цу. Одавде одлази у “Агропромет”. Велики радник и стручњак кога су нападали као Информбировца.

Милорад Сијић

143

1973-1977 Милан Пешић (1934) из Ражња Милан Пешић радио је у предузећу “14. Октобар” у Крушевцу, одакле одлази на студије Политичких наука у Београд. Касније је директор “Аутопревоза” у Крушевцу, одакле прелази у Крушевац промет ООУР “Равниште”, где је директор једног сектора.

До избора новог директора в.д. је Александар Богићевић (1936) из Дренче, радник овог предузећа.

1979-1981 Ђура Петковић (1927-2004) из Крушевца

Ђура Петковић цео радни век провео је у предузећу “14. Октобар” у Крушевцу са малим изузетком када је дошао на место директора предузећа “Крушевацпревоз”. У “14. Октобру” је руководилац и главни уредник фабричког листа и дописник листа “Победа” из Крушевца. Активан је друштвено-политички радник.

1981-1986 Милорад Поповић (1940) из Дуба (Бајина Башта)

Милорад Поповић завршио је Факултет организационих наука у Београду. Радио у предузећу “Милоје Закић” у Крушевцу одакле је дошао за директора предузећа “Крушевацпревоз”. Биран је 1985. на други мандат, али је потом смењен. Вратио се у “Милоје Закић”.

Фирма је била пред растурањем, па су уведене привремене мере 1986. године. Привремени управници били су инжењери машинства: Љуба Ђорђевић из Сталаћа и Живојин Милановић – Кекс из Беле Воде.

1986-1993 Милан Илић (1950) из Крушевца

Милан Илић рођен у старој крушевачкој породици грч-ког порекла. Завршио је Саобраћајни факултет у Беог-раду. Запослио се у предузећу “Крушевацпревоз” у Кру-шевцу 1977., а 1983. одлази у Холандију где је специја-лизирао мерцедесове моторе и градски саобраћај. После тога наставио је да ради у Државном институту у Хо-ландији. На захтев радника “Крушевацпревоза” вратио

се у Крушевац и постао генерални директор. Оставио је значајан траг и трансформисао предузеће у Деоничарско друштво и извео из састава СОУР “Југопревоз” Чачак.

1993-2005 Живота Цветковић

Остао на месту директора и после приватизације.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

144

ЈЕДИНСТВО Кројачко предузеће “Јединство” настало је 1. јула 1954. године

издвајањем погона мушке конфекције од предузећа “Дивна Гавриловић” као кројачке радње.

До 1955. године радионица им је бивша кафана “Балкан”. Предузеће за израду мушке одеће, јоргана и душека “Јединство”

у Крушевцу, проширило је своју делатност у изради: федера, мадраца, отомана, кауча, столица, фотеља и слично. Фи. бр. 520/58 од 14. априла 1958. године, Окружни привредни суд у Крагујевцу.

Реорганизацијом занатских текстилних предузећа 1960. “Једин-ство” даје свој погон тешке конфекције војном предузећу “22. Децембар”, а за узврат добија од “Дивне Гавриловић” погон душека и јоргана.

Од 1960. године предузећу је припојена Столарска задруга “Слога” из Крушевца и од тада предузеће израђује и намештај.

Предузеће за израду мушке одеће, јоргана и душека мења назив у Предузеће за израду јоргана, душека и тапетарско-столарских производа “Јединство”. Фи. бр. 1048/61 од 8. децембра 1961. године, Окружни привредни суд у Крагујевцу.

Потписивањем Самоуправног споразума о удруженом раду 1974. године предузеће постаје Организација удруженог рада (ОУР).

РО “Јединство” – Јордана Симића бр. 1 има 123 радника 1986.

Директори 1954-1980 Живорад Савић (1921-?) из Дворана

Живорад Савић завршио је четири разреда основне школе и три разреда занатске школе у звању занатски пословођа кројачког предузећа. Учесник је НОП-а. По одслужењу војног рока 1949. године долази да ради у Градски народни одбор у Крушевцу.

1980-1985 Слободан Лукић (1947) из Шогоља Слободан Лукић завршио је гимназију у Крушевцу, а Вишу економску комерцијалну школу у Београду. Почео је да ради у предузећу “Бетекс” у Београду. У “Јединство” из Крушевца долази 1971. године. Затим у трговинско предузеће “Тржница” из Београда у Крушевцу где је руководилац дистрибутивног центра великопродаје до 1990. када почиње да се бави приватном делатношћу.

1985 Тома Филиповић (1939) из Крушевца

Тома Филиповић завршио је Шумарски факултет, одсек прерада дрвета у Београду. Запослио су у тадашњем Дрвном комбинату “Црвена застава” у Крушевцу и био је директор “Фабрике намештаја” у Свилајнцу, затим директор “Финалне прераде дрвета”. Одатле одлази у

Милорад Сијић

145

предузеће “Јединство” у Крушевцу где је помоћник директора затим директор шест месеци, а онда се враћа у ШИК “Црвена застава” у Крушевцу.

1985-1990 Славољуб Лазаревић (1932) из Велике Ломнице

Славољуб Лазаревић завршио је Шумарски факултет општи смер (10 семестара) у Београду. Радио и ШИК “Црвена застава” у Крушевцу до 1960. године када одлази у предузеће “Будућност” у Јагодину где је шеф набавке. У “Јединство” из Крушевца долази 1976. године на место техничког директора.

1990-1993 Владан Јовановић из Крушевца Владан Јовановић завршио је Шумарски факултет у Београду. Радио је у предузећу ШИК “Црвена застава” у Крушевцу одакле долази за директора предузећа “Јединство”. Касније одлази у САД где се успешно бави бизнисом некретнинама.

1993-1995 Драгутин Ђорђевић (1943-2010) из Разбојне Драгутин Ђорђевић завршио је Шумарски факултет, одсек шумарство у Београду 1967. године. Радио као шеф производње у фабрици намештаја “Црвена застава” у Свилајнцу. Од 1977. је директор фабрике намештаја у ШИК “Црвена застава” у Крушевцу. Затим долази у “Јединство”. Потом је шеф приватних шума у “Србија шуме” до пензионисања.

1995-1996 Славољуб Лазаревић (други пут) 1996-1999 Дејан Вучковић, дошао из “14. Октобра” Предузеће “Јединство” припојено је 1999. године трговинском

предузећу “Дева” у Крушевцу.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

146

ЕЛЕКТРОУНИВЕРЗАЛ “Електротехна” радио-техничка и електроинсталатерска радиони-

ца 1954. године издвојила се из Градског занатског предузећа Крушевац. Стављена под принудну управу 1958., ликвидирана 1965. године. Електроинсталатерска радња “Електроуниверзал” у Крушевцу,

власника Миливоја Илића, уписана је у регистар занатских рањи 1958. године. Фи. бр. 2586/58, Одељење за привреду НОО Крушевац.

Спајањем ова два предузећа настао је “Електроуниверзал” у Кру-шевцу уписан у регистар предузећа и радњи марта 1959. године. Фи. бр. 438/59 од 18. марта 1959. године, Окружни привредни суд у Крагујевцу.

“Електроуниверзал” у Крушевцу извршио је конституисање 18. маја 1959. године и уписан у регистар предузећа и радњи. Фи. бр. 765/59 од 18. јуна 1959. године, Окружни привредни суд у Крагујевцу.

Седиште предузећа у Пана Ђукића бр. 24. Врши монтажу: свих врста електричних инсталација и слабе

струје, свих врста далековода, трафо-станица, ниско-напонских мрежа и индустријских развода.

Врши оправку: радио и ТВ апарата, струјомера, водомера, ремонт свих врста електромотора, трасформатора и осталих електро апарата.

Израђује: све врсте спојичног материјала, разводне табле, ормаре и остала командна постројења.

Потписивањем Самоуправног споразума о удруженом раду 1974. године предузеће постаје Организација удруженог рада (ОУР).

РО “Електроуниверзал” – Змај Јовина бб има 221 радника 1986.

Директори 1959-1960 Слободан Николић (1920-2002) из Наупара

Слободан Николић после рата је живео у Београду и радио у предузећу “Водовод”, а онда долази у Крушевац у предузеће “Веселин Николић”, где је секретар, па директор. Завршио је за електричара и положио испит петог степана. Као такав постављен је за првог директора новог предузећа у Крушевцу “Електроуниверзал”. Поново се враћа у “Веселин

Николић” где је секретар предузећа. Касније отвара приватну фирму “Динамо”.

1960-1962 Миодраг Јаковљевић (1924-1992) из Треботина

Миодраг Јаковљевић завршио је Електротехнички факултет. Постављен за директора предузећа 21. априла 1960. године. Учесник НОБ од 1941. године. Био је на разним функцијама: потпредседник Скупштине општине, члан Радничког савета и Управног одбора индустрије “14. Октобар”, члан фабричког комитета и члан Секретаријата Општинског комитета СКС Крушевац.

Милорад Сијић

147

1962-1972 Миливоје Илић (1928-1983) из Крушевца Миливоје Илић, електротехничар, висококвалифико-вани радио ТВ механичар, постављен за директора предузећа 31. марта 1962. године. Касније основао приватни сервис за поправку радио и ТВ апарата.

1972-1974 Драгомир Нешић (1932) из Белог Поља Драгомир Нешић је завршио Електротехнички факултет у Београду 1960. године. Радио је у Војној индустрији “С. Принцип – Сељо” у Витезу, од 1966. године у ХИ “Милоје Закић” у Крушевцу, од 1971. године активно је војно лице. Године 1972. именован је за директора Радне организације “Електроуниверзал” у Крушевцу. У Пројектни биро долази 1974. године, а одатле у Центар

“Вељко Влаховић” где је професор до 1982. године када је именован за директора Електродистрибуције у Крушевцу.

1974-1983 Раде Ивановић (1932) из Доњег Ступња

Раде Ивановић завршио је Индустријску школу “14. Октобар” у Крушевцу и постао алатничар. После школе одлази на одслужење војног рока у Београду, у гарди, као шофер. Радио у предузећу “14. Октобар” где је председник Радничког савета. Одатле одлази на место секретара комитета. Затим је делегат у Савезној скуп-штини у Организационом већу. Враћа се у “14. Окто-бар”. У међувремену завршио Вишу управну школу.

1983-1984 Радослав Љушић (1937) из Истока 1984-? Радоје Матић ?-1989 Јордан Нешић 1989-1991 Слободан Николић (1946) из Мешева

Слободан Николић завршио је Машински факултет у Београду. Радио у предузећу “14. Октобар” у Крушевцу као директор “Фабрике трансмисија” и “Сектора енергетике”, затим је директор ДП “Топлана” и директор је предузећа “Електроуниверзал” у Крушевцу. Касније основао приватну радионицу у Крушевцу. Поред тога бави се националном историјом Срба и објавио је неколико књига.

1991-1996 Марко Марковић (1948) из Крушевца

Марко Марковић отишао је из предузећа и наставио да ради у Београду, а до избора новог директора в.д. директора била је Марина Митровић.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

148

1997-2000 Звонимир Ћирић (1952) из Крушевца Звонимир Ћирић завршио је Школу ученика у привреди и постао КВ електричар. Запослио се у Предузећу “Електроуниверзал” у Крушевцу. Радећи ванредно је завршио Вишу електротехничку школу у Београду затим и Факултет организационих наука у Београду. Од 1975. до 1997. године ради у предузећу “Електродистрибуција” у Крушевцу, одакле долази за директора “Електроуниверзала”, а по истеку мандата

вратио се у “Електродистрибуцију”. 2001-2004 Милан Грмуша (1964) из Врања

Милан Грмушa завршио је Електротехнички факултет у Чачку. Радио је у предузећу “Милоје Закић” у Крушевцу одакле долази за директора “Електроуниверзала” и поново се враћа у “Милоје Закић”. Данас ради у Јавном комуналном предузећу “Водовод” у Крушевцу.

“Електроуниверзал” продат је 2004. године, али је 28. августа

2007. године Агенција за приватизацију извршила раскид уговора због неиспуњавања обавеза од стране купца.

2007-2008 Слободанка Марковић (1957) из Косовске Митровице

Слободанка Марковић завршила је Електротехничку школу. После раскида уговора са бившим власником постала је заступник акцијског капитала и директор предузећа. Данас ради у ЈКП “Крушевац”.

Крајем априла 2008. године Акцијски фонд предузећа продао је својих 65% акција приватном предузећу “Амер” власника Слободана Милошевића из Глободера који је нови власник “Електроуниверзала”.

Милорад Сијић

149

ВОДНА ЗАЈЕДНИЦА Водна заједница је кренула да гради један пројекат од огромног

значаја за пољопривреду овога краја, а то је канал за наводњавање. Главни канал се пружа од Мораве код села Читлук до улива Расине у Мораву и дугачак је 5 километара и 700 метара. До 1954. године урађени су највећи радови, а те године је утрошено 45 милиона динара, док је 1955. године утрошено близу 245 милиона динара. Извршено је поплочавање канала бетонским плочама и изградња црпне станице на самој Морави. Водна заједница је 1958. године завршила хидросистем “Читлук” укупне дужине што главног што споредних канала педесетак километара. Комисија је марта 1959. године примила канал уз константовање неких мањих грешака извођача. Иако је систем способан у грађевинском погледу којим може да се наводњава 70% површине која се налази у систему, то значи да се од 1.130 хектара може довести вода на преко 700 хектара земље. Али сељаци одбацују да направе сезонске ваде од бетонских канала до својих њива и тако канал не ради.

Директори

1954-1955 Љуба Јовановић (1921-1975) из Пасјака 1955-1961 Драгутин Вулић (1923-2006) из Крушевца Власт и политичари су уништили Водну заједницу која престаје

са радом децембра 1961. године о чему је Драгутин Вулић у више наврата говорио као о лошем потезу.

Хидросистем “Читлук” дошао је у власништво Пољопривредне задруге “Јединство”, али никада није био оно што је требало да буде. Радио је малим капацитетом и селективно.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

150

ИНСТИТУТ ЗА КРМНО БИЉЕ Пољопривредна подружина у Крушевцу основана је фебруара

1883. године као огранак Српског пољопривредног друштва, на иницијативу Веље Виторовића и Драгослава Кедровића. Из ове Подружине израсла је установа Огледна станица за производњу и оплемењавање биља 1933. године.

“У пролеће прошле године, иницијативом бана г. Милана Николића, подигнута је у Крушевцу Огледна станица за производњу и оплемењавање биља. Станица је настала спајањем пољопривредне станице у Крушевцу и Агро ботаничког одсека у Добричеву”.

53

Завод за пољопривредна истраживања у Крушевцу основан је решењем Министарства пољопривреде бр. 5791 од 23. априла 1946. године. Завод је основао Среско семенско предузеће 8. јуна 1948. године. Поред продаје квалитетних семенских сорти пољопривредних култура врши на свом моторном селектору чишћење семена пшенице, ражи и јечма и истовремено запрашивали семенску робу “церетаном” најбољим средством против главнице и гари на житима.

Видимо да су 1953. године нудили велике количине квалитетног семена пшенице “Крушевачка 22”, “Крушевачка Голија” и друге које на овом терену дају велике приносе.

“Завод за пољопривредна истраживања у Крушевцу проглашен је 1954. године за установу са самосталним финансирањем у чијем делокругу спада: секција, агротехника и семенарство ратарских и повртарских култура; хемијске и педолошке анализе земљишта у вези с употребом вештачких ђубрива и гајења култура, хемијске анализе пољопривредних производа; и др”.

54

Завод ради на територији 20 срезова који је 1955. године добио широке размере и који се одвија кроз различите форме сарадње. Завод је путем демонстрационих огледа у 12 срезова приказао пољопривредним произвођачима да селекционисане сорте озиме пшенице “Крушевачка 22”, “Крушевачка нова”, “Багдалка” и “Крушевачка Голија”, далеко премашују по приносу домаће пшенице.

Демострациони огледи су вршени и са хибридним кукурузом који је показао висок принос.

Завод ради на пропагирању памука и кикирикија који су такође показали добре резултате.

Завод за пољопривредна истраживања мења назив у Центар за крмно биље; од 1959. године је Огледна станица за ратарство; од 1961. Завод за крмно биље; од 1977. Институт за крмно биље; и, на крају, од 1. новембра 2006. године носи назив Институт за крмно биље у Крушевцу.

Завод за крмно биље у Крушевцу уписан у регистар установа 1968. године. Фи. бр. 13/68 од 26. фебруара 1968. године, Окружни привредни суд у Крагујевцу.

53

Политика, 13. август 1934, стр. 9. 54

Сл. гласник, 17. април 1954, стр. 112.

Милорад Сијић

151

Завод 1970. године постаје Основна организација удруженог рада Института за пољопривредно истраживање у Крагујевцу.

Институт за крмно биље – Трг расинских партизана бр. 40 запошљава 1986. године 63 радника. Исте године добио је Орден заслуга за народ са сребрним зрацима.

Директори

1933-1944 Драгутин Шарф из Беча Драгутин Шарф рођен је у Бечу где је завршио школу и почео да ради. Оснивањем Агроботаничког одсека у Добричеву постављен је за шефа одсека. Шарф је одобрио оснивање Огледне станице за производњу и оплемењавања биља у Крушевцу 1933. године, када долази за директора станице.

1945-1946 Богомир Радовић 1946-1949 Милутин Димитријевић 1950-1952 Бранислав Шошић (1914-1985) из Паруновца

Бранислав Шошић завршио је Пољопривредни факултет у Земуну 1940. године. Радио је у Заводу за пољопривредна истраживања у Лесковцу, Заводу за пољопривредна истраживања у Крушевцу где је једно време и директор, Министарству пољопривреде Србије. Затим је радио у Среском задружном савезу, трговинском предузећу “Агропромет” у Крушевцу и Пољопривредној станици у Крушевцу.

1952-1958 Милан Живковић (1911-?) Ст. Пављани (Бјеловар)

Милан Живковић је инжењер шумарства-агроном. Завр-шио је Пољопривредно-шумарски факултет у Загребу.

1959-1963 Бранислава Тешић (1923-1989) из Крушевца

Бранислава Тешић завршила је Пољопривредни факултет у Београду где је и докторирала. Цео радни век провела је у Институту за крмно биље у Крушевцу. Објавила више радова у стручној периодици. Била је савезни посланик у Културно-просветном већу.

1964-1967 Др Обрад Крстић (1927) из Нишке Бање

Обрад Крстић завршио је Пољопривредни факултет, а докторску тезу одбранио је на Пољопривредном факултету у Београду 1966. године која је штампана у скраћеном обиму у Зборнику научних радова Завода за крмно биље, бр. 2-3, Крушевац, 1968. године.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

152

1968-1970 Др Драгослав Радојевић (1916-?) из Бовна Драгослав Радојевић завршио је Пољопривредни фа-култет, а докторирао је на Пољопривредном факултету у Београду. Своје стручне и научне радове објављује у периодици.

1971-1978 Др Миладин Миладиновић (1925-2003) из Лазаревца Миладин Миладиновић рођен у Лазаревцу код Кру-шевца. Завршио Пољопривредни факултет у Сарајеву где је и докторирао. Радио у Фабрици шећера у Ћупри-ји, Институту за примену науке у Београду, Институту за ратарство и повртарство у Новом Саду. Објављивао своје стручне и научне радове у: Архиву за пољоприв-редне науке, Зборнику научних радова Завода за крмно биље у Крушевцу, Савремена пољопривреда.

1978-1982 Др Обрад Крстић (други пут) 1982-1986 Др Милорад Стошић (1938) из Милутовца

Милорад Стошић је дописни члан Академије инже-њерских наука Србије (АИНС) од 2007. Дипломирао на Пољопривредном факултету у Београду 1963. На истом факултету је магистрирао из области унапређе-ња природних травњака 1974. и докторирао 1980. године из обалсти унапређења производње сточне хране на сејаним травњацима. Од 1964. до 2007. је радио у Институту за крмно биље у Крушевцу, где је

прошао пут од асистента до научног саветника. 1986-1991 Др Драгомир Јеремић (1940) из Лоћике

1991-1999 Спасоје Остојић (1953) из Ковачице (Тузла)

Милорад Сијић

153

1999-2001 Др Славица Мрфат Вукелић (1951) из Крушевца Славица Мрфат Вукелић завршила је Природномате-матички факултет, одсек биологија, у Новом Саду, где је магистрирала и докторирала у области фитоценоло-гије природних травњака. Од 1979. до 2004. године радила је у Институту за крмно биље у Крушевцу, где је од 1992. до 1995. била руководилац Научне службе. У Институту за истраживања у пољопривреди Србија била је члан и председник Научног већа.

2001-2004 Др Бора Динић (1952) из Плавце (Бојник)

Бора Динић завршио је Пољопривредни факултет у Земуну одсек сточарство. Магистарски рад на Пољо-привредном факултету у Земуну 1991. године под насловом “Прилог познавању конзервисања луцерке додавањем мравље киселине зеленој маси са разли-читим уделом суве материје”. Докторска дисертација на Пољопривредном факултету у Земуну 1997. године под насловом “Утицај фазе развића биљака,

нивоа суве масе и хемијског конзерванса на квалитет и хранљиву вредност силаже луцерке”. У Институту за крмно биље у Крушевцу ради од 1979. године.

2004-2011 Др Драги Лазаревић (1962) из Криве Реке

Драги Лазаревић завршио је Агрономски факултет у Чачку. Магистарски рад “Повећање приноса природ-них травњака Копаоника у условима интензивне неге и искоришћавања” на Попољривредном факултету у Земуну, 1992. Докторска дисертација “Динамика про-дукције и квалитета природног травњака у различи-тим системима искоришћавања” на Пољопривредном факултету у Земуну, 1995. године. Запослен у

Институту за крмно биље Крушевац од 1987. године. Учесник је више пројеката у земљи и иностранству.

2011- Др Зоран Лугић (1963) из Присоја (Нови Пазар)

Магистарски рад “Генетичка контрола у успостав-љању симбиотских односа између црвене детелине и бактерија азотофиксатора”, Биолошки факултет Универзитета у Београду, 1993. године. Докторска дисертација “Генетичка варијабилност важнијих агрономских својстава селекционисаних популација црвене детелине”, Биолошки факултет Универзитета у Београду, 1999. године. Запослен у Институту за

крмно биље у Крушевцу од 1988. године. Учесник је више пројеката у земљи и иностранству.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

154

БИРО ЗА ПРОЈЕКТОВАЊЕ Биро за пројектовање основан 7. маја 1954. године решењем НО

среза Расинског бр. 9444 и регистрован од стране Окружног суда у Крушевцу под бр. 130/54.

Почетак рада Бироа био је у кафани “Балкан”, а 1962. године прелазе у нове просторије у улици Веце Корчагина бр. 20.

Раднички савет грађевинског предузећа “Западна Морава” у Крушевцу на својој седници од 24. фебруара 1954. године донео је одлуку: да се при грађевинском предузећу “Западна Морава” оснује Биро за пројектовање као посебан погон, који ће у свему радити по Уредби о грађевинском пројектовању. Директор предузећа “Западна Морава” одредио је за шефа Бироа Милосава Ћурчића, грађевинског инжењера, а још су на рад у Бироу одређени Љубинка Митровић, техничар, и Живко Миленковић, техничар. Овај предлог је потписао директор грађевинског предузећа “Западна Морава” Ратибор Стојковић и послао ГНО Крушевац на решавање.

Биро пројектује све врсте објеката из области високоградње, ни-скоградње и хидроградње. Врши надзор над извођењем свих грађевин-ских објеката. Са својим стручним кадром учествује у састављању и разради инвестиционих програма, као и у адаптацијама и реконструк-цијама свих постојећих грађевинских објеката.

Видимо да је 1969. године седиште у Мирка Томића бр. 2. Биро за пројектовање у Крушевцу почео је 1978. године градњу

својим средствима нове пословне зграде у улици Милоја Закића површине 1.100 м

2, када коначно добија своје стално седиште.

Биро за пројектовање запошљава 1986. године 38 радника. Од 2006. године отишли у стечај.

Директори 1954-1958 Милосав Ћурчић (1911-1995) из Велике Дренове

Милосав Ћурчић завршио је Грађевински факултет у Београду. Веран сељачком покрету и Драгољубу Јова-новићу, своме професору, гоњен је од комунистичке власти. Радио је после рата као грађевински инжењер у Пећи, Сарајеву и Новом Саду. Затим је дошао у Кру-шевац и радио у “Секцији за путеве”, затим у грађевин-ском предузећу “Западна Морава” у Крушевцу.

1958-1963 Радомир Огњановић (1914-2003) из Беле Воде

Радомир Огњановић грађевински је стручњак. Завршио Вишу грађевинску школу. Био је директор “Водовода” у Крушевцу, одакле је дошао на место директора Бироа за пројектовање. Разрешен је дужности и послат на друго радно место у Рибарској Бањи. Говорио немачки језик.

Милорад Сијић

155

1963-1968 Илија Мијовић (1934) из Крушевца Илија Мијовић рођен је у селу Неродимљу на Косову где му је отац учитељ био са службом. Иначе је пореклом из Грачанице у Црној Гори. Избијањем рата 1941. године селе се у Краљево, затим у Адране, одакле 1949. године долазе у Крушевац. Уписао је 1953. године Архитектонски факултет у Београду који је завршио 1959. године. Цео радни век радио у Бироу за пројектовање у Крушевцу.

1968-1972 Предраг Вертовшек (1927) из Ђевђелије

Предраг Вертовшек завршио је Архитектонски факул-тет у Београду 1962. године и тада долази у Крушевац. Радио је у Грађевинском предузећу “Јастребац” у Крушевцу, Заводу за урбанизам у Крушевцу, предузећу “Душан Петронијевић” у Крушевцу. Бави се публицис-тиком из области архитектуре.

1972-2001 Милан Милановић (1934-2010) из Крушевца

Милан Милановић рођен је у Сарајеву где му је отац службовао јер је био војно лице, али је пореклом из села Горња Љубата код Босилеграда. Иначе мајка Миланова је ћерка свештеника Ристе Антоновића из Мачковца. Милан је завршио Архитектонски факултет у Београду 1959. и цео радни век провео у Бироу у Крушевцу.

2001-2006 Петар Јотић (1956) из Крушевца

БИРО Биро за израду инвестиционих програма и елабората пољоприв-

редних организација у Крушевцу основан је као установа са само-сталним финансирањем решењем Народног одбора среза крушевачког бр. 25780 од 15. октобра 1957. године.

Биро је престао са радом 31. октобра 1958. године. Ликвидацију установе спровешће комисија: инж. Петар Гошић службеник НО среза; Вељко Ђорђевић финансијски инспектор НО среза и Драгиња Качаревић службеник НО среза. Бр. 20531/1 од 20. октобра 1958. године.

Биро је под принудном управом од 1962., а ликвидиран је 1965. Директори

1957-1960 Славко Смиљковић (1928-1997) из Крушевца Славко Смиљковић отишао за директора Земљорадничке задруге “Јединство” у Крушевцу.

1961-1962 Стеван Станојевић Стеван Станојевић пољопривредни инжењер, отишао 31. марта 1962. године за директора “Млекаре” у Крушевцу.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

156

КРИСТАЛ Занатска радња за производњу огледала и обраду стакла. Регистровано решењем НО општине Крушевац бр. 10171/54 од

29. јуна 1954. године. Када је крајем 1954. године пет радника одлучило да се одвоји од

Градског занатског предузећа и оснује самосталну радионицу, мало је било оних који су веровали у успех стаклорезаца “Кристала”. Међутим, оснивачима се придружило још 30 нових радника и почетком 1955. године самостална радња претворила се у предузеће.

Ово предузеће је почело рад у просторијама које су некад биле кафана “Стара Престоница”. Од 31. марта 1961. године припојени предузећу “Стаклобеоград” из Београда.

Од 1964. године изградили просторије и набавили опрему. Потписивањем Самоуправног споразума о удруженом раду 1974.

године предузеће постаје Организација удруженог рада (ОУР). РО “Кристал” – Мићуна Павловића бр. 22 има 129 радника 1986.

Директори 1954-1959 Борислав Станковић (1919-?) из Тузле

Борислав Станковић пре рата стаклорезачко-брусачки радник, после рата високо квалификовани радник.

1959-1962 Добросав Дебељаковић (1900-1970) из Крушевца Добросав Дебељаковић био је директор Градског занатског предузећа. За директора “Кристала” постављен је 23. јула 1959. године пошто је уважена оставка дотадашњег директора.

1962-1967 Велимир Мојсиловић (1934-1996) из Бошњана Велимир Мојсиловић завршио je Економски факултет у Београду. Радио је у Штофари “Бранко Крсмановић” у Параћину, одакле долази у Крушевац и ради као референт за унапређивање занатства и комуналну привреду Среске привредне коморе у Крушевцу. Затим је постављен 28. новембра 1962. године за директора предузећа “Кристал” у Крушевцу.

1967-1974 Ђурађ Банић (1936-2001) из Мачванске Митровице

Ђурађ Банић завршио је Економски факултет. Из предузећа “Кристал” отишао је у ХИ “Мерима” на место директора маркетинга.

Милорад Сијић

157

1974-1989 Боривоје Миленковић (1933-2006) из Доње Речице Боривоје Миленковић је рођен у селу Доња Речица код Прокупља. Завршио је Грађевински факултет у Чачку. Радио је у ГП “Јастребац” из Крушевца где је руководилац занатског погона и дуго је био на градилиштима у Приштини. У предузеће “Кристал” дошао је са задатком да поправи тада лоше стање, што је и урадио. Остао дуго година на месту директора.

1989-1994 Слободан Лапчевић (1941-2005) из Блаца

Слободан Лапчевић завршио је Вишу школу за спољну трговину у Београду. Радио у предузећу “14. Октобар” у Крушевцу, трговинском предузећу “Металпромет” у Крушевцу одакле је дошао у “Кристал”. Био је спортиста; играо је одбојку за клуб “14. Октобар”. Касније је секретар Бокс клуба “14. Октобар”.

1994-1995 Томислав Јовић (1943) из Судимља

Томислав Јовић завршио је Економски факултет у Београду. Радио у ФУД Брус, затим 1971. године ради у ЖТП у Београду. У ФУД Брус вратио се 1974., а 1977. прелази у конфекцију “Црвена звезда” у Крушевцу где је директор “Конфекције”. Затим прелази у “Јастру” и исте године одлази за директора конфекције “Напредак” у Београду где ради до 1997. када долази у “22. Јули”.

1995-1998 Бранислав Перић (1956) из Крушевца

Бранислав Перић родио се у Разбојни јер му је отац радио у пошти у том селу. Иначе, одрастао је у Кру-шевцу. Завршио је Економски факултет у Нишу. Радио је у предузећу ИНОС ООУР “Металтекс” у Крушевцу од 1981. до 1985. године када прелази у “Кристал”. Одласком из “Кристала” основао је приватну фирму.

1998-2001 Владо Радојевић (1943) из Крушевца

Владо Радојевић дипломирани је инжењер архитектуре Факултета у Нишу Универзитета Београд. Од 1970. запослен је у ГП “Јастребац” у Крушевцу, где је прошао све фазе од инжењера градилишта до генералног директора. Познат је по томе да је саградио стадион “Младости” у Крушевцу за 62 дана. Дуго година био је директор градње у Москви.

2001-2004 Томислав Јовић (други пут) 2004 Бранислав Перић (други пут) 2004-2008 Горан Антић (1966) из Шошића “Кристал” је продат аукцијски 6. фебруара 2009. године.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

158

ГРАФИЧКА РО “25. МАЈ” Књижевни клуб “Багдала” у Крушевцу основан је 1958. године и

у свом саставу имао клуб књижевника, књижевни лист и издавачку делатност. Седиште у улици Милоја Закићева бр. 3. Потписивањем Самоуправног споразума о удруженом раду 1974. године предузеће постаје Организација удруженог рада која у свом саставу има две Основне организације удруженог рада, и то: ООУР “Издавачка делатност” и ООУР “Графички погон”. “Графички погон” се 1985. године спојио се са Погоном штампарије “Душан Петронијевић” и основали ново предузеће РО “25. Мај”.

Графичка РО “25. Мај” – М. Станковића бб 1986. има 34 радника. Од 1995. године предузеће мења структуру и назив у “Графика”. Предузеће 1999. године има 87 радника.

Директори 1985-1987 Ђорђе Узелац (1946-1990) из Крушевца

Ђорђе Узелац завршио је Економски факултет. Био је директор туристичког предузећа “Фертурист”, затим ди-ректор Погона штампарије “Душан Петронијевић”, а по спајању са “Графичаром” наставио је да буде директор новооснованог предузећа. Због слабих резултата и лоших међуљудских односа смењен са места директора.

1987-1988 Радмило Мијатовић (1959) из Мешева

Радмило Мијатовић завршио је Економски факултет у Нишу. Радио је у предузећу ДИП “Савремени дом” у Крушевцу, затим у предузећу “25. Мај” где је директор маркетинга и директор. Затим у ЈКП “Крушевац” у Крушевцу као финансијски директор, а данас ради у Пословном центру где је шеф интерне контроле.

1988-1989 Радосав Матић (?-?) из Суваје

Радосав Матић је инжењер организације рада. Радио у предузећу “14. Октобар” у Крушевцу где је директор Сектора за газдовање и одржавање станова и пословног простора “Октобар-стан”. Одатле је дошао у предузеће “25. Мај” у Крушевцу. Постављен је као привремени инокосни орган у предузећу.

1989-1991 Мирослав Василијевић (1947) из Петине

Мирослав Василијевић завршио је Економски факултет у Крагујевцу. Радио је у предузећу “14. Октобар” у комерцијалној служби, затим је шеф службе за привреду у СО Крушевац, финансијски директор и директор у предузећу “25. Мај” у Крушевцу, а одатле је отишао на место директора Пијачне управе.

Милорад Сијић

159

1991 Миодраг Рацковић (1944) из Крушевца До избора новог директора в.д. је Душица Филиповић Станишић.

1992-1993 Раденко Марковић (1938) из Брђана код Бруса

Раденко Марковић завршио је Економски факултет у Београду. Радио је у предузећу “14. Октобар” у Крушевцу одакле је дошао у “Графику”. Затим се поново вратио у “14. Октобар”.

1993-1994 Милутин Каралић (1944) из Велике Врбнице Дошао из “Трајал корпорације”.

1994-2003 Душица Филиповић Станишић (1957) из Приштине

Душица Филиповић завршила је Правни факултет у Приштини. Положила је правосудни испит, радила у правосуђу и тужилаштву. Од 1985. године ради у предузећу “25. Мај” у Крушевцу где је у једном периоду директор. Од 2003. године ради у општинској управи у Александровцу, а од 2008. године у општинској управи у Крушевцу.

Предузеће је од првог дана имало невероватно много трзавица а

владала је и велика неслога у колективу и тек доласком Душице Филиповић Станишић на место директора почело је једно стабилно пословање јер је она успела да интегрише штампарију и створи такве услове да у тренутку приватизације купац није наследио ни један кредит или било какав дуг предузећа.

Предузеће приватизовано 10. јуна 2003. године.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

160

СВЕТЛОСТ Војно предузеће “Светлост” у Крушевцу обављало је све

монтажне радове на војним објектима у ужој Србији. Седиште предузећа налазило се поред Железничке станице. Војно предузеће “Светлост” је ликвидирано, а један део механизације предузећа преузело је новоосновано предузеће “Веселин Николић” у Крушевцу док је други део механизације остао у саставу новог предузећа “Расина” у Крушевцу.

Директор

1945-1950 Остоја Арсић (1926-2008) из Дреновца (Шабац)

РАСИНА Предузеће за оправку грађевинских машина “Расина” у

Крушевцу основано је 20. новембра 1950. године. Предузеће је 1952. године потпало под Савет за саобраћај НР Србије. Ступило у ликвидацију 1. октобра 1952. која је трајала до 1953. године.

Директор

1950-1952 Остоја Арсић (1926-2008) из Дреновца (Шабац) Остоја Арсић завршио 4 разреда пословне школе и 3 године стручне школе и у звању је индустријског пословође. Пре рата је металски радник. Борац је XIV бригаде XXIII српске дивизије, десетар. Одликован Медаљом заслуга за народ. Био је директор предузећа “Светлост” и “Металопластика” у Крушевцу.

“Примопредаја основних средстава између ликвидационе комисије предузећа “Расина” и Предузећа за одржавање путева “Крушевац” у Крушевцу изведен је 15. новембра 1952. године у исправном стању, а на основу решења Привредног Савета Владе НР Србије бр. 13.407/52.

Уследили су потписи: За предузеће “Расина” ликвидациона комисија, председник Драгољуб Чолић. За Предузеће за одржавање путева “Крушевац” примио директор Бранко Вучићевић”.

55

55

ИАК, Фонд Предузеће за оправку грађевинских машина “Расина”.

Милорад Сијић

161

ЈЕДИНСТВО Срески лозно-воћни расадник “Равњак” у Крушевцу основан је

1953. године да би се могло утицати на унапређење пољопривредне производње. Делатност је била производња воћних садница и калемова ради снабдевања пољопривредних произвођача.

Руководиоци: Јордан Виријевић, затим Стојан Станић. Тек 1954. године отворена је среска пољопривредна апотека у

Крушевцу “Заштита биља” – Пана Ђукића бр. 67, која је снабдевена свим средствима за заштиту биља од биљних болести и штеточина, као и великим избором вештачких ђубрива. Позивају се пољопривредници да дођу и набаве средства за заштиту биља као и вештачко ђубриво, јер ће тако употребом истих обезбедити воћњаке, њиве и баште од напада штеточина, а употребом вештачких ђубрива повећаће принос.

Земљорадничка задруга “Јединство” у Крушевцу основана 1960. године и уписана у регистар задруга. Фи. бр. 1278/60 од 14. новембра 1960. године, Окружни привредни суд у Крагујевцу. Земљорадничка задруга “Јединство” у Крушевцу је настала спајањем Земљорадничких задруга у Мудраковцу и Читлуку и Среског лозно-воћног расадника “Равњак” у Крушевцу.

Пошто је Водна заједница престала са радом децембра 1961. године хидросистем за наводњавање “Читлук” постаје власништво Земљорадничке задруге “Јединство”, а хидросистем “Трстеник I” Земљорадничке задруге “Слога” из Трстеника. Основан је самостални погон за мелиорацију, Земљорадничке задруге “Јединство” 1962. године са предметом пословања: управљање системом за наводњавање “Читлук” и другим пословима. Погон је исте године угашен, а уместо њега образована је економска јединица која није правно лице. Иначе, хидросистем “Читлук” направила је Водна заједница 1958. године како би се омогућило заливање ратарских и повртарских култура од Читлука до ушћа Расине у Мораву. Његова површина је 1.300 хектара а дужина главног канала 8 километара. Током времена Морава је променила свој ток, па су пумпна постројења остајала у празном простору. Податак да су поседи уситњени је други чинилац што хидросистем није никад радио. Уз све то хидросистем је требало отплаћивати, а поред главног дуга расле су и камате.

Поврх свега маја 1965. године десиле су се велике поплаве које су знатно оштетиле оба хидросистема (“Читлук” и “Трстеник I”), а штета је била: 46 милиона динара “Читлук” и 66 милиона динара “Трстеник I”, од тога Осигуравајући завод платио је укупно само 85 милиона динара. Јер како су образложили било је грешака извођача радова. Оваквим односом Пољопривредној задрузи “Јединство” хидросистем је постао терет. Задруга “Слога” из Трстеника била је јасна ликвидирати хидросистем “Трстеник I”.

Хидросистем некада назван спас за пољопривреду, умире од жеђи. Пољопривредници се заричу: из њега никад воду ни бесплатно.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

162

Задруга “Јединство” отворила је прву продавницу у граду 1963. године за снабдевање становништва. Такође је подигла код села Мудраковац кланицу за услужно клање стоке.

Пољопривредну апотеку у Бивољу отвара 1965. године као и продавнице “Ратар” у Читлуку и “Пољопривредник” у Гаглову, као и погон за израду сиришта у течности.

У пролеће 1966. године Земљорадничка задруга “Јединство” из Крушевца откупила је један матичњак запата канадских ласица (1.000 женки и 230 мужјака). Канадска ласица је слична нашој, домаћој, али је њено крзно много лепше и скупље. За смештај чудних и драгоцених становника на Равњаку је направљена фарма.

Продавницу бр. 1 свежег меса и сухомеснатих производа у Крушевцу, продавницу рибе у Крушевцу, продавнице у селима Бован и Доњи Степош отворили су 1969. године.

Организација удруженог рада Трговина – Пољопривредне задруге “Јединство” у Крушевцу 1969. године послује са статусом правног лица. Организацију удруженог рада основали су: Пољопривредна задруга “Јединство”, од прве јединице задруге, у коју улазе: продавница 1 и 2 у Крушевцу, продавнице у селима: Бела Вода, Мачковац, Глободер, Стрижа, Срње, Читлук, Дедина, Доњи Степош, Паруновац и Мали Шиљеговац, продавница сточне хране у Крушевцу, продавница рибе у Крушевцу и продавница у селу Сталаћ. Директор: Михаило Џодић. Фи. бр. 909/69 од 24. септембра 1969. године, Окружни привредни суд у Крагујевцу.

Пољопривредна задруга “Јединство” у Крушевцу због незавидне ситуације добила је принудну управу 1970. године. Принудни управник: 1970-1972 Михаило Стојановић. Предузеће је добило нову принудну управу 1972. године: Драгутин Вулић, председник и Драгиша Лукић, члан. Због лоше пословне политике организације за трговину са несо-лидним кућама (посебно грешка: отварање Представништва у Скопљу) задруга је направила велики губитак. Он је 1972. године износио око милијарду старих динара, али рачунице говоре да је далеко већи.

Принудни одбор решио да прода хидросистем предузећу “Душан Петронијевић” који намерава да прави нову фабрику хартије у читлучком пољу коју би снабдевао технолошком водом. Када је грађен хидросистем “Читлук” и “Трстеник I” било је време када се веровало у колективизацију, а када је завршен сељачке задруге су доживеле неславан крај и од укрупњавања парцела остао је само сан. Број власника у хидросистему је близу 2.000! Или на 10.130 хектара је 4.729 парцела.

ООУР “Трговина”, Пољопривредне задруге “Јединство” брисана из регистра задруга 1973. године. Фи. бр. 496/73 од 2. јула 1973. године, Окружни привредни суд Краљево.

Пољопривреднa задругa “Јединство” од 1973. године послује у оквиру СОУР-а “Жупски рубин”, a крајем 1977. године самостално.

Припојена 1980. године РO коопераната “Задругар” у Крушевцу.

Милорад Сијић

163

Директори 1960-1962 Славко Смиљковић (1928-1997) из Крушевца

Славко Смиљковић почео као новинар у “Победи” из Крушевца. Завршио Економски факултет и запослио се као начелник Одељења за послове привреде НО општине Крушевац. Директор је Бироа за израду инвестиционих програма и елабората пољопривредних организација. За директора Земљорадничке задруге “Јединство” постављен 23. новембра 1960. године. Дао

оставку на место директора и отишао да ради у предузеће “22. Јули” у Крушевцу.

1962-1969 Томислав Милојевић (1935) из Крушевца

Томислав Милојевић завршио је Пољопривредни факултет у Београду. Радио у једном хемијском предузећу у Београду, затим у ХИ “Жупа” у Крушевцу. Постављен за директора задруге 3. јула 1962. године. Биран за члана органа управљања разних установа, удружења и комора. Био је и члан Општинског комитета СКС у Крушевцу.

1970-1973 Принудна управа 1973-1977 Цветко Поповић (1941) из Бруса

Цветко Поповић завршио је Пољопривредни факултет у Скопљу. Радио је у ЗЗ “Јединство”, затим у ЗЗ “Беловић” из Дедине. Потом поново у ЗЗ “Јединство”. Од 1977. у “Агропромет”, затим “Жупски рубин комерц”. Потом је представник предузећа “Агросеме” из Сремске Митровице.

1977-1978 Бранислав Павловић (1930) из Крушевца

Бранислав Павловић завршио је Пољопривредни факултет у Београду 1964. године. Радио је у Институту за крмно биље у Крушевцу. Потом у ЗЗ “Јединство” у Крушевцу. Припајањем предузећу РОК “Задругар” радио као директор РЈ “Трговина на мало и велико”.

1978-1980 Велизар Ђурковић (1935-1996) из Блаца

Велизар Ђурковић, виши пољопривредни техничар. Радио је као наставник у ОШ у Блацу. Затим је директор Пољопривредне задруге у Коњуху. Потом је директор “Црвеног сигнала” у Крушевцу одакле долази у Пољопривредну задругу “Јединство”.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

164

ХЕМИЧАР Решењем НО општине Крушевац бр. 215080 од 5. новембра 1960.

године, основано је занатско предузеће хемијске делатности “Хемичар” у Крушевцу и том приликом за в.д. директора постављен је Драгољуб Ђокић. Тим решењем одређено је да се конституише предузеће за 30 дана од дана оснивања. Драгољуб Ђокић, в.д. директора овог предузећа у оснивању, није конституисао предузеће у остављеном року. Предузеће је дошло под принудну управу 1961. године и ступило у ликвидацију, а ликвидирано је 1965. године.

Директор

1961 Живорад Топаловић Живорад Топаловић постављен је 20. фебруара 1961. године за директора предузећа.

МЛЕКАРА Комунално предузеће Градска млекара у Крушевцу основана је

крајем 1960. године, пошто је претходно постојало као погон за прераду млека при Пословном савезу земљорадничких задруга. Према томе, предузеће је преузело и наставило да ради са опремом која је раније набављена и за ову сврху служила. Није се водило рачуна при постављању директора овог предузећа па је дошло до тога да је уведена принудна управа 1962., а предузеће је ликвидирано 1965. године.

Директори

1960-1962 Радослав Ђорђевић 1962 Стеван Станојевић

Стеван Станојевић до тада директор Предузећа за израду инвестиционих програма и елабората у пољопривреди, постављен је 31. марта 1962. за директора “Млекаре”.

МЕТАЛОПЛАСТИКА “Металопластика” основана је 1. фебруара 1965. године као

Заштитна радионица, а хала им се налазила у Веце Корчагина са десне стране идући према Расини. Предузеће је под патронатом Центра за социјални рад у Крушевцу и директор Центра је директор предузећа.

Од 4. децембра 1974. године Заштитна радионица постаје РО “Металопластика” као самостална радна организација. Нове хале предузећа подигнуте су и усељене 1983. године на локацији Јасички пут.

“Металопластика” – 14. oктобра бр. 13 има 85 радника 1986. У тражењу решења за опстанак после вишемесечне стагнације

због губљења тржишта даљу развојну шансу виде у припајању “Панонији” из Панчева индустрији за производњу кућне, техничке и

Милорад Сијић

165

хемије за личну хигијену, која је и до тада 60% амбалаже куповала од “Металопластике”. Од 1. октобра 2000. године предузеће послује заједно са предузећем “Панонија”.

Од 2004. године поново је самостално предузеће, a 2005. прива-тизовано и комплетно измештено у Старом Трстенику.

Директори

1965-1974 Александар Нецић (1928-1999) из Пирота Александар Нецић је директор Центра за социјални рад у Крушевцу и надлежан је за заштитну радионицу.

1974-1980 Остоја Арсић (1926-2008) из Дреновца (Шабац)

Остоја Арсић први је директор самосталног предузећа “Металопластика” које више није под патронатом Центра за социјални рад у Крушевцу.

1980-1982 Адам Бургић (1936) из Трбуња

Адам Бургић завршио је Хемијски факултет у Крагујевцу. Радио је у предузећу “Милан Благојевић”, у Лучанима, затим у предузећу “Милоје Закић”, погон у Ћићевцу.

1982-1988 Милутин Јанићијевић (1935) из Крушевца 1988-1994 Душан Обреновић (1939-2012) из Костајнице

Душан Обреновић завршио је Економски факултет у Београду. Радио је у предузећу “14. Октобар” – директор “Ливнице”, “Трајал”, ЈКП “Крушевац”, “Металопластика”, СО Крушевац, где ради у инспекцијској служби, одакле се вратио у “Металопластику”.

1994-1997 Србослав Миладиновић (1947) из Доњег Степоша

Србослав Миладиновић завршио је Вишу школу за социјални рад. Радио је у једном прихватилишту у Београду, затим је дошао и запослио се у предузећу “Металопластика”. Од 1998. године ради у Центру за социјални рад у Крушевцу одакле одлази у пензију.

1997-2000 Милоје Радовић (1946) из Раткова (Оџаци)

Милоје Радовић завршио је Машински факултет. Радио у “Трајал корпорацији”, одакле је дошао за директора “Ме-талопластике”. Касније се вратио у “Трајал корпорацију”.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

166

ДП ТОПЛАНА Потреба за индустријском топланом указала се још 1963. године

када је ХИ “Мерима” уз сагласност СО Крушевац довела инжењера Слободана Панића из Загреба како би направио пројекте за исту.

Индустријска “Топлана” направљена је 1968. године за потребе ХИ “Мерима” и пословала у оквиру ње. Касније, 1972. године, ХИ “Жупа” је имала потребу за топлотном енергијом, а “Топлана” је имала капацитете довољне за то. ХИ “Жупа” је прикључена, а ДП “Топлана” је издвојена као самостални део у оквиру ХИ “Мерима”. Уследила је изградња Фабрике ауто гума у Дедини те потреба да се тадашњи “Милоје Закић” прикључи на овај топлотни извор. Тада су заједничким средствима та три предузећа капацитети проширени, а ДП “Топлана” предузеће за производњу енергофлуида, постаје самостално. Капацитети ДП “Топлане” су 2001. године смањени када је ХИ “Жупа” направила своју топлану, а онда је уследила продаја ХИ “Мерима” и затварање Фабрике масних киселина која је вукла 80 одсто потрошње водене паре што се “Мериме” тиче. Једини корисник енергије ДП “Топлане” остао је “Трајал”. Покушај 2004. године да се уз помоћ локалне самоуправе ово предузеће трансформише у јавно предузеће и греје део града није успео. ДП “Топлана” тада од постојећих 58 мегавата капацитета искоришћених има само 8, а неискоришћених 50 мегавата је чинило 70 одсто капацитета ЈП “Градска топлана”.

Директори

1968-1976 Благомир Ковачевић (?-1976) из Дучаловића (Чачак) Благомир Ковачевић завршио је Машински факултет и дипломирани је инжењер енергетичар. Радио је у ХИ “Мерима” и први је директор индустријске топлане при овом предузећу. Страдао у саобраћајној несрећи.

1976-1977 Настас Јакшић (1937) из Александровца

Настас Јакшић завршио је Машински факултет. Радио је у предузећу “14. Октобар” у Крушевцу. Затим је директор Техничког школског центра у Крушевцу и поново се вратио у “14. Октобар”, одакле је отишао за директора ДП “Топлана”. Касније одлази у Београд и успешно води своју приватну фирму.

1977-1979 Слободан Панић (1938) из Теслића

Слободан Панић после завршеног факултета у Загребу запослио се у предузећу Творница парних котлова – ТПК из Загреба где је постао стручњак за енергетику. У Крушевац је дошао 1963. године са задатком да изради пројекте за индустријску “Топлану” која је неопходна предузећима “Мерима” и “Жупа”, касније и “ФАГ”. Панић гради пројекте за “Градску топлану”.

Милорад Сијић

167

1979-1981 Слободан Николић (1946) из Мешева Слободан Николић завршио је Машински факултет у Београду. Радио у предузећу “14. Октобар” у Крушевцу као директор “Фабрике трансмисија” и “Сектора енергетике”, затим је директор ДП “Топлана”. Касније је директор предузећа “Електроуниверзал” у Крушевцу.

1981-1997 Братислав Јовановић (1944) из Крушевца Братислав Јовановић машински је инжењер. Радио је у предузећу “Милоје Закић”, у инвестицијама. Затим у Фабрици ауто гума у Дедини одакле је дошао у ДП “Топлана”. ДП “Топлана” је иницијатор гасификације Града и први корисник гаса у Крушевцу.

1997-2012 Никола Арсић (1954) из Подујева Никола Арсић је рођен на Косову где су живели његови родитељи који су из Бобота код Александровца жуп-ског. Завршио је Вишу машинску школу у Београду. Постао је директор ДП “Топлана” у најтежим данима предузећа. Данас је Никола Арсић ликвидациони управник.

Од 2012. године предузеће је у стечају.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

168

ЦРВЕНИ СИГНАЛ Истурено одељење Школе за обуку возача “Црвени сигнал” у

Крушевцу, Предузећа за саобраћај и саобраћајну технику “Црвени сигнал”, Београд отворено 1971. Овлашћено лице Живојин Обрадовић.

Касније “Поморавље” из Чачка постаје независно предузеће, а “Црвени сигнал” у Крушевцу је њихова филијала. Треба рећи да је филијала у Крушевцу осам година била четврта по успешности у СФРЈ.

“Црвени сигнал” у Крушевцу 1985. године издвојио се из предузећа “Поморавље” из Чачка.

РО “Црвени сигнал” ООУР “Центар за обуку возача” – Партизанских курира бб запошљава 1986. године 23 радника.

Директори

1971-1978 Велизар Ђурковић (1935-1996) из Блаца Велизар Ђурковић, виши пољопривредни техничар. Радио као наставник у ОШ у Блацу. Затим је директор Пољопривредне задруге у Коњуху. Одавде отишао за директора Пољопривредне задруге “Јединство” у Крушевцу.

1978-1986 Топлица Милошевић (1944) из Бивоља Топлица Милошевић је наставник техничког васпитања у Основној школи “Јован Јовановић Змај” у Крушевцу одакле је дошао за управника “Црвеног сигнала” у Крушевцу. Одавде се поново враћа у просвету и радио је у основној школи “Бранко Радичевић” у Крушевцу.

Одласком директора, Милорад Гвозденовић је в.д. дирек-тора до 1993. када је фирма ликвидирана.

Милорад Сијић

169

8. ДРЖАВНО ЗАНАТСТВО

Г. П. ЗА УПРАВЉАЊЕ ДРЖАВНИМ ЗГРАДАМА “После ослобођења најенергичније се приступило прикупљању

народне имовине под управу народне власти. Сва народна имовина на територији бившег Округа крушевачког била је под управом Окружног народног одбора. После реформисања овог одбора та имовина предата је на руководство среским и градским одборима тако да је под руководство ГНО Крушевац потпала сва имовина која се налази на територији ГНО. До сада овом имовином управљало се у том смислу што је вођена евиденција и пружана правна заштита, није се обраћало на привредни ни финансијски карактер ове имовине, као ни на друге циљеве који би се у општем интересу могли постићи. С тога је извршни одбор у уверењу да ће се ти циљеви постићи ако се управљање имовином на територији града Крушевца повери једном предузећу.

1. Формирано је Градско предузеће за управљање државним зградама у Крушевцу.

2. Предмет пословања предузећа је: а) надзор над свим државним зградама на територији града Крушевца и привредно финансијско искоришћавање тих зграда; б) одржавање државних зграда у исправном стању; в) подизање нових државних зграда за стамбене и пословне потребе; г) оправка и оспособљавање....

3. Средства предузећа: а) сопствена основна средства предузећа од државних зграда у Крушевцу у вредности 84.000.000 динара; б) обртна средства износе 100.000 динара и прибављају се из прихода државних зграда, а по потреби повећавају се и кредитима државне банке.

4. Руководиоц: административно оперативни руководиоц јесте извршни одбор ГНО Крушевац”.

56

“Градско привредно предузеће за управљање државним зградама 1951. године запошљава 4 службеника, и то: Љубодраг Спасојевић директор, Вера Алексић млађи књиговођа завршила Трговачку академију, Велимир Јокић надзорник зграда завршио 4 разреда гимназије и Љубомир Ђокић магационер и финансијски извршитељ завршио 4 разреда основне школе. Радна екипа броји 3 пословође и три радника који врше све поправке на зградама”.

57

Директори 1948-1950 Радисав Чворовић (1907-1988) из околине Лучана 1950-1953 Љубодраг Спасојевић (1904-1979) из Крушевца

Љубодраг Спасојевић има завршену нижу трговачку школу. Постављен је 31. децембра 1950. године за директора.

58 Одавде отишао за пословођу пословнице

“Путник – Ниш” у Крушевцу.

56

ИАК, ГНО Крушевац, седница 30. децембар 1947. 57

ИАК, ГНО Крушевац 7. фебруар 1951. 58

ИАК, ГНО Крушевац 1950.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

170

ГРАДСКО ЗАНАТСКО ПРЕДУЗЕЋЕ ГНО Крушевац је на својој седници од 1. јуна 1947. године донео

одлуку да се занатство које није организовано издвоји из предузећа “Расина” које је трговинског карактера и образује засебно занатско предузеће.

На седници ГНО Крушевац од 17. августа 1948. године донета је одлука да се оснују три дирекције, и то: Дирекција трговачких предузећа ГНО-а у Крушевцу; Дирекција занатског предузећа ГНО-а у Крушевцу и Дирекција производних предузећа ГНО-а у Крушевцу.

Дирекција трговачких предузећа под свој административно оперативно руководство обухвата: Трговачко предузеће “Расина”, Апотекарско предузеће “Здравље” и Угоститељско предузеће “УГОП”.

Дирекција занатских предузећа обухвата све занатске радионице, које се издвајају из Градског привредног предузећа “Расина”, као и погоне насталих од национализованих предузећа. За директора Дирекције постављен је Драгутин Стефановић са звањем старијег занатског пословође и месечном платом од 4.500 динара и 500 динара личног додатка; за секретара Дирекције Арсен Митрићевић са месечном платом од 3.500 динара. Примопредаја канцеларијског намештаја и материјала од “Расине” извршена је 31. децембра 1947. године.

Дирекција производних предузећа обухвата следећа предузећа: “22. Јули”, Столарско, Механичко-инсталационо предузеће “Веселин Николић”, Млинско предузеће “Бранко Перишић” и предузеће “Сода-вода”. На седници ГНО Крушевац од 8. октобра 1948. године укинута је Дирекција производних предузећа пошто је у међувремену остало без предузећа “22. Јули” и “Бранко Перишић” који су потпали под републиканско руководство.

На седници ГНО Крушевац од 30. маја 1948. године донета је одлука да се Градско занатско предузеће разбије на више других предузећа, тако да се сваки његов садашњи сектор претвори у предузеће. ГНО Крушевац је одлучио да од Градског занатског предузећа формира осам нових предузећа, и то:

Градско пекарско предузеће – управник Живорад Младеновић. Градско берберско предузеће – управник Душан Весић. Градско кројачко предузеће за мушка одела – управник Божин

Ивић. Градско кројачко предузеће за женска одела – управник Станија

Гавриловић. Градско предузеће сода-вода – управник Драгољуб Вељковић. Градско цигларско предузеће – управник Живорад Миловић. Градско предузеће купатило – управник Милан Јовић. Градско млинско предузеће “Бранко Перишић” – управник

Душан Димитријевић. Административно-оперативни руководилац свим овим

предузећима је Дирекција комуналних предузећа ГНО Крушевац.

Милорад Сијић

171

Касније, нека национализована предузећа дата су на управу Градском занатском предузећу и тако долази до оснивања и других делатности у оквиру предузећа. Одлуком ГНО Крушевац од 8. јула 1948. године Градском занатском предузећу додељене су национализоване штампарије “Будимовић” и “Козић” од којих је формирано Градско штампарско предузеће.

У Градском занатском предузећу радили су погони: штампарски, пекарски, молерско-фарбарски, електро-инсталатерски и радио-технички, стаклорезачки, браварски, кројачки, ужарски, зидарско-грађевински, берберско-фризерски.

Ради бољег пословања Дирекција занатских предузећа укида се, а оснива се Градско занатско предузеће решењем ГНО-а у Крушевцу бр. 2609 од 17. јануара 1949. године у циљу обављања локалних репарационих услуга.

“Градско занатско предузеће 1951. године има укупно 13 радника. Производи: погребне венце, шпорете, фуруне за триње, спаваће собе букове политиране, спаваће собе чамове, креденце чамове, огледала, амове ужарске, амове полу ужарске, уларе ужарске, оковратнике ужарске, конопце ужарске, чешљеве, рамове за слике, мртвачке сандуке. Услуге: браварске, молерске радиотехничке, столарске, стругарске, стаклорезачке”.

59

У Градском занатском предузећу од великог броја малих занатских радњи које су временом израсле у мала предузећа која су сматрала да могу самостално да послују, па је у том смислу извршена реорганизација Градског занатско предузећа у периоду од маја 1953. до 30. јуна 1954. године када су ова мала занатска предузећа постала самостална предузећа, а Градско занатско предузеће је угашено.

Директор Градског занатског предузећа

1947-1954 Добросав Дебељаковић (1900-1970) из Крушевца Добросав Дебељаковић пре рата трговац кожом од 1946. до 1947. године директор Градске кланице у Крушевцу затим је директор Градског занатског предузећа у Крушевцу до 1954. године. Касније, 23. јула 1959. године, постављен је за директора предузећа “Кристал” у Крушевцу пошто је уважена оставка дотадашњег директора.

59

ИАК, ГНО Крушевац 7. фебруар 1951.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

172

БЛАЖА ДУМОВИЋ Градско пекарско предузеће у Крушевцу основано је решењем

ГНО у Крушевцу бр. 16468 од 19. јуна 1948. године у циљу прераде хлеба. Административно-оперативни руководилац је Дирекција комуналних предузећа ГНО-а у Крушевцу.

Дирекција предузећа налази се у Доситејова бр. 1. Предузеће располаже са пекарама и продавницама које производе

најбоље и разноврсне пекарске специјалитете, а налазе се у улицама: Трг Црвене армије бр. 4, код Доње ваге (производи хлеб),

Расински трг бр. 5, преко пута Костурнице (производи хлеб), Хајдук Вељко бр. 3, Грштак (производи хлеб), Закићева бр. 6, код Учитељског интерната (производи хлеб), Мирка Томића бр. 44 (производи хлеб), Пана Ђукића бр. 144, преко пута руског споменика, која поред свих врста хлеба увек има на располагању бурек са сиром, јабукама и месом. У улици Мирка Томића бр. 40, преко пута Завода за социјално осигурање, у којој се свако јутро могу добити најбољи специјалитети белог пецива. У улици Мирка Томића бр. 99, преко пута ГОНО посластичарница у којој се, поред изванредне услуге продавачица, могу добити разноврсна бела пецива, бурек, бела кафа и други млечни производи – уз повољне цене.

“Градско пекарско предузеће 1951. године има 51 запослена радника од тога 7 службеника, и то: Драгослав Лазаревић директор, Божин Димитријевић заменик директора, Милица Покимица књиговођа, Владета Милојевић благајник, Богосав Здравковић магационер, Милутин Тодоровић планер и Душанка Вучковић евидентичар”.

60

“Блажа Думовић” и “Први мај” су 1956. године спојени. Решењем Народног одбора општине Крушевац бр. 30441/56

пекарска предузећа “Блажа Думовић” и “Први мај” у Крушевцу спојена су у једно предузеће под именом Пекарско предузеће “Блажа Думовић” са својих 24 погона у граду и то: Цара Лазара бр. 76, бр. 82 и бр. 126; Трг Црвене армије бр. 4, бр. 17 и бр. 26; Стевана Високог бр. 9; Пана Ђукића бр. 144; ЈНА бр. 14; Закићева бр. 6; Мирка Томића бр. 16, бр. 19, бр. 40, бр. 44, бр. 66, бр. 94 и бр. 99; Таковска бр. 11; Веце Корчагина бр. 18 и бр. 22; Расински трг бр. 5; Хајдук Вељка бр. 3; Саве Милошевића у Бивољу бр. 12; и у Обилићевој.

Предузеће 1960. године проширило делатност на обављање посластичарске делатности.

Како су производили хлеб и пецива у старим и дотрајалим пекарама, предузеће је дошло у тешку ситуацију јер су производи били неквалитетни, па је дошло до припајања предузећа млинско пекарској индустрији “Бранко Перишић” 1. августа 1960. године.

60

ИАК, ГНО Крушевац 1951.

Милорад Сијић

173

Директори 1948-1949 Живорад Младеновић (1907-?) 1949-1950 Драгомир Пантић (1907-1973) из Крушевца

Драгомир Пантић пре рата пекарски радник. Завршио је четири разреда основне школе и три разреда трговачке школе. У звању је старији пољопривредни пословођа са платом од 4.000 динара. Пре тога био је управник Дирекције комуналних предузећа ГНО Крушевац.

1950-1954 Драгослав Лазаревић (1913-1982) из Тољевца Драгослав Лазаревић члан КПЈ постао 1939. године. Првоборац, дотадашњи секретар Инвалидског предузећа постављен је за директора Градског пекарског предузећа одлуком ГНО Крушевац од 16. новембра 1950. године, са звањем старији занатски пословођа са платом од 4.680 динара. Пошто је овај директор послат на шестомесечни курс за руководиоца предузећа, то је одлучено да га за ово време замењује

Божин Димитријевић (1919-?), пословођа предузећа. 1954-1960 Драгомир Пантић (други пут)

ПРВИ МАЈ Пекарско предузеће “Први мај” у Крушевцу основано 1950. Се-

диште: Стеван Високи бр. 7. На седници 8. децембра 1956. донели су одлуку да се од 1. јануара 1957. споје с предузећем “Блажа Думовић”.

Директори

1950-1954 Вукадин Стојановић 1954-1956 Јосиф Матић (1899-1978)

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

174

ДИВНА ГАВРИЛОВИЋ Окружна кројачка задруга основана 1946. године, а основали је

десетак кројача који су донели од куће своје машине за шивење. За председника задруге изабран је Божин Ивић.

Окружна кројачка задруга С.О.Ј. ступила је у ликвидацију на основу решења ГНО-а у Крушевцу Фи. бр. 19/46 од 24. маја 1947. године, а престала је са радом 21. маја 1947. године и Чланови ликвада-ционог одбора су: Милан Минић, Божин Ивић и Живорад Савић.

Окружна кројачка задруга од 1947. године припојена је предузећу “Расина”.

Градско кројачко предузеће за израду мушких одела и рубља у Крушевцу основано је решењем ГНО-а у Крушевцу бр. 16471 од 19. јуна 1948. године. Оперативно-административни руководилац је Дирекција комуналних предузећа ГНО-а у Крушевцу.

Директор: 1948-1950 Божин Ивић (1918-2001) из Мешева. Градско кројачко предузеће за призводњу женских одела и рубља

у Крушевцу основано је решењем ГНО-а у Крушевцу бр. 16475 од 19. јуна 1948. године. Оперативно-административни руководилац је Дирекција комуналних предузећа ГНО-а у Крушевцу.

Директор: 1948-1950 Станија Гавриловић из Крушевца. На седници ГНО Крушевац од 20. маја 1949. године укинуто је

Градско предузеће за шивење женских одела и рубља и припојено је Градском предузећу за шивење мушких одела, а нови назив је: Градско предузеће за шивење одела и рубља у Крушевцу.

Градско предузеће за шивење одела и рубља 1950. године мења име у Градско кројачко предузеће за израду одела и рубља “Дивна Гавриловић” у Крушевцу. Предузеће у првим данима ради у просторијама хотела “Балкан” и “Ослобођење”, док није прешло у Чупићеву до Градског купатила.

Салони предузећа налазе се у улици Мирка Томића бр. 117, и Трг Маршала Тита бр. 2.

Од 1. јануара 1956. године почео је са радом нови погон за израду јоргана и душека.

Среска занатска комора извршила је реорганизацију занатских текстилних предузећа 1959. Према овој реорганизацији “Дивна Гаврило-вић” је предала свој погон производње душека и јоргана Кројачком предузећу “Јединство” док ће ово предузеће предати свој погон тешке конфекције Предузећу “22. Децембар”, које ће се осамосталити.

Предузеће мења 1959. године назив у: “Дивна Гавриловић” – конфекција у Крушевцу.

При Предузећу “Дивна Гавриловић” формирао се нов погон дечије лаке конфекције. Још једну продавницу у граду отворили су 1969.

Од 30. јуна 1969. године припојени предузећу “Црвена Звезда”.

Милорад Сијић

175

Директори 1950-1962 Божин Ивић (1918-2001) из Мешева

Божин Ивић, кројачки је радник пре рата. Завршио школу ученика у привреди. Пошто је постављен за ди-ректора предузећа послат је на шестомесечни курс, а док је одсутан мења га на месту директора Божин Лукић из Мачковца, пословођа истог предузећа. Од 1962. до 1966. је комерцијални директор у предузећу “Отпад” у Кру-шевцу. Од 1966. до 1974. директор отпада “Индустроси-

ровина” Књажевац у Крушевцу. Божин Ивић био је борац при штабу II пролетерске дивизије. Пензионисан 1974.

1962-1968 Рајко Васовић (1920-?) из Ужица

Рајко Васовић пре рата радник у трговини. Борац V дивизије КНОЈ-а. Начелник комерцијалног одељења у предузећу “Милан Благојевић” из Лучана. Рајко Васовић постављен за директора предузећа 31. марта 1962. године. Дошао са места управник Пијачне управе у Крушевцу. Био је повереник за станове у Крушевцу, председник МК СУБНОР-а, делегат друштевних делат-

ности 1976. године. 1968-1969 Драгослав Карајовић (1935-2011) из Читлука

Драгослав Карајовић радио у грађевинском предузећу “Градитељ” из Лесковца, одакле је отишао да ради у НО општине Крушевац, затим је био руководилац производно техничког сектора “Дивна Гавриловић” у Крушевцу.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

176

ОГРАП Окружно грађевинско предузеће ОГРАП основано је решењем

ОНО-а у Крушевцу бр. 7134 од 28. новембра 1946. године у циљу пројектовања и извођења грађевинских објеката, производње грађевинског материјала и вршења свих сличних послова по налогу ОНО-а. Предузеће потписује инжењер Душан Петковић, управник, и Милутин Андрић, његов заменик – шеф комерцијалног одсека.

61

Окружни Народни одбор у Крушевцу објављује, да је у регистарски лист бр. 3 свеска 1, страница 1, који се односи на Окружно грађевинско предузеће ОГРАП из Крушевца, увео ново име овог предузећа, које сада гласи Окружно грађевинско предузеће “Јастребац” број 10473-47, из Окружног и родног одбора у Крушевцу на дан 10. март 1947. године.

Указом Президијума Народне скупштине НР Србије бр. 1202 од 29. априла 1947. године проглашено је за предузеће републиканског значаја и прешло у надлежност Министарства грађевина. Бр. 65765, Министарство финансија НР Србије, 10. јуна 1947, Београд.

Грађевинско предузеће “Јастребац” склопило је велики број уговора за 1947. годину који су предвиђени планом и изградили много школских зграда по селима округа, затим тријерске станице, сточну амбуланту у Крушевцу, машинско-тракторску станицу, оправља пут и мостове на путу Александровац-Крушевац и низ других објеката међу којима и колонију “14. Октобра” у Крушевцу.

Предузеће експлоатише мајдан камена у Читлуку, Белој Води и “Обрадовим Столицама”, а планира и експлоатацију камена у Браљини.

ГП “Јастребац” за нискоградњу и високоградњу отворио је 1947. године стручни курс за зидаре и тесаре за полуквалификоване мајсторе. Течајеви су почели 2. септембра и трајали пет месеци.

ГП Јастребац је 1948. године прешао из Министарства грађевина у надлежност ГНО-а Крушевац.

Одлуком Владе НР Србије крајем 1950. године, Грађевинско предузеће “Јастребац” из Крушевца припојено је Грађевинском предузећу “Поморавље” из Светозарева, а грађевинску делатност у Крушевцу наставило је да обавља Градско грађевинско предузеће “Западна Морава” из Крушевца.

Директори

1946-1948 Душан Петковић, инжењер 1948-1949 Милош Тошковић (1924-1993) из Пећи 1950 Владимир Стефановић, инжењер

61

Победа, 29. новембар 1946, стр. 4.

Милорад Сијић

177

ОКРУЖНА СТОЛАРСКА ЗАДРУГА Предузеће је основано решењем ОНО-а бр. 11949 од 21. марта

1947. године као Окружна столарска задруга под административним руководством ОНО Крушевац. То се догодило јер је ОГРАП разгранао толико посао да се показала потреба за издвајањем појединих грана његових послова и стварањем новог предузећа.

Седиште задруге у кафани “Живановића” у Обилићевој улици. На својој седници од 4. марта 1947. године ГНО Крушевац

доноси одлуку да се бивши локал “Нишавац”, затим столарска радња Стевана Ђукића и кафана “Босна” иселе те поменуте локале уступе Окружном грађевинском предузећу за смештај радника.

Окружна столарска задруга 1954. променила назив у Столарска задруга “Раја Врачаричић”.

62 Исте године припојени Дрвном комбинату.

Директори

1946-1947 Здравко Томић (1907-?) из Вишеграда Здравко Томић имао завршену малу матуру. Радио као машиновођа. После рата биран за одборника Градског народног одбора у више мандата. Од 1947. године у члан је Извршног одбора ГНО-а, председник комисије за избор и именовања и повереник индустрије и занатства. Касније отишао службом у Београд.

1947-1950 Миодраг Филиповић 1950-1954 Здравко Томић (други пут)

ЗАВОД ЗА ИМПРЕГНАЦИЈУ ПРАГОВА Завод за импрегнацију прагова у Крушевцу почео је са радом

1945. године и постиже добре резултате, па тако видимо да је 1946. године имао више такмичења са другим импрегнацијама у земљи. Крајем те године проглашено је десет ударника у предузећу, и то: Чедомир Савић, Живадин Алексић, Радојко Маринковић, Радомир Маринковић, Адам Савић, Љубиша Јовановић, Војислав Савић, Љубиша Вучинић, Љубиша Ристић, Миладин Ристић и Милутин Николић.

63

Предузеће има девет службеника међу којима је и Сима Милосављевић (1923-?) из Нове Вароши, инжењер са завршеним Шумарским факултетом.

На више места наилазимо на назив Железничко предузеће за импрегнацију дрвета у Крушевцу што би требало да буде исто што и Завод за импрегнацију дрвета који је припојен 1954. године Дрвном комбинату у Крушевцу.

62

ИАК, НОГО Крушевац 9. јун 1954. 63

Победа, 20. децембар 1946, стр. 2.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

178

Директори 1945-1952 Војислав Вељковић (1909-?) из Београда

Војислав Вељковић завршио Шумарски факултет Београд-ског Универзитета. До премештаја железничке управе Београд живео је у Београду. После је радио у Заводу за импрегнацију прагова у Крушевцу, затим у Београду и другим заводима за импрегнацију прагова и као контрол-ни орган Министарства саобраћаја. После рата постављен за управника Завода за импрегнацију прагова у Крушевцу.

1952-1954 Живан Вулић (1914-?) из Капиџије

Живан Вулић имао је 4 разреда основне школе и радио као машиниста.

ДУШАН ПЕТРОНИЈЕВИЋ

Среско грађевинско предузеће “Душан Петронијевић” у Крушевцу ради под тим именом од 1948. до 1950. године. Затим је ликвидирано због слабих резултата а 1. јуна 1950. године основано ново Градско столарско предузеће “Родољуб”. Предузеће 1950. године има запослених 108 радника углавном столара, колара, ковача и др.

Предузеће је ликвидирано 1951. године. Директори

1948-1950 Богосав Павловић (1900-?) из Коњуха 1950-1951 Војислав Стефановић (1907-1972) из Пољне

РАДЕ МИТИЋ Градско столарско предузеће у Крушевцу основано 6. августа

1946. године. У тренутку формирања има само четири радника, и то: Сима Јовановић директор, Ђорђе Стојановић пословођа, Петар Милошевић столар и Славко Андријевић шегрт. Одлуком ГНО Крушевац од 8. јула 1948. године предузеће је добило национализовану стругару “Костка” и радионицу столица и намештаја “Оида”. Од 25. априла 1950. године предузеће је под административним руководством ГНО-а а у саставу Градског занатског предузећа.

Радња за обраду и прераду дрвета налазила се испод пруге у радионицама које је изградио ГНО у Крушевцу и у национализованој радионици “ОИДА”.

“Градско столарско предузеће 1951. године укупно има 78 запослена радника од којих су 9 службеника, и то: Миодраг Филиповић директор, Десанка Раденковић персонални референт, Радомир Ризнић књиговођа, Живота Костић планер, Миломир Ћирковић материјални књиговођа и калкулант, Миодраг Иричанин благајник, Миодраг Раковац магационер, Војислав Рајковић нормирац-обрачунац и Радивоје Николић пословођа”.

64

64

ИАК, ГНО Крушевац 1951.

Милорад Сијић

179

Од 1954. године послује под именом Градско столарско предузеће “Раде Митић” у Крушевцу као самостално предузеће основано исте године издвајањем из Градског занатског предузећа у Крушевцу и наставља да израђује кухињски, канцелариски, школски, собни, трпезариски и остали намештај. Врши резање трупаца свих димензија.

Од 1968. године припојени предузећу ГП “Јастребац”.

Директори 1946-1947 Сима Јовановић (1914-1996) из Крушевца 1947-1948 Ђорђе Стојановић (1924-1949) из Пакашнице

Ђорђе Стојановић био је чиновник Планске комисије у Крушевцу одакле је дошао на место директора предузећа.

1948 Ненад Живојиновић

Ненад Живојиновић пословођа овог предузећа постављен је 20. марта 1948. године за директора.

65

1948-1950 Степан Нерот (1904-?) из Марибора

Степан Нерот је индустријски радник пословођа у овом предузећу постављен је 18. јуна 1948. за директора.

66

1950 Миодраг Филиповић

Миодраг Филиповић има 16 година столарског стажа и 4 године државне службе. Био је председник Окружне столарске задруге у Крушевцу.

1950-1957 Емило Торбица (1925-1986) из Белог Манастира

Емило Торбица рођен је у Кнежевим Виноградима код Белог Манастира. Пре рата ради као столар. Завршио је један разред гимназије и три разреда занатске школе. Борац 16. српске бригаде. После рата завршио Вишу управну школу. Запослио се у Народни одбор у Крушевцу 1949. године где је инспектор рада. Касније прелази у Градско столарско предузеће.

1957-1958 Славко Андријевић (1929) из Горње Пакашнице 1958-? Јован Мијатовић (1914-1985) из Крушевца

Јован Мијатовић радио као столарски руководилац у предузећу Дрвни комбинат у Крушевцу, одакле је дошао и постављен 15. септембра 1958. године за директора предузећа “Раде Митић”.

65

ИАК, ГНО Крушевац 20. март 1948. 66

ИАК, ГНО Крушевац, 18. јун 1948.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

180

ЗАПАДНА МОРАВА Градско грађевинско предузеће за високоградњу у Крушевцу. Седиште предузећа: Југ Богданова бр. 13. “Предузеће основао Градски НО у Крушевцу на својој седници

од 30. децембра 1947. године под тачком 6) оснива се градско грађевинско предузеће. Реферисао Чедомир Обрадовић и истакао да у даљем извршењу задатака у грађевинској делатности на територији града Крушевца неће моћи да постигне данас постојеће грађевинско предузеће у Крушевцу “Јастребац” и због тога је потребно да се за грађевинску делатност у Крушевцу оснује посебно градско предузеће.

Предузеће да се оснује под овим условима: 1. Фирма предузећа гласи: Градско грађевинско предузеће у

Крушевцу. 2. Средства предузећа: а) основна средства у вредности од

2.000.000 динара; б) обртна средства у вредности од 5.000.000 динара. 3. предмет пословања: израда нових грађевинских објеката,

довршење недовршених зграда, оправка старих зграда. 4. руководиоц предузећа: административно оперативни

руководиоц би био извршни одбор ГНО Крушевац”.67

Располаже сопственим возним парком и механизацијом, што је

гаранција квалитетне израде објекта. Такође, располаже сопственим погонима за занатске услуге, које

изводи у сопственој режији. Градско грађевинско предузеће у Крушевцу 1952. године мења

име у Грађевинско предузеће “Западна Морава” у Крушевцу.

Директори 1948-1949 Радомир Огњановић (1914-2003) из Беле Воде

Радомир Огњановић пре рата питомац “Обилићева”. На седници ГНО Крушевац од 27. јануара 1948. године Радомир Огњановић, техничар, постављен је за директора предузећа, а за техничког директора Никола Матић инжењер. Радомир Огњановић касније завршио Вишу грађевинску школу и отишао на место директора “Водовода” у Крушевцу. Говорио немачки језик.

1949-1950 Ратибор Стојковић из Крушевца

Ратибор Стојковић је инжењер грађевинарства. Радио је као члан Извршног Градског народног одбора у Крушевцу – повереник и начелник Савета за грађевинске и комуналне послове од 1950. до 1953. године. Вишегодишњи је саветник у Секретаријату за урбанизам и комуналне послове Извршног већа Србије. Од 1960. године живи и ради у Београду.

67

ИАК, ГНО Крушевац, седница од 30. децембра 1947.

Милорад Сијић

181

1950-1952 Милан Јовановић (1912-?) Милан Јовановић завршио је четири разреда гимназије и три разреда техничке школе. Дошао у “Западну Мораву” из Градског купатила у Крушевцу.

1953-1956 Ратибор Стојковић (други пут) “Западна Морава” је 1957. године приказала губитак од 35

милиона динара. ово предузеће је одувек задавало главобољу властима и о њему је небројено пута дискутовано на седницама НОО Крушевац.

Године 1957. припојено грађевинском предузећу “Јастребац”.

УКРАС Молерско фарбарска и фирмописачка радња “Украс” у Крушевцу

1954. године издвојила се из Градског занатског предузећа Крушевац. Од 1960. године овој радњи је припојена Молерско фарбарска

задруга “Слога”, а нова радња носи назив “Фасада”.

Пословође радње 1957-1959 Герасим Мијушковић из Пакашнице

Герасим Мијушковић тражио је крајем 1958. године да буде разрешен дужности пословође из разлога што се здравствено не осећа добро и зато што је сувише благ што му представља сметњу у руковођењу радњом. Оставка му је усвојена 31. јануара 1959. године.

1959-1960 Михајло Ћирић

Михајло Ћирић постављен је за пословођу 6. фебруара 1959. године.

СЛОГА

Молерска фарбарска задруга “Слога” у Крушевцу. Од 1960. године радња је припојена Молерско фарбарско и

фирмописачкој радњи “Украс”, а ново предузеће носи назив “Фасада”. Пословођа радње: 1957-1960 Велимир Јоцић

ФАСАДА Занатско предузеће “Фасада” у Крушевцу уписано је у регистар

1960. године. Директор је Миодраг Шарановић. Фи. бр. 786/60 од 4. јуна 1960. године, Окружни привредни суд у Крагујевцу.

Предузеће је извршило конституисање 1961. године спојивши се са молерско фарбарским радњама “Украс” и “Слога” и постало Предузеће за завршне радове “Фасада”.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

182

РАСИНА Занатско предузеће за завршне радове “Расина” у Крушевцу од 1.

јануара 1962. године спојено са предузећем “Фасада” у ново предузеће које носи назив Предузеће за завршне радове “Расина”. Како је директор предузећа “Фасада” био Миодраг Шарановић, он је постао нови директор предузећа, а Славко Андријевић је технички директор.

Од 1970. године спојени са предузећем ГП “Јастребац”.

Директори 1961-1962 Славко Андријевић (1929) из Горње Пакашнице

Преци Славка Андријевића су се доселили из Ријеке Црнојевића. Славко Андријевић се први пут запослио у предузеће “14. Октобар”, где се кратко задржао и одлази у новоосновано Градско столарско предузеће (од 1954. године “Раде Митић”), које у том тренутку има само четири запошљена, где учи за столара а касније (1957-1958) био је директор. Од 1959. до 1961. године је

наставник у Школи ученика у привреди. У молерско-фарбарско предузеће “Расина” постављен је за директора 17. фебруара 1961. године. Након тога 1963. године одлази у Београд у Вишу школу.

1962-1963 Миодраг Шарановић (1921-1990) из Глободера

Миодраг Шарановић земљорадник пре рата. Борац 24 бригаде. Поднео је оставку на место директора предузећа “Душан Ристић” с обзиром да се предузеће проширује, а он се не осећа довољно стручним да може успешно решавати проблеме у предузећу. Затим је постављен за директора новог предузећа “Фасада” које се после две године спаја са предузећем “Расина” а

Шарановић је такође директор новог предузећа постављен 28. јула 1962. године.

1963-1970 Боривоје Стефановић из Крушевца

Боривоје Стефановић постављен 11. априла 1963. године за директора предузећа. Завршио је средњу техничку школу – хидрограђевински смер. Радио у ГП “Јастребац” на дужности техничар нискоградње две године, на дужности техничар високоградње седам година и на крају био је референт за занатске услуге у предузећу. Спајањем “Расине” са ГП “Јастребац” остао је на месту руководиоца ООУР “Погона за завршне

радове”, од 1974. године директор Стамбеног предузећа у Крушевцу. Бавио се спортом. Био је голман рукометног клуба у Крушевцу. Једно време је и потпредседник СО Крушевац.

Милорад Сијић

183

ПАРТИЗАНКА Новембра 1948. године отворена је радионица за производњу

бомбона, ратлука, малине и алве, као мали погон Градског занатског предузећа. Почело је са 12 радника и тако радила до априла 1949. године, када је обуставила рад услед недостатка шећера. Ускоро, у мају исте године, била је поново отворена, опет као погон занатског предузећа, али овога пута са шест радника.

Од маја 1953. до јуна 1954. године реорганизацијом Градског занатског предузећа, ова мала радионица прерасла је у самосталну радњу. Јуна 1955. године, радња са самосталним пословањем, постала је предузеће “Партизанка”. Запослила је двадесет нових радника, а њихови производи почели су да се појављују у продавницама широм земље.

Априла 1956. купљене су прве машине за производњу, па се број артикала нагло повећао: од првобитних четири на још: млечне карамеле, драже бонбоне, драже јагоде, енглеску проминцлу, кандис шећер, итд.

Предузеће ради у згради предратне фабрике бомбона “Јастребац” из Крушевца. Стављено је под принудну управу 1960. године, а ликвидирано је 1965. године.

Просторије овог предузећа адаптиране су 1968. године за потребе Бокс клуба “14. Октобар” из Крушевца.

Директори

1954-1958 Тома Ћирковић (1923-2002) из Александровца Тома Ћирковић завршио је четири разреда основне школе, четири разреда трговачке и курс угоститељ-ства. Пре рата радио као трговачки помоћник. После рата радио у предузећу УГОП. Од 1949. радио у НО Крушевац, одакле долази у предузеће “Партизанка”. Одатле одлази у “Крушевац промет”. Дугогодишњи је послератни одборник за насеље Циган мала у Крушев-цу и много напора је уложио да се једно насеље које је

тешко страдало у рату врати у колосек. Када се Тома Ћирковић почео бринути у својству председника Осме основне организације било је много проблема. Тома је научио и цигански језик како би се лакше споразумевао.

1958-1960 Миодраг Јаковљевић (1924-1992) из Треботина

Миодраг Јаковљевић завршио Електротехнички факул-тет, постављен за директора предузећа 21. априла 1960. године. Учесник НОБ од 1941. године. Био је на разним функцијама: потпредседник Скупштине општине, члан Радничког савета и Управног одбора индустрије “14. Октобар”, члан Секретаријата Општинског комитета СКС Крушевац. Одликован Медаљом за храброст и Орденом заслуга за народ са сребрном звездом.

1960-1965 Живојин Врањанац (?-2007) из Пепељевца

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

184

9. ЗАДРУЖНО ЗАНАТСТВО МАШИНСКО-ТРАКТОРСКА СТАНИЦА – МТС Основана 1946. године МТС и смештена у једном делу Завода за

пољопривредна испитивања, у прилично тесном простору, тако да је један део трактора и машина стајао под ведрим небом. Из фонда за обнову земље утрошено је два милиона динара за изградњу свих просторија за станицу. Три хектара земљишта дао је ГНО, на коме су изграђене четири гараже за машине, станови за раднике, просторије за канцеларије и механичку радионицу. Станица 1946. године располаже 21 трактором, 13 самовезачице, 4 сејалице, 4 култиватора, 5 дрешева, 5 расипача и 19 тракторских плугова.

Рад МТС се састоји у томе што се њене машине ангажују за обраду земље, прибирању усева жетелицама и вршидби како на државном тако и на приватном земљишту.

МТС је изградила грађевинске објекте, угледну машинску радионицу која са успехом изводи оправке не само на својим машинама већ и других предузећа и приватника. Исто тако станица је успела да своје књиговодствено и административно пословање подигне на завидну висину.

Обзиром да је наша МТС у стадијуму развића (постоји тек годину дана) и да нема практичног искуства, и да рад спроводи са слабим стручним кадром који се тек оспособљава, ово је велики успех који обећава лепу будућност станице.

МТС је 1957. године припојен Ратарско семенском пословном савезу и исте године постаје погон за механизацију “Ремонт”.

Директор: 1946-? Мирослав Михајловић

МЕТАЛОИНСТАЛАТЕР Градско комунално предузеће “Хигијена” формирано је 1948.

године и радило је комуналне послове. Предузеће је извршило конституисање 12. јануара 1957. године, Фи. бр. 108/57 од 8. фебруара 1957. године, Окружни привредни суд у Крагујевцу. Наставило је да уз своју делатност обавља и комуналне послове.

Седиште предузећа у Јастребачка бр. 2. Директор

1948-1957 Драгољуб Ђокић (1919-1987) Драгољуб Ђокић Кант борац је Расинског партизанског одреда. Био је и директор предузећа “Хемичар” у оснивању.

Комунално предузеће “Хигијена” од 1957. године добило одобрење НО општине Крушевац на проширење делатности и извођењу водоинсталатерских, водоводних, пароводних и канализационих радова.

Милорад Сијић

185

До сада је предузеће имало задатак одржавање привременог градског водовода, али није могло да изводи поменуте радове у корист других предузећа, Фи. бр. 221/57 од 7. марта 1957. године, Окружни привредни суд у Крагујевцу. Нови назив фирме је “Инсталатер”.

Предузеће “Инсталатер” спојило се 1959. године са лимарском задругом “Металац” и оба предузећа брисани су из регистра предузећа и радњи, а уписан је нов назив фирме “Металоинсталатер”. Фи. бр. 1150/59 од 5. октобра 1959. године, Окружни привредни суд у Крагујевцу.

Предузеће се бави монтажом и уградњом санитарних уређаја које производи “Веселин Николић”. Како се нашло у незавидном положају због мањка обртних средстава 1960. године, било је речи да се припоји предузећу “Веселин Николић”, али до договора није дошло.

Предузећу је припојена ливница “Ливац” 1962. године. Од 1962. године припојени су предузећу “Ремонт”.

Директор 1959-1960 Милан Видојевић (1932-2003) из Ратаја

Милан Видојевић завршио је Машинско техничку школу у Београду, постављен је 21. децембра 1959. године за директора предузећа “Металоинсталатер” у Крушевцу. Касније завршио Факултет организационих наука у Београду. Радни век завршио у предузећу “14. Октобар” у Крушевцу.

МЕТАЛАЦ

Лимарска задруга “Металац” у Крушевцу основана је 1957. године и уписана у регистар предузећа и радњи Фи. бр. 503/57 од 27. април 1957. године, Окружни привредни суд у Крагујевцу.

Промена је настала 1959. године у називу и делатности задруге и тада носи назив: Лимарско-браварска и водоинсталатерска задруга “Металац” у Крушевцу. Фи. бр. 1260/59 од 6. новембра 1959. године, Окружни привредни суд у Крагујевцу.

Предузеће oд 1959. године спојено са предузећем “Инсталатер”. Пословође задруге

1957 Драгиша Марковић 1957-1959 Миладин Михајловић 1959 Коста Михајловић 1959 Љубисав Гајић

Љубисав Гајић постављен је 4. јуна 1959. године за посло-вођу задруге пошто је претходни пословођа дао оставку.

РАДНИК Окружна Коларско-столарска задруга “Радник” у Крушевцу

основана је 14. фебруара 1946. године. Припојена столарској задрузи “Драгомир Гајић” 1960. године. Пословођа: 1957-1960 Војислав Стефановић (1907-1972) из Пољне

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

186

СЛОГА Столарска задруга “Слога” основана 1957. године. Од 1960. године припојена је Занатском предузећу “Јединство”. Пословођа радње: 1957-1960 Стојан Ђорђевић

ПОБЕДА Обућарска задруга “Победа” основана 1946. године. Пословођа задруге: 1957-? Мирољуб Станисављевић Припојенa комбинату “Петар Велебит” из Београда.

ПРВА ОБУЋАРСКА ЗАДРУГА Прва обућарска прерађивачка задруга основана 1946. године. Задругом управља Управни одбор, чији чланови су: Милан

Димитријевић, Сретен Сиђаковић, Мирослав Милетић, Бранко Миловановић и Драгољуб Динић.

Пословођа задруге: 1957-? Драгољуб Ђорђевић (1920-?) из Пирота, в.к. обућар.

ПРВА ОПАНЧАРСКА ЗАДРУГА

Прва радничка опанчарска произвођачко прерађивачка задруга основана 18. јуна 1947. године.

Пословођа задруге: 1957-? Драгољуб Јовановић

УКУС Кројачка задруга “Укус” у Крушевцу. Задруга је имала четири

радника и два помоћника. Ступила у ликвидацију 1962. године. Пословођа задруге: 1957-1962 Видоје Арсенијевић

БУДУЋНОСТ Друга опанчарска произвођачко-прерађивачка задруга уписана у

регистар 25. јуна 1947. године. Касније носи назив Кожарско-опанчарска задруга “Будућност”. Стављена под принудну управу решењем НО општине Крушевац

1960. године јер је сама задруга својом молбом захтевала да се донесе решење о престанку задруге са радом пошто не постоје економски услови за њен даљи рад.

Управници 1947-? Живота Томић 1958-1960 Слободан Ђорговић (1929-2007) из Јасике

Слободан Ђорговић, књиговођа из Крушевца, постављен је 8. априла 1958. године за ликвидационог управника задруге с тим да се поступак ликвидације предузећа изврши за месец дана.

Задруга “Будућност” ликвидирана је 1965. године.

Милорад Сијић

187

ГРАДСКА КЛАНИЦА Градско предузеће “Кланица” у Крушевцу основана решењем

ГНО у Крушевцу бр. 15707 од 25. децембра 1946. године и уписана у регистар државних предузећа у циљу клања свих врста стоке. Директор Добросав Дебељаковић. Бр. 1648/47, Окружни народни суд у Крушевцу, 14. јануар 1947.

На седници ГНО Крушевац од 12. јануара 1947. године дато овлашћење Градском предузећу “Кланица” да може узети вагу из зграде Горње Ваге за своје потребе. “Кланица” поклањаће велику пажњу прегледу квалитета меса и месних прерађевина који се буду пуштали у широку потрошњу. Сем тога “Кланица” ће обављати само клање стоке.

На седници ГНО Крушевац од 20. маја 1947. године донета је одлука да се укине Градско предузеће “Кланица” и припоји трговинском предузећу “Расина” у Крушевцу.

ГРАДСКО ПОЉОПРИВРЕДНО ПРЕДУЗЕЋЕ

Градска “Економија” у Крушевцу основано је решењем ГНО у Крушевцу бр. 15707 од 25. децембра 1946. године и уписано у регистар државних предузећа у циљу производње житарице, семенске робе и сточне хране и гајење расне приплодне и радне стоке – Бр. 1649/47, Окружни народни суд у Крушевцу, 14. јануар 1947.

Градска Економија у Крушевцу јуна 1948. године преформирана у Градско пољопривредно предузеће. Економија – предузеће има 52 хек-тара ораће земље, 7 хектара ливаде и 18 хектара утрине. Од инвентара има једну зграду управе, једну помоћну зграду, кош, три обора (капацитет 450 свиња), шталу за 15 грла и једну стаклену башту. Поред овога предузеће располаже пољопривредним справама и живим инвен-таром. Економија је прве две године имала слаб учинак због разних потешкоћа – недовољно новца, слаб прибор и алат, слаб стручни кадар.

Да би градска економија била у правом смислу речи – економија, као и то да би одговорила својој сврси и циљу, треба што пре извршити преоријентацију, за коју има услова. Економија треба да направи свој перспективни план, треба постићи бољу координацију рада са надлежном Дирекцијом при ГНО и одговарајућим одсецима, као и усресредити пажњу на доминирајућу производњу повртарског биља. Економија има услове да у наредним годинама произведе поврћа које би задовољило потребе целокупног градског тржишта.

У циљу подизања производње живинарства на постојећим утри-нама планира се подизање живинарске фарме, и обезбедити инкубаторе за извођење пилића.

За 1950. годину планира се рестаурација економског дворишта и изградња дворишта са одговарајућим зградама, магацином, алатницом.

Градска економија – предузеће у наредним годинама треба да служи као пример узорног и напредног добра где би повртарство са живинарством, говедарство и пчеларство било уздигнуто на један виши ступањ савремене пољопривреде.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

188

“Градско пољопривредно предузеће 1951. године има 7 службе-ника, и то: Чедомир Обрадовић (1907-?) директор, Властимир Ђуричић (1910-1965) пољопривредни техничар, Радмила Чакар (1928) млађи књи-говођа, Стојило Тутулић (1894-?) помоћни административни манипу-лант, Борисав Поповић (1899-?) помоћни финансијски манипулант, Вера Чемерикић (1927) помоћни финансијски манипулант, Чедомир Јовановић (1917-?) хонорарни књиговођа”.

68

Директори

1946-1947 Властимир Ђуричић (1910-1965) из Крушевца Властимир Ђуричић завршио је четири разреда гимназије и три разреда Ниже пољопривредне школе. Постављен је за директора одлуком ГНО Крушевац на седници од 26. децембра 1946. године. Од 1947. до 1954. године технички је директор. У звању је пољопривредни економ.

1947-1950 Славко Павловић (1919-?)

Славко Павловић је отишао на дужност директора Градске економије у Крушевцу 5. јуна 1950. године с обзиром да је директор Милан Јовановић био на војној вежби и прелази на нову дужност.

69

1951-1954 Чедомир Обрадовић (1907-?) из Мађера Чедомир Обрадовић има завршену Нижу пољопривредну школу. До тада повереник за грађевине ГНО-а. За директора је именован 30. децембра 1950. године.

ФРИЗЕР

Градско берберско предузеће “Фризер” основано је решењем ГНО-а у Крушевцу бр. 16472 од 19. јуна 1948. године у циљу вршења берберских услуга. Административно-оперативни руководилац је Дирекција комуналних предузећа ГНО-а у Крушевцу.

Касније ради у саставу Прве стамбене заједнице. Управници

1948-1950 Душан Весић (1925) индустријки техничар 1950-1951 Серафим Динић 1951-1964 Љубиша Павић (1921-?) “Градско берберско предузеће 1951. године има 3 службеника, и

то: Љубиша Павић (1921-?) управник чија је плата 1.000 динара, Цветко Булајић (1887-?) благајник чија је плата 500 динара и Миља Џелебџић (1927-?) књиговођа чија је плата 500 динара и још 22 запослена радника”.

70

68

ИАК, ГНО Крушевац 1951. 69

ИАК, ГНО Крушевац 1950. 70

ИАК, ГНО Крушевац 6. фебруар 1951.

Милорад Сијић

189

Сервис за берберско-фризерске услуге 1964. године уписан је у регистар као Самостална берберско-фризерска занатска радња у Крушевцу, Прве стамбене задруге – Крушевац. Основан је актом бр. 01-27945 од 24. фебруара 1964. године од стране СО Крушевац.

Седиште се налази у улици Мирка Томића бр. 35. РО “Фризер” – Мирка Томића бр. 45 запошљава 39 радника 1986.

Директори 1964-1976 Александар Стојановић Цане (1924-1997) из Крушевца 1976-1985 Радиша Маринковић (1936) из Ужичке Пожеге

Радиша Маринковић је мушки фризер. За постигнуте резултате у раду добио је 1976. године од СО Крушевац Спомен плакету.

1985-2001 Драгиша Павловић (1937) из Горње Пакашнице 2001-2003 Нада Паровић из Книнске Крајине Приватизовано методом аукције 30. јуна 2003. године.

ГРАДСКО ЦИГЛАРСКО Градско цигларско предузеће у Крушевцу основано је решењем

ГНО-а у Крушевцу бр. 16473 од 19. јуна 1948. године у циљу производње цигли и црепа. Административно-оперативни руководилац је Дирекција комуналних предузећа ГНО-а у Крушевцу.

Због проширења делатности ГНО Крушевац је на својој седници од 16. августа 1949. године дао предлог да предузеће промени назив у Цигларско кречарско предузеће у Крушевцу.

“Градско цигларско кречарско предузеће 1951. има 5 службени-ка, и то: Арсен Митрићевић директор у служби од 1946, Ружица Ђорђевић књиговођа у служби од 1946, Лазар Попивода благајник у служби од 1929, Витомир Соколовић планер и евидентичар у служби од 1948, и Илија Соколовић пословођа циглане у служби од 1948”.

71

Директори

1948-1950 Живорад Миловић (1908-1972) из Крушевца 1950-? Арсен Митрићевић (1912-1992) из Крушевца

ГРАДСКО ПРЕДУЗЕЋЕ СЛАТИНА Радионица “Сода-вода” радила је у саставу Градског угости-

тељског предузећа, а припало је Градском занатском предузећу 31. децембра 1947. године. Имало је 37 запослених радника.

Градско предузеће “Сода-вода” са седиштем у Крушевцу основано је решењем ГНО-а у Крушевцу бр. 16470 од 19. јуна 1948. године у циљу производње сода-воде и осталих освежавајућих пића. Административно-оперативни руководилац је Дирекција комуналних предузећа ГНО-а у Крушевцу. Променили назив у “Слатина”.

71

ИАК, ГНО Крушевац 6. фебруар 1951.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

190

“Градско индустријско предузеће “Слатина” 1951. има 8 запосле-них службеника, и то: Тихомир Дебељаковић директор, Илија Јанковић књиговођа, Никола Качаревић благајник, Петар Стоиљковић евиденти-чар, Душан Димитријевић магационер, Драгољуб Вељковић директор на курсу, Душанка Анђелковић евидентичар, Мира Обрадовић чистачица. Радионица Сода-вода Сталаћ има 2 радника; Радионица Сода-вода Крушевац има 4 радника; Дечији ресторан – радионица 3 радника и продавница 2 радника; Градска посластичарница – радионица 5 радника и продавница 3 радника; Радионица воћа и поврћа 2 радника”.

72

Од 1952. у саставу УГОП “Жупа”. Директори

1948-1950 Драгољуб Вељковић (1916-?) из Житорађа Драгољуб Вељковић имао малу матуру од школе, па је 1950. послат на шестомесечни курс, а за то време замењи-вао га Милан Јовановић директор Градског купатила.

1950-1952 Тихомир Дебељаковић (1905-1976) из Крушевца

ГРАДСКО КУПАТИЛО Градско купатило са седиштем у Крушевцу. Предузеће је

основано решењем ГНО-а у Крушевцу бр. 16469 од 19. јуна 1948. године у циљу давања услуга за купање и прање рубља. Административно-оперативни руководилац је Дирекција комуналних предузећа ГНО-а у Крушевцу.

“Градско купатило 1951. године има 3 службеника, и то: Милан Јаковљевић директор, Драгутин Сврзић књиговођа и Петар Петровић благајник 2 раднице у купатилу и 2 раднице у ложишту”.

73

Оснивањем стамбених задруга припало Другој стамбеној задрузи, али је већ 1965. због старости зграде и неулагања у њу престало да ради.

Директори 1948-1950 Милан Јовић 1950 Милан Јовановић (1912-?)

Милан Јовановић дошао из Градског пољопривредног предузећа у Крушевцу, а исте године отишао за директора Градског грађевинског предузећа у Крушевцу.

1950-? Милан Јаковљевић

ЕЛЕКТРОТЕХНА “Електротехна” радио-техничка и електроинсталатерска радиони-

ца 1954. године издвојила се из Градског занатског предузећа Крушевац. Стављена под принудну управу 1958. ликвидирана 1965. године.

Ликвидациони управници 1958-1960 Жарко Катић 1960-1965 Живота Матић

72

ИАК, ГНО Крушевац 7. фебруар 1951. 73

Исто.

Милорад Сијић

191

ПРОЛЕТЕР Столарска задруга “Пролетер”, Веце Корчагина 35. Задруга се 1957. године преоријентисала на изградњу грађевинске

столарије и располаже висококвалификованим столарима и комплетним машинским парком.

Стављена под принудну управу 1960., ликвидирана 1965. године. Пословођа радње: 1957-1960 Владан Младеновић Ликвидациони управник: 1960-1965 Душан Ристић, службеник

Шумског газдинства.

ДРАГОМИР ГАЈИЋ Столарска задруга “Драгомир Гајић” у Крушевцу уписана у

регистар предузећа и радњи 1958. године. Овлашћено лице: Ненад Живојиновић. Фи. бр. 652/58 од 26. маја 1958. Окружни привредни суд у Крагујевцу.

Стављена под принудну управу 1963. године, а ликвидирана 1965. године јер је Општина одбила да санира њене неиспуњене обавезе према повериоцима.

ЛИВАЦ

Ливачка задруга “Ливац” у Крушевцу уписана је у регистар предузећа и радњи 1958. године. Фи. бр. 1052/58 од 29. септембра 1958. године, Окружни привредни суд у Крагујевцу.

Седиште задруге Шуматовачка 17. Задруга 1962. године припојена предузећу “Металоинсталатер”.

Пословођа задруге 1959-1962 Миладин Михајловић

Миладин Михајловић постављен је 2. јуна 1959. године за пословођу задруге “Ливац”.

УСЛУГА

Градско занатско услужно предузеће “Услуга” за производњу и услуге. Од многобројних стамбених заједница формиран је Сервис 1965. године. Седиште предузећа Обилићева бр. 1.

Извршује услуге: молерско-фарбарске, браварске, столарске. Реже сваковрсну грађу. Предузеће 1969. године има 265 запослених радника. РО “Услуга” 1986. године запошљава 100 радника. Од 2000. године седиште фирме у Чупићевој бр. 17.

Директори 1965-1967 Душан Зајић 1967-1968 Славко Андријевић (1929) из Горње Пакашнице 1968-1969 Урош Илић 1969-1970 Божин Милићевић (1936-2012) из Глободера 1970-1971 Милан Стојановић 1971-1975 Бранко Вучићевић (1922-1990) из Велике Ломнице

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

192

1975-1979 Душан Ђокић из Јасике 1979-1983 Боривоје Јовановић 1983-1985 Љубиша Јовановић (1933-2010) из Крушевца 1985-1988 Драгослав Јовић 1988-1989 Власта Михаиловић, в.д. 1989 Михаило Зечевић, в.д. 1990-1994 Мирко Тричковић (1950) из Црне Траве 1994-2003 Слободан Милић (1948) из Стубла Предузеће је 2003. године приватизовано, али је због великих

дугова агенција за приватизацију одузела власнику и поставила Мирка Тричковића за заступника капитала и директора.

2006-2010 Мирко Тричковић (други пут) Од 2010. године предузеће је у стечају, а Петар Вуловић из

Краљева постављен је за стечајног управника.

КРУШЕВАЦ СТАН Стамбено предузеће основано је 25. новембра 1965. године, а

регистровано је у Окружном суду у Крагујевцу 24. маја 1966. године. Седиште предузећа је у улици ЈНА бр. 14, техничка служба у

улици Курсулиној бр. 3, а сервис се налази у улици Цара Лазара бр. 27. У смислу регистрације од 1973. године Стамбено предузеће у

Крушевцу се бавило производњом топлотне енергије и пружања услуга грејања грађана и корисника друштвених средстава. Стамбено предузеће бавило се производњом топлотне енергије и пружало услуге грејања од 1971. године. Друштвеним договором формиране су цене топлотне енергије из блоковских котларница.

Издвајањем из СИЗ-а становања 1976. године, формирано је предузеће Крушевац стан.

РО Стамбено предузеће 1986. године запошљава 86 радника. Пошто СО Крушевац више није имала интерес да одржава ово

предузеће, збринула је раднике у ЈКП Крушевац, ЈКП Водовод, неке у СО Крушевац, а фирма је ликвидирана.

Директори

1965-1972 Здравко Јанковић (?-2001) из Велике Ломнице Здравко Јанковић отварањем робне куће “Бетекс” у Крушевцу прелази за њеног првог директора.

1972-1974 Љубиша Илић из Крушевца 1974-1976 Боривоје Стефановић из Крушевца 1976-1979 Градимир Цветковић (1939-1999) из Крушевца 1979-1984 Витомир Церовић (?-2013) 1984-? Радоје Маринковић (1990) ?-? Драган Отовић ?-? Александар Николић из Алексинца

Милорад Сијић

193

10. ТРГОВИНА

ЗАНАТПРОМ Занатско набављачко-продавачка и потрошачка задруга С.О.Ј – 3.

април 1945. године. Ова задруга имала је задатак да снабдева занатлије репродукционим материјалом и продаје занатске производе.

Управни одбор 1945. године: Миленко Милосављевић, фризер; Милован Арсић, зидар; Радојко Јаковљевић, абаџија; Јордан Марковић, пекар; Миодраг Марковић, обућар; Радисав Чворовић, опанчар.

Било је то удружење занатлија свих области из среза. Нови Управни одбор 1958. године чине: Миодраг Митровић,

Љубомир Радовановић, Славко Андријевић, Владимир Вукашиновић, Димитрије Томић, Драгољуб Јовановић, Богосав Станисављевић и Радош Љубојевић.

Нова овлашћена лица 1959. године су: Хранислав Милошевић, Хранислав Ђорђевић, Димитрије Томић. Фи. бр. 805/59 од 27. јуна 1959. године, Окружни привредни суд у Крагујевцу.

Предузеће је имало многе пословне јединице разних занатских области, а највише прераде дрвета, плетарско-корпарских производа, металаца и др. Кожарски погон за израду кожне галантерије, сарачких и опанчарских производа; Тракслерски погон за израду дрвне галантерије; Продавница готове робе; Стовариште грађе и грађевинског материјала, основани су 1962. године. Развијањем послова ширило се предузеће које је у једном моменту дошло у незавидну ситуацију.

Директор

1959-1963 Хранислав Милошевић (1921-1988) из Крушевца Хранислав Милошевић, познат као Храна Пуља, првоборац је Расинског партизанског одреда и носилац “Партизанске споменице 1941”. Био је шеф регрутне комисије Нишке војне области и партијски секретар у својој јединици. Касније је официр ОЗН-е. Демобили-сан 1949. у чину резервног капетана I класе. Био је од-борник у Градском НО Крушевац, члан Регионалне ко-

море Краљево, директор Градског комуналног предузећа. Због тешке ситуације у предузећу 1963. године смењен је

директор и уведена принудна управа. Исте године уместо принудне управе постављен је в.д. директора Душан Карајовић, до тада директор Управе прихода који је предузеће ставио на ноге.

Предузеће 1964. године мења име у Трговинско предузеће на велико за снабдевање занатства и за продају занатских производа “Занатпром” и почиње да се опоравља и развија нове послове. Конституисано је 18. јула 1964. године. Фи. бр. 645/64 од 8. јуна 1964. године, Окружни привредни суд у Крагујевцу.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

194

У свом саставу има продавницу у Бирчаниновој улици где продаје занатске производе и код Споменика где продаје металне делове, стовариште грађевинског материјала код Железничке станице, као и погон корпарства, такође код Железничке станице.

Израђују дечију конфекцију на “сиц” и на тај начин упошљен је велики број радника, углавном жене, које добијају скројене материјале које код својих кућа шију и доносе у предузеће готов производ. Интеграцијом предузећа са трговинским предузећем “Равниште” није запостављена занатска производња. Она је модернизована, а највећа пажња посвећена је производњи дечије конфекције. За такву производњу ангажовано је 1.500 жена које раде у домаћој радиности и од 1971. године имају социјално осигурање. Из ове делатности касније 1976. године никла је Дечија конфекција “Јастра”.

Развијена је путничка мрежа – путници продају занатске производе и снабдевају занатлије репроматеријалом.

Директор

1963-1969 Душан Карајовић (1930-2013) из Крушевца Душан Карајовић је завршио Трговачку академију, затим Економски факултет у Крагујевцу. Први пут се запослио 1949. године у предузећу “Мерима”, а већ 1950. одлази у предузеће “Милоје Закић”, где остаје до 1955. године када одлази за финансијског директора у предузеће “Металпромет”. Ту остаје до 1958. године одакле одлази у Општину и ради као шеф инспекције а потом је шеф Пореске управе до 1963. године.

“Занатпром” се спојио са предузећем “Равниште” 1969. године.

ОКРУЖНО ТРГОВАЧКО АД Одлуком Министарства трговине и снабдевања ДФЈ бр. 10442 од

19. септембра 1945. године одобрено је оснивање и потврђен нацрт правила акционарског друштва “Окружно трговачко” АД у Крушевцу.

“Окружно трговачко” АД у Крушевцу усвојило друштвена правила 17. септембра 1945. године, које је без измена прихватио збор акционара 25. октобра 1945. године у сали Дома културе – хотел “Београд” и изабрало Управни и Надзорни одбор. Предузеће је основано ради трговине на велико за своје и туђе рачуне текстилом, гвожђарском, колонијалном робом, грађевинским материјалом, индустријским и другим предметима трговачке природе и земаљским производима. Основни капитал је 2.000.000 динара – подељен на 2.000 комада акција од по 1.000 динара. Фирму потписује пословођа Алекса Х. Стаменковић. У Крушевцу 15. новембра 1945. године (Службени гласник Србије, 1945).

Председник Управног одбора Јанко Милојевић. Предузеће ступило у ликвидацију 5. јуна 1946. године.

Милорад Сијић

195

КРУШЕВАЦ Државно трговачко стовариште за текстил, гвожђе и хемијске

производе “Крушевац” у Крушевцу основао решењем Владе НР Србије бр. 121 од 24. октобра 1946. године чија је делатност промет текстилом, обућом, гвожђарском робом и хемијским производима. Предузеће је имало своја представништва у среским местима: Александровцу, Брусу, Трстенику, Ражњу и Варварину.

Предузеће је 1947. године уписало у регистар промену имена које гласи: “Крушевац” трговачко предузеће за промет текстилом, Министарство финансија НР Србије, 18. јула 1947. године, Београд.

Директор 1946-? Алекса Х. Стаменковић (1886-1967) из Крушевца

Алекса Х. Стаменковић, Американац, пре Првог свет-ског рата печалбар је у Јужној Америци. Радњу од оца наследио је заједно с братом где су ортачки с браћом Урошевић – Милутин и Миладин, основали помодно-галантеријску трговину 1911. године. Фирма је имала филијалу у Врњачкој Бањи од 1920. године. Алекса је посетио Христов гроб, па је постао хаџија.

БАГДАЛА

Државно трговачко стовариште за со и дуван и колонијалну робу “Багдала” са седиштем у Крушевцу основано је решењем Владе НР Србије бр. 89 од 24. октобра 1946. године. Предмет пословања предузећа је куповина и продаја на велико индустријских предмета исхране, дуванских прерађевина, жижица и соли. Предузеће има своја представништва у среским местима: Александровцу, Брусу, Трстенику, Ражњу и Варварину. Предузеће је ликвидирано августа 1947. године, а на место њега се у свим среским местима оснивају среска предузећа.

Директор 1946-1947 Радомир Јаковљевић (1911-?) из Ниша

Радомир Јаковљевић, трговац, дошао у Крушевац као ђак у радњи Браће Х. Стаменковић коју је од 1931. преузео са ортаком и водио под називом Код Американца.

74

ЗЕМАГ

Земљораднички магацин Србије (ЗЕМАГ) отворио је 1947. своју продавницу у центру Крушевца и сместио је у бивши локал “Браће Рајковић” у улици Мирка Томића бр. 7. Продавница је снабдевена свом колонијалном робом, канцеларијским материјалом и храном која је у слободној продаји.

Решењем Министарства финансија НР Србије бр. 8162 од 16. де-цембра 1947. ЗЕМАГ је додељен предузећу “Расина” а уз то је “Расини” додељен кредит од 300.000 динара с тим да исплати дугове ЗЕМАГ-а.

74

ИАК, СЗК, 2 – 16254.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

196

ЖУПА Земаљско предузеће за промет алкохолним пићима Србије у

Београду основано је решењем Владе НР Србије бр. 48 од 3. септембра 1946. године. Има своје представништво у Крушевцу.

Седиште експозитуре у Крушевцу улица “14. Октобра” бр. 60. Има своје откупне станице у местима: Крушевац, Брус,

Александровац, Шљивово, Стубал, Трнавци, Трстеник, Велика Дренова, Милутовац, Риљац, Крчин, Варварин. Врши директан откуп од произвођача свих количина вина и ракије по одређеним ценама.

Експозитура ЗЕМАЛКО мења назив у: Земаљско предузеће за промет алкохолним пићима “Жупа” у Крушевцу. Уписано у регистар државних предузећа, а основано решењем Владе НР Србије бр. 159 од 23. децембра 1946. године. Предузеће је ликвидирано 1948. године а његова основна и обртна средства преузело је новоосновано Среско трговачко предузеће “Извоз” у Крушевцу.

Директори 1946-1947 Никита Петровић (1886-1971) из Александровца 1947-1948 Богдан Богуновић (1915-1998) из Зрмања

БИСТРИЦА Среско предузеће за откуп житарица, стоке и сточних производа

“Бистрица”, расински срез у Крушевцу поднело је пријаву и потребну документацију на основу Правилника о регистрацији државних привредних предузећа бр. 813 од 9. јула 1946. године ради уписа у регистар државних привредних предузећа.

Седиште предузећа у Генерал Миљајева бр. 12. Предузеће “Бистрица” је преузело имовину и четири службеника

испоставе предузећа за откуп индустријског биља из Београда у Крушевцу 1950. године када је извршена примопредаја и тада је основано ново предузеће “Бистрица” решењем ГНО Крушевац бр. 12660 од 1. јула 1950. године. Решењем ГНО Крушевац предузећу су додељене просторије: локал у Хајдук Вељкова бр. 53 у згради Л. Павловића, локал у Доситејева бр. 20 у згради Драгана Васића, локал у Доситејева бр. 1 у згради Милослава Васића, једна штала у дворишту кафане “Расина”. Одузете су им просторије у 14. октобра, а додељене у Чолак Антиној бр. 1, у згради из које се иселило Повереништво унутрашњих послова.

Преузета четири службеника досадашње испоставе за индустриј-ско биље са звањем и принадлежностима према приложеном платном списку с тим да у новом предузећу преузето особље формира одељење индустријског биља коме ће бити шеф досадашњи руководилац испоста-ве и да одељење одмах настави пословање без застоја сходно наређењу Министарства државних набавки НРС, бр. 15540 од 23. јуна 1950.

“Бистрица” је ступила у ликвидацију решењем ГНО Крушевац бр. 19226 од 30. августа 1951. године.

Директори: 1946-1951 Влајко Костић, 1950-1951 Ратко Томић, 1951-1952 Станимир Димитријевић.

Милорад Сијић

197

РАСИНА Ликвидацијом “Окружног трговачког” АД, ради подруштвљава-

ња ове врсте привредне делатности, формира се Државни срески магацин “Расина” који је основан у Крушевцу 28. марта 1946. године. Предузеће се бави трговином, како робом која пада под режим планске расподеле, тако и оном у слободном промету. Ако потребе налажу предузеће може отворити продавнице у граду и срезу, а може робу давати и приватним продавницама. Капитал предузећа је 1,000.000 динара, а уплаћују га Извршни народни одбори Срезова крушевачког и расинског и града Крушевца, али се оне не могу извршити без претходног одобрења Министарства трговине и снабдевања НР Србије.

Управни одбор предузећа састоји се од три члана које постављају и разрешују те дужности Извршни НО срезова крушевачког и расинског и града Крушевца у сагласности са Земаљским народним магацином у Београду.

Управни одбор чине: Срез крушевачки – Милорад Ћоровић из Крушевца; Срез расински – Милосав Костић из Велике Ломнице; Град Крушевац – Радомир Јаковљевић из Крушевца.

Директор: 1946 Алекса Х. Стаменковић (1886-1967) из Крушевца. На седници ГНО Крушевац од 1. новембра 1946. године

одлучено да “Расина” као ортачко трговачко предузеће нема потребе да као такво ортачко предузеће и даље постоји. У споразуму са срезовима расинским и крушевачким ГНО Крушевац је још 1. октобра 1946. године преузео сам даље вођење предузећа “Расина”. Ново име је Градско народно привредно предузеће “Расина” у Крушевцу.

Предузеће је од 20. јула 1946. године ступило у ликвидацију.

РАСИНА Градско народно привредно предузеће “Расина” основано је

решењем ГНО-а у Крушевцу бр. 15707 од 13. новембра 1946. године у циљу куповине, продаје и производње робе индустриског, занатског, пољопривредног, шумарског и рударског порекла и вршења транспорта услуга. Отворило је откупне станице по селима за откуп дрва.

Предузеће је променило назив у Градско трговачко предузеће “Расина” од 4. фебруара 1948. године.

75

Предузеће је после национализације, априла 1948. године, добило 137 национализованих трговачких радњи у Крушевцу. Исте године све занатске радионице које је обухватало ово предузеће издвајају се и улазе у састав новоформиране Дирекције комуналних предузећа.

Директори

1946-1948 Михајло В. Сандић Михајло Сандић пре рата управник на парној стругари “Бистрица” власника Шибалића и Васиљевића.

75

Сл. гласник Србије, бр. 16, 4. април 1949, стр. 291.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

198

1948-1949 Исидор Николић 1949-1950 Ранко Михајловић (1919-1969) из Крушевца

Ранко Михајловић завршио Трговачку академију. Од-ласком из предузећа радио је као директор Поверениш-тва за трговину у Крушевцу да би поново исте године био постављен за директора новог трговинског преду-зећа “Бела Стена” у Крушевцу. Касније је директор “Аутотранспорта” у Крушевцу.

1950 Боривоје Лачњевац (1921-1996) из Стањева

Боривоје Лачњевац до тада службеник Радничко службеничке набављачке потрошачке задруге у Крушевцу постављен за новог директора предузећа.

ГНО Крушевац на својој седници од 29. марта 1950. године донео је решење, пошто је добио сагласност Главне савезне Радничко службеничке задруге у Београду, да Градско трговачко предузеће “Расина” у Крушевцу преузме целокупно пословање Радничко службеничке набављачке потрошачке задруге у Крушевцу од 1. априла 1950. године. Пошто се извршило спајање Радничко службеничке набављачко потрошачке задруге са Градским трговачким предузећем “Расина”, то је решено да се укине предузеће “Расина” и да се оснује ново предузеће под називом “Бела Стена”, а да се одреди ликвидациона комисија која ће ликвидирати предузеће “Расина” с обзиром да њено пословање од почетка није било правилно.

Директора Ранка Михајловића заменио је Боривоје Лачњевац ра-нији службеник Радничко службеничке набављачке потрошачке задруге.

Предузеће “Расина” је угашено 30. маја 1952. године.

ЈУГОПЕТРОЛ “Југопетрол” Београд отворио је 1947. године у Крушевцу прву

станицу која се налазила на простору у Железничкој улици који је касније заузео “Отпад” из Ваљева. Стовариште и станица у исто време радиле су на утрини у рушевини од барака која је била и складиште и магацин. Крушевачка станица тада има само четири запослена радника.

Друга станица је она која је радила испред Аутобуске станице. Стицајем околности прва бензинска станица овог предузећа

отворена је у Врњачкој Бањи, а након тога у Крушевцу 1957. године. Бензинска станица I у Крушевцу, Трговачко предузеће

“Југопетрол” у Београду, са предметом пословања: трговина нафтним дериватима, мазивим уљима и мастима на мало уписана је у регистар предузећа и радњи 1958. године. Фи. бр. 773/58 од 17. јуна 1958. године, Окружни привредни суд у Крагујевцу.

Милорад Сијић

199

Руководиоци Бензинске станице I 1958-1961 Љубисав Петровић 1961-1968 Љубомир Стефановић 1968-1970 Живота Поповић 1970- Драгиша Јовановић Крушевачки “Југопетрол” је једна од већих испостава

истоименог београдског предузећа. Има складишта у Крушевцу, Параћину, Врњачкој Бањи и малопродају у Трстенику.

Нова бензинска пумпа саграђена је и отворена 14. октобра 1967. године на Тргу Победе, а стара (преко пута Аутобуске станице) размонтирана и пренета у Брус.

Бензинска станица II основана у Крушевцу 1971. године када су пуштене у рад две нове бензинске пумпе: “Јастребац” код Аеродрома (пословођа Марко Јовановић) и “Дедина” у Дедини (пословођа Љубодраг Ристић).

Од 1974. године је ООУР “Западна Србија” Крушевац са бензинским станицама: Крушевац 1, Крушевац 2 (Дедина), Крушевац 3 (Аеродром), Појате, Варварин, Брус, Врњачка Бања, Милутовац, Велика Дренова и Стопања.

РО “Југопетрол” Београд ООУР “Западна Србија” – Јастребачки пут бр. 18 запошљава 1986. године 112 радника.

Одлуком Владе Србије од 2005. године формиран је НИС АД Нови Сад за производњу нафте и нафтних деривата, те “Југопетрол” од тада послује у оквиру НИС “Петрола”, једног од четири дела НИС-а. Пословна организација “Западна Србија” Крушевац НИС “Југопетрол” је регионални центар.

Директори

1947-1974 Драгомир Здравковић (1913-1983) из Крушевца Драгомир Здравковић је први радник предузећа Југопетрол у Крушевцу, а запослио се 12. априла 1947. године. Радио је сам и тек 1950. године Здравковић почиње да прима и запошљава друге раднике. Крајем 1974. године предао је завршни рачун и одлази у Лесковац на место директора предузећа “Југопетрол” како би због појављених проблема ставио фирму на ноге. Одатле 1977. године одлази у пензију.

1975-1979 Аца Аздејковић (1931-2000) из Кобиља (Брус)

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

200

1979-2003 Милан Петковић (1938) из Крушевца Милан Петковић је завршио Правни факултет у Београду. Пошто је био општински стипендиста, после завршеног факултета почео је да ради у СО Крушевац одакле одлази у предузеће “Металтекс” где се задржао једну годину, а онда прелази у Трговинско предузеће “Крушевац промет” где је био директор Радне заједнице и шеф правне службе. Одатле долази у “Југопетрол”.

2003-2005 Драгиша Ранковић (1957) из Крушевца

Драгиша Ранковић је завршио Економски факултет у Београду. Радио је у ТП “Металпромет” до 2000. године где је комерцијални директор. Од 2000. до 2002. године је заменик председника ИО СО Крушевац, а потом на руководећем месту у “Југопетрол” – “Западна Србија”, те управник регионалног центра НИС-а. Од 2010. године је директор ТВ “Јефимија”. Од 2012. до 2013. године је председник Регионалне коморе у Крушевцу.

2005-2008 Мирољуб Радојковић (1962) из Јасике

Мирољуб Радојковић завршио је Економски факултет у Београду. Почео је да ради у предузећу “Југопетрол” ООУР “Западна Србија” у Крушевцу. Одласком из фирме запослио се у ЈП “Градска Топлана” у Крушевцу где ради као комерцијални директор.

2008-2010 Драгиша Ранковић (други пут) Децембра 2009. године извршена је приватизација НИС-а после

државног споразума Србије и Русије. Структура у оквиру НИС-а промењена је и Пословна организација “Југопетрол” Крушевац престала је као таква да постоји и прикључена је Крагујевцу, касније Нишу. У Крушевцу постоје бензинске станице као малопродајни објекти.

БЕЛА СТЕНА Градско трговинско предузеће за промет гвожђем, грађом,

електротехничким материјалом и намештајем на мало “Бела Стена”, основано 24. априла 1950. године од стране НО општине Крушевац решењем бр. 13908. Седиште предузећа Мирка Томића бр. 119/II.

Нуди преко својих 24 продавница у граду и четири на селу, и стоваришта грађе велики избор:

Прехрамбених артикала, алкохолних и безалкохолних пића, гвожђарске робе, грађевинског материјала, електро материјала, текстила и текстилне галантерије и остале индустријске робе.

Милорад Сијић

201

Реорганизацијом трговинских предузећа 1954. године раднички савет предузећа донео је одлуку да се следеће продавнице оформе као потпуно самосталне трговинске радње и то: колонијална продавница бр. 3, гвожђарска продавница бр. 4, колонијалне продавнице бр. 5, 8, 11, 15, 16, 19, 23, 24, и 29, текстилне продавнице бр. 6, 9, 10, 13, и 20, парфимеријска продавница бр. 12, електротехничка продавница бр. 14, нирнбершка продавница бр. 17 и продавница намештаја бр. 18, и Комисион у улици Пане Ђукић, пошто се путем анализе установило да исте могу самостално опстати.

После реорганизације предузеће има 29 запослених и то: директора, шефа рачуноводства, благајника, секретара, набављача, књиговођу, троје младих књиговође, фактуристу, шест пословођа продавница, седам помоћника, једног шофера, четири физичка радника и једног помоћног службеника.

Обавештавамо све пословне пријатеље да се Трговинско предузеће гвожђа и грађевинског материјала “Мали Јастребац” од 1. јануара 1959. године припојило Трговинском предузећу “Бела Стена” у Крушевцу и од 1. јануара 1959. године послује под фирмом Трговинско предузеће “Бела Стена” – Крушевац. Седиште у Косанчићева бр. 23.

Предузеће је 1960. године проширило делатност на трговину моторним возилима, резервним деловима и прибором, водоводним материјалом и инсталатерским материјалом.

“Бела Стена” од 1. јануара 1961. године је регистровано и као трговина на велико. Поред продаје аутомобила почело је са продајом монтажних кућица. Крушевац је у предузећу “Бела Стена” добио још једно јако трговинско предузеће на велико и мало.

Од 1. јануара 1962. године спојени са предузећем “Багдала”.

Директори 1950-? Ранко Михајловић (1919-1969) из Крушевца

Ранко Михајловић одласком из предузећа “Расина” радио је као директор Повереништва за трговину у Крушевцу да би поново исте године био постављен за директора новог трговинског предузећа “Бела Стена” у Крушевцу. Касније је директор “Аутотранспорта” у Крушевцу.

195?-1954 Радојко Анђелковић (1917-2004) из Малог Головода

Радојко Анђелковић, Гота, носилац “Партизанске споме-нице 1941”. Директор је овог предузећа у два маха. Затим је постављен 25. новембра 1961. године за директора предузећа “Дуван” у Крушевцу.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

202

1954-1959 Боривоје Лачњевац (1921-1996) из Стањева Боривоје Лачњевац радио као службеник Радничко службеничке набављачке потрошачке задруге у Крушевцу затим је постављен за директора предузећа “Расина” које мења назив у предузеће “Бела Стена”. Боривоје Лачњевац поднео је оставку с разлогом на реорганизацију предузећа и проширењем делатности.

1959-1961 Радојко Анђелковић (други пут)

Радојко Анђелковић постављен је 6. фебруара 1959. године за директора предузећа.

ЈАКША

Државно среско трговинско предузеће “Јакша” у Крушевцу, на основу решења среског народног одбора среза расинског финансиски отсек бр. 7863 од 17. јула 1947. године уписано је у регистар државних предузећа локалног значаја под редним бројем 1 свеска 1 са седиштем у Крушевцу.

Предузеће је основано у циљу куповине и продаје робе индустријског, занатског, пољопривредног, шумског и рударског порекла; производња индустријских, занатских, пољопривредних и рударских добара и вршења транспортних услуга.

Предузеће је ликвидирано 1951. године, а основна средства предали 31. марта исте године трговинском предузећу “Шеле” у Крушевцу, и то: Дирекција, Магацин жита, Централни магацин, “Отпад”, Запрегу, Пекару, Продавницу бр. 3 у граду, продавнице у селима, и то: Горњи Степош, Велика Врбница, Крвавица, Пепељевац, Крушевица, Глободер, Бела Вода и још три продавнице у Крушевцу.

Директори

1947-1949 Алекса Х. Стаменковић (1886-1967) из Крушевца Алекса Х. Стаменковић био је директор фирме Државно трговачко стовариште за текстил, гвожђе и хемијске производе “Крушевац” у Крушевцу.

1949-1951 Радомир Рајковић (1922-2001) из Крушевца Радомир Рајковић завршио је четири разреда трговачке школе. За време окупације радио у фабрици “Мерима” како би избегао мобилизацију. После рата радио у ДТО у Крушевцу, затим одлази на једнобразни курс књиговод-ства и по доласку са курса ради у предузећу “Јакша” као књиговођа.

Милорад Сијић

203

ШЕЛЕ Државно среско трговинско предузеће “Шеле” у Крушевцу,

уписано у регистар 17. јула 1947. године на основу решења народног одбора среза крушевачког. Предузећe има неколико продавница индустријске робе. Преузимањем основних средстава од предузећа “Јакша” 1951. године “Шеле” постаје велико трговинско предузеће.

Директор: 1947-1953 Наум Ђорђевић (1921-2013) из Крушевца

СТОЧАР Сточарско предузеће за промет стоком и сточним производима

“Сточар” у Крушевцу записано у регистру привредних предузећа реше-њем НО среза расинског бр. 21562 од 1. децембра 1948. године основано је решењем Владе НР Србије бр. 744 од 30. децембра 1948. године. Под административно-оперативним руководством Главне дирекције за откуп и промет стоке Министарства трговине и снабдевања НР Србије.

Ступило у ликвидацију решењем Владе НР Србије бр. 319 од 17. августа 1950. године. Престало са радом 1950. године.

Директори 1948-1949 Радисав Милошевић 1949-1950 Димитрије Живковић (1920-?) из Кукљина

Димитрије Живковић пре рата радио као шофер. Борац III српске бригаде II пролетерске дивизије, заставник.

ГРАДСКО ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА ДРУШТВЕНУ ИСХРАНУ Градско предузеће за друштвену исхрану у Крушевцу основано је

решењем ГНО-а у Крушевцу бр. 2698 од 27. јануара 1949. године у циљу стварања радничко-службеничких ресторана за исхрану радника, намештеника и службеника.

“Градско предузеће за друштвену исхрану у Крушевцу 1951. године има 42 запошљена радника од којих су 8 службеника, и то: Станоје Цветковић директор, Рад. Настасијевић (1929-?) приправник млађи књиговођа, Милица Станојевић (1925-?) приправник млађи књиговођа, Будимир Миленковић (1907-?) административни службеник, Михајло Бекрић (1895-?) хонорарни благајник, Божидар Николић (1894-?) роб. карт., Радомир Милојевић (1893-?) управник магацина, Милен Милошевић (1894-?) управник персонала”.

76

Директори 1949-1951 Станоје Цветковић (1923-1996) из Текије

Станоје Цветковић Багер пре рата радио као трговачки радник. Био је “јак као земља” што не може нико да подигне он диже, па га прозвали “Багер”. Борац у команди места КНОЈ, водник, командир одељења, командир вода и шеф наоружања. После рата завршио Вишу комерцијалну школу. Одавде је отишао да ради

76

ИАК, ГНО Крушевац 1951.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

204

као пословођа продавнице “29. Новембар” затим у преду-зећима “Ратко Пешић” и “Багдала” у Крушевцу, где се кратко задржао, затим у творницу кекса за Србију “Ласта”.

1951-? Будимир Миленковић (1907-?)

Будимир Миленковић службеник предузећа постављен је 8. јуна 1950. године за директора с обзиром да је досадашњи директор Станоје Цветковић позван на дослужење војног рока.

77

ГРАДСКО ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА СНАБДЕВАЊЕ

“У регистар привредних предузећа уписано је Градско предузеће за огрев, грађевински материјал и погребну опрему Крушевац. Основано је решењем ГНО-а у Крушевцу бр. 2697 од 17. јануара 1949. у циљу трговине огревом, грађевинским материјалом и погребном опремом”.

78

Од трговинског предузећа “Расина” преузело је трговину дрвима, угљем, грађевинским материјалом и погребном опремом.

Градско предузеће за огрев и грађевински материјал 1951. године има укупно 25 запошљених радника.

Оснивањем новог предузећа “Багдала” 1954. године Градско предузеће за снабдевање ушло је у састав истог, а директор Чворовић наставио да води ново предузеће.

Директори

1949-1951 Милорад Јовановић (1911-?) из Лазарице Милорад Јовановић завршио је четири разреда основне школе и три разреда трговачке школе, у звању старији трговачки помоћник. Постављен је за директора предузећа са месечном платом од 3.500 динара.

1951-1954 Радисав Чворовић (1907-1988) из околине Чачка

ИЗВОЗ Среско трговинско предузеће “Извоз” у Крушевцу. Новоосновано привредно предузеће са седиштем у Крушевцу под

редним бр. 1 уписано са следећим подацима: 1) Предузеће је основано решењем среског НО среза расинског у

Крушевцу бр. 9864 од 18. маја 1948. године. 2) Административно-оперативни руководилац предузећа је

Извршни одбор среза расинског у Крушевцу. 3) Предмет пословања предузећа је: откупљивање свих

пољопривредних производа, прерада алкохолних пића и воћа и промета овим наведеним производима. Извоз пољопривредних производа, алкохолних пића, воћа и њихових прерађевина.

77

ИАК, ГНО Крушевац 1950. 78

Сл. гласник Србије, бр. 10, 28. фебруар 1949, стр. 125.

Милорад Сијић

205

4) Основна и обртна средства износе и то: основна средства су преузета од бившег предузећа “Жупа” земаљског предузећа за промет алкохолним пићима и воћем у Крушевцу.

Овлашћено лице Богдан Богуновић, директор. Среско откупно предузеће “Извоз” исељено је одлуком среских

власти из просторије у улици “14. Октобар”, зграде Зоре Михајловић, затим из локала у Цара Лазара бр. 38, зграде Стојана Митровића и из Косовске зграде Обрена Бабића, а усељено у Косанчићеву бр. 1 у зграду Дине Ђорића Тренкића.

“Извоз” је 7. августа 1953. године закључио уговор са предузећем “Кожа” из Ужица којим се обавезује да ће вршити откуп сирових кожа свих врста на својој територији на рачун предузећа “Кожа”.

Од 1955. године спојило се са трговинским предузећима “Морава” и “Навип” у среско предузеће “Задругарство”. Да би се то догодило морало је да оде у ликвидацију. Ликвидациони управник је Милош Петровић. До 1955. главни подрумар предузећа Никола Дими-тријевић предао је 21. априла исте године дужност и инвентар са робом Добросаву Стефановићу стручњаку за негу вина код овог предузећа.

Директор

1948-1955 Богдан Богуновић (1915-1998) из Зрмања Богдан Богуновић је рођен у Зрмању код Книна. Пре рата радио као трговачки радник. Имао четири разреда трговачке школе. У рату је борац IV црногорске бригаде која 1944. године води борбе у околини Крушевца а највише времена проводи у Жабару, Пепељевцу и Жупи. Демобилизација Богдана Богуновића затекла је у Битољу и размишљајући куда ће одлучио се за Крушевац где је

стекао највише познаника и пријатеља. Касније ради у предузећу “Металпромет” у Крушевцу.

НАВИП

Народно винарство и подрумарство “Навип” из Земуна имао је своју филијалу у Крушевцу у подруму бившег трговца Јовановића Рајса. Народно винарство и подрумарство Крушевац основано је решењем Владе НР Србије бр. 784 од 30. децембра 1948. године. Предузеће се налази под административно-оперативним руководством Главне дирекције предузећа за откуп и промет алкохолних пића при Министарству трговине и снабдевања НР Србије.

Има филијале и откупне станице у срезовима: крушевачком, трстеничком, копаоничком, жупском и темнићком. Откупљивали су грожђе, вино и ракију.

Ушло 1955. године у састав среског предузећа “Задругарство”.

Директор 1948-1955 Миливоје Миладиновић (1919-1992) из Радовца (Слуњ)

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

206

МОРАВА Пошто трговинско предузеће “Расина” није могло да у довољној

мери изврши задатак откупа с обзиром да се бави трговином и снабдевањем грађана индустријским производима ГНО Крушевац решио је да оснује Градско откупно предузеће “Откуп” у Крушевцу.

Градско привредно предузеће за снабдевање града, слободан откуп и промет пољопривредних производа у Крушевцу основано је решењем ГНО у Крушевцу бр. 27627 од 14. маја 1948. године у циљу откупа, производње и прераде и продаје земљорадничких производа. Административно-оперативни руководилац је Градска дирекција за трговину у Крушевцу. Предузеће је променило је име 1953. године и од тада носи назив Трговинско предузеће “Морава”.

Седиште предузећа је Немањина бр. 9. Предузеће је проширило обим и асортиман свога пословања и

нуди увек квалитетну и свежу робу: сухомеснате производе, свеже месо (говеђе, телеће, овчије, јагњеће и свињско), све врсте воћа и поврћа, све прерађевине воћа и поврћа, све врсте алкохолних пића, све кућне потребе. Предузећима, установама, мензама и интернатима нуди се роба начином вирманског плаћања.

“Градско откупно предузеће 1951. године има 13 службеника, и то: Милош Петровић директор, Тихомир Илић персонални референт, Станко Марковић књиговођа, Петроније Петровић помоћни финансијски манипулант, Драгомир Јевтић благајник, Стојанка Поповић млађи књиговођа, Синиша Милић правни референт, Боривоје Вуковић млађи планер, Радул Милосављевић помоћни статистички манипулант, Милутин Марковић хонорарни фактуриста и дактилограф, Милутин Будимовић хонорарно води материјално књиговодство, Љубомир Рајковић привредни помоћник ради у набавно-продајном одељењу и Богдан Цветковић администратор”.

79

Ушло 1955. године у састав среског предузећа “Задругарство”.

Директори 1948-1949 Борислав Станковић (1919-?) из Тузле

Борислав Станковић, директор предузећа у звању старији привредни пословођа. Касније је директор предузећа “Кристал” у Крушевцу.

1949-1952 Милош Петровић (1922-1993) из Александровца

Милош Петровић завршио четири разреда основне и четири разреда трговачке школе. Радио пре рата као трговачки помоћник. Борац IV црногорске пролетерске бригаде IV батаљон. После рата директор у више трговачких предузећа. Одавде отишао за директора трговинског предузећа “Задругарство” у Крушевцу.

79

ИАК, ГНО Крушевац 8. фебруар 1951.

Милорад Сијић

207

1952-1954 Чедомир Вукићевић Чедомир Вукићевић поднео је оставку на место директора из разлога јер је на разним конференцијама и у дневној штампи врло често критикован за неправилан рад. Нови директор постављен је без конкурса.

1954-1955 Димитрије Марковић (1921-2013) из Вучака

Димитрије Марковић Дулке радио је на разним дужностима у Срезу одакле је дошао за директора трговинског предузећа Морава. Поново се враћа у Срез Крушевац на место вршиоца дужности директора Фонда за путеве, а онда је 28. децембра 1962. године постављен за директора Предузећа за путеве Крушевац.

ЗАДРУГАРСТВО Предузеће Среског савеза земљорадничких задруга Среза Круше-

вац “Расински задругари” основано 1947. године. Седиште у ЈНА бр. 26. Предузеће мења назив 1949. године у “Задругарство”. Послује на велико свим артиклима индустријске робе,

грађевинским материјалом, пољопривредним производима и алкохолним пићима.

Управни одбор Среског савеза земљорадничких задруга у Крушевцу, разматрајући овдашње стање откупне мреже, тржишта и потребу пружања помоћи задругама мишљења је да би од овдашњег мешовитог предузећа “Задругарство” требало формирати више предузећа и то: предузећа за набавку и продају индустријске робе, предузећа за откуп пољопривредних производа, предузећа за откуп и прераду алкохола и предузећа за откуп коже.

Дискусијом се дошло до закључка да би у нашем граду било сувишно постојање сличних предузећа ван Савеза, као “Извоз”, “Навип” и “Морава”, већ да би ове требало укључити у новоформирана савезова предузећа. Колективи “Извоз”, “Навип” и “Морава” оваквом реорганизацијом само би побољшали своје пословање.

Од представника Савеза, савезног предузећа и предузећа “Навип”, “Морава” и “Извоз” формиране су стручне комисије које су отпочеле са сређивањем стања сваког предузећа како би се у скорије време припремиле све документације за спајање ових предузећа.

Предузећа “Навип”, “Морава” и “Задругарство”, из Крушевца, обавештавају своје пословне пријатеље, дужнике, повериоце и потрошаче да су се одлуком Радничког савета почетком јуна 1955. године спојили у једно предузеће под називом “Задругарство”.

Срески савез земљорадничких задруга у Крушевцу и раднички савет ново формираног предузећа “Задругарство” одлучили су да се почев од 1. јула 1955. године “Задругарство” реорганизује у три задружна предузећа и то:

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

208

“Жупски рубин” – предузеће које ће се бавити откупом и прерадом алкохолних и безалкохолних пића на велико и мало.

“Задружна трговина” – предузеће за промет индустријском робом на велико и грађевинским материјалом на велико и мало.

“Пољопромет” – предузеће за откуп, промет и прераду пољопривредних производа, живине, стоке и сточних производа на велико и мало – Немањина бр. 9.

Позивају се земљорадничке задруге да сва своја пословања убудуће усмере преко предузећа Среског савеза земљорадничких задруга.

Директори 1947-1952 Божидар Радовановић (1917-1988) из Послона. 1952-1955 Милош Петровић (1922-1993) из Александровца

Милош Петровић дошао за директора трговинског предузећа “Задругарство” из трговинског предузећа “Морава” у Крушевцу.

БАГДАЛА

Трговинско предузеће “Багдала” настало издвајањем из састава Градског трговинског предузећа “Бела Стена” 4. децембра 1954. године.

Реорганизацијом трговинских предузећа 1954. године из састава предузећа “Багдала” издвојиле су се: стовариште дрвета на Тргу црвене армије бр. 1, гвожђарска продавница “Добра Вода” у улици Цара Лазара бр. 26 и гвожђарска продавница “Гвожђар” у улици Пане Ђукић бр. 63 и организују се као самосталне радње.

Реорганизацијом конституисано је ново предузеће “Багдала” у чији састав улазе: гвожђарска продавница у улици Пане Ђукић бр. 29, фарбарска продавница у улици Пане Ђукић бр. 27, и стовариште грађе, и убудуће чиниће једно предузеће: Градско трговинско предузеће на мало за гвожђе, грађевински и огревни материјал “Багдала”.

Седиште предузећа – улица Пана Ђукића бр. 124. Преко својих стоваришта и продавница врши снабдевање својих

потрошача: огревним дрветом, угљем, грађевинским материјалом, разном гвожђарском робом и гвожђарском галантеријом.

Решењем НОО Крушевац бр. 211/3 од 9. фебруара 1959. године Трговинско предузеће “Ратко Пешић” из Крушевца припојило се Трговинском предузећу “Багдала” дана 1. јануара 1959. године и од истог дана послује под фирмом Трговинско предузеће “Багдала”.

Продавнице предузећа “Багдала”, њих 13, су богато снабдевене са свом гвожђарском галантеријом, разним лаким и тешким профилима гвожђа, свим врстама хемијских производа: боја, лакова, фирнајза идр., свим врстама грађевинског материјала: грађе, цемента и др., огревним материјалом: дрва и угаљ. Поред наведених продавница предузеће је отворило 1961. године и стовариште.

Од 1. јануара 1962. године спојени са предузећем “Бела Стена”.

Милорад Сијић

209

Директори 1954-1959 Радисав Чворовић (1907-1988) из околине Чачка

Радисав Чворовић је рођен у селу Доња Краварица код Лучана. Пре рата опанчар. После рата завршио Вишу стручну школу и радио као службеник и друштвено политички радник. У Крушевцу је после рата обављао дужност директора Градског предузећа за управљање државним зградама све до 1954. године. Затим ради у Народној књижари и трговинском предузећу “Дуван”, где је пензионисан 1963. године.

1959 Станоје Цветковић (1923-1996) из Текије 1959-1961 Мирослав Стојановић (1920-1986) из Читлука

Мирослав Стојановић пре рата завршио Војно техничку школу у Заводу “Обилићево”. Радио као мајстор технолог. Борац Расинског партизанског одреда IV српске бригаде, XXII дивизије. Носилац је “Партизанске споменице 1941”. Постављен је 30. маја 1959. године за директора Трговинског предузећа “Багдала” у Крушевцу, а од 1946. године налази се на дужности директора разних предузећа у Крушевцу.

Отишао за директора Трговинског предузећа “Равниште”.

РАТКО ПЕШИЋ Трговинско предузеће “Ратко Пешић” основано је 1. јуна 1952.

године. Има своје 23 продавнице. Решењем НО општине Крушевац бр. 11358 од 6. јула 1954.

године извршена је реорганизација трговинског предузећа “Ратко Пешић” тако што се издвојило као самостално трговинско предузеће “Колонијал”. Подела предузећа је извршена тако што су продавнице колонијалном робом и то: продавница “Колонијал”, продавница бр. 1 у улуци Пане Ђукић бр. 65, текстилна продавница бр. 9 у улици Пане Ђукић бр. 5 до Топа, и текстилна продавница бр. 14 у улици Пане Ђукић бр. 5 преко пута гостионице “14. Октобар”, организоване као самостално предузеће “Колонијал”.

Продавнице предузећа “Ратко Пешић”: “Унион”, “Шумадија”, “Напредак”, “1. Мај”, “Борац”, “Деликатес”, “Идеал”, “Текстил”, “Мода”, “Победа”, “Пролетер”, “Избор”, “Сталаћ”, “Штитаре”, “Велики Шиљеговац”, “Рибаре”, припале су новооснованом трговинском предузећу “Сервис”.

Гвожђарска радња бр. 15 у улици Мирка Томића бр. 29 са стовариштем грађе и продавница бр. 16, чиниле су једно предузеће које је задржало име “Ратко Пешић”.

Реорганизацијом трговинских предузећа од 1954. године носи назив: Градско трговинско предузеће на мало за промет гвожђем и грађевинским материјалом “Ратко Пешић” – Рајићева бр. 12.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

210

У својој продавници у улици Мирка Томића бр. 29, има велики избор штедњака, радио апарата, пећи, бицикла и остале гвожђарске галантерије. На стоваришту грађе у улици Рајићева бр. 12 има на лагеру у свако доба: грађевинског окова, фарбе, лакове, фирнајзе, цемент, грађе – чамове, борове, букове, шпер плоче.

Одлуком Радничког савета предузећа, а решењем НО општине Крушевац издвојена је као самостална трговачка радња “Црвена Звезда” која продаје текстилну робу у улици Пана Ђукића бр. 95. Пословођа продавнице Милан Сојкић.

Спојили се са предузећем “Багдала” 1. јануара 1959. године. Брисан из регистра предузећа и радњи Фи. бр. 366/59 од 2. марта

1959. године, Окружни привредни суд у Крагујевцу.

Директори 1954-1958 Ратко Страхиња (1917-1992) из Бијељине

Ратко Страхиња пре рата завршио четири разреда гимназије и радио као трговац. Борац 2. пролетерске дивизије ауточета, водник. У Крушевац дошао 1934. године из Шапца.

1958 Никола Качаревић (1923-?) из Лазарице Никола Качаревић, службеник овог предузећа постављен је 14. априла 1958. године за директора предузећа јер је његов претходник смењен.

1958-1959 Станоје Цветковић (1923-1996) из Текије

ВУКАШИН ЂОРЂЕВИЋ – ДЕВА Градско трговинско предузеће на мало “Вукашин Ђорђевић

Дева” основано је 1. јуна 1952. године решењем НО општине Крушевац бр. 9346/52. Предузеће је регистровано код Општинског суда у Крагујевцу под бројем 204. Основно средство ово предузеће примило од Градског трговинског предузећа “Бела Стена”. Седиште: Рајићева бр. 4.

На захтев предузећа, а са одобрењем НО општине Крушевац, извршена је промена имена предузећу код Окружног суда у Крагујевцу 22. јануара 1957. године када је предузеће добило име: Робна кућа “Вукашин Ђорђевић Дева” и под овим именом послује до 30. септембра 1961. године.

На почетку пословања предузеће је имало у свом саставу четири продавнице, а основано је са циљем да изврши концетрацију својих продавница. Број запослених 1958. године је 43 радника и службеника.

Самостална радња текстилном робом “Укус” припојила се предузећу “Дева” 19. јула 1960. године.

Милорад Сијић

211

Одлуком Радничког савета Робне куће “Дева” и трговинског предузећа “Велур” и решењем НО општине Крушевац бр. О3-20002/1-61 од 3. октобра 1961. године решено је да се трговинско предузеће “Велур” припоји Робној кући “Дева”. После овог припајања предузеће мења име у Трговинско предузеће “Вукашин Ђорђевић Дева”.

Обзиром да су у граду постојала два предузећа која су трговала истом робом “Дева” и “Велур”, а није постојала перспектива за њихов даљи развој решено је да се споје.

Предузеће нуди велики избор текстилне робе, кратко-текстилну галантерију, козметичко-парфимеријску робу, модну кожну галантерију, електро-технички материјал, радио-технички материјал и радио апарате, комплетне бицикле и све делове, посуђе, стакларију и све остале кућне потребе. Предузеће 1962. године има у свом саставу 17 економских јединица и то: “Робна кућа”, “Укус”, “Пане Ђукић”, “Громби”, “Базар”, “Текстил”, “Победа”, “Узор”, “Велур”, “Метеор”, “Мода”, “Козара”, “Црвена Звезда”, “Тканина” (укинута због рушења), “Новитет”, “Самоизбор”.

Прву робну кућу Стара “Дева” отворили су 1966. године, а исте године срушена је чувена робна кућа “ЛУВР”. Од 1967. године “Дева” је специјализовала своје три продавнице, и то: “Жупа” преко пута СУП-а продавала је само метражу; продавница “Пане Ђукић” код Фонтане текстилну галантерију и трикотажу, а “Укус” у Бирчаниновој улици продаје само постељину и декор тканине. Исте године отворена је нова продавница “Самоизбор”.

Током 1968. године “Дева” је све своје продавнице специјализовала осим Робне куће.

Друга робна кућа Нова “Дева” отворена је 1970. године. Поред две робне куће “Дева” има још продавнице: “Укус”,

“Узор”, “Велур”, “Метеор”, “Пане Ђукић”, “Громби”, “Базар”, “Текстил”, “Победа”, “Дечији избор”, “Самоизбор”, “Мода”, “Жупа”, “Црвена Звезда”, “Новитет” и “Јасен”.

Директори

1952 Радмило Јовановић (1921-?) из Адрана Радмило Јовановић имао је од школе 4 разреда основне и 3 разреда (нечитко). Био је у заробљеништву, а после рата радио у комори у Крушевцу.

1952-1954 Сима Јовановић (1914-1996) из Крушевца 1954-1974 Живојин Грубач (1927-1999) из Крушевца

Живојин Грубач завршио је три разреда трговачке школе. После рата почео је да ради у Трговачком стоваришту за промет текстила “Крушевац” у Крушевцу, затим у Градском народном привредном предузећу “Расина” у Крушевцу.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

212

Потписивањем Самоуправног споразума о удруженом раду 1974. године предузеће постаје Организација удруженог рада (ОУР) “Дева” сада “Прогрес” која у свом саставу има четири Основне организације удруженог рада (ООУР-а), и то: ООУР Продавнице, ООУР Робна кућа 1, ООУР Робна кућа 2, Радна заједница заједничких послова.

Од 1. јануара 1975. године послује при новооснованом предузећу “Крушевац промет”.

Директори ООУР-а 1975-1976 Живојин Грубач (1927-1999) из Крушевца 1976-1978 Милутин Павловић (1929-2013) из Избенице 1978-1989 Власта Михајловић (1935) из Добромира Радници Робне куће “Дева” су одржали 1989. године два

референдума на којима су се изјаснили против даљег заједништва у предузећу “Крушевац промет”, што је довело до смене директора Властимира Михајловића, а за в.д. директора постављен је високо квалификовани радник Момчило Бојковић.

После распада РО “Крушевац промет” 1990. године постају поново самостално трговинско предузеће “Дева”.

Директори

1990-1994 Светислав Миловановић (1937) из Крушевца Гимназију завршио у Крушевцу, а Економски факултет у Београду. Био је стипендиста индустрије “14 октобар” – машиноградње, затим је директор за Инвестициије и развој у предузећу “Жупски рубин”, одакле је отишао у ЈП “Водовод” у Крушевцу. Из ЈП “Водовод” одлази за директора трговинског предузећа “Дева” у Крушевцу.

1995-1996 Драгољуб Мијајловић (1957) из Велике Крушевице

Драгољуб Мијајловић завршио је Економски факултет у Крагујевцу 1980. године. Радио је у предузећу “Крушевац промет” у Крушевцу као самостални референт у служби маркетинга и планско аналитичкој служби. Од 1985. до 1990. године директор је предузећа “Јастра” у Крушевцу, комерцијални директор предузећа “Дева” у Крушевцу од 1992. до 1994. године.

1997-2001 Драгослав Станојевић (1938) из Крушевца

Драгослав Станојевић завршио је Економски факултет у Београду. Цео радни век провео је у предузећу “Рубин” у Крушевцу од приправника до заменика директора ООУР-а “Рубин промет”. Један период је директор трговинског предузећа “Дева” у Крушевцу, али је остао као радник “Рубина”. У периоду од 1998. до 2002. генерални директор ЈИК банке у Београду, али

и тада је радник “Рубина” и директор “Деве”.

Милорад Сијић

213

До избора новог директора в.д. Славица Соколовић. 2001-2003 Живадин Бабић (1944-2003) из Стројинаца

Живадин Бабић је економиста. Радио у СО Крушевац. Затим је директор Окружног затвора одакле је дошао у ВП Дом у Крушевцу. Одавде је отишао за директора трговинског предузећа “Дева”. Умро је док се налазио на дужности директора.

2003-2004 Вукоман Миладиновић (1953) из Крушевца Вукоман Миладиновић завршио је Факултет политичких наука у Београду. Радио је као професор у Гимназији у Крушевцу, секретар за друштвене делатности у СО Крушевац. Први директор Пословног центра у Крушевцу. Касније ради у АД “Вим комерц”, директор АД “Дева” у Крушевцу. Данас ради у ЈКП “Крушевац”.

МАЛИ ЈАСТРЕБАЦ Трговинско предузеће за огревни и грађевински материјал на

мало “Огрев” издвојило се из трговинског предузећа “Багдала” 1954. године. Промену у називу извршило је 1957. године и нови назив је: Трговинско предузеће за огрев, грађевински и гвожђарски материјал “Мали Јастребац” у Крушевцу. Фи .бр. 1258/57 од 18. децембра 1957. године, Окружни привредни суд у Крагујевцу.

Седиште предузећа Стевана Високог бр. 11. Од 1. јануара 1959. године припојен предузећу “Бела Стена”. Брисан из регистра предузећа и радњи Фи. бр. 347/59 од 25.

фебруара 1959. године, Окружни привредни суд у Крагујевцу.

Директор 1954-1959 Радојко Анђелковић (1917-2004) из Малог Головода

Радојко Анђелковић, Гота, директор је предузећа “Бела Стена” у Крушевцу затим је директор новооснованог предузећа “Мали Јастребац”. Поново се враћа у “Белу Стену”. Касније 25. новембра 1961. године постављен је за директора предузећа “Дуван” у Крушевцу.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

214

ПОЉОПРОМЕТ Предузеће Среског савеза земљорадничких задруга за откуп,

промет и прераду пољопривредних производа, живине, стоке и сточних производа на велико и мало – Немањина бр. 9.

Основано 1. јула 1955. године. Ово предузеће је уствари настављач бившег предузећа “Морава”. Врши откуп: воћа, поврћа и прерађевина, стоке и сточних

прерађевина, свеже рибе, живине, јаја, млека и млечних производа, искључиво преко земљорадничких задруга.

“Пољопромет” је ликвидиран Фи. бр. 7/57 од 3. јануара 1957. године, Окружни привредни суд у Крагујевцу. На његово место основано ново предузеће “Исхрана”.

ЗАДРУЖНА ТРГОВИНА

Предузеће Среског савеза земљорадничких задруга за промет индустријском робом на велико и грађевинским материјалом на велико и мало. Основано 1. јула 1955. године. Има своје филијале у Александровцу, Брусу и Варварину.

Припојени трговинском предузећу “Крушевац” 1959. године. Директор

1955-1959 Милош Петровић (1922-1993) из Александровца Милош Петровић дошао са места директора трговинског предузећа “Задругарство”, за директора трговинског предузећа “Задружна трговина” у Крушевцу.

ЗАДРУГАР Сточарски пословни савез основан је у Крушевцу 1. октобра

1956. године. Седиште савеза у Немањина бр. 9. Нови пословни савез послује искључиво са земљорадничким

задругама и за рачун земљорадничких задруга. Сточарски пословни савез бави се прометом стоке, сточне хране. Коже, свеже рибе, живине и јаја, млека и млечних производа.

Oвлашћена лица: Александар Радовановић, Живорад Миловић и Милан Николић. Фи. Бр. 1485/56 од 1. децембра 1956. године, Окружни привредни суд у Крагујевцу.

Допуна овлашћених лица, нова лица су: Ненад Павловић и Будимир Степановић. Фи. бр. 479/58 од 29. априла 1958. године. Окружни привредни суд у Крагујевцу.

Сточарски пословни савез у Крушевцу на крају 1958. године имао је 70.349 грла говеди; 172.605 оваца; 77.483 комада свиња. Године 1959. има 75.062 грла говеда; 179.510 оваца; 112.350 свиња.

За унапређење свињарства утрошено је у објекте код 22 земљорадничке задруге и на Пољопривредном добру “Дамњан Максић” у Пољни 255 милона динара, а око 50 милиона динара за набавку белих приплодних свиња – 1.610 назимица и 100 нерастова расе Велики јоркшир и Холандска бела свиња.

Милорад Сијић

215

У срезу је 1957. године меризирано 5.000, 1958. године 10.000, 1959. године преко 21.000, а предвиђено је за 1960. годину да се меризира близу 50.000 оваца.

Сточарски пословни савез земљорадничких задруга у Крушевцу брисан је из регистра 1961. године услед промене назива фирме у Пословно удружење произвођача и прерађивача стоке и сточних производа у Крушевцу.

Пословно удружење произвођача и прерађивача стоке и сточних производа у Крушевцу уписано је у регистар задруга 1960. године. Директор удружења Драгомир Милутиновић. Фи. бр. 93/61 од 24. септембра 1960. године, Окружни привредни суд у Крагујевцу.

Удружење има задатак да задругарима својим члановима помаже у пласману стоке и да их снабдева сточном храном.

Промена имена предузећа настала је 1967. године када је уписан нов назив фирме: Пословно удружење привредних организација у Крушевцу. Фи. бр. 38/67, од 15. фебруар 1967. године, Окружни привредни суд у Крагујевцу.

Исте године отворили су продавницу сточне хране у Крушевцу. Променили су назив у Пословно удружење “Задругар” 1972. Потписивањем Самоуправног споразума удруженог рада 1973.

године постаје ООУР “Задругар” у оквиру СОУР-а “Жупски рубин”. Промена назива фирме била је 1977. године када добија нови

назив: Предузеће за производњу говеђег и свињског меса “Задругар” у Крушевцу. Седиште у Мићуна Павловића бр. 1.

Циљ предузећа је да помогну и унапреде запостављену пољопривреду и пољопривредног произвођача и заједно са ЈИК банком крећу у амбициозни програм унапређења села. До 1976. године подигли су двадесет нових и модерних објеката за узгој свиња и телади, а имају више од хиљаду коопераната.

РО “Задругар” основала је ООУР “Задругар-комерц”. Због кршења самоуправљања Извршни савет СО Крушевац

покренуо је поступак 1980. године за увођење привремених мера у овим организацијама. Међутим, док је поступак испитивања трајао ове организације су се пререгистовале, а нови назив је Радна организација коопераната “Задругар – сточар”. После тога поступак је обустављен.

Још једна измена извршена је 1980. године, интеграцијом са Пољопривредном задругом “Јединство” Крушевац са којом је спојен “Задругар-комерц”. Створена је РО “Агропродукт” у Крушевцу, а за директора је постављен Синиша Бојић. У састав радне организације “Агропродукт” долази задруга “Беловић” из Дедина 1982. године и тако је отклоњен један апсурд дуг десет година када су се, уствари, ујединили бивша задруга “Јединство” из Крушевца и задруга “Беловић” из Дедине које се налазе у комшилуку, а пословале су одвојено у великој конкуренцији.

Овим се “Агропродукт” трансформисао у радну организацију коопретаната и поново се одлучио за име “Задругар”.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

216

РО “Агропродукт” и ако члан АИК “Жупски рубин” има највећи број коопераната и врши највећи откуп. Често живу стоку извози или продаје другим кланицама заобилазећи “22. Јули”. Такође, члана АИК-а. РО “Агропродукт” је једна од првих организација која је почела да користи средства из зеленог плана највише гради објекте за узгој стоке.

Бивша Пољопривредна задруга “Јединство” унела је поред осталог у нову фирму у мираз и хидросистем “Читлук” који је више сув него што ради последњих десет година. Хидросистем је заборављен Генералним урбанистичким планом општине Крушевац. То је довело да је на његовој траси изграђено или се планира градња многих објеката. “Задругар” није дао сагласност за изградњу објеката на траси канала Градској топлани, “Металпромету”, “Металтексу”, Предузећу за путеве Крагујевац, “Горњем Ибру” Рожаје, “Душану Петронијевићу”, “Бранку Перишићу”, ГП “Јастрепцу”, али то није помогло. Објекти су грађени а систем је рушен! Тако је нестало 6.285 метара надземне каналне мреже, а око 450 хектара моравске плодне земље нестало под грађевинама.

Радна организација коопераната “Задругар” у свом саставу има 1983. године: РОК “Полет” из Падежа, РОК “Јастребац” из Великих Купаца, РО Пољопривредна станица и Ветеринарска станица.

РОК “Полет” из Падежа и РОК “Јастребац” из Великих Купаца одвојили се од РОК “Задругар”.

РОК Задругар 1986. године запошљава 243 радника. Радна организација коопераната “Задругар” у Крушевцу изразито

је највећа организација примарне пољопривредне производње у крушевачком крају 1987. године. Својим пословањем обухвата 46 села или десетак хиљада домаћинстава. Преко 80% дохотка остварује у сточарској производњи, око 80 % стоке предузеће извози и продаје страном купцу. Мало је познато да “Задругар” у укупном југословен-ском извозу живе стоке учествује са преко 10%! У товилиштима “Задругара” стално се налази око 7.000 грла стоке.

Међутим, стручњаци “Задругара” су свесни да сточарство није само тов. То је тек завршна фаза једног дугог, сталног и свеобухватног посла у сточарству. Због тога чине све да побољшају расни састав стоке и то раде у сарадњи са другим задругама широм Србије. У складу с тим је изграђена сточарска станица на Равњаку где ће се први пут у крушевачком крају створити услови за вештачко осемењавање свиња. Увозе се eлитни нерасти из Шведске, Данске и Енглеске. РОК “Задругар” на Равњаку 1988. године има 11 нераста и 13 назимица расе: немачки ландрас, велики јоркшир, хемшир, дурок и пијетре.

Уз то исте године увезли су стотину крава сименталске расе и сместили у преуређеном објекту на Равњаку. “Задругар” исте године има у тову 12.000 јунади, стотину хиљада прасића, 2 милиона бројлера и сваког дана откупљује по вагон млека.

Онда је дошла 1989. година и велика инфлација. Док се један бик тови камате поједу два бика! Товилишта су почела да остају празна.

Милорад Сијић

217

РОК “Задругар” 1992. располаже са основним запатом који се на-лази у региону и износи 24.000 плоткиња. Од тога материјала добија за производњу, у сарадњи са пољопривредним произвођачима, око 15.000 телади, па је највећи произвођач меса у Србији. Што се тиче свиња, расположиви капацитети су од 10.000 товљеника и сто хиљада прасади.

Предузеће 1993. године има 220 запослених, а већина је са вишом и високом стручном спремом, углавном пољопривредни стручњаци.

Директори 1956-1960 Душан Васиљевић из Зајечара

Душан Васиљевић завршио Ветеринарски факултет у Београду. Радио као ветеринар у Сточарском пословном савезу у Крушевцу одакле je отишао у предузеће “22. Јули” у Крушевцу за вршиоца дужности директора.

1960-1980 Драгомир Милутиновић (1926-2006) из Великих Купаца Драгомир Милутиновић је дипломирани агроном и цео радни век провео је у “Сточарском пословном савезу” у Крушевцу, касније познат под именом “Задругар”. Тако рећи оснивач је овог предузећа, али се замерио тадаш-њем председнику општине, пао у немилост и смењен.

1980-1981 Драгиша Јаћовић (1939) из Велике Дренове Драгиша Јаћовић завршио је Економски факултет у Бео-граду. Радио је у СО Велика Дренова до 1965., затим у Заводу за запошљавање радника у Крушевцу десет година, одакле одлази у СОУР “Жупски рубин”. Кратко време је директор предузећа “Задругар” у Крушевцу. Затим се поново враћа у “Жупски рубин комерц”.

1981-1985 Синиша Бојић (1943) из Каоника

Синиша Бојић завршио је Пољопривредни факултет, одсек економија у Земуну. Радио у предузећу “Задругар” у Крушевцу одакле долази у предузеће “22. Јули” у Кру-шевцу. Затим ради у Агробанци Крушевац где је руково-дилац експозитуре до 2003. када је пензионисан. Био је члан председништва регионалног Задружног савеза у Краљеву и члан кредитног одбора ЈИК банке у Београду.

1985-1991 Јован Миловановић (1942) из Малих Купаца

Јован Миловановић је дипломирани инжењер агрономи-је. У “Жупски рубин” је дошао са радног места функ-ционера у Општинском комитету Савеза комуниста кру-шевачке општине. Радио је на пословима спровођења политике Савеза комуниста у пољопривреди и селу. Врсни је познавалац стања и односа у пољопривреди и селу овог дела Србије.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

218

1991-1996 Петар Ивановић (1938-1997) из Кукљина Петар Ивановић завршио је Економски факултет. Радио је годинама у предузећу “Задругар” као комерцијални директор. Затим је и генерални директор.

1996-1997 Горан Тодоровић (1962) из Шанца Горан Тодоровић завршио је Ветеринарски факултет у Београду. Радиo je у предузећу “Задругар” на пословима: возач, директор сектора, шеф ветеринарске станице и генерални директор. Како је фирму преузео у најтежој ситуацији увео је минималац што се није допало запосленима и он је дао отказ.

1997-2000 Зоран Илић (1955) из Крушевца

Зоран Илић завршио је Пољопривредни факултет у Новом Саду где је и магистрирао, а докторирао у Загребу. Од 2001. године у звању је редовног професора и предаје на Пољопривредном факултету у Лешку, Универзитета у Приштини, са привременим седиштем у Косовској Митровици. Председник је Управног одбора ЈИК банке Београд.

КРУШЕВАЦ Решењем НО општине Крушевац бр. 10388 од 25. јуна 1954.

основано је гросистичко предузеће под фирмом трговинско предузеће на велико “Крушевац”. Седиште предузећа је Косанчићева бр. 13.

Седиште предузећа се мењало па је касније било у данашњој згради где је легат “Милића од Мачве”, згради данашње Пореске управе, приземљу нове судске зграде, згради Робне куће “Дева” и у згради у Таковској улици.

Предузеће се 5. августа 1959. године спојило са трговинским предузећем “Задружна трговина” чији директор Милош Петровић постаје директор новог предузећа.

Од 1. јануара 1961. године припајањем трговинских предузећа “Сервис”, “29. Новембар” и “Исхрана” делатност је проширена и на мало и од тада предузеће носи име трговинско предузеће на велико и мало “Крушевац”.

Нуди свим самосталним трговинским радњама, предузећима на мало и задружним организацијама велики асортиман колонијално-деликатесне робе, керамику, порцелан, емајлирано посуђе, парфимерију, козметику, нирберај, текстил и текстилну галантерију, као и гумену обућу – опанке, по дневним тржишним ценама.

Милорад Сијић

219

Већ 1965. године предузеће има 36 продавница и 4 самопослуге. Предузећу се 1966. године припојило и трговинско предузеће

“Рибарска Река” из Великог Шиљеговца (основано 1958. године и има 13 продавница) и тада предузеће има 313 запослених радника.

На Мијатовом чаиру, предузеће је 1962. године почело да гради велике магацине у које се уселило 1967. године напустивши 12 старих магацина која су се налазила на почетку улице Цара Лазара.

Предузеће се углавном бави прометом прехрамбено-индустријске и пољопривредне робе, текстила, металних производа, производа од дрвета, гуме и обуће, грађевинског материјала и друго. Асортиман обухвата око 15.000 артикала. Предузеће располаже са 72 пословне јединице и савремено изграђеним складиштним простором од 4.000 квадратних метара. У предузећу 1970. године ради 332 радника.

Директори

1954 Ранко Михајловић (1919-1969) из Крушевца 1954-1959 Сима Јовановић (1914-1996) из Крушевца

Сима Јовановић предратни трговац од новембра 1954. је на челу трговинског предузећа на велико “Крушевац” са места директора трговинског предузећа “Дева”. Одавде је отишао за начелника одељења за комуналне послове НО општине Крушевац, а од 1961. године директор је општинског Фонда за стамбену изградњу.

1959-1961 Милош Петровић (1922-1993) из Александровца

Милош Петровић долази из трговинског предузећа Задружна трговина, а постављен је 6. фебруара 1959. године јер је дотадашњи директор отишао на другу дужност. Он је ујединио бивше предузеће са садашњим. Одласком са места директора радио је као комерцијални директор до пензионисања у овом предузећу.

1961-1972 Божидар Радовановић (1917-1988) из Послона

Божидар Радовановић после рата радио у “Мерими” као рационализатор. Затим ради на разним дужностима у НО среза Крушевац. Директор предузећа “Расински задруга-ри”, затим је директор Инвестиција НО среза Крушевац. За директора трговинског предузећа на велико “Крушевац” постављен је 25. новембра 1961.

1972-1974 Момчило Поповић (1934-2007) из Коњуха

Момчило Поповић завршио је Економски факултет. После интеграције у “Крушевац промет” он је један од двојице помоћника генералног директора до 1981. године када одлази у “14. Октобар”.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

220

Потписивањем Самоуправним споразумом удруженог рада 1974. године послује као ОУР “Крушевац” сада “Прогрес”. Од 1. јануара 1975. године послује при новооснованом предузећу “Крушевац промет”.

Директори ООУР-а ТП “Крушевац”

1975-1982 Светозар Грандић (1941-1996) из Крушевца 1982-1988 Јања Палигорић (1936) из Крушевца

Јања Палигорић је завршио Економску школу, затим Економски факултет. Касније је завршио мултидисципли-ране студије из економије, али није магистрирао.

1988-1990 Љубиша Илић

После распада РО “Крушевац промет” 1990. ООУР “Крушевац” постаје самостално предузеће ТП “Крушевац” на велико и мало.

Директори ТП “Крушевац”

1990 Зоран Дашић (1951-2009) из Српског Милетића Зоран Дашић завршио је гимназију. Радио је до 1997. године у ТП “Крушевац” у Крушевцу. Одатле прелази у друштвено предузеће “Технохемија” из Београда.

1990-1994 Милош Милинић (1948-1997) из Крушевца Милош Милинић завршио је Економски факултет. Био је директор ООУР “Морава”, OOУР “Бела Стена” и Интерне банке до 1990. године, када се “Крушевац промет” распао.

1994-2000 Радоје Поповић (1943) из Игроша Радоје Поповић завршио је Економски факултет.

2000-2002 Горан Обрадовић (1957) из Крушевца Горан Обрадовић завршио је Економски факултет у Београду. Почео је да ради у предузећу “Крушевац промет” у Крушевцу у Радној заједници где је прошао све фазе од референта до генералног директора.

2003-2005 Верица Поповић (1962) из Рековца Верица Поповић завршила је Економски факултет у Крагујевцу. Почела је да ради у трговинском предузећу “Крушевац промет” у Крушевцу у Радној заједници.

ТП Крушевац приватизован 2005. године, а нови власник постао је “Јукомерц” из Крушевца.

Милорад Сијић

221

СЕРВИС Трговинско предузеће “Сервис” основано је 1. јула 1954. године

реорганизацијом трговинске мреже предузећа “Ратко Пешић” и “Бела Стена” и било је услужног карактера. Седиште у Трг ЈНА бр. 17.

Предузеће “Сервис” је 1955. године, одлуком НО општине Крушевац када му је смањен број продавница, постало специјализовано предузеће за промет колонијално прехрамбеном робом на мало.

У свом саставу има продавнице: Унион, Борац, Шумадија, Напредак, Идеал, Први мај, Деликатес, Пролетер, Текстил, Избор, Мода, Победа, Сталаћ, Штитаре, Ћуковац, Рибаре, Будућност, Универзал, Јаворац, Првоборац, Градиште и Ђулица, преко којих снабдева грађанство села и града разноврсним артиклима прехране и текстила.

Од 1957. године предузеће проширило делатност на трговину на мало, још и по следећој струци: фотографски и оптички апарати, инструменти и прибор.

Одлуком радничких савета предузећа “Сервис” и “Багдала” продавница експлозива “Шумадија” припојена је предузећу “Равниште” 1961. године a “Сервис” припојен трговинском предузећу “Крушевац”.

Директори

1954-1961 Наум Ђорђевић (1921-2013) из Крушевца Наум Ђорђевић је син Ђорђа Ђорђевића трговца гросисте у Крушевцу грчког порекла. Завршио је Трговачку школу.

1961 Радмило Јовановић (1921-?) из Адрана Радмило Јовановић постављен је 3. маја 1961. године за директора предузећа пошто је дотадашњи разрешен.

КОЗАРА

Трговинско предузеће “Козара” основано решењем НО општине Крушевац бр. 11610 од 9. децембра 1955. године и регистровано код Окружног суда у Крагујевцу 4. јануара 1956. године.

У предузећу 1958. године ради 38 запослених радника и 12 ученика у привреди. Пошто је предузеће имало више од 30 радника имало је и Раднички савет од 15 чланова.

Снабдевено је великим избором квалитетних штофова, свиле и остале тканине различитих дезена.

Директор 1955-1959 Радомир Рајковић (1922-2001) из Крушевца Припојени трговинском предузећу “Велур” 1959. године. Брисано из регистра предузећа и радњи Фи. бр. 337/59 од 24.

фебруара 1959. године, Окружни суд у Крагујевцу.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

222

29. НОВЕМБАР Трговинско предузеће колонијалном робом на мало “29.

Новембар” основано је решењем НО општине Крушевац бр. 11610-2 од 2. децембра 1955. године. Седиште предузећа Трг Маршала Тита бр. 1.

У свом саставу има продавнице: “Јастреб”, “Изглед”, “Извор”, “Зеленгора”, “Галеб”, “29. Новембар”, “Авала”, “Цер”, “Дунав”, “Поглед”, “Веца Корчагин”, “Копаоник”, “Колонијал”.

Предузеће је иселило своју продавницу “Галеб” у улици Пане Ђукић у коју се уселила Прва обућарска задруга (на предлог НО Крушевац).

Директори 1955-1959 Душан Павишић (1931-2010) из Ријеке Црнојевића

Душан Павишић завршио четири разреда гимназије и шест разреда трговачке школе. Предавао праксу у Трговачкој школи у Крушевцу. Поднео је молбу и тражио да му се уважи оставка с обзиром да се сели у Београд.

1959 Радомир Рајковић (1922-2001) из Крушевца 1959 Слободан Остојић (1926) из Вишеграда

Слободан Остојић завршио Вишу економску школу у Београду. Радио у предузећима “Узор” и “Козара”. Постављен 27. новембра 1959. за директора предузећа. Остојић је до тада шеф рачуноводства овог предузећа. Финансијски је директор Фонда за стамбену изградњу. Радио у предузећима ИНОС и “Крушевац промет”.

1959-1961 Младен Трипковић (1923-1992) из Малог Головода

Младен Трипковић постављен је 18. децембра 1959. године за директора предузећа.

Припојени трговинском предузећу “Крушевац” 1961. године.

ИСХРАНА Основано одлуком НО општине Крушевац решењем бр. 11920/57

25. априла 1957. године као највеће трговинско предузеће за промет прехрамбених производа на мало и велико у Крушевцу. Предузеће је преузело имовину бившег предузећа “Пољопромет”. Набавиће се превозна средства, отворити савремене продавнице, набавити неопходна опрема и изградити магацин капацитета 30 вагона, са 6 вагона расхладног простора. За све то предузеће је од комуналне банке добило кредит од 5 милона динара. Седиште предузећа је у Немањиној бр. 9.

Предузеће се самостално бави трговинском купопродајом робе на мало и велико у унутрашњем промету са следећим трговинским артиклима: месо и месне прерађевине, поврће, воће и прерађевине, млеко и млечни производи, риба и живина, јаја, перје, дивљач и стока и сточна храна као и остали прехрамбени артикли. Као и следећим занатским радиностима: месарска, кобасичарска и цреварска.

Милорад Сијић

223

Спојивши се 30. јуна 1957. године са трговинским предузећем “Месопромет” повећали су обртна средства за 1.700.000 динара, па је предузеће исте године добило кредит од 10 милиона динара.

На крају, 1958. године, предузеће има 54 запослених радника и службеника и три ученика у привреди.

Предузеће мења име 1959. године и нови назив је: Трговинско предузеће за снабдевање на велико и мало у Крушевцу.

Трговинско предузеће за промет прехрамбеном робом на мало “Исхрана” у Крушевцу уписала је у регистар предузећа и радњи следеће продавнице: “Младост”, “Ердоглија”, “21 Октобар”, “Пештер”, “Снежана”, “Славија”, “Мачва”, “Соко”, “Будућност”, “Нова колонија”, “Стара колонија”, “Ибар”, “Клас”, “Победа”, “Вардар”, “Опленац”, “Зора”, “Таково”, “Озрен”, “Зеленгора”, “Топлица”, “Сушица”, “Бресница”, “7 Јули”, “Палилула”, чији предмет пословања је продаја на мало хлеба и пецива, млека и млечних производа.

Међутим, када је хладњача завршена 1961. године, предата је “22 Јули”, а предузеће “Исхрана” није остало само без хладњаче, већ и без неких својих магацина, па је опстанак предузећа неизвестан.

Исте године припојени су трговинском предузећу “Крушевац”.

Директори 1957-1958 Станоје Цветковић (1923-1996) из Текије 1958-1960 Војислав Велимировић (1914-1994) из В. Шиљеговца

Војислав Велимировић пре рата трговац. Од школе имао четири разреда основне и четири разреда трговачке школе. Током рата у радном батаљону подручја Крушевац. Постављен је 15. септембра 1958. године за директора предузећа.

1960-1961 Станислав Ђурковић (1920-2010) из В. Грабовнице Станисав Ђурковић завршио је Трговачку школу. После рата радио је као службеник у Савезу Земљорадничких задруга Брус. Затим је директор трговинског предузећа “Копаоник” у Брусу. Био је председник Копаоничког среза од 1947. до 1950. године. Касније долази службом у Крушевац. За директора предузећа “Исхрана” у Крушевцу постављен је 31. августа 1960. године јер је претходник дао оставку.

МЕСОПРОМЕТ

Трговинско предузеће за промет свежим месом и месним прерађевинама “Месопромет” за снабдевање града месом основано августа 1954. године издвајањем из трговинског предузећа “Морава”, а клање стоке вршено је у Комуналној кланици на обали Расине, на периферији Бивоља.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

224

Раднички савет предузећа на својој седници 10. јуна 1957. године донео одлуку да се споји са трговинским предузећем “Исхрана” са свим својим погонима, продавницама, радницима и службеницима и то путем примопредајног биланса са свом својом активом и пасивом. Предузеће је брисано из регистра Фи. бр. 845/57 од 26. јула 1957. године, Окружни привредни суд у Крагујевцу.

ВЕЛУР

Трговинско предузеће за промет текстилом и обућом на мало. Под називом “Велур” издвојена је јуна 1954. године као

самостална трговинска радња бр. 9 (раније трговина Браће Рајковић) улица Мирка Томића бр. 7, до тада у саставу предузећа “Бела Стена”. Од 1956. године формирано предузеће “Велур”.

Предузећу “Велур” 1958. године припојена је самостална радња УЗОР чији је предмет пословања текстилна роба, а 1959. године припојено је трговинско предузеће “Козара” која је такође трговала текстилном робом.

“Велур” у свом саставу има и продавницу која тргује електрома-теријалом “Универзал” коју је априла 1960. године уступила предузећу “Багдала”. Септембра 1961. године предузеће је уступило своју продав-ницу предузећу “Дивна Гавриловић” која је радила под истим именом у којој се продавала комисиона роба предузећа “Дивна Гавриловић”.

Директори

1956-1959 Влада Јовановић из Крушевца Влада Јовановић је поднео оставку на место директора с обзиром на реорганизацију предузећа јер мисли да није у стању да одговори задацима.

1959-1960 Велисав Ћосић (1919-1994) из Бучја Велисав Ћосић постављен је 6. фебруара 1959. године за директора предузећа.

Припојени трговинском предузећу “Дева” 1961. године.

УКУС Самостална радња на мало “Укус” основана је 1953. године за

снабдевање града текстилом. Трговинска радња “Укус” проширила је делатност 1958. године: гвожђарском и металном робом, бициклама, моторним возилима, шиваћим машинама, радио апаратима, електротехничким материјалом, сатовима и израђевинама од племенитих метала, намештајем и мешовитом робом. Фи. бр. 64/58 од 23. јануара 1958. године, Окружни привредни суд у Крагујевцу.

Припојени трговинском предузећу “Дева” 1960. године. Пословођа

1953-1960 Милан Вуксановић из Крушевца Милан Вуксановић прешао у продавницу “Багат” у Крушевцу.

Милорад Сијић

225

УЗОР Самостална радња за промет текстилом и галантеријом на мало. Продавница се налази у улици Мирка Томића бр. 67. Има најбољи асортиман свих врста текстила, свиле, памучних

тканина, прворазредних мушких и женских штофова и осталу мушку и женску галантерију и конфекцију. Припојени “Велур” 1. априла 1958. г.

Пословођа: ?-1958 Бора Марковић из Крушевца

ОТПАД Предузеће основано решењем НО општине Крушевац бр. 11237

од 18. маја 1951. године са циљем да прихвата отпадни материјал од индустрије и бави се откупом дефектне робе и добило назив “Отпад”. Седиште предузећа у улици Југ Богдановој бр. 22.

Градско предузеће за промет отпадака на велико и мало “Отпад” у Крушевцу купује све врсте отпадака као: крпе, гвожђе, хартију, обојене метале и др. Такође се можете снабдети по врло повољним ценама код овог предузећа са старим употребљивим деловима од гвожђа, обојених метала, текстилних отпадака и тд.

Магацин “Добра вода” у Старој чаршији налази се код саме чесме, па грађани често стављају примедбе тражећи да се уклони одатле. Међутим на 100 метара одатле су још два слична, ако не и гора предузећа по својој делатности, а то су “Сервис” из Београда и “Ангросировина” из Ваљева.

Нови назив уписан у регистар предузећа и радњи је 1960. године гласи: Трговинско предузеће на велико и мало за промет отпадака, дефектне робе, прераду материјала, сортирница и комисион “Отпад” у Крушевцу. Фи. бр. 1226/60 од 22. октобра 1960. године, Окружни привредни суд у Крагујевцу.

Стовариште “Добра вода” уписано у регистар предузећа и радњи 1963. године. Предмет пословања: смештај, класирање, сечење отпадног железа и других отпадних материјала, као и продаја на велико и мало. Пословођа Никола Милић. Фи. бр. 1522/63, Окружни привредни суд у Крагујевцу. Предузеће “Отпад” сели се са ове локације 1967. године и мења назив у Трговинско предузеће за промет отпацима на велико и мало, дефектне робе, прераду материјала, сортирница и комисион “Металтекс” у Крушевцу. Фи. бр. 376/67 од 29. марта 1967. године, Окружни привредни суд у Крагујевцу.

Директори 1951-1953 Радослав Сироватка (1907-1964) из Крушевца

Радослав Сироватка завршио Војну академију у Сарајеву. Радио при војсци у Крушевцу, Струмици, Врхници и у Скопљу. Био у заробљеништву. После рата директор Рибарске Бање. Затим директор “Отпада”. Од августа 1953. на боловању и лечењу и без изгледа да се скоро врати на дужност, а замењивао га као в.д. директора Лазар Попивода, благајник истог предузећа.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

226

1953-1954 Милан Стојановић Милан Стојановић, бивши службеник предузећа “Душан Ристић”, именован је од стране НОГО-а Крушевац за новог директора предузећа.

1954-1957 Радослав Аранђеловић (1920-1983) из Гаглова

Радослав Аранђеловић пре рата је радник Фабрике ваго-на из Крушевца. Од школе имао четири разреда основне. Борац Расинског партизанског одреда. Демобилисан као капетан и до 1952. радио у Белој Цркви, а тада долази за секретара НОО Гаглово. Касније је директор Дома стараца у Липовцу.

1957-1966 Влада Вулић (1923-1992) из Читлука

Влада Вулић био је борац Расинског партизанског одреда и носилац је “Партизанске споменице 1941”. После рањавања на Копаонику лечио се у Италији, а потом био на школовању у Совјетском Савезу. Радио као директор транспортног предузећа “Аутотранспорт”.

До припајања Трговинском предузећу “Унија” из Загреба дошло је 1969. када је “Металтекс” постао Откупна станица у Крушевцу.

Потписивањем Самоуправним споразумом удруженог рада 1973. године послује као ОУР “Металтекс” са седиштем у Крушевцу, са својствима правног лица у оквиру радне организације “Унија” у Загребу.

Већ 1974. године “Металтекс” послује као Основна организација удруженог рада здруженог предузећа “Техногас-Инос”, Београд.

Седиште у Цара Лазара бр. 72. Има своје откупне станице у Крушевцу, Трстенику, Ћићевцу,

Светозареву, Београду, Зајечару и Белој Паланци. Тек уласком у систем “ИНОС” 1980. године постају велико

предузеће и послују међу 14 чланица Холдинга “ИНОС” Београд. Међу првима у Југославији изградили су постројење за прераду челичне струготине у брикете, чиме се отпадни челик преко железара поново враћа производњи. На тај начин колектив је из чисто трговинске прешао у производну сферу. Још два нова погона изграђена су 1986. године: за балирање папира и прераду ломљеног стакла. Предузеће има 400 запослених радника.

Од 1986. године СОУР “Инос” – Београд, РО “Инос” Крушевац – Јасички пут бб у свом саставу има ООУР “Металтекс” – Цара Лазара бб и ООУР “Морава” – 2. Јужноморавске бригаде бб и запошљава 303 радника.

“Инос” Крушевац поред пословних јединица у Крушевцу “Добра вода”, “Делиград”, “Морава” и “Неметали” има и пословне јединице у Брусу, Варварину и Трстенику.

Милорад Сијић

227

Директори 1967-1974 Миодраг Јовановић (1914-1988) из Крушевца

Миодраг Јовановић био је технички директор хемијске индустрије “Србије”, члан контролне комисије Србије, начелник изградње и монтаже војног предузећа “Милан Благојевић”. Директор предузећа “Ага Руше” у Ракови-ци, “Милош Момић” у Земуну, “Албус” у Новом Саду, ХИ “Жупа” у Крушевцу одакле је отишао за директора Заједнице хемијске индустрије Среза Крушевац.

1974-1986 Владислав Пуношевац (1933-1999) из Крушевца

Владислав Пуношевац завршио је Правни факултет у Београду. Радио је у предузећу “22. Јули” као руководилац општег сектора, у Комуналном предузећу у Крушевцу и предузећу “Металтекс” у Крушевцу. Одласком Пуношевца до избора новог директора постављен је в.д. директора Драгиша Михајловић.

1987-1993 Ђорђе Петровић (1935-1994) из Крушевца Ђорђе Петровић завршио је Економску школу у Крушевцу, а Економски факултет у Београду где је дипломирао 1960. Радио у предузећу “22. Јули” где је директор, затим је финансијски директор у градском предузећу “Топлана” у оснивању. У предузећу “14. Октобар” директор је сектора. У једном мандату је у СО Крушевац, где ради као начелник за привреду.

1993-1997 Љубиша Максимовић (1956) из Великих Купаца

Љубиша Максимовић завршио је Економски факултет у Нишу. Почео да ради 1984. у предузећу “14. Октобар” у Крушевцу. Од 1991. ради у предузећу “ИНОС” у Кру-шевцу као комерцијални директор. Од 1997. је комер-цијални директор “Технокомерца” из Крушевца. Од 2004. до 2007. генерални је директор приватизованог предузећа “ИНОС” “ЕКО ИНОС” у Крушевцу.

1997-1999 Душан Савић 1999-2003 Љубиша Максимовић (други пут) 2003-2004 Раде Вукојевић (1955) из Доњег Ратаја

Раде Вукојевић завршио је Пољопривредни факултет, агроекономски одсек у Земуну. Радио је у Земљорадничкој задрузи “Голија”, село Девићи (Ивањица), затим Земљорадничкој задрузи у Горњем Ступњу где је финансијски директор. Одатле долази у “22. Јули”. Одавде отишао на место директора предузећа “Бемикс” из Александровца.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

228

МЕТАЛПРОМЕТ Трговинско предузеће на велико ваљаним и вученим

материјалом, гвожђарском и металном робом “Металпромет” основано је 1. децембра 1952. године као филијала истоименог трговинског предузећа из Београда. Седиште у Цара Лазара бр. 19.

Од 25. јуна 1954. године ради као самостално трговинско предузеће на велико и мало. Има продавнице: “Гвожђар”, “Расина”, “Челик”, “Метал”, “Трудбеник”, “Електропромет”, “Звук”, “Јувела”, “Електротехна” и “Електроатом”.

Од 1957. године предузеће је проширило делатност још и на куповину и продају ауто-мото резервних делова и прибора.

Одлуком Радничких савета трговинских предузећа: “Бела Стена”, “Багдала”, “Сервис” и “Металпромет”, припојене су њихове продавнице за промет електротехничког материјала, гвожђарске и металне робе трговинском предузећу “Металпромет”, и то: Звук (Бела Стена), Електротехна (Бела Стена), Електротрговина бр. 13 (Багдала), Електроатом (Сервис), Гвожђарска продавница бр. 1 (Бела Стена), Трудбеник (Бела Стена), Гвожђарска продавница бр. 9 (Бела Стена), Гвожђарска продавница бр. 3 (Багдала), Гвожђарска продавница бр. 6 (Багдала) и Гвожђарска продавница бр. 10 (Багдала).

“Металпромет” се 1969. године интегрисао са трговинско-занатским предузећем “Радиоелектро” које у том тренутку поседује 31 продавницу у разним местима у земљи. Интеграцијом се дошло до моћне трговинске куће.

“Радиоелектро” је настало 1. јануара 1966. године као занатско предузеће и ради услуге (нпр. испоручили су разводно постројење хидроелектрани Бајина Башта, итд.).

Решењем Окружног суда у Крагујевцу Фи-22/70 од 25. фебруара 1970. године брисано је из регистра трговинско предузеће “Металпромет”, али од 1972. године мења име фирме: ООУР “Крушевац” – предузеће за спољну и унутрашњу трговину “Радиоелектро” Београд.

Предузеће 1975. године има 170 запослених радника. Од 17. децембра 1979. године извршен је упис о удруживању РО

“Металпромет” у СОУР “Униоелектро” Београд. На основу решења Окружног суда у Београду од 3. јула 1978.

године брише се из регистра суда ООУР “Унутрашња трговина” Крушевац у саставу РО “Радиоелектро” Београд. Решењем истог суда уписано је 17. јула 1978. године организовање и конституисање РО за промет металом и електротехничком робом на велико и мало “Металпромет” Крушевац. Радна организација настала је удруживањем ООУР “Челик” Крушевац и ООУР “Метал” Крушевац организованим од ООУР “Унутрашња трговина” у саставу “Радиоелектро” Београд.

РО Металпромет – ЈНА бр. 8 има у свом саставу 1986. године ООУР “Челик”, ООУР “Метал” и РЗ заједнички послови и запошљава 260 радника.

Милорад Сијић

229

Директори 1954-1961 Божидар Гајић (1924-1977) из Кобиља

Божидар Гајић је син Драгомира Гајића. Носилац је “Партизанске споменице 1941”. Радио је у “Мерими”. У предузећу “22. Јули” у Крушевцу био је познат као иноватор многих проналазака у кланичној индустрији. Био је и директор УГОП “Жупа” у Крушевцу, одакле је дошао за директора “Металпромета”.

1961-1962 Драгиша Пачариз (1931-2011) из Крушевца

Драгиша Пачариз постављен је 23. децембра 1961. године.

1962-1980 Србољуб Јовичић (1920-1995) из Београда Србољуб Јовичић завршио је осам разреда гимназије са великом матуром. Борац XXIII српске дивизије. Говорио је француски и немачки језик. За директора овог предузећа постављен је 1. октобра 1962. године.

1980-1993 Радослав Симоновић (1943-1993) из Мале Врбнице Радослав Симоновић радио је као трговац у продавници “Звук” када су га изабрали за директора предузећа. После тога колектив га шаље у Београд где је завршио комерцијалну школу, затим и Економски факултет. Погинуо у саобраћајној несрећи. У предузећу остао упамћен као добар и способан руководилац.

1994-1995 Драгиша Ристић (1936) из Крушевца Драгиша Ристић завршио је Економски факултет у Београду. Био је стипендиста Среза, па је после завршетка студија почео да ради у Срезу 1961. године. Укидањем Среза ради у општини, а 1964. године долази у “Металпромет”. Његовим доласком предузеће добија првог и јединог економисту. До тада је финансије водио човек са књиговодственим курсом. Ристић је био

директор ООУР-а “Велепродаја”.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

230

1995-2002 Миодраг Лапчевић (1955) из Велике Врбнице Миодраг Лапчевић завршио је Економски факултет у Београду 1980. Почео да ради у предузећу “Металпро-мет” у Крушевцу, где ради на пословима од референта до шефа рачуноводства. Кратко, 1995., био је директор малопродаје. Од 2002. ради у предузећу БИП из Бео-града као шеф Продајног центра у Крушевцу. Од 2013. председник Надзорног одбора ИМК “14. Октобар”.

2002-2005 Владимир Минић (1962) из Крушевца

Владимир Минић завршио је Економски факултет. Данас ради у Београду.

ДУВАН Трговинско предузеће “Дуван” у Крушевцу основано решењем

НО општине Крушевац 1. јула 1954. године као самостално предузеће издвајањем продајног стоваришта у Крушевцу из састава предузећа “Дуван” из Београда. Седиште у улици Стојана Милошевића бр. 1.

Трговинско предузеће за промет дуванским прерађевинама, шибицом и прибором на велико и мало у Крушевцу. У свом магацину као и малопродавницама врши продају на мало и велико цигарете свих врста, жижице, таксене и поштанске вредноснице, срећке југословенске лутрије, оловке, кременчиће, упаљаче, гуме, мастила и жилете.

Овом предузећу се 1961. године припаја Народна књижара, и тада предузеће у регистар предузећа и радњи уписује проширење делат-ности у промету свих врста канцеларијског материјала, папира, писаћег и школског прибора, свих врста књига и музикалија.

Предузеће 1963. године мења назив у Трговинске предузеће “Тргопапир” у Крушевцу. Фи. бр. 132/64 од 6. фебруара 1964., Окружни привредни суд у Крагујевцу.

Трговинско предузеће “Тргопапир” бави се прометом на велико и мало – дуванских прерађевина, прибора и шибица, пореских, таксених и поштанских вредности, канцеларијског материјала, писаћег и школског прибора, књига и музикалија, галантеријске и базарске робе, оптичких инструмената, сатова, производа од племенитих метала, парфимеријске и козметичке робе, школског намештаја, производа од гуме, каучука и пластичних маса. Укупан продајни простор предузећа је 605 квадратних метара и располаже са 41 пословном јединицом.

Већ 1970. године седиште је у Чупићева бр. 11, запослених је 94 радника, 1974. године 123 радника који раде у 40 пословних јединица: 8 књижаре, 7 мешовитих продавница и 25 модерних киоска. Уз то имају и три магацина.

Милорад Сијић

231

Директори 1954-1959 Славко Ђуровић (1922-1999) из Бовна

Славко Ђуровић пре рата индустријски радник. Борац Расинског партизанског одреда. После рата шеф Управе Народне милиције Среза расинског, затим је повереник откупног предузећа на велико “Војводина”. Поднео је оставку на дужност директора предузећа из разлога што је примљен за редовног слушаоца Више управне школе у Београду. Затим је начелник секретаријата за народну

одбарну. Потом начелник за инспекцијске послове. 1959-1961 Боривоје Ћирковић (1925-1991) из Крушевца

Боривоје Ћирковић за директора предузећа “Дуван” постављен је 6. фебруара 1959. године. Касније ради као комерцијални директор, али је пао у немилост генералног директора Анђелковића који га тера из предузећа, а на његово место доводи Бранислава Вучићевића, кога je такође oтераo из предузећа.

1961-1966 Радојко Анђелковић (1917-2004) из Малог Головода

Радојко Анђелковић, Гота, постављен је 25. новембра 1961. године за директора предузећа. До тада био директор предузећа “Бела Стена”. “Овде је оптуживан од потчињених да има своје људе које држи обећањима и уценама, а сваки онај који неће како каже директор отеран је из предузећа”.

80

1966-1971 Велисав Ћосић (1919-1994) из Бучја

Велисав Ћосић завршио трговачку школу. За време рата био заробљеник у Немачкој. После рата радио у “Црепани” у Брусу, затим је директор среског магаци-на “Копаоник” у Брусу. Од 1956. године је комерција-листа у предузећу “22 Јули”. Од 1959. до 1960. дирек-тор је трговинског предузећа “Велур”. Од 1960. комерцијални директор трговинског предузећа “Дева”.

1971-1973 Љубиша Јевремовић (1927-2005) из Крушевца

Љубиша Јевремовић је завршио Правни факултет. Највише је радио у Економској школи, где је предавао право. У Трговачкој школи је предавао организацију, а једно време био је директор школе. Последње радно место било му је у Средњој техничкој школи, на месту секретара школе, одатле је отишао у пензију. Говорио је шест страних језика. Био је велики спортиста. За

80

Победа, 12. јун 1965, стр. 5.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

232

“Напредак” је играо стони тенис и пет пута заредом био првак Крушевца (1952-1956). Са клубом освојио куп Србије (1953), појединачни је првак Србије (1954).

1973-1974 Светозар Грандић (1941-1996) из Крушевца

Светозар Грандић завршио је Економски факултет у Београду и почео да ради у предузећу “Милоје Закић” у Крушевцу чији је био стипендиста. Касније ради у ХИ “Мерима” у Крушевцу, затим долази за директора трговинског предузећа “Тргопапир” у Крушевцу.

Потписивањем Самоуправним споразумом удруженог рада 1973. године послује као ОУР “Тргопапир”, сада “Прогрес”. Од 1. јануара 1975. године са још три трговинске куће спојени у новооснованом трговинском предузећу ТПО “Крушевац промет”.

НАРОДНА КЊИЖАРА

Књижара Народног фронта носи назив од 1945. до 1953. године. Бивша књижара Народног фронта од 1953. године мења име у

Књижарско предузеће “Народна књижара”. Снабдевена је школским прибором и канцеларијским

материјалом, разним обрасцима за школске и општинске потребе, свим врстама хартије за предузећа и установе, робу за широку потрошњу, великим избором књига домаћих и страних писаца.

Има своје продавнице: “Народна књижара” – централа Пана Ђукића бр. 84; “Народна књижара” број 1 – преко пута сквера; “Народна књижара” број 2 – преко пута “Гледстона”; “Народна књижара”, филијала Велики Шиљеговац.

Књижарском предузећу “Народна књижара” припојена је 1959. године “Ђачка књижара” у Крушевцу.

Ђачка књижара са седиштем у улици Мирка Томића бр. 105. Продаје канцеларијски материјал, ђачки и школски прибор у

великом избору. Обрасце: за привредна предузећа, социјално осигурање, здравствене установе, народне одбране – општине, школе и сву осталу државну администрацију. Послује као посебно трговинско предузеће до 1959. године када се спаја са трговинским предузећем “Народна књижара”. Предузеће у свом саставу има књижаре у Крушевцу: “Народна”, “Ђачка”, “Младост” и “Култура”, у Трстенику “Просвета”.

Књижарско предузеће “Народна књижара” у Крушевцу уписано је у регистар предузећа и радњи 1961. године.

Спојени 1961. године са Трговинским предузећем “Дуван”. Директори

?-1959 Миодраг Шиљић (1914-?) из Дубаца 1959-1961 Радисав Чворовић (1907-1988) из околине Лучана

Милорад Сијић

233

АГРОПРОМЕТ Ратарско семенски пословни савез у Крушевцу основан је 1956.

године са циљем унапређења ратарске производње пружањем стручне помоћи и да снабдева земљорадничке задруге и индивидуалне произвођаче репродукционим материјалом (семе, ђубриво и заштитна средства), као и да откупљује семенску робу. Овлашћена лица: Александар Башић, Бранислав Шошић и Миодраг Јанковић. Фи. бр. 1492/56 од 4. децембра 1957. године, Окружни привредни суд у Крагујевцу.

Седиште фирме у ЈНА бр. 10, касније у Југ Богдановој до 1980. Машинско-тракторска станица је припојена предузећу и као

сервис добија 1957. године ново име “Ремонт”. Мења назив 1958. године у Пословни савез за ратарство и

механизацију “СЕМЕ” у Крушевцу. Нови Управни одбор: Драгутин Стефановић, Бранислав Шошић, Драгиша Панић, Милан Алексић, Милан Богдановић, Светислав Мутавџић и Милорад Петровић. Фи. бр. 315/58 од 31. марта 1958. године. Окружни привредни суд у Крагујевцу.

Пословни савез је брисан из регистра на основано је ново предузеће које је извршило конституисање 13. септембра 1960. године и носи назив: Предузеће за промет и снабдевање пољопривреде на мало и велико “СЕМЕ” у Крушевцу. Фи. бр. 1309/60 од 22. новембра 1960. године, Окружни привредни суд у Крагујевцу.

Од 1962. године мења назив у Предузеће за промет и снабдевање пољопривреде на велико и мало “Агропромет”. Фи. бр. 82/62 од 18. јануара 1962. године, Окружни привредни суд у Крагујевцу.

Предузеће се углавном бави трговином – продаје моторна возила, трговина на велико грађевинским машинама, делова и прибора, трговина на велико пољопривредним машинама и алатима, вештачко ђубриво и средства за заштиту биља и семенске робе, транспортне услуге и технички преглед.

“Агропромет” је отворио 1962. године продавницу “Аутополет” и “Пољопривредну апотеку”.

Предузеће има пословницу репроматеријала, пословницу резервних делова фабрике “14. Октобар”, пословницу ауто делова и представништва са стовариштима у Београду и Новом Саду.

Како је предузеће “22. Јули” имало своје фарме кокошака између ВП Дома и предузећа “Агропромет” 1963. године “Агропромет” је купио цео плац и тако добио велики простор за ширење фирме.

Запослених радника 1970. године има 81. Предузеће је 1971. године потписало Самоуправни споразум

удруженог рада и постало један ООУР предузећа “Жупски рубин”. ООУР “Агропромет”, Предузећа “Жупски рубин експорт-

импорт” у Крушевцу, уписао 1972. године у регистар предузећа и радњи Стовариште ауто-тракторских делова.

Од 1973. године Предузеће “Жупски рубин” уписао у регистар предузећа и радњи нови ООУР “Агропромет-сервис”.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

234

Ремонт Погон за механизацију “Ремонт” основан је 1957. године одлуком

Управног одбора Ратарско семенског пословног савеза уз сагласност НО општине Крушевац решењем бр. 7073/57 и послује под фирмом Ратарско семенарски савез Погон за механизацију “Ремонт”.

Предмет пословања погона услужног је карактера. Погон има статус привредне организације. Крајем исте године погон је проширио делатност и на: оправку електромотора и на купопродају на мало свих пољопривредних машина, алата и оруђа, резервних делова и разног материјала како за пољопривредне машине, тако и за сва остала моторна возила.

Седиште предузећа у Бруски пут бр. 1. Ремонт у Крушевцу 1959. године је проширио своју делатност и

на производни део. Сервис обавља у својим радионицама следеће радове: текуће и

генералне оправке трактора, вршалица и свих осталих пољопривредних машина, алата и прикључних машина, као и свих других моторних возила. Од 1961. године осим осталих сервиса преузео и сервис свих моторних возила “Црвена Застава” – Крагујевац.

Сервис шаље своје мајсторе у разне фабрике који су доносили овлашћења за сервисе “Гошa”, ИМТ, НСУ, “14. Октобар”, ТАМ, ТОМОС, ЗМАЈ, “Пољопривредник” (Сомбор) и “Машинотехна” (Љубљана).

Од 1962. године Сервису је припојен “Металоинсталатер”, а исте

године Ратарски пословни савез добија нови назив “Агропромет” у оквиру кога Сервис постаје самостални погон и нови назив је Пословна јединица са самосталним обрачуном “Ремонт” у Крушевцу.

Оно што издваја “Ремонт” од других предузећа у Крушевцу је то што је 1962. године уведено радно место дефектор. Предузећу је претила опасност да остане скроз без посла јер су механичари вршили велике злоупотребе. Дефектор је стручњак који одређује врсту квара, нормира време рада, и, у заједници са техничким директором, унапред израчуна приближну цену оправке. Једноставно, онемогућено је несавесним механичарима да се, поред поправке, у било шта друго мешају и евентуално наносе штету предузећу или пословном партнеру. После ове револуционарне идеје требало је наћи посао и у томе им је помогао највећи крушевачки колектив “14. Октобар” који је одлучио да цео свој возни парк шаље искључиво на оправке у “Ремонтове” радионице.

“Ремонт” је 1968. године променио назив фирме у Привредно-услужно предузеће “РАД” у Крушевцу, проширио је производњу и производи алуминијумске и ливене радијаторе. Исте године “РАД” је уписао у регистар Самостални погон са посебним обрачуном “Ремонт”.

Самостални погон са посебним рачуном “Ремонт” у Крушевцу брисан је из регистра услед припајања Ауто кући “Шумадија” из

Милорад Сијић

235

Београда 1969. године. У регистар предузећа и радњи уписан је Сервис Ауто кућа “Шумадија” Београд, погон у Крушевцу.

Производно услужно предузеће “РАД” брисано из регистра предузећа и радњи 1970. услед припајања предузећу “14. Октобар”.

Изграђен је 1971. године сервис Ауто куће “Шумадија” у Крушевцу чија вредност прелази милијарду старих динара, а само радови ГП “Јастребац” износили су око 700.000 милиона старих динара као и реконструкција, изградња и доградња “Агропромета”.

Сервис је отворио Стовариште ауто-траксторских делова у Крушевцу 1972. године, а од 1973. године понео је нови назив ООУР “Агропромет-сервис” у Крушевцу. Послује као део предузећа “Жупски рубин” до краја 1977. године. Од 1. јануара 1978. године у саставу предузећа “Крушевац промет”.

На референдуму 19. септембра 1977. године радници ООУР “Агропромет” у саставу ОУР “Жупски рубин” и ООУР “Равниште” у саставу ОУР “Крушевац промет” изјаснили су се о удруживању рада и средстава. Почев од 1. јануара 1978. године ООУР “Агропромет” послује у саставу ТПО “Крушевац промет”.

Како је “Агропромет” у саставу великог предузећа “Крушевац промет” донета је одлука да се прави нов сервис. Аутосервис “Расина” почео је са радом 1980. године. Како је направљен импозантан објекат цело предузеће се сели у нове просторије. “Агропромет” у свом саставу тада има четири сектора, и то:

Сектор “14. Октобар” (директор Драган Стоиљковић) ради са деловима индустрије “14. Октобар” и ремонт њихових мотора.

Сектор “ФАП-ФАМОС” (директор Тине Миљковић) сектор ради са возилима наведених фирми.

Сектор “Застава” (директор Љубодраг Минаковић) ради са возилима, камионима, бициклима, магацин гума и малопродаја и део који ради сервис путничких возила “Црвена Застава” из Крагујевца.

Сектор “Пољопривреда” (директор Тика Арсић) врши промет трактора, прикључних машина и заступа “ИМТ”, “Тома Винковић” из Бјеловара, ради са семенском робом, ђубривом и држи пољопривредне апотеке и магацин за селектирање семенске робе.

Аутосервис био je подељен по секторима, а како је Будимир Радуловић био човек који је експерт у пословима ремонта добио је посао техничког директора Аутосервиса свих сектора.

Од 1982. године РО “Крушевац промет” основала је посебан ООУР “Пољосервис” за продају трактора, прикључних машина, семенске робе и имао машинску радионицу – сервис.

ООУР “Агропромет” 1986. године запошљава 318 радника. ООУР “Пољосервис” 1986. године запошљава 92 радника. “Пољосервис” припојен је предузећу “Агропромет” и када је

нестао “Крушевац промет” 1990. године послује у саставу самосталног предузећа “Агропромет” као сектор пољопривреде и има четири послов-нице: ИМТ-а, остале механизације, хемије и дораде и мешовите робе.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

236

“Агропромет” је 1992. године извршио трансформацију у деоничарско друштво. Тада предузеће има 410 радника. Поред сервиса предузеће има и мрежу продаје резервних делова за аутомобиле и пољопривредне машине. Сва инфраструктура у Крушевцу, Београду и Новом Саду власништво је предузећа. Поред тога има 24 продавнице са целокупним програмом “Агропромета”. Поред продаје резервних делова има и пољопривредне апотеке у Стопањи, Медвеђи, Мерошини и две у Крушевцу: “Доња вага” и “Зелена пијаца”.

Директори “Агропромета”

1957-1961 Бранислав Шошић (1914-1985) из Паруновца Бранислав Шошић је завршио Пољопривредни факултет у Земуну 1940. године. Радио је у Заводима за пољопривредна истраживања у Лесковцу и Крушевцу, Министарству пољопривреде Србије, у крушевачком Заводу био и директор. Затим је радио у Среском задружном савезу, “Агропромет” и Пољопривредној станици у Крушевцу, одакле одлази у пензију.

1961-1966 Милорад Петровић (1929) из Мудраковца

Милорад Петровић је завршио Пољопривредни факултет, говорио је четири језика: немачки, енглески, француски и руски. Почео је да ради у Земљорадничкој задрузи “Јединство” у Мудраковцу 1953. године. Радио је у предузећима: “14. Октобар”, “Равниште” и “Жупски рубин комерц”. У предузећу “14. Октобар” био је управник пословних предузећа које је он и отварао

широм земље као сервисе за машине предузећа. Око пола године је провео у Београду у школи енглеског језика.

1966-1972 Милутин Павловић (1929-2013) из Избенице

Милутин Павловић завршио је Економски факултет у Београду. Радио је у “Основном савезу земљорадничких задруга” у Крушевцу, одакле је дошао у “Агропромет”. Касније одлази у трговинско предузеће “Дева” у Крушевцу.

1972-1976 Марко Божовић (1937-2013) из Крушевца Марко Божовић завршио је Правни факултет у Београду. Радио је у ЗОИЛ “Дунав” у Крушевцу, затим долази у предузеће “Агропромет” у Крушевцу. Касније ради као директор извоза у предузећу “Жупски рубин”.

Милорад Сијић

237

1976-1983 Боривоје Старинац (1928-2004) из Горњег Ступња Боривоје Старинац завршио је Економски факултет у Београду. Запослио се у Земљорадничкој задрузи у Новом Кнежевцу одакле долази у индустрију “14. Октобар” у Крушевац где ради четири године, а онда прелази у “Агропромет” из Крушевца. Касније прелази у “Жупски рубин”, где је директор развоја.

1983-1986 Милош Мијовић (1939-2011) из Гњилана

Милош Мијовић је завршио Економски факултет у Приштини. У Крушевац долази из Скопља. Радио је на руководећим местима у Трговинском предузећу “Крушевац промет” у више ООУР-а: “Јастра”, “Морава”, “Равниште”, “Агропромет”.

1986-1990 Милан Пешић (1934) из Ражња Милан Пешић завршио је студије Политичких наука у Београд. Директор је “Аутопревоза” у Крушевцу, одак-ле прелази у “Крушевац промет”. Председник Већа радних заједница СО Крушевац; председник Управног одбора и Радничког савета “14. Октобра”; председник координационог одбора МАГ; први председавајући МОК Краљево; председник Среског одбора Феријал-ног савеза Крушевац; председник Туристичког савеза

Крушевац и др. 1990-1992 Зоран Ракићевић (1937) из Стубла (Блаце)

Зоран Ракићевић је завршио Пољопривредни факултет у Земуну. Радио у предузећима “14. Октобар”, “Агро-промет” и “Равниште”. У “Жупски рубин” је дошао са места директора “Пољосервис”, једне од ООУР-а “Крушевац промет”. Са места директора СОУР “Жупски рубин” долази на место директора трговин-ског предузећа “Агропромет” у Крушевцу.

1992-1996 Милорад Илић (1956) из Чунгула (Блаце)

Милорад Илић завршио је Економски факултет. Радио је у индустрији “14. Октобар” где је референт увоза, шеф увоз-извоз резервних делова, директор снабдева-ња и помоћник комерцијалног директора. У “Агропро-мет” долази 1991. за референта пољомеханизације. Исте године постаје шеф пословнице ИМТ-а, а у апри-лу 1992. постављен за генералног директора. Председ-ник је Управног одбора индустрије ИМР у Београду.

1997-2003 Славољуб Јанићијевић

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

238

РАВНИШТЕ Интеграцијом предузећа “Бела Стена” и “Багдала” 1961. године

настало је Трговинско предузеће на велико и мало “Равниште” у Крушевцу и уписано у регистар предузећа и радњи. Фи. бр. 827/61 од 4. септембра 1961. године, Окружни привредни суд у Крагујевцу.

Предузеће извршило конституисање 26. новембар 1961. године. Предузеће је почело са радом 1. јануара 1962. године.

Директори 1961 Мирослав Стојановић (1920-1986) из Читлука 1961-1968 Младен Трипковић (1923-1992) из Малог Головода

Младен Трипковић, Маџа, постављен је 27. новембра 1961. године за директора предузећа. Пекарски занат је изучио у Крушевцу пре рата и радио као пекарски радник. Првоборац је Расинског партизанског одреда, командир самосталне чете. Носилац је “Партизанске споменице 1941”. По завршетку рата наставио је службу у штабу Прве армије у Нишу, затим је постављен за шефа војног одсека у Прокупљу. Од

1948. године ради у Крушевцу у предузећима: “Милоје Закић”, “29. Новембар”, “Равниште”, ШИК “Јабланица” Лесковац и “Жупски рубин”, где је пензионисан. До избора директора в.д. је Драгослав Гојковић.

1968-1969 Славко Андријевић (1929) из Горње Пакашнице

Славко Андријевић са места директора предузећа “Услуга” у Крушевцу дошао је 1. јуна 1968. године за директора трговинског предузећа “Равниште”. Одавде одлази у општински комитет СК Крушевац, затим је председник Општинског већа Савеза синдиката. Потом је директор “Крушевац промета”.

“Равниште” и “Занатпром”, две велике трговинске куће, спојиле

су се 15. новембра 1969. године у једно веома велико и јако предузеће. Ново предузеће бави се прометом грађе и грађевинског материјала, боја и лакова, огрева и експлозива, намештаја, грађевинске столарије, ловоприбора и прибора за спортски риболов, реализација дечије конфекције, гвожђарском и електротехничком робом, као продајом ауто делова. Предузеће има 23 пословне јединице чија је површина 27.183 квадратних метара, укључујући и стоваришта грађе.

У предузећу 1970. године ради 229 радника.

Милорад Сијић

239

Директор 1969-1974 Душан Карајовић (1930-2013) из Крушевца

Душан Карајовић је завршио Трговачку академију, затим у Крагујевцу Економски факултет. Први пут се запослио 1949. године у предузећу “Мерима”, а већ 1950. одлази у предузеће “Милоје Закић”, где остаје до 1955. године када одлази за финансијског директора у предузеће “Металпромет” и остаје до 1958. године. У општину одлази 1958. године и ради као шеф инспекције, а потом је директор Управе прихода до

1963., када одлази за директора у Занатско набавно-продајно предузеће које касније мења име у “Занатпром”.

Трговинско предузеће “Равниште” 1973. године мења име у Про-

изводно-трговинско предузеће “Равниште”, а потписивањем Самоуправ-ног споразума о удруженом раду предузеће постаје Организација удруженог рада (ОУР) “Равниште” сада “Прогрес” која у свом саставу има три Основне организације удруженог рада (ООУР-а), и то: ООУР Трговина ООУР Производња и Радна заједница заједничких служби.

Трговина продаје: производе црне металургије; електро и водоводни материјал; грађу и грађевински материјал; хемијске производе и ХТЗ средства; возила, резервне делове и ауто гуме; грађевинске и пољопривредне машине, прикључна оруђа и резервне делове; апарате за домаћинства и намештај.

Производња: дечју конфекцију и трикотажу; производе из кооперације на сиц (техничка припрема се врши у предузећу, а потом се даје женама да кући шију и донесу готов производ); занатске производе; корпарско-плетарске производе.

Од 1. јануара 1975. године послује као ООУР “Крушевац промет”.

Директори ООУР-а 1975-1981 Драгослав Гојковић (1936) из Бивоља

Драгослав Гојковић завршио је Гимназију у Крушевцу, а Економски факултет у Београду 1960. године. Радио је у предузећу “Милоје Закић”. Затим у “Равниште” где је в.д. директора до именовања директора, а онда ради као комерцијални директор. Од 1973. године је помоћник директора. Интеграцијом 1975. године и стварањем трговинске куће “Крушевац промет” постао је директор ООУР-а “Равниште”. Одавде одлази у “14.

Октобар” где ради од 1981. до 1991. године као потпредседник Пословодног одбора за комерцијалу и финасије. Од 1991. је шеф представништва у Крушевцу спољно трговинског предузећа “Прогрес” из Београда.

1981-1986 Ратомирка Динић (1943) из Подујева 1986-1990 Милош Мијовић (1939-2011) из Гњилана

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

240

ООУР “Равниште” 1986. године запошљава 340 радника. После распада РО “Крушевац промет” ООУР “Равниште” послује

као самостално предузеће ТП “Равниште” на велико и мало.

Директори 1990-2001 Мр Мирослав Смиљковић (1951) из Витановца

Мирослав Смиљковић завршио је Факултет организа-ционих наука у Београду. Радио у ХИ “Жупа”, затим у трговинском предузећу “Равниште” од 1990. до 2001. године где је генерални директор. Касније ради у ЈП “Градска топлана” од 2004. до 2008. године. Од 2008. до 2012. године помоћник је градоначелника за стамбено комунална питања. Одатле је отишао за

директора КЦК у Крушевцу. 2001-2002 Братислав Јанићијевић (1962) из Суваје

Братислав Јанићијевић завршио је Економски факултет у Нишу. Цео радни век провео је у предузећу “Равниште” у Крушевцу од 1990. до 2006. године. Данас је приватник.

2002-2006 Милорад Вулетић (1960) из Лаћиследа

Милорад Вулетић завршио је Економски факултет. Радио је у предузећу “Равниште” затим је директор Пословног центра у Александровцу. Данас ради као директор Центра за социјални рад у Александровцу.

Предузеће продато 2006. године.

КРУШЕВАЦ ПРОМЕТ После регулације трговине у Крушевцу дошле су реформе којима

се желело укрупњавање трговине спајањем великих трговинских кућа. До стварања такве трговинске куће у Крушевцу дошло је тек 23.

септембра 1974. године када су се радници четири највеће трговинске куће у граду “Равниште”, “Дева”, “Тргопапир” и “Крушевац” на референдумима изјаснили за то. Од тада се формира ново Трговинско производна организација “Крушевац промет”.

У систему ООУР “Равниште” изграђена је фабрика дечије конфекције “ЈАСТРА” која постаје посебан ООУР. Свечано је пуштена у рад 1976. године и почела рад са 100 радника. ООУР “Равниште” је даље подељено на два ООУР-а, и то: ООУР “Равниште” као великопродаја и ООУР “Бела Стена”, малопродаја.

“Дева” и “Тргопапир” су спојени у један ООУР; “Дева” који има само малопродају.

Милорад Сијић

241

“Крушевац” се поделио такође на два ООУР-а, и то: ООУР “Крушевац”, као малопродаја, и ООУР “Морава”, као великопродаја.

Даљом интеграцијом овом предузећу су припојени 1976. године као нове основне организације удруженог рада ООУР “Темнићанка” трикотажа из Варварина, ООУР “Напредак” из Варварина – трговина и пекара.

Предузеће је својим средствима изградило аутосервис који је постао један ООУР “Аутосервис” и почео рад 1976. године.

Овом великом предузећу 1978. године припојени су нове трго-винске куће и то: ООУР “Агропромет” и ООУР “Јединство” (Блаце).

Саграђене су две робне куће у Блацу и Варварину. Предузеће у свом саставу има основне организације удруженог

рада и то: ООУР “Равниште”, ООУР “Дева”, ООУР “Крушевац”, ООУР “Бела Стена”, ООУР “Агропромет”, ООУР “Морава”, ООУР “Јединс-тво” (Блаце), ООУР “Јастра”, ООУР “Напредак” (Варварин), ООУР “Аутосервис” и “Транспорт” и Радна заједница заједничких послова.

Продавнице и магацински простори 1978. године. ООУР “КРУШЕВАЦ” има у граду: Самопослуге: Чешаљ (Мирка Томића), Драгомир Гајић

(Драгомира Гајића), Нова пијаца (Нова пијаца), 29 новембар (ЈНА), 23 септембар (Нова Балшићева), Авала (Трг Октобарске револуције), Кула (Веце Корчагина), ШИК (Насеље Закићево), Црвена звезда (Партизанских курира), Изглед (Цара Лазара), Солидарност (Расадник 2), Синђелић (Синђелићева).

Мешовите продавнице: Пролетер (Пана Ђукића), Колонијал (Немањина), Ђулица (Глигорија Диклића), Ламела (Пана Ђукића), Идеал (Трг Стубалских јунака), Борац (Пана Ђукића), Јастреб (Цара Лазара), Исхрана (Нова пијаца), Цер (Мирка Томића), Веца Корчагин (Трг Октобарске револуције), Јаворац (Хајдук Вељкова), Копаоник (Хајдук Вељкова), Извор (Цара Лазара), Први мај (Цара Лазара), Стара пијаца (Стара пијаца).

Месаре: Прехрана (Нова пијаца), Барака бр. 1 (Нова пијаца), Ме-сопромет (Стара пијаца), Прогрес (Стара пијаца), Венац (Стара пијаца).

Киосци: Споменик (Мирка Томића), Ватрогасни дом (Веце Корчагина), Суп (Пана Ђукића), Топ (Мирка Томића), Париз (Мирка Томића), Отпад (Цара Лазара), Комунална банка (Мирка Томића), Закићево (Милоје Закић).

Монтажне: Косовка (Косовска), Лазарица (Цара Лазара), 14. Октобар (Драгомира Гајића), Слободиште (КП дом), Барака бр. 3 (Гробље), Углед (Пејтон), Рубин (Лазарица), Булевар (Партизанских курира), Барака бр. 2 (ТШЦ), Парк (Душанова), 22 децембар (Багдала), Препород (КП дом), Стандард (КП дом), Зеленгора (Љубе Трипковића).

Пољопривредне апотеке: Пољпоривредна апотека бр. 1 (Немањина), Пољопривредна апотека бр. 2 (Трг Победе).

Канцеларије: Просторије ООУР-а (Таковска), Просторије у Робној кући Дева 2 (Мирка Томића).

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

242

ООУР “ДЕВА” има у граду: Робне куће: Дева 1 (Мирка Томића), Дева 2 (Мирка Томића). Текстилна галантерија и метража: Узор (Веце Корчагина), Укус

(Бирчанинова), Велур (Трг Октобарске револуције), Метеор (Трг Октобарске револуције), Пане Ђукић (Трг Октобарске револуције), Громби (Мирка Томића), Базар (Мирка Томића), Текстил (Мирка Томића), Победа (Мирка Томића), Дечији избор (Мирка Томића), Дечија радост (Рајићева), Самоизбор (Мирка Томића), Жупа (Пана Ђукића).

Намештај: Рекорд (Мирка Томића), Јасен (Доситејева). Књижаре: Дечија књижара (Мирка Томића), Младост (Мирка

Томића), Култура (Пана Ђукића), Народна књижара (Веце Корчагина). Парфимерије: Мерима (Мирка Томића), Украс (Мирка Томића). Магацини: Намештај (Чупићева), Намештај (Саве Милошевића). Канцеларије: Просторије у Робној кући 1 (Трг Маршала Тита),

Просторије у Робној кући 2 (Мирка Томића). ООУР “БЕЛА СТЕНА” има у граду: Аутоделови: Коцка (Трг Маршала Тита), Волан (Драгомира

Гајића), Шкода (Аце Алексића), Ламела (Синђелићева), ФАП-ТАМ (Трг Победе).

Водоматеријал: Фонтана (Пана Ђукића), Коцка (Трг Маршала Тита), Радијатор (Пана Ђукића).

Специјализована: Шумадија (Чолак Антина). Пластика и кожна галантерија: Пластика (Бирчанинова). Грађевински материјал: Продавница бр. 1 (Југ Богданова),

Продавница бр. 2 (Јасички пут), Огрев бр. 1 (Железничка). Боје и лакови: Хемија (Југ Богданова), Дуга (Чолак Антина), Боја

(Трг победе), Спектар (Драгомира Гајића). Гвожђаре: Бравар (Веце Корчагина), Занатлија (Цара Лазара),

Доња вага (Трг Победе). Акустика електро материјал и уређаји: Кула (Веце Корчагина),

Електротехна (Цара Лазара). Магацин: Водоматеријал (Саве Милошевића). Отворени простор (Железничка станица). Канцеларије: Просторије у бившој Војној мензи (Саве

Милошевића), Просторије у згради Коцке (Трг Маршала Тита). ООУР “АГРОПРОМЕТ” магацини: Резервни делови (Југ

Богданова), Пољопривредног алата (Југ Богданова), Аутогуме (Југ Богданова), Резервни делови ТАМ (Југ Богданова), Резервни делови ФАП (Југ Богданова), Резервни делови 14 ОКТОБАР (Југ Богданова), Барака (Југ Богданова), Барака бр. 6 (Југ Богданова), Семенска роба и хемизација (Бивоље), Семенска роба и Возила (Липовац), Трактора ИМТ (Љубе Трипковића).

Отворени простор (Железничка станица), отворени простор за возила ИМТ (Љубе Трипковића).

Канцеларије: Канцеларије (Југ Богданова), Пословница 14 октобар (Југ Богданова), Просторије ООУР-а (ЈНА).

Милорад Сијић

243

ООУР “МОРАВА” магацини: Прехрана (Милетине буне), Амбалажа (Милетине буне), Гараже (Милетине буне), Текстил (Р. Јаковљевића), Купљено од Бројлера (Милетине буне), Купљено од Јагодинске пиваре (Ђорђа Ђорђевића).

Канцеларије: Канцеларије у згради Коцка бр. 35, бр. 36, бр. 37, бр. 38, бр. 40 (Трг Маршала Тита), Просторије у згради Коцка (Трг Маршала Тита), Просторије у Робној кући Дева 1 (Трг Маршала Тита), Просторије у бившој Војној мензи (Саве Милошевића), Просторије у судској згради – бивши Ун. (Рајићева), Просторије у судској згради – бивша књижара (Рајићева).

ООУР “РАВНИШТЕ” магацини: Боје и лакови (Ђорђа Ђорђевића), Електроматеријал (Ђорђа Ђорђевића), Купљено од пиваре Светозарево (Ђорђа Ђорђевића), Барака (Железничка), Експлозив (Равњак), ХТЗ – опрема (Југ Богданова).

Отворени простор (Железничка станица). Канцеларије: Просторија у згради Коцка (Трг Маршала Тита). ООУР “ЈАСТРА” магацин сировина полупроизвода и готове робе

(Ђорђа Ђорђевића). Канцеларије: Просторије ООУР-а (Ђорђа Ђорђевића). ООУР “ТРАНСПОРТ” канцеларије: Просторије ООУР-а (Ђорђа

Ђорђевића). РАДНА ЗАЈЕДНИЦА има канцеларије: Просторије у згради

Коцка (Трг Маршала Тита), Просторије (Чупићева), Пословне просторије (Железничка станица).

Дечија конфекција “Јастра” (спојена са “Темнићанком”), 1979. године дограђен спрат на згради. ЈАСТРА је изашла из овог великог предузећа 1981. године и приступила конфекцији “Црвена звезда”.

Својим средствима “Крушевац промет” гради огроман простор за сервис где се сели комплетaн ООУР “Агропромет”. Сервис је пуштен у рад 1980. године.

Велико предузеће је устројено тако што генерални директор има два помоћника до 1981. године, и то: Момчило Поповић и Душан Карајовић. Одласком из предузећа Момчила Поповића, од 1981. године генерални директор има четири помоћника и то: Душан Карајовић, из Крушевца, Радиша Вулић, из Мудраковца, Милован Ракић, из Наупаре, и Мирјана Радовић, из Крушевца.

“КРУШЕВАЦ ПРОМЕТ” се тада убрајао у три највеће трговинске куће у Србији уз “Центропром” и “Робне куће Београд”.

На врхунцу моћи, 1986. године, имају 4.500 радника, 400 малопродајних објеката – продавница. Колико је било моћно ово предузеће види се из тога да је отворило Интерну банку.

Једино је предузеће у Крушевцу које не користи услуге Електронског центра у Дому синдиката, већ је направило свој Електронски центар на петом спрату Коцке.

РО “Крушевац промет” има у свом саставу чије је седиште у Крушевцу 1986. године, и то: ООУР “Крушевац” са 520 радника; ООУР

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

244

“Дева” са 461 радник; ООУР “Пољосервис” са 92 радника; ООУР “Морава” са 359 радника; ООУР “Равниште” са 340 радника; ООУР “Агропромет” са 318 радника и Радна заједница са 144 радника.

РЗ интерне банке “Крушевац промет” запошљава 21 радника. ООУР “Крушевац” спојио се 1986. године са ООУР “Морава”,

исте године дошло је до припајања ООУР “Бела Стена” ООУР-у “Равниште”, док спајање ООУР-а “Агропромет” са ООУР “Пољосервис” није успело. Гашењем ООУР-а “Морава”, сектор хемије и прехране припојен је ТП “Крушевац”, а текстил ТП “Дева”. Гашењем ООУР-а “Бела Стена” продавнице електротехнике припојене су ТП “Дева”, а боје и лакови ТП “Равниште”.

Предузеће први напушта ООУР “Јединство” из Блаца 1988. године. “Дева” се осамостаљује 1990. године као и остали ООУР-и.

Генерални директори

1975-1986 Славко Андријевић (1929) из Горње Пакашнице Преци Славка Андријевића су се доселили из Ријеке Црнојевића. Први пут се запослио у предузеће “14. Октобар”, где се кратко задржао па одлази у новоосно-вано Градско столарско предузеће, које у том тренутку има само четири запошљена. Ту учи за столара, а касније био је директор. Од 1959. до 1961. године је наставник у Школи ученика у Привреди. У молерско-фарбарско предузеће “Расина” одлази 1961. године.

Након тога, 1963., одлази у Београд у Вишу школу. Касније, 1967., постаје директор предузећа “Услуга”. Од 1. јуна 1968. године постао је директор трговинског предузећа “Равниште”. Члан је Среског комитета СКОЈ-а, секретар Среског комитета СКОЈ-а, члан Среског комитета омладине, члан Централног комитета омладине, Члан Бироа среског комитета партије Среза крушевачког, члан општинског комитета СК Крушевац, председник Општинског већа Савеза синдиката.

1986-1990 Светозар Грандић (1941-1996) из Крушевца

Светозар Грандић завршио је Економски факултет у Београду као стипендиста “Милоја Закића”. Почео је да ради у “Милоју Закићу”. Касније ради у “Мерими”, и “Тргопапиру”. После интегрисања у “Крушевац промет” постаје директор ООУР “Крушевац” одакле одлази за председника општинског ССРН-а и са тог места долази за генералног директора “Крушевац промет”. Посланик у Скупштини СР Србије био је у

периоду од 1986. до 1989. године. Потпредседник привредне коморе у Краљеву је постао 1996. и радио је само два месеца пре него што је умро.

Милорад Сијић

245

11. УГОСТИТЉСТВО И ТУРИЗАМ

БОРАЦ Инвалидско привредно предузеће “Борац” у Крушевцу је део

РВИ Србије чији је оснивачки конгрес одржан 30. октобра 1945. Седиште у Цара Лазара бр. 6. Извршном пресудом Врховног суда Републике Србије бр. 764/46

1946. године осуђени су Димитрије и Зоја Зојић због привредне сарадње са окупатором поред главне казне и на конфискацију целокупне имовине. Решењем среског народног суда у Крушевцу бр. 718/46 извршена је одлука о конфискацији њихове имовине, те су њихови делови хотела “Париз” прешли у власништво државе (цео “Стари Париз” и једна половина “Новог Париза”). Конфискована имовина предата је новооснованом Инвалидском привредном предузећу “Борац” у Крушевцу и дотадашњи хотел “Париз” послује под именом “Борац”.

Половина “Новог Париза” власништво Видосаве Љотић национа-лизована је 1948. године и такође предата Инвалидском привредном предузећу “Борац” коју је примио в.д. директора Раде Штетић.

Инвалидска радионица дрвне галантерије у Крушевцу основана решењем среског одбора, а одобрење дао ГНО Крушевац под бр. 8605 од 22. марта 1950. године.

“Инвалидском предузећу припојен је млин Владе Петровића у Крушевцу који је узет од Градског предузећа Блажа Думовић”.

81

Инвалидско привредно предузеће “Борац” у Крушевцу уступило је 23. маја 1950. године хотел “Борац” који је припајен Градском угоститељском предузећу “УГОП”, добивши поново назив “Париз”.

Одлуком радничког савета Инвалидског привредног предузећа “Борац” од 21. децембра 1953. године издвојена је фарма кунића и економија из састава предузећа и стављена на располагање Главном одбору Савеза РВИ – НРС У Београду 31. децембра исте године.

Поред фарме кунића предузеће има и столарску радионицу као посебан погон који није успешно пословао, па су решили да га припоје Градском грађевинском предузећу “Западна Морава” у Крушевцу.

“Раднички савет Инвалидског привредног предузећа “Борац” донело је 14. јануара 1954. године да се припоји Градском грађевинском предузећу “Западна Морава” у Крушевцу, а из разлога што предузеће са малим обртним средствима не може успешно да послује. Раднички савет предузећа “Западна Морава” усвојио је предлог о припајању без погона фарме кунића. НОГО Крушевац је одобрио припајање с тим да се не врши ликвидација Инвалидског привредног предузећа “Борац”. О овоме је извешћен Главни одбор Савеза РВИ – НРС Београд”.

82

Управници: Раде Штетић, Драгослав Лазаревић, Бранко Јањушевић, Љубиша Ђорђевић.

81

ИАК, ГНО Крушевац 14. децембар 1950. 82

ИАК, НОГО Крушевац 1954.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

246

УГОП ЕВРОПА Градско угоститељско предузеће УГОП у Крушевцу основано је

решењем ГНО-а у Крушевцу бр. 15707 од 27. новембра 1946. године у циљу отварања хотела и коначишта у граду и околини; вршења послова хотелско-угоститељске и туристичке природе; нивелисања цена у граду и околини и побољшање здравствених прилика подизањем и руковођењем купатила. Бр. 11859/46, Окружни народни суд у Крушевцу, 25. децембар 1946. године.

У оквиру овог предузећа отворена је и модерна Народна млекара, која снабдева грађане јевтиним пецивом и млечним производима. У оквиру предузећа ради Градско народно купатило, а предузеће поред хотела “Европа” исте године оствара још две гостионице у граду, и то: “Расинац” и “Градску народну механу”.

Пошто тада постоје два Градска угоститељска предузећа УГОП у Крушевцу ово предузеће мења име у Угоститељско предузеће “Европа”.

Располаже са седам угоститељских објеката и то: Ресторан и хотел “Европа”, “Топ”, “Гледстон”, “Муса и Марко”,

“Морава” и “Хајдук Вељко”, као и једном посластичарницом. Оснивањем угоститељског предузећа “Слатина” радње “Муса и

Марко” и “Хајдук Вељко” припали су новом предузећу. Пивница “Ослобођење” припојена “Европи” 10. фебруара 1956. Хотел “Европа” располаже са 65 удобних соба за преноћишта. Угоститељска радња “Путник” у Крушевцу, Угоститељско

предузеће “Европа” уписано у регистар предузећа и радњи Фи. бр. 477/57 од 6. маја 1957. године, Окружни привредни суд у Крагујевцу.

Реорганизацијом у угоститељству 1957. године Угоститељско предузеће “Европа” је припојено Угоститељском предузећу “Жупа”.

Директори

1946-1948 Драгиша Спасић 1950-1953 Омер Ризванбеговић (1907-1971) из Стоца 1954-1957 Тома Војиновић (1921-?) из Београда

Тома Војиновић радио у Народном винарству одакле 1948. долази у ГНО Крушевац, затим је персонални референт Градске болнице у Крушевцу одакле долази у УГОП.

УГОП Окружно угоститељско предузеће “УГОП” у Крушевцу основано

је решењем ОНО-а у Крушевцу бр. 9100 од 25. фебруара 1947. године у циљу отварања хотела и коначишта.

Крајем исте године мења назив у Градско угоститељско предузеће “УГОП” у Крушевцу и има 7 службеника.

Инвалидско привредно предузеће “Борац” у Крушевцу уступило је 23. маја 1950. године хотел “Борац” који је припојен Градском угоститељском предузећу “УГОП”, добивши поново назив “Париз”.

Милорад Сијић

247

“Градско угоститељско предузеће 1951. године има 13 службени-ка, и то: Милош Марјановић директор, Данило Цветковић администра-тор, Нада Ћирковић персонално одељење, Зорица Јовановић персонално одељење, Анђелко Ескић фактуриста, Алекса Перовић, Милен Лазаре-вић и Вера Милосављевић сви у рачуноводству, Мирослав Цветковић калкулант, Елеонора Гајић робни књиговођа, Голуб Кнежевић планер, Љуба Јовановић благајник и Миливоје Вуковић писар”.

83

Хотел “Париз” се издвојио из Градског угоститељског предузећа “УГОП” 1952. године у самостално угоститељско предузеће “Жупа”.

Градско угоститељско предузеће “УГОП” нестало је 1954. године када су његови поједини делови основали нова угоститељска предузећа.

Директори

1947-1948 Станимир Буљугић (1901-1965) из Крушевца Станимир Буљугић је пре рата био ћевабџија у Крушевцу. Био је угледан грађанин, па је као такав био већник Градског поглаварства током окупације до задњег сазива. Одавде отишао за директора предузећа “Вучни парк” у Крушевцу.

1948-1950 Тома Ћирковић (1923-2002) из Александровца 1950-1954 Милош Марјановић (1909-1979) из Крушевца

Милош Марјановић Багдалски из познате крушевачке породице са места директора УГОП одлази за директора угоститељског предузећа “Слатина” од 1954. до 1958. године, од 1959. године за директора предузећа “Напредак”. После рата је у више наврата одборник ГНО-а, касније општинског Народног одбора Крушевац.

УГОП ЖУПА Градско угоститељско предузеће “Жупа” у Крушевцу основано

решењем НО општине Крушевац бр. 9342 од 31. маја 1952. године издвајањем из Градског угоститељског предузећа “УГОП”.

Раније Инвалидско привредно предузеће “Борац” од 10. августа 1954. године решењем НО општине Крушевац бр. 13558 мења назив у Угоститељско предузеће “Жупа”, а 23. маја 1955. године уведено је у регистар предузећа и радњи код Окружног привредног суда у Крагујевцу под Фи-бр. 301.

Предмет пословања предузећа угоститељство и производња сифон-соде. На седници Радничког савета 27. децембра 1954. године донета је одлука да се из састава Градског угоститељског предузећа “Жупа” издвоји радионица за справљање сода-воде.

83

ИАК, ГНО Крушевац 6. фебруар 1951.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

248

НО општине Крушевац под бр. 9320/56 од 11. маја 1956. донео решење да се одобри спајање два угоститељска објекта и то: ресторан “Москва” и бифе у Бивољу са Угоститељским предузећем “Жупа”.

Од маја 1955. године до 1. августа 1957. године предузеће је имало у свом саставу угоститељске радње и то: гостионицу и преноћиште “Париз”, бифе “Москва”, бифе бр. 2 у Бивољу, бифе бр. 3 у Паруновцу, бифе бр. 4 у Закићеву, бифе бр. 5 у биоскопу “14. Октобар” и бифе “Мали Париз” у Лазарици.

Овом предузећу 1957. године припојено је угоститељско предузеће “Европа” са радњама у свом саставу и то: хотел и ресторан “Европа” и пивница “Ослобођење”. Од 30. августа 1957. године припојена је и самостална радња “Топ”. Исте године предузећу је припојена кафана “Пршић” у Лазарици.

У току 1960. године због изградње Дома синдиката порушена је пивница “Ослобођење”.

Предузеће је 1961. године проширило делатност у превозничкој струци као споредној.

Отворени су нови локали 1962. године: посластичарница “Париз” и “Бифе Жупа” (од 1969. године мења име у “Расина”) у Крушевцу, хотел “Равниште” на Јастрепцу.

Од 1. јануара 1963. године угоститељском предузећу “Жупа” припојено је и угоститељско предузеће “Напредак” са следећим радња-ма: “Муса и Марко”, станица “14. Октобар”, “Фонтана”, “Зелена пија-ца”, “Златно буренце”, “Сутјеска”, “Липов лад”, “Сталаћ”, “Закићево” и “Шатор” на Јастрепцу. Број запослених радника тада је 203. Исте године уписао у регистар погон Сода-вода и вештачких освежавајућих пића.

Од 1. марта 1966. године предузећу је припојена самостална радња “Београд” у Крушевцу, а 1968. регистровали су производњу и продају ломничке киселе воде.

Од 1969. године Туристичко-угоститељско предузеће “Жупа” послује као интегрисано предузеће у чијем саставу су Излетиште “Јастребац” (основано 1961. године) и “Звезда” из Бруса.

Турист-биро, пословница Туристичко-угоститељског предузећа “Жупа” основана 1970. године. Директор: Раде Јовановић.

“Звезда” из Бруса је 1971. године раскинула сарадњу. Од 31. децембра 1973. конституисан је ООУР мотел “Појате”

Ћићевац у саставу РО Туристичко угоститељског предузећа “Жупа”. Хотел “Рубин” у центру града отворен је 1975. године и постао

највећи и најлепши објекат предузећа “Жупа” које поред њега има репрезентативне објекте на Јастрепцу, хотел “Европа” у граду, мотел у “Појатама”, мотел “Рубин” у Копру и бројне ресторане у Крушевцу.

Потписивањем Самоуправног споразума о удруженом раду 1974. предузеће постаје Организација удруженог рада (ОУР) која у свом сас-таву има Основне организације удруженог рада, и то: ООУР “Градско угоститељство”, ООУР Излетиште “Јастребац”, ООУР “Мотели”, ООУР “Звезда” из Бруса и Радна заједница заједничких служби.

Милорад Сијић

249

Даљом интеграцијом 1976. године ТУП “Жупа” има у свом саставу као основне организације удруженог рада још и ООУР “Козник” Александровац и ООУР “Копаоник” Блаце.

Жупа 1978. године гради хотел у Жалецу (Словенија). На основу збора радних људи ОУР-а 25. јула 1979. године донета

је одлука да оснује у Жалецу угоститељску пословну јединицу хотел “Голдинг-Рубин” Жалец.

РО “Жупа” – ЈНА бр. 1 у свом саставу 1986. године има ООУР “Градско угоститељство” и Радну заједницу и запошљава 498 радника.

Директори

1952-1954 Божидар Гајић (1924-1977) из Кобиља Божидар Гајић је син Драгомира Гајића. Носилац је “Партизанске споменице 1941”. Радио је као комерци-јални директор у предузећу “Мерима”, затим био је директор у предузећу “22. Јули”. Познат као иноватор многих проналазака у кланичној индустрији. Касније је директор предузећа “Металпромет” у Крушевцу.

1954-1957 Игњат Костић (1922-1986) из Реснице

Игњат Костић је рођен у Ресници код Прокупља. По налогу Владе Србије, 1950. године дошао је на изградњу фабрике у саставу Дрвног комбината, а онда од 1951. до 1955. био је руководилац секције за подизање нових шума и изградњи планинских путева на теренима Јужног Кучаја. Од 1957. до 1961. године био је секретар Среске угоститељске коморе у Крушевцу. Године 1961.

радио у Привредној комори у Краљеву, одакле прелази у Београд.

1957-1962 Алемпије Марковић (1919-1986) из Александровца

Алемпије Лека Марковић радио је као директор хотела “Грозд” у Александровцу, затим је секретар Угоститељ-ске коморе у Крушевцу, одакле долази за директора УГОП “Жупа” у Крушевцу. Радио још у Словенији, затим у Београду.

1962-1980 Живојин Ракић (1925) из Прешева Живојин Ракић је завршио Правни факултет у Београду. Радио је од 1946. године у Машинско-тракторској станици као секретар предузећа, затим одлази у Рибарску Бању и неколико година ради у климатско-бањском лечилишту. Од 1956. до 1962. године директор је и оснивач предузећа “Крушевац филм”. Председник Културно просветне заједнице у Крушевцу, председник

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

250

Социјалистичког савеза у Крушевцу, председник Међу-општинске конференције ССРН, председник општинске конференције ССРН, одборник СО Крушевац, председник Општинске организације пензионера, члан Одбора за организовање прославе Шест векова Крушевца. Одлази 1980. године у Швајцарску и до 1985. године ради као представник Туристичког савеза Југославије. Написао је књигу Један човек један живот.

1980-1987 Ђорђе Радмановић (1929) из Лепенца

Ђорђе Радмановић завршио је Вишу управну школу у Београду. Радио је у НО Лепенац (1945-1947), у среском комитету УСАОЈ у Брусу (1947) као плаћени функционер, функционер КП у Брусу (1947-1949), затим одлази на одслужење војног рока. Има три савезне радне акције на којима је командант бригаде. Наставља да ради у НО среза копаоничког (1951-1955), а од 1955. године

долази у Крушевац и ради у НО општине Крушевац, затим је председник општинске конференције радног народа и директор УГОП “Жупа”. Свe време рада веома је активан у синдикату и партији. Био је и 20 година председник Југословенско-норвешког друштва.

1987-1994 Верољуб Радовановић (1947) из Крушевца

Верољуб Радовановић завршио је Вишу школу за спољну трговину и Вишу царинску школу, затим Економски факултет у Београду. Почео је да ради у предузећу “Црвена Звезда”, затим “Жупски рубин” (1971-1978), “Милоје Закић” (1978-1982), секретар за привреду СО Крушевац (1982-1987) одакле долази за директора ТУРО “Жупа”. Од 1993. године приватни је

предузетник. Говори енглески и словачки језик. 1994-2009 Гордана Лапчевић (1948) из Суботице

Гордана Лапчевић завршила је Економски факултет у Београду. Радила је једну годину у НИРИО “Победа” у Крушевцу у продукцији плоча, затим један мандат у СО Крушевац у служби за друштвених делатности до 1975. године када долази у ТУРО “Жупа”.

Предузеће приватизовано 18. априла 2007. године (аукција).

Милорад Сијић

251

СЛАТИНА Угоститељско предузеће “Слатина” у Крушевцу основано је

решењем НО општине Крушевац бр. 13558/54 од 10. августа 1954. године издвајањем из Градског угоститељског предузећа “УГОП” у Крушевцу. Поседује угоститељске објекте: “Народно бифе” код Споменика, “Сутјеску”, “14. Октобар”, “Мали Париз”, “Златно буренце”, “Липов лад”, “Звезду”, сви у Крушевцу, “Москва” и “Златни плуг” у Бивољу, и “Ресторан” преко пута железничке станице у Сталаћу.

Предузеће је 1957. године затворило “Народно бифе” у улици Мирка Томића бр. 6. – Фи. бр. 1205/57, Окружни привредни суд у Крагујевцу. Према својим могућностима предузеће је 1958. године проширило капацитете бифеа на Багдали.

Предузеће се спојило са угоститељским предузећем “Напредак” од 1. јануара 1958. године и брисано из регистра предузећа и радњи. Фи. бр. 1141/58 од 6. новембра 1958., Окружни привредни суд у Крагујевцу.

Директор 1954-1958 Милош Марјановић (1909-1979) из Крушевца

НАПРЕДАК Угоститељско предузеће “Напредак” Крушевац основано је

решењем НО општине Крушевац бр. 13558/54 од 10. августа 1954. године. Предузеће спортског друштва и најпосећенији локал у граду.

Дирекција предузећа у Цара Лазара бр. 4. После спајања са предузећем “Слатина” 1957. године у свом

саставу има локале који су увек добро сортирани разним мезелуцима и жупским пићем, и то: “Морава”, “Муса и Марко”, “Хајдук Вељко”, “Народни бифе”, “Зелена пијаца”, “Експрес бифе” и “Бифе железничка станица”, “Сутјеска”, “14. Октобар”, “Мали Париз”, “Златно буренце”, “Липов лад”, “Звезда” (од 1962 “Фонтана”), сви у Крушевцу, “Москва” и “Златни плуг”, у Бивољу, и Ресторан преко пута железничке станице у Сталаћу.

Предузеће је 1957. године је свој бифе “Експрес” у улици Мирка Томића претворио у млечни ресторан (при ресторану је и радионица колача) и хотел “Шатор” на Јастрепцу.

УГОП “Напредак” се 1963. године интегрисао са УГОП “Жупа” и од тада у Крушевцу постоји само једно угоститељско предузеће.

Директори 1954-1959 Василије Томашевић 1959-1961 Милош Марјановић (1909-1979) из Крушевца

Милош Марјановић Багдалски постављен је 2. јуна 1959. године за директора предузећа. Пре тога био је директор угоститељских предузећа “Слатина” и УГОП-а у Крушевцу.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

252

УГОП БЕОГРАД Самостална угоститељска радња “Гледстон” основана је 20.

августа 1954. године издвајањем из Градског угоститељског предузећа “УГОП” у Крушевцу, а по решењу НО општине Крушевац бр. 13558 од 10. августа 1954. године. Послује као ресторан друштвене исхране до рушења зграде, када друштвену исхрану преузима Хотел “Београд”. Од 5. маја 1958. године извршена је промена имена радње у Угоститељска радња “Београд” и регистровано је код Окружног привредног суда у Крагујевцу 5. јуна 1958. године Фи-751/58.

У радњи је запослено 20 радника и седам службеника. Хотел “Београд” срушен је 1962. године, а друштвена исхрана,

под називом Самостална радња “Београд”, премештена је у зграду “Бисерка”, у центру града, где је основан модеран ресторан.

Директор 1954-1962 Младен Галић (1924-1969)

Младен Галић поред тога што је директор Угоститељског предузећа “Београд” у Крушевцу био је и председник Угоститељско туристичке коморе у Крушевцу.

ПАРТИЗАН Угоститељско предузеће “22. Децембар” у Крушевцу променило

је назив у Угоститељско предузеће “Партизан” у Крушевцу. Фи. бр. 1067/57 од 3. октобра 1957. године, Окружни привредни суд у Крагујевцу. Нови директор: 1957-? Петар Костић.

ПУТНИК Предузеће за саобраћај путника и туриста “Путник – Ниш” у

Нишу поред других 1953. године отворило пословницу у Крушевцу која носи назив радња чији је пословођа Љубодраг Спасојевић.

“Решењем Народног одбора града Ниш бр. 24664 од 29. децембра 1953. године из састава Предузећа за саобраћај путника и туриста “Путник – Ниш” у Нишу издвојене су неке пословнице тог предузећа па и пословница у Крушевцу, с тим, да је остављено тим пословницама да се према потреби и могућности формирају као нова предузећа.

Основано је ново Предузеће за саобраћај путника и туриста “Путник” у Крушевцу као Биро решењем НО општине Крушевац бр. 2034 од 16. марта 1954. године, а решењем истог одбора бр. 8303 од 25. јуна 1954. године том Бироу је дат статус предузећа”.

84

“Путник” је исте године проширио делатност: служба дочека, прихвата и смештаја туриста и пртљага, као и чување истог; организује

84

ИАК, НОГО Крушевац 16. март 1954.

Милорад Сијић

253

приредбе, турнеје, конгресе и конференције у земљи и иностранству; продаја свих врста исправа, услуге смештаја и исхране и тд.

Фото-погон у Крушевцу, Предузећа за саобраћај путника и туриста “Путник” у Крушевцу уписано је у регистар предузећа и радњи 1957. године. Предмет пословања: израда свих врста фотографских слика у атељеу и изван њега за појединце и групе. Пословођа: Радован Баук. Фи. бр. 399/57 од 13. априла 1957. године, Окружни привредни суд у Крагујевцу. Фото-погон као нерентабилан укинут је 1986. године.

“Путник” у Крушевцу брисан је 1966. године из регистра предузећа и радњи услед припајања Југословенском туристичком предузећу “Путник” из Београда. У регистар предузећа и радњи уписана је Пословница у Крушевцу.

Потписивањем Самоуправног споразума о удруженом раду Пословница у Крушевцу постала је Пословна јединица Основне организације удруженог рада у Врњачкој Бањи.

РО “Путник” Београд ООУР “Врњачка Бања” Пословна јединица “Крушевац”.

Предузеће је у Крушевцу 1989. године отворило први FREE SHOP, а на отварању је био генерални директор др Небојша Маљковић.

Директори

1954-1963 Љубодраг Спасојевић (1904-1979) из Крушевца Љубодраг Спасојевић био је директор Градско привред-ног предузећа за управљање државним зградама у Крушевцу одакле је дошао за пословођу пословнице “Путник – Ниш” у Крушевцу.

1963-1966 Радомир Јовановић (1921-1982) из Буковице Радомир Јовановић завршио је Економски факултет у Београду. Радио је као повереник Повереништва трговине и снабдевања ГНО Крушевац, затим је управник Бироа рада у Крушевцу, директор Завода за осигурање у Крушевцу, туристичке организације “Путник” одакле долази за председника Туристичког савеза у Крушевцу.

Шефови Пословнице

1966-1971 Радомир Јовановић (други пут) 1971-1972 Божидар Новаковић (1929-1999) из Крушевца

Божидар Новаковић, Боци, радио је као наставник физичког васпитања у Машинској средњој школи (ТШЦ) пре него што је дошао на место шефа Пословнице у Крушевцу.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

254

1972-1974 Миладин Исаиловић (1942) из Судимља Миладин Исаиловић завршио је Учитељску школу у Крушевцу, уписао Филозофски факултет у Београду, али није дипломирао. Радио у среском комитету Савеза омладине у Крушевцу. Председник је Општинског комитета омладине у Брусу, васпитач у ВП Дому, председник омладине у Крушевцу, поново у ВП Дому, директор Спортског центра, секретар КПЗ.

1974-1978 Братислав Миловановић (1943) из Крушевца

Братислав Миловановић завршио је Вишу туристичку школу у Дубровнику. Радио је у УГОП “Жупа” у Крушевцу и угоститељском предузећу “Стандард” затим је дошао за шефа Пословнице “Путник” у Крушевцу. Поново се вратио у УГОП “Жупа” где је директор ООУР-a у Брусу и Варварину, а затим хотела “Рубин”.

1978-1982 Милица Милошевић (1920-1997) 1982-1984 Бранко Николић (1949) из Крушевца

Бранко Николић завршио је Гимназију, затим Вишу еко-номску школу и Економски факултет у Београду. Радио у Апотекарској установи Београд као шеф за план и анализу (1976-1978); “Агросервис” Београд директор РО за промет на велико и мало (1978-1980); “Рубин” Круше-вац директор маркетинга (1980-1982); Путник Београд директор пословнице Крушевац (1982-1984); СОУР

“Београд” саветник за праћење енергетског биланса држа-ве (1984-1989); НИС “Југопетрол” Београд руководилац у извозу, комерцијални представник у Италији (1989-2004); Е.S.Е. d.о.о. Београд генерални директор (2004-2007); Genesi 2 d.о.о. Београд директор од 2007. до данас. Говори француски, италијански, енглески и шпански језик.

1984-1993 Зоран Јовановић (1952) из Крушевца

Зоран Јовановић завршио је Гимназију у Крушевцу, а Историју уметности у Београду. Радио је у “Центро-туристу”, “Путнику”, а данас има приватну туристичку агенцију у Крушевцу.

1993-2002 Јанко Гагић (1957) из Крушевца 2002-2003 Нада Милосављевић (1962) из Сплита

Милорад Сијић

255

ФЕРТУРИСТ Туристичка агенција “Феријалац” у Крушевцу добила је нови

назив фирме: “Фертурист”, туристичка агенција у Крушевцу од 1971. године и ради као огранак Феријалног савеза у Крушевцу.

Седиште Закићева бр. 11. Почело се са три радника, а већ 1973. године ради 19 радника. Туристичка агенција “Фертурист” Крушевац нуди организована

летовања за децу и омладину у Бару, а за одрасле у Доброти и Макарској. Организоване су четири смене од 1. јула до 30. августа и свака смена траје по 15 дана.

“Фертурист” проширио делатност 1972. године на точење пића и продају сухомеснатих производа. Основан је “Фер-клуб” као састајали-ште младих у граду. Од 1973. године има летовалишта у Сутомору, Улцињу и Макарској.

Директори

1971-1976 Ђорђе Узелац (1946-1990) из Крушевца Ђорђе Узелац завршио је Економски факултет. Он је оснивач “Фертуриста” у Крушевцу са којим је постигао одличне резултате. Одавде је отишао за директора “Штампарије”, предузећа “Душан Петронијевић”.

1976-1987 Раде Манџукић (1947) из Бресног Поља Раде Манџукић завршио је Вишу техничку школу у Крушевцу. Касније је успешно водио приватну туристичку фирму.

Фертурист Крушевац припојио се 1976. године Аутотранспор-тном предузећу “Велика Морава” из Ћуприје.

Од 1987. до 1990. године послују у оквиру предузећа “Интеграл Голф турист”, а од 1990. до 1992. у саставу предузећа “Силвер Холидеј”.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

256

12. БАНКЕ У КРУШЕВЦУ

СРЕСКА ЗАДРУЖНА ШТЕДИОНИЦА Среска задружна штедионица као филијала Пољопривредне

банке основана 1. јуна 1956. године. Среска задружна штедионица и среска комунална банка укинуте

су 1961. године, а њихове пословање преузела је Народна банка филија-ла у Крушевцу и новооснована Комунална банка.

Директори 1956-1958 Милутин Радовановић (1927-1982) из Крушевца

Милутин Радовановић Лика, завршио је Вишу комер-цијалну школу. Одавде одлази у трговинско предузеће “Дева” у Крушевцу где је комерцијални директор. Касније ради у трговинском предузећу “Крушевац промет” где је директор ООУР-а “Бела Стена” од 1976. до 1980. године.

1958-1961 Бранко Ковачевић (1927-2011) из Ивањице

Бранко Ковачевић постављен је 22. децембра 1958. године за директора Среске задружне штедионице.

ГРАДСКА НАРОДНА ШТЕДИОНИЦА

Градска народна штедионица у Крушевцу основана је решењем ГНО-а у Крушевцу бр. 15343 од 28. октобра 1946. године.

Градска народна штедионица је 1948. године прерасла у Градску комуналну банку и као таква ради до 1952. године када је расформирана, а њено пословање преузела је Народна банка.

Градска комунална банка 1951. године има 20 службеника. Директори

1946-1947 Јован Тица (1882-1966) Јован Тица је директор Окружне банке у Крушевцу од 1922. године. После Другог светског рата као финансиј-ски стручњак референт је финансијски у ГНОО Крушевац. Члан је Пореске управе која је конституи-сана 1945. године у Крушевцу, а онда долази за директора Градске народне штедионице у Крушевцу.

1947-1952 Лав Ленголд (1899-1984) из Русије

Лав Ленголд један од многих Руса, избеглица, који је побегао испред совјетског комунистичког режима у Краљевину Југославију. Завршио је Правни факултет и једно време је судија у Крушевцу. На место директора постављен је као Виши кредитни комерцијалиста.

85

85

ИАК, ГНО Крушевац 8. фебруар 1951.

Милорад Сијић

257

КОМЕРЦИЈАЛНА БАНКА Среска комунална банка основана је 1. новембра 1956. године и

са својим филијалама у Александровцу, Брусу, Варварину, Ражњу и Трстенику почела је са радом 12. новембра 1956. године.

Банка обавља следеће послове: Прикупља слободна новчана средства; Даје кредите; Обавља платни промет у земљи за рачун својих коминтената; Обавља благајничку службу у вези за извршењем буџета Народног одбора Среза Крушевац и општина са територије среза; Издаје гарантна писма својим коминтентима; Обавља и друге банкарске послове; За све обавезе Банке јемчи Народни одбор Среза Крушевац.

Среска комунална банка укинута је 1961. године. Одлуком НО општине Крушевац основана је Комунална банка

решењем бр. 11643/61 од 27. априла 1961. године. У регистар предузећа и радњи уписана је исте године. Фи. бр. 807/61 од 29. септембра 1961. године, Окружни привредни суд у Крагујевцу.

Комунална банка брисана из регистра услед оснивања Комерцијалне банке у Крушевцу.

Комерцијална банка је основана 26. фебруара 1966. године. Комерцијална банка Крушевац, здружена са Југословенском

инвестиционом банком Београд 1. новембра 1971. године. Нова фирма гласи: Крушевачка банка Крушевац, здружена са

Југословенском инвестиционом банком Београд од 1972. године. Крушевачка банка Крушевац, здружена са Југословенском

инвестиционом банком Београд, брисана из регистра услед припајања Југобанци, Београд, 1973. године.

Југобанка Београд, седиште у Крушевцу уписана у регистар 1973. Југобанка Београд, Филијала у Крушевцу од 18. новембра 1977.

године мења назив у Основна банка Југобанка Крушевац. Југобанка Крушевац 1986. године запошљава 256 радника.

Директори 1956 Радослав Ђерасимовић (1910-1980) из Ужица

Радослав Ђерасимовић као службеник Народне банке основао је Комуналну банку у Крушевцу, али се исте године вратио у Народну банку у Крушевцу где је постављен за директора.

1957-1962 Вукић Барјактаревић (1910-1975) из Петњика (Беране) Вукић Барјактаревић у време окупације радио у банци у Ражњу. После рата долази у Крушевац где је 1956. постављен за првог директора Среске комуналне банке у Крушевцу. Постављен је 4. маја 1961. за директора Комуналне банке у Крушевцу. Од 1962. одлази у СДК-а у Крушевцу. Умро у Крушевцу, сахрањен у Ражњу.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

258

1962-1981 Гвозден Анђелковић (1921-1993) из Залоговца Гвозден Анђелковић постављен је 31. марта 1962. за директора Комуналне банке. Био је учесник у рату до 1944. у Шестој личкој дивизији. Радни век започео је 1947. Био је председник пољопривредне задруге у Залоговцу, затим, директор Народне банке – филијала у Варварину, а 1956. прелази у филијалу Народне бан-ке у Крушевцу, где је један од оснивача Службе дру-штвеног књиговодства и први помоћник директора.

Биран је за посланика Народне скупштине Србије у При-вредном Већу и за члана Савета гувернера Народне банке.

1981-1986 Радован Миљковић (1936) из Крушевца

Радован Миљковић завршио је Економски факултет. Радио у “Рубину” и Заводу за социјално осигурање. Одласком Гвоздена Анђелковића у пензију постављен је за директора Југобанке у Крушевцу. Од 1986. године изабран је за председника СО Крушевац. После истека мандата председника СО Крушевац, Миљковић долази у немилост тадашњих моћника који нису дозволили да се врати на место директора Југобанке, већ су га

поставили за саветника. 1986-1990 Душан Ђинђић (1933) из Здравиња (Топлица)

Душан Ђинђић завршио је Економски факултет у Нишу. Радни век провео је радећи у банкама у Ђаковици и Крушевцу. У Ђаковици радио од 1952. до 1955. када долази у Народну банку у Крушевцу. Од 1973. до 1981. године финансијски директор је у ДОЗ-у у Крушевцу. Од 1981. враћа се у Југобанку. Познат је као економски стручњак. Пензионисан 1990. године. Пише песме. Објавио је књигу о народним обичајима

и начину живота планинског села Србије.

1990- Новица Дељанин (1950) из Г. Микуљане (Куршумлија)

Новица Дељанин завршио је Економски факултет у Нишу. Радио је у предузећу “14. Октобар” у Крушевцу, у финансијској служби “14. Октобар инвест”. Тада предузеће има инвестиције и преко 150 милиона марака. Од 1980. године ради у Југобанци у Крушевцу где је прошао све фазе: водећи референт, шеф службе, помоћник директора и генерални директор. Од 2002. године након спајања Југобанке са Комерцијалном

банком директор је Комерцијалне банке АД Београд Филијала Крушевац. Савезни посланик је од 1996. до 2000. године. Менаџер године за банкарство 1995. године.

Милорад Сијић

259

ЈУГОБАНКА БЕОГРАД Експозитура Крушевац

Југобанка Београд отворила је 1. априла 1972. године Експозитуру у Крушевцу. Пошто се Крушевачка банка спојила са Југобанком из Београда дошло је 1974. године до спајања Експозитуре Југобанке у Крушевцу са новооснованом Југобанком Београд, Филијала Крушевац. Била је то заправо трампа. Крушевачка банка је имала експозитуру у Београду која је припала Југобанци Београд, а Експозитура Југобанке у Крушевцу Филијали у Крушевцу.

Шеф експозитуре

1972-1974 Сотир Вукићевић (1930) из Криваје (Блаце) Сотир Вукићевић завршио је Економску школу у Прокупљу, а Вишу економско-комерцијалну школу у Нишу. Радио је у Народној банци у Блацу, а од 1954. године у Народној банци (од 1959., СДК) у Крушевцу као шеф друштвене евиденције и шеф контроле за непривреду. Од 1976. године радио у Инвест банци у Крушевцу.

ИНВЕСТ БАНКА Београдска банка Београд – друга основна банка, Филијала у

Крушевцу отворена је 1972. године. Када су се 1978. године спојиле у једну банку Београдска банка – друга основна банка и Југословенска инвестициона банка нови назив банке је Инвест банка Београд.

Инвест банка филијала Крушевац – Милоја Закића бр. 4. Инвест банка отишла у стечај 2001. године.

Директори 1972-1981 Милан Трипковић (1932-1989) из Крушевца

Милан Трипковић завршио је Економски факултет у Београду. Пошто је био општински стипендиста почео је да ради у СО Крушевац, затим прелази у “14 Октобар” где је финансијски директор. Када је основан МАГ одлази у Београд. У Крушевац се вратио 1971. где оснива Београдску банку, Филијалу у Крушевцу чији је први директор и на том радном месту остао је до смрти.

1981-1984 Сотир Вукићевић (1930) из Криваје (Блаце)

Сотир Вукићевић завршио је Економску школу у Про-купљу, а Вишу економско-комерцијалну школу у Нишу. Радио је у Народној банци у Блацу, а од 1954. године у Народној банци у Крушевцу (од 1959., СДК) као шеф друштвене евиденције и шеф контроле за непривреду. Од 1976. године радио у Инвест банци у Крушевцу.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

260

1984-1989 Милан Трипковић (други пут) 1989-1996 Мирољуб Радић (1945) из Крушевца

Мирољуб Радић завршио је Економски факултет у Нишу. Радио је у предузећу “Милоје Закић” (1968-1971), ВП дом у Крушевцу (1971-1973), Центар за социјални рад (1973-1976), а од 1976. године ради у Инвест банци у Крушевцу.

1996-2000 Мирјана Петровић (1952) из Крагујевца Мирјана Петровић завршила је Основну школу и Гимназију у Крушевцу где су јој радили родитељи, просветни радници, а Економски факултет у Крагујевцу. Радила је предузећу “Аутопревоз” у Крушевцу, СО Крушевац као стручни сарадник за стамбено комуналне послове. Од 1989. године је у Инвест банци, Филијала у Крушевцу где је стручни сарадник за кредите. Од 1992.

године шеф службе за кориснике друштвених средстава и од 1996. године директор. Од 2001. године је прешла у Југобанку у Крушевцу.

2000-2001 Милодраг Милосављевић (1951) из Крушевца

Милодраг Милосављевић завршио је Економски факултет у Београду. Радио као директор сектора економских послова у “Трајалу” у Крушевцу, одакле је дошао за директора Инвест банке. Од 2006. до 2009. године директор је Агробанке у Крушевцу. Данас је директор Поштанске штедионице у Александровцу.

Милорад Сијић

261

ЈИК БАНКА Југословенска извозна и кредитна банка, Пословна јединица,

Београд, Филијала у Крушевцу од 1972. године. ЈИК банку је у Крушевац довео и основао познати крушевачки политичар Драгиша Лукић и био први њен директор, али врло кратко.

ЈИК банка филијала у Крушевцу – ЈНА бр. 34. Банка је отишла у ликвидацију и угашена је 1997. године.

Директори 1972 Драгиша Лукић (1919-1996) из Љубаве

Драгиша Лукић до 1962. године потпредседник је НО среза Крушевац, а онда је изабран за председника Среског одбора ССРН среза Краљево. У међувремену завршио Правни факултет. Изабран за секретара МОК-а 1968. године. Био је савезни народни посланик. Одликован је Орденом Републике другог реда, Орденом братства и јединства другог реда и Орденом за војне заслуге другог реда. Захваљујући свом положају довео

је ЈИК банку Филијалу у Крушевцу чији је први директор. 1972-1987 Бранко Ковачевић (1927-2011) из Ивањице

Бранко Ковачевић је рођен у Ивањици, где му је отац био учитељ, а пореклом је из села Ртаре код Драгачева. После рата први посао добио је у предузећу “Мерима”, а онда отишао на дослужење војног рока од шест месеци. По повратку ради у ГНО Крушевац затим продужио школовање. После тога ради у Обласном комитету где је остао до реорганизације масовних организација. Вратио се у ГНО Крушевац, одакле одлази у Градску контролну комисију где остаје до

њеног укидања. Премештен је у филијалу Народне банке у Крушевцу. У међувремену завршио Факултет организационих наука у Београду. После рада у Филијали народне банке ради у крушевачким предузећима “22. Јули”, “Дивна Гавриловић” и Заводу за осигурање, одакле долази у ЈИК банку.

1987-1997 Мирољуб Бојовић (1949) из Горње Драгуше

Мирољуб Бојовић завршио је Економски факултет у Нишу. Радио је као финансијски директор у предузећу “Задругар” у Крушевцу, затим прешао у ЈИК банку. Данас је пензионер и живи у свом родном селу. Пише поезију. Члан је Удружења књижевника Србије.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

262

АГРОБАНКА Агробанка, деоничарско друштво из Београда, основало је

Пословницу у Крушевцу почетком 1991. године. Агробанка послује у оквиру система Београдске банке као специјализована пољопривредна банка. Главна брига банке је аграр и ревитализација села.

У условима веома отежаног привређивања привреде и банака, ова Пословна јединица остварила је за непуну годину постојања натпросечне резултате. За девет месеци постојања пласирала је пет милијарди динара, одобрила 750 кредитних захтева и финансирала све текуће производне и развојне потребе својих депонената и оснивача. На пословном подручју, на територији девет општина, друштвеним и приватним предузећима, деоничарима Агробанке, финансирали су откуп и залихе обојеног воћа, уљарица, грожђа и залихе вина, тов стоке, пролећна и јесења сетва. Агробанка је ликвидирана 2013. године.

Директори

1991-2002 Јован Миловановић (1942) из Малих Купаца Јован Миловановић дипломирани је агроном и дугогодишњи привредни руководилац који практично не познаје проблем пословног неуспеха. “Синдром успеха” пратио га је од купачке земљорадничке задруге, преко АИК-а “Жупски рубин” до “Задругара”.

2002-2006 Биљана Карајовић (1953) из Јагодине

Биљана Карајовић завршила је Агроекономију у Београ-ду. Радила је у предузећу “22. Јули”, а 1991. прешла у Агробанку у Крушевцу. Одатле одлази у Hypo Alpe Adria banku, Филијала у Крушевцу, где је директор, затим у Unicredit banka AD Beograd, Експозитура у Крушевцу.

До именовања директора Милан Шипић, в.д. 2006-2009 Милодраг Милосављевић (1951) из Крушевца

Милодраг Милосављевић завршио је Економски факул-тет у Београду. Радио je као директор сектора економ-ских послова у “Трајал корпорацији” у Крушевцу одакле је дошао за директора Инвест банке у Крушевцу 2000. године, а затим у Агробанку у Крушевцу. Данас је директор Поштанске штедионице у Александровцу.

2009-2013 Миља Прибаковић (1953) из Александровца

Миља Прибаковић завршила је Економски факултет у Београду. Радила је у “Првој Петолетци” Трстеник фабрика “Арматуре” у Александровцу од 1978. до 1996. године. У Агробанку дошла је 1996. године за шефа експозитуре у Александровцу, а касније је директор Агробанке, Пословница у Крушевцу.

Милорад Сијић

263

13. ЛОКАЛНЕ УСТАНОВЕ

ЗДРАВСТВЕНА УСТАНОВА “АПОТЕКА” КРУШЕВАЦ

Апотека “Кедровић” Најстарија апотека у Крушевцу.

Прва апотека у Крушевцу код високе тополе Апотека Д. Кедровић у згради Илинкића

Драгослав Кедровић (1840-1907), рођен у

Угровцу у Мађарској, отворио је 1868. године прву апотеку у Крушевцу. Апотека се налазила првих неколико година у локалу Вучка Јаћовића “код високе тополе” касније прелази у зграду Илинкића. Његов син Душан Кедровић (1879-1964), апотекар, наставио је да ради у очевој апотеци.

Српске Новине, 13. II 1869, 8. Мале новине, 9. I 1902, 1.

Драгослав Кедровић Душан Кедровић

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

264

“Апотека Д. Кедровић”, од 1948. године названа Четврта народна апотека, јер је последња национализована.

“Четврта народна апотека 1951. године има 3 службеника и 1 радника, и то: Бранислава Кедровић, управник апотеке, магистар фармације, има 28 година радног стажа у апотеци; Миланка Дебељаковић, фармацеутски помоћник, има 1 годину радног стажа у апотеци; Гојимир Козић, апотекарски лаборант, има 19 година радног стажа у апотеци и Босиљка Плејић чистачица”.

86

Касније мења назив у “Ескулап” и ради на старој локацији у Милоја Закића бр. 9 све до 1963. године када је усељена у нову зграду “Бисер” у улици Мирка Томића. Исте године у зграду апотеке “Ескулап” усељена је апотека “Атанацковић”.

Од 1955. године ради као самостална апотека “Ескупал”. Зграда апотеке “Кедровић” срушена је марта 1966. године. Апотека “Ескулап” од 1968. године носи назив “Кедровић”.

Управници апотеке “Кедровић” 1944-1951 Душан Кедровић (1879-1964) из Крушевца 1951-1955 Бранислава Кедровић (1893-1987) из Крушевца 1955-1957 Ђорђе Поповић (1903-1993) из Крушевца 1957-1966 Зорица Гашић (1931) из Катрге (Чачак) 1966-1991 Томислав Васић (1930-1991) из Крушевца 1991-1993 Јован Обрадовић (1955) из Шљивова 1993-2001 Милош Обрадовић (1963) из Шљивова 2001-2004 Нада Радивојевић (1964) из Крушевца 2004-2005 Мирјана Палибрк (1972) из Крушевца 2005-2008 Милош Обрадовић (други пут) 2008- Мирела Стовраговић (1972) из Крушевца

Апотека “Код Светог Аранђела” Ђорђе Петровић Грк (1882-?) из Крушевца

Ђорђе Петровић завршио је Фармацеутски факултет у Загребу 1909. године. Оженио се Наталијом, ћерком Михаила Зојића, и тада је уписан као Ђорђе Икономидас (Црква Свети Ђорђе, Матична књига венчаних, 1909, 40). Апотеку коју је отворио 1892. године Љуба Новаковић, апотекар из Београда, као другу у Крушевцу 1911. године преузео је Ђорђе Петровић Грк. Ђорђев син

Никола доктор је фармације, живео је у Грчкој, а ћерка Јелена удала се за Драгољуба Перчевића, инжењера.

Апотека “Код Светог Аранђела”, власништво Ђорђа Петровића Грка, после рата је конфискована пресудом Окружног суда у Крушевцу бр. 32/46 од 31. маја 1946. године и предата Управи државним стамбеним зградама при ОНО у Крушевцу.

86

ИАК, ГНО Крушевац 6. фебруар 1951.

Милорад Сијић

265

“Декретом Управе народним зградама у Крушевцу од 14. децембра 1945. године за управника апотеке Ђорђа Петровића из Крушевца постављен је Славко Јанићијевић стар 42 године (родом из Приштине) до тада лаборант апотеке. Примопредаја старатељства апотеке извршена је 17. октобра 1946. године”.

87

Ова апотека добила је касније нови назив “Биљана”.

Апотека “Код Светог Аранђела” Централна апотека mr ph Крсте Новаковића

Централна апотека mr ph Крсте Новаковића

Крста Новаковић (1899-1973) из Крушевца Крста Новаковић завршио је Фармацеутски факултет у Загребу, после чега одлази у Беч где похађа разне курсе-ве везане за струку и узгред учи немачки језик. Завр-шетком факултета, узео је обавезу у Загребу код фирме Изис, веледрогерије, да је заступа као путник за Србију, Македонију и Косово и Метохију, путујући из места у место, вршећи закључнице код апотекара и дрогериста.

“Пошто је Крста био из Крушевца њему је било упадљиво то да

је тада дрогериста Драги Томић имао већи пазар него апотекари Кедро-вић и Петровић заједно. То се видело из поруџбина јер је Томић много више поручивао закључница за “Изис” но друге две апотеке и то Крста каже колеги Томићу на шта ће Томић: “Јесте, добар посао имам овде, али шта вреди, кајем се што сам прешао из Кучева и апотеку претворио у дрогерију, па се носим мишљу да продам дрогерију и активирам се у Нишу или Скопљу”. Уствари Томић је имао добар локал преко пута окружног суда, близу пијаце, старе поште, а и спрам болнице.

87

ИАК, Фонд Окружни народни одбор у Крушевцу 1944-1947, изјава Јанка Милоје-

вића о постанку Окружног народног одбора.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

266

Тако је Крста купио дрогерију од Томића, али пре тога се пове-рио колеги и школском другу Станоју Атанацковићу који је отворио апотеку у Великој Дренови. После неколико месеци газда локала је рекао Крсти да се сели што је био велики ударац за њега, па је дрогерију сместио у Кнез Михајловој бр. 47 улици тада главној у граду. На његово место дошао је Станоје Атанацковић који је апотеку претворио у дрогерију и наставио да ради у Крушевцу. Иначе газда локала је био шурак Станојев, па је локал преписао сестри Мици.

Помоћник Крсти у дрогерији био је од првог дана Виктор Пољанец, друг из војске са којим је Крста служио војни рок у Крагујев-цу, а од 1925. године примио је Гојка Козића из Сталаћа коме је тада тринаест година који помаже у радњи и узгред учи трговачку школу.

У Крушевцу је од раније отворио апотеку Драгослав Кедровић после њега Ђорђе Петровић Грк, па како се тада по закону отварала апотека на 5.000 становника није била потреба за трећом апотеком. Дакле, тек је 1929. године Крушевац имао услов за отварање треће апотеке, па је расписан конкурс. На конкурс су се јавили Станоје Атанацковић и Крста Новаковић који су имали исти радни стаж и како се на конкурс јавио и mr ph Риста Прендић из Варварина који има 20 година радног стажа, Крста се сетио свог ујака Сретена Милутиновића из Београда који је поред апотеке водио и парфимерију “Астер” у Београду и њега не занима отварање нове апотеке, а поред тога замолио је Ристу Прендића да одустане и тако је била одобрена концесија за отварање нове апотеке Сретену Милутиновићу који је продао исту свом сестрићу Крсти Новаковићу који исте године поред дрогерије отвара апотеку сада већ трећу у граду. Његова апотека је била на углу код старе поште преко пута Окружног суда где је стајала фирма: “Централна апотека mr ph Крсте Новаковића”.

Како је Крста у међувремену постао председник општине Крушевац и имао велике обавезе у општини, бановини и држави, узео је у апотеку mr ph Радомира Кнежевића који је из Александровца, а пре тога радио код Свете Трајковића апотекара у Трстенику и филијали у Врњачкој Бањи. Тако су тада у апотеци поред Радомира радили Гојко Козић и Огњан Ћосић из Виткова, док је Пољанеца отпустио. После краћег времена Кнежевић напушта апотеку и прелази у Јагодину и ради у апотеци код Милоја Шохаје где ради и mr Настасија са којом се оженио, а Крста је узео једног младог фармацеута који тек што је завршио студије и одслужио војни рок и ово му је било прво запослење, а то је mr ph Ђорђе Калијадис (1908-1972), син Димитрија Калијадиса, управника болнице у Прокупљу (по народности Грк). Било је то 1932. године. Калијадис је радио у апотеци до 1938. године једно време 1933/35. године, док је Гојко Козић био на одслужењу војног рока замењивала га је mr ph Зорица Зупан (1910-1988) супруга Милутина Зупана Словенца у то време пристава у окружном суду. Калијадис је 1938. купио апотеку од Марка Фелера апотекара у Брусу где се оженио и живео у Брусу до своје смрти. После Калијадиса у апотеку долази mr

Милорад Сијић

267

ph Брана Марковић који је радио у Параћину у апотеци Боре Бошковића и mr Штефица Пишл, супруга једног капетана са којим је становала у Обилићевој улици. Било је још много радника који су били на помоћним пословима при апотеци и бринули се о чистоћи и другим стварима. Године 1940. напустио га је Гојко Козић који је отворио ортачку дрогеријску радњу, да би 1943. отворио парфимеријско-дрогеријску радњу “Биљана”.

Крста је 1938. године направио нову велелепну зграду у којој је била смештена апотека, а налазила се преко пута кафане Топ, власништва Ђорђа Качаника, на углу тадашњих улица Кнеза Милоша, Немањине и Рајићеве. То је била јединствена апотека у Србији по савршеном распореду, да је била милина радити у њој”.

88

“Апотека Крсте Новаковића била је као сан, сва у мермеру и стаклу, а у сред апотеке био је артершки бунар. У једном делу су биле машине за справљање лекова”.

89

После рата целокупна имовина Крсте Новаковића је конфиско-вана пресудом Окружног суда у Крушевцу бр. 26 од 5. августа 1946. године, а лекарије и инвентар апотеке предат је Министарству здравља НР Србије. У згради у којој се налазила апотека налазило се седиште администрације Расинског среза, Дом културе, Апотекарско предузеће “Здравље”, касније Музичка школа, а 1967. године зграда је срушена.

Апотека “Атанацковић”

Станоје Атанацковић (1893-1943) из Пепељевца Станоје Атанацковић завршио је Фармацеутски факултет у Загребу. После завршене школе отворио је апотеку у Великој Дренови, али је 1925. године апотеку претворио у дрогерију и пренео је у Крушевац. Када су се стекли услови он је 1936. године отворио апотеку “Свети Никола” четврту по реду у Крушевцу. Стрељан 1943. године.

Бившу апотеку Станоја Атанацковића после рата 1944. године

примио је као шеф Ђорђе Поповић, која ради на старој локацији у Цара Лазара бр. 9. Национализована 1948. године и добила назив Трећа народна апотека у Крушевцу.

“Трећа народна апотека 1951. године има 2 службеника и 1 радника, и то: Ђорђе Поповић, управник апотеке, магистар фармације, има 24 године радног стажа у апотеци; Бранислав Станић, фармацеутски помоћник, има 1 годину радног стажа у апотеци и Малина Милошевић, чистачица, и ради неке послове у лабораторији апотеке”.

90

Од 1955. године ради као самостална апотека “Атанацковић”.

88

ИАК, Мемоари Гојка Козића из Крушевца. 89

Говорила Миланка Стојановић из Крушевца 22. марта 2014. године. 90

ИАК, ГНО Крушевац 6. фебруар 1951.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

268

Када је срушена зграда на старој локацији 1963., апотека “Атанацковић” прелази у просторије апотеке “Здравље” у Пана Ђукића бр. 87 где остаје кратко и исте године сели се у бившу апотеку “Кедровић”, у улици Милоја Закића бр. 9, где остаје до априла 1966. када се сели у улицу Цара Лазара бр. 15 код Велике чесме. Најзад, 1967. године уселили се у нову зграду на данашњој локацији.

Управници апотеке “Атанацковић”

1944-1955 Ђорђе Поповић (1903-1993) из Крушевца 1955-1963 Настасија Кнежевић (1920-?) из Јагодине 1963-1964 Радомир Кнежевић (1907-1964) из Александровца 1964-1990 Миланка Стојановић (1926) из Крушевца 1990-1996 Ружица Спасић (1937) из Текије (на Дунаву) 1996-2000 Весна Лазаревић (1955) из Крушевца 2000-2002 Снежана Топличанин (1963) из Крушевца 2002-2003 Анђелка Миладиновић (1966) из Крушевца 2003-2012 Снежана Шиљић (1974) из Ужица 2012- Јелена Милосављевић (1976) из Крушевца

Апотека “Биљана” Бивша апотека Ђорђа Петровића Грка у улици Мирка Томића бр.

23 добила је назив “Друга народна апотека” у Крушевцу. “Друга народна апотека 1951. године има 3 службеника и 1

радника, и то: Драгомир Манојловић, управник апотеке, магистар фармације, има 32 године радног стажа у апотеци; Настасија Кнежевић, сарадник апотеке, магистар фармације, има 9 година радног стажа у апотеци; Славко Јанићијевић, апотекарски лаборант, има 29 година радног стажа у апотеци и Радивоје Петровић, чистач, ради и на појединим стварима у лабораторији апотеке”.

91

Од 1955. године ради као самостална апотека “Биљана”. Од 1963. апотека “Биљана” сели се на нову локацију код Фонтане.

Управници апотеке “Биљана” 1945-1949 Славко Јанићијевић (1903-?) из Приштине 1949-1957 Драгомир Манојловић (1885-?) из Лознице 1957-1961 Ђорђе Поповић (1903-1993) из Крушевца 1961-1990 Сретен Ђорић (1929) из Бивоља 1990-1992 Добрила Миленковић (1949) из Стопање 1992-1996 Весна Лазаревић (1955) из Крушевца 1996-2003 Ружица Спасић (1937) из Текије (на Дунаву) 2003 Весна Лазаревић (други пут) 2003-2004 Дејана Мурганић (1962) из Крушевца 2004-2005 Љубинка Трифуновић (1949) из Батајнице 2005- Данијела Стефановић (1972) из Косовске Митровице

91

ИАК, ГНО Крушевац 6. фебруар 1951.

Милорад Сијић

269

Апотека “Здравље” После рата целокупна имовина Крсте Новаковића је конфиско-

вана пресудом Окружног суда у Крушевцу бр. 26 од 5. августа 1946. године, а лекарије и инвентар апотеке предат је Министарству здравља НР Србије. Апотека наставља рад под именом Прва народна апотека, а касније названа апотека“Здравље”.

“Прва народна апотека 1951. године има 4 службеника и 2 радника, и то: Радомир Кнежевић, управник апотеке, магистар фармације, поред тога бави се и прикупљањем биља и њиховом проучавању; Ђорђе Петровић, сарадник апотеке, магистар фармације; Добрица Николић, апотекарски лаборант; Милосија Димитријевић, фармацеутски помоћник; Михајло Кнежевић, чистач, ради у појединим стварима у лабораторији апотеке и Цвета Ђукић, чистачица, ради и у појединим стварима у апотеци у лабораторији”.

92 “Прва народна апотека

у Крушевцу акумулира две трећине послова крушевачких апотека”.93

Од 1955. године ради као самостална апотека “Здравље”. Седиште апотеке “Здравље” било је у улици Пана Ђукића бр. 87

до 1963. године када је апотека “Здравље” угашена, а у њене просторије усељена је апотека “Атанацковић” и од тада у Крушевцу постоје само три апотеке. Ова зграда је 1967. године срушена, а пре тога је апотека “Атанацковић” пресељена у зграду где је раније била апотека “Кедровић” у улицу Милоја Закића бр. 9.

Управници апотеке “Здравље”

1944-1949 Радомир Кнежевић (1907-1964) из Александровца 1949-1950 Ђорђе Петровић Грк (1882-?) из Крушевца 1950-1963 Радомир Кнежевић (други пут)

Апотека “Здравље” Зграда Дијагностичког центра у Крушевцу направљена је 1982.

године и тада је основана и у зграду усељена нова апотека “Здравље” која и данас ради на истој локацији.

Управници апотеке “Здравље”

1982-1983 Рада Лазаревић (1933) из Крушевца 1983-1984 Ангелина Благојевић (1947) из Паруновца 1984-1985 Анђелка Вучковић из Крушевца 1985-1987 Ангелина Благојевић (други пут) 1987-1999 Рада Лазаревић (други пут) 1999-2002 Бранка Гагић (1960) из Крушевца 2002-2008 Гордана Томић (1962) из Крушевца 2008-2011 Драгана Ђоковић (1968) из Крушевца 2011- Милан Радовић (1974) из Крушевца

92

ИАК, ГНО Крушевац 6. фебруар 1951. 93

ИАК, НОГО Крушевац 1955.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

270

Апотекарско привредно предузеће “Здравље” На седници ГНО Крушевац од 8. јануара 1947. године под тачком

2 оснивање предузећа градских државних апотека.94

На седници ГНО Крушевац од 14. јануара 1947. године под

тачком 2 примају обавезу да припреме све потребно за регистрацију Народног апотекарског предузећа “Нана” у Крушевцу, и то: Ђорђе Матић и Александар Петровић до наредне седнице.

95

На седници ГНО Крушевац од 21. јануара 1947. године Ђорђе Матић и Александар Петровић поднели су извештај да су предузете мере да се државне апотеке инвентаре и утврди стање истих, како би се могло донети коначно решење о оснивању истих као Градско предузеће, с тим да назив, уместо Народно апотекарско предузеће “Нана” гласи Народно апотекарско привредно предузеће “Здравље”.

96

На седници ГНО Крушевац од 16. фебруара 1947. године под тачком 3 Скупштина примила предлог у целости о оснивању Народног апотекарског привредног предузећа “Здравље”.

97

На седници ГНО Крушевац од 4. марта 1947. године под тачком 2 постављен за директора Народног апотекарског привредног предузећа “Здравље” Драгомир Манојловић са месечном платом од 5.500 динара, за рачуновођу Благоје Антић са месечном платом од 3.500 динара.

98

Седиште Апотекарског привредног предузећа “Здравље” било је у улици Пана Ђукића у бившој апотеци Крсте Новаковића.

“Од 1948. године су (поред раније конфискованих “Здравље” и “Свети Аранђел”) национализоване и преузете апотеке “Атанацковић” и “Кедровић” које су до тада радиле као приватне и припојене државном Апотекарском привредном предузећу “Здравље” у Крушевцу. На траже-ње да плате порез за 1948. и први квартал 1949. године видимо жалбу Душана Кедровића и Радмиле Атанацковић који кажу да не могу да плате порез наводећи да су им апотеке преузете и припојене државном Апотекарском привредном предузећу “Здравље” у Крушевцу”.

99

“У Апотекарском привредном предузећу “Здравље” 1949. године ради 12 радника, и то: Драгомир Манојловић (1885) фармацеут, Радомир Кнежевић (1907) фармацеут, Настас Тасић (1901) фармацеут, Настасија Кнежевић (1920) фармацеут, Ђорђе Петровић (1882) фармацеут, Славко Јанићијевић (1904) лаборант, Добрица Николић (1922) лаборант, Благоје Антић (1911) млађи књиговођа, Загорка Петровић (1919) помоћни финансијски манипулант, Јован Јотић помоћни службеник, Биљана Ђукић (1922) и Цвета Ђукић (1923) чистачице”.

100

94

ИАК, ГНОО Крушевац, седница 8. јануар 1947. 95

ИАК, ГНОО Крушевац, седница 14. јануар 1947. 96

ИАК, ГНОО Крушевац, седница 21. јануар 1947. 97

ИАК, ГНОО Крушевац, седница 16. фебруар 1947. 98

ИАК, ГНОО Крушевац, седница 4. март 1947. 99

ИАК, ГНО Крушевац, седница 3. април 1949. 100

ИАК, ГНО Крушевац 1949.

Милорад Сијић

271

У вези тражења ГНО-а Крушевац по акту број 1936 од 6. фебруара 1951. године предузеће је доставило извештај у коме се каже:

“Предузеће носи назив Народно апотекарско привредно предузеће “Здравље”, у предузећу су запослена 5 радника, Предузеће у обим послова има продају лекова.

Управа предузећа има 4 службеника, и то: Александар Буцек директор са 6 година службе по стручној спреми лекарски помоћник, трансфузија крви-венепункција; Благоје Антић шеф рачуноводства има 15 година службе; Сотир Дунда благајник има 2 године службе и Никола Смоловић помоћни службеник има 24 година службе”.

101

Директори Апотекарског привредног предузећа “Здравље” 1947-1949 Драгомир Манојловић (1885-?) из Лознице

Драгомир Манојловић завршио је Фармацеутски факул-тет у Загребу. Пре рата држао је у Лозници дрогерију, а после рата радио у апотеци Ђорђа Петровића Грка. Смењен је са места директора Апотекарског предузећа “Здравље” на седници ГНО Крушевац од 29. јула 1949.

1949-1950 Радомир Кнежевић (1907-1964) из Александровца

Радомир Кнежевић завршио Фармацеутски факултет у Загребу 1929. године. Радио је код Свете Трајковића, апотекара у Трстенику и филијали у Врњачкој Бањи. Затим у апотеци Крсте Новаковића. После краћег времена напустио апотеку Крсте Новаковића и прешао у Јагодину где ради у апотеци код Милоја Шохаје где ради и mr Настасија Настасијевић са којом се оженио.

1950-1952 Александар Буцек (1914-1985) из Алексинца

Александар Буцек студирао је на Медицинском факултету где је дошао до апсолвента, али је остао несвршени студент медицине. По стручној спреми био је лекарски помоћник, трасфузија крви-венепункција. Радио је после рата као службеник Среског НО у Ражњу одакле је 30. септембра 1950. године дошао на место директора Апотекарског предузећа “Здравље”.

1952-1954 Мирослав Стојановић (1920-1986) из Читлука

Мирослав Стојановић, борац Расинског партизанског одреда IV српске бригаде, XXII дивизије. Носилац је “Партизанске споменице 1941”. Био на дужности директора разних предузећа у Крушевцу.

101

ИАК, ГНО Крушевац, 6. фебруар 1951.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

272

Апотекарска установа “Здравље” Народно апотекарско предузеће “Здравље” у Крушевцу својом

молбом бр. 2307/53 обратило се Савезу за народно здравље и социјалну политику НОГО-а Крушевац износећи да је до сада ова установа пословала као привредно предузеће и да сада жели, да према Уредби о здравственим установама пређе на пословање као установа са самосталним финансирањем. На седници НОГО-а Крушевац 27. јануара 1954. године решено је да се оснује апотекарско предузеће са новим називом: Апотекарска установа “Здравље” у Крушевцу.

102

Апотекарска установа “Здравље” има 21 запослена службеника и радника, и то: Управа 4, Прва народна апотека 5, Друга народна апотека 4, Трећа народна апотека 3, Четврта народна апотека 4 и Велики Шиљеговац 1 радник.

103

Управник Апотекарске установе “Здравље”

1954-1955 Мирослав Стојановић (1920-1986) из Читлука Савет за народно здравље и социјално старање НОГО-а у

Крушевцу доносећи одлуку о реорганизацији Апотекарске установе “Здравље” предложио је да се свака апотека осамостали у своме раду, као установа са самосталним стручним и финансијским пословањем.

104

Према Закону о апотекама предвиђено је, да његовим ступањем на снагу 2. августа 1954. године, престају са радом апотекарска предузећа и установе – чл. 58 истог Закона – и да имају да отпочну своје стручно и финансијско пословање по прописима овог Закона од 1. јануара 1955. године. Имајући то у виду Савет за народно здравље и социјалну политику НОГО донео је одлуку, да предложи реорганизацију Апотекарске установе “Здравље” и тражио да се свака апотека осамостали у свом раду, као установа са самосталним стручним и финансијским пословањем. НОГО на својој 34 седници одржаној 1. марта 1955. године, после дискусије, једногласно је одлучио, да се изврши реорганизација Апотекарске установе “Здравље” на четири самосталне апотеке.

105

На седници ОНО Крушевац 1959. године дата је гаранција за обртна средства Народној апотеци “Здравље” на 12.000.000 динара, Народној апотеци “Атанацковић” на 3.400.000 динара, Народној апотеци “Ескулап” на 4.000.000 динара и Народној апотеци “Биљана” на 5.000.000 динара. Испред комисије предлог поднео Милош Марјановић Багдалски.

102

ИАК, НОГО Крушевац, 27. јануар 1954. 103

ИАК, НОГО Крушевац, 11. мај 1954. 104

ИАК, НОГО Крушевац 1955, Решење о постављању управника апотеке “Атанацко-

вић” и “Ескулап”. 105

ИАК, НОГО Крушевац, бр. 5012/55, 1. март 1955.

Милорад Сијић

273

Апотекарска установа “Крушевац” У јединствену организацију спојене су 1. априла 1963. године

самосталне апотеке “Атанацковић”, “Ескулап” и “Биљана” у Крушевцу која носи назив Апотекарска установа “Крушевац”.

Јединствена апотекарска организација је 1966. године, оснивањем Медицинског центра Крушевац, дошла у састав истог и била део Центра до 1994. године.

Директори Апотекарске установе “Крушевац”

1963-1966 Томислав Васић (1930-1991) из Крушевца Томислав Васић завршио је Фармацеутски факултет у Београду. Радио је у Апотекарској установи “Здравље”. Спајањем апотека у Крушевцу у Апотекарску установу постао је њен први директор. Касније наставио да ради у апотеци “Ескулап” (од 1968. “Кедровић”) где је управник до смрти.

1966-1970 Зорица Гашић (1931) из Катрге (Чачак)

Зорица Гашић завршила је Фармацеутски факултет у Београду 1954. године. Радила у Алексинцу до 1960. године, када долази у апотеку “Ескулап” у Крушевцу и по одласку Браниславе “Кедровић” у пензију управник је апотеке. Касније одлази да ради у Београд.

1970-1987 Босанка Крсмановић (1925-?) из Груже Босанка Лазаревић, удата Крсмановић, завршила је Фармацеутски факултет у Београду 1951. године. Од 1952. године ради у апотеци “Атанацковић”, затим апотеци “Ескулап” у Крушевцу. Најдуже од свих била је на челу Апотекарске установе.

1987-1993 Ангелина Благојевић (1947) из Паруновца Ангелина Благојевић завршила је Фармацеутски факул-тет у Београду 1971. године и исте године запослила се у апотеци “Кедровић” у Крушевцу. Касније одлази на специјализацију из фармацеутске технологије у трајању од три године. Била је један од седморо галенских специјалиста тада у Србији и први у Крушевцу. Оснивач је Галенске лабораторије у Крушевцу и једно

време управник. Вратила се у Крушевац у апотеку “Здравље” и од 1983. године је шеф апотеке. Одатле је дошла за директора Апотекарске установе Крушевац.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

274

Апотекарска установа “Крушевац” издвојила је 1994. године све апотеке из Медицинског центра. Направљен је нов Управни одбор, реновиране апотеке, отворена Дечија апотека “Маја”, Управна зграда и измештена Галенска лабораторија.

Директори Апотекарске установе “Крушевац”

1993-2001 Јован Обрадовић (1955) из Шљивова Јован Обрадовић завршио је основну школу у Крушевцу, Гимназију у Александровцу, Фармацеутски факултет у Београду. Запослио се 1981. године у апотеци “Кедровић” где је од 1991. до 1993. године шеф. Када је смењен са места директора Апотекарске установе одлази у велетрговину лековима “Ветром” у Београд где ради шест година. Одатле прелази у

фабрику лекова “Галеника” на место помоћника директора за продају лекова. Због лоше ситуације и понуђеног социјалног програма одлази из “Галенике”. Данас је професор у Медицинској школи у Крушевцу где предаје стручни предмет Фармакологију. Један је од оснивача средње фармацеутске школе у оквиру Медицинске школе у Крушевцу.

2001-2002 Гордана Велимировић Васић (1958) из Крушевца

Гордана Велимировић завршила је Гимназију у Крушевцу, а Фармацеутски факултет у Београду. Специјализацију “Испитивање и контрола лекова” завршила је на Фармацеутском факултету у Београду 1990. године. Од 1984. године ради у Апотекарској установи у Крушевцу. После специјализације учество-вала је у формирању контролно-аналитичке лаборато-

рије и галенске лабораторије у Апотекарској установи у Крушевцу. Од 1995. године начелник је Галенске лабора-торије, а од 1999. године начелник је Лабораторије за контролу и испитивање лекова. Од 1997. до 2008. године радила је у Медицинској школи као стручни сарадник. Данас ради у контролно-аналитичкој лабораторији Галенске лабораторије Апотекарске установе у Крушевцу. До избора новог директора в.д. Милош Обрадовић.

2002-2004 Снежана Лазаревић (1962) из Крушевца

Снежана Лазаревић завршила је Фармацеутски факултет у Београду. Радила је у Апотекарској установи у Крушевцу где је једно време директор. Данас ради у Београду у својој приватној апотеци.

Милорад Сијић

275

2004-2008 Љубисав Мишић (1956) из Крушевца Љубисав Мишић завршио је Фармацеутски факултет у Београду. У Апотекарској установи у Крушевцу ради од 1986. године. Радио у апотеци “Атанацковић”, “Здравље” и “Биљана”, а начелник је био у апотекама у Ћићевцу, Брусу, Варварину и апотеци “Маја” у Крушевцу. Водио је и централну набавку лекова. За директора Апотекарске установе у Крушевцу

постављен је 20. децембра 2004. године. Градска скупштина у Крушевцу 2008. године усвојила је нови

Статут Здравствене установе “Апотека” Крушевац.

Директор Здравствене установе “Апотека” 2008- Милош Обрадовић (1963) из Шљивова

Милош Обрадовић завршио је Усмерено образовање у Александровцу, одсек физика. Фармацеутски факултет у Београду. Ради у Апотекарској установи Крушевац где је обављао послове начелника апотеке “Кедровић” од 1993. до 2001. године. Радио годину дана у компанији “Велефарм” у Београду, а онда се поново враћа у Крушевац и ради у апотеци “Кедровић” као

шеф до 2008. године. Магистар је фармације, предавач у Медицинској школи у Крушевцу и виши стручни сарадник компаније “Велефарм”.

НАРОДНИ УНИВЕРЗИТЕТ

Зграда Народног универзитета саграђена је 1907. године. У њој је радила Женска занатска школа до Другог светског рата. После рата зграда је уступљена Учитељској школи, а касније Основној школи “Јован Поповић”. Потом у њу се уселио Раднички универзитет.

Раднички универзитет уписао је прву генерацију 1956. године. Раднички универзитет основао је 1958. Књижевни клуб “Багдала”.

Од 1959. у саставу Радничког универзитета делује Позориште. Културно пропагандни центар основан је 10. марта 1962. и угашен је исте године, а имовина и запослени уступљени КПЗ Среза. Гашењем Среза основан је Културни центар (Културно пропагандни центар и КУД “Абрашевић”) који ради у саставу Радничког универзитета. Раднички универзитет и Позориште од 1. јануара 1969. године раде као самосталне установе. Културни центар припојен је Позоришту.

Раднички универзитет у Крушевцу уписан у регистар установа 1969. године, а почео са радом 1974. године.

Раднички универзитет “Едвард Кардељ” – Косанчићева бр. 4 запошљава 1986. године 19 радника.

Од 2001. године носи назив Народни универзитет у Крушевцу. Од 17. септембра 2013. ова установа је у ликвидацији.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

276

Директори 1956-1962 Слободан Николић (1928-1985) из Крушевца

Слободан Николић завршио је Факултет политичких наука у Београду. Секретар је генералног директора “Прве петолетке” Крсте Босанца, затим је први уредник фабричког листа Петолетка. Одлази у Београд где је директор Новинске установе “YU новости”.

1962-1975 Светолик Љубисављевић (1926-1992) из Доњег Крчина

Светолик Љубисављевић завршио је Учитељску школу у Светозареву, Вишу педагошку у Нишу и Филозофски факултет у Скопљу. После рата радио као учитељ. Од 1953. је новинар крушевачке “Победе”. Касније је секре-тар Заједнице културе општине Крушевац, и директор Народне библиотеке, одакле је отишао у пензију.

1975-1993 Борисав Ћатић (1933) из Глободера

Борисав Ћатић завршио је Учитељску школу у Крушев-цу. Био је директор школе у Рибару, помоћник директо-ра у Основној школи “Јован Јовановић Змај” у Крушев-цу. Председник Општине Велики Шиљеговац, председ-ник општинске конференције Социјалистичког савеза у Крушевцу, посланик у Народној скупштини.

1993-2000 Радивоје Стевановић (1945) из Бошњана

Радивоје Стевановић, Јова, завршио је Учитељску школу у Крушевцу, Вишу педагошку академију група математика и физика, а касније и новинарство. Радио је од 1970. до 1993. године у НИРИО “Победа” у Крушевцу, где је једно време и уредник листа.

2000-2001 Александар Филиповић (1967) из Крушевца

Александар Филиповић дипломирао на ЕТФ-у у Београ-ду, на смеру рачунарска техника и информатика. Радио као предавач на Вишој школи за индустријски менаџ-мент у Крушевцу. За време његовог мандата промењен је назив у Народни универзитет. Од 2001. запослен у Градској управи Крушевац као шеф службе за ИТ.

2001-2005 Радмило Ђидић (1942-2009) из Крушевца

Радмило Ђидић завршио је Учитељску школу у Крушевцу, затим Филозофски факултет, група пеадгогија, у Београду. Радио је као просветни радник затим је дошао у Раднички универзитет у Крушевцу.

Милорад Сијић

277

2005-2008 Добривоје Видојевић (1955) из Грлице (Нови Пазар) Добривоје Видојевић завршио је Економски факултет у Нишу. Радио је у индустрији “14. Октобар” у Крушевцу, у Интерној банци, девизно одељење, од 1982. до 1985. године, у регионалној заједници здравствених организација. Од 1985. до 1991. године, начелник за комерцијално економске послове у Здравственом центру у Крушевцу. Од 1991. до 2005. године власник је

и директор приватне фирме “ДИБ продукт” Д.О. Данас ради у Националној служби за запошљавање у Крушевцу.

2008 Ивица Анђелковић (1975) из Крушевца

Ивица Анђелковић завршио је Електротехничку школу, затим Вишу школу за менаџмент 1997. године и у истој школи запослио се и радио до 2007. године. Факултет за индустријски менаџмент у Крушевцу завршио је 2007. и стекао звање индустријски менаџер. У два нав-рата је директор Народног универзитета у Крушевцу.

2008-2009 Живадинка Туцовић (1959) из Бивоља

Живадинка Туцовић завршила је Економски факултет у Новом Саду. Цео радни век ради на Радничком универзитету у Крушевцу.

2009 Божидар Лапчевић (1961) из Велике Врбнице Божидар Лапчевић завршио је Агрономски факултет у Чачку. Радио девет година у ООУР “Жупски рубин комерц” у Крушевцу, затим је директор Земљорадничке задруге у Великој Врбници, директор Земљорадничке задруге у Лазарици. На месту директора Радничког универзитета у Крушевцу се задржава шест месеци.

До избора директора в.д. је Ивана Ђокић. 2010-2012 Мирослав Петровић (1957) из Крушевца

Мирослав Петровић завршио је Факултет народне одбране у Београду у другој генерацији 1981. године. Радио у ХИ “Мерима” у Крушевцу као шеф народне одбране, обезбеђења и заштите на раду. Ванредно је уписао Правни факултет у Београду који је завршио 1994. године.

2012-2013 Ивица Анђелковић (други пут)

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

278

КУЛТУРНИ ЦЕНТАР КРУШЕВАЦ

Крушевац филм Крајем 1944. године, при Народном фронту, постојао је одсек за

пропаганду и културу у оквиру којег је реализована делатност приказивања филмова у салама биоскопа “Европа” и “Таково”.

На седници ГНО Крушевац од 21. децембра 1946. године за руководилац биоскопа “Таково” постављен је Иван Пордушић.

Предузеће за приказивање филмова формирано је 1954. године под именом Биоскопско предузеће “Европа” и “Таково”, а на 17 седници НОГО Крушевац одобрена су правила новог предузећа.

106

Промена имена фирме и предмет пословања уписан у регистар предузећа и радњи извршен је 1961. године. Нов назив фирме је: Предузеће за приказивање филмова “Крушевац-филм” у Крушевцу. Предмет пословања је пројектовање филмова, дијапозитива у својим биоскопима и другим градовима, реклама са грамофонских плоча, магнетофонских трака и други рекламни спотови и продаја филмског програма. Фи. бр. 185/61 од 20. априла 1961. године, Окружни привредни суд у Крагујевцу.

Биоскопска зграда почела да се гради 1960. године, а отворена тек 1967. године. У Крушевцу тада раде биоскопи, и то: “Таково”, “Европа”, “14. Октобар”, “Крушевац”, “Дом синдиката” и “Јастребац”.

Потписивањем Самоуправног споразума о удруженом раду 1974. године предузеће постаје Организација удруженог рада (ОУР).

РО “Крушевац-филм” – Чолак Антина бр. 1 има 24 радника 1986. Предузеће се спојило 1992. године са Домом омладине у нову

организацију Културни центар Крушевац – КЦК.

Директори 1948-1954 Милорад Миленковић (1926-1995) из Крушевца

Милорад Миленковић, познатији као Миле Пренка, радио је као киноопреатер. Завршио четири разреда основне школе и два разреда Више народне школе. Борац команде подручја Крушевац. Први је директор Биоскопског предузећа у Крушевцу. Одликован Орденом заслуга за народ са сребрним венцем.

1954-1962 Живојин Ракић (1925) из Крушевца

Живојин Ракић родио се у Прешеву. Завршио је Правни факултет у Београду. Радио је од 1946. године у Машин-ско-тракторској станици као секретар предузећа, затим одлази у Рибарску Бању и неколико година ради у климатско-бањском лечилишту. Из “Крушевац филма” одлази за директора УГОП “Жупа” у Крушевцу.

106

ИАК, НОГО Крушевац 1954.

Милорад Сијић

279

1962-1978 Драгослав Јовановић (1925-1977) из Крушевца Драгослав Јовановић Гаја постављен је 28. новембра 1962. године за директора предузећа. До тада је технички директор истог предузећа.

1978-1991 Славољуб Ћосић (1943) из Сталаћа Славољуб Ћосић завршио је Филозофски факултет, одсек историја, у Београду. Радио као професор историје у Техничкој и Економској школи у Крушевцу. Директор предузећа “Крушевац-филм”. Затим је постављен за директора предузећа у оснивању – Културни центар Крушевац. Касније ради у Народном музеју у Крушевцу.

Дом омладине и пионира “Младост” Конференција омладине донела је одлуку 1974. да се оснује Дом

омладине у Крушевцу. Седиште је било у згради месне заједнице “Веселин Николић”. Конституисање је извршено 25. маја 1977. када је отворен Дом омладине у Топличиној бр. 2. Управник Десимир Вељко-вић. Дом омладине расформиран 1979. Савез социјалистичке омладине наставио да седи у просторијама Дома. Секретар Драгић Јовановић.

Дом омладине и пионира “Младост” основан је 9. маја 1983. Директори: 1983-1990 Радоје Савић; 1990-1992 Зорица Гајић, в.д.

Културни центар Крушевац Дом омладине и пионира “Младост” и “Крушевац-филм” 18. феб-

руара 1992. спојили се у нову организацију: Културни центар Крушевац.

Директори Културног центра Крушевац 1992-1993 Радоје Савић (1946) из Кукљина

Радоје Савић завршио је Факултет политичких наука у Београду. Запослио се у Основној школи у Жабару где је директор у два мандата, до 1983. године. Онда долази у Дом омладине и пионира “Младост” у Крушевцу. Затим је секретар Фонда за културу и физичку културу СО Крушевац. Са тог места дао је предлог да се споје Дом омладине и “Крушевац-филм”.

1993-1997 Радмила Јовановић (1951) из Бресног Поља

Радмила Јовановић завршила је Учитељску школу и Школу за професионалне секретаре. Почела је да ради 1972. године као новинар у новинско-издавачко и радио информативној установи “Победа” у Крушевцу. Касније, постављена је за директора Културног центра у Крушевцу.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

280

1997-2000 Радоје Савић (други пут) 2000-2006 Јелена Протић Петронијевић (1963) из Крушевца

Завршила Филолошки факултет у Београду на групи за општу књижевност и теорију књижевности. Радила у издавачкој кући “Багдала”. Објавила четири књиге поезије. Бави се есејистиком и књижевном критиком, путописном прозом које објављује у недељнику НИН и другим часописима.

2006-2008 Мр Лидија Јевремовић (1961) из Крушевца

Лидија Јевремовић завршила је Музичку академију у класи професорке Радмиле Бакочевић. Радила у Културно просветној заједници, затим у КЦК истовремено предавала соло певање у Музичкој школи “Стеван Христић” у Крушевцу. Водила дечији хор у Културном центру, радила са етно групом “Бела вила” и организовала бројне музичке програме. Музиком се бави

читавог живота. Данас ради у Музичкој школи “др Милоје Милојевић” у Крагујевцу као професор соло певања.

2008-2012 Љубодраг Обрадовић (1954) из Треботина

Љубодраг Обрадовић завршио Трговачку школу, а затим Економски факултет у Нишу. Радио у ТП “Крушевац” из Крушевца, Пореској управи у Крушевцу, затим у КЦК као директор, а данас је главни и одговорни уредник. Председник је и један од оснивача Удружења песника Србије – Поезија СРБ, Крушевац. Творац и један од оснивача Федрара.

2012- Мр Мирослав Смиљковић (1951) из Витановца

Мирослав Смиљковић завршио је Вишу хемијско-технолошку школу у Крушевцу, а затим Факултет организационих наука у Београду. На Факултету организационих наука у Београду завршио магистарске последипломске студије 1990. године. Радио у ХИ “Жупа”, затим у трговинском предузећу “Равниште” где је директор од 1990. до 2001. године. После тога радио је

у ЈКП “Градска топлана” од 2004. до 2008. године. Од 2008. до 2012. године помоћник је градоначелника за стамбено комунална питања.

Културном центру Крушевац од 1. јануара 2014. године

припојена је Културно просветна заједница у Крушевцу и од тада делују као једна установа – Културни центар Крушевац.

Милорад Сијић

281

КУЛТУРНО ПРОСВЕТНА ЗАЈЕДНИЦА

КПЗ Среза Крушевац Оснивачка скупштина Културно просветне заједнице Среза Кру-

шевац одржана је 28. децембра 1956. године у сали Среског Синдикал-ног већа. Пре почетка рада расформиран је Савез културно просветних друштава који је до тада радио. Председници Већа: 1956-1957 Ранко Рашковић; 1957-1958 Крста Чабрић; 1958-1962 Живојин Ракић.

Веће КПЗ Среза надлежно је за Културно просветна друштва општина, као и друштвених организација, Удружења и представника омладине из свих школа и фабрика. Обухвата рад из области: Центар за културу (Раднички универзитет), Филм и ширење филмске уметности, Музички живот у комуни, Књига и литерарни живот (Књижевни клуб “Багдала”), Културно уметничка друштва и аматеризам.

КПЗ Среза Крушевац угашена је крајем 1962. гашењем Среза. Секретари КПЗ Среза Крушевац

1956-1959 Душан Бошковић (1931) из Скопља 1959-1962 Саша Трајковић (1930) из Јагодине 1962 Момир Брадић (1935) из Медвеђе

КПЗ општине Крушевац Оснивачка скупштина за формирање КПЗ општине Крушевац

одржана је 1. марта 1959. године. КПЗ Крушевац треба, као културно масовни фактор и носилац одређене културне политике, да обједини, усмери и подстиче рад свих постојећих културних организација.

Председници Већа КПЗ Крушевац: 1959-1962 Љубиша Ђорђевић; 1962-1964 Живојин Ракић; 1964-1966 Живадин Лукић; 1966-1970 Драгомир Лазић; 1970-1972 Миладин Живковић; 1972-1975 Живадин Лукић; 1975-1979 Миодраг Стражместер; 1979-1989 Живадин Лукић.

Неколико година КПЗ није била много “присутна” у друштвеном животу наше средине. А било је и објективних тешкоћа у раду.

Из КПЗ се издваја Књижевни клуб “Багдала” 1964. године, затим Раднички универзитет и Позориште 1. јануара 1969. године. Исте године Установа за музејску и историјско-архивску делатност подељена је на три самосталне установе: Музеј, Историјски архив и Уметничку галерију. Касније се издваја “Крушевац-филм”. Реорганизација КПЗ била је неопходна јер је просвета (образовање) такође добило посебну организацију – Заједницу образовања. Формирана је Заједница културе општине Крушевац почетком 1969. године.

Од тада нова КПЗ је самостална друштвена организација, добровољно удружених културно-уметничких и научних удружења, савеза заједница и клубова. Делатност је организација свих асоцијација, развој аматеризма и неговање манифестација народног стваралаштва.

Одлуком Градске општине Крушевац 27. децембра 2010. године мења правну форму у Установу у култури.

Од 1. јануара 2014. године припојени КЦК.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

282

Секретари КПЗ Крушевац 1962-1963 Љубиша Ђидић (1937) из Краљева

Љубиша Ђидић завршио је Филозофски факултет у Београду. Уметнички је руководилац Радничког универзитета, секретар Књижевног клуба “Багдала”. Потом главни и одговорни уредник листа “Багдала”. Директор Издавачке куће “Багдала”. Члан Удружења књижевника Србије и Књижевног клуба “Багдала”.

1963-1964 Живадин Лукић (1935-1997) из Станци 1967-1968 Крстивоје Милосављевић из Горње Драгуше 1970-1973 Иван Пудло (1933) из Крушевца

Иван Пудло завршио је Филозофски факултет у Београд, група за југословенску књижевност и српски језик. Од 1960. године радио на Радничком универзитету. Потом је директор Историјског архива у Крушевцу. Затим дирек-тор Народне библиотеке у Крушевцу. Члан Удружења књижевника Србије. Пише приповетке и драме.

1974-1976 Бора Думбовић (1937-2011) из Крушевца Бора Думбовић завршио је столарски занат. Као столар радио 15 година у Градском столарском предузећу “Раде Митић”. Касније прелази да ради у култури при СО Крушевац. Ради у Позоришту у Крушевцу. Потом ради у Народној библиотеци у Крушевцу.

1976-1984 Јелисавета Савић (1946) из Врдника

Јелисавета Савић завршила је Филозофски факултет (српскохрватски језик) у Новом Саду. Одласком из КПЗ ради као професор у ОШ “Јован Поповић” у Крушевцу. Пише поезију и прозу.

1984-1994 Миладин Исаиловић (1942) из Судимља Миладин Исаиловић завршио је Учитељску школу у Крушевцу. Радио у ВП Дому, шеф Пословнице “Путник” у Крушевцу. Затим ради у Општинском синдикалном већу у Крушевцу одакле је дошао за директора Спортског центра. Затим је секретар КПЗ и Филозофско књижевне школе у Крушевцу.

1994-2001 Драгиша Степановић (1950) из Наупара Драгиша Степановић завршио Медицинску школу у Кру-шевцу. Био управник Дома омладине у Ужицу 7 година. Ванредно апсолвирао ФПН у Сарајеву, али није дипло-мирао. Радио десет година у Лугану у Хришћанско-соци-јалном синдикату на питањима југословенских грађана. Члан федералне комисије за странце при швајцарској

влади. Потом се вратио у Ужице, затим у Крушевац.

Милорад Сијић

283

2001-2004 Мирољуб Несторовић (1940) из Велике Дренове Мирољуб Несторовић завршио је Филолошки факултет у Београду. Постао је професор српскохрватског језика и југословенске књижевности. Радио је као наставник у основним школама. Потом у ОТЦ “Вељко Влаховић”. Затим у Хемијско-технолошкој школи.

Управници КПЗ

2004-2006 Лидија Јевремовић (1961) из Крушевца Лидија Јевремовић завршила је Музичку академију у класи професорке Радмиле Бакочевић. Радила у Културно просветној заједници, затим у КЦК, истовремено предава-ла соло певање у Музичкој школи “Стеван Христић” у Крушевцу. Данас ради у Музичкој школи “др Милоје Милојевић” у Крагујевцу као професор соло певања.

2006-2009 Светлана Ђурђевић (1965) из Макрешана

Светлана Ђурђевић завршила је Факултет политичких наука у Београду. Дипломирани је политиколог. Данас је ПР Народног позоришта у Крушевцу.

Директори КПЗ

2009-2012 Јасмина Милић (1980) из Ђуниса Јасмина Милић завршила је Економски факултет у Нишу, смер пословна економија. Данас ради у КЦК у Крушевцу као координатор општих и финансијских послова.

2012-2013 Сузана Антић (1979) из Крушевца Сузана Антић завршила је Економски факултет у Нишу.

2013 Виолета Капларевић (1974) из Крушевца Виолета Капларевић завршила је Факултет за индустриј-ски менаџмент у Крушевцу, Универзитета Унион Београд. Дипломирани је индустријски менаџер. Радила као новинар на РТК Крушевац. Директорка Фонда за подстицање младих талената Града Крушевца. Данас је помоћник директора КЦК.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

284

ИСТОРИЈСКИ АРХИВ Архивско средиште у Крушевцу почело је са радом марта 1948.

године. Оснивач је Министарство просвете НР Србије. Као први радни простор коришћен је део наставничке зборнице у Гимназији.

Управници архивског средишта

1948 Десанка Матић (1897-1971) из Крушевца Десанка Матић је ћерка Љубомира Матића дугогодиш-њег директора Гимназије у Крушевцу и великог културног радника. Завршила је Филозофски факултет у Београду. Предавала у Гимназији у Крушевцу историју и географију.

1948-1949 Цветко Пејовић (1907-?) из Подгорице

Цветко Пејовић завршио је Вишу педагошку школу, одсек за надзорнике у Београду. Радио је као предавач и прос-ветни инспектор, а био је активан културни радник. Био је повереник Повереништва за просвету ГНО-а Крушевац.

1949 Мирослав Нешић Мирослав Нешић, професор, радио је као хонорарни руководилац Архивског средишта.

1949-1951 Вучко Д. Вучић (1908-1992) из Мачковца Вучко Вучић завршио је Учитељску школу у Вршцу. Службовао је у многим местима Југославије. Једно време је руководилац Архивског средишта, али је оснивањем Учитељске школе у Крушевцу прешао за секретара школе.

“На седници Савета за просвету и културу ГНО Крушевац 1. јуна

1951. године под тачком 1 Оснивање Градске државне архиве у Крушевцу. Оснивањем Градске државне архиве и почетком њеног рада престаће рад архивског средишта у Крушевцу чији ће сав материјал преузети Градска државна архива. Савет предлаже Извршном одбору ГНО-а Крушевац да за просторије Градске државне архиве обезбеди зграду у Закићевој бр. 4 која би уједно служила и за Градски музеј”.

107

Историјски архив у Крушевцу основан је решењем НОО Круше-вац бр. 12736/51 од 1. јуна 1951. као орган Централног архива ФНРЈ.

У периоду од 1962. до 1968. године Историјски архив је у оквиру Установе за музејску и историјско-архивску делатност. Од 1. јануара 1969. године Историјски архив Крушевац је самостална установа пресељена у нове просторије Дома синдиката – Трг Маршала Тита бр. 1.

Историјски архив 1986. године запошљава 15 радника. На данашњу локацију селе се 1994. године – Мајке Југовића бр. 6. Нови простор добија 2007. године у Балканској улици.

107

ИАК, Седница Савета за просвету и културу ГНО Крушевац 1951.

Милорад Сијић

285

Директори 1951-1962 Тадија Илијић (1900-1978) из Сарајева

Тадија Илијић завршио је Филозофски факултет у Загре-бу. У Крушевац долази 1948. и ради као професор у Гимназији и Економској школи, затим је директор Ар-хивског средишта, где ради до пензије. Оженио се мај-ком Драгана Ћировића, чији муж је страдао током рата.

1962-1968 Добривоје Димитријевић (1910-1982) из Богдања

Добривоје Димитријевић је од 1961. године директор Народног музеја и аутоматски је постао директор Установе за музејску и историјско-архивску делатност.

1969-1970 Славољуб Бојић (1934) из Битоља Славољуб Бојић завршио је Филозофски факултет (историја) у Београду. Од 1965. године ради у Крушевцу. Био је први директор Историјског архива у Крушевцу после издвајања у самосталну установу. Касније прелази да ради у Народном музеју у Крушевцу.

1970-1972 Драган Ћировић (1929-2005) из Ужичке Пожеге

Драган Ћировић је дошао 1948. године у Крушевац где је завршио Економску школу. Управник позоришта је од 1956. до 1959. Професионални друштвено-политички радник у Општини и Срезу. Председник Савета за школство СО Крушевац, председник општинског одбора ССРН, а од 1965. године потпредседник СО Крушевац.

1973-1993 Иван Пудло (1933) из Крушевца

Иван Пудло завршио је Филозофски факултет у Београду, група за југословенску књижевност и српски језик. Са места директора Историјског архива у Крушевцу отишао на место директора Народне библиотеке у Крушевцу. Члан Удружења књижевника Србије. Пише приповетке и драме.

1993-2001 Драгиша Милошевић (1948) из Текије

Драгиша Милошевић завршио је Филозофски факултет (историја) у Београду. Аутор је неколико књига и број-них стручних радова из области архивистике и историје. Има звање архивског саветника. Крушевачки архив од оснивања до данас није имао сарадника са овим звањем. Поново је постављен на место директора 2008. и на том месту је до одласка у пензију 2013. године.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

286

2001-2008 Миломир Стевић (1952) из Горњег Степоша Миломир Стевић завршио је Филозофски факултет (историја) у Приштини. До 1989. радио у индустрији “Трајал”, затим у основним школама у Доњем Крчину, Варварину, Залоговцу, Великим Купцима и Горњем Степошу, и Техничким школама у Варварину и Крушев-цу. Данас ради као архивист на обради архивске грађе. Аутор је једне књиге и више стручних радова и приређивач три књиге (коаутор). Оснивач часописа

“Расински анали”. Истакнути је библиофил. 2008-2013 Драгиша Милошевић (други пут) 2013- Ненад Соколовић (1973) из Крушевца

Ненад Соколовић завршио је Гимназију у Крушевцу, а Филозофски факултет одсек историја у Приштини. Радио је у Основној школи у Коњуху од 1996. до 2000. године, а у истом периоду задње две године због недовољног броја часова и у Основној школи “Доситеј Обрадовић” у Крушевцу. Од 2000. до 2013. радио у Основној школи “Драгомир Марковић” у Крушевцу.

НАРОДНИ МУЗЕЈ “У просветном одељењу Окружног начелства одржана је шира

конференција по питању рада Градског музеја. На овој конференцији узели су учешће помоћник Министарства просвете Светозар Рајичевић, референт за музеје и старине, окружни просветни инспектор Никола Качаник, професори и чланови одбора Градског музеја у Крушевцу. Прихваћен је досадашњи рад музеја, и дате су директиве за будући рад. Константовано је да је у буџет Округа крушевачког ушла повећа сума за издржавање овог музеја и да ће Општина крушевачка у овај буџет унети такође повећу суму... Просторије за смештај музеја припремљене су у згради цркве Лазарице, која сама представља врло значајну старину”.

108

Нема података шта је било следећих девет година са Градским музејом, али о оснивању се каже: Народни музеј у Крушевцу основан је решењем ГНО у Крушевцу бр. 28650/51 од 19. децембра 1951. године.

Првобитно је био смештен у Кућу Симића – Закићева бр. 4. У периоду од 1962. до 1968. године Народни музеј, Историјски

архив и Уметничка галерија су спојени и раде под именом: Установа за музејску и историјско-архивску делатност.

Касније се Народни музеј сели на данашњу локацију. Народни музеј – Бранка Цекића бр. 1 запошљава 17 радника 1986.

108

Ново Време, 7. новембар 1942, стр. 3, Уређење Градског музеја у Крушевцу.

Милорад Сијић

287

У саставу Народног музеја у Крушевцу су следећи објекти: – Музеј у Лазаревом граду, сазидан 1865., дозидан 1908.,

реконструисан 2011. године површине 1.500м² од тога изложбени простор 760м², депои (7) 150м², масивно зидан спратни објекат (цигла).

– Кућа Симића сазидана у првој деценији 19. века, саниран 2007/08. године, површине 190м² + 35м² тераса + 30м² подрум, комбиновано током санације: камен-бондрук-опека.

– Уметничка галерија, сазидана 30-е године 20. века, сама зграда 270м² + 140м² дворишни делови, масивна градња.

– Мензулана, сазидана у 19. веку, извршена реконструкција 1989. године, површина 270м² од тога припада Музеју 2/3 (а 1/3 ЈП ПТТ Србије) и то: изложбени простор 60м² и радни простори 20м², реконструкција: бетон-цигла-плетер.

– Уметничка атељеа, 50-те године 20. века, 140м² + 40м² + 50м²; запуштен објекат у високом степену, масивно зидан (бетон-цигла).

– Дом Слободиште, 1978., 240м², масивно зидан објекат-бетон, припада Меморијалном комплексу Слободиште који обухвата 72 ха.

Реконструкција Музеја извршена 2011/12. године.

Директори 1952-1955 Градимир Анђелковић (1901-1988) из Сурдулице

Градимир Анђелковић уписао је Богословију у Призре-ну и завршио прву годину. Затим је прешао у Учитељ-ску школу у Алексинцу. Као учитељ радио је у жуп-ском селу Доброљупци 19 година. Потом је референт за просвету у Крушевцу. Директор занатске школе “14. Октобар”. Затим учитељ ОШ “Јован Поповић”.

1955-1961 Емилија Илић (1931) из Белановаца (Љиг)

Емилија Илић завршила је Филозофски факултет у Београду – археологија. Стручни је организатор бројних манифестација. Радила на археолошким изложбама из своје збирке за многа места крушевачког краја. Била ук-ључена у више научно-истраживачких пројеката, члан комисије за заштиту споменика културе Републичке заједнице културе Србије, члан Савета за заштиту

споменика културе региона Краљево и др. 1961-1968 Добривоје Димитријевић (1910-1982) из Богдања

Добривоје Димитријевић завршио је Учитељску школу у Јагодини. Радио је као учитељ у Крушеву. Од 1937. године учитељ је у Александровцу, затим Бовну код Крушевца. Учесник је рата. После рата друштвено-политички је активиста на разним пољима: први уред-ник крушевачке Победе, председник општине у Кру-шевцу, директор Основне школе, педагошки саветник.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

288

1969-1973 Адам Стошић (1920-2006) из Милутовца Адам Стошић зваршио је шест разреда Богословије у

Битољу. После рата завршио Вишу педагошку школу. Наставник руског и српског језика у Рачи Крагујевач-кој. Дипломирао на Филозофском факултету у Београду (књижевност), касније и магистрирао. Професор у Гим-назији, Вишој педагошкој школи и Педагошкој акаде-мији. Обављао је безброј разних дужности у култури. Написао је многе стручне радове, као и монографије.

Добио награду за животно дело у култури Крушевца. 1976-1978 Момир Брадић (1935) из Медвеђе

Момир Брадић завршио је Учитељску школу у Крушев-цу и Филозофски факултет у Скопљу. Кратко је службо-вао у Медвеђи и Великој Дренови, а затим у Крушевцу. Обновитељ је Народног позоришта у Крушевцу, управник Народног музеја у Крушевцу и директор РО “Слободиште” у Крушевцу. У Крушевачком позоришту имао је више успешних режија, а остварио је и бројне улоге. Задњих година поред глуме бави се и “театром

беседа” у земљи и иностранству. 1979-1984 Славољуб Бојић (1934) из Битоља

Славољуб Бојић завршио је Филозофски факултет (ис-торија) у Београду. Од 1965. године ради у Крушевцу. Био је директор Историјског архива у Крушевцу. У Народном музеју аутор је петнаест самосталних излож-би са тематиком из старије и новије историје Крушевца и крушевачког краја. Добитник Годишње награде СИЗ-а културе СО Крушевац за 1974. годину. Аутор је многих публикација штампаних поводом одржаних историјских

изложби (1974-1996). У периодици објавио више радова.

1987-2000 Драган Рашковић (1949) из Крушевца

Драган Рашковић завршио је Факултет политичких наука у Београду, одсек за међународно-правне односе и дипломатију. Радио је у ОШ “Бранко Радичевић” у Бивољу, од 1976. у Марксистичком центру у Крушевцу као стручни сарадник. Касније постављен за директора Марксистичког центра, одакле 1. маја 1987. долази за директора Народног музеја и на том месту остаје до 8.

децембра 2000. године. Касније ради као самостални стручни сарадник, непосредно у надлежности пројектног менаџмента, успостављања сарадње са институтима и САНУ, координацији код реализовања већине пројеката, заштити непосредних културних добара.

Милорад Сијић

289

2000-2009 Ема Радуловић (1960-2011) из Крушевца Ема Радуловић завршила је Филозофски факултет у Београду на групи Историја уметности. Реализовала је више самосталних, тематских, односно проблемски конципираних ауторских ликовних изложби, као и сталних поставки. Објавила је значајан број приказа, ликовних критика и стручних текстова у каталозима, часописима и стручној периодици.

2009-2012 Љубиша Васиљевић (1971) из Чачка

Љубиша Васиљевић дипломирао је на теми “Археоло-шка слика Западног Поморавља у античком периоду”, а магистрирао одбранивши тезу “Култ бога Силвана у римским провинцијама на територији Србије” на оде-љењу за археологију Филозофског факултета у Београ-ду, где припрама одбрану докторске дисертације на тему Експлоатација и значај термалних извора у рим-ским провинцијама у Србији. Од 2000. ради у Народном

музеју Крушевац. Стекао звања кустоса и вишег кустоса. 2012- Горан Васић (1971) из Приштине

Горан Васић дипломирао је на Филозофском факулте-ту, одсек историја 1997. године. Радио је у више основних и средњих школа у Нишу као професор историје, при чему је стекао радно искуство од десет година у школама и девет година у Народном музеју Крушевац. У Народном музеју Крушевац ради од 2004. године, где је стекао и звање кустоса радећи на теми –

“Пушке и карабини у Народном музеју Крушевац”. Задужен је збирком експоната везаних за 20. век, а посебна специјалност су му оружје и опрема.

Слободиште (1978-1992) Недалеко од Васпитно-поправног дома, испод благих падина

пакашничке шуме почело се са замљаним радовима будућег Спомен парка 1964. године. Руководилац радова Селимир Стефановић каже да су имали неприлика око хидрофорског система који је положен септембра 1964. године. Електрични кабли су постављени и тиме су 70% завршени радови. Предвиђено је да Спомен парк буде готов до 20. септембра 1964. године, али највећи проблем биле су финансијска средства. Стварна вредност објекта је 80.000.000 динара.

“Споменик погинулим борцима за слободу и победу социјалистичке револуције, стрељаним родољубима и жртвама фашистичког терора крушевачког краја, који се налази на југоисточној падини Багдале, проглашава се Слободиштем”.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

290

Ово је записано у поглављу првом, Одлуке о проглашењу Слободишта и установљењу Свечаности слободе 19. јуна 1965. године.

Прве свечаности биле су 1965. године. Као Радна организација “Слободиште” основана је 1978. године и

самостално функционише. Има највеће успехе до 1992. године када је припојено Народном музеју у Крушевцу.

РО “Слободиште” – Бруски пут бб запошљава 1986. године 19 радника. Од 1992. године припојени су Народном музеју у Крушевцу.

Директор: 1978-1991 Момир Брадић (1935) из Медвеђе

Уметничка галерија (1971-1992) Свечано отварање Уметничке галерије било је 27. јануара 1962.

“У присуству већег броја истакнутих друштвено-политичких, јавних и културних радника града, скоро свих чланова Ликовне секције “Моша Пијаде” и кустоса Модерне галерије у Београду Марије Пушић, галерију је отворио председник општине крушевачке Радован Стојановић. Галерија слика је отворена у ужем центру града у Милоја Закића улици бр. 12 у досадашњој згради Среског одбора социјалистичког савеза”.

109

Уметничка галерија је у саставу Установе за музејску и историј-ско-архивску делатност до 1969., затим Народног музеја у Крушевцу до 1971. када постаје самостална установа.

Уметничка галерија – Милоја Закића бр. 12 има 5 радника 1986. Припојена Народном музеју у Крушевцу 1992. године.

Директори 1962-1968 Добривоје Димитријевић (1910-1982) из Богдања 1969-1971 Адам Стошић (1920-2006) из Милутовца 1971-1977 Радуле Анђелковић (1931-1990) из Гргура

Радуле Анђелковић завршио је Индустријско-рударску школу у Бору, Средњу школу за примењене уметности у Нишу. Дипломирао на Ликовној академији у Београду. Радио као професор у Прокупљу, Основној школи у Паруновцу, одакле долази у Уметничку галерију у Крушевцу.

1977-1991 Милорад Ђокић (1941-2009) из Читлука

Милорад Ђокић дипломирао је 1965. године на Академији ликовних уметности у Београду у класи професора Ђорђа Бошана. Бавио се педагошким радом. Од 1991. је помоћник директора Народног музеја у Крушевцу и стручни сарадник до пензионисања 2001. године.

109

Победа, 2. фебруар 1962, стр. 1.

Милорад Сијић

291

НАРОДНА БИБЛИОТЕКА После рата у Крушевцу је основано неколико библиотека.

Отворен је, такође, и велики број књижница синдикалних подружница. Стручних библиотекара није било тако да је рад са књигама био препуштен нестручним лицима, који су се односили немарно према имовини која им је поверена. Такав је случај са библиотеком Месног одбора Народне омладине из које је нестало 600 књига. Посете библиотекама биле су веома слабе. Поведена је акција 1947. за централизацију библиотека у граду. Спајање је обухватило библиотеке Дома културе, Трговачког удружења, Месног одбора Народне омладине, професорске књижнице Гимназије и Трговачке академије. У свему, око 12 библиотека и књижница. Пренос инвентара библиотека Месног одбора Народне омладине, из Крстине апотеке, извршен је 1947. у Дом културе (радња Браће Рајковић), где је смештена централна библиотека.

Тако је после фронтовске библиотеке, 1947. године основана Градска библиотека и читаоница у Крушевцу.

Ђенка Костић је обављала библиотечке послове до 1950. године. Градска библиотека од 1950. смештена је у нове просторије

испод Економске школе, а од 1953. у Курсулиној улици бр. 1. Од 1. марта 1956. године мења име у Народна библиотека. “На подручју општине Крушевац 1962. године радиле су 7

школске, 5 сеоске и 4 библиотеке у привредним и друштвеним организа-цијама, са око 24.000 књига (у овај број нису урачунате књиге којима располажу библиотеке школа и установа). Савез за културу предложио је Народном одбору општине оснивање Матичне библиотеке. Матична библиотека била би Народна библиотека у Крушевцу и имала би задатак да обавља стручне послове у вези са организовањем библиотекарске службе у општини”.

110

Од 1967. године смештена је у Дому синдиката. На седници СО Крушевац 31. марта 1970. године донета одлука да се као дан оснивања Градске библиотеке у Крушевцу означи 1. октобар 1947. године.

Директори

1950-1953 Драгољуб Теодосић Драгољуб Теодосић радио као професор у Гимназији. На позив секретара општине Добривоја Димитријевића примио се посла првог управника Библиотеке.

1953-1955 Милош Петровић (1905-1993) из Чачка Милош Петровић је професор географије у крушева-чкој Гимназији још од пре рата. Од 1955. године је наставник у Основној школи “Јован Поповић” до пензионисања.

110

Победа, 18. јануар 1963, стр. 4.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

292

1955-1966 Бранислав Л. Лазаревић (1910-1989) из Београда Бранислав Л. Лазаревић учио је нижу гимназију у Сремским Карловцима, Крушевцу и Скопљу, стручну техничку школу у Београду, Загребу и Сарајеву. До 1952. године радио у Скопљу, Крушевцу, Краљеву, Овчар Бањи, Ужицу. Од 1967. године слободни је књижевник. Један је од оснивача “Багдале” чији је главни уредник од 1959. до 1968. године.

1966-1967 Слободан Јовановић (1929-1985) из Страгара

Слободан Јовановић завршио је Учитељску школу. Радио као учитељ у Омашници. Ванредно студирао у Скопљу (књижевност). После студија био је: новинар, професор, управник библиотеке, секретар заједнице културе, иницијатор значајних културних дешавања и искорака. Као “челни” човек Града “платио је цех” због прославе шест векова Крушевца.

1967-1971 Софија Милановић (1937) из Бруса Софија Милановић завршила је Гимназију у Крушевцу 1956. године. Вишу педагошку школу у Крушевцу. Филолошки факултет (енглески језик) у Београду. Од 1958. године радила у Народној библиотеци Крушевац, затим је отишла у Народну библиотеку Србије, у Београд. До избора дирекотра в.д. је Бојана Николић.

1973-1983 Слободан Јовановић (други пут) 1983-1987 Светолик Љубисављевић (1926-1992) из Доњег Крчина

Светолик Љубисављевић завршио је Учитељску школу у Светозареву, Вишу педагошку у Нишу и Филозофски факултет у Скопљу. После рата радио као учитељ. Од 1953. године ради као новинар крушевачке “Победе”. Управник Радничког универзитета у Крушевцу (1961-1975), секретар Заједнице културе општине Крушевац.

1987-1993 Слободан Симоновић (1942) из Гњилана

Слободан Симоновић завршио је Филозофски факултет у Новом Саду – Југословенска књижевност, магистрирао на Филолошком факултету у Београду. У Народној библиотеци у Крушевцу ради од 1970. године до пен-зионисања 2007. Бави се антропогеографским испитива-њима крушевачког и врањског краја. Објавио 17 књига од којих су три капиталне: “Енциклопедија Крушевца и

околине”, “Крушевачка периодика” и “Путописи Крушевца”. Добитник Светосавске повеље 2011.

Милорад Сијић

293

1993-2000 Иван Пудло (1933) из Крушевца Иван Пудло завршио је Филозофски факултет у Београду, група за југословенску књижевност и српски језик. Радио као директор Историјског архива у Крушевцу. Члан Удружења књижевника Србије. Пише приповетке и драме. Написао и објавио више књига.

2000-2001 Миланка Милосављевић (1957) из Доњег Крчина Миланка Милосављевић Милосављевић завршила је Филолошки факултет, Југословенска књижевност, у Београду. Радила у ОШ у Доњем Крчину, Гимназијама у Варварину и Крушевцу, Дому омладине, Крушевач-ком позоришту, Историјском архиву, а данас у Економској школи. Објављује књижевне радове. Писац је предговора, поговора, рецензија и уредник књига. Бави се режијом текстова за децу и писац је сценарија.

2001-2003 Мр Нела Милојевић (1962) из Крушевца

Нела Милојевић завршила је Филолошки факултет у Београду. Назив магистра филолошких наука стекла је на основу магистарског рада на научном смеру Фило-лошког факултета у Београду 26. децембра 2000. На пословима професора српског језика и књижевности радила од 1986. до 2001. у Хемијско-технолошкој шко-ли у Крушевцу. За директора Народне библиотеке у

Крушевцу именована решењем Министарства културе. Од 2003. ради као професор српског језика и књижевности у Гимназији у Крушевцу где је обновила часопис “Вентури”.

2003-2013 Соња Вељковић (1962) из Вршца

Соња Вељковић завршила је Филозофски факултет у Сарајеву – Општа књижевност и библиотекарство. Као студент хонорарно радила у Радио Сарајеву. У Народној библиотеци у Крушевцу, библиотекар је од 1987. до 2003. године. Објављује радове у бројним листовима и часописима.

2013- Виолета Михајловић (1967) из Крушевца Виолета Михајловић завршила је Вишу педагошку школу у Крушевцу, а Учитељски факултет у Јагодини. Радила је као библиотекар у ОШ “Бранко Радичевић” у Крушевцу, и Специјалној школи “Веселин Николић” у Крушевцу.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

294

НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ Народно позориште у Крушевцу је свечано отворено 1. маја 1946.

године. Тиме је испуњена давнашња жеља грађана и љубитеља позори-шта у Крушевцу, да добију своје стално право Народно позориште.

Крушевац је пре рата, готово без прекида, имао добра аматерска позоришта, најпре Соколско, а затим Градско, које је са мањим прекидима радило све до оснивања професионалног позоришта.

За рад позоришта адаптирана је бивша кафана “Касина”. После отварања изведена је прва представа Родитељски дом од

Катајева. Поред Боре Михајловића, ту су били још Вера Накић, Олга Станисављевић, Јован Аритовић, аматер Мија Наупарац, Рада Миленковић Савићевић, Лазар Јовановић, Босиљка Арсић, Властимир Стојиљковић, Драган Стевовић, и други.

Позориште 1950. године има 25 запослених.

Управници 1946-1952 Крста Чабрић (1904-?) из Варварина

Крста Чабрић завршио је Учитељску школу и више партијских курсева. У крушевачкој општини обављао бројне одговорне функције: начелник за просвету, председник градског одбора Социјалистичког савеза, уредник “Победе”. Бавио се новинарством: писао коментаре, чланке.

1952-1956 Бора Михаиловић (1899-1992) из Крушевца

Бора Михаиловић радио је као наставник немачког јези-ка у Гимназији у Крушевцу. Био је глумац и позоришни редитељ и најзаслужнији човек што је Крушевац дао највећи број добрих глумаца у нашој земљи.

1956-1959 Драган Ћировић (1929-2005) из Ужичке Пожеге Драган Ћировић је друштвено-политички радник у Општини и Срезу. Председник Савета за школство СО Крушевац, председник општинског одбора ССРН (1964), а од 1965. године потпредседник СО Крушевац. Директор Историјског архива у Крушевцу од 1970. до 1972. године. Отишао у Архив Србије у Београд. У међувремену завршио Факултет политичких наука.

НО Среза Крушевац је 4. марта 1959. године донео одлуку о

укидању Градског народног позоришта у Крушевцу. Наредних десет година Позориште ради у саставу Радничког универзитета.

Милорад Сијић

295

Раднички универзитет изнео је концепцију двеју радних организација из једне – Радничког универзитета. Уз одобрење СО Крушевац од 26. децембра 1968. године формиране су две нове радне организације: Раднички универзитет и Позориште. Упис у регистар у Окружном суду извршен је 24. јануара 1969. године. Тада је Народном позоришту у Крушевцу припојен Центар за културу који је до тада деловао у саставу Радничког универзитета.

Управници

1969-1976 Момир Брадић (1935) из Медвеђе Момир Брадић завршио је Учитељску школу у Крушевцу и Филозофски факултет у Скопљу. Кратко је службовао у Медвеђи и Великој Дренови, а затим у Крушевцу. Обновитељ је Народног позоришта у Крушевцу које се као “Феникс” дигло и стало у ред нај-бољих позоришта у земљи. У Крушевачком позоришту имао је више успешних режија, а остварио је и бројне улоге. Задњих година поред глуме бави се и “театром

беседа” у земљи и иностранству. 1976-1981 Будимир Стефановић (1922-?) из Крушевца

Будимир Стефановић је глумац Крушевачког позоришта, а када се десило да се позориште угасило одлази у Нишко позориште са својом супругом Зорицом која је првакиња Нишког позоришта (одавде су отишли и брачни пар Савићевић, затим Шонда и Ђорга у Нишко позориште, а Драгоје Скрињик у Суботичко позориште).

1981-1985 Љиљана Ђоковић (1952) из Сарајева

Љиљана Ђоковић рођена је у Сарајеву јер је њен отац војно лице службовао тада у том граду. Љиљана Ђоковић завршила је Техничку хемијску школу, затим Студио позоришта при Крушевачком позоришту. Члан ансамбла Крушевачког позоришта је од његове професионалне обнове. Играла у преко 100 представа.

1985-1989 Животије Живановић (1933-2008) из Стопање

Животије Живановић је завршио Вишу педагошку школу у Крушевцу, а Филолошки факултет у Београду. Радио је у просвети, у Бироу за запошљавање у Трсте-нику, и као директор школе у Лопашу и Паруновцу. Бавио се књижевно-језичком проблематиком, историјом културе, публицистиком. Објавио је неколико књига.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

296

1989-1991 Миланка Милосављевић (1957) из Доњег Крчина Миланка Милосављевић Милосављевић завршила је Филолошки факултет, Југословенска књижевност, у Београду. Радила у основној школи у Доњем Крчину, Гимназијама у Варварину и Крушевцу, Дому омладине, Историјском архиву, Народној библиотеци. Данас у Економској школи. Објављује књижевне радове. Писац

је предговора, поговора, рецензија и уредник књига. Бави се режијом текстова за децу и писац је сценарија.

1991-1996 Небојша Брадић (1956) из Трстеника

Небојша Брадић завршио је Позоришну и радио режију на Академији за позориште и филм у Београду. Био је управник Атељеа 212; управник Народног позоришта; управник Београдског драмског позоришта. Од 2008. до 2010. министар је културе и информисања у Влади Србије. За време његовог руковођења Крушевачко поз-ориште израста у једно од водећих позоришта у земљи.

1996-2000 Јелена Ивановић (1967) из Крушевца

Јелена Ивановић завршила је Вишу педагошку школу за васпитаче у Крушевцу, а затим Филозофски факултет (историја). Радила у Народном музеју, затим у Народ-ном позоришту у Крушевцу. У Београду радила као дипломатски службеник у СМИП-у. Касније прелази да ради у свету моде као ПР менаџер Модне куће “Мона” у Београду, па у Заводу за издавање уџбеника.

2000- Бранислав Недић (1973) из Крушевца

Бранислав Недић завршио је Факултет драмских уметности у Београду, одсек драматургија, где је дипломирао 1998. године. Сарадник Крушевачког позоришта од 1995. године. Да добро ради свој посао говори његов дуг стаж на месту управника.

Милорад Сијић

297

ПУ “НАТА ВЕЉКОВИЋ” Прво послератно забавиште отворено је 1945. године и убрзо

прераста у обданиште “Закић” које има и јаслену групу, те обухвата децу узраста од 40 дана до 7 година.

“Дечије забавиште “Закић” 1949. године има укупно 12 запосле-них радница, и то: Радослава Петровић (1913) управница, Радмила Јањић (1927) васпитач, Радмила Панић (1921) помоћник васпитача, Босиљка Вученовић (1929) помоћни службеник, Загорка Марковић (1925) неговатељица, Градимирка Јовановић (1928) неговатељица, Милева Вуковић (1893) куварица, Милица Илић (1925) помоћник куварице, Милица Ћибић (1920) чистачица, Лепосава Ђорђевић (1915) чистачица, Станија Вилотијевић (1920) вешерка и Н.Н. благајник”.

111

Управнице забавишта “Закић”

1945-1949 Радослава Петровић (1913-?) учитељица 1949-? Станка Стојановић учитељица “Управници дечијих јаслица и обданишта “Закић” Станки

Стојановић одређује се лични доходак у висини 600 динара и функционални у висини од 400 динара, за савесно и пожртвовано вршење поверене дужности”.

112

У Пионирском парку саграђена је пруга (060 м) која је била кружна, а пуштена је у рад 1. маја 1948. Пругом је ишао возић који је имао забавни карактер. Поред Пионирског дома на другом крају парка, где је данас вртић “Невен”, била је гаража возића, а ту је био и један авион, двосед, који престају са радом отварањем Дечијег забавишта.

Године 1956. у Пионирском парку у адаптираној згради Пионир-ског дома, почело је да ради Дечије забавиште које је основала Мара Лекић, до тада васпитачица вртића “Закић” на Багдали.

Управник Дечијег забавишта “Пионирски парк”

1956-1965 Мара Лекић (1929) из Трстеника. Први објекати у граду са целодневним боравком деце је Дечије

обданиште “Живка Мићић”, изграђен 1963. године, а реконструисан 1988. и “Радојка Зајић” изграђен 1965., а реконструисан 1988. године.

Дечији вртић “Пчелица” у Крушевцу, установа за предшколску децу, основана априла 1965. године, чији је оснивач I, II и III месна заједница. У саставу Дечијег вртића су: обданиште “Живка Мићић” у Колонији, обданиште “Милоје Закић” на Багдали, обданиште “Радојка Зајић” у Дамњана Максића улици и Дечије забавиште у Пионирском парку.

111

ИАК, ГНО Крушевац 1949. 112

ИАК, ГНО Крушевац 1950.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

298

Управник Дечијег вртића “Пчелица” 1965-1979 Мара Лекић (1929) из Трстеника

Мара Лекић завршила је Учитељску школу у Београду, а Педагошку академију у Крушевцу 1974. године. Радила је као учитељица заједно са мужем учитељем Сашом Лекићем у Угљареву, Лозни и Милутовцу. Њен муж добија посао 1955. у ОШ “Вук Караџић” у Крушевцу, а Мара Лекић у вртићу “Закић” на Багдали.

СИЗ за друштвену бригу о деци 1977. године оснива кухињу за

дечију исхрану “Пионир”, која почиње да ради у Дому “25. Мај”, обезбеђујући исхрану, летовање и зимовање за предшколску децу и основно школску децу општине Крушевац. Кухиња “Пионир” прелази 1982. године у новоизграђени економски блок.

Предшколска Установа “Ната Вељковић” у Крушевцу настала је 1. јануара 1979. године удруживањем Дечијег вртића “Пчелица” и кухиње “Пионир”. Основна делатност је образовање и васпитање деце до седам година старости.

РО “Ната Вељковић” – Веселина Николића бр. 35 запошљава 1986. године 312 радника.

Данас Предшколска установа “Ната Вељковић” има седиште у Пионирском парку – Босанска бр. 21.

Основна делатност Предшколске установе “Ната Вељковић” је васпитање, образовање, нега и исхрана, превентивно-здравствена и социјална заштита деце узраста до 6,5 година. Установа је организована у форми три организоване целине, сходно делатностима којима се баве: ОЈ “Вртићи”, ОЈ “Пионир” и ОЈ “Заједничке службе”.

У Установи има око 3.000 деце, смештене према узрасту у 150 група; од тога 29 јаслених, 51 васптна група у целодневном боравку, 65 у полудневном боравку, једна група деце са посебним потребама и једна група деце са болничким лечењем. Установа има 430 запослена радника.

Директори ПУ “Ната Вељковић”

1979-1983 Радослав Миловановић (1929) из Ђушнице (Белољин) Радослав Миловановић Доса, завршио је столарски занат, затим Вишу школу за организацију рада. Радио је у Заводу за запошљавање радника. Директор је општег сектора у предузећу “Крушевац промет”, одакле одлази за директора градске кухиње “Пионир” у Крушевцу. Спајањем “Пионира” и “Пчелице” постао је први директор новоосноване установе “Ната Вељковић”.

Милорад Сијић

299

1983-1987 Велимир Мојсиловић (1934-1996) из Бошњана Велимир Мојсиловић завршио je Економски факултет у Београду. Био је директор предузећа “Кристал”, Трговачке и Економске школе у Крушевцу. На место директора ПУ “Ната Вељковић” у Крушевцу дошао је са места начелника за друштвене службе у СО Крушевац и у овој установи ради до пензионисања 1988. године.

1987-1992 Милош Ржаничанин (1939) из Глободера

Милош Ржаничанин завршио је Учитељску школу у Крушевцу 1960. Радио као учитељ у Трнавцима, Батоту и Глободеру. Филозофски факултет у Београду, смер педагогија, завршио 1969. године. Радио у Заводу за запошљавање радника у Крушевцу, затим у Регионал-ној заједници за запошљавање Краљево и поново у Заводу за запошљавање Крушевац. Одавде отишао за

директора ОШ “Бранко Радичевић”. 1992-1994 Мр Душан Бабовић (1948) из Берана

Душан Бабовић рођен је у селу Будимљи код Берана. Гимназију завршио у Берану, Факултет политичких наука, одсек за социологију, у Сарајеву. Почео је да ради у предузећу “14. Октобар” у Крушевцу где је провео цео радни век са прекидом када је директор ПУ “Ната Вељковић”. Магистрирао је 1986. на Групи за со-циологију рада Факултета политичких наука у Београду.

1994-2000 Борјанка Нешић (1950) из Бруса

Борјанка Нешић завршила је Гимназију у Крушевцу, а Филозофски факултет група психологија у Београду. Радила је у предузећу “Милоје Закић” у Крушевцу као фабрички психолог. Од 1977. радила у Образовно техничком центру “Вељко Влаховић” као психолог и професор психологије, затим је помоћник директора Машинско електро техничке школе у Крушевцу. До

пензионисања у “Нати Вељковић” радила као организатор у посебним облицима рада и стручни сарадник.

2000-2005 Љубинка Јовановић (1955) из Скопља

Љубинка Јовановић је дипломирани психолог. Радила је од 1979. до 1982. године у Центру за социјални рад у Скопљу. Од 1982. године ради у ПУ “Ната Вељковић” у Крушевцу као стручни сарадник. Од оснивања чланица је удружења Еколошки покрет “Бела бреза” у Крушевцу и Српско-македонског удружења “Шар планина” у Крушевцу.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

300

2005-2009 Слободанка Миладиновић (1964) из Крушевца Слободанка Миладиновић завршила је Медицинску школу у Крушевцу, а Вишу медицинску школу у Бео-граду. Затим је завршила Филозофски факултет, одсек педагогија. Радила је као наставник у Медицинској школи у Крушевцу. Од 2009. године је помоћник градоначелника за друштвене делатности, а данас ради у ПУ “Ната Вељковић” као стручни сарадник педагог.

До избора новог директора вршиоци дужности су: (2009) Весна Живковић; (2009) Соња Ремовић и (2009-2010) Наташа Живадиновић.

2011- Весна Живковић (1965) из Крушевца Весна Живковић завршила је Педагошку академију 1985. У ПУ “Ната Вељковић”, радила као приправник, васпитач, главни васпитач, помоћник директора. Током свог рада у Установи кроз улогу васпитача, главног васпитача, помоћника директора и директора ангажо-вала се на пољу стручног усавршавања кроз разне семинаре и радионице.

ЦЕНТАР ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД

Центар за социјални рад у Крушевцу основан је решењем СО Крушевац бр. 2721 од 24. фебруара 1964. године, а отпочео је рад 1. априла исте године. Добили су канцеларију у згради бившег Градског поглаварства где је седео матичар (“Бетекс”). Касније је у просторијама зграде приватног власништва у Милоја Закића бр. 46. одакле је исељена Санитарно-епидемиолошка станица (Хигијенски завод) у којој је радио др Аврам Бенвенисти. Рад је почело двојица радника, а већ 15. маја 1964. године било их је четири.

Од 1. фебруара 1965. године при Центру за социјални рад основана је Заштитна радионица која је имала и има основни циљ рехабилитацију инвалида рада. Заштитна радионица има два погона: Погон за прераду пластике и Машински погон.

Док није била основана Заштитна радионица од органа управљања центар је имао само Савет, док је оснивањем Заштитне радионице Центар за социјални рад оформио Управни одбор.

Од 1966. године Центар врши смештај деце и одраслих и исплаћује сталну новчану накнаду.

Од 1. септембра 1968. године послови старатељства и усвајања пренети у надлежност Центра.

Од 3. децембра 1973. године Центар конституисан у две Основне организације удруженог рада: ООУР Заштитна радионица и ООУР Служба социјалне заштите.

Од 4. децембра 1974. године Заштитна радионица постаје РО “Металопластика” као самостална радна организација.

Милорад Сијић

301

Од 30. јуна 1975. године конституисана Самоуправна интересна заједница социјалне заштите у Крушевцу.

Од 30. јуна 1979. године Центар усељен у нови објекат. Од 30. марта 1982. године отпочео је рад Саветовалиште за

предбрачне, брачне и породичне односе. Центар за социјални рад 1986. године запошљава 28 радника.

Директори 1964-1975 Александар Нецић (1928-1995) из Пирота

Александар Нецић завршио је Природно математички факултет у Београду. Радио је као педагошки радник, а потом је завршио Вишу школу за социјалне раднике. Крајем 1957. долази у Крушевац и ради у Скупштини среза, Скупштини општине затим је управник Центра за социјални рад. Радни век наставио је у тадашњој Заједници дечије и социјалне заштите. Затим је

директор Дома пензионера. Био је друштвено ангажован у Црвеном крсту, Савезу слепих и Цивилној заштити. До постављења директора Мирослав Јовановић, в.д.

1977-1990 Драган Живковић (1938) из Трнаве

Драган Живковић завршио је Филозофски факултет група психологија у Београду. Радио као психолог у Заводу за запошљавање у Крушевцу, затим у Центру за социјални рад у Крушевцу. Објављује стручне и научне радове у листовима и зборницима из области социјалне заштите.

1990-1992 Драган Ђорђевић (1955) из Шанца

Драган Ђорђевић завршио је Правни факултет у Нишу 1981. године. Радио је у Центру за социјални рад од 1983. до 1993. године као стручни сарадник органа старатељства. Једно време је директор изабран одлуком Радничког савета. Странка на власти га је сменила са места директора јер није хтео да се учлани у њу, и од тада се бави адвокатуром.

1992-1997 Живојин Антић (1949) из Крушевца

Живојин Антић завршио је Филозофски факултет смер социологија у Београду. Радио као професор у Гимназији у Врњачкој Бањи, затим у Општинском комитету у Крушевцу одакле је дошао за директора Центра за социјални рад у Крушевцу. Данас ради у Дечијој заштити Града Крушевца.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

302

1997-2000 Зорица Јовановић (1960) из Крушевца Зорица Јовановић завршила је Гимназију у Крушевцу, Педагошку академију, одсек за васпитаче предшколског васпитања и образовања у Крушевцу и Дефектолошки факултет, одсек за превенцију и ресоцијализацију лица са поремећајима у друштвеном понашању у Београду. Радила у Центру за социјани рад у Крушевцу као руководилац тима, на пословима превенције и ресоција-

лизације деце, омладине са поремећајима у понашању и заштити психички и физички ометена лица од 1994. до 1997. године. Начелник одељења друштвених делатности Градске управе града Крушевца од 2012. године.

2000-2004 Србијанка Ђорђевић (1969) из Горњег Степоша

Србијанка Ђорђевић завршила је Факултет политичких наука, Универзитет у Београду 1994. године и стекла звање дипломирана социјална радница. Радила од 1995. до 1998. у Културном центру Крушевац. Од 2004. до 2008. на пословима социјалне раднице у тиму за заштиту деце од злостављања и занемаривања, од 2008. до 2013. руководилац службе за децу и младе. Од 2013.

године директор је Коморе социјалне заштите у Београду. 2005-2007 Радомир Јевтић (1953) из Београда

Радомир Јевтић завршио је Вишу школу за социјални рад, затим Дефектолошки факултет смер специјални педагог, у Београду. Најдуже је радио у руднику “Бановићи” као социјални радник. Од 2002. до 2005. године радио у ВП Дому у Крушевцу, одакле долази за директора Центра за социјални рад у Крушевцу.

2007- Слађана Чабрић (1972) из Крушевца

Слађана Чабрић дипломирала је на Филозофском фа-култету у Приштини 1997. и стекла звање професор педагогије. Радила је у ОШ “Јован Поповић”, затим у Гимназији у Крушевцу. Од 2001. у Центру за соци-јални рад у Крушевцу. Поред низа стечених едукација има велико искуство у управљању: Координаторка регионалног тима за развој хранитељства, Министар-

ства рада, запошљавања и социјалне политике; Коорди-наторка пројекта “Развојно саветовалиште за хранитељске породице”, Фонд за социјалне иновације; Координаторка пројекта “Путоказ”, Фонд за социјалне иновације; Координаторка пројекта “Путоказ II”, Фонд за социјалне иновације; Координаторка тима за децу без родитељског старања у оквиру ЛПА за децу, Уницеф.

Милорад Сијић

303

ВЕТЕРИНАРСКА СТАНИЦА Ветеринарска амбуланта почела да ради 30. априла 1952. године.

Од априла 1953. ветеринарска служба је централизована и сав рад одвија се преко ветеринарске амбуланте која послује по принципу самосталног финансијског пословања. У амбуланти ради пет ветеринара који се претежно налазе на терену.

Поред тога има испоставу – кланицу у Бивољу, у којој ветеринар свакодневно врши преглед све заклане стоке. Дужност ветеринара је да врши преглед меса по хотелима, ћевабџиницама и свуда где је месо у продаји. Такође, у предузећу “22. Јули” има сталног ветеринара који врши преглед заклане стоке.

Ветеринарска станица у Крушевцу основана решењем НО Крушевац бр. 02-3297 од 31. децембра 1955. године.

Ветеринарска станица у Крушевцу регистрована код Окружног привредног суда у Крагујевцу под ис – 80/65 од 31. децембра 1965.

Продавницу сточне хране отворили су 1970. године. РО “Ветеринарска станица” – Мићуна Павловића бр. 23

запошљава 1986. године 39 радника. Ветеринарска станица у Крушевцу 2004. године броји 42 радника

(21 ветеринар, 2 агронома, 1 економиста и 18 ветеринарских техничара) и спада у једну од најбољих ветеринарских установа у земљи. Станица покрива свих 105 месних заједница на територији општине Крушевац. У сеоским срединама размештено је 14 ветеринарских амбуланти.

Ветеринарска станица од 9. децембра 2009. године преноси оснивачка права са Владе Србије на локалну самоуправу.

Шефови (управници) Ветеринарске станице

1952-1958 Драгомир Никодијевић 1958-1960 Радован Стојановић (1922-1996) из Бивоља

Радован Стојановић је завршио Ветеринарски факултет у Београду, где је и докторирао 1977. године. Одавде отишао на место председника ОНО Крушевац. Касније одлази у Београд на место заменика министра пољопри-вреде. Посланик Републичког већа Скупштине Србије постао је 1967. Помоћник министра за пољопривреду, шумарство и водопривреду и предавач на Ветеринар-

ском факултету у Београду до 1987. године. 1961-1985 Петар Кожовић (1925-1997) из Горње Бреснице

Петар Кожовић завршио је Ветеринарски факултет, сточарски смер. Запослио се у Ветеринарској станици у Крушевцу 1954. године. Изабран је 1971. године за председника Управног одбора Фонда за заштиту стоке од сточних зараза Општине Крушевац са мандатом од две године.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

304

Директори Ветеринарске станице 1985-1990 Благоје Стојановић (1926-1998) из Прилепца

Благоје Стојановић рођен је у селу Прилепац код Власотинца. Завршио је Ветеринарски факултет у Београду, а у Ветеринарску станицу у Крушевцу дошао је 1965. године из предузећа “22. Јули” у Крушевцу.

1991-1995 Тихомир Вучковић (1929) из Пепељевца Тихомир Вучковић завршио је Ветеринарски факултет у Београду. Почео је да ради у среској ветеринарској станици у Варварину. У Ветеринарску станицу у Крушевцу дошао је 1961. године.

1995-2004 Драган Јањић (1952) из Крушевца

Драган Јањић завршио је Ветеринарски факултет у Београду. Цео радни век ради у Ветеринарској станици у Крушевцу где је у два наврата био директор. Поред тога што је успешан и стручан активан је у Кинолошком савезу бивше СФРЈ и у иностранству. Поседује одгајивачницу ловачких паса.

2004-2007 Љубиша Милутиновић (1952) из Крушевца

Љубиша Милутиновић завршио је Ветеринарски факултет у Београду.

2007 Драган Петровић (1962) из Крушевца 2007-2012 Драган Јањић (други пут) 2012- Саша Анђелковић (1970) из Ђуниса

Саша Анђелковић завршио је Ветеринарски факултет у Београду. Радио је као шеф Ветеринарске станице у Великом Шиљеговцу. Био је и председник Савета за пољопривреду општине Крушевац, затим заменик председника општине Крушевац.

Милорад Сијић

305

СПОРТСКИ ЦЕНТАР КРУШЕВАЦ Установа за физичку културу “Спортски центар Крушевац”

представља организован облик газдовања спортским и објектима за рекреацију чији је власник Град Крушевац.

Основна делатност Спортског центра су услуге у области спорта које се за сада остварују у три сегмента: најам спортских објеката, спортско подучавање и подизање нивоа физичке културе.

Центар је основан 13. јануара 1977. године, као израз потребе за одржавањем већ постојећих спортских објеката у граду. Већ претходне, 1976. године град је имао изграђене Халу спортова, Спортску салу ДТВ “Партизан” (1975.), стадион “Младост” (1976.) и отворене терене за мале спортове.

Пет година након оснивања, 1982. године, Спортски центар добија модеран комплекс покривених базена, а 1987. године и комплекс откривених базена. Заједно са касније изграђених шест тениских и два фудбалска терена Спортски центар Крушевац постао је један од најсадржајнијих спортских центара у Србији.

Данас у саставу Спортског центра Крушевац су: Спортски објекти покривени: хала спортова, спортска хала “Соко”,

комплекс покривених базена, теретана, куглана и сале за стони тенис. Спортски објекти откривени: Градски стадион, комплекс откри-

вених базена, фудбалски (рагби) терен, атлетска стаза, тениски терен, терени за мале спортове, скејт парк и терен за одбојку на песку.

Пословни простор: канцеларијски простор, пословна зграда на градском стадиону и полигон за обуку возача.

Директори

1982-1984 Миладин Исаиловић (1942) из Судимља Миладин Исаиловић завршио је Учитељску школу у Крушевцу. Уписао Филозофски факултет у Београду, али није завршио. Радио у среском комитету Савеза омладине у Крушевцу, председник је Општинског ко-митета омладине у Брусу, васпитач у ВП Дому, пред-седник омладине у Крушевцу, поново у ВП Дому, шеф Пословнице “Путник” у Крушевцу. Затим ради у Опш-

тинском синдикалном већу у Крушевцу. Потом је секретар КПЗ и Филозофско књижевне школе у Крушевцу.

1984-1990 Слободан Мијушковић (1933-2008)

Слободан Мијушковић радио је као професор физичког васпитања у Техничком школском центру у Крушевцу, директор Дома за ученике “Пане Ђукић Лимар” у Крушевцу, секретар СИЗ-а физичке културе, директор Спортског центра, затим председник и директор ФК “Напредак” из Крушевца, одакле је пензионисан.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

306

1990-2000 Радоица Милосављевић (1948) из Дедине Радоица Милосављевић Маша, завршио је Гимназију и Вишу хемијско-техничку школу у Крушевцу. Председ-ник је омладине у Дедини одакле је дошао у Општин-ски комитет омладине у Крушевцу. Био је командант акцијашког насеља “Морава” у Ломници, затим управ-ник Спортске хале у Крушевцу. Касније ради у УГОП “Жупа” одакле долази за директора Спортског центра.

2000-2006 Ивица Цветковски из Крушевца

Ивица Цветковски основну и средњу школу (ТШЦ “Вељко Влаховић”) завршио у Крушевцу. Радио у полицији. После паузе од неколико година постао је директор Спортског центра. Од 2006. године прешао у ЈКП, где и данас ради.

2006-2008 Душан Стевановић (1959) из Крушевца Душан Стевановић завршио је Економски факултет у Београду. Радио у предузећу “Мерима”. После продаје фирме напушта “Мериму” и ради у “Траншпеду” у Београду шест месеци. Потом 2006. године прелази у Спортски центар.

До избора новог директора вршиоци дужности су: Драган Александровић (2008) и Саша Савовић (2008-2009).

2009- Драган Лазић (1965) из Крушевца

Драган Лазић завршио је Педагошку академију у Крушевцу. Нижу музичку школу “Стеван Христић” у Крушевцу. Факултет физичке културе у Београду. Запослио се у компанији “Цептер интернационал” и радио од 1996. до 2003. године у Украјини и Русији као директор за Уралско-Сибирску регију. Од 2003. до 2008. године је директор фирме “Орбит енергетес”.

Милорад Сијић

307

14. ЈАВНА ПРЕДУЗЕЋА

РТК КРУШЕВАЦ “Победа”, новинско-издавачка установа у Крушевцу, почела је

првим бројем који је изашао 16. новембра 1944. године. Уредништво и администрација налазе се у Кајмакчаланска бр. 4, а штампарија у Таковска бр. 5. Касније уредништво и администрација налазе се у Мирка Томића бр. 30 (зграда Уреда – бивше социјално), а одговорни уредник је Миљојко Божић у Обилићевој бр. 44.

“Победа” не излази од 23. априла 1949. до 11. новембра 1952. године. То је период када је Крушевац део Области крагујевачке.

Касније су у згради на месту данашњег суда, затим код фонтане, потом у данашњој Галерији у Закићевој улици.

“Победа”, новинско-издавачка установа, основана од стране Извр-шног одбора Среског одбора ССРН решењем бр. 35 од 1. фебруара 1961.

Крајем 1968. године “Победа” се уселила у Дом синдиката на други спрат а 1968. године на шести спрат.

Од 1970. године у оквиру предузећа емитовање програма започео је и радио Крушевац. Услед тога дошло је до промене имена фирме, а нови назив је: “Победа” новинско-издавачко и радио информативна установа у Крушевцу. Фи. бр. 137/70 од 1. децембра 1970. године, Окружни привредни суд у Крагујевцу.

“Победа” – Мирка Томића бр. 2 запошљава 46 радника 1986. Касније, 1991., емитовање програма започела је и ТВ Крушевац,

као део истог предузећа чиме је конституисано ЈП РТК “Победа”. У марту 2006. године ово општинско предузеће које је

обједињавао рад редакција једног штампаног и два електронска медија, престаје да постоји тако што се најпре новине “Победа” издвајају у посебно предузеће. Исте године Новинско предузеће “Победа” са 15 запослених приватизовано је аукцијски тако што је нови власник купио 70% државног власништва. Media Svjat бугарска кућа понудила је 1,81 милион динара и постала већински власник предузећа.

Агенција за приватизацију раскинула је купопродајни уговор са бугарском компанијом 2010. године. Акцијски фонд је за привременог заступника капитала Новинско-издавачког предузећа “Победа” именовало Драгољуба Антића, новинара те медијске куће. “Победа” је 2013. године отишла у стечај.

Одговорни уредници

1944 Добривоје Димитријевић (1910-1982) из Богдања Добривоје Димитријевић завршио је Учитељску школу у Јагодини. После рата први је уредник листа “Победа”, директор Основне школе “Вук Караџић”, директор Установе за музејску и историјско-архивску делатност у Крушевцу.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

308

1944-1948 Марко Богдановић (1911-?) из Крушевца Марко Богдановић завршио је Правни факултет у Београду. Радио је у предузећу “Отпад” у Крушевцу, затим у ГНО у Крушевцу као млађи управни референт, шеф одсека за унутрашње послове при Среском народном одбору у Александровцу, заменик начелника за унутрашње послове при Окружном народном одбору у Крушевцу и као председник суда у Крушевцу.

1948-1949 Војислав Јанковић (1908-1988) из Ниша

Војислав Јанковић рођен је у Нишу, али је одрастао у Крушевцу где се његов отац настанио. Завршио је Правни факултет у Београду. Радио као судија у Брусу и Крушевцу. После рата потпредседник ГНО Крушевац, председник Окружног суда у Крушевцу, а биран је и за председника Обласног суда у Титовом Ужицу. Пензионисан као судија Врховног суда Србије у

Београду. Писао је песме као гимназијалац. 1952-1954 Миљојко Божић из Пилативића (Ужичка Пожега)

Миљојко Божић завршио је Учитељску школу у Ужицу. Радио је у Македонији. Пред рат дошао у Брајковац, затим у Коњух. Био је у заробљеништву. После рата радио као председник за просвету и културу и потпред-седник Среског одбора. Затим отишао у Београд.

1954-1955 Крста Чабрић (1904-?) из Варварина Крста Чабрић завршио је Учитељску школу и више партијских курсева. У крушевачкој општини обављао бројне одговорне функције: начелник за просвету, председник градског одбора Социјалистичког савеза, управник Народног позоришта. Бавио се новинарством: писао коментаре, чланке.

1955-1962 Радомир Милановић (1929-2000) из Ломнице

Радомир Милановић завршио је Новинско-дипломатску високу школу. Први је професионални уредник “Победе”. Изванредан познавалац руског и енглеског језика. У Радио Београду уредник у редакцији вести на руском језику, касније контролор свих емисија. Од 1962. године ради у индустрији “14. Октобар” као шеф Одељења за економске пропаганде и главни и одговорни уредник фабричког стручног часописа. Од 1970. године ради у Заводу привредне коморе Југославије за економски

публицитет “Југославијапублик”.

Милорад Сијић

309

1962 Љубиша Ђорђевић (1932) из Крушевца Љубиша Ђорђевић завршио је Филолошки факултет у Београду. Био је председник Културно просветне заједнице и Савета за културу СО Крушевац. Радио као новинар “Ибарских новости” у Краљеву и дописник је листа “Борба”, а касније и уредник. Био је кратко на дужности одговорног уредника јер је исте године “Победа” добила директора.

Директори

1962-1965 Драгомир Лазић (1924-2012) из Купаца Драгомир Лазић је дипломирао на Филозофском факултету у Београду. Учесник је НОБ-а од 1941. године. Службовао у Београду, а у Крушевцу радио као друштвено-политички и културни радник. Један је од оснивача “Багдале” и “Синтезе”, први добитник награде за животно дело у култури у Крушевцу, утемељивач Уметничке галерије у Крушевцу, један од организатора Свечаности слободе на Слободишту. Писао поезију,

приповедну прозу, романе, есеје и књижевне студије. 1965-1973 Божидар Милосављевић (1934) из Раковице

Божидар Милосављевић родио се у Раковици где му је службовао отац железничар родом из Кукљина. Завршио Филозофски факултет у Београду. Радио у Крушевцу затим у Београду. Био је шеф представништва РТВ Љуб-љана у Београду, директор НИП “Експорт прес”, главни и одговорни уредник часописа “Журнал експорт”. Осни-вач и први председник Заједнице радио станица Србије.

1973-1974 Миладин Живковић (1926-1994) из Церове

Миладин Живковић завршио је Филозофски факултет у Београду, група педагогија. Службовао у Приједору, а 1964. године дошао је у Крушевац и ради као помоћник директора Школског центра “14. Октобар”. Касније је и директор. Одласком из “Победе” ради као директор Марксистичког центра у Крушевцу. Председник је Културно просветне заједнице Крушевац.

1974-1982 Живадин Лукић (1935-1997) из Станци

Живадин Лукић завршио је Вишу школу за организацију рада у Београду. Радио у Предузећу ПТТ у Крушевцу, а у периоду од 1970. до 1985. године обављао бројне политичке функције; од сарадника у Синдикату до секретара Општинског комитета СК Крушевац и председник Културно-просветне заједнице општине Крушевац. Књижевношћу се бавио од 1950.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

310

године. Заступљен у бројној периодици, заједничким књигама, превођен на стране језике. За новине написао бројне коментаре, уводнике, интервјуе. Био члан Удружења књижевника Србије.

1982-1990 Радослав Гавриловић (1942) из Ужица

Радослав Гавриловић завршио је Вишу педагошку шко-лу и Новинарску школу при Југословенском институту за новинарство у Београду. Био је главни и одговорни уредник ревије Пливачког савеза СР Југославије ЈУ пливање. Написао је и сценарија за документарне филмове: Вода која живот значи и Сунчана јесен живота. Године 1985. изабран за председника Пословне

заједнице Радиодифузних организација Србије. Упоредо са новинарством бави се и публицистиком. Аутор је већег броја књига.

1990-1999 Славољуб Милошевић (1948) из Грабова код Ражња

Славољуб Милошевић завршио је Факултет политич-ких наука у Београду. Као новинар ради у редакцији листа “Победа”. Од Заједнице радио станица Србије примио I награду за најбољу емисију у класи информативног програма за 1973. годину. Основао је Телевизију Крушевац која је тада била прва телевизија у Србији, ван Београда.

2000-2003 Хаџи Братислав Николић (1957) из Крушевца

Братислав Николић завршио је Гимназију у Крушевцу, а Факултет политичких наука у Београду. Новинарством се професионално бави од 1985. године. Први је уредник Телевизије Крушевац од 1991. године. Аутор је великог броја документарних записа о манастирима и црквама под називом “Српске светиње”, као и разговора са најзначајнијим личностима Српске православне

цркве. Касније је вероучитељ у Техничкој школи у Крушевцу. Живи у Новом Саду.

2003 Љубиша Поповић (1956-2013) из Миоковића

Љубиша Поповић завршио је Факултет политичких наука у Београду. Новинарским позивом званично се бавио од 1980. године у редакцији “Победе” и Радио Крушевца. Писао је за “Борбу”, “Време”, “НИН”, извештавао за “Слободну Европу”. Имао је више серијала забавног карактера са познатим личностима на локалним телевизијама у Крушевцу.

Милорад Сијић

311

2003-2005 Мирослав Павловић из Маренова 2005-2008 Слађан Мајсторовић (1965) из Александровца

Слађан Мајсторовић завршио је Економски факултет у Нишу. Радио је у Издавачко графичком предузећу “Багдала” из Крушевца, као референт комерцијално финасијских послова, затим шеф комерцијално финасијске службе. У предузећу “Душан Петронијевић” био је руководилац продаје, затим руководилац увоза, транспорта и ускладиштења готових производа и

службе трговине. У новоформираном предузећу ДП “Д Маркет” руководилац је службе трговине.

2008-2009 Животије Ристић (1957)

Животије Ристић завршио је Економски факултетет. Радио дуго година у ХИ “Жупа” у Крушевцу на инвестиционим и комерцијалним пословима, а кратко време и као комерцијални директор фабрике “Зорка”.

2009-2012 Ненад Мојсиловић (1962) из Крушевца Ненад Мојсиловић завршио је Економски факултет у Београду. Радио је у ХИ “Мерима” у Крушевцу од 1988. до 2002. године. После тога основао је приватну фирму, затим и другу, да би од јула 2009. године био постављен за директора РТК у Крушевцу, где и данас ради.

2012-2013 Иван Васиљевић (1979) из Крушевца Иван Васиљевић завршио је Машински факултет у Нишу 2005. године и стекао звање – дипломирани инжењер машинства. Радио је у D.О.О. “Articod” из Љубљане представништво у Крушевцу где је шеф машинске обраде, затим у предузећу “14. Октобар”.

2013- Ђорђе Ковачевић (1967) из Сјенице

Ђорђе Ковачевић завршио је Правни факултет у Новом Саду. Новинарством је почео да се бави као средњошко-лац. У време студија хонорарно сарађивао са више медија. Од 2001. ради у ЈП РТК “Победа” као новинар, главни и одговорни уредник недељника “Победа”, нови-нар истраживач, уредник информативних емисија, аутор бројних емисија из области привреде и политике, уред-

ник и водитељ емисија у студију. Завршио је ББЦ школу новинарства, говори руски и служи се енглеским језиком.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

312

ПОСЛОВНИ ЦЕНТАР

Пијачна управа Зелена пијаца у Крушевцу постоји од пре рата и није

обустављала свој рад. Нова власт да би побољшала снабдевање пијаце и регулисала цене тражила је начин да се изнесе што више робе. Поред земљорадника из околних села на Зеленој пијаци робу су износили још и продавнице Градског привредног предузећа “Расина” на пет тезги, и Радничко-службеничка задруга и Срески пословни савез на по једну тезгу. Обзиром да Срески пословни савез има најбоље услове за довоз поврћа и воћа од њих се тражило да повећају количину робе како би становништво било боље снабдевено, а и цене би биле повољније.

У циљу бољег уређења и организације рада на пијацама и вашарима у Крушевцу формирана је решењем НО општине Крушевац бр. 13.851 од 30. јула 1954. године Пијачна управа, а почела са радом од 1. јануара 1955. године.

Исте године пијачна управа је уз помоћ НО градске општине изградила 150 нових столова за зелену пијацу, чиме су се избегле појаве да се намирнице држе на земљи. Уклоњене су и тезге које су биле ругло, а постављене су нове 15. марта исте године.

Пијачна управа уз помоћ инспекције иселила је занатске радње са пијаце (фризер, влачара, штрикер) и тамо отворила одговарајуће продавнице животних намирница.

Пијачна управа 1969. године има 23 радника. Радно време на пијаци је од 4,30 до 13 часова сваког дана, а суботом до 15 часова. Приходи су пијачарина, мерина и закупнина.

Од 1974. године су у саставу Комуналне радне организације “Расина”, спојене у један ООУР “Чистоћа, зеленило, гробље и пијаце”. Исте године одлуком збора радника од 26. јуна Пијаце се издвајају у посебну ООУР “Пијаце” и послују од 1. октобра 1974. године.

Распадом КРО “Расина” 1978. године послују самостално. РО “Пијаце” – Веце Корчагина бб 1986. запошљава 26 радника. Од 1989. године организовани као јавно комунално предузеће. Од 1. јануара 1993. године у саставу Пословног центра.

Управници Пијачне управе 1955-1962 Рајко Васовић (1920-?) из Ужица

Рајко Васовић пре рата радник у трговини. Борац V дивизије КНОЈ-а. Начелник комерцијалног одељења у предузећу “Милан Благојевић” из Лучана, повереник за станове у Крушевцу, затим директор Пијачне управе у Крушевцу. Одавде одлази на место директора конфекцијског предузећа “Дивна Гавриловић” у Крушевцу.

Милорад Сијић

313

1962-1967 Живојин Мијатовић (1921-1988) из Купаца Живојин Мијатовић Јаблан пре рата опанчарски радник. Завршио четири разреда основне и три разреда занатске школе. После рата завршио Вишу школу. Радио као шеф Управе за приходе стамбене управе у Крушевцу, затим у Пијачној управи где је пензионисан 1967. Био је борац I ударног батаљона, II ударне бригаде, капетан. Носилац је “Партизанске споменице 1941”.

1968-1974 Димитрије Миловановић (1932) из Крушевца

Димитрије Миловановић је завршио Вишу школу друштвено политичких наука. Радио у предузећима “14. Октобар”, Градско комунално предузеће где је директор, “Ремонт” – директор, Електродистрибуција – директор. Председник среског комитета и члан среског ССРН.

1974-1990 Душан Маринковић (1933) из Крушевца Душан Маринковић завршио је Индустријску школу у Крушевцу и радио две године у предузећу “14. Окто-бар”. Одатле одлази у Пулу где завршава трогодиу Машинско-техничку школу и после тога укрцао се на брод ратне морнарице као машинац, где је провео шест година. Демобилисан је 1961. године и вратио се у предузеће “14. Октобар” у Крушевцу. У међувремену

завршио је Факултет организације рада у Новом Саду и прелази у Комунално предузеће, затим у “Ремонт” и у Пијачну управу, одакле одлази у пензију.

1990-1992 Мирослав Василијевић (1947) из Петине

Мирослав Василијевић завршио је Економски факултет у Крагујевцу. Радио је у предузећу “14. Октобар” у комерцијалној служби. Затим је шеф службе за привреду у СО Крушевац. Финансијски директор је у предузећу “25. Мај” у Крушевцу, а одатле је дошао на место директора Пијачне управе. Одавде одлази да ради у Културни центар Крушевац где је пензионисан.

Дом синдиката

Дом синдиката грађен је, највећим делом, из прилога запослених људи Крушевца. Свечано је отворен 29. новембра 1967. године. У Дому синдиката је годинама била присутна крушевачка култура. Ту су, између осталих, биле установе: Народна библиотека, Историјски архив, Самоуправна заједница културе, Самоуправна заједница образовања, Културно просветна заједница, Раднички универзитет, Биоскоп, Клуб радника писаца, Радио и ТВ Крушевац.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

314

У згради Дома синдиката биле су смештене и друштвено политичке организације: Општински комитет Савеза комуниста, Веће Савеза синдиката, Социјалистички савез радног народа, Удружење бораца и др. Ту је био смештен и Електронски рачунски центар.

Функција Дома синдиката измењена је одлуком СО Крушевац, када је на његово место основано Јавно предузеће Пословни центар.

Директори Дома синдиката

1965-1967 Миодраг Вељковић (1935-2001) из Кукљина Миодраг Вељковић завршио је Учитељску школу. Директор је Дома синдиката у изградњи. Затим је завршио Вишу политичку школу у Београду. Потом ради као секретар Комитета у Крушевцу. Одатле отишао на место потпредседника СО Крушевац. Касније одлази службом у Регион Краљево.

1967-1974 Синиша Арсић (1937) из Вучака

Синиша Арсић завршио је Економски факултет у Београду. Одавде отишао на место начелника финасија у СО Крушевац и на том месту ради до 1981. године. Потом одлази за генералног директора предузећа “Душан Петронијевић”. Затим одлази у Београд где ради као помоћник генералног директора за економију и финансије фабрике папира “Умка” из Београда.

1974-1991 Божидар Јевтић (1936) из Крушевца

Божидар Јевтић завршио је Индустријску школу у Крушевцу. Затим Вишу политичку школу у Београду. Радио је у предузећу “14. Октобар”. Био је председник омладине. Поново радио у “14. Октобру”. Затим у “Крушевац промету”, одакле је дошао у Дом синдиката.

Пословни центар Пословни центар основан је као јавно предузеће за управљање

пословним просторијама, зградама и гаражама на којима је носилац права располагања била СО Крушевац. Одлуком СО Крушевац од 5. марта 1991. године седиште предузећа је у Дому синдиката. Управни одбор донео је одлуку о припајању ЈКП “Пијаце” 31. децембра 1992. године чиме су преузети сви запослени, средства, права и обавезе ЈКП “Пијаце”. Пословном центру је 28. марта 2012. године поверено управљање, организација рада и одржавање паркиралишта у Крушевцу.

Милорад Сијић

315

Директори Пословног центра 1991-1993 Вукоман Миладиновић (1953) из Крушевца

Вукоман Миладиновић завршио је Факултет политичких наука у Београду. Радио је као професор у Гимназији у Крушевцу, секретар за друштвене делатности у СО Кру-шевац. Први је директор Пословног центра у Крушевцу. Касније директор АД “Вим комерц”, директор АД “Дева” у Крушевцу. Данас ради у ЈКП “Крушевац”, где

је руководилац Центра за рециклажу и РЈ “Чистоћа”. 1993-2000 Слободан Лазић (1948) из Капиџије

Слободан Лазић завршио је Машинску школу у Крушевцу. Почео је да ради као машински техничар у предузећу “Милоје Закић” 1968. године.

2000-2004 Братислав Лазаревић (1955) из Крушевца Братислав Лазаревић, познат као Бата Сода, завршио је Гимназију у Крушевцу, затим Вишу економску школу. Радио је у Југобанци у Крушевцу као технички секретар органа управљања, одакле је дошао у Пословни центар.

2004-2009 Саша Живковић (1972) из Крушевца Саша Живковић завршио је Правни факултет у Београду. Запослио се у Историјском архиву у Крушевцу, одакле је дошао за директора Пословног центра. Био је председник Управног одбора предузећа “Крушевацпут” у Крушевцу.

2009-2012 Драгомир Милићевић (1954) из Велике Ломнице Драгомир Милићевић завршио је Факултет организа-ционих наука у Београду и Економски факултет у Новом Саду. Радио је у предузећу “Крушевацпут” као шеф и руководилац радне јединице. Био је директор Завода за запошљавање у Крушевцу, одакле је дошао у Пословни центар. Данас ради у Заводу за тржиште рада.

2012- Драги Марковић (1964) из Крушевца

Драги Марковић завршио је Електротехничку школу у Крушевцу, затим Економски факултет. Радио је у ХИ “Мерима” у Крушевцу осамнаест година, од приправ-ника до менаџера набавке. После продаје ХИ “Мерима” основао је приватно предузеће. Говори енглески језик.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

316

ЈКП ВОДОВОД Припреме за изградњу водовода и канализације у Крушевцу

почеле су 1947. године када се одредило место куда ће ићи водовод. Главни правац је одређен и његова дужина износи 17 километара. Терен је повољан. Водовод почиње код ушћа реке Грачанице у Бучку реку и водиће преко села Буци и Ломнице, затим Ломничке киселе воде, па преко реке Расине, кроз села Доњи Степош и Липовац и напослетку ће избити на Багдалу, где ће бити главни резервоар. Количина воде моћи ће да задовољи потребе грађанства и у случају да Крушевац има 30.000 становника. Висинска разлика између полазне тачке водовода и његовог завршетка у Крушевцу износиће око 280 метара, тако да ће бити јак притисак. Сви припремни радови завршени су 1947. године. За извођење радова одобрен је кредит од 300.000 динара.

Привремени водовод је изграђен 1952. године када је повезано стотину уличних чесми у горњем делу града. Све до тада Крушевац се снабдевао водом са чесми у Старој чаршији, чији је укупан капацитет износио 10 литара у секунди. Одржавање привременог водовода било је у задатку предузећа “Хигијена”.

На седници НО општине Крушевац 13. маја 1956. године донета је одлука да се гради водовод и канализација у Крушевцу. Донета је одлука и основана Управа за изградњу водовода и канализације, а за управника је постављен Радомир Огњановић.

Градска комунална установа Водовод и канализација Крушевац основана је 30. јуна 1959. године.

Већ 1962. године направљена су четири мања базена која су напајана водом из Мораве. Путем подземног филтрирања вода се минералише и хлади како би изгубила укус речне воде и постала употребљива за пиће. Предузеће мења назив у Градски водовод и канализација Крушевац.

Крајем 1963. године било је изграђено 22.450 метара водовода и 12.337 метара канализационе мреже и инфилтрациони базен за снабдевање града водом који је исте године пуштен у рад.

Новоизграђен водовод осим црпне станице, трафо уређаја и бунара у Читлуку, има на Багдали велики акумулациони резервоар од 3 милиона литара воде. Досадашњи привремени водовод је искључен из употребе са свим старим турским чесмама из којих је добијао воду.

Прва несташица воде јавила се 1971. године. Према анализи фалило је 30 литара воде у секунди, који су добијени изградњом 10 артерских бунара који су почели да раде 1975. године.

Предузеће послује од 1973. до 1977. године као једна Основна организација удруженог рада у саставу Комуналне радне организације “Расина”, а после тога самостално послује.

Акумулација Ћелије је првенствено формирана као део система за заштиту акумулације Ђердап од засипа наноса ерозионог порекла. Река Расина је на граници Златарске клисуре и Расинске котлине, 1972. године, преграђена браном високом 55 метара чиме је започето

Милорад Сијић

317

формирање акумулације Ћелије. Пуњење акумулације завршило се 1979. године. Током пуњења акумулације, утврђено је да је вода високог квалитета, па је разматрана могућност водоснабдевања Крушевца. Акумулација Ћелије је од 1977. године проглашена извориштем првог реда за међурегионално и регионално снабдевање. ЈКП Крушевачки водовод газдује акумулацијом.

Фабрика воде у Мајдеву грађена је од 1978. до 1984. године када је свечано пуштена у рад.

РО “Водовод” – Душанова бр. 34 запошљава 192 радника 1986. Од 1989. године организовани као Јавно комунално предузеће.

Директори 1956-1958 Радомир Огњановић (1914-2003) из Беле Воде

Радомир Огњановић грађевински је стручњак. Завршио је средњу грађевинску школу и постао грађевински техничар. Касније завршио Вишу грађевинску школу. Са овог места отишао на место директора Бироа за пројектовање у Крушевцу. Говорио немачки језик.

1958-1976 Зоран Николић (1926-2005) из Крушевца Зоран Николић је дипломирани грађевински инжењер. Запослио се у Управи за изградњу водовода и у овом предузећу провео цео радни век. Цело време је техни-чки директор. Затим генерални и поново технички директор. Може се рећи да је свој радни век посветио градњи и унапређењу водовода.

1976-1989 Светислав Миловановић (1937) из Крушевца

Гимназију завршио у Крушевцу, а Економски факултет у Београду. Био је стипендиста индустрије “14. Октобар” – машиноградње, где је и почео да ради 1962. године. Затим је члан Централног колегијума, а на функцији директора сектора за организацију, програм и кадрове. Од 1974. до 1976. године ради на месту директора за Инвестиције и развој у предузећу

“Жупски рубин”, одакле је дошао у “Водовод”. 1989-1994 Милосав Недељковић (1934) из Стројинаца

Милосав Недељковић завршио је средњу Економску школу у Крушевцу. Радећи студирао је и дипломирао 1965. на Економском факултету у Београду. Радио у индустрији “14. Октобар” где је био директор пласмана и директор ООУР “Промет”. Од 1981. до 1989. секретар је СИЗ-а за управљање грађевинским земљиштем, а од 1988. до 1989. руководилац је њене Радне заједнице.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

318

1994-2000 Драган Сибиновић (1949) из Крушевца 2000-2004 Бранислав Удовичић (1955) из Крушевца

Бранислав Удовичић завршио је Економски факултет. Почео је да ради у предузећу ФАМ у Крушевцу одакле долази за директора ЈКП “Водовод” у Крушевцу и после истека мандата вратио се у матичну фирму где и данас ради.

2004-2006 Зоран Пауновић (1950) из Крушевца Зоран Пауновић завршио је Школу за маркетинг и менаџмент у Новом Саду. Радио је у “Атељеу 600” и ХИ “Жупа” у Крушевцу где је директор маркетинга, одакле је дошао на место директора ЈКП “Водовод” у Крушевцу.

2006-2008 Радоје Лукић (1958) из Крушевца Радоје Лукић завршио је Машински факултет у Београду. Радио у инвестицијама у предузећу “14. Октобар” у Крушевцу седам година. Касније отворио приватну фирму за производњу пластике и у приватном сектору остао дванаест година. У ЈКП “Водовод” радио на пословима одржавања пре него што је постављен за директора.

2008 Слободан Павловић (1944) из Крушевца

Слободан Павловић је магистрирао на Економском факултету у Београду. Радио је као руководиоц у предузећима: “14. Октобар”, “Трудбеник” у Београду, “Мирко Томић” у Сталаћу, ЈП “Градска Топлана” у Крушевцу. Био је и професор на Вишој школи за индустријски менаџмент. Стални је судски вештак за економско-финансијску област.

2008-2013 Слободан Лазић (1948) из Капиџије 2013- Милутин Тасић (1981) из Крушевца

Милутин Тасић завршио је Економски факултет. Радио је у ХИ “Жупа” у Крушевцу као комерцијалиста, затим у ЈП Дирекција за урбанизам и изградњу у Крушевцу где је био заменик директора.

Милорад Сијић

319

ЈКП КРУШЕВАЦ У регистар државних привредних предузећа у листу бр. 13,

свеска 1, страна 1, уписано Градско превозно предузеће “Вучни парк” са седиштем у Крушевцу. Предузеће је основано решењем ГНО у Крушевцу бр. 4465 од 1. фебруара 1947. године у циљу превоза робе, грађевинског материјала, рашчишћавања грађевинског терена, чишћења септичких јама и свих осталих послова у вези са овим предузећем.

Предузеће има осам службеника.

Директори 1947-1948 Никола Б. Виторовић (1905-?) из Крушевца

Никола Виторовић Романија, опанчарски je радник пре рата. На седници ГНО Крушевац од 11. марта 1947. Нико-ла Виторовић постављен је за управника Градског превоз-ног предузећа “Вучни парк” са месечном платом од 2.900 динара, а за техничког директора Драгољуб Јевремовић са месечном платом од 2.800 динара.

1948 Бранислав Вучићевић (1922-1990) из В. Ломнице 1948-1949 Станимир Буљугић (1901-1965) из Крушевца

Станимир Буљугић је ћевабџија у Крушевцу. Био је угледан грађанин, па је као такав био већник Градског поглаварства током окупације до задњег сазива. Директор је Окружног угоститељског предузећа УГОП у Крушевцу одакле долази на место директора Градског превозног предузећа “Вучни парк” у Крушевцу.

1949-1952 Милан Ђ. Николић из Крушевца Како у Крушевцу већ постоји предузеће из Крагујевца које

износи ђубре из града преко закупца Богосава Николића на својој седни-ци од 11. марта 1947. године ГНО Крушевац је обавезао и “Вучни парк” који ће узимати сав новац од грађана за изношење ђубра с тим што ће за себе узети 50.000 динара, а закупац Богосав Николић 100.000 динара.

Градско превозно предузеће “Вучни парк” укинуто је одлуком ГНО Крушевац од 16. априла 1949. године и припојено предузећу “Муња” са свим службеницима и обртним средствима.

Градско комунално предузеће у Крушевцу основано је решењем ГНО Крушевац од 19. новембра 1949. године. Предузеће је основна средства добила од предузећа “Муња”, и то: сточна запрега и сточна возила као и друге предмете потребне за пословање предузећа. Предмет пословања предузећа је чишћење улица, избацивање ђубришта, чишћење клозета, управљање парковима, гробљем, одржавање водовода и канализације, руководство са транспортним радницима, превоз робе. Административно-оперативни руководилац предузећа је Извршни одбор ГНО-а Крушевац односно Повереништво за комуналне послове одбора.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

320

“Градско комунално предузеће Крушевац 1951. године има 18 запошљених службеника, и то: Милан Ђ. Николић директор, Јордан Алексић персонални референт, Радунка Перовић књиговођа, Љиљана Стевовић млађи књиговођа, Милосав Васовић благајник, Петар Цицмил планер, Емилија Милетић фактуриста, Душан Бабић архивист, Милорад Јовановић транспортни пословођа, Чеда Јовановић пословођа кочијаша и ковача, Милорад Стојановић пословођа чистача и оџачара. Још раде 7 инкасанта: 3 пијачна такса, 2 наплата ђубра и 2 преко банке”.

113

“Решењем ГНО-а Крушевац – Савет за комуналне послове бр. 10445 од 10. јула 1952. године промењен је назив предузећа и гласи: Градска комунална установа у Крушевцу, чији је предмет пословања: Управљање јавним и стамбеним зградама; Експлоатација и одржавање зелених површина; Одржавање објеката за јавне сврхе; Одржавање чистоће; Одржавање и експлоатација јавних купатила; Одржавање градског гробља; Стрводерска служба; Димничарска служба; Одржавање и експлоатација јавних справа за мерење; Експлоатација и одржавање уређаја за воду”.

114

Седиште предузећа је Трг Црвене армије бр. 1. Градско комунално предузеће у Крушевцу основано је 1961.

године када је извршило конституисање 23. јуна исте године и уписано у регистар предузећа и радњи у Окружном суду у Крагујевцу.

Како је у њиховој надлежности било и гробље, крушевачки комуналци ушли су у гробље с намером да руше. Додуше предузеће је објавило у листу “Победа” један оглас са именима оних који нису плати-ли таксу и позвао рођаке да то ураде, у супротном гробови и споменици биће порушени. И рушење је почело. Неки кажу да је то скрнављење јер се ради о гробовима. А за комуналце је изгледа чиста економика. Можда је нужно и економисање, међутим, гробље је ипак – гробље.

Надгробни споменици свуда у свету представљају вид меморијалне културе једнога краја: имају трајну историјско – уметничку вредност, који су значајни са социјално – етичког аспекта.

Гробље је и историја једног града. Свака реч уклесана на споменицима пре сто или више година може нешто да значи људима који се труде да сачине историографију овог града. Због тога је крушевачка општина 1968. године сачинила једну комисију која је требало да прегледа споменике и сачини списак оних који су од велике вредности. Комисија је погледала део споменика, али нигде није написала да неки треба да се руше и такав списак послала Комуналном предузећу. Рушење је почело, а то нико није контролисао.

Крајем децембра 1973. године основано је Здружено предузеће и носи назив Комунална радна организација “Расина” у чијем саставу поред Градског комуналног предузећа и Градска пијачна управа и Предузеће градски водовод и канализација. Упис конституисања

113

ИАК, ГНО Крушевац 7. фебруар 1951. 114

Сл. гласник Србије, 6. март 1954, стр. 62.

Милорад Сијић

321

Комуналне радне организације “Расина” извршено је 11. априла 1974. године под бројем фи-328/74 код Окружног суда у Краљеву.

Потписивањем Самоуправног споразума о удруженом раду 1974. године предузеће постаје Организација удруженог рада која у свом саставу има четири Основне организације удруженог рада, и то: ООУР “Чистоћа, зеленило, гробље и пијаца”, ООУР “Водовод и канализација”, ООУР “Аутосервис”, Радна заједница заједничких служби.

Директори КРО “Расина”

1974 Димитрије Миловановић (1932) из Крушевца 1974-1977 Димитрије Марковић (1921-2013) из Вучака Самостална комунална радна организација “Крушевац” постала

је 1977. године и под тим именом послује до 1989. године. Смеће је изношено на депонију у Читлуку док није почела да

ради депонија у Срњу 1984. године. Комунална РО “Крушевац” – Југ Богданова бр. 37 запошљава

1986. године 169 радника. Комунална РО “Крушевац” 1989. године постаје Јавно комунално

предузеће – ЈКП “Крушевац” уписано у регистар предузећа и радњи Привредног суда у Краљеву Ф-2, 1191/89 од 29. децембра 1989. године.

Крајем 1991. године усвојен је Статут и утврђена организациона структура предузећа, па су образоване радне јединице: “Чистоћа”, “Зеленило”, “Погребне услуге” и заједничке службе.

На нову локацију предузеће је пресељено 1999. године.

Директори 1952-1958 Здравко Дамјановић (1914-1997) из Крушевца

Здравко Дамјановић завршио 3 разреда гимназије и није имао матуру. Радио на Железничкој станици као машиновођа, затим на разним дужностима у ГНО Крушевац одакле је дошао за директора Градске комуналне установе.

1960-1962 Живојин Нешић (1922-2003) из Подгорца Живојин Нешић пре рата је столар, а после рата долази у Крушевац и ради у предузећу “14. Октобар”, где је председник синдиката. У међувремену је завршио Политичку школу у Крагујевцу. Тада је била актуелна синтагма: “отац Мика (Мика ковач) и син Жика (Живојин Нешић)”. Био је активан члан КУД “Абрашевић” у Крушевцу, затим је оснивач и

председник Управног одбора Радничког универзитета у Крушевцу. Директор је Градског комуналног предузећа затим се поново враћа у “14. Октобар”. На позив Радомира Мићића одлази у “Душан Петронијевић” где је шеф

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

322

службе ХТЗ и обезбеђења до пензионисања 1982. године. После говора Тита у Сплиту 1962. године кренула су писма што је био знак да велики број недужних људи дође под удар, а један од њих био је и Живојин Нешић ни крив ни дужан. Искључен је из Савеза комуниста, али је касније од стране ЦК Србије враћен и нуђено му је да се врати у партију, што је одбио.

1962-1963 Димитрије Миловановић (1932) из Крушевца

Димитрије Миловановић постављен је 31. маја 1962. за директора. До тада је секретар среског комитета у Кру-шевцу. Касније завршио Вишу школу друштвено поли-тичких наука и Економски факултет у Нишу. Директор је у више предузећа: “Ремонт”, Пијачне управе, Кому-налне РО “Расина”, Електродистрибуција, Завод за запошљавање. Био је председник Извршног савета СО

Крушевац, председник општинске организације ССРН. 1963-1964 Владислав Пуношевац (1933-1999) из Доброљубаца

Владислав Пуношевац завршио је Правни факултет у Београду. Радио је у предузећу “22. Јули” као руководилац општег сектора. Постављен је за директора Комуналног предузећа 28. децембра 1963. године. Касније постао је директор трговинског предузећа “Металтекс” у Крушевцу.

1964-1974 Хранислав Милошевић (1921-1988) из Крушевца

Хранислав Милошевић носилац “Партизанске спомени-це 1941”. Као официр шеф је регрутне комисије Нишке војне области и партијски секретар у својој јединици, касније је официр ОЗН-е. Демобилисан је 1949. године у чину резервног капетана I класе. Био је председник Занатске задруге, члан Регионалне коморе Краљево, ди-ректор Градског комуналног предузећа и секретар СИЗ-

а за локалне и некатегорисане путеве општине Крушевац. 1974 Душан Маринковић (1933) из Крушевца

Душан Маринковић завршио је Индустријску школу у Крушевцу и радио две године у “14. Октобру”. Одатле одлази у Пулу где завршава трогодишњу Машинско-техничку школу затим се укрцао на брод Ратне морна-рице као машинац, где је провео шест година. Демо-билисан је 1961. године и вратио се у “14. Октобар”. У међувремену завршио је Факултет организације рада у

Новом Саду и прелази у Комунално предузеће, затим у “Ремонт” и у Пијачну управу, одакле одлази у пензију.

Милорад Сијић

323

1974-1979 Вукадин Аранђеловић (1932-2003) из Шогоља Вукадин Аранђеловић завршио је Вишу школу политичких наука у Београду. Радио је као секретар комитета у Крушевцу, председник синдиката у индустрији “14. Октобар” у Крушевцу, председник Међуопштинског већа Савеза синдиката среза Краљево, управник излетишта на Јастрепцу.

1979-1988 Десимир Вељковић (1947) из Гари

Десимир Вељковић завршио је Вишу школу за органи-зацију рада у Београду. Студирао је и Економски факул-тет, али није завршио. Радио је у предузећу “14. Октобар” до 1972. одакле прелази у Крушевачко позо-риште, а 1974. године у Дом омладине где је именован за управника. Затим у ЈКП “Крушевац” одакле 1988. одлази у “Багдалу” из Крушевца. Од 1993. до 2000. ради

у СО Крушевац где је шеф службе за техничке послове. 1988-1996 Радомир Јаковљевић (1941) из Крушевца

Радомир Јаковљевић завршио је Економски факултет у Београду. Радио у предузећу “22. Јули” у Крушевцу од 1962. до 1965. као књиговођа, затим шеф возног парка. У предузећу “Душан Петронијевић” радио као главни књиговођа, шеф финансијске оперативе, финансијски директор и в.д. директора. У ТП “Дева” прелази 1983. где је помоћник директора, а 1988. прелази у Комунално

предузеће. Потом у СО Крушевац у одељење за привреду и финансије где је главни буџетски инспектор до 2001.

1996-2000 Драгојло Јовић (1959) из Луковске Бање

Драгојло Јовић завршио је Економски факултет у Београду. У ЈКП “Крушевац” ради од 1983. године. Од 1993. до 1996. године постављен је за в.д. директора јер је директор тада на боловању. Њему је припала част да као директор прими Спомен плакету града Крушевца поводом педесет година рада предузећа. Од 2001. до 2009. радио у “Јукомерцу”, а од 2009. године у КЦК.

2000-2004 Драган Ђурђевић (1955) из Крушевца

Драган Ђурђевић завршио је гимназију у Чачку, а Машински факултет и Пословну школу за односе са јавношћу у Београду. Радио је у “14. Октобру”, “Термовент” из Београда као руководилац сектора, “Бако системи” из Београда као помоћник директора и ВТШ за индустријски менаџмент. На место директора ЈКП “Крушевац” постављен је 13. новембра 2000.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

324

2004-2009 Олгица Несторовић (1971) из Крушевац Олгица Несторовић завршила је Економски факултет у Београду где је завршила постдипломске студије на смеру Међународна економија. Радила је у спољно трговинској фирми “Југохемија” у Београду, затим у ХИ “Жупа” у Крушевцу.

2009-2012 Невенка Ђорђевић (1965) из Горњег Степоша Невенка Ђорђевић завршила је Пољопривредни факултет. Данас ради у градској управи у Крушевцу.

2012- Бобан Костић (1975) из Читлука Бобан Костић завршио је Пољопривредни факултет, смер сточарство у Београду. Као студент био је укључен у тадашња политичка збивања у земљи. Од 2000. је одборник у општини Крушевац за своју изборну једини-цу. Председник МЗ Читлук. Увео је праксу да једном недељно на најпрометнијој локацији у граду са својим тимом разговара са суграђанима и директно од њих

сазна да ли су задовољни услугама ЈКП-а.

ДИРЕКЦИЈА ЗА УРБАНИЗАМ У Крушевцу је до 1962. године постојала Дирекција за изградњу

стамбених и јавних објеката чији је директор Будимир Сауловић који је отишао за директора грађевинског предузећа “Јастребац”. Седиште ове Дирекције било је у једној бараци у Таковској улици. Из ове Дирекције настао је Завод за урбанизам у Крушевцу.

Истовремено је у Крушевцу постојао општински Фонд за стамбену изградњу чије седиште је било у згради где се данас налази хотел “Рубин”, а директор је Сима Јовановић. Фонд за стамбену изгрању се гаси, а један део улази у састав новог Завода за урбанизам, док други део одлази у састав Стамбеног предузећа у Крушевцу.

Решењем НО општине Крушевац бр. 4578/1 од 28. фебруара 1962. године основан је Завод за урбанизам. Завод 1962. године има запослених, и то: Александар Скрињик, грађевински инжењер, директор; Слободан Жикић, дипл. инж. арх., шеф одељења за урбанизам; Вучко Станковић, курир – чистач; Миленко Илић, копирант – фигурант; Олга Дељанин, дактилограф – благајник; Драгиша Зарецки, дипл. инж. арх., обрађивач; Нада Џелебџић, дипл. инж. арх., обрађивач; Мирослав Јешић, геометар; Милорад Вујанац, секретар – рачунополагач; Радојко Петровић, дипл. инж. арх., обрађивач.

Милорад Сијић

325

Одлуком Скупштине 1965. године проширује се делатност и пренос надлежности на припреме и опремању грађевинског земљишта и стручног надзора на изградњи објеката, припаја се део службе општинског Фонда за стамбену изградњу и тако Завод проширује називом Завод за урбанизам, пројектовање и комуналну делатност.

Нови назив фирме Завод за урбанизам и комуналне делатности у Крушевцу уписан у регистар установа 1966. године. Фи. бр. 237/66 од 30. јуна 1966. године, Окружни привредни суд у Крагујевцу.

Потписивањем Самоуправног споразума о удруженом раду 1974. године предузеће постаје Организација удруженог рада (ОУР) која у свом саставу има три Основне организације удруженог рада (ООУР-а), и то: ООУР Завод за урбанизам, пројектовање и технички надзор, ООУР За комуналну делатност и Радна заједница заједничких служби.

ООУР За комуналне делатности се 1975. године издвојио и враћен је назив Завод за урбанизам.

Од 13. јуна 1985. године сва три већа СО Крушевац доносе одлуку о давању сагласности на проширење делатности на све послове које су до тада обављали четири СИЗ-а материјалне производње уз обавезу преузимања 35 радника и са поновном корекцијом имена у Завод за урбанизам и изградњу.

Завод за урбанизам Крушевац 1986. запошљава 34 радника. Од 1987. године носи назив Завод за урбанизам и изградњу јер је

трансформацијом СИЗ-а за локалне путеве у Крушевцу преузео део послова истог, док је други део СИЗ-а постао Фонд за грађевинско земљиште у Крушевцу.

Од 1997. године Заводу се припаја Фонд за грађевинско земљиште и формира се Дирекција за урбанизам и изградњу Крушевца као јавно предузеће.

Директори

1962-1966 Александар Скрињик (1927-2012) из Крушевца Александар Скрињик је Рус, син свештеника. Завршио је Грађевински факултет и радио у предузећу “14. Октобар” у Крушевцу одакле прелази у Дирекцију за изградњу стамбених и јавних објеката у Крушевцу. Одласком Будимира Сауловића на место директора ГП “Јастребац”, Скрињик је добио налог од НО општине Крушевац да оснује Завод за урбанизам у Крушевцу.

1966-1970 Предраг Милојковић (1932-?) из Шетке

Предраг Милојковић завршио је Грађевински факултет у Београду. Радио на изградњи индустријских објеката у Бору, Подгорици, Крагујевцу и Јагодини. Радио у Ираку, на изградњи војних објеката за потребе Министарства за атомску енергију.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

326

1970-1989 Радивоје Гавриловић (1931-2004) из Великих Купаца Радивоје Гавриловић завршио је Грађевински факултет у Београду. Радио је у предузећу “14. Октобар” у Крушевцу, затим у Бијелом Пољу (1961-1963), одакле долази у предузеће “Милоје Закић” у Крушевац где ради у сектору за капиталне инвестиције. Одатле одлази на место директора Завода за урбанизам у Крушевцу, а после тога провео је мандат на месту председника

комитета за изградњу СО Крушевац и на крају још две године у предузећу ФАМ у Крушевцу где је пензионисан.

1989-2000 Станислав Алексић (1942) из Крушевца

Станислав Алексић завршио је Шумарски факултет, одсек хортикултура у Београду. Био је председник Управног одбора ЈКП “Крушевац”. Цео радни век провео је у Дирекцији за урбанизам у Крушевцу.

2000-2002 Дејан Аздејковић из Крушевца

2002-2004 Драган Јовановић (1953) из Лучине Драган Јовановић завршио је Електротехнички факул-тет у Београду. Радио је у “Трајал корпорацији” одакле је дошао на место директора Дирекције за урбанизам у Крушевцу.

2004-2008 Мирослав Петровић (1971) из Крушевца Мирослав Петровић завршио је архитектуру на Универзитету у Београду 1998. године. Запослио се у Дирекцији за урбанизам и изградњу у Крушевцу. Осим редовних послова архитектуре и урбанисте, био је шеф Одељења за обраду урбанистичко-техничких услова и шеф Одељења за урбанизам и пројектовање, затим генерални директор.

Милорад Сијић

327

2008-2009 Милан Пунишић (1962) из Ниша Милан Пунишић је просторни планер. Ради у Дирекцији као самостални планер-пројектант. Био је руководилац израде просторних планова Крушевца, Чачка и Краљева.

2009-2012 Александар Цветковић (1970) из Крушевца Александар Цветковић завршио је Електротехнички факултет. У Дирекцији ради од 1999. године

2012- Радмило Николић (1952) из Крушевца Радмило Николић завршио је Гимназију у Крушевцу, а Архитектонски факултет у Београду, где је дипломирао 1976. године. Постдипломске студије на Грађевинском факултету у Нишу (1979-1981). Радио од 1976. до 1982. у ГП “Јастребац”. Од 1982. до 1994. у СИЗ-у за управљање грађевинским земљиштем. Од 1994. до 2012. основао и радио у приватној фирми “Неимар”.

ГРАДСКА ТОПЛАНА На основу Закона о удруженом раду чл. 11 Статута самоуправне

интересне заједнице становања и пословног простора општине Крушевац основана je 1979. године РО за производњу и дистрибуцију топлотне енергије “Градска топлана”.

Изградња Топлане је уговорена 1979. године, а са реализацијом се кренуло 1980. године. Предрачунска вредност је преко 152,5 милиона динара. Детаљни урбанистички план “Градске топлане” урадио је Завод за урбанизам Крушевац, који је усвојен од стране Скупштине општине Крушевац. “Градска топлана” у Крушевцу је највећи објекат ове врсте који се гради у земљи, а који ће као погонско гориво користити угаљ. Творница парних котлова – ТПК из Загреба, као главни добављач опреме, испоручио је два котла. “Електроуниверзал” из Крушевца радио је трафостаницу. Приступни пут до Топлане градило Предузеће за путеве “Крагујевац”. Претоварни чвор дубок 7 метара радило ГП “Јастребац” из Крушевца. За топлодалековод од Топлане до Југ Богданове улице радове изводили ГП “Јастребац” и “Јанко Лисјак”.

“Градска топлана” пуштена је у рад 1981. године. РО “Градска топлана” – запошљава 1986. године 100 радника.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

328

Директори 1980-1985 Слободан Панић (1938) из Теслића

Слободан Панић после завршеног факултета у Загребу запослио се у предузећу Творница парних котлова – ТПК из Загреба где је постао стручњак за енергетику. У Крушевац је дошао 1963. године са задатком да изради пројекте за индустријску “Топлану” која је неопходна предузећима “Мерима” и “Жупа”, касније и “ФАГ”.

1985-1988 Слободан Лукић (1944-2004) из Крушевца

Слободан Лукић завршио је Машински факултет у Београду. Радио је у предузећу “14. Октобар” у Крушевцу одакле је дошао за директора ЈП “Градска топлана”.

1988-1990 Недељко Стефановић из Омашнице Недељко Стефановић завршио је Рударски факултет у Београду. Радио је у предузећу “14. Октобар” у Крушевцу одакле је дошао на место директора РО “Градска топлана”. Касније одлази у Институт за мере и драгоцене метале.

1990-1993 Видосав Спасић (1937) из Ковина

Видосав Спасић завршио је Гимназију у Крушевцу, а Машински факултет у Београду. Радио у предузећу “14. Октобар” у Крушевцу од 1962. до 1990. године када је дошао на место директора ЈП “Градска топлана”. Касније ради као руководилац предузећа “Енергогас” из Београда, представништво у Крушевцу.

1993 Зоран Радмановац (1955) из Крушевца

Зоран Радмановац завршио је Економски факултет у Београду. Радио је двадесет година у предузећу “14. Октобар” на пословима од референта до помоћника генералног директора за комерцијалне послове. Био је у једном кратком периоду 1993. године и директор ЈП “Градска топлана” у Крушевцу.

1993-1994 Драган Сибиновић (1949) из Крушевца

Драган Сибиновић завршио је Економски факултет. Касније је магистрирао на Економском факултету у Крагујевцу. Одавде је отишао за директора ЈП “Водовод” у Крушевцу.

Милорад Сијић

329

1994-1995 Слободан Павловић (1944) из Крушевца Слободан Павловић је магистрирао на Економском факултету у Београду, а у радној биографији има забележених више руководећих позиција у предузећима: “14. Октобар”, “Трудбеник” у Београду и “Мирко Томић” у Сталаћу. Био је и професор на Вишој школи за индустријски менаџмент. Стални је судски вештак за економско-финансијску област.

1995-2000 Радослав Савић (1953) из Дворана

Радослав Савић завршио је Економски факултет у Крагујевцу. Радио је у “Трајал корпорацији” одакле одлази за директора ЈП “Градска топлана”. Од 1. јануара 1999. године постављен је на седници Колегијума за заменика генералног директора “Трајал корпорације”. Поред тога и даље обавља дужност директора ЈП “Градска топлана”.

До избора новог директора в.д. је Десимир Малинић. 2001-2002 Зоран Раичевић (1956) из Трстеника

Зоран Раичевић се родио у Трстенику, али је одрастао у Крушевцу. Завршио је Машински факултет у Београду. Радио је у предузећу “Милоје Закић” у Крушевцу у сектору “Инвестиције” од 1986. до 1994. године. Затим је приватник до 2001. године када долази на место директора ЈП “Градска топлана” у Крушевцу. И данас ради у овом предузећу.

2002-2003 Радмило Васиљевић (1945) из Крушевца

Радмило Васиљевић завршио је Машински факултет. Радио је у друштвеним предузећима “14. Октобар” и “Жупски рубин” у Крушевцу, одакле је дошао у Јавно предузеће “Градска топлана” у Крушевцу. Радни век је завршио у приватном предузећу “Плима” у Крушевцу.

2004-2005 Владета Јовановић (1944) из Крушевца

Владета Јовановић завршио је Машински факултет у Београду. Радио у предузећу “Милоје Закић” као шеф конструкције и дефектације у “Ремонту”. Директор је “Котларнице” и “Енергетике”, директор је Радне заједнице, директор ООУР “Техноенергетика”, дирек-тор развоја у “Равњаку”. Из предузећа “Милоје Закић” долази за помоћника директора ЈП “Градска топлана”.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

330

2005-2008 Мирољуб Ерић (1968) из Крушевца Мирољуб Ерић рођен у Београду, али је из старе крушевачке породице и одрастао је у Крушевцу. Завршио је Машински факултет, смер термотехника у Београду. Ради од 1996. године у ЈП “Градска топлана” у Крушевцу и прошао све фазе од приправника до генералног директора. Данас је заменик директора.

2008-2009 Милосав Ђукић (1957) из Здравиња

Мирослав Ђукић завршио је Економски факултет. Радио је у “Трајал корпорацији” на више руководећих функција одакле је дошао за директора ЈП “Градска топлане”. И даље ради у овом предузећу.

2009-2012 Горан Красић (1961) из Крушевца Горан Красић завршио је Природно математички факул-тет и постао дипломирани математичар. Радио је у Рачунарском центру у Крушевцу, затим, у приватној фирми “Латифовић” у Крушевцу и Крушевачкој гимназији. Био је председник Регионалне привредне коморе Крушевац.

2012- Драган Аздејковић (1958) из Крушевца

Драган Аздејковић је завршио Економски факултет. Радио у ТП “Горњи Ибар”, ТП “Металпромет”, а од 1997. године је приватни предузетник. У општинском сазиву 2001. до 2004. године био је Председник ИО СО Крушевац. У периоду од 2004. до 2009. године је председник СО Крушевац и Градоначелник Крушевца.

ТУРИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА КРУШЕВАЦ Туристички савез општине Крушевац, формиран 11. фебруара

1964. године, је организација за унапређење туризма на територији Комуне. Она ће обједињавати и координирати рад предузећа и органи-зација које се баве туризмом. Поред делегата заинтересованих предузећа и друштвених организација (УГОП “Жупа”, “Путник”, “Дуван”, “Аутотранспорт”, Шумско газдинство, Туристичка, Планинарска и Смучарска друштва, Ловци, Риболовци, Горани, Центар за културу, Новинска установа “Победа” и друге) скупштини су као гости присуствовали посланик Данило Милошевић, делегат Туристичког савеза Србије, затим Стеван Суша, председник Туристичког савеза среза Краљево, Раде Ивановић, организациони секретар Општинског коми-тета СКС и Драган Ћировић, председник Општинског одбора ССРН.

Милорад Сијић

331

Туристички савез практично није постојао није имао чак ни своје просторије и све су организације радиле на своју руку и тек 1971. године долази све на своје место.

Од 1995. године постали су јавно предузеће под именом Туристичка организација општине Крушевац.

Председници

1971-1975 Радoмир Јовановић (1921-1982) из Буковице Радомир Јовановић завршио је Економски факултет у Београду. Радио је као повереник Повереништва трговине и снабдевања ГНО Крушевац, затим је директор Завода за осигурање у Крушевцу, туристичке организације “Путник”, одакле долази за председника Туристичког савеза у Крушевцу.

1975-1979 Милан Пешић (1934) из Ражња

Милан Пешић радио у предузећу “14. Октобар” одакле одлази на студије Политичких наука у Београд као стипендиста предузећа. Затим је директор “Аутопре-воза” у Крушевцу, одакле прелази у Крушевац промет, ООУР “Равниште”, где је директор једног сектора. Одатле одлази за директора предузећа “Агропромет”.

1979-1985 Михајло Стојановић (1912-2002) из Јасике

Михајло Стојановић је директор предузећа “14. Октобар” у Крушевцу до 1961. године када је постао потпредседник Народног одбора среза Крушевац. Затим је дошао на место директора ДОЗ-а у Крушевцу. Оснивањем Среза Краљево потпредседник је Среза од 1963. године.

1985-1990 Адам Стошић (1920-2006) из Милутовца

Адам Стошић радио је као наставник руског и српског језика у Рачи Крагујевачкој. Дипломирао на Филозоф-ском факултету у Београду (књижевност), касније и ма-гистрирао. Обављао је безброј разних дужности у култу-ри. Написао је многе стручне радове, као и монографије. Добио награду за животно дело у култури Крушевца.

1990-1995 Жарко Жарић (1926-2003) из Мишљеновца (Кучево)

Жарко Жарић завршио је Правни факултет. Радио је као истражни судија, затим судија кривичар, али и помоћник генералног директора крушевачког Завода за социјално осигурање. Један је од оснивача планинарско-смучарског друштва “Јастребац” у Крушевцу.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

332

Директори 1995-2001 Душан Ђурковић (1955) из Нове Шумадије (Призрен)

Душан Ђурковић завршио је средњу школу и запослио се у предузећу “Трајал” из Крушевца где ради и исто-времено завршава за инжењера информатике у Београ-ду. Председник је синдиката у Крушевцу, затим председник друштвено политичког већа СО Крушевац. Потом је директор трговине у “Трајалу” до 1995.

2001-2008 Зорана Драшковић Ковачевић (1962) из Ужица

Зорана Драшковић завршила је Економски факултет у Београду смер туризам. Ради од 1986. до 2001. године у предузећу “Путник” у Крушевцу. Одатле долази на место директора Туристичког савеза Крушевац. Данас ради у Народном музеју у Крушевцу.

2008-2009 Весна Ђуровић (1967) из Крушевца

Весна Ђуровић завршила је Економски факултет. Радила је на више руководећих места у комерцијали и финансијама у предузећу “Агропромет” у Крушевцу, одакле је дошла на место директора Туристичке организације Крушевац.

2009-2011 Бобан Јовановић из Крушевца

Бобан Јовановић основну и средњу, Машинско-електротехничку школу завршио у Крушевцу. После студија радио у Горњем Степошу као наставник. Затим је прешао у ОШ “Вук Караџић”, где и данас ради.

2011-2012 Душан Ђорђевић (1966) из Крушевца Душан Ђорђевић рођен је у старој крушевачкој породи-ци грчког порекла. Завршио Правни факултет у Београ-ду. Радио као менаџер у Телеком “Србија”, Пословница “Крушевац”, затим је адвокатски приправник, одакле долази у ТО Крушевац где данас ради као правник.

2012-2013 Марина Јанковић из Крушевца

Марина Јанковић је дипломирани географ – туризмолог. 2013- Гордана Николић (1976) из Краљева

Гордана Николић завршила је Вишу школу за индустријски менаџмент, економски одсек у Крушевцу. Радила је на Вишој школи за индустријски менаџмент у Крушевцу као референт студентима за радне односе. Од 2012. године ради као заменик директора Туристичке организације у Крушевцу.

Милорад Сијић

333

15. РЕПУБЛИЧКЕ УСТАНОВЕ

НАЦИОНАЛНА СЛУЖБА ЗА ЗАПОШЉАВАЊЕ Са обнављањем радничких синдиката 1945. године, обновљен је

рад Берзе рада и Радничке коморе у Крушевцу. За првог управника Берзе рада постављен је Светислав Стојковић, а за повереника Радничке коморе Харалампије Митрићевић. До 1948. године запошљавање је у надлежности Синдиката.

Од 1952. године назван Биро за посредовање рада Крушевац. Завод за запошљавање радника у Крушевцу основан је решењем

НО општине Крушевац бр. 25990 од 22. децембра 1960. године. До 31. децембра 1960. године постојао је Биро за посредовање рада као орган управе НО општине Крушевац. Од 1. јануара 1961. године основан је Завод за запошљавање радника на основу одлуке НО општине Крушевац за територије: Крушевац, Варварин, Ћићевац, Брус, Александровац, Велики Шиљеговац и Ражањ.

На основу одлуке скупштине заједнице за послове запошљавања од 29. септембра 1965. године, Завод за запошљавање радника наставља са радом под новим називом Завод за запошљавање радника за територије: Крушевац, Трстеник, Велика Дренова, Велики Шиљеговац, Ћићевац, Варварин, Брус и Александровац.

У складу са Законом о удруженом раду, формиране су 1975. године Самоуправне интересне заједнице за запошљавање.

СИЗ запошљавања Крушевац – ЈНА бр. 25 запошљава 1986. године 41 радника.

Закон о запошљавању донет је 1992. године и формиран Републички завод за тржиште рада.

Национална служба за запошљавање од 2003. године.

Директори 1948-1952 Радомир Јовановић (1921-1982) из Буковице

Радомир Јовановић завршио је Економски факултет у Београду. Радио је као повереник Повереништва трго-вине и снабдевања ГНО Крушевац. Потом је директор Завода за осигурање. Директор је туристичке организа-ције “Путник”, председник Туристичког савеза у Крушевцу. Вршио је и низ других функција.

1952-1973 Александар Башић (1923-2002) из Мале Драгуше

Александар Башић био је индустријски радник, касније политички радник. Управник Биро за посредовање рада је од 1952. године па је као такав постављен за директора Завода за запошљавање. Борац је Топличког одреда 5. српске и 2. противавионске, у чину поручника.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

334

1973-1974 Драгиша Јаћовић (1939) из Велике Дренове Драгиша Јаћовић завршио је Економски факултет у Београду. Радио је у СО Велика Дренова до 1965. године, затим у Заводу за запошљавање радника у Крушевцу десет година, одакле одлази у СОУР “Жупски рубин”. Кратко време је директор предузећа “Задругар” у Крушевцу, а затим се поново враћа у “Жупски рубин комерц”.

1974-1975 Светислав Миловановић (1937) из Крушевца

Гимназију завршио је Економски факултет у Београду.

Био је стипендиста индустрије “14. Октобар” – машино-градње, где је и почео да ради 1962. године. Био је члан Централног колегијума и на функцији директора сектора за организацију, програм и кадрове. Затим је дошао на место директора Завода за запошљавање радника у Крушевцу. Од 1975. до 1976. радио на месту

директора за инвестиције и развој у предузећу “Жупски рубин”, одакле је отишао у ЈКП “Водовод” у Крушевцу.

1975-1978 Чедомир Ђурђевић (1933-2003) из Лучине

Чедомир Ђурђевић завршио је Учитељску школу. Радио је као секретар Синдикалног већа у Крушевцу одакле је дошао у Завод за запошљавање.

1978-1982 Мирослав Ђурић (1924-1982) из Текије Мирослав Ђурић обављао је функцију потпредседника Среског савеза земљорадничких задруга у Крушевцу пуне четири године. Један је од оснивача предузећа “Жупски рубин” у Крушевцу, где је и директор. Биран за посланика 1965. године, а после тога остаје да ради у Београду одакле се враћа у Крушевац и ради у трговинском предузећу “Крушевац промет”. Потом је

дошао у Завод за запошљавање где ради до смрти. 1982-1992 Димитрије Миловановић (1932) из Крушевца

Димитрије Миловановић завршио је Вишу школу друштвено политичких наука и Економски факултет у Нишу. Радио је у више предузећа као директор, а из Електродистрибуције Крушевац дошао је за директора Завод за запошљавање.

Милорад Сијић

335

1992-2001 Милоје Михаиловић (1947) из Кукљина Милоје Михајловић завршио је Учитељску школу и Педагошку академију у Крушевцу, а Факултет организационих наука у Београду. Радио је у школи, председник Општинског одбора СПС-а, председник СО Крушевац, директор “Универзал банке” у Крушевцу, народни посланик, одборник. Данас је председник окружног одбора СНС-а у Крушевцу.

2001-2005 Драгомир Милићевић (1954) из Велике Ломнице

Драгомир Милићевић завршио је Факултет организационих наука у Београду и Економски факултет у Новом Саду. Радио је у предузећу “Крушевацпут” као шеф и руководилац радне јединице. Био је директор Пословног центра у Крушевцу, одакле долази поново и ради у Заводу за тржиште рада у Крушевцу. Поред тога активан је

друштвено политички радник, па је био председник омладине Крушевца од 1980. до 1981. године.

2005-2008 Милан Обрадовић (1964) из Крушевца

Милан Обрадовић завршио је Правни факултет у Београду. Приправнички стаж одрадио у Општинском суду у Крушевцу од 1993. до 1995. године, затим је адвокат од 1996. до 2005. године. У Националну службу за запошљавање долази 2005. године.

2008- Предраг Марковић (1959) из Дедине Предраг Марковић завршио је Економски факултет у Београду на смеру банкарство. Радио је у предузећу “14. Октобар” у Крушевцу на пословима: референт комерцијалне Процесне опреме (1983-1986), шеф наплате и ликвидатуре у Интерној банци (1886-1990), директор сектора финансија (1990-1992), помоћник комерцијалног директора (1992-1994). Од 1994. до

1998. године ради у приватној фирми “Липа-сил” из Појата као комерцијално-финансијски директор, а од 1998. до 2008. године руководилац спољне трговине у “MENEX” DOO Крушевац. Одатле долази у Националну службу за запошљавање.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

336

ОПШТА БОЛНИЦА КРУШЕВАЦ У Срезу је 1945. било 17 здравствених установа са 20 лекара.

115

После рата у Крушевцу видимо из докумената да постоји и ради као посебна установа Окружна цивилна болница са својим одељењима и апотеком. Да не би изазвало забуну морамо да кажемо да је најчешће називана Градска болница у каснијем периоду Општа болница.

“У току 1947. године при Болници основане су следеће здравс-твене установе у Kрушевцу: Отоларинголошко одељење са 12 постеља; Проширено је Дечије одељење од 12 постеља; Основан је лабораториј за ренгенографију и добијен је стручни лаборант; Основан је лабораториј при болници за хемијске анализе; Одређена је просторија при болници за стручне и дебатне састанке за особље исте болнице; Набављен је инвентар за отварање зубне амбуланте Градског народног одбора.

Болница располаже са 195 болничких постеља и бројно стање бо-лесника дневно креће се од 156-170, пошто због циркулације болесника поједини кревети за дан два остају празни. Осећа се оскудица кревета на хируршком, дечијем, гинеколошком и отоларинголошком одељењу. Кроз болницу је прошло 3.820 болесника са укупно 48.428 болесничких дана што је просечно 12 дана на једног болесника, док је 1946. године било на једног болесника 16 дана. Извршено је 1.674 операција према 644 у 1946. години. Специјалистичких амбулантских прегледа било је 34.636 скоро троструко више него у 1946. године, обичних специјалистичких прегледа било је 34.696 а у 1946. години 19.019. У Антитуберкулозном диспанзеру извршено је 984 рентгенских прегледа. Под сталном контролом налазе се 259 породица, које лекар обилази”.

116

“Буџет Болнице за 1947. годину износио је 3.772.348 динара, а за 1948. годину био је 5.738.967 динара. У 1948. основано је ново пријемно одељење, лечено је 5.434 болесника са 145 смртна случаја, број кревета је 195. У 1949. години ограђен је већи део болнице дрвеном оградом. Изграђен је одводни канал за испуст воде из перионице и кухиње. У току исте године лечено је 5.749 болесника. Најболније питање Болнице је заразно одељење које је у истој згради са грудним одељењем и нема могућности за пријем и изолацију већег броја болесника”.

117

“Руководиоци одељења при Окружној цивилној болници у Крушевцу: Др Божидар Коловић (1893) из Крагујевца, шеф одељења за унутрашње болести; Др Вера Стојадиновић (1914) из Осијека, шеф Туберкулозног одељења; Др Персида Шишковић (1897) из Смедеревске Паланке, шеф Заштите матере и деце; Др Миодраг Илић (1897) из Кру-шевца, шеф Кожно-венеричног одељења; Мр Зорица Зупан (1910) из Па-раћина, шеф Апотеке при Окружној цивилној болници у Крушевцу”.

118

115

Победа, 8. мај 1959, стр. 3. 116

ИАК, ГНО Крушевац, 1947, Извештај о раду ГНО-а Крушевац. 117

ИАК, ГНО Крушевац, 25. децембар 1950, Извештај о раду ГНО-а Крушевац. 118

ИАК, ГНО Крушевац 1949.

Милорад Сијић

337

“Градска болница у Крушевцу 1951. године има 86 запослених, и то: др Нићифор Симић управник има плату 6.610 динара, Светозар Николајевић шеф хируршког плата 7.080, Душан Ерић шеф дечијег плата 6.200, Божидар Коловић управник грудног плата 6.200, Слободан Матић шеф ушног плата 6.200, Олга Вањек шеф гинеколошког плата 6.200, Миодраг Илић шеф кожног плата 6.200, Лела Глиџић шеф интерног плата 5.360, Вукашин Глиџић лекар плата 5.360, Марко Матић лекар стажер плата 4.170, Марија Матић лекар стажер плата 4.170, Миодраг Бугарски лекар стажер плата 4.510, Зорица Зупан шеф апотеке плата 5.360, Нада Зурак лекарски помоћник плата 4.420, Зора Белобрадић приправник лекарски помоћник плата 3.385, Мирослав Милојевић приправник лекарски помоћник плата 3.385, Љубица Буљугић приправник лекарски помоћник плата 3.385, Вера Недимовић приправник лекарски помоћник плата 3.385, Љубица Трајковић бабица плата 4.070, Љубица Стевовић бабица плата 4.070, Радмила Живковић бабица плата 3.460, Милојка Јеремић бабица плата 3.200, Елмаза Шабовић дечија неговатељица плата 3.220, Милена Лукић дечија неговатељица плата 3.220; затим болничари: Христина Станковић, Јованка Килибарда, Милутин Марић, Милосав Стојковић, Мирослав Лазић, Васиљка Викентијева, Светолик Ђорђевић, Ленка Ћалић, Милутин Радојковић, Стојанка Миловановић, Смиља Милошевић, Добривоје Јаковљевић, Петроније Матић, Живота Нешић, Стојанка Пљакић, Милан Миленковић, Милун Несторовић, Вучић Каралић, Сретен Лукић, Мара Стефановић и Јованка Поповић. Остали су службе-ници и друго особље. Списак је доставио на тражење ГНО-а Крушевац персонални референт Тома Војиновић”.

119

“Градска болница у Крушевцу 1952. године има 94 запослених здравствених радника, још има 7 административних службеника и још 24 лица у радном односу који су помоћни радници. Од 94 здравствених радника 11 су лекари, и то: др Нићифор Симић (1900), др Душан Ерић (1905), др Светозар Николајевић (1892), др Слободан Матић (1896), др Олга Вањек (1902), др Миодраг Илић (1897), др Вукашин Глиџић (1914), др Лела Глиџић (1917), др Марија Матић (1920), др Петар Лукић, др Даница Лукић и мр Зорица Зупан (1910) апотекар. Остали су помоћници и болничари”.

120

“Општа болница 1954. године упутила је захтев ГНО-у Крушевац и тражи да се њени службеници изједначе са платама истих у Дому на-родног здравља у Крушевцу. ГНО Крушевац одбио је њихов захтев уз образложење да се те две установе не могу упоређивати јер је фрек-венција пацијената у Дому народног здравља далеко већа, само у 1953. у Дому народног здравља било је 159.758 прегледа”.

121

119

ИАК, ГНО Крушевац 1951. 120

ИАК, НОГО Крушевац 1952. 121

ИАК, НОГО Крушевац, 30. август 1954.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

338

“Општа болница у Крушевцу 1954. године има 173 запослених: I група

Грудно одељење: шеф, секунд. лекар, пом. лекара 2, болничара 8, рентегенски техничар, чистачице 2 и сервирка – укупно 16;

Заразно: шеф, лекар, пом. лекара 2, болничара 6, чистачица – 11; Лабораторија: шеф, I лаборант, II лаборант 2 и чистачица – 5; Вешерница: шеф и вешерки 5 – укупно 6.

II група Хируршко: шеф, лекар специјалиста, лекара полуспецијалиста 2,

I пом. лекар, II пом. лекара 2, инструментари 2, анастезер, болничара превијача 2, болничара 8, сервирка, чистачице 3 и руководилац инвентара – укупно 25.

Интерно: шеф, секунд. лекара 2, I пом. лекар, II пом. лекара 2, болничара 7 и чистачица – укупно 15.

Гинеколошко: шеф, секунд. лекара 2, I пом. лекар, II пом. лекар, бабице 5, болничари 6, сервирка, чистачица породилишта и чистачица гинеколошког – укупно 21.

Ушно: шеф, пом. лекар, болничари 4 и чистачица – укупно 7. Кожно: шеф, пом. лекар, болничари 4 и чистачица – укупно 7. Апотека: шеф, помоћник и помоћна радница – укупно 3. Дечије: шеф, пом. лекар, и још особља – укупно 15.

III група Пријемно 6, Радионица 5, Кухиња 7 и Управа 16 – укупно 34”.

122

Управници Градске болнице

1945-1948 Др Душан Лазаревић (1891-1969) из Бивоља Душан Лазаревић започео је Медицински факултет у Бечу, а завршио у Лозани. Радио је као срески лекар у Књажевцу затим као дечији лекар у Крушевцу.

На седници ГНО Крушевац од 4. октобра 1948. године смењен је др Душан Лазаревић са места управника Градске болнице с обзиром да стално побољева, па се доноси одлука о његовом смењивању и постављању за управника др Душана Ерића.

123

1948-1950 Др Душан Ерић (1905-1964) из Крушевца

Душан Ерић завршио је Медицински факултет у Грацу. Радио је као дечији лекар у Крушевцу.

122

ИАК, НОГО Крушевац, 30. август 1954. 123

ИАК, ГНО Крушевац, 1948.

Милорад Сијић

339

На седници ГНО Крушевац од 17. јуна 1950. године смењен је др Душан Ерић са места управника Градске болнице и постављен за шефа Дечијег диспанзера, а на његово место постављен је др Нићифор Симић до тада хонорарни лекар социјалног осигурања.

124

1950-1953 Др Нићифор Симић (1900-?) из Пирота

Нићифор Симић је лекар опште праксе. Пре рата је војни лекар касније ради као хонорарни лекар при Заводу за социјално осигурање у Крушевцу. У време обављања функције управника био је у звању здравствени саветник.

1953-1957 Др Миодраг Илић (1897-1962) из Крушевца Миодраг Илић завршио је Медицину у Грацу, где је дипломирао 1928. године. Специјалиста дерматовенеро-лог. Био је дугогодишњи шеф кожног одељења у Крушевцу.

1957-1965 Др Милун Јеленковић (1917-2004) из Стубла

Милун Јеленковић је лекар интерниста. Био је начелник Интерног одељења и директор Опште болнице у Крушевцу до 1965. године. Касније ради у земунској болници, где је пензионисан.

1965-1966 Прим. Др Душан Сврзић (1920-2013) из Варварина Душан Сврзић завршио је Гимназију у Крушевцу, а Медицински факултет у Београду где је дипломирао 1951. године као студент прве послератне генерације. Био је лекар интерниста и шеф Интерног одељења Опште болнице у Крушевцу. Радио је у специјализо-ваној здравственој установи на Златару. Постављен је за првог директора Медицинског центра Крушевац.

“Ново Хируршко одељење Опште болнице у Крушевцу завршено

је 1962. године и настављена је градња гинеколошког одељења које ће се наставити идуће године. У индустрији “14. Октобар” коначно ће до-бити зграду у 1963. години за своју здравствену станицу. До сада је ова станица радила у једној крајње непогодној бараци без услова за рад”.

125

Од 1966. године Општа болница је у саставу Медицинског центра у Крушевцу.

124

ИАК, ГНО Крушевац, 28. јун 1950. 125

Победа, 7. децембар 1962, стр. 3.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

340

Директори Опште болнице 1966-1970 Др Петар Машић (1923-1980) из Сомбора

Петар Машић завршио је Медицински факултет у Београду. Дипломирао је 1955. године. Радио као лекар у Свилајнцу. Од 1957. године у Крушевцу. Специјалисти-чки испит положио 1961. године на Првој хируршкој клиници.

1970-1974 Др Радомир Миловановић (1924-1981) из Краљева

Завршио је Медицински факултет у Београду а по завр-шетку студија долази у Крушевац где непрекидно ради до смрти. Био је лекар специјалиста, затим шеф Гинеколошког одељења и начелник Гинеколошког оделења. Био је директор Медицинског центра у Крушевцу.

1974-1978 Др Велисав Димитријевић (1926-1984) из Паруновца

Велисав Димитријевић завршио је Медицински факултет у Београду. Дипломирао је 1952. године. Специјалиста интерне медицине од 1960. године. Радио на Интерном одељењу Здравственог центра у Крушевцу.

1978-1981 Др Душан Антић (1929) из Крушевца Душан Антић завршио је Медицински факултет и специјализацију у Београду. Као лекар непрестано до пензионисања радио у Крушевцу. Начелник Кожно-венеричног одељења од 1964. године до пензионисања. Био је директор Медицинског центра у Крушевцу.

1981-1984 Др Бранко Милошевић (1928-1994) из Прањана

Бранко Милошевић завршио је Медицински факултет у Београду. Дипломирао 1949. године. Радио у здравстве-ној станици “Милоје Закић”. Од 1961. године на Хируршком одељењу крушевачке Болнице. Специјали-зацију хирургије завршио 1966. године на Првој хируршкој клиници.

1984-1990 Др Слободан Милојевић (1941) из Модрице

Слободан Милојевић завршио је Медицински факултет у Београду. На Уролошко одељење примљен је као лекар секундант 1976. године. Специјалистички испит положио је 1982. године и наставио да ради на Уролошком одељењу. Био је директор Медицинског центра у Крушевцу.

Милорад Сијић

341

1990-1993 Др Божидар Павићевић (1938) из Пећи Божидар Павићевић завршио је Медицински факултет у Београду. Дипломирао је 1963. године. Специјализирао из гинекологије и акушерства 1976. године. Добио назив примаријуса 1984. године. Радио у Центру за мајку и дете у Крушевцу. Од 1967. до 1972. године радио у Мароку.

1993-1995 Др Радослав Петровић (1942-2012) из Ратаја

Радослав Петровић завршио је Медицински факултет у Београду. Специјалиста неуропсихијатар. Цео радни век провео у Болници у Крушевцу.

1995-1998 Др Љиљана Богданоска (1951) из Ниша Љиљана Богданоска завршила је Медицински факултет у Београду. Специјалиста анестезиолог. Радила је на Анестезилошком одсеку крушевачке Болнице од 1986. године као начелник службе. Одавде је отишла у Београд.

1998-2000 Др Зоран Бићанин (1958) из Крушевца Зоран Бићанин завршио је Медицински факултет у Београду. Дипломирао је 1983. године. Радио у хитној помоћи. Од 1986. године у Медицини рада, а од 1987. године ради на Грудном одељењу Опште болнице у Крушевцу. Специјалиста пнеумофтизиолог од 1991, примаријус од 1998. године.

2000-2003 Др Зоран Ђорђевић (1958) из Крушевца

Зоран Ђорђевић завршио је Медицински факултет у Крагујевцу. Радио у Дому здравља у Крушевцу. Од 1987. године на Ортопедском одељењу крушевачке Болнице. Специјализацију завршио 1993. године. Данас има приватну ординацију у Крушевцу.

2003-2005 Др Миливоје Вукајловић (1958) из Криваје (Блаце)

Миливоје Вукајловић завршио је Медицински факултет у Нишу. Специјализирао из гинекологије и акушерства 1999. године у Београду. Радио је у Прокупљу, затим у Општој болници у Крушевцу.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

342

2005-2006 Др Драгана Арсић (1959) из Велике Плане (Топлица) Драгана Арсић завршила је Медицински факултет у Београду 1984. године. Специјалиста неуропсихијатар од 1994. године. Ради на неурологији крушевачке Болнице. Од 2001. године потпредседник Регионалне лекарске коморе за југоисточну Србију. Председник синдиката Болнице од 2003. до 2005. године.

2007-2013 Прим. Др Војкан Кулић (1957), из Крушевца

Војкан Кулић завршио је Гимназију у Крушевцу, а Медицински факултет у Београду. Специјалиста је опште хирургије. Члан удружења ендокриних хирурга СЦГ, лапараскопских хирурга СЦГ, херниолога СЦГ. Аутор преко 40 стручних радова и две стручне књиге. Директор Здравственог центра од 2004. до 2013. године.

2007-2013 Ово је период када су у Здравственом центру остали

само Општа болница и Дом здравља Крушевац. Укинута је функција директора Опште болнице. Директор Здравственог центра у Крушевцу је и директор Опште болнице.

2013- Др Слободанка Јотић (1953) из Крушевца

Слободанка Јотић завршила је Медицински факултет у Београду 1979. године. На истом Универзитету је 1983. године специјализирала неуропсихијатрију и стекла звање субспецијалисте епилептологије. Свој радни век започела је у Медицинском центру Крушевац.

Милорад Сијић

343

ДОМ ЗДРАВЉА КРУШЕВАЦ После рата у Крушевцу постоји Централна народна амбуланта а

већ 1949. године сва ванболничка здравствена служба појављује се под именом Градска поликлиника у Крушевцу.

“У Народној амбуланти прегледано је 4.672 болесника. Вршена је вакцинација деце против великих богиња, дифтерије и прегледани су сви који су запошљени у радњама са животним намирницама и кафанама и вакцинисани су против тифуса. Амбуланта социјалног осигурања вршила је месечно до 4.000 прегледа и интервенција. Зубна амбуланта у Крушевцу отворена је 1947. године као амбуланта Градског народног одбора”.

126

“Повереништво народног здравља успело је 1949. године да целокупну ванболничку службу обједини и сконцетрише у Градску поликлинику, где су поред Дечијег диспанзера, саветовалиште, школске поликлинике, у састав поликлинике ушле су зубне народне амбуланте, затим Централна народна амбуланта, обједињена сеоска и градска амбуланта и све амбуланте социјалног осигурања тако да је до септембра 1949. године обједињена целокупна ванболничка служба у граду у оквиру Градске поликлинике”.

127

“У јануару 1952. године по новој организацији здравствене службе формиран је Дом народног здравља у Крушевцу где је сконцетрисана сва ванболничка здравствена служба у Крушевцу. Дом народног здравља обухвата такође хигијенску станицу и санитарну инспекцију. До сада није постојала служба за хитне случајеве у граду, затим недостатак је у непостојању непрекидно организоване здравствене службе у току 24 часа – лекари раде до 14 часова. Зато је уведено дежурство лекара при Дому народног здравља током целог дана и ноћи што уз набавку санитетских кола омогућава брзу, стручну и успешну интервенцију. Амбулантна служба на територији среза одвија се преко две амбуланте (Велики Шиљеговац и Сталаћ) и једног породилишта (Купци). Лекарски кадар у Дому народног здравља је недовољан јер службу обавља само шест лекара од којих су неки стари, а неки болесни па не могу да одговоре напорном раду”.

128

Нова зграда Дечијег диспанзера отворена је почетком 1952. године, а тим поводом дао је осврт на здравствену службу у Крушевцу и велики интервју за новине управник Дечијег диспанзера др Душан Ерић из кога доносимо мањи део: “Изникла је Градска поликлиника са одељењима за социјалну и здравствену заштиту радних људи. Кожно-венерични болесници у њој налазе потпуно уточиште; људи села и града лече се свакодневно у њој; преко школске поликлинике бди се над здрављем деце свих наших школа; трудне жене добијају потребне савете за правилно ношење будуће своје деце; деца предшколског доба лече се

126

ИАК, ГНО Крушевац 1947, Извештај о раду ГНО-а Крушевац. 127

ИАК, ГНО Крушевац, 25. децембар 1950, Извештај о раду ГНО-а Крушевац. 128

Победа, 22. мај 1952, стр. 4.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

344

у диспанзеру дечијем; у саветовалишту за децу и мајке врши се надзор дечијег развитка и здравља. У граду постоје још и дечије јасле. Постоји дечије обданиште са истом наменом за децу школског доба. Постоји антитуберкулозни диспанзер, где налазе лека поред других и оболела деца. Постоји зубна поликлиника”.

129

Станица за трансфузију крви подигнута 1953. године. “Проблем реорганизације здравствене службе у Крушевцу траје

од 1957. године и никако да се нађе решење, а здравствена служба подвргнута је оштрој критици не само грађана него и фактора који се баве здравственом политиком. Реорганизацијом је предвиђено да се уместо Дома народног здравља оформе три нове здравствене станице. Осим тога и здравствене станице у предузећима биће укључене у здрав-ствену службу града. Зубна амбуланта би се распоредила на новофор-миране здравствене станице. Дечија поликлиника и Дечији диспанзер чиниће посебну и самосталну установу. Антитуберкулозни диспанзер који је при Дому народног здравља чиниће посебну установу”.

130

“Дом народног здравља у Крушевцу биће расформиран, а основаће се три здравствене станице са централним руководством. Специјалистичка служба формира се при Општој болници, док ће координацију рада здравствених институција вршити Хигијенски завод као централна стручна и методолошка установа. Са реорганизацијом спроводиће се и Закон о укидању приватне лекарске праксе”.

131

“Након реорганизације у нашем граду постоје три здравствене станице. Здравствена станица I у Косовска бр. 12; Здравствена станица II на Новој зеленој пијаци и Здравствена станица III у Милоја Закића бр. 48. Све три здравствене станице почеће рад 11. маја 1959. године”.

132

“Приватна лекарска пракса у Крушевцу укинута је крајем 1959. године и од тада се здравствена служба у срезу обавља преко 5 домова народног здравља, 15 здравствених станица у општинским центрима и привредним предузећима, 5 диспанзера, 4 болнице, 4 антитуберкулозне амбуланте и једног природног лечилишта, као и преко специјалистичке службе при Општој болници у Крушевцу. Заправо, 39 здравствених институција учествују у здравственој заштити грађана. У овим здравственим установама раде 94 лекара, од којих 30 у болничкој и 6 у диспанзерској служби, 2 у Хигијенском заводу и 56 лекара у општој медицинској служби”.

133

“Обједињавање и координација у раду здравствених установа су значајан услов за правилну здравствену заштиту грађана одређене тери-торије. У том смислу први корак на спровођењу једне такве организа-ције здравствене заштите представља оснивање среских здравствених

129

Победа, 22. мај 1952, стр. 3. 130

Победа, 20. март 1959, стр. 2. 131

Победа, 8. мај 1959, стр. 3. 132

Победа, 8. мај 1959, стр. 7. 133

Победа, 8. јануар 1960, стр. 4.

Милорад Сијић

345

центара. Ови здравствени центри треба да обезбеде пуну координацију између свих здравствених установа с једне и органа власти с друге стране. У Крушевцу ће улогу Среског здравственог центра вршити Хигијенски завод”.

134 “Срески здравствени центар у Крушевцу основан

је 1. јануара 1961. године са циљем да аналитички прати развој здравствене службе у Крушевачком срезу. За управника је постављен др Стеван Литвињенко”.

135 Крајем 1963. године преименован је у Завод за

здравствену заштиту. “Прва здравствена станица у Балшићевој улици отворена је 1.

јуна 1960. године. Она је још једно одељење Дома народног здравља која ће опслуживати становнике града у реону бивше Прве здравствене станице у Косовској улици која ће сада опслуживати становништво новоприпојених делова општине Крушевац (Модрица, Јасика, Жабаре итд) и у њој ће сада бити смештена служба хитне помоћи”.

136

“У Крушевцу је 5. септембра 1960. године отворен Здравствени центар за мајке и децу у улици Милоја Закића. О значају новог центра за унапређење здравствене заштите мајки и деце говорио је др Миодраг Филиповић управник Дома народног здравља. Овај Здравствени центар је смештен у згради бивше Дечије болнице, која је недавно пресељена у нову модерну зграду”.

137

“У нашем срезу постоје три антитуберкулозна диспанзера и три антитуберкулозне помоћне амбуланте. Поред специфичне антитуберку-лозне здравствене мреже, иста је проширена на домове народног здрав-ља и здравствене станице. Да учине службу савременијом 1960. подиг-нута је нова зграда Антитуберкулозног диспанзера у Крушевцу”.

138

“Свечано отварање Антитуберкулозног диспанзера било је 4. децембра 1960. године. За изградњу зграде утрошено је 30 милона динара а за набавку опреме 4,5 милиона динара”.

139

“Крушевац 1961. године заузима друго место у Србији по броју туберкулозних. Ово су подаци који опомињу и који нису случајни. Они су плод деловања неких објективних момената, али у приличној мери и резултат недовољног ангажовања и бриге одређених органа и установа за побољшање здравственог стања становника. Крушевац је дуго без воде, канализације и другога, осим тога добио је велики број нових становника, са села нарочито што је створило читав низ проблема. У крушевачкој болници леже по два болесника у једној постељи. Уз то рад здравствене службе је слаб и ако је она побољшана отварањем нових одељења болнице, стварањем специјалистичких амбуланти при болници, отварањем нових здравствених станица, ипак постоји нешто

134

Победа, 13. јануар 1961, стр. 4. 135

Победа, 30. март 1962, стр. 4 136

Победа, 3. јун 1960, стр. 4. 137

Победа, 9. септембар 1960, стр. 1. 138

Победа, 23. септембар 1960, стр. 7. 139

Победа, 9. децембар 1960, стр. 1.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

346

што кочи даљи успешан развитак здравствене службе. Влада мишљење да ни Антитуберкулозни ни Дечији диспанзер (углавном превентивне установе) не могу у садашњим условима да испуњавају своје основне задатке. Јер није довољно повећати број лекара, а мало или ништа не радити на сузбијању узрочника болести. Ове две установе у саставу Дома народног здравља скучене су у свом деловању и нису у стању да се организационо и систематски баве превентивом. Њих је административно-централистичка политика Дома народног здравља удаљила од њиховог основног задатка, претворила их у обичне амбуланте. Осамостаљење ових здравствених установа постављано је неколико пута на дневном реду разних форума и увек доношен закључак да их треба осамосталити”.

140

“После ступања на снагу новог Закона о организацији здравствених служби 1. априла 1961. године омогућава се здравственим установама самостални развитак и рад с обзиром да оне прелазе на самофинансирање”.

141

Директори Дома народног здравља

1949-1954 Др Милан Тодоровић (1903-1991) из Водице Милан Тодоровић рођен у селу Водице код Смедеревске Паланке. Медицински факултет завршио 1934. године у Београду. Радио као лекар у селу Плеш, затим у Косовској Митровици, и лекар барутанског батаљона у Крушевцу до 1941. године. После рата ради у Дому здравља, здравственој станици “Мерима”, Хигијенском

заводу и здравственој станици “Душан Петронијевић”. 1954-1967 Прим. Др Миодраг Филиповић (1912-1977) из Пећи

Миодраг Филиповић завршио је Гимназију у Призрену. Медицински факултет завршио је у Паризу, где је завршио и специјалистичке студије интерне медицине. За време окупације, током Другог светског рата, радио је као лекар у Александровцу где остаје до 1952. године када је дошао у Крушевац.

“Дом народног здравља у Крушевцу врши комплетну здравстве-

ну заштиту у својим организационим јединицама, и то: У Станици I, у Балшићевој улици – др Миливоје Трипковић, др Мариола Бинић, др Драгољуб Пејовић и др Павле Сутор; У Станици II, у Веце Корчагина улици – др Андреја Марјановић, др Вера Трнавац, др Градимир Радовановић и др Миодраг Рашић; У Станици III, у Закићевој улици – др Нићифор Симић и др Десанка Марјановић која ради после подне и као теренски лекар у II здравственој станици; У Станици за хитну

140

Победа, 15. фебруар 1961, стр. 6. 141

Победа, 14. апрли 1961, стр. 3.

Милорад Сијић

347

помоћ, у улици Веце Корчагина; У Централној зубној амбуланти; У свим организационим јединицама Дом народног здравља има ординаци-је опште праксе, рентген-кабинете, лабораторијуме, превијалишта, оде-љења инекција и зубарство. У Косовској бр. 12 има централни клини-чко-биохемијски лабораторијум, који ради сваког дана. У свим осталим организационим јединицама служба је обезбеђена од 7 до 19 часова, а у станици за хитну помоћ од 0-24 часова. У Централној зубној амбуланти у Закићевој бр. 19 уведен је одсек за ортопедију вилице, а рентген снимање у истој амбуланти врши се сваког дана од 7 до 19 часова”.

142

Крушевац 1962. године има 125 здравствених радника са нижом спремом, 147 са средњом и 97 са високом. Према подацима Крушевац има 27 лекара специјалиста, 18 је на специјализацији, 3 лекара стажера, 21 лекара опште праксе, 8 стоматолога и 20 фармацеута.

“И здравствена мрежа се проширила и тада у општини има 13 здравствених установа. Услед свега тога предложена је реорганизација здравствене службе у срезу крушевачком и почетком септембра 1962. године одржана је дебата у којој су узели учешће: др Милун Јеленковић управник Опште болнице, Милош Тошковић начелник одељења за друштвене службе НО Крушевац, др Миодраг Филиповић управник Дома народног здравља, Војислав Секуловић начелник одељења за друштвене службе НОС Крушевац, др Вера Стојадиновић управник Антитуберкулозног диспанзера, др Стеван Литвињенко директор Завода за здравствену заштиту, др Милутин Вељковић управник здравствене станице предузећа “14. Октобар”, др Душан Сврзић лекар Опште болнице и Милоје Петровић помоћник директора Среског завода за социјално осигурање у Крушевцу.

Била су два предлога. Први је формирање јединственог медицин-ског центра у Крушевцу а други формирање две установе од којих би једна била Болница са диспанзерима и специјалистичком службом а друга Дом народног здравља са здравственим станицама по предузећима и апотекама. Неки су предлагали да се формирају 5 здравствених установа: Завод за здравствену заштиту, Дом народног здравља, Центар за мајку и дете, Антитуберкулозни диспанзер и Болничка служба”.

143

“Поред тога што Крушевац има 14 здравствених установа са 375 здравствених радника од којих су 77 лекари проблеми у здравству нису решени. Почетком јануара 1963. године поново је одржана дебата на којој су се чули предлози о подели здравствених установа. Први предлог – Медицински центар: Болница са диспанзерима једна установа, а све остало, сем Завода за здравствену заштиту друго. Други предлог – Фармацеутски центар: Дом здравља са предузетним здравственим установама, Болница са диспанзерима и Завод за здравствену заштиту посебно. Трећи предлог – Медицински центар”.

144

142

Победа, 19. јануар 1962, стр. 4. 143

Победа, 14. септембар 1962, стр. 2. 144

Победа, 25. јануар 1963, стр. 2.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

348

Већ у марту 1963. године добили смо поделу здравствене службе у Крушевцу. Здравствене установе новом поделом воде књиговодство по прописима за привредне организације и на њих се односе прописи о обавезном објављивању завршних рачуна. У Крушевцу поделом здрав-ствене службе постоје: Општа болница, Дома народног здравља, Здрав-ствена станица “14. Октобар”, Здравствена станица Дрвни комбинат и “Милоје Закић”, Здравствена станица “Мерима”, Здравствена станица “Жупа”, Антитуберкулозни диспанзер, Завод за здравствену заштиту и Апотекарска установа.

“Дом народног здравља у Крушевцу има: Одељење 1 – (Прва здравствена станица) улица Балшићева; Одељење 2 – (Друга здравствена станица) улица Веце Корчагина; Одељење 3 – (Трећа здравствена станица) улица Милоја Закића бр. 48; Одељење 4 – (Централна зубна амбуланта) улица Милоја Закића бр. 19; Одељење 5 – (Централна биохемијска лабораторија) улица Војводе Путника бр. 2; Дечија зубна амбуланта улица Милоја Закића бр. 8; Здравствена станица Велики Купци; Станица за хитну помоћ улица Веце Корчагина; Управа улица Милоја Закића бр. 50”.

145

“Крајем октобра 1963. године одржан је радни састанак представника здравствених установа, Завода за социјално осигурање и социјалну заштиту и Социјалистичког савеза у Крушевцу на коме су разматрани најактуелнији проблеми у организацији здравствене службе и примена нових мера у здравству. Константовано је да здравствене установе нису пронашле најефикасније методе за организацију и рад служби”.

146

“Нова двоспратна зграда Дома народног здравља, савремено опремљена завршена је 1963. године. Зграда кошта 107 милона динара, а поред два спрата има приземље и сутерен. У овој згради биће смештена оделења опште праксе, служба за хитну помоћ, централно зубарство са зуботехничком лабораторијом, оделење за ортопедију и сала за стомато-хирургију, оделење физикалне терапије и медицинске рехабилитације – централна клиничка биохемијска лабораторија, апотека, рентген кабинет, одељење са салом за превентивни рад и стручно усавршавање и Управа дома”.

147

Од 1966. године у саставу је Медицинског центра Крушевац. Од 2014. године Дом здравља Крушевац самостална установа. Дом здравља Крушевац основан је Одлуком коју је донео Град

Крушевац 2013. године (Сл. лист града Крушевац, бр. 7/2013). Средства за оснивање и почетак рада Дома здравља чини део средстава, имовине, права и обавеза Здравственог центра Крушевац које је користила организациона јединица Дома здравља Крушевац, утвређена билансним стањем на дан 31. децембар 2012. године и Деобним билансом...

145

Победа, 25. март 1963, стр. 5. 146

Победа, 1. новембар 1963, стр. 2. 147

Победа, 29. новембар 1963, стр. 10.

Милорад Сијић

349

Дом здравља у Крушевцу има 534 запошљена у радним јединица-ма, и то: Служба за здравствену заштиту одраслих особа, Служба за здравствену заштиту жена, Служба за здравствену заштиту деце и омладине, Служба за здравствену заштиту радника, Служба стоматоло-шке здравствене заштите, Служба кућног лечења и неге, Центар за превентивне здравствене услуге, Служба хитне медицинске помоћи и санитетског превоза, Служба лабораторијске и радиолошке дијагности-ке и Служба поливалентне патронаже. Центар за превентивне здравстве-не услуге; Служба за управне, административне и техничке послове.

Директори Дома здравља

1967-1974 Др Милорад Јотић (1920-1993) из Шљивова Милорад Јотић завршио је Медицински факултет у Бео-граду. Радио је као лекар опште праксе у Дому здравља у Александровцу. Затим у Крушевцу ради на гинеколош-ком одељењу. Потом је завршио специјализацију ОРЛ и радио на истом одељењу Болнице у Крушевцу.

1974-1982 Др Чедомир Пуношевац (1935-2001) из Крушевца

Чедомир Пуношевац завршио је Медицински факултет у Београду. Специјализирао стоматологију. Радио као сто-матолог у Дечијем диспанзеру. Потом је начелник стома-толошког одељења. Када је ФК “Напредак” ушао у Први лигу постао је генерални секретар клуба. За то време мандат директора Дома здравља му је мировао.

1982-1987 Др Милан Милојевић (1925-2013) из Крушевца Милан Милојевић завршио је Медицински факултет у Београду. После др Вере Ћурчић постао је начелник одељења пулмологије и био на том месту до пензионисања. Био је директор Медицинског центра у Крушевцу. Потом и директор Дома здравља у Крушевцу.

1987-1991 Др Љубица Миливојевић (1946) из Вучитрна

Љубица Миливојевић завршила је Медицински факултет у Нишу. Дипломирала је 1971. године. Специјалиста неуропсихијатар постала је 1981. године. Цео радни век, до пензионисања 2010., провела у Здравственом центру у Крушевцу. Била председник Црвеног крста у Крушевцу.

1991-1995 Др Слободан Пећанац (1945-2000) из Крушевца

Слободан Пећанац завршио је Медицински факултет у Београду. Специјализирао стоматологију. Радио у Здравственом центру у Крушевцу.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

350

1995-1999 Др Милисав Милошевић (1935) из Беле Воде Милисав Милошевић завршио је Медицински факултет у Београду. Као лекар радио у нишкој Војној болници, Великим Купцима и Крушевцу. Поред специјализације стекао звање примаријус из области Ургентне медицине и звање доктора медицинских наука. Изабран за професора на Медицинском факултету у Приштини.

1999-2000 Прим. Др Бранислава Амиџић (1958) из Крушевца

Бранислава Амиџић завршила је Медицински факултет у Београду. Дипломирала је 1983. године. Запослила се у Медицинском центру у Крушевцу 1984. године. Радила у диспанзеру “Трајал” до 1999. године. Данас ради као специјалиста медицине рада у Служби за здравствену заштиту запослених.

2001-2003 Прим. Др Анита Кулић (1962) из Крушевца

Анита Кулић завршила је Медицински факултет у Београду. Дипломирала је 1987. године. Запослила се у Здравстеном центру Крушевац. Специјалиста опште медицине. Као директор Дома здравља организовала конференцију опште медицине са међународним учешћем, што је било први пут у Крушевцу.

2003-2005 Др Љиљана Стојановић (1952) из Прокупља

Љиљана Стојановић завршила је Медицински факултет. Ради у Здравственом центру у Крушевцу од 1981. године. Лекар специјалиста из педијатрије. Ради у Служби за здравствену заштиту деце и омладине.

2005-2010 Прим. Др Биљана Цимбаљевић (1961) из Крушевца Биљана Цимбаљевић завршила је Медицински факултет у Београду. У Здравственом центру Крушевац ради од 1995. године. Специјалиста опште медицине постала је 2001. године. Назив примаријуса добила је 2009. године.

2010- Прим. мр сци мед. Весна Стевић Гајић (1964) из Кучева Весна Стевић Гајић је завршила Медицински факултет у Београду 1989. године, специјализацију из опште медицине 1999., магистеријум из кардиологије 2004., а звање примаријуса стекла 2006. Од 1990. запослена је у Служби опште медицине Дома здравља Здравственог центра Крушевац. Руководила је Центром за превен-тивне здравствене услуге од оснивања 2006. године.

Милорад Сијић

351

ЗДРАВСТВЕНИ ЦЕНТАР КРУШЕВАЦ Медицински центар у Крушевцу основан актом бр. 01.1724/1-66

од 1. марта 1966. године од стране СО Крушевац. Неуропсхијатријско одељење са диспанзером отворено 1966. Нова зграда Диспанзера за жене направљена је 1966. године са

укупно 104 постеља. За изградњу нове зграде Диспанзера за жене и набавку опреме утрошено је око 350 милиона старих динара. Зграда је подигнута из средстава Опште болнице у Крушевцу и орочених средстава Комуналног завода за социјално осигурање, која ће кроз ануитете вратити Медицински центар у Крушевцу.

“Медицински центар подељен је на 23 радне јединице: Диспанзер за општу медицину; Стоматолошки диспанзер; Диспанзер за медицину рада; Диспанзер за децу; Диспанзер за жене; Антитуберкулозни диспанзер; Завод за здравствену заштиту; Диспанзер за унутрашње болести; Диспанзер за кожно-венеричне болести; Диспанзер за хируршка обољења; Диспанзер за уролошка обољења; Диспанзер за инфективне болести; Диспанзер за неуропсихијатрију; Диспанзер за очна обољења; Диспанзер за обољења уха, грла и носа; Фармацеутска служба; Клиничко-биохемијска лабораторија; Радиолошка служба; Станица за трансфузију крви; Патоанатомска патронажна служба и Служба за економско-правне и опште послове”.

81

Усвајањем Самоуправног споразума о удруженом раду Медицин-ски центар је Организација удруженог рада са шест Основних организа-ција удруженог рада, и то: ООУР Амбулантно-поликлиничка служба, ООУР Болница, ООУР Завод за здравствену заштиту, ООУР Фарма-цеутска служба, ООУР Медицина рада и ООУР Заједничке службе.

ООУР Амбулантно-поликлиничка служба (раније Дома здравља) у свом саставу има следеће организационе јединице: три здравствене станице у Крушевцу, четири у селима, и осам амбуланте у селима.

ООУР Болница има следећа одељења и службе: Пријемно, Хируршко, Гинеколошко, Ухо грло нос, Очно, Уролошко, Одељење за унутрашње болести, Дечије, Неуропсихијатријско, Кожно-венерично, Одељење за лабораторијска испитивања, Станицу за трасфузију крви, Патоанатомски кабинет са просектуром и мртвачницом и Одељење за исхрану болесника.

ООУР Фармацеутска служба обухвата све апотекарске јединице на територији општине: три апотеке у Крушевцу, болничку апотеку и апотекарске пунктове у селима.

ООУР Завод за здравствену заштиту је здравствена станица у саставу Медицинског центра, али служи потребама целог здр. региона.

ООУР Медицина рада поред одговарајућих служби, има одељење за интервенције, амбуланту за куративу и здравствене станице заштите на раду у “Мерими”, “Душану Петронијевићу”, “Жупи”, ГП “Јастрепцу” и Амбуланту за медицину рада при Првој здравственој станици.

81

Победа, 25. октобар 1968, стр. 7.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

352

ООУР заједничке службе обављају послове за читав Медицински центар у области правних и општих рачуноводствено-књиговодствених, комерцијално-техничких и аналитичко-планских послова.

Поред Медицинског центра у Крушевцу тада постоје још две здравствене организације, и то: Специјална болница у Рибарској Бањи и Завод за медицину рада у Крушевцу.

Специјална болница у Рибарској Бањи до 1949. године због сумпоровитих извора лечи болести са индикацијама: субакутан и хроничан реуматизам у зглобовима и мишићима, ишијас, гихт, хроничне женске болести, парализе, оболења трбушних органа, кожне болести и др. Одлуком Министарства здравља и социјалног старања 1949. године Рибарска Бања одређена је за лечење рековалсцената – плућних болесника са затвореном туберкулозом. Од 1961. године претворена је у Специјално лечилиште за долечење и рехабилитацију. Касније је Специјализована болница за туберкулозу плућа у чијем саставу је и Одељење за физикалну медицину и рехабилитацију.

Завод за медицину рада у Крушевцу настао је 1969. године интеграцијом Диспанзера за медицину рада индустрије “14. Октобар” и Диспанзера за медицину рада дрвно-хемијске индустрије. Усвајањем Самоуправног споразума о удруженом раду ова два диспанзера су Ос-новне организације удруженог рада у саставу Завода. Преко овог Завода здравствену заштиту остварују предузећа и индустрије: “14. Октобар”, “Милоје Закић”, ШИК “Црвена застава”, “22. Јули”, “Жупски рубин”, “Аутопревоз”, “Стандард” и други, који запошљавају 13.000 радника.

Од почетка оснивања у Медицинском центру Крушевац није било повезаности између служби. Медицина рада која је организована у три ООУР-а доводила је до расцепканости, дуплирања капацитета, опреме, кадрова што су биле главне замерке.

Дијагностички центар и Болнички блок пуштени су у рад 1982. Због бројних слабости у раду крушевачког здравства и проблема

у међусобним односима између здравствених организација и ООУР-а у њиховом саставу, као и између здравствених организација и СИЗ-а, почетком 1983. године одржана је у Крушевцу Тематска конференција основних организација Савеза комуниста у здравству на којој су дати одговори о будућој организацији здравствене службе у Крушевцу.

Уместо три формирана је једна организација СОУР у чијем саста-ву су четири Радне организације, и то: РО Дом здравља, РО Општа болница, РО Завод за рехабилитацију “Рибарска Бања” и РО Завод за здравствену заштиту и Медицина рада. У склопу РО Дома здравља су Основне организације удруженог рада: ООУР Амбулантно диспанзерска делатност, ООУР Стоматологија, ООУР Дијагностички центар и ООУР Апотеке. Дом здравља једини има ООУР-е.

Новина је и то што је дошло до поделе на основну и специјали-стичку здравствену заштиту. То раније није био случај. Све су се организације бавиле превентивом и куративом што је више водило беспоштедној конкуренцији, него развоју здравства у Крушевцу.

Милорад Сијић

353

Након две године дошло је до нових промена у Медицинском центру у Крушевцу када је укинут СОУР, а формирана Радна организа-ција у оквиру које су формиране Основне организације удруженог рада.

Медицински центар у Крушевцу – Косовска бр. 16 у свом саставу 1986. године има ООУР “Дом здравља”, ООУР “Диспанзер за медицину рада”, ООУР “Општа болница”, ООУР “Апотека” и РЗ заједничке службе и запошљава 1.630 радника.

Одлуком владе Републике Србије од 26. јула 1990. године, основан је Здравствени центар Крушевац као следбеник Медицинског центра и домова здравља околних општина. Од тада Здравствени центар Крушевац у свом саставу има девет организационих целина – домове здравља: Александровац, Брус, Трстеник, Варварин, Ћићевац и Крушевац, Општу болницу, Медицину рада и Радну заједницу.

Уредбом Владе Републике Србије од 26. децембра 1997. године издвојени су домови здравља Брус и Трстеник.

Почетком 2007. године из Здравственог центра Крушевац издво-јили су се и домови здравља Александровац, Варварин и Ћићевац.

Директори Медицинског центра

1966-1967 Прим. Др Душан Сврзић (1920-2013) из Варварина Душан Сврзић завршио је Медицински факултет у Београду 1951. године као студент прве послератне генерације. Био је лекар интерниста и шеф Интерног одељења Болнице у Крушевцу. Први је директор Медицинског центра Крушевац. Посланик Социјално здравственог већа Скупштине Србије 1967. Радио и у специјализованој здравственој установи на Златару.

1967-1970 Прим. Др Миодраг Филиповић (1912-1977) из Пећи

Миодраг Филиповић завршио је Гимназију у Призре-ну. Медицински факултет завршио је у Паризу где је завршио и специјалистичке студије интерне медицине. За време окупације током Другог светског рата радио је као лекар у Александровцу, где остаје до 1952. када је дошао у Крушевац. Био је и директор Дома здравља.

1970-1974 Др Милан Милојевић (1925-2013) из Крушевца

Милан Милојевић завршио је Медицински факултет у Београду. Начелник је одељења пулмологије до пензионисања. Биран за председника Управног одбора медицинског центра и потпредседник Општинског Црвеног крста, члан Секције за друштвено-економске односе у здравству при Општинској конференцији ССРН. Као пензионер посветио се хуманом раду и добровољно помагао болеснима обилазећи их по

кућама. Није био члан Савеза комуниста.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

354

1974-1981 Прим. Др Радомир Миловановић (1924-1981) из Краљева Завршио је Медицински факултет у Београду, а по завршетку студија долази у Крушевац где непрекидно ради до смрти. Био је лекар специјалиста, затим шеф Гинеколошког одељења, управник Болнице и начелник Гинеколошког одељења. Био је више пута општински одборник, члан управе подружнице Српског лекарског друштва у Крушевцу, члан управе Црвеног крста у среском и општинском одбору, председник Управног

одбора и председник републичког савета здравствених организација, члан Управног одбора гинеколога и Српског лекарског друштва као и члан Савеза здравства Југославије. Био је члан Извршног савета СО Крушевац и савезни посланик.

1981-1983 Прим. Др Душан Антић (1929) из Крушевца

Душан Антић завршио је Медицински факултет и специјализацију у Београду. Као лекар непрестано до пензионисања радио у Крушевцу. Начелник Кожно-венеричног одељења од 1964. године до пензионисања. Био је директор Опште болнице, члан Савета Медицинског факултета у Београду, потпредседник Скупштине општине Крушевац. Присутан је и као културни радник. Др Душан Антић био је од 1983.

године в.д. директора до избора новог. 1987-1990 Јован Весић (1941) из Јабланице

Јован Весић завршио је Економски факултет у Београду. Радио је у предузећу “14. Октобар” у Крушевцу на пословима технолога, конструктора, а био је и директор ООУР “Фабрика грађевинских машина”. Затим је директора Завода за друштвено планирање у СО Крушевац од 1983. до 1986. године, одакле долази на место директора Медицинског центра у Крушевцу.

Касније ради као заменик директора до пензије.

Директори Здравственог центра у Крушевцу 1990-1991 Др Александар Милићевић (1927-2006) из Трстеника

Александар Милићевић завршио је Медицински факултет у Београду. Цео радни век провео је у Дому здравља у Трстенику. Оснивањем Здравственог центра Крушевац, у чији састав је ушао и Дом здравља Трстеник, изабран је за првог директора Центра.

Милорад Сијић

355

1991-2000 Др Радојица Ђорђевић (1949) из Крушевца Радојица Ђорђевић завршио је Медицински факултет у Београду 1973. године. После студија кратко време радио у Дому здравља, а онда је примљен као лекар секундант на Хирушком одељењу. Специјализацију је положио у Нишу. Руководио је целокупном здравстве-ном службом у једном тешком и критичном периоду.

2000-2002 Др Слободан Милојевић (1941) из Модрице

Слободан Милојевић завршио је Медицински факултет у Београду. На Уролошко одељење примљен је као лекар секундант 1976. године. Специјалистички испит положио је 1982. године и наставио да ради на Уролошком одељењу. Био је биран за директора Болнице 1985. године.

2003-2004 Др Ранка Радоњић (1942) из Крушевца

Ранка Радоњић завршила је Медицински факултет у Београду. Специјализацију из педијатрије обавила је на београдском Институту за мајку и дете. На после дипломској настави завршила је субспецијализацију из неурологије и психијатрије развојног доба.

2004-2013 Прим. Др Војкан Кулић (1957), из Крушевца Војкан Кулић завршио је Гимназију у Крушевцу, а Медицински факултет у Београду. Специјалиста је опште хирургије. Члан удружења ендокриних хирурга СЦГ, лапараскопских хирурга СЦГ, херниолога СЦГ. Аутор преко 40 стручних радова и две стручне књиге.

2013 Др Слободанка Јотић (1953) из Крушевца Слободанка Јотић завршила је Медицински факултет у Београду 1979. године, на коме је 1983. године специја-лизирала неуропсихијатрију и стекла звање субспеција-листе епилептологије. Свој радни век започела је у Медицинском центру Крушевац.

Закон о здравственој заштити предвидео је деобу Здравственог центра Крушевац још 2007. године, али је одложен “рок за извршење”. Локална самоуправа дужна је да преузме оснивачка права над Домом здравља док би Болница – као секундарни ниво здравствене заштите – остала на републичком буџету. Деобни биланс започет је 2010. године, али је обустављен. Званично је завршен 15. маја 2013. године.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

356

ЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ “Хигијенско одељење Министарства народног здравља 1924. го-

дине отворило је у Крушевцу диспанзер за одојчад, малу децу и матере, по узору француског диспанзера у Београду “Кап млека”. У почетку је ова установа била смештена у приватним локалима, узетим под закуп, па су се они често мењали, што је тешко утицало на рад диспанзера.

Године 1926. подиже се “Декерова” барака у кругу Крушевачке бановинске болнице за потребе школске поликлинике. Да би и диспанзер имао своје стално скровиште, додељене су му овде три мале собе. Све до 1930. године диспанзер је имао једног хонорарног лекара, а тада добија сталног лекара, док је сестру нудиљу добио још 1927. године, мада она ради и у школској поликлиници.

У првој години рада диспанзера извршено је свега 604 прегледа, рачунајући у овај број и консултације, али идућих година број прегледаних особа нагло се пење, па и поред тешке економске кризе у 1932. години био је већи него ранијих година, што значи да код овдашњег света постоји потпуна вера у ову установу.

Како је из године у годину растао број прегледаних најбоље се види из следећих упоређења: 1925. године прегледано је 604; 1926 – 639; 1927 – 875; 1928 – 1.205; 1929 – 1.073; 1930 – 1.338; 1931 – 1.632 и 1932. године прегледано је 1.650 особа. Као што се види, диспанзер стоји на чврстој подлози. Од постанка па до краја 1932. године прегледано је 9.016 особа (већином деце), што је за овај крај од великог значаја. Још је од већег значаја млечна кујна, у којој се бесплатно спрема и раздаје млеко оној деци која се из буди кавих разлога морају вештачки хранити, или прихрањивати. Тако је 1931. године од стране диспанзера издато 7.410 литара млека и тиме отхрањено 77 одојчета, што је државу коштало 12.238 динара”.

82

Решењем Министарства народног здравља и НР Србије, 1946., основана је Санитарно-епидемиолошка станица и одобрена су јој средства за рад. Санитарно-епидемиолошка станица налазила се у Закићевој улици бр. 48 (данас Центар за социјални рад), у једној неадекватној згради и недовољно стручним кадром, а располагала је са два аутомобила за теренски рад.

Када је 1952. године основан Дом народног здравља у Крушевцу њему је припала и Хигијенска станица која од 1. јануара 1953. године носи назив Хигијенски завод. При Дому народног здравља остаје до реорганизације здравствене службе 1959. године.

Кадровски састав Завода се проширује, па Завод почиње изградњу зграде и коначно се пресељава, 1959., из Закићеве улице у данашњу зграду у улици Војводе Путника бр. 2. Реорганизацијом здравствене службе у Крушевцу предвиђено је да координацију рада здравствених институција врши Хигијенски завод као централна стручна и методолошка установа.

82

Правда, 23. фебруар 1933, стр. 8; Диспанзер за одојчад у Крушевцу.

Милорад Сијић

357

“Срески здравствени центар у Крушевцу основан је 1. јануара 1961. године са циљем да аналитички прати развој здравствене службе у Крушевачком срезу”. Улогу Среског здравственог центра у Крушевцу врши Хигијенски завод. Крајем 1963. године преименован је у Завод за здравствену заштиту. Од 1973. постаје ООУР у саставу Медицинског центра у Крушевцу, али служи потребама целог здравственог региона.

Од 1979., мења назив у Завод за заштиту здравља Крушевац. Оснивањем Регионалног СИЗ-а здравствене заштите, 1983.

године, заводи: Краљево, Крушевац и Чачак који су били у оквиру медицинских центара издвојени су у посебне организације. Од 30. септебра 1983. године удружили су се у јединствену организацију – Регионални завод за заштиту здравља “Др Никтополин Чернозубов”.

Од 23. августа 1990. издвајају се и почињу самостално да раде као три посебна Завода. Оснивач крушевачког Завода је СО Крушевац.

На основу Закона о здравственој заштити Заводи за заштиту здравља су у трајном власништву државе.

Од 2006. године мења назив у Завод за јавно здравље Крушевац.

Директори 1946-1953 Др Аврам Бенвенисти (1902-1983) из Београда

Аврам Бенвенисти становао је у згради бившег директора “Мериме” у Закићевој улици. Оснивањем Санитарно-епидемиолошке станице та зграда постала је њено седиште, а Аврам Бенвенисти, лекар бактериолог, постао је начелник и једини лекар уз неколико службеника. Сахрањен на Сефардском гробљу у Београду.

1953-1959 Др Александар Радачић (1921-?)

Александар Радачић родио се у Војводини од оца Србина и мајке Немице. Завршио Медицински факултет у Београду. После специјализације, 1952., ради као лекар бактериолог у Хигијенском заводу у Крушевцу. На чело Хигијенског завода постављен 1. јануара 1953. године. Преко техничке помоћи отишао у Гану, где ради као лекар, затим у Немачку, где му је живела мајка.

1959-1964 Др Стеван Литвињенко (1922) из Београда

Стеван Литвињенко је син руског емигранта. Завршио је Медицински факултет у Београду. Специјализирао епи-демиологију. Од 1953. до 1964. радио у Хигијенском заводу у Крушевцу. Затим прелази у Савезни завод за заштиту здравља у Београду, где је више од двадесет година на челу Југословенске епидемиолошке службе. Докторирао са тезом из области цревних заразних

болести. Председник Југословенске комисије за сиду и Превентивне секције Српског лекарског друштва.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

358

1964-1988 Др Драган Лукић (1923-1989) из Поскурице (Крагујев.) Драган Лукић, лекар специјалиста социјалне медицине. Завршио Медицински факултет у Београду, где је дипломирао 1951. године. Планском расподелом добио Ћићевац где је једини лекар до 1963. Затим прелази у Хигијенски завод у Крушевцу. Предавао у Педагошкој академији у Крушевцу. Пензионисан 1988. године.

1988-1989 Др Андреја Марјановић (1930-2008) из Трнаваца

Андреја Марјановић завршио је Медицински факултет у Београду 1958. године. Радио је као лекар у хитној помоћи, где је управник. У Москви стекао звање магистра из области јавног здравства. Цео радни век провео као лекар епидемиолог у Крушевцу. Бавио се научним и стручним радом. Пензионисан 1989. године.

1989-1997 Др Богомир Милићевић (1936-2006) из Жабара

Богомир Милићевић, лекар специјалиста хигијене. Радио је на спровођењу новог Закона о здравственој заштити који је Завод посебно дефинисао као здравствену радну организацију која се бави специјализованом хигијенско-епидемиолошком, микробиолошком и социјално медицинском делатношћу.

1997-2001 Др Михајло Петковић (1948) из Мешева

Михајло Петковић завршио је Гимназију у Крушевцу, а Медицински факултет у Београду. Специјализацију хи-гијена и животна средина у Београду. Радио у Хигијен-ском заводу као начелник центра за хигијенску и хуману екологију пре и после обављања функције директора.

2001-2014 Др Татјана Симовић (1964) из Крушевца

Татјана Симовић завршила је Медицински факултет. Радила као лекар у Дому здравља Крушевац од 1989. до 1996. године када је прешла у Завод. Докторирала 2007. Предаје социјалну медицину на Високој медицинској школи струковних студија у Ћуприји. Јован Обрадовић постављен је за в.д. директора.

2014- Др Драган Вуксановић из Крушевца

Драган Вуксановић завршио је Медицински факултет у Нишу. Епидемиолог. Од 1984. године ради у Заводу у Крушевцу где је начелник епидемиологије и окружни координатор за вакцинацију. Децембра 2014. постављен за директора Завода.

Милорад Сијић

359

МИНИСТАРСТВО ПРАВДЕ И ДРЖАВНЕ УПРАВЕ Васпитно поправни дом Крушевац

ВПД ради као део Министарства правде и државне управе а под покровитељством Управе за извршење кривичних санкција.

У Дом крај Крушевца дошло је маја 1947. године само 12 дечака. То је био почетак. Већ 1955. године Дом је нарастао у праву колонију са бројним радионицама и модерном школом, а широм земље расути су питомци, сада већ младићи и девојке, са којима се ова установа поноси.

Дом има свој лист “Полет”. “Багдала” економија, као и Индустријски погон “Младост”,

Васпитно поправног дома у Крушевцу уписани у регистар предузећа 1965. године. Од 1970. године брисана из регистра економија “Багдала” услед припајања Индустријском погону ВПД “Младост”.

Индустријски погон ВПД “Младост” 1986. године запошљава 31 радника. Фудбалски клуб “Младост” такмичи се у подручној лиги.

Павиљони мушки и женски у радионицама уче занате: кројачки, обућарски, графички, браварски и остали, а постоји и економија.

Кад заврше рад у радионицама, после одмора, настављају културно-просветни рад. Имају оркестар, фолклор и драмску секцију.

РЗ ВПД – Бруски пут бб запошљава 1986. године 165 радника.

Управници 1947-1948 Милорад Бисић (1923-2005) 1948-1949 и 1950-1956 Миливоје Ђорђевић из Крагујевца 1949-1950 Миодраг Јовановић 1956-1961 Слободан Арсић из Пожаревца

1961-1975 Марко Летић (1921-1975) из Вучковца (Брчко) Марко Летић завршио је Вишу управну школу за унутрашње послове 1959. године у Београду. Радио у КПД у Пожаревцу, затим у Владимирцима, поново у КПД Пожаревац, а од 1959. до 1961. године је шеф УДБ-е у Чачку одакле је дошао у ВПД у Крушевцу. До избора управника в.д. Миливоје Пауновић.

1975-1992 Жарко Антић (1937) из Шетке Жарко Антић завршио је Учитељску школу у Крушевцу, Вишу школу политичких наука у Београду и Правни факултет у Нишу. Радио као учитељ, у комитету омладине у Ражњу, секретар МОК Крушевац и од 1974. године је начелника Секретаријата за друштвене службе СО Крушевац. Управник ВПД 1975. године.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

360

1993-1999 Радивоје Јовановић (1953) из Јасике Радивоје Јовановић завршио је Гимназију у Крушевцу, затим Факултет политичких наука у Београду, где је дипломирао 1976. Исте године почео је да ради у преду-зећу “14. Октобар”, а 1980. ради у тадашњој СДБ. Од 1988. упућен у Косовску Митровицу где остаје 15 месеци да би 1990. године постављен за заменика начелника у Сектору СДБ у Крушевцу у звању Вишег инспектора.

1999-2001 Живадин Бабић (1944-2003) из Стројинаца

Живадин Бабић завршио је Економски факултет. Радио као шеф матичне службе у СО Крушевац. Затим је управник Окружног затвора. Потом управник ВП Дома у Крушевцу. Одавде отишао за директора ТП “Дева” у Крушевцу. Умро у вршењу функције директора.

2001-2003 Стеван Аксентијевић (1950) из Јагодине

Стеван Аксентијевић завршио је Дефектолошки факултет у Београду.

2003-2004 Велимир Видић Велимир Видић био је управник Окружног затвора у Пећи до 1999. године. Из Крушевца отишао за управника затвора у Падинској Скели. Од 2008. до 2010. управник

КПЗ Забела. Данас је координатор у Министарству правде и Управи за извршење кривичних дела.

2004-2007 Стеван Аксентијевић (други пут) 2007-2012 Саша Стојковић (1969) из Крушевца

Саша Стојковић завршио је Филозофски факултет одсек психологија, у Београду. Запослио се у ВП Дому и радио седам година као васпитач, а од јула 2007. године је управник. До избора управника в.д. Милан Станишић.

2012- Иван Мијаиловић (1970) из Дедине

Иван Мијаиловић завршио је Машинску школу – конс-труктор алата у Крушевцу. Војску је служио у Малом Лошињу 1989/90. године. Затим је завршио Вишу школу унутрашњих послова и Факултет безбедности у Београду. Радио у Полицијској управи у Крушевцу као инспектор криминалистичке полиције од 1996. до 2009.

Милорад Сијић

361

МИНИСТАРСТВО ФИНАСИЈА СРБИЈЕ Управа за трезор

Филијала Крушевац “Филијала Српске народне банке у Крушевцу отпочела је са

радом 30. марта 1942. године у згради експозитуре Окружног уреда за социјално осигурање радника. За управника филијале постављен је Чедомир Поповић, досадашњи управник у Нишу”.

83

Од 1946. године у Крушевцу су основане две банкарске организације и то: филијала Привредне банке и Градска народна штедионица Крушевац. Од 1947. године филијала Привредне банке прерасла је у филијалу Народне банке.

Градска народна штедионица пословала је до 1948. године када је прерасла у Градску комуналну банку, која је расформирана априла 1952. године, а њено пословање је преузела Народна банка. Од 1952. до 1956. године у Крушевцу постоји само филијала Народне банке.

Среска задружна штедионица као филијала Пољопривредне банке основана 1. јуна 1956. године.

Среска комунална банка основана је 1. новембра 1956. године. Децембра 1959. године донет је посебан Закон о друштвеном

књиговодству којим је у оквиру Народне банке формирана Служба друштвеног књиговотства као посебна институција која је вршила послове од општег друштвеног инетереса и имала је јавна овлашћења Уставом и Законом о СДК.

Среска задружна штедионица и Среска комунална банка укинуте су 1961. године а њихове пословање преузела је Народна банка и филијала Пољопривредне банке и новооснована Комунална банка.

СДК до 1961. ради у просторијама зграде Управе прихода преко пута СУП-а, а тада је СДК усељен у нову зграду где се и данас налази.

Од 1962. године у Крушевцу постоји Комунална банка и филијала Народне банке – СДК.

СДК СР Србије филијала у Крушевцу – Трг младих бр. 1 запошљава 1986. године 173 радника.

Савезна скупштина је крајем децембра 1992. године донела Закон о платном промету, којим се уређује начин обављања платног промета у Савезној Републици Југославији и организација и рад Службе за платни промет – СПП, са применом од 1. марта 1993. године. Служба за платни промет преузела је послове и задатке Службе друштвеног књиговодства.

Касније СПП мења име у Завод за обрачун и плаћање – ЗОП. Народна банка је 26. децембра 2001. године основала

Националну штедионицу – НШ ради сервисирања девизне штедње за банке које су у стечају. НШ је 2002. године уговором са Народном банком добила право на трогодишње бесплатно коришћење пословног простора ЗОП-а уз обавезу да преузме део запослених радника. НШ је

83

Ново Време, 31. март 1942, стр. 4, Филијала Народне банке у Крушевцу.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

362

приватизована гашењем четири банке и у време трансформацоје Завода за обрачун и плаћање и преласка платног промета у банке.

Од 1. јануара 2003. године укинут је ЗОП, а део послова су преузеле пословне банке, док је буџетске послове који су обављали у ЗОП-у, прешао на Управу за јавна плаћања у Министарству за финансије и економију Републике Србије.

Од 1. агуста 2005. године основана је Управа за трезор као саставни део Министарства финансија која је наследила Управу за јавна плаћања и некадашњи Завод за обрачун и плаћање – ЗОП.

Новом организацијом Управа за трезор има своје филијале, а једна је Филијала Крушевац за општине: Крушевац, Александровац, Брус, Варварин и Ћићевац.

Директори

1946-1957 Воја Милошевић (1908-?) Воја Милошевић завршио Трговачку академију. Дошао из Лесковца где је радио у филијали Народне банке. Први је директор филијале Привредне банке у Крушев-цу која је од 1947. године филијала Народне банке у Крушевцу. Касније је отишао у Југобанку у Београд.

1957-1959 Радослав Ђерасимовић (1910-1980) из Ужица

Радослав Ђерасимовић завршио је Трговачку академију. Затим Економски факултет. Радио у Народној банци у Ужицу, потом у Крушевцу. Оснивач Комуналне банке у Крушевцу. Одавде отишао за директора дирекције за организацију Народне банке централа за Србију. Потом ради у Народној банци главна централа, затим у СДК.

1959-1967 Андра Вукомановић (1913-?) из Александровца

Андра Вукомановић ступио у војску 24. октобра 1944. и остао до 12. јануара 1946. Завршио је Виши течајски интедантски испит у звању интендански официр. Радио у градском предузећу “Расина” из Крушевца 1946. у својству књиговође, а исте године прелази за шефа књиговодства ДТС “Крушевац” у Крушевцу. У СДК-а дошао са места начелника Секретаријата за послове

финансија у Општинском јавном правобранилаштву. 1967-1974 Љубодраг Марић (1913-1997) из Паруновца

Љубодраг Марић одлази из Крушевца у Шабац где је од 1949. до 1950. године директор је ХИ “Зорка”. Одатле долази за директора ХИ “Мерима”. После тога је начелник за привреду у СО Крушевац. За директора Осигуравајућег завода у Крушевцу постављен је 28. марта 1964. Затим је директор СДК у Крушевцу.

Милорад Сијић

363

1974-1982 Радомир Милојевић (1921-2009) из Паруновца Радомир Милојевић завршио је Економски факултет у Београду. Радио је у предузећу “14. Октобар” у Крушевцу на разним руководећим местима. После 28 година радног стажа прелази у СДК.

1982-1999 Велибор Крстић (1934) из Великог Шиљеговца Велибор Крстић завршио је Економски факултет у Београду 1959. године. Радио је у предузећу “Југоаз-бест” у Младеновцу – од референта, шефа плана, најду-же је био комерцијални директор и на крају директор предузећа. У Крушевац је дошао 1982. и сво време до пензионисања радио у СДК. Бавио се спортом; био је голман ФК “Напредак” и ФК “Младеновац”.

1999-2000 Миодраг Јанковић (1934) из Крушевца

Миодраг Јанковић завршио је Правни факултет у Београду. Радио је у СО Крушевац: до 1974. године као начелник секретаријата, од 1974. до 1978. године секретар, од 1978. до 1982. године председник Извршног савета, а 1982. године одлази у СДК у Крушевцу за заменика директора.

До избора новог директора Зорица Бранковић, в.д. 2001-2003 Љиљана Лазаревић (1966) из Судимља

Љиљана Лазаревић завршила је Економски факултет у Београду. Радила је у предузећу “Брусјанка” у Брусу, затим је шеф оперативе у конфекцији “Јастра” у Кру-шевцу. Од 1997. године је директор Меридијан банке. Одлуком гувернера НБ Млађана Динкића, постављена је за директора филијале СДК ЗОП у Крушевцу. Након гашења ЗОП-а директор је Експозитуре Народне банке,

а касније директор филијале Metals banke у Крушевцу. 2003-2005 Радмила Радовановић (1946) из Прокупља

Радмила Радовановић завршила је Економску школу затим Вишу економску школу у Новом Саду. Запослила се у сервису “Застава” у Сомбору где је радила једну годину, а онда је уписала Правни факултет у Нишу где је дипломирала 1972. године. Запослила се у СДК у Крушевцу где је провела цео радни век до пензионисања радећи као правник, једно

време саветник и директор.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

364

2005-2009 Гојко Ескић (1956) из Крушевца Гојко Ескић завршио је Економски факултет у Београду 1982. године, а специјалистички курс на последипломским студијама, смер међународна економија, Економски факултет у Београду. Радио у фабрици “Рубин” од 1982. до 1997. године. Од 1997. до 2002. године је генерални представник фирме из Холандије Quest International. Од 2002. до 2005. године је дистрибутер за Расински округ фирме Kimberly

Clark, USA. Од 2005. до 2009. године је директор Управе за трезор у Крушевцу где и сада ради као координатор буџета, самостални саветник.

2010-2013 Милета Човић (1950) из Доњег Ступња

Милета Човић завршио је Факултет политичких наука у Београду и Високу индустријско педагошку школу у Ријеци. Радио је у више школа као професор и директор школе. Више година радио је као начелник инспекцијских послова у СО Крушевац и у Министарству животне средине. Од 2010. године постављен за директора Управе за трезор филијала

Крушевац, где и сада ради као виши саветник за контролу и надзор јавних плаћања.

2013- Зоран Стевановић (1968) из Крушевца

Зоран Стевановић завршио је Пољопривредни факултет у Београду 1998. године. Од 1998. до 2006. године приватни је предузетник. Од 2006. до 2008. године у Hypo Alpe Adria Banka менаџер за Agro и SME клијенте. Од 2008. до 2010. године директор филијале Hypo Alpe Adria Leasing у Крушевцу. Од 2010. до 2013. године директор KBC Banka a.d. филијала у Крушевцу. Од 2013. године директор је

Управе за трезор, филијала Крушевац.

Милорад Сијић

365

ДУНАВ ОСИГУРАЊЕ АД – ГЛАВНА ФИЛИЈАЛА КРУШЕВАЦ Одлука о спајању у Државни осигуравајући завод за осигурање и

реосигурање, осигуравајућих предузећа која прелазе у државну својину донета је 1. марта 1945. године. Такозвани ДОЗ прелази у надлежност министарства финансија. ДОЗ је 1947. године постао једини осигуравач и реосигуравач у земљи. ДОЗ је имао поред других самосталну филијалу у Нишу, у чијем саставу се налазила пословница у Крушевцу.

Пословница ДОЗ-а у Крушевцу налази се у Мирка Томића бр. 48. Статус самосталне пословнице у оквиру нишке Филијале стечен

је 1. јула 1948. године, а формално потврђен од стране министарства финансија ФНРЈ решењем бр. 27802 од 21. августа 1949. године.

Од 1. марта 1959. године филијала у Крушевцу почела је да ради као самостални осигуравајући завод.

Осигуравајући завод у Крушевцу основан решењем НО општине Крушевац бр. 01-26995/1 од 25. новембра 1961. године.

Заједнички осигуравајући завод у Крушевцу основан 1. јануара 1962. године. Фи. бр. 503/62 од 17. марта 1962. године, Окружни привредни суд у Крагујевцу.

Осигуравајући завод у Крушевцу брисан је из регистра 1964. године услед припајања Осигуравајућем заводу “Београд” и наставља рад 1. јуна 1967. године под фирмом Осигуравајући завод “Београд”, Филијала у Крушевцу. Фи. бр. 723/67 од 30. августа 1967. године, Окружни привредни суд у Крагујевцу.

Од 1975. назив: Заједница осигурања имовине и лица “Дунав”. ЗОИЛ “Дунав” – Трг Октобарске револуције бр. 4 запошљава

1986. године 101 радника. Од 1990. године пословница ради у оквиру Деоничког друштва за

осигурање “Дунав” под називом Главна филијала Крушевац.

Директори 1948-1957 Милисав Сврзић (1920-2008) из Варварина

1957-1962 Радомир Јовановић (1921-1982) из Буковице Радомир Јовановић завршио је Економски факултет у Београду. Радио је као повереник Повереништва трго-вине и снабдевања ГНО Крушевац затим је директор Бироа за посредовање рада у Крушевцу одакле је дошао за директора Завода за осигурање у Крушевцу. Директор је туристичке организације “Путник” затим председник Туристичког савеза у Крушевцу.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

366

1962-1964 Драгиша Гајић (1922-2002) из Град Сталаћа Драгиша Гајић је члан Расинског партизанског одреда и носилац је Партизнске споменице 1941. После рата је секретар комитета среза жупског у Александровцу од 1944. до 1947. године. Од 1950. је секретар среза крушевачког, затим председник Народног одбора општине Крушевац. У Београд одлази 1958. где је завршио Правни факултет 1962. године, а онда долази у Крушевац и запошљава се на месту директора ДОЗ-а.

1964 Драгутин Вулић (1923-2006) из Крушевца

Дипломирани инжењер агрономије Драгутин Вулић, био је директор Водне заједнице у Крушевцу, затим је кратко директор крушевачке филијале Осигуравајућег завода “Београд” из Беогарада, да би касније поново изабран на ту дужност. Одавде одлази за директора “Жупског рубина” у Крушевцу. Умро у Београду.

1964-1966 Љубодраг Марић (1913-1997) из Паруновца

Љубодраг Марић одлази из Крушевца у Шабац, где је од 1949. до 1950. године директор ХИ “Зорка”. Одатле долази за директора ХИ “Мерима”. После тога је начелник за привреду у СО Крушевац. За директора Осигуравајућег завода у Крушевцу постављен је 28. марта 1964. године. Затим је директор СДК у Крушевцу.

1966-1968 Михајло Стојановић (1912-2002) из Јасике

Михајло Стојановић је директор предузећа “14. Октобар” у Крушевцу до 1961. године, када је постао потпредседник Народног одбора среза Крушевац, затим је дошао за директора ДОЗ-а у Крушевцу. Оснивањем Среза Краљево потпредседник је Среза од 1963. године. Био је члан Среског комитета СКС, члан Управног одбора Удружења машиноградње Југославије и члан

Савета за привреду Народног одбора среза Крушевац. 1968-1969 Драгутин Вулић (други пут) 1969-1975 Бранислав Микић (1936-2003) из Крушевца

Бранислав Микић завршио је Правни факултет у Београду. Отишао за помоћника генералног директора ЗОИЛ “Дунав” у Београду. Потом директор Заједнице ризика реосигурања, те несуђени директор “Дунава” у Лондону, коме та дужност беше у последњем тренутку ускраћена због прилепљене етикете “либерал-националисте” саздане у родном му Крушевцу.

Милорад Сијић

367

1975-1986 Милутин Миловановић (1934) Милутин Миловановић је завршио Правни факултет. Радио је три године у срезу и суду у Крушевцу, затим 13 година у ХИ “Жупа” најпре као референт, секретар и директор општих послова.

1986-1992 Томислав Антић (1934-2002) из Блаца Са места директора ПТТ одлази на функцију председ-ника Међуопштинског комитета социјалистичког савеза Краљево. По истеку мандата у МОК-у постављен је на место директора ЗОИЛ “Дунав” Крушевац. Делегат је Друштвено политичког већа СР Србије и делегат ДПВ СО Крушевац.

1992-2002 Живорад Јовановић (1941) из Пасјака

Живорад Јовановић завршио је Економски факултет у Београду. Запослио се у предузећу “Милоје Закић” где је радио од приправника до помоћника генералног директора. Одатле одлази на место председника СО Крушевац, затим за директора ЗОИЛ “Дунав” Филијала у Крушевцу.

2002-2007 Синиша Јовановић (1957) из Велико Боњинце

Синиша Јовановић рођен је у селу Велико Боњинце код Бабушнице. Завршио је Машински факултет у Нишу. Магистрирао на систему управљања квалитетом на Машинском факултету у Београду. Цео радни век ради у ЗОИЛ “Дунав”, Филијала у Крушевцу.

2007-2010 Новица Николић (1958-2010) из Макрешана

Новица Николић завршио је Електротехнички факултет у Београду. Запослио се у ЗОИЛ “Дунав” Филијала у Крушевцу 1986. године.

2010- Бранимир Џодић (1965) из Жиљака Бранимир Џодић завршио је Машински факултет у Београду. Радио у предузећу “Прва Петолетка” Трстеник, фабрика ФУД у Брусу до 2010. године. Затим је дошао у ЗОИЛ “Дунав”, Филијала у Крушевцу.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

368

РЕПУБЛИЧКИ ФОНД ПИО Филијала Крушевац

Завод за социјално осигурање у Крушевцу основан 1952. године и имао 12 службеника.

У Крушевцу је 1955. године одржана скупштина Среског завода за социјално осигурање новог среза, којој су присуствовали представници досадашњих среских завода за социјално осигурање. На скупштини је донета одлука да се досадашњи срески заводи за социјално осигурање у Крушевцу, Ражњу, Варварину, Трстенику, Брусу и Александровцу споје у један Срески завод за социјално осигурање чије ће седиште бити Крушевац.

Скупштина је донела одлуку да се досадашњи срески заводи за социјално осигурање реорганизују у филијале Среског завода за социјално осигурање у Крушевцу, с тим што ће оне обављати све послове из области социјалног осигурања на територијама које су држали досадашњи срески заводи.

Децентрализацијом 1961. има статус привредне организације. У складу са Законом о удруженом раду, формиране су 1975.

Самоуправне интересне заједнице за пензијско и инвалидско осигурање. СИЗ пензијског и инвалидског осигурања – Трг Октобарске

револуције бр. 2 запошљава 1986. године 185 радника. Законом о пензијском и инвалидском осигурању из 1992. године

основани су, као посебна правна лица, Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање запослених, Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање самосталних делатности и Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање земљорадника.

У складу са одредбама Закона о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању, на дан 1. јануара 2008. године, престале су да постоје три фонда за пензијско и инвалидско осигурање, а основан је један – Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање.

Директори 1952 Бошко Мусић из Дашнице

Бошко Мусић опанчарски радник пре рата. После рата је одборник ГНОО-а у Крушевцу. Од 1947. године је одборник за социјална питања.

1952-1954 Арсеније Вуковић (1924) из Крушевца Арсеније Вуковић радио је на разним дужностима у ГНО у Крушевцу. Затим је председник Среског синдикалног већа у Крушевцу одакле долази за директора Завода за социјално осигурање у Крушевцу. Касније ради у предузећу “Душан Ристић” у Крушевцу. Био је председник СО Крушевац.

Милорад Сијић

369

1954-1955 Ђорђе Матић (1917-1978) из Подгорца Ђорђе Матић је пре рата берберски радник. После рата био је секретар Општинског комитета савеза комуниста, председник Среског синдикалног већа, први председник ФК “Напредак” из Крушевца, народни посланик. До 1962. године председник је Среског синдикалног већа у Крушевцу, а исте године изабран је за председника СУБНОР-а среза Краљево.

1955-1962 Десимир Милосављевић (1917-2001) из Пасјака

Десимир Милосављевић завршио је гимназију, затим војну школу у “Обилићеву”. Почетком рата ступио у НОП и отишао у Прокупље. Имао висок чин у војсци. После рата председник је Ратног војног суда од 15. октобра 1944. до септембра 1945. године у Крушевцу. Председник Градског народног одбора у Крушевцу, председник Среског одбора Савеза бораца у Крушевцу.

1962-1968 Јанко Милојевић (1911-1995) из Парцана

Јанко Милојевић учествује у формирању Расинског партизанског одреда. После рата био је на дужностима: секретар Градског одбора у Крушевцу, организациони секретар Градског комитета КПЈ, члан Обласног комитета КПЈ крагујевачке области, председник Среског народног одбора среза Крушевац, посланик Савезног већа Савезне скупштине у више наврата, председник Окружног одбора Народног фронта, члан

Савета Републике Србије и члан Републичког и Савезног одбора СУБНОР-а.

1968-1976 Милоје Петровић (1925-1990) из Доњег Злегиња

Милоје Петровић је завршио Правни факултет у Београду где је дипломирао 1961. године. Радио је од 1945. до 1950 у ЈНА; од 1950. до 1953. године радио у Предузећу за путеве и улице “Крушевац”; од 1953. до 1984. године радио је у Заводу за социјално осигурање. Изабран за савезног посланика 1969. године.

1977-1981 Златибор Живојиновић (1926-1992) из В. Головода Златибор Живојиновић учесник је НОР-а од 1942. године и члан је СК Југославије. Завршио je Вишу Управну школу у Београду 1965. године. Од 1966. до 1977. године функционер је у СУБНОР СР Србије.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

370

1981-1994 Бора Канић (1933-1994) из Великог Шиљеговца Боривоје Канић је завршио средњу школу у Крушевцу, а Економски факултет у Београду. Радни век је почео у трговинском предузећу “Дева”, затим прелази у предузеће “Милоје Закић”. Одатле у “Жупски рубин”, где је финансијски директор. У ПИО фонд долази 1977. године. Смрт га је затекла на месту директора.

1994-2002 Владимир Лапчевић (1944) из Велике Врбнице

Владимир Лапчевић, Џола, у младим данима био је активни спортиста, играо је рукомет. Радио је у СУП у Крушевцу, затим је начелник за комуналне, урбанистичке и стамбене послове у СО Крушевац, и најзад директор ПИО фонда у Крушевцу. Као бивши истакнути спортиста касније је помагао младе спортисте, па је био дугогодишњи председник ЖОРК

“Напредак”. Одласком у пензију први је председник Партије уједињених пензионера Србије у Крушевцу.

2002-2010 Славица Крњевић (1951) из Крушевца

Славица Крњевић завршила је правни факултет у Београду. Радила је у предузећу ИНОС у Крушевцу као правни референт, затим у Медицинском центру у Крушевцу где је шеф кадровске службе, и на крају је директор ПИО фонда у Крушевцу.

2011- Зорица Јовановић из Крушевца Зорица Јовановић завршила је Економски факултет у Београду. Радила је у “Трајал корпорацији”, у Сектору спољне трговине, да би након две године прешла у крушевачку филијалу РФ ПИО. У филијали ради у Служби контроле обрачуна и уплате доприноса затим је самостални стручни сарадник за финансијске послове – координатор. Од фебруара 2011. је директор.

Милорад Сијић

371

ДОМ ЗА ДЕЦУ ЈЕФИМИЈА Народни одбор градске општине Крушевац на својој седници од

19. августа 1955. године донео је решење бр. 15166/55 о оснивању Дома деце палих бораца у Крушевцу установе са самосталним финансирањем.

Задатак ове установе је да прима децу палих бораца која су прерасла за редовно школовање на смештај, исхрану и васпитање. Првих година деца су била смештена по интернатима. Касније су спојени Домови деце палих бораца из Бруса и Медвеђе, а штићеници су смештени у хотелу “Београд”.

Године 1962. престала је потреба за постојањем Дома деце палих бораца, али остаје потреба за збрињавањем и социјалном заштитом деце лишене родитељског старања.

НОО Крушевац донео је 1980. године одлуку да Дом добије назив Дом за децу и омладину “25. мај”.

Од 1994. године Дом добија назив Дом за децу “Јефимија”.

Директори 1955-1957 Милорад Мијовић (1904-1993) из Грачанице (Беране)

Милорад Мијовић завршио је Учитељску школу у Берану. Радио је у Краљеву, а од 1949. године службом је дошао у Крушевац, где је директор Дома ученика у привреди, васпитач у интернату Учитељске школе, затим је први директор Дома деце палих бораца у Крушевцу. Одавде отишао у ОШ “Нада Поповић”.

1957-1959 Драгутин Богосављевић

1959-1976 Савинка Грбин Савинка Грбин је радила у Дому деце палих бораца у Брусу и доласком Дома у Крушевац обрела се у овом граду где је наставила да руководи овом установом.

1977-1978 Сима Лешевић професор из Кобиља 1978-1981 Зоран Јаковљевић из Јагодине

Зоран Јаковљевић завршио је педагогију и психологију у Сарајеву. Радио као педагог у ОТЦ “Вељко Влаховић” у Крушевцу одакле је дошао за директора Дома “Јефимија”. Одавде је отишао да ради на Вишој школи за разредну наставу и Учитељском факултету у Јагодини. Касније је просветни инспектор и школски педагог.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

372

1982-1987 Илија Матић (1935) из Велике Крушевице Илија Матић завршио је Учитељску школу у Крушевцу 1957. године. Радио као учитељ у Јасици, где је од 1975. године управник Дома културе. Затим од 1979. године у ПУ “Ната Вељковић”, одакле је дошао за директора Дома “Јефимија” у Крушевцу. Одавде одлази за просветног инспектора, затим за педагога у ОШ “Јован Јовановић

Змај” у Крушевцу. 1987-1990 Светомир Ваљаревић (1935) из Великог Шиљеговца

Светомир Ваљаревић завршио је Учитељску школу у Крушевцу 1957. године, а социологију у Београду. Радио у СО Крушевац као фунционер, одакле је дошао за директора Дома “Јефимија”, па се поново вратио на послове у СО Крушевац.

1990-1992 Милица Урошевић (1936) из Лепенца

Милица Урошевић завршила је Педагошки факултет у Београду. Радила је у Основној школи у Брусу, одакле је 1986. године дошла за васпитача у Дом “Јефимија” у Крушевцу где је радила до пензионисања.

1992-2001 Мирослав Јовановић (1950-2013) из Крушевца Мирослав Јовановић завршио је Гимназију у Крушевцу, а затим Факултет политичких наука у Београду. Радио је у ССРН-у, у стручној служби, касније у СПС-у, такође у стручној служби, одакле долази за директора Дома “Јефимија” у Крушевцу. Радио и у Геронтолошком центру и ЈКП “Крушевац”.

2001-2013 Добрила Арсић

2013- Јасмина Илић (1964) из Крушевца Јасмина Илић завршила је Економску школу у Крушевцу, а Правни факултет у Нишу. Радила је као секретар у ОШ “Драгомир Марковић” у Крушевцу, одакле је дошла на место в.д. директора Дома “Јефимија” децембра 2013. године.

Милорад Сијић

373

ДОМ ПАНЕ ЂУКИЋ ЛИМАР Дом ученика у привреди “Јордан Симић” у Крушевцу постоји од

1945. године и смештен је у улици Милоја Закића (данас Атеље) зграда у којој је управа и стан управника иза које је била менза. Ученици су били смештени у згради до ње (данас Центар за социјални рад). Од 1958. године Дом добија назив: Дом ученика у привреди “Пане Ђукић Лимар” и исте године сели се у нову зграду у улицу Луке Ивановића бр. 18.

Управници Дома ученика у привреди “Јордан Симић”

1945-1946 Добрила Сарић Добрила Сарић је 31. децембра 1946. године премештена за службеника Окружног Народног одбора у Крушевцу.

1949 Бора Ристић Како је већ дуже време Дом био без управника то се за привременог управника упућује Бора Ристић, службеник трговинског повереништва да врши дужност.

84

1949-1954 Милорад Мијовић (1904-1993) из Грачанице (Беране) Милорад Мијовић завршио је Учитељску школу у Берану. Радио је у Краљеву, а од 1949. године службом је дошао у Крушевац, где је директор Дома ученика у привреди, васпитач у интернату Учитељске школе. Затим је први директор Дома деце палих бораца у Крушевцу. Затим је отишао у ОШ “Нада Поповић”.

Управник Дома ученика у привреди “Пане Ђукић Лимар” 1958-1963 Драгољуб Савић (1915-1968) из Варварина

Драгољуб Савић завршио је Учитељску школу у Светозареву 1936. године. Радио је као учитељ у Чумурлији код Ниша од 1937., Хуму од 1945. и у Горњем Степошу од 1946. године. Од 1949. до 1958. године је просветни инспектор НО среза Крушевац са ког места је постављен за управника Дома ученика у привреди “Пане Ђукић Лимар” у Крушевцу. Одавде је

отишао за управника излетишта “Јастребац”. Интернат Учитељске школе од 1948. до 1952. смештен у Закићева

бр. 4 (Кућа Симића). Усељени у нову зграду као нова установа Интернат Учитељске и Економске школе који је основан на седници Савета за просвету и културу ГНО-а Крушевац 26. новембра 1951. године. Савет је дао предлог да директор установе буде Чедомир Пешић, дотадашњи управник Интерната економске школе.

85 Већ лета 1953. године зграда

им је одузета па се селе на нову локацију у Закићева бр. 13.

84

ИАК, Књига записник седница Извршног одбора ГНО Крушевац, 29. мај 1949. 85

ИАК, Седница Савета за просвету и културу ГНО-а Крушевац 1951.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

374

Одлуку о спајању дотадашње самосталне установе Дом ученика у привреди “Пане Ђукић Лимар” и Интерната Учитељске школе у Кру-шевцу у једну организацију донео је 1963. године НОО Крушевац.

Спајањем ова два интерната 1. марта 1964. године настао је Дом за школску омладину “Пане Ђукић Лимар”.

Дом за школску омладину 1986. године запошљава 30 радника.

Управници Дома за школску омладину “Пане Ђукић Лимар” 1964-1969 Миодраг Јовановић (1922-2001) из Крушевца

Миодраг Јовановић завршио Гимназију у Смедереву. Вишу педагошку школу у Скопљу, а Филозофски фа-култет у Нишу. У Расински партизански одред отишао 1942. После рата командант Болнице у Врњачкој Бањи, директор “Штампарије” у Београду, службеник у ГНО Крушевац, али 1948. године губи посао. Касније ради као директор Пољопривредног добра у Добричеву,

директор “Алексиначких рудника”, наставник у Мешеву, Јасици, ОШ “Јован Поповић” и “Драгомир Марковић”.

1969-1973 Миломир Дујовић (1933) из Лијеве Реке

Миломир Дујовић завршио је Учитељску школу у Јаго-дини, а српски језик и књижевност на Филозофском факултету у Београду. Од оснивања интерната у Кру-шевцу ради као васпитач, помоћник директора затим и директор. У његовом мандату постављена је и биста народном хероју “Пану Ђукићу Лимару”. Педагошки рад наставио је у средњој школи “Вељко Влаховић”.

1973-1981 Слободан Мијушковић (1933-2008) из Никшића

Слободан Мијушковић радио је као професор физичког васпитања у Техничком центру у Крушевцу, директор Дома за ученике “Пане Ђукић Лимар” у Крушевцу, секретар СИЗ-а физичке културе, директор Спортског центра. Затим председник и директор ФК “Напредак” из Крушевца, одакле је пензионисан.

1981-1984 Слободанка Михајловић (1948) из Крушевца

Слободанка Михајловић завршила је Учитељску школу у Крушевцу, а Филозофски факултет, смер педагогија и андрагогија, у Београду. Од 1974. радила у Дому “Пане Ђукић Лимар” као васпитач и педагог. Од 1984. радила у Просветно педагошком заводу као саветник за раз-редну наставу и као професор у Педагошкој академији, где је предавала андрагогију. Затим у ОШ “Вук

Караџић” у Крушевцу као помоћник директора и педагог.

Милорад Сијић

375

До избора директора в.д. Милош Ђорђевић васпитач. 1985-2000 Драган Јаковљевић (1941) из Каоника

Драган Јаковљевић завршио је Учитељску школу у Алексинцу, Вишу педагошку, група математика-физика, у Нишу, одељење у Крушевцу и Педагошки факултет у Ријеци. Радио као учитељ једну годину у Суботинцу код Алексинца, затим у Дому “Јефимија” у Крушевцу 22 године као васпитач, одакле је дошао за директора Дома “Пане Ђукић Лимар”.

2001- Миленко Матковић (1954) из Подравске Слатине

Миленко Матковић завршио је Филозофски факултет у Нишу, где је дипломирао 1979. године. Радио је као професор у Пољопривредној школи у Александровцу (1980-1981); Гимназији у Варварину (1981-1992); васпитач у Дому ученика средњих школа “Пане Ђукић Лимар” (1992-2001). Потом је в.д. директора до 2002. године када је постављен за директора.

ГЕРОНТОЛОШКИ ЦЕНТАР Дом стараца и старица основан је 1959. године у Липовцу

решењем СО Крушевац бр. 6874/1959 од 27. марта 1959. године. Основна делатност је социјална за смештај незбринутих лица

која су социјално угрожена и која немају средстава за живот. Просторије су на месту магацина Рашићевог млина које су очишћене, преуређене и окречене. Орган надлежан за послове и задатке установе Дома стараца и старица у Липовцу јесте НОО Крушевац т.ј. Савет за социјалну заштиту.

Органи управљања Дома су: Управни одбор од пет чланова и управник Дома. Поред органа управљања Управа Дома има и рачуновођу, економа, куварицу, чистачицу и домара.

Установа је регистрована код Окружног привредног суда у Крагујевцу 31. децембра 1965. године.

Директори

1959 Дамњан Милојевић (1910-1966) из Крушевца Дамњан Милојевић постављен је за првог управника Дома стараца и старица у Липовцу, али је убрзо дошло до смене, па је касније поново постао управник.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

376

1959-1962 Стеван Пантелић (1906-1985) из Крушевца Стеван Пантелић опанчарски радник пре рата. Дао је оставку на место директора са образложењем да је морао далеко да путује јер станује у улици Глигорија Диклића. Управник Дома постао је поново Дамњан Милојевић који је становао у Грштаку, много ближе радном месту.

1962-1963 Дамњан Милојевић (други пут) 1963-1972 Радослав Аранђеловић (1920-1983) из Гаглова

Радослав Аранђеловић пре рата радио у Фабрици вагона из Крушевца. Од школе имао четири разреда основне. Борац Расинског партизанског одреда. Демобилисан као капетан и до 1952. године био на раду у Белој Цркви а тада долази за секретара НОО Гаглово. Од 1954. директор је предузећа “Отпад” у Крушевцу.

Дом је страдао 1970/71. године када је у неколико махова стигла

тешка епидемија грипа и преполовила кориснике. СО Крушевац 26. септембра 1972. године доноси одлуку о престанку рада Дома стараца и старица у Липовцу.

Грађевински радови три стамбене зграде пензионера у Крушевцу завршене су 1976. године и спремне да приме 150 лица. Овај објекат је велики и репрезентативан, најкомфорнији у Србији. Зграде су изграђене средствима стамбеног доприноса пензионера и инвалида рада крушевачке општине. Има корисну површину од 5.860м

2.

У објекте је инвестирано око 4.600.000 динара. Двориште има површину једног хектара, а поред 156 лежајева изграђене су заједничке просторије.

Дом се 1977. године предаје на употребу Центру за социјални рад у Крушевцу да формира установу – Дом пензионера.

Споразум о уступању Дома пензионера СИЗ-у дечије и социјалне заштите донет је 17. децембра 1986. када је потписан споразум СИЗ-а дечије заштите и СО Крушевац о формирању Дома пензионера и других старих лица. Први корисник је дошао у установу 2. фебруара 1987.

Установа је прерасла у Геронтолошки центар Крушевац уписана у судски регистар 29. априла 1991. године. Истовремено Република Србија преузела је улогу оснивача.

1987-1990 Александар Нецић (1928-1995) из Пирота

Александар Нецић управник Центра за социјални рад, затим заједнице дечије и социјалне заштите одакле долази на место директора Дома пензионера у Крушевцу касније назван Геронтолошки центар. Његов допринос за развој Геронтолошког центра у Крушевцу је изузетан.

Милорад Сијић

377

1990-1992 Драган Живковић (1938) из Трнаве Драган Живковић завршио је Филозофски факултет, група психологија у Београду. Радио као психолог у Заводу за запошљавање у Крушевцу, затим у Центру за социјални рад у Крушевцу. Објављује стручне и научне радове у листовима и зборницима из области социјалне заштите.

1992-2000 Живадинка Дамњановић

Живадинка Дамњановић радила је као главна медицинска сестра у крушевачкој Општој болници. Била је потпредседник Конференције Социјалистичког савеза у Крушевцу. Руководилац друштвених делатности у СО Крушевац.

2001-2003 Бранко Ђорђевић (1941-2008) из Крушевца Бранко Ђорђевић родио се у Приштини, а пореклом је из Трстеника. Завршио је Филозофски факултет у Београду на групи психологија. Специјализирао медицинску психологију на Медицинском факултету у Београду. Радио у Центру за социјални рад у Крушевцу и предавао у Гимназији и Медицинској школи, Педагошкој академији за васпитаче у Крушевцу. У

Медицинском центру на Психијатријском одељењу обављао послове клиничког психолога. Предавао и на Вишој школи за индустријски менаџмент.

2003- Весна Лукић

Весна Лукић је дипломирана социјална радница. Специјалиста из области социјалне рехабилитације постала 1998. године.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

378

ЈП “СРБИЈАШУМЕ” БЕОГРАД Шумско газдинство “Расина”

Шумско газдинство “Расина” у Крушевцу основано је решењем Владе НР Србије бр. 538 од 3. септембра 1948. године. Предмет пословања предузећа је: управљање, подизање, гајење, уређење, заштита и правилно искоришћавање шума, мелиорација шумског земљишта, одржавање шумских путева, зграда и других објеката, дистрибуција дрвета у локалном снабдевању из шума републиканског значаја, као и ловна привреда на ловиштима републиканског значаја. Предузеће се налази под административно-оперативним руководством Министарства шумарства НР Србије.

86

Предузеће за искоришћавање и обнову шума “Расина” у Крушев-цу уписано у регистар предузећа и радњи са предметом пословања: реге-нерација, мелиорација економских шума, нега и заштита шума, сеча, израда дрвних сортимената, транспорт и продаја, расадничка производ-ња, семенска служба, узгој, нега и заштита дивљачи. Фи. бр. 1170/61 од 26. децембра 1961. године, Окружни привредни суд у Крагујевцу.

Предузеће за искоришћавање и обнову шума “Расина” извршило конституисање 17. фебруара 1962. године, затим променило назив и директора. Нови назив је Шумско газдинство “Расина”. Фи. бр. 711/62 од 10. маја 1962. године, Окружни привредни суд у Крагујевцу.

Директори

1948-1949 Драгољуб Вучковић, инжењер 1949-1952 Димитрије Радосављевић, инжењер 1952-1956 Иван Витолић (1898-?) из Сплита, инжењер 1956-1962 Драгољуб Вучковић (други пут) 1962-1966 Љубомир Милетић

Љубомир Милетић, инжењер, постављен је 31. марта 1962.

Од 1. јануара 1966. године спојени са “Дрвним комбинатом”. Од 1. јануара 1990. године издвојено из ШИК “Савремени Дом”. Јавно предузеће “Србијашуме” у Београду основано 19. јула

1991. године. Шумско газдинство “Расина” у Крушевцу послује као део ЈП “Србијашуме” Београд.

Директори

1991-1997 Милутин Трошић (1942-2009) из Разбојне Милутин Трошић завршио је Шумарски факултет. Радио у ШИК “Савремени Дом” у ООУР “Шумарство”, а када је основано Јавно предузеће “Србијашуме” ООУР “Шумарство”, постао је део новог предузећа под именом Шумско газдинство “Расина”, а Милутин Трошић директор.

86

Сл. гласник Србије, бр. 9 од 21. фебруара 1949, стр. 59.

Милорад Сијић

379

1997-2000 Бранислав Илчић из Крушевца Бранислав Илчић завршио је Шумарски факултет. Одав-де је отишао и наставио да ради у ЈП “Србијашуме” у Београду, где је извршни директор Сектора за коришћење шума. Руководи, организује, координира и одговара за благовремено и потпуно обављање свих послова из делокруга Сектора.

2000-2005 Сениша Јовановић (1960) из Бруса

Сениша Јовановић завршио је Шумарски факултет у Београду. Почео је да ради у Шумском газдинству “Расина” 1985. године као ревирни инжењер, затим од 1988. до 1999. године у Шумској секцији у Алекснадровцу ради као ревирни инжењер и шеф управе, одакле одлази у Шумску секцију у Брусу за шефа управе. Директор Шумског газдинства “Расина”

је од 2000. до 2005. године. Затим поново одлази у Шумску секцију у Брусу где је ревирни инжењер до 2008. године.

2005-2008 Мирослав Војиновић (1951) из Љуптена (Алексинац)

Мирослав Војиновић завршио је Шумарски факултет у Београду 1978. године. Радио је у Шумској управи у Брусу као референт за коришћење шума, од 1984. до 1994. године је шеф Шумске управе Крушевац, од 1994. до 2000. године руководилац радне јединице за механизацију и изградњу путева, затим до 2004. године пројектант за шумске комуникације. Затим је директор

Шумског газдинства. После тога ради као ревирни инжењер, а од 2010. самостални је референт за приватне шуме, заштиту животне средине и управљање отпадом.

2008- Сениша Јовановић (други пут)

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

380

ЈП ПТТ САОБРАЋАЈ “СРБИЈА” – РЈ ПС “КРУШЕВАЦ” Савезно министарство ПТТ успостављено је 7. марта 1945.

године и у његовој надлежности су осам ПТТ дирекције – једна од њих је ПТТ саобраћаја “Београд”. У саставу ПТТ саобраћаја “Београд” између осталих налази се Пошта, телеграф и телефон у Крушевцу.

Фирма под именом Пошта, телефон и телеграф у Крушевцу ради до 1948. године, затим мења назив у Среска пошта Крушевац.

Среска пошта Крушевац је основна јединица ПТТ саобраћаја “Београд” и као таква ради до 1960. године.

Управник Поште, телефона и телеграфа у Крушевцу

1945-1948 Миодраг Стаменковић (1892-1951) из Крушевца Миодраг Стаменковић је из старе крушевачке породице чији су се преци доселили из Локошнице код Ваљева. Његов отац и стричеви држали су кафану “Балкан” у Крушевцу. Стаменковић је руководиоц Поштанско-телеграфске станице у Крушевцу од 1930. године.

Управници Среске поште у Крушевцу

1948-1952 Радивоје Павличић из Крагујевца 1952-1960 Душко С. Петровић (1910-1980) из Обрежа 1960 Томислав Антић (1934-2002) из Блаца Нова телефонска централа у Крушевцу свечано је пуштена у рад

26. јуна 1960. године.87

Реорганизацијом ПТТ Југославије Среска пошта у Крушевцу постаје Предузеће ПТТ саобраћаја “Крушевац”.

“Предузеће ПТТ саобраћаја “Крушевац” издвојено је из предузећа ПТТ саобраћаја “Београд” одлуком Радничког савета матичног предузећа, а на бази Закона о организацији и управљању на југословенским поштама, телеграфима и телефонима (Сл. лист ФНРЈ бр. 50/60). Предузеће је регистровано код Окружног привредног суда у Крагујевцу Фи-1485 од 31. децембра 1960. године као Предузеће поштанског, телеграфског и телефонског саобраћаја “Крушевац”.

У саставу Предузећа ПТТ саобраћаја “Крушевац” улазе четири основне ПТТ јединице са 31 извршном јединицом и једном путујућом поштом преко којих предузеће организује и врши службу преноса поштанских пошиљки и телеграфско телефонски саобраћај. Основне јединице су: Крушевац, Александровац, Трстеник и Ћићевац.

Реорганизацијом Предузећа ПТТ саобраћаја “Крушевац” изврше-ном у децембру 1973. године конституисане су Основне организације удруженог рада. Промена назива фирме, услед усаглашавања са ЗУР-ом, извршена је на основу решења Окружног привредног суда у Краљеву

87

Победа, 1. јул 1960, стр. 1.

Милорад Сијић

381

под бројем 1851/78 од 5. априла 1979. године. Нов назив фирме гласи: Радна организација поштанског, телеграфског и телефонског саобраћаја “Крушевац”. Организовање Сложене организације удруженог рада ПТТ саобраћаја “Србија” регистровано је код Окружног привредног суда у Београду под бројем Фи 5218/79 од 19. фебруара 1980. године. Крушевачка Радна организација ПТТ саобраћаја “Крушевац” послује у саставу СОУР-а ПТТ саобраћаја “Србија”. Запошљава 520 радника 1983. године у два ООУР-а и пет јединица удруженог рада”.

88

У нову зграду уселили се 1982. године. РО ПТТ саобраћаја “Крушевац” – Немањина бр. 2 у свом саставу

1986. године има ООУР ПТТ саобраћаја “Крушевац” и Радну заједницу ПТТ и запошљава 530 радника.

На основу одлуке Скупштине СР Србије од 28. децембра 1989. године од неколико РО ПТТ саобраћаја у Србији конституисано је Јавно предузеће ПТТ саобраћаја “Србија”.

Од 30. маја 1997. године ЈП ПТТ саобраћаја “Србија” организова-но је као холдинг предузеће у чијем саставу као зависно предузеће функционише Предузеће за телекомуникације “Телеком Србија”.

ЈП ПТТ саобраћаја “Србија” од 1. јуна 1997. године поделила се на Поштански део и Телеком чиме је окончана заједничка фаза развоја поште и телекомуникација. У Крушевцу је дотадашњи директор Пош-танског дела Небојша Николић наставио да буде директор новог преду-зећа ЈП ПТТ саобраћаја “Србија” – Радна јединица поштанског саобра-ћаја “Крушевац”, док је Слободан Радоњић наставио као директор Пре-дузећа за телекомуникације “Телеком Србија”, Пословница “Крушевац”.

Директори

1960-1981 Томислав Антић (1934-2002) из Блаца Томислав Антић дошао је из Ужица. Са места директора ПТТ одлази на функцију председника Међуопштинског комитета социјалистичког савеза Краљево. По истеку мандата одлази на место директора ЗОИЛ “Дунав” Крушевац. Делегат је Друштвено политичког већа СР Србије, делегат је ДПВ СО Крушевац и члан председништва СРВЦ општине Крушевац.

1981-1997 Слободан Радоњић (1944) из Прокупља

Слободан Радоњић је завршио Правни факултет. Био је директор за опште и кадровске послове, затим директор ООУР-а ПТТ саобраћај. Последње четири године обављао је дужност Председника пословодног одбора ове организације. Од 1997. године директор је предузећа “Телеком Србија”, Пословница “Крушевац”.

88

ИАК, Предузеће ПТТ саобраћаја Крушевац, Листа категорија регистратурног мате-

ријала са роковима чувања, 1983.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

382

1997-2001 Небојша Николић (1959) из Крушевца Небојша Николић завршио је Саобраћајни факултет у Београду – катедра за поштанско и телекомуникациони саобраћај која школује специфичан профил стручњака. Подела предузећа затекла га на месту директора Поштанског дела и само је наставио да буде генерални директор Јавног предузећа ПТТ саобраћаја “Србија” – РЈ ПС “Крушевац”.

2001-2009 Дарина Аћимовић (1966) из Крушевца

Дарина Аћимовић завршила је Саобраћајни факултет Универзитета у Београду, где је дипломирала 1989. године. На истом факултету магистрирала 2000. Од 1989. ради као референт приправник, самостални референт, главни референт у РЈ ПТТ “Крушевац”; руководилац службе за поштански саобраћај 2000. године, затим директор РЈ ПТТ “Крушевац”. У исто

време помоћник генералног директора ЈП ПТТ “Србија” (за Централну Србију) од 2001. до 2004. године. Данас је водећи сарадник РЈ ПТТ “Крушевац”.

2009- Небојша Николић (други пут)

Милорад Сијић

383

ТЕЛЕКОМ СРБИЈА Пословница Крушевац

У процесу структурне и власничке трансформације ПТТ система Србије, основана је 1997. године компанија “Телеком Србија” а.д. као једночлано акционарско друштво, а од јуна исте године у власништву је три акционара: ЈП ПТТ саобраћаја “Србија”, ОТЕ Грчка и Тelecom Italia (посредством Тelecom Italia International).

Од 1998. године почели су да пружају услуге мобилне телефоније. ПТТ постао је 2003. године власник 80% удела, откупом акција од Тelecom Italia. Од 2006. године уведена 3G технологија и пружање услуга АDSL Интернета. Од 2007. године проширили се на БиХ и Црну Гору. У септембру 2010. године Влада Републике Србије постала је власник 80% акција “Телеком Србија” а.д.

“Телеком Србија” а.д. је модерна, у потпуности домаћа телекомуникациона компанија која већ 15 година има улогу лидера из области фиксне и мобилне телефоније, интернета и мултимедије, како у земљи, тако и у региону.

Директори 1997-2000 Слободан Радоњић (1944) из Прокупља

Слободан Радоњић је завршио Правни факултет. Био је директор за опште и кадровске послове, затим директор ООУР-а ПТТ саобраћај. Последње четири године обављао је дужност Председника пословодног одбора ове организације. Од 1997. године директор је предузећа “Телеком Србија”, Пословница “Крушевац”.

Реорганизацијом која је извршена 2000. године “Телеком Србија”,

Пословница “Крушевац” није била самостална и функционисала је на бази посебних служби обједињених са Краљевом.

2005-2009 Мирослав Пиперац (1954) из Бресног Поља Мирослав Пиперац завршио је Електротехнички факултет у Нишу. Радио је у предузећу “Прва Петолетка” у Трстенику на одржавању нумеричких машина до 1983. године, када је прешао у ПТТ у Крушевац. Овде је радио на пословима од референта до директора.

2009-2011 Драган Јовановић (1969) из Крушевца

Драган Јовановић је дипломирани инжењер електротехнике. Од 1996. до 2008. године радио је у предузећу ПТТ “Србија”, Радна јединица “Крушевац”, као главни сарадник за информатичке технологије и телекомуникације. Од 2009. године ради у “Телеком Србија” у Крушевцу као координатор за технику. Био је градоначелник Крушевца од 2011. до 2012. године.

2011- Мирослав Пиперац (други пут)

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

384

ПД “ЕЛЕКТРОСРБИЈА” Д.О.О. КРАЉЕВО Електродистрибуција Крушевац

На другој седници ГНО Крушевац од 28. октобра 1944. године

између осталог постављени су службеници Електричне централе. За директора је постављен Веселин Дичић, а за магационера Бранко Милошевић.

Када је 1945. године основано Електрично предузеће Србије (ЕПС), део тог предузећа је и “Електрокомбинат” из Краљева.

Градско електрично предузеће у Крушевцу од 1952. године постаје Погон Електрокомбината Краљево.

Дистрибуција Крушевац брисана је из регистра предузећа и радњи 1958. године и постало део Електропривредног предузећа “Електрокомбинат”. Фи. бр. 1342/58 од 9. децембра 1958. године, Окружни привредни суд у Крагујевцу.

Предузеће је 1958. године уклонило стубове за електричну струју који су раније постављени на средини улице. Уместо којих су постављени стубови дуж ивице тротоара. Ово је почетак реконструкције градске електричне мреже, за шта је потрошено преко 80 милиона динара.

Нови трансформатор који је грађанима донео знатно јаче осветљење саграђен је 1959. године.

Највећа трафостаница у земљи саграђена је поред Крушевца јачине 220/110 кв. Преко нове трафостанице повезаће се најважнији електроенергетски извори у земљи. Тако ће преко ње бити повезана термоелектрана која се подиже крај Приштине са другим енергетским системима. Изградња се финансира из савезног буџета: “14. Октобар” ради челичне стубове, а ГП “Јастребац” грађевинске радове.

“Електросрбија” Д.О.О. је настала интеграцијом “Електрокомби-ната” Краљево и предузећа “Електрошумадија” Крагујевац. Процес формирања почео је 1970. године, када је утврђена Анализа услова и разлога за интеграцију и када је сачињен предлог о спајању у заједничко електропривредно предузеће, које ће у свом саставу задржати затечене организације.

Потписивањем Самоуправног споразума о удруженом раду “Ел-ектродистрибуција” Крушевац постаје Организација удруженог рада.

“Електродистрибуција” Крушевац – Косанчићева бр. 32 запошљава 1986. године 321 радника.

Од 1. јануара 1992. године “Електросрбија” је трансформисана у Јавно предузеће у саставу јединственог система “Електропривреде” Србије са средствима у државној својини, а изменом одлуке о оснивању, уз промену правне форме и припајање ЈП “Елекстродистрибуције” Ужице, почев од 1. јануара 2006. године послује као Привредно друштво за дистрибуцију електричне енергије “Електросрбија” д.о.о. Краљево.

Милорад Сијић

385

Директори 1944-1947 Веселин Дичић 1947-1975 Бранко Милошевић (1915-1993) из Крушевца

Бранко Милошевић је индустријски техничар. Дужност директора обављао је од 1947. године све до пензионисања 1975. године. Познат је као добар фудбалер који је играо фудбал за СК “Цар Лазар”, СК “Крушевац” и ФК “Напредак”, чувени Бранко Симитар.

1975-1980 Живорад Обрадовић (1932) из Главинаца (Јагодина) Живорад Обрадовић завршио је Електротехнички факултет у Загребу 1963. као стипендиста Електропри-вреде Хрватске. Запослио се у предузећу “Електра” у Копривници, где ради само годину дана, 1964. долази у “Електородистрибуцију” у Крушевцу. Од 1982. прелази у “Електроисток” где ради до пензионисања 1998.

1980-1982 Димитрије Миловановић (1932) из Крушевца

Димитрије Миловановић одласком из КРО “Расина” у Крушевцу постављен је за председника Извршног савета СО Крушевац (1974-1978), потом је председник општинске организације ССРН (1978-1980) одакле долази за директора “Електродистрибуције” Крушевац као принудни управник.

1982-1987 Драгомир Нешић (1932) из Белог Поља

Драгомир Нешић је завршио Електротехнички факултет у Београду 1960. године. Радио је у војној индустрији “С. Принцип – Сељо” у Витезу. Од 1966. године у ХИ “Милоје Закић” у Крушевцу. Од 1971. године активно је војно лице, а 1972. године именован је за директора Радне организације “Електроуниверзал” у Крушевцу. У Пројектни биро долази 1974. године, затим у школу “Вељко Влаховић” где је професор.

1987-1998 Драгољуб Раичевић (1947) из Приштине

Након завршеног Електротехничког факултета заснива радни однос у Рударско енергетском комбинату Косово на пословима дежурног инжењера у ТС “Косово” Ту је провео годину дана. Од 1979. до 1981. године запослен је у ШИК “Црвена застава” у Крушевцу на пословима директора ООУР-а Услужне делатности. Од 1981. године прелази у “Електродистибуцију” Крушевац. Од

1995. године именован је за директора “Електросрбија” и те послове обавља до 2000. године.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

386

1998-2000 Хранислав Поповић (1933) из Велике Дренове Хранислав Поповић завршио је Економски факултет у Београду 1959. године. Радио је у предузећу “22. Јули” шест месеци 1960. године, да би исте године прешао у “14. Октобар” где ради као управник набавке. Од 1972. године ради у “Агропромету” где је водио комерцијал-не послове. Од 1976. ради у “Електродистрибуцији” у Крушевцу као шеф комерцијале, затим директор,

одакле је пензионисан 30. јуна 2000. 2001-2002 Радомир Перић (1943-2013) из Урошевца

Радомир Перић завршио је Економску школу у Крушевцу, а Економски факултет у Нишу. Радио је у ТШЦ у Крушевцу, Економској школи у Крушевцу, СДК у Крушевцу где је финансијски инспектор, одакле долази у “Електродистрибуцију” у Крушевцу, где ради као финансијски директор, а око десет година провео је радећи у “Електросрбији” у Краљеву.

2002-2009 Слободан Мијовић (1960-2009) из Крушевца

Дипломирани инжењер електротехнике. Цео радни век од приправника до директора провео је у “Електродистрибуцији” Крушевац, где је и умро на радном месту.

2009-2012 Драгољуб Раичевић (други пут) 2012-2014 Небојша Ђашић (1964) из Крушевца

Небојша Ђашић завршио је Електротехнички факултет у Чачку. Десет година је радио у “Трајалу” на послови-ма пројектовања и одржавања, као директор електро службе. У току 2000. године обављао је послове заме-ника директора “Електроуниверзала”, након чега је основао приватну фирму која се бави пројектовањем и израдом електроинсталација. Од децембра 2011. године

радио је као технички директор у ЈКП “Градска топлана”. 2014- Саша Стефановић (1967) из Крушевца

Саша Стефановић завршио је Електротехнички факул-тет у Београду. Од 1997. године ради у крушевачкој “Електродистрибуцији”. До сада је обављао значајне и одговрне послове, од пословође радне јединице Купци до заменика директора Привредног друштва “Електросрбија” Краљево.

Милорад Сијић

387

ЈП “ЕЛЕКТРОМРЕЖА” СРБИЈА Погон преноса Крушевац

Дан Јавног предузећа “Електромрежа” Србије, Београд је 28. јун.

То је дан оснивања првог преносног предузећа у Србији 1958. године и дан оснивања Здружене Електропривреде Србије 1965. године, у којој је успостављена функција управљања електроенергетским системом.

Један од највећих, по капацитетној и инсталисаној снази, је Погон у Крушевцу, основан 12. децембра 1961. године, који са 74 далековода дужине 2.000 километара и 6.647 стубова, напаја подручје 47 општина у 11 округа овог дела Србије. У 19 градова има 24 трафостанице од 400 киловата инсталисане снаге 3.640 мегаволтампера.

“Електроисток” ООУР за пренос електричне енергије – Жупски пут бб запошљава 1986. године 218 радника.

Перманентним развојем и одржавањем сталне погонске спремности преносног система се бави Дирекција за пренос електричне енергије. Својим континуираним радом обезбеђује максимални степен поузданости функционисања преноса електричне енергије. Дирекција покрива целокупно подручју Републике Србије и организована је у 7 организационих јединица – Погона за техничку подршку преносном систему „Техника“ и 6 погона подручја преносног система, који су формирани по територијалном принципу. Седишта погона преноса су у Београду, Бору, Ваљеву, Крушевцу, Новом Саду и Обилићу (привремено у Нишу). Погон „Техника“ је организован на функционалном принципу у Београду и има основну улогу техничке подршке, обједињавања и координације послова које обављају у погонима преноса као што су послови развоја, експлоатације и одржавања преносне мреже, послови заштите, локалног управљања, испитивања, мерења и други послови везани за пренос електричне енергије и функционалност преносног система.

Предузеће носи назив “Електромрежа” Србије од 2005. године. Од свог формирања и уписа у регистар привредних субјеката, Јавно предузеће “Електромрежа” Србије, Београд има својство правног лица.

Директори 1961-1964 Воја Јовановић из Ниша 1964-1974 Димитрије Стојковић из Краљева 1974-1990 Бора Гаврић (1933-2007) из Новог Пазара

Бора Гаврић завршио је Електротехнички факултет у Београду. Радио је у “Електродистрибуцији” у Новом Пазару од 1961. до 1967. године. Од 1967. године до пензионисања радио је у предузећу “Електроисток” у Крушевцу.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

388

1990-2001 Вукоман Петковић (1936) из Трешњевице (Параћин) Вукоман Петковић завршио је Електротехнички фа-култет у Београду. Радио је у предузећу “Енергоинвест” у Сарајеву, затим прелази у предузеће “Електросрбија” и ради у погону “Електродистрибуција” Краљево. Одатле је дошао у “Електроисток” у Крушевцу.

2001-2005 Зоран Младеновић (1950) из Велике Ломнице

Зоран Младеновић завршио је Електротехнички факул-тет у Београду. Радио у предузећу “Елмос” у Јагодини. Предавао у Техничкој школи у Лозници. Од 1978. године у “Електроистоку” у Крушевцу, где ради техничке послове на одржавању и експлоатацији.

2005-2007 Зоран Ракић (1949) из Горњих Левића

Зоран Ракић завршио је Електротехнички факултет у Београду 1973. године. Почео је да ради у предузећу “Електроуниверзал” у Крушевцу, затим “Електросрбија” у Краљеву. Од 1976. године до пензионисања радио у предузећу “Електроисток” у Крушевцу.

2007-2011 Небојша Петровић (1966) из Крушевца

Небојша Петровић завршио је Електротехнички фа-култет у Београду. Запослио се у “Електроисток” Погон Крушевац. Затим је отишао у Београд на место Извршног директора за пренос електричне енергије у ЈП “Електромрежа” Србија.

2011-2012 Драган Павловић (1958) из Крушевца

Драган Павловић завршио је Гимназију у Крушевцу. Електротехнички факултет, одсек енергетика у Београду. У “Електрожмрежи” ради од 1986. године као инжењер у Служби аутоматике, затим шеф МРЦ-а, руководилац у Служби аутоматике и директор Погона Крушевац. Данас је шеф Службе за аутоматику.

2012- Зоран Кнежевић (1974) из Прокупља

Зоран Кнежевић завршио је Електротехничку школу у Нишу. Електротехнички факултет, одсек енергетика у Београду. У “Електромрежи” ради од 2003. године као инжењер у Служби за одржавање далековода. Од 8. новембра 2012. године је директор Погона Крушевац.

Милорад Сијић

389

ПОЉОПРИВРЕДНА САВЕТОДАВНА И СТРУЧНА СЛУЖБА Пољопривредна станица у Крушевцу решењем Управног одбора

Основног савеза земљорадничких задруга за срез Крушевац бр. 1720 од 18. августа 1958. године као установа са самосталним финансирањем. У складу са Законом о удруживању и пословној сарадњи у привреди Службени лист бр. 28/60 Скупштине Основног савеза земљорадничких задруга за срез Крушевац од 22. октобра 1960. године пренела је право оснивача на Пољопривредно-шумарску комору среза Крушевац у Крушевцу. Ова станица је настављач раније Реонске станице за заштиту биља “Равњак” у Крушевцу.

РО Пољопривредна станица – Чолак Антина бр. 35 запошљава 1986. године 20 радника.

До 2009. године послује као друштвено предузеће Пољопривредна станица Крушевац, а од тада као државна установа Пољопривредна саветодавна и стручна служба Крушевац ДОО.

Финансирање службе врши се из аграрног буџета преко Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС, а делимично са тржишта пружања комерцијалних стручних услуга производним организацијама са нашег подручја. Услуге саветодавне стручне службе за пољопривредне произвођаче су бесплатне. Надзор над радом Пољопривредне службе врши Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде РС.

Директори 1958-1962 Сима Коковић (1922-1997) из Негришора (Лучани)

Сима Коковић завршио је Пољопривредни факултет инжењер је агрономије заштитар.

1962-1963 Бранислав Шошић (1914-1985) из Паруновца Бранко Шошић је завршио Пољопривредни факултет у Земуну 1940. Радио је у Заводима за пољопривредна истраживања у Лесковцу и Крушевцу, Министарству пољопривреде Србије. Затим је радио у Среском задружном савезу, “Агропромет” и Пољопривредној станици у Крушевцу одакле одлази у пензију.

1963-1965 Млађен Божовић (1928-1986) из Лопаша (Уж. Пожега)

Млађен Божовић је завршио Пољопривредни факултет у Земуну. Био је технички директор Пољопривредног комбината у Младеновцу, директор Пољопривредне станице у Крушевцу и помоћник управника Пословног савеза за сточарство. Од 1985. године изабран за председника ФК “Напредак” из Крушевца. Умро је као генерални директор КИК “22. Јули”.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

390

1965-1987 Радован Раичевић (1924-2002) из Мале Дренове Радован Раичевић пре рата је завршио гимназију. Студент. Борац. Позадински рад, команда места Трстеник, V дивизија КНОЈ-а комесар батаљона. После рата завршио факултет. Радио као шеф Одсека за пољопривреду и шумарство Народног одбора среза Крушевац.

1987-1991 Бранко Бурић (1932) из Витомирица

Бранко Бурић завршио је Пољопривредни факултет воћарско-виноградарски смер.

1991-2000 Драгољуб Милосављевић (1955) из Мешева

Драгољуб Милосављевић завршио је Пољопривредни факултет, смер заштитар у Београду 1980. године. Радио од 1981. до 1983. године у Институту за крмно биље у Крушевцу као стручни сарадник за дораду семена. Од 1983. године ради у Пољопривредној станици у Крушевцу. У једном периоду је директор.

2000-2009 Љубица Јаћимовић (1951) из Малог Иђоша

Љубица Јаћимовић завршила је Пољопривредни факултет, смер заштитар у Београду. Радила је две године у Земљорадничкој задрузи у Коњуху, затим је дошла у Пољопривредну станицу у Крушевцу где је радила до пензионисања.

2009-2013 Радомир Јовановић (1965) из Крушевца Радомир Јовановић завршио је Пољопривредни факултет, смер ратарство у Београду. Радио је у предузећу 14. Октобар у Крушевцу као шеф набавке у Фабрици хране, затим од 1997. године у предузећу дувана Нишавска долина из Пирота радна јединица у Крушевцу, у Ветеринарској станици а од 2009. године у Пољопривредној саветодавној и стручној служби.

2013- Драгослав Милутиновић (1979) из Крушевца

Драгослав Милутиновић завршио је Пољопривредни факултет, смер сточарство.

Милорад Сијић

391

АУТО МОТО САВЕЗ СРБИЈЕ Ауто мото савез “Крушевац”

Оснивачка скупштина одржана је крајем 1946. године на којој су изабрани Управни одбор. За председника изабран је Животије Јовановић шеф саобраћајне управе. Друштво има 30 чланова и једно возило. Ауто мото друштво “Петар Драпшин” из Београда, поклонило је новом Друштву један мотоцикл. Секција за обуку возача моторних возила за потребе ЈНА почиње са радом 1949. године.

Најзад 1951. године клуб прераста у Ауто мото друштво “Пане Ђукић Лимар” Крушевац. У периоду од 1952. до 1957. године друштво је запало у тешку материјалну и кадровску кризу, тако да је претило и расформирање. Група ентузијаста из предузећа “14. Октобар” преузима 1958. бригу и старање о друштву када су добије скромне просторије, у виду једне бараке у кругу фабрике “14. Октобар”. Од 1964. друштво по-ред постојеће радионице формира и линију техничког прегледа мотор-них возила тако да се заокружује целина техничког центра душтва.

Добијањем хангара на бившем аеродрому Крушевац за пословне просторије друштва отпочела је много већа и шира клупска активност друштва. Успешним развојем у каснијем периоду друштво гради пословне просторије у лици Пана Ђукића.

Друштво 1986. године има 9.000 чланова, 18 возила за обуку возача, шлеп службу, СПИ службу, сервис, информације, туризам и обуку возача. Овај посао обавља 40 запослених радника.

За период од 1946. до 1986. године у друштву је возачки испит положило 5.652 возача цивила и 1.545 омладинаца за потребе ЈНА. Друштво је организовало на територији општине преко 150 стручних предавања и приказало преко 100 наставно пропагандних филмова. Организовано је 20 фото изложби из области безбедности саобраћаја.

Акције: “Шта знаш о саобраћају”, “Гораново пролеће”, “Сигур-нији пут до школе”, “Саобраћајне значке АМСЈ”, “Срећно у школу – срећно у саобраћају”, “Друг на друму”, “Месец дана заштите пешака”, су свакодневна брига радника АМД на васпитању и младих и старих.

Друштво је 1992. године било у проблему јер га један његов део, ауто-школа, напушта и наставља да ради самостално под именом “Газела”. Друштво је због настале ситуације, а у складу са статутом АМС Србије, променило назив у Ауто мото клуб “Крушевац”.

Од 2008. године послују под називом АМС “Крушевац”.

Председници – директори 1946-1951 Животије Јовановић (1925-1999) из Гаглова

Животије Јовановић завршио је после рата Вишу управну школу и неколико година радио у Окружном јавном тужилаштву, затим око три деценије у Служби унутрашњих послова, најдуже на дужности начелника Одељења за безбедност саобраћаја. Оснивач је и први председник Ауто мото друштва у Крушевцу.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

392

1951-1958 Никола Ђуровић Никола Ђуровић одавде отишао је службом у Београд.

1958-1964 Радослав Лукић Радослав Лукић дошао је из предузећа “14. Октобар”.

1964-1968 Милан Савковић (1927-1968) из Крушевца

1968-1980 Градимир Цветковић (1940) из Крушевац Градимир Цветковић завршио Економску школу. Запос-лио се у Ауто мото друштво 1965. Касније, радећи, завршио је Вишу економску школу, затим и Економски факултет. У његово време саграђене су нове просторије у улици Пана Ђукића. Од 1985. одлази у Туристички савез Крушевац.

1980-? Миливоје Костић из Крушевца

Миливоје Костић завршио је Факултет организационих наука у Београду. Радио је у предузећу “14. Октобар” у Крушевцу, затим у Ауто мото друштво “Пане Ђукић Лимар” у Крушевцу.

?-1994 Радивој Дамјановић из Барање Радивој Дамјановић завршио је Саобраћајни факултет. Радио је у предузећима “Милоје Закић” и “14. Октобар” у Крушевцу. Затим је дошао за директора Ауто мото клуба “Крушевац”. Био је судски вештак.

1994-2014 Раде Димитријевић (1947) из Крушевца Раде Димитријевић је машински инжењер. Радио је у предузећу “Душан Петронијевић” у Крушевац. Затим у предузећу “Милоје Закић” у Крушевцу до 1994. године. Одатле је прешао у Ауто мото клуб “Крушевац”.

2014- Велибор Јовановић из Паруновца

Милорад Сијић

393

МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА Подручна полицијска управа Крушевац

Управа државне безбедности

Наредбом Врховног команданта 13. маја 1944. године формирано је Одељење заштите народа – ОЗН-а, при Повереништву за Народну одбрану Националног Комитета народног ослобођења Југославије. Као извршни орган ОЗН-е формиран је, 15. августа 1944. године, Корпус Народне одбране Југославије – КНОЈ, који је у извршавању својих зада-така садејствовао са органима ОЗН-е. Децембра 1944. године формирано је Повереништво за унутрашње послове, као највиши извршни орган на целој територији ДР Југославије. Повереништво унутрашњих послова 7. марта 1945. године мења назив у Министарство унутрашњих послова.

ОЗН-а чине четири одсека: Први одсек био је задужен за рад у иностранству и на окупираној територији; Други одсек био је задужен за рад на слободној територији; Трећи одсек имао је полуобавештајне задатке и Четврти одсек бавио се статистичко-техничким пословима.

Организациона изградња Службе безбедности усклађивана је са општим развојем друштвених односа у земљи. Већ 1945. године ОЗН-а прелази из састава Министарства народне одбране у Министарство уну-трашњих послова. Доношењем Устава ФНРЈ, 31. јануара 1946. реорга-низована је ОЗН-а. Од Првог и Другог одсека ОЗН-е формирана је при Министарству унутрашњих послова Управа државне безбедности – УДБ-а, док је од Трећег одсека ОЗН-е при Министарству народне одбра-не формирана Контраобавештајна служба – КОС Југословенске армије.

Министарство унутрашњих послова ФНРЈ одељење управе државне безбедности – УДБ за округ Крушевац до 30. априла 1947. године. Онда су укинути окрузи, а нови назив је Министарство унутрашњих послова ФНРЈ опуномоћство управе државне безбедности за срез расински у Крушевцу. Као такво функционише до 1955. године.

Начелник одељења УДБ-е за округ Крушевац

1945-1948 Животије Савић (1921-1972) из Читлука Животије Савић капетан, од октобра 1946. мајор. Затим одлази у Београд; од 1949. до 1952. године начелник је округа Зајечар; од 1952. до 1961. године начелник УДБ-е Града Београда; од 1961. до 1965. године шеф БИА; од 1965. до 1966. године министар унутрашњих послова Србије. Није пристао да оптужи Ранковића на Брионском пленуму и спаси себе. Опуномоћници УДБ-е среза расинског

1948-1949 Јово О. Ивановић, капетан 1949-1950 Јован Цураковић (1914-1993) из Тоболца, поручник 1950-1952 Милорад Зорић, поручник 1952-1955 Момчило Бојовић, капетан

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

394

Градска милиција у Крушевцу У Крушевцу је одмах по ослобођењу 1944. године постављен при

ГНОО-у Крушевац Војислав Јанковић за повереника унутрашњих послова и на том месту остао до 2. априла 1946. године, када је ступио на дужност председника Окружног суда у Крушевцу.

“На седници ГНОО Крушевац од 4. децембра 1944. под тачком 1 образовање градске милиције. За командира предложен је Љубодраг Станисављевић, мајор. За милиционаре: Миодраг Ђонић; Мирослав Томић, фотограф; Миша Ђорђевић, трговац; Мирослав Милетић; Миодраг Милетић, обућар; Милорад Николић, земљорадник; Душан Грујичић, служитељ ГНОО, за остале милиционере ставиће се предлог накнадно”.

89

Командири градске милиције

1944-1946 Љубодраг Станисављевић мајор 1947-1955 Милан В. Диклић поручник У Округу после рата био је велики број милицијских станица, а

командири тих станица били су директно подређени команданту одсека Повереништва среза расинског до 1955. године (?-1955 Пеко Поповић мајор), затим шефу одсека Секретаријата за унутрашње послове при НО среза Крушевац до 1963. године (1955-1963 Недељко Оро мајор).

“Унутрашње одељење ГНОО-а Крушевац имало је велико учешће по ослобођењу земље када су се успостављали органи народне власти. Рад одсека наилазио је на тешкоће које су се састојале углавном у следећем: недовољна спремност и искуство органа, лежерност појединаца, недостатак правилног и тачног вођења потребних књига, евиденције и контроле. У току 1945. године вођена су три деловодна протокола, и то: општи деловодни протокол у који је примљено и заведено 22.975 предмета; деловодни протокол Унутрашњег одељења, успостављен 4. септембра 1945. године у који је примљено и заведено 3.358 предмета; деловодни протокол Градске народне сигурности вођен од 8. августа 1945. године у који је заведено 898 предмета.

Унутрашњи деловодни протокол издао је 8.703 личних карата (од којих је известан број из 1944. године). Издато је 13.547 објава за путовање грађана у времену док су исте биле потребне. Од 25. септембра 1945. године (када је успостављена књига) извршено је 118 заплена робе лицима која су се бавила шпекулацијом или црном берзом. Заведено је 12 регистрација венчаних и једна регистрација рођених у матичне књиге овог одбора. Услед тога што нису вођени контролници извршног подељка Градске милиције не може се дати тачан број извршних предмета као ни број лица притвараних од стране Градске милиције за иступна дела у току 1945. године”.

90

89

ИАК, ГНОО Крушевац, 4. децембар 1944. 90

ИАК, ГНОО Крушевац 1945, Извештај о раду Унутрашњег одељења ГНО-а у 1945.

Милорад Сијић

395

Одсек Унутрашњих послова при ГНО Крушевац успостављен је од првог дана после ослобођења и он је тада најважнији орган безбедности у граду и директно одговоран Градском Народном одбору.

Шефови одсека Унутрашњих послова

1944-1946 Војислав Јанковић (1908-1988) из Ниша 1946-1948 Данило Јововић 1948-1949 Драгомир Давидовић из Младеновца На седници ГНО Крушевац од 16. августа 1949. под тачком 6

избор повереника за Повереништво унутрашњих послова. До доношења општег Закона о народним одборима постојао је одсек Унутрашњих послова при ГНО у Крушевцу као орган Министарства унутрашњих послова. Међутим, општи Закон о народним одборима тај однос између ГНО-а и одсека Унутрашњих послова регулисао је тако што се у оквиру организације ГНО-а формира Повереништво унутрашњих послова, под непосредним руководством једног повереника.

Шефови Повереништва унутрашњих послова ГНО-а

1949-1950 Драгомир Давидовић из Младеновца Драгомир Давидовић је члан Бироа КПЈ касније отишао у Републичку милицију у Београд.

1950-1955 Велиша Вуковић из Пожаревца Велиша Вуковић био је од 1947. одборник ГНО Крушевац и члан Извршног одбора као шеф Повереништва унутраш-њих послова. Касније први начелник СУП-а Крушевац.

Одсек унутрашњих послова СНО среза расинског

Као виши орган Унутрашњих послова у граду основан је Одсек унутрашњих послова при Среском народном одбору среза расинског, од 1949. године Повереништво унутрашњих послова.

Шефови Одсека унутрашњих послова СНО-а 1945-1948 Славко Ђуровић (1922-1999) из Бовна 1948-1949 Ђорђе Стојановић (1924-1949) из Пакашнице

Ђорђе Стојановић био је чиновник Планске комисије у Крушевцу, одакле је отишао за директора Градског столарског предузећа а онда је постављен за шефа одсека унутрашњих послова СНО Среза расинског.

Шеф Повереништва унутрашњих послова СНО-а

1949-1955 Младен Маринковић из Прокупља Младен Маринковић постављен је за повереника Повере-ништва НО Среза расинског у овом периоду.

91 Касније

службом премештен у Ниш на руководећи положај.

91

ИАК, Окружно јавно тужилаштво, кутија 12.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

396

Секретаријат унутрашњих послова у Крушевцу “До 1949. године службе државне и јавне безбедности постоје

као две паралелне службе у МУП-у, а у срезовима одвојено УДБ-е и Повереништво унутрашњих послова. На основу општинског Закона о народним одборима, 1949. године повереништва унутрашњих послова улазе у састав народних одбора срезова, а 1952. године УДБ-а прелази са војне на цивилну формацију (од 1966. године то је Служба државне безбедности – СДБ). Априла 1952. године на основу Закона о народним одборима установљавају се савети за унутрашње послове и Народни одбори срезова као органи друштвеног управљања у области унутраш-њих послова. Септембра 1955. године извршено је организовано спајање свих органа унутрашњих послова у јединствену Службу унутрашњих послова, као посебан орган државне безбедности”.

92

Седиште Народне милиције после рата у Крушевцу било је у згради иза хотела “Европа” у Чолак Антиној улици, где је данас конфекција “Црвена звезда”. Касније је направљена нова зграда СУП-а у Крушевцу на данашњој локацији и усељена 1963. године.

Основним законом о унутрашњим пословима (из 1966. године) унутрашњи послови су сконцетрисани у Службе јавне и Службе држа-вне безбедности. Назив “народна милиција” промењен је у “милиција”.

Закон о унутрашњим пословима донет 17. јула 1991., а 26. децем-бра 1996. (са важношћу од 3. јануара 1997.) Законом о изменама Закона о унутрашњим пословима реч “милиција” је замењена речју “полиција”.

Начелници Службе унутрашњих послова у Крушевцу

1955-1956 Велиша Вуковић из Пожаревца Велиша Вуковић био је од 1947. године одборник ГНО Крушевац и члан Извршног одбора као повереник унутрашњих послова ГНО-а Крушевац. Постављен за првог начелника СУП-а Крушевац. “Био је швалер тајно је снимљен како у кафани пије из женске ципеле и отеран из службе”.

93

1956-1963 Иво Шушњара (1924-2012) из Ведрине (Сињско Поље)

Иво Шушњара учесник рата. Радио је у Државном секретаријату за унутрашње послове НР Србије, затим у Богатићу, Шапцу и Новом Саду, одакле је дошао за начелника СУП-а у Крушевцу октобра 1956. године. Оснивањем Региона Краљево одлази јануара 1963. за начелника СУП-а за срез Краљево. Биран 1963. за посланика у Организационо-политичко веће Савезне

скупштине.94

Од 1969. одлази службом у Београд.

92

Иво Шушњара, Ибарске Новости, 5. мај 1964, стр. 3. 93

Говорио Најдан Здравковић из Крушевца, 19. марта 2014. 94

Победа, 10. мај 1963, стр. 2.

Милорад Сијић

397

1963-1966 Јован Димитријевић (1923-1994) из Црне Траве Јован Димитријевић био је ђак четврте године Грађевинско-техничке школе у Београду када је почео Други светски рат. Одатле је отишао у партизане (Друга јужноморавска бригада). Првоборац је и носилац “Партизанске споменице 1941”. Из рата је изашао као потпоручник и укључен у службу ОЗН-е. Радио у Власотинцу као официр ОЗН-е, од 1952. године прелази у Ражањ, а 1955. у Крушевац, где је начелник УДБ-е.

1966-1972 Петар Николић (1939-1977) из Крушевца

Петар Николић завршио је Правни факултет у Београду. Радио је у предузећу “Милоје Закић” и предузећу “Ремонт” у Крушевцу. Од 1964. године председник је Општинског комитета Савеза омладине у Крушевцу. Са тог места као веома млад човек постављен за начелника СУП-а у Крушевцу. Одавде отишао за начелника за кадрове у Републичком

Секретаријату унутрашњих послова у Београду. Погинуо је у саобраћајној несрећи.

1972-1979 Милисав Миленковић (1928-1995) из Сталаћа

Милисав Миленковић завршио је Правни факултет у Београду. Цео радни век провео је у СУП-у; од оперативца до начелника. Од 1963. године је начелник УДБ-е у Крушевцу. Добитник је више признања за свој рад. Пензионисан је у чину генерал-мајора полиције.

1979-1988 Бранислав Ракоњац (1946) из Пребрезе Бранислав Ракоњац завршио је Гимназију у Прокупљу, а Правни факултет у Нишу. Запослио се у СУП-у у Крушевцу, где је после приправничког стажа радио у државној безбедности. Биран је у два мандата за начелника СУП-а. Међутим, због дешавања у служби још пола мандата остаје на челу службе.

1988-1998 Срђан Милојевић (1947-2006) из Крушевца

Срђан Милојевић завршио је Правни факултет у Београду 1971. године. Највећи део радног века провео је у СУП-у у Крушевцу радећи на многим дужностима; од приправника до начелника. Од 1. јануара 1999. године начелник је СУП-а у Пироту. Након 30 година рада пензионисан је у чину пуковника полиције.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

398

1999-2001 Зоран Симовић (1952) из Краљева Зоран Симовић завршио Средњу школу унутрашњих послова у Сремској Каменици. Распоређен је 1971. у СУП у Крушевцу, а 1972. године послат на редовне студије Више школе унутрашњих послова у Земуну. Вратио се у Крушевац на радно место помоћника командира станице милиције. Ванредно је завршио Факултет безбедности у Скопљу. После тога ради у

цивилном делу службе – послови сузбијања криминали-тета где је од 1993. начелник службе. Упућен на место начелника СУП-а у Чачку 1995. године.

2001-2007 Саша Вукадиновић (1972) из Крушевца

Саша Вукадиновић завршио је Правни факултет 1997. године. До 2000. године радио је у адвокатској канцеларији, када је положио и правосудни испит. Од 2001. године ступа на дужност начелника СУП-а, а потом Полицијске управе у Крушевцу. У Министарс-тво правде одлази 2007. године где је именован за директора Управе за извршење заводских санкција.

Потом постаје шеф БИА на чијем челу се налази у периоду од 2008. до 2012. године.

На основу члана 90. тачка 5. Устава Републике Србије (2006),

члана 22, члана 23. став 1. и члана 129. Закона о полицији (“Службени гласник” РС, број 101/05), Влада доноси Уредбу о начелима за унутрашње уређење Министарства унутрашњих послова. Под II Унутрашње организационе јединице, чланом 7. на територији Републике на којој је месно надлежно министарство образују се и подручне полицијске управе, са седиштима и за подручја (укупно 26) где налазимо под бројем 10. Полицијску управу Крушевац за општине: Александровац, Брус, Варварин, Крушевац, Трстеник и Ћићевац. У општинама изузев општина у којима се седишта подручних управа, образују се полицијске станице.

Начелник Полицијске управе у Крушевцу

2007- Миљан Петровић (1972) из Крушевца Миљан Петровић завршио је Вишу школу Унутраш-њих послова 1995. године након чега је радио у СУП-у као полицајац. Касније је уписао Правни факултет у Нишу где је дипломирао 2004. године. Од 2004. до 2007. године начелник је криминалистике, а од 2007. године начелник Полицијске управе у Крушевцу.

Милорад Сијић

399

ГРАДСКИ НАРОДНИ СУД У КРУШЕВЦУ “На седници ГНОО Крушевац од 4. децембра 1944. године

између осталог под тачком 3 организовање градског суда. Одборник за судство Војислав Јанковић предлаже: за судију стручњака Веру Бабић, дипломираног правника из Крушевца; за остале судије Николу Јоцића, кројача из Крушевца; Марка Цветковића, трговца из Крушевца; док ће још за два члана суда поднети накнадни предлог”.

95

“На седници ГНОО Крушевац од 12. децембра 1944. године на дневном реду под бројем 1 бирање још две народне судије градског суда. Одборник за судство Јанковић реферисао да је на седници од 4. децембра 1944. године остало отворено питање избора још две судије и чиновника за градски суд. Предлаже да се изаберу као судије Милан Милошевић, сарач из Крушевца и Хранислав Илић, земљорадник из Лазарице, а за особље суда предлаже Максимелију Марковић и Милеву Ђокић. Сва ова предложена лица познаје као исправне и погодне, па предлаже да се приме. Предлог примљен. Ставља се у дужност одбор-нику Јанковићу да изабране судије и службенике уведе у дужност”.

96

“На седници ГНОО од 14. марта 1945. изабран је Градски народ-ни суд и пресудитељи. Потпредседник ГНОО-а чита акт председника АСНОС-а Повереништва правосуђа бр. 469 од 9. фебруара 1945. године.

Једногласно су изабрана следећа лица: Вера Бабић, дипломирани правник из Крушевца; Никола Јоцић, кројач из Крушевца; Марко Цветковић, трговац из Крушевца; Милан Милошевић, сарач; Хранислав Илић, земљорадник; Даница Тодоровић, учитељица; Славка Марковић, учитељица; Михајло Павловић, пензионер; Станоје Ивановић, земљорадник из Пакашнице; Војислав Мићић, трговац; др Дража Минић, лекар; Војислав Петковић, месар; Стеван Ђокић, столар; Миодраг Петровић, радник фабрике вагона; Стојан Кордић, бравар; Миланка Милошевић, домаћица; Нада Јовановић, домаћица; Станко Катић, кројач; Милорад Матејић, кафеџија; Воја Стефановић, колар и Милан Милосављевић, фотограф. Недостаје један правник како би био заменик председника суда”.

97

Законом о уређењу народних судова од 26. VIII 1945. (са измена-ма и допунама од 21. VI 1946.) укинути су градски народни судови.

Председник Градског народног суда 1945-1946 Вера Бабић (1914-1988) из Крушевца

Вера Бабић завршила је Правни факултет у Београду. Ћерка је познатог трговца Јована Кордића који је држао хотел “Београд” у Крушевцу. Одласком са места председника Градског народног суда у Крушевцу постављена је за заменика окружног јавног тужиоца.

95

ИАК, ГНОО Крушевац, 4. децембар 1944. 96

ИАК, ГНОО Крушевац, 12. децембар 1944. 97

ИАК, ГНОО Крушевац, 14. март 1945.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

400

ВИШИ СУД У КРУШЕВЦУ За организацију судства после рата у Србији значајни су Закон о

уређењу народних судова од 26. августа 1945. године (са изменама и допунама од 21. јуна 1946. године), Устав ФНРЈ од 31. јануара 1946. године, који је дао основна начела судства. До доношења закона и Устава организација судства спровођена је на основу упутстава и одлукама АВНОЈ-а и скупштина федерланих јединица. Према Упутству о уређењу народних судова за Србију (донело је Председништво АСНОС-а 9. фебруара 1945), судску власт на њеном подручју вршили су народни судови: општински (градски), срески и окружни судови и Врховни суд Србије.

“Седница ГНОО Крушевац од 2. априла 1946. године између осталог на дневном реду под тачком 1 разрешење дужности одборника унутрашњег одељења Војислава Јанковића који одлази на дужност председника Окружног народног суда у Крушевцу”.

98

“Председник Извршног одбора ОНО-а Љуба Јовановић кратко се осврнуо на рад Окружног народног суда у Крушевцу и изнео да је на реорганизацији, које је извршило Министарство правосуђа Србије, Окружном народном суду уместо 10 чланова, колико је до сада имао, одобрио свега 7 чланова. Окружни народни одбор усвојио је предлог овог суда да се број седам повећа на осам. Како је један од чланова Окружног народног суда умро – Живојин Цветковић (Скупштина је једним минутом ћутања одала пошту Ж. Цветковићу), а други члан суда Љубомир Младеновић изразио жељу да пређе у Јавно тужилаштво, то је на тај начин број чланова суда сведен на 5, и састав истог остао би сле-дећи: Председник Окружног народног суда Војислав Јанковић, чланови: Будимир Вулетић судија, Јован Поповић судија, Драгољуб Крстић су-дија, Станко Недић судија, Душан Добрић судија лаик и Исидор Савић судија лаик. За Окружни народни суд одређено је 200 поротника”.

99

“Донета је Уредба маја 1947. године о броју и територијалној

надлежности среских и окружних судова на територији НР Србије. Тада видимо да на територији Округа крушевачког постоји Окружни народни суд који је надлежан за седам среских народних судова.

Окружни суд у Крушевцу: 7 судија и 200 судија поротника, Срески суд за срез крушевачки: 6 судија и 120 судија поротника, Срески суд за срез расински: 5 судија и 100 судија поротника, Срески суд у Александровцу: 3 судије и 80 судија поротника, Срески суд у Брусу: 3 судије и 80 судија поротника, Срески суд у Варварину: 3 судије и 80 судија поротника, Срески суд у Ражњу: 4 судије и 100 судија поротника, Срески суд у Трстенику: 6 судија и 120 судија поротника”.

100

98

ИАК, ГНО Крушевац, 2. април 1946. 99

ИАК, ГНО Крушевац 1946. 100

Сл. гласник Србије, бр. 51, 19. октобар 1946, стр. 1.347.

Милорад Сијић

401

Када су 1949. године формирани обласни народни одбори, Уредбом од 30. јуна 1949. године укинути су окружни судови и основани нови окружни судови. Окружни суд у Крушевцу је укинут, док је Срески суд у Крушевцу потпао под надлежност новооснованог Окружног суда у Области крагујевачкој са седиштем у Крагујевцу.

Председници Окружног суда у Крушевцу

1945-1946 Ђорђе Јовашевић101

1946-1949 Војислав Јанковић (1908-1988) из Ниша

Војислав Јанковић рођен је у Нишу, али је одрастао у Крушевцу где се његов отац настанио. Завршио је Правни факултет у Београду. Радио као судија у Брусу и Крушевцу. После рата потпредседник ГНО Крушевац, повереник унутрашњих послова при ГНОО Крушевац, а биран је и за председника Обласног суда у Титовом Ужицу. Пензионисан као судија Врховног суда Србије у

Београду. Укидањем области 1951. године

102 поново је основан Окружни

суд у Крушевцу, а Законом о судовима од 5. јула 1954. године у ФНРЈ враћено је стање судова из 1947. године.

“Окружни суд у Крушевцу 1952. године има 24 запошљених од којих су 8 судија, и то: Драгиша Миљковић (1912) председник, Радован К. Ристић (1901) из Крушевца судија, Миленко Јовановић (1909) из Сарајева судија, Драгољуб Крстић (1909) из Крушевца судија, Станко Недић (1905) из Црног Кала судија, Живојин Катунац (1906) из Селишта судија, Јосиф Московљевић (1910) из Рибара (Брус) судија, Мирослав Митић (1917) из Крушевца судија, остали су службеници”.

103

1951-1955 Драгиша Миљковић (1912-?) из Крагујевца

Драгиша Миљковић завршио Правни факултет у Београду. Радио као судија од 1933. године, а поновним формирањем Окружног суда у Крушевцу долази за председника. Одавде је отишао за Београд.

1955-1961 Богдан Филиповић (1912-?) из Сарајева Богдан Филиповић са места председника Среског суда у Крушевцу дошао за председника Окружног суда у Крушевцу. “Ишао је 1961. године у САД да посети брата, па је због тога смењен са места председника”.

104

Радио као судија Окружног суда и 1965. године.105

Касније отишао за Београд у Привредни суд.

101

Сл. гласник Србије, 9. септембар 1945, број 28, стр. 432. 102

Указом бр. 1943 од 7. XI 1951. укинуте су области (Сл. лист ФНРЈ од 14. XI 1951). 103

ИАК, ГНО Крушевац 1952. 104

Говорио Милорад Станковић Бели, судија у пензији из Крушевца, 25. март 2014. 105

Председник је изборне комисије 1965. године за Округ крушевачки.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

402

Укидањем Среза Крушевац 1962. године укинут је и Срески суд у Крушевцу и преименован у Општински суд у Крушевцу.

“Доношењем новог устава 1963. године спроведене су и реформе у судству, па су 1965. године пренете надлежности са окружних на општинске судове што је повећало постојећу неажурност општинских судова, а до тада углавном ажурни суд у Крушевцу уврстио се у ред неажурних са перспективом да пада у све већу неажурност”.

106

Уставом из 1963. године судови нису имали чак ни формалну

аутономну власт, већ су били подређени законодавној уз велики уплив извршне власти и Савеза комуниста. Суд је третиран као “важна друштвена делатност”, као просвета, култура и слично. Судије су на крају године подносили рапорт “највишим органима друштвено-политичких заједница”. Према тадашњем уставу судија је имао мандат од осам година и право на реизбор.

Нова зграда Суда у Крушевцу усељена је 1968. године. 1961-1974 Живојин Радовановић (1919-1977) из Стопање

Живојин Радовановић завршио је Правни факултет у Београду. Радио као јавни тужилац у Трстенику, Варва-рину, Београду, Обреновцу и Нишу. Затим је дошао у Крушевац где ради као секретар Среза крушевачког. После тога постављен је за председника Окружног суда у Крушевцу, а од 1974. године је Окружни јавни тужилац у Крушевцу. Познат као “Жика мозак”.

Уставом из 1974. године задржана је претходна организација

судова, али је уведена морално-политичка подобност судије. 1974-1982 Борислав Урошевић (1924-2002) из Текије

Борислав Урошевић завршио је Вишу управну школу, затим Правни факултет у Београду. Радио је као начелник опште управе у НО општине Крушевац. Потом је јавни правобранилац, судија Окружног суда у Крушевцу и на крају председник Окружног суда у Крушевцу до пензионисања. На покушај Војислава Савића, тада председник СО Крушевац да се меша у

судство, рекао је: “....Ти Војо гледај своја посла, а у Суд се не мешај...” После тога је отеран у пензију.

107

106

Победа, 11. новембар 1966, стр. 5, део Интревјуа Живојина Радовановића. 107

Говорио Милорад Станковић Бели, судија у пензији из Крушевца, 25. март 2014.

Милорад Сијић

403

1983-1992 Драгомир Радивојевић (1932-2000) из Каменара Драгомир Радивојевић завршио је Правни факултет у Београду. Радио је у Синдикалном већу у Нишу, одакле је дошао за судију Општинског суда у Крушевцу. Од 1974. године је судија Окружног суда у Крушевцу затим председник. Тајним гласањем изабран је за председника Окружног суда и 1991. године, али је касније смењен. До пензионисања радио као судија

Окружног суда. Уставом из 1990. године и новим Законом о судовима уведен је

систем поделе власти, са самосталним и независним судством. Образовани су судови опште надлежности (општински и окружни) и привредни судови. Председнике судова и судије бира Народна скупштина, а први пут после Другог светског рата уводи се сталност судијске функције. Избрисана је морално-политичка подобност.

Систем правосуђа у Републици Србији у периоду од 1990. до 2010. године заснивао се на одредбама Устава Републике Србије из 1990. године и Закона о уређењу судова (“Сл. гласник РС”, бр. 63/01, 42/02, 27/03, 29/04, 101/05 и 46/06) и одредбе чл. 12-20, Закона о судовима (“Сл. гласник РС”, бр. 46/91, 60/91 – исправка, 18/92 – исправка, 71/92, 63/01, 42/02, 27/03 и 29/04). Сачињавале су га следеће врсте судова: општински судови, окружни судови и Врховни суд Србије, а као судови посебне надлежности, који су поступали само у одређеним привредним стварима, постојали су и привредни судови и Виши привредни суд који 2001. године мењају назив и постају трго-вински судови и Виши трговински суд. До 2004. године у Републици Србији је постојао и систем војног правосуђа, прецизније – постојао је првостепени војни суд и Врховни војни суд. Војни судови су укинути Законом о преношењу надлежности војних судова, војних тужилаштава и војног правобранилаштва на органе држава чланица из 2004. године, и то тако што је надлежност ових судова пренета на окружне судове у Новом Саду, Нишу и Београду, и на Врховни суд Србије.

1992-2000 Душан Цековић (1942-2012) из Зајечара

Душан Цековић је одрастао у Крушевцу, где је његов отац Петар шеф откупне станице “Котекс”. Завршио је Правни факултет. Није конкурисао за председника Окружног суда у Крушевцу 1991. године. Међутим, накнадни догађаји у Окружном суду доводе до смене председника суда, а он постаје нови председник.

2001-2005 Мирјана Поповић (1951) из Крушевца Мирјана Поповић завршила је Правни факултет. Радила је као судија Окружног суда у Крушевцу, а од 2010. године је судија Апелационог суда у Крагујевцу.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

404

2005-2009 Јанко Миленковић (1949) из Крушевца Јанко Миленковић завршио је Правни факултет у Београду. Радио је као приправник у Окружном суду у Крушевцу, затим је судија у Општинском суду у Крушевцу осам година, па судија Окружног суда у Крушевцу. После тога око две године бавио се адвокатуром да би се поново вратио и радио као судија Окружног суда у Крушевцу где је у једном мандату

председник истог. Реформом судства крајем 2009. године остао је без посла, а одлуком Високог савета судства од 18. септембра 2012. враћен је на посао и ради као судија Вишег суда у Крушевцу

Година 2009. је година реформе правосуђа, те су Законом о

уређењу судова (“Сл. гласник РС” 116/08 и 104/09) и Законом о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава (“Сл. гласник РС” 116/08) основани нови судови.

Реформом правосуђа 2009. године Окружни суд у Крушевцу мења назив у Виши суд у Крушевцу. Од 1. јануара 2010. године постављен је вршиоц функције Вишег суда у Крушевцу.

Виши суд у Крушевцу налази се у улици Трг косовских јунака бр. 3, у згради правосудних органа. Виши суд у Крушевцу је домаћин зграде правосудних органа у којој су смештени и Основни суд у Крушевцу, Основно јавно тужилаштво у Крушевцу, Виши суд у Крушевцу, Више јавно тужилаштво у Крушевцу, као и канцеларија Центра за медитацију.

Закон о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава (Сл. гласник РС, бр. 101/2013) каже да у Расинском округу постоје следећи судови:

Прекршајни суд у Крушевцу за територије општина Александровац, Брус, Варварин и Ћићевац и за град Крушевац са одељењима суда у Александровцу, Брусу, Варварину и Ћићевцу.

Основни суд у Брусу за територију општина Александровац и Брус са судском јединицом у Александровцу; Основни суд у Крушевцу за територију општина Варварин и Ћићевац и за град Крушевац са судском јединицом у Варварину и Основни суд у Трстенику за подручје општине Трстеник.

Виши суд у Крушевцу за подручје Основног суда у Брусу, Основног суда у Крушевцу и Основног суда у Трстенику.

Привредни суд у Краљеву за територију општина Александровац, Брус, Варварин, Врњачка Бања, Рашка, Сјеница, Трстеник, Тутин и Ћићевац и за градове Краљево, Крушевац и Нови Пазар са судским јединицама у Крушевцу за територије општина Александровац, Брус, Варварин, Трстеник и Ћићевац и град Крушевац и судску јединицу у Новом Пазару за територију општина Сјеница и Тутин и град Нови Пазар (Крушевац је до 1972. године припадао Окружном привредном

Милорад Сијић

405

суду у Крагујевцу, а када је основан Окружни привредни суд у Краљеву 1972. године потпао је под његову ингеренцију).

Апелациони суд у Крагујевцу за територије Виших судова у Јагодини, Крагујевцу, Крушевцу, Краљеву, Новом Пазару, Чачку и Ужицу.

Председници Вишег суда у Крушевцу

2010-2013 Драган Здравковић (1959) из Александровца Драган Здравковић завршио је Правни факултет у Београду где дипломира 1983. године. Радио као приправник у Општинском суду у Александровцу. После положеног правосудног испита примљен за судију. Председник Општинског суда у Александровцу је од 2005. године. Одлуком Високог савета судства изабран је за судију Вишег суда у Крушевцу и

постављен за вршиоца функције председника Вишег суда у Крушевцу до избора председника тог суда.

2013- Катарина Бошковић (1955) из Крушевца

Катарина Бошковић завршила је Гимназију у Крушевцу, а Правни факултет у Београду. Радила је као инспектор прихода у Управи прихода у Крушевцу. Затим је судија Општинског суда у Крушевцу, судија Окружног суда у Крушевцу, судија Апелационог суда у Крагујевцу, одакле је дошла на место председнице Вишег суда у Крушевцу.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

406

ОСНОВНИ СУД У КРУШЕВЦУ Почетком 1945. године у Крушевцу су основана два среска

народна суда јер су постојала два среза: расински и крушевачки. Како је и предвиђено за 1947. годину Срески народни суд Среза

расинског има пет судија и 100 судија поротника и Срески народни суд Среза крушевачког има шест судија и 120 судија поротника.

108

Председник Среског народног суда Среза расинског 1945-1947 Драгослав Јаковљевић Председник Среског народног суда Среза крушевачког 1945-1947 Чедомир И. Филиповић Уредбом о броју и територијалној надлежности среских и

окружних судова на територији НР Србије донетом маја 1947. године у Крушевцу је укинут Срески суд Среза крушевачког. Како је 1952. године укинут Срез расински укинут је и Срески народни суд Среза расинског и од тада у Крушевцу постоји Срески народни суд Среза крушевачког.

Срески народни суд

“Срески народни суд у Крушевцу 1952. године има 34 запосле-них од којих су седам судија, и то: Богдан Филиповић (1912) из Сарајева председник, Бранислав Крстић (1901) из Бивоља, Адам Бекчић (1920) из Церове, Александар Гагић (1908) из Пирота, Миленко Ерцег (1907) из Житнића, Владета Гавриловић (1907) из Доње Шаторње и Димитрије Миленковић (1902) из Ђурковице (Врање), остали су службеници”.

109

Укидањем Среза Крушевац 1963. године, Срески народни суд у Крушевцу мења назив у Општински суд у Крушевцу.

Председници Среског народног суда

1947-1950 Станко Недић (1905-1985) из Црног Кала Станко Недић завршио је Правни факултет. Учесник је НОБ-а током кога је остао без једне руке. После рата је први секретар НО Среза ражањског, одакле је 1945. године дошао за судију Окружног суда у Крушевцу. Одатле је дошао за председника Среског народног суда Среза расинског. Поново одлази за судију Окружног суда у Крушевцу.

108

Сл. гласник Србије, бр. 65, 28. децембар 1946, стр. 1.694. 109

ИАК, НОГО Крушевац, 22. август 1952, Списак службеника Среског суда у

Крушевцу.

Милорад Сијић

407

1951-1955 Богдан Филиповић (1912-?) из Сарајева Богдан Филиповић дошао на место председника Среског народног суда у Крушевцу 1. јануара 1951. године.

110 Са овог места отишао је за председника

Окружног суда у Крушевцу.

1955-1959 Миленко Ерцег (1907-1993) из Житнића (Дрниш) Миленко Ерцег Основну школу и Гимназију учио у Задру, а матурирао у Шибенику. Правни факултет у Љубљани уписао 1926., а дипломирао 1932. године. Запослио се 1936. године као судски приправник у Неготину, а од 1938. године ради у Окружном суду у Ћуприји. За судију Среског суда у Крушевац изабран је 1952., а од 1955. године је председник. Од 1959. године

радио као самостални саветник у Државном секретаријату за правосуђе и управу. Потом је начелник Одељења судске управе. Од 1966. до 1977. године радио као самостални саветник у Републичком секретаријату за правосуђе и општу управу. Говорио је седам језика: латински, грчки, италијански, француски, румунски, немачки и словеначки.

1959-1976 Будимир Петровић (1912-1988) из Земанице

Будимир Петровић завршио је Правни факултет у Београду. Радио пре Другог светског рата у Општинском суду у Београду. Током рата боравио у родном селу, а после је судија Среског суда у Брусу затим Окружног суда у Крушевцу, одакле је постављен за председника Среског суда у Крушевцу (од 1963. године Општински суд) где ради до пензионисања.

Председници Општинског суда

1976-1983 Живорад Зајић (1932-1989) из Велике Врбнице Живорад Зајић завршио је Правни факултет у Београду. Радио је као судија у Општинском суду у Крушевцу.

110

Сл. гласник Србије, 18. јануар 1951, стр. 43.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

408

1983-1988 Сава Михаиловић (1940) из Љубовије Сава Михаиловић завршио је Правни факултет у Нишу. Радио је као начелник СУП-а у Мајданпеку, затим је председник Извршног савета СО Мајданпек, одакле долази у Трговинско предузеће “Крушевац промет” у Крушевцу где ради као шеф правне службе. Затим је директор Радне заједнице. Потом је председник Опш-тинског суда у Крушевцу, затим адвокат.

1988-1990 Милутин Костић (1952) из Подгорца (Ражањ)

Милутин Костић завршио је Правни факултет у Нишу 1974. године. Радио као млађи инспектор у СУП Крушевац од 1974. до 15. октобра 1975. године када одлази у Окружно јавно тужилаштво за приправника. После положеног правосудног испита постао заменик Општинског јавног тужиоца у Крушевцу од 1978. до 1988. године. Председник Општинског суда у Крушев-

цу од 3. октобра 1988. до 1. октобра 1990. године. После тога ради као адвокат у Крушевцу до данашњег дана.

1990-1993 Јосиф Ђорђевић (1943-2004) из Великог Ропотова

Јосиф Ђорђевић рођен је у селу Велико Ропотово код Косовске Каменице. Гимназију завршио у Гњилану а Правни факултет у Београду. Радио у СО Косовска Каменица као имовинско-правни референт од 1966. године, а 1968. изабран за председника Комисије за расправљање имовинских односа насталих самовлас-ним заузећем земљишта у друштвеној својини исте

општине. Секретар СО Кнић од 1970. до 1971. године када долази у Крушевац у предузеће “22. Јули”. Од 1975. године је судија Општинског суда у Крушевцу, затим је председник. Потом је судија Окружног суда у Крушевцу.

1993-2001 Радојко Ракоњац (1955) из Кнића

Радојко Ракоњац завршио је Гимназију. Затим је уписао Правни факултет у Крагујевцу. Након завршене две године уписао трећу годину на Правни факултет у Београду на коме је дипломирао 1980. године. Почео да ради у ИМК “14. Октобар” у Крушевцу. Од 1985. године је судија Општинског суда у Крушевцу, а од 22. децембра 1993. године је в.д. председника. Године

1995. изабран за председника суда. Новембра 1999. године изабран на још један мандат. Касније ради као истражни судија у Основном суду, а сада је судија за претходни пос-тупак и председник кривичног одељења у Основном суду.

Милорад Сијић

409

2001-2003 Срђан Живић (1966) из Крушевца Срђан Живић завршио је Правни факултет у Крагујевцу где је дипломирао 1992. године. Волонтер у општинском суду у Крушевцу од 1993. до 1994. године; приправник у истом од 1994. до 1995. године, приправник у Окружном суду у Крушевцу 1995. године када је положио правосудни испит. Стручни сарадник у Општинском суду у Крушевцу од 1996. до 1998.

године, судија Општинског суда у Крушевцу од 1998. до 2001. године, председник истог од 2001. до 2003. године, заменик Окружног јавног тужиоца у Крушевцу од 2003. до 2009. године, заменик Вишег јавног тужиоца у Крушевцу од 2010. године.

2003-2009 Небојша Савковић (1964) из Трнаваца

Небојша Савковић завршио је Основну школу у Добро-љупцима, две године усмереног образовања у Алексан-дровцу, а трећу и четврту годину Правно биротехничку школу у Крушевцу. Правни факултет у Нишу уписао 1984., а дипломирао 1990. године. Судијски приправник у Окружном суду у Крушевцу од 1994. године. Након положеног правосудног испита 1996. године ради као

стручни сарадник у Окружном суду у Крушевцу. За судију Општинског суда у Крушевцу изабран 1998. године где обавља послове извршног судије. Од јануара 2003. године именован за в.д. председника Општинског суда у Крушевцу, а 2005. године изабран за председника. Од 2010. године изабран за судију Основног суда у Крушевцу где обавља послове судије у кривичном оделењу.

Закон о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава (Сл. гласник РС, бр. 101/2013) каже да у Расинском округу постоји из-међу осталог и Основни суд у Крушевцу за територију општина Варвар-ин и Ћићевац и за Град Крушевац са судском јединицом у Варварину.

Председници Основног суда

2010-2013 Радомир Вујовић из Крушевца 2013- Радослав Марковић (1964) из Крушевца

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

410

ВИШЕ ЈАВНО ТУЖИЛАШТВО Савезно јавно тужилаштво именовано је 3. фебруара 1945. године

одлуком АВНОЈ-а. Том одлуком Јавном тужилаштву, поред функције кривичног гоњења, дата је функција контроле законитости у области државне управе и правосуђа на подручју целе државе. Организационо и законски јавно тужилаштво уређено је Законом о јавном тужилаштву од 22. јула 1946. године. Овим законом била је предвиђена и институција народних тужиоца које су бирали грађани на зборовима са задатком да помажу јавним тужиоцима у извршавању њихових функција.

Окружно јавно тужилаштво у Крушевцу основано је 1945. године од стране Јавног тужилаштва СР Србије из Београда ради обављања функције кривичног гоњења за подручје Окружног суда у Крушевцу.

Окружни јавни тужиоци

1945-1946 Драгутин Вучинић Драгутин Вучинић је Окружни јавни тужилац у Крушевцу до 19. јула 1946. године.

111

1946-1948 Душан Аранђеловић Душан Аранђеловић је Окружни јавни тужилац у Крушев-цу од 20. јула 1946. до 20. фебруара 1948. године.

112

1948 Вера Бабић (1914-1988) из Крушевца Вера Бабић је од 22. јуна 1946. заменик Окружног јав-ног тужиоца у Крушевцу до 21. фебруара 1948. када је постављена за Окружног јавног тужиоца и ту функцију обављала до 31. децембра исте године.

113 На седници

ГНО-а Крушевац од 14. децембра 1948. разрешена је дужности одборника јер је службом прешла у Београд.

1949 Ратомир Бадљаревић

Ратомир Бадљаревић је Окружни јавни тужиоц у Крушевцу од 1. јануара 1949. године, али од 30. јуна исте године гашењем округа у Крушевцу прелази у Крагујевац за заменика Окружног јавног тужиоца у Крагујевцу.

114

1951-1974 Милан Милентијевић (1910-1974) из Великог Села Милан Милентијевић рођен је у Великом Селу код Пожаревца. Завршио је Правни факултет у Београду. Радио је једно време и као новинар. Пре Крушевца радио је у Великом Градишту, Костолцу, Кладову и Нишу. У Крушевац је дошао новембра 1951. године

115

за Окружног јавног тужиоца, а његова супруга Милева

111

ИАК, Окружно јавно тужилаштво, кутија 1/1. 112

ИАК, Окружно јавно тужилаштво, кутија 6, 7, 11, 12. 113

Исто. 114

Исто. 115

Исто.

Милорад Сијић

411

(1919-1994) је добила посао професора. Радио је као Окружни јавни тужилац у Крушевцу до 31. јануара 1974. године када је погинуо у саобраћајној несрећи на Бруском путу код ВПД.

1974-1977 Живојин Радовановић (1919-1977) из Стопање

Живојин Радовановић председник Окружног суда у Крушевцу после погибије Милана Милентијевића постављен је за Окружног јавног тужиоца у Крушевцу и на том месту га је затекла смрт 21. јануара 1977. године.

1977-1985 Мр Михаило Поповић (1924-2005) из Ниша Михаило Поповић је одрастао у Пожаревцу. Завршио је Правни факултет у Београду 1950. године, а постди-пломске студије на Правном факултету у Загребу из кривичноправне групе предмета 1961. године. Радио као иследник Среског јавног тужилаштва у Кучеву, затим је Срески јавни тужилац у Жагубици, Бабушници и Књажевцу до 1958. Потом је заменик Окружног јавног

тужиоца у Крушевцу. Од 1977. је Окружни јавни тужилац у Крушевцу. Пензионисан 1985. године.

1986-2000 Радосав Ћирковић (1933) из Погледа (Ариље)

Радосав Ћирковић завршио је Правни факултет у Београду 1959. године. Исте године дошао је у Крушевац где је приправник у Општинском јавном тужилаштву до 1964. године затим је заменик Општинског јавног тужиоца до 1973. када прелази за заменика Окружног јавног тужиоца и на том месту је до 1986. Окружни јавни тужилац је од 17. априла 1986.

до 30. јуна 2000. када је пензионисан. 2000-2009 Радмила Јовановић (1949) из Мирнице (Куршумлија)

Радмила Јовановић завршила је Правни факултет у Нишу 1972. године. Радила као приправник од 1972. до 1975. године у Општинском суду у Куршумлији и Окружном јавном тужилаштву у Крушевцу. Од 1975. до 1976. године заменик је у Општинском јавном тужилаштву у Крушевцу, од 1996. до 2000. године заменик у Окружном јавном тужилаштву у Крушевцу.

Окружни јавни тужилац је од 1. августа 2000. године.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

412

Година 2009. је година реформе правосуђа, те су Законом о уређењу судова (“Сл. гласник РС” 116/08 и 104/09) и Законом о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава (“Сл. гласник РС” 116/08) основани нови судови.

Закон о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава (Сл. гласник РС, бр. 101/2013) каже да у Расинском округу постоје:

Основно јавно тужилаштво у Брусу за подручје Основног суда у Брусу; Основно јавно тужилаштво у Крушевцу за подручје Основног суда у Крушевцу и Основно јавно тужилаштво у Трстенику за подручје Основног суда у Трстенику.

Више јавно тужилаштво у Крушевцу за подручје Вишег суда у Крушевцу.

2010- Миодраг Сурла (1964) из Липљана

Миодраг Сурла завршио је Правни факултет у При-штини 1987. године. Радио као приправник у Општин-ском суду у Липљану где је положио правосудни испит 1989. и постављен за судију истог суда. Заменик Окру-жног јавног тужиоца у Приштини од 1995. године. Од 2005. године је заменик Окружног јавног тужиоца у Чачку. Од 30. новембра 2009. именован је за јавног

тужиоца у Вишем јавном тужилаштву у Крушевцу.

Милорад Сијић

413

ОСНОВНО ЈАВНО ТУЖИЛАШТВО Среско јавно тужилаштво у Крушевцу основано је тек гашењем

округа када је остао само Срез крушевачки који је потпао под Област крагујевачку. Пре тога не постоји среско јавно тужилаштво у Крушевцу и ако из докумената видимо да срески јавни тужиоци постоје у Трстенику, Брусу, Ражњу и Александровцу. Крајем 1951. године обновљена је функција окружни јавни тужилац у Крушевцу, али поред уложеног труда није пронађено име среског јавног тужиоца.

Срески јавни тужиоци

1949-1951 Дмитар Карановић Дмитар Карановић био је срески јавни тужилац у Трстенику до 30. јуна 1949. године када укидањем функције окружног јавног тужиоца долази за среског јавног тужиоца у Крушевцу. Децембра 1951. године отишао је службом из Крушевца јер је поново постављен за среског јавног тужиоца у Трстенику.

116

1952-1956 …… 1956-1975 Владимир Крстић (1915-1988) из Врања

Владимир Крстић завршио је Правни факултет у Београду 28. новембра 1943. године и истог дана декретом Министраства правде постављен за судијског приправника у Окружном суду у Крушевцу. По ослобођењу постављен за члана секретара комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача у срезу жупском у Александровцу, а од 15. фебруара

1945. године премештен у НО среза расинског у Одсек унутрашњих послова у Крушевцу. Од 1951. до 1952. године правни референт у Среском суду у Крушевцу. Од 1952. до 1954. на управним пословима у Окружном јавном тужилаштву у Крушевцу. Од 1954. до 1955. заменик среског јавног тужиоца у Крушевцу. Од 1955. до 1956. године срески јавни тужилац у Брусу. Од 1. јула 1956. срески јавни тужиоц у Крушевац (од 1963. општински).

Општински јавни тужиоци

1975-1986 Милош Јовић (1938) из Витановаца Милош Јовић завршио је Правни факултет у Београду 1963. године. Правосудни испит положио 1966. године. Радио као заменик општинског јавног тужиоца у Крушевцу од 1970. до 1975. године. Затим је општин-ски јавни тужилац.

116

ИАК, Окружно јавно тужилаштво, кутија 6, 7, 11.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

414

1986-1998 Владимир Тасић (1954) из Крушевца Владимир Тасић завршио је Гимназију у Крушевцу затим Правни факултет у Београду 1978. године. Правосудни испит положио 1981. у Београду. Приправ-ник у Општинском јавном тужилаштву у Крушевцу од 1978. до 1982., заменик Општинског јавног тужиоца у Крушевцу од 1982. до 1986. године. Био је начелник Расинског округа. Данас се бави адвокатуром. Председник је Окружног одбора СПС у Крушевцу.

2000-2001 Миљко Радисављевић (1959) из Крушевца

Миљко Радисављевић завршио је Правни факултет у Београду 1984. године. Правосудни испит положио 1987. у Београду. Радио као приправник у Општинском суду у Крушевцу од 1985. до 1987., кратко је био прип-равник у Општинском јавном тужилаштву у Варварину 1987., затим заменик у Општинском јавном тужилаш-тву у Варварину до 1989. Заменик у Општинском

јавном тужилаштву у Крушевцу од 1989. до 1998., заменик у Окружном јавном тужилаштву од 1998. до 1999. Општински јавни тужилац је постао 2000., а заменик у Окружном јавном тужилаштву у Крушевцу 2001. године. На месту специјалног тужиоца за организовани криминал постављен је 2007. године и на том месту је и данас.

2004-2009 Драган Јовановић (1968) из Крушевца

Драган Јовановић завршио је Правни факултет у Београду 1993. године. Правосудни испит положио 1995. године у Београду. Радио као приправник у Општинском суду у Крушевцу од 1993. до 1995. године, стручни сарадник у Општинском суду у Крушевцу од 1995. до 2004. године када је постављен за Општинског јавног тужиоца у Крушевцу.

Основни јавни тужиоци

2010-2013 Милан Ђорђевић (1969) из Краљева Милан Ђорђевић завршио је Правни факултет у Београду 1993. године. Правосудни испит положио 1998. године у Београду. Радио као стручни сарадник у Општинском јавном тужилаштву у Краљеву 1999. године, а исте године постављен за заменика у Основном јавном тужилаштву у Краљеву одакле је дошао у Крушевац. Данас ради као заменик у Вишем јавном тужилаштву у Краљеву.

2014- Др Братислав Петровић (1973) из Крушевца

Братислав Петровић је вршилац функције јавног тужиоца.

Милорад Сијић

415

РЕПУБЛИЧКИ ГЕОДЕТСКИ ЗАВОД Служба за катастар непокретности Крушевац

Уред за катастар у Крушевцу као Републички орган постоји од 1945. године до укидања Среза крушевачког 1963. године. Истовремено постоји и Секција геодетска која је при општини Крушевац, али обоје припадају Геодетској управи у Београду.

Шефови Уреда за катастар у Крушевцу

1945-1950 Радомир Ивановић (1909-1980) из Црне Горе Радомир Ивановић, познат као Раша, завршио је геодезију у Београду и први је шеф Уреда за катастар у Крушевцу после Другог светског рата. Остао је да живи у Крушевцу где је и умро.

1950-1954 Мирко Трипковић из Пријепоља Мирко Трипковић завршио је геодезију у Београду и долази да ради у Уреду за катастар у Крушевцу где је шеф. Затим одлази за шефа Секције геодетске у Крушевцу, а шеф Секције геодетске Владо Беадер долази на његово место. Трипковић је касније отишао у Београд.

1954-1962 Владо Беадер (1907-1993) из Задра

Владо Беадер завршио је геодезију у Београду. Радио је према потреби службе у Београду, Прокупљу, Светозареву, Вараждину, Ражњу и Крушевцу. У Крушевац је дошао 1946. године и радио у Секцији геодетској која ради при општини. Касније постаје шеф Уреда за катастар у Крушевцу и поново шеф Секције.

1962 Видо Ђуровић из Црне Горе

Видо Ђуровић завршио је Средњу геодетску школу. Био је запошљен у ЈНА где је напредовао у служби до чина пуковник. Радио је као начелник војног одсека у Крушевцу. Затим је демобилисан и постављен за шефа Уреда за катастар у Крушевцу.

1962-1963 Градимир Благојевић (1932-1995) из Крушевца

Градимир Благојевић завршио је Средњу геодетску затим Вишу геодетску школу у Београду и положио државни испит. Цео радни век провео је у Уреду за катастар у Крушевцу где је кратко време био директор.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

416

Укидањем Среза крушевачког од 1963. године Уред за катастар Крушевац преименован у Геодетска управа Крушевац која постоји до 1992. године.

Директори Геодетске управе у Крушевцу

1963-1977 Крстомир Бојанић (1934) из Прокупља Крстомир Бојанић завршио је Грађевински факултет одсек геодезија у Загребу. Радио је у Геодетској управи Крушевац, где је директор. Отишао у Завод за урбанизам где је радио од 1977. до 1992. године. Од 1992. до 1999. године директор је државног органа у Крушевцу Центар за катастар непокретности.

1977-1981 Благоје Станковић (1939-2002) из Крушевца

Благоје Станковић завршио је Грађевински факултет одсек геодезија у Београду. По потреби службе отишао је у Београду где је помоћник директора Републичког Геодетског завода.

1981-1993 Драган Димитријевић (1939-1993) из Крушевца Драган Димитријевић завршио је Грађевински факултет, одсек геодезија у Београду. Цео радни век провео је у Геодетској управи у Крушевцу. Смрт га је затекла док је био директор Геодетске управе.

Доношењем Закона о државном премеру и катастру и уписима права о непокретостима (“Службени гласник РС”, бр. 83/92) који је ступио на снагу 20. новембра 1992. године, Републички геодетски завод – РГЗ, као правни следбеник Републичке геодетске управе, преузео је све општинске геодетске управе, геодетску управу града Београда и покрајинске геодетске управе, па се 1992. година може сматрати годином када је РГЗ почео са радом у данашњем облику унутрашњег уређења.

Директори Геодетског завода Крушевац

1993-1996 Миодраг Вељковић (1940-1996) из Крушевца Миодраг Вељковић завршио је Грађевински факултет одсек геодезија у Београду. Умро је у вршењу функције директора.

Милорад Сијић

417

1996-1998 Драгиша Миладиновић (1940-2009) из Пакашнице Драгиша Миладиновић завршио је Вишу геодетску школу и стекао звање геометра. Стицајем околности због смрти директора једно време је директор фирме. Са овог места отишао на место директора Регионалног Центра за катастар непокретности у Крушевцу.

1998-1999 Томица Василов (1962) из Крушевца Томица Василов завршио је Грађевински факултет, одсек геодезија у Београду. Од 2001. до 2003. године директор је службе у Трстенику.

1999-2000 Батко Стевановић (1967) из Александровца Батко Стевановић завршио је Грађевински факултет одсек геодезија у Београду. Радио је у Служби за катастар непокретности Крушевац где је у једном периоду директор. Затим је отворио приватну фирму у Крушевцу.

2001-2008 Петар Трајковски (1967) из Берова (Македонија)

Петар Трајковски завршио је Грађевински факултет, одсек геодезија у Београду. Радио је као асистент на Рударском факултету у Штипу годину ипо, а затим је дошао у Службу за катастар непокретности Крушевац.

2008 Томица Василов (други пут) 2008-2010 Братислав Јовановић (1964) из Крушевца

Братислав Јовановић завршио је Грађевински факул-тет, одсек геодезија, у Београду. Радио је у одељењу за надзор у Служби за катастар у Крушевцу. Директор Регионалног центра за катастар у Крушевцу 2008. године. Потом је од 2011. начелник Службе за катастар у Варварину.

2010-2011 Јелица Петровић (1948) из Пожаревца

Јелица Петровић завршила је Грађевински факултет, одсек геодезија у Београду. Радила је у државној фирми Гео-премер, секција Крушевац, од 1975. до 1991. године, затим у Служби за катастар непокретности Крушевац.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

418

Правилником о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у републичком геодетском заводу, бр. 110-3/2010 од 27. децембра 2010. године, на који је Влада Републике Србије дала сагласност Закључком 05 бр. 110-9890/2010 од 29. децембра 2010. године формиране су следеће основне унутрашње јединице, и то: Сектор за геодетске радове; Сектор за стручни и управни надзор; Сектор за катастар непокретсности; Сектор за топографију и картографију; Сектор за информатику и комуникације и Сектор за правне послове.

У Сектору за катастар непокретности образоване су уже унутрашње јединице ван седишта Завода – Службе за катастар непокретности, у градовима и општинама.

Служба за катастар непокретности Крушевац је у складу са Програмом рада Републичког геодетског завода, успешно завршила послове на оснивању катастра непокретности на целој територији Града Крушевца. Оснивањем катастра непокретности на територији Града Крушевца, окончан је поступак оснивања катастра непокретности за целу територију Расинског управног округа, коме поред седишта округа – Града Крушевца припадају општине Александровац, Брус, Варварин, Ћићевац и Трстеник.

Територију Града Крушевца чине 92 катастарске општине, укупне површине од 85.399 хектара са 336.884 катастарске парцеле. У поступку оснивања катастра непокретности формирано је 86.791 лист непокретности, са уписаних 81.214 зграда-објеката, 7.476 посебних делова зграда и 57.123 терена.

Даном оснивања катастра непокретности за целокупну територију Градске општине Крушевац, престаје да важи књига тапија и катастар земљишта. Оснивањем катастра непокретности, као јединствене евиденције о непокретностима и правима на њима, окончан је дуготрајан и веома важан посао, како за Републички геодетски завод, тако и за грађане, институције и локалну заједницу у целини.

Начелник Службе за катастар непокретности Крушевац 2011- Петар Трајковски (други пут)

Милорад Сијић

419

Геопремер Београд Геодетска секција Крушевац

Секција геодтеска у Крушевцу постоји од 1946. године као катастарски одељак и радио је у просторијама општине Крушевац. Геодетска управа у Београду укинула је 1966. године секције и основала једну фирму у Београду и три испоставе у Србији и то у Нишу, Крагујевцу и Крушевцу под називом “Геопремер”.

Геодетска секција у Крушевцу, Завода за геодетске и фотограмске послове “Геопремер” из Београда основан је 1966. године.

РО “Геопремер” Београд ООУР Геодетска секција Крушевац – Трг Маршала Тита бб запошљава 1986. године 40 радника.

Шефови Секције геодетске у Крушевцу

1946-1951 Душан Мирковић (1907-1980) из Босанског Петровца Душан Мирковић је рођен у селу Бјеласки Ваганац код Босанског Петровца. Отац му је страдао у Првом светском рату, па га стриц, грађевински инжењер, уписао на Грађевински факултет у Сарајеву, где га школује, али стриц је изненада умро, па је Душан Мирковић напустио грађевину и прешао у интернат за геометре и уписао Средњу геодетску школу. Касније је

завршио Вишу геодетску школу. Радио у Петровцу на Млави, Александровцу и Крушевцу.

1951-1954 Владо Беадер (1907-1993) из Задра Владо Беадер је дошао са службом у Крушевац из Ражња и ради у Секцији геодетској у Крушевцу. Био је и шеф Секције одакле, стицајем околности, одлази за шефа Уреда за катастар у Крушевцу. То је, уствари, нека замена: Мирко Трипковић шеф Уреда долази за шефа Секције, а Беадер за шефа Уреда. Касније, поново долази на место шефа Секције.

1954-1962 Мирко Трипковић из Пријепоља Мирко Трипковић и Владо Беадер су заменили места вољом претпостављених јер је и Уред и Секција била под ингеренцијом Републике у Београду. Касније, Трипковић одлази службом у Београд где је и умро.

1962-1964 Владо Беадер (други пут) 1965-1966 Љуба Беговић из Београда

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

420

1967-1991 Иван Кнежевић (1930-1995) из Придворице (Блаце) Иван Кнежевић завршио је средњу Геодетску школу у Београду 1951. и одмах почео да ради у Министарству Народне Одбране СФРЈ у Грађевинском одељењу. Од 27. септембра 1952. ради у Геодетској управи НРС Геодетска секција Крушевац. Касније завршио Грађе-вински факултет, одсек геодезија, у Београду.

1991-1992 Славко Милојевић (1951) из Доњег Крчина

Славко Милојевић завршио је Вишу геодетску школу у Београду. Од 1975. године запослио се у Геодетској секцији у Крушевцу. Данас ради у Служби за катастар у Варварину.

Регионални центар за катастар непокретности Крушевац Од 1992. године формиран је Регионални Центар за катастар

непокретности Крушевац за три округа, и то: Расински, Топлички и Рашки, а припадају му 16 општина. Укинут је 31. децембра 2010. године.

Директори Регионалног центра за катастар непокретности 1992-1999 Крстомир Бојанић (1934) из Прокупља

Радио је у Геодетској управи Крушевац где је директор. Отишао у Завод за урбанизам где је радио од 1977. до 1992. године. Од 1992. до 1999. године директор је државног органа у Крушевцу Регионални Центар за катастар непокретности који је формиран за три округа: Расински, Топлички и Рашки.

1999-2001 Драгиша Миладиновић (1940-2009) из Пакашнице

Драгиша Миладиновић дошао је за директора Регионалног Центра за катастар непокретности Крушевац са места директора Геодетско завода у Крушевцу.

2001-2008 Горан Величковић (1964) из Краљева Горан Величковић завршио је геодезију и дошао је за директора Регионалног Центра за катастар непокретно-сти Крушевац где се задржао до његовог укидања.

2008 Братислав Јовановић (1964) из Крушевца 2008-2010 Горан Величковић (други пут)

Милорад Сијић

421

МИНИСТАРСТВО ФИНАНСИЈА СРБИЈЕ Пореска управа – Филијала Крушевац

Први референт за финансије ГНОО Крушевац био је Војислав Јанковић правник, али како је Јован Тица стручњак за финансије на седници ГНОО Крушевац од 15. фебруара 1945. године предложено је да он буде шеф финансијског одбора. Јован Тица се већ 1946. године запослио у државном сектору, управник Народне штедионице.

На седници ГНОО Крушевац од 28. фебруара 1945. године на дневном реду под тачком 2 конституисан порески одбор при ГНОО-у за град Крушевац. Чланови одбора су: Војислав Јанковић, Јован Тица, Радомир Јаковљевић, Михајло Јовановић, Ненад Милошевић записничар и Петар Векић порезник.

Порески одбор у Крушевцу почео је рад у бившем Градском поглаварству (Бетекс) затим се преселио у хотел “Београд”, па у зграду у Немањиној улици где је сада хотел “Рубин”, одатле се селе у Закићеву улицу у зграду где је био интернат Учитељске школе, затим код хотела “Европа”, одатле у “Бараку” преко пута касарне – угао улица Југ Богданова и ЈНА. Тек од 1976. године су на данашњој локацији.

Начелници Финансијске службе

1944-1945 Војислав Јанковић (1908-1988) из Ниша 1945-1946 Јован Тица (1882-1966) 1947-1950 Александар Петровић (1901-1964) из Крушевца

Александар Петровић пре рата био је порески инспектор. После рата је порезник у Крушевцу и одборник у Градском народном одбору. Од 1954. године шеф Управе прихода.

1950-1954 Момчило Момчиловић (1911-2001) Момчило Момчиловић дипломирани правник цео радни век провео је у Срезу и Општини Крушевац радећи у службама финансија.

1954-1959 Родољуб Јевтић (1931-?) из Ђуниса Родољуб Јевтић са овог места отишао за директора предузећа “Мерима” у Крушевцу.

1959-1962 Драги Тодоровић (1928-2012) из Лучине Драги Тодоровић после рата радио као секретар општине у Ћићевцу. Завршио је Виши финансијски курс у Београду и постављен на место начелника Финансијске службе у Крушевцу. За шефа Управе прихода у општини Стари град у Београду отишао 1963. године. Касније ради у Крушевачкој банци, Филијала у Београду.

Укидањем Среза Крушевац дошло је до промена у функционисању општинске управе па су до тада порески одбори спојени у једну Службу друштвених прихода општине Крушевац која је имала три одељења, и то: разрез, наплата и књижење која као таква ради до краја 1991. године.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

422

Начелници Службе друштвених прихода 1963-1972 Стојадин Стојановић (1915-1990) из Струганице

Стојадин Стојановић рођен је у селу Струганица код Врања. Током Првог светског рата Бугари су му убили родитеље које није запамтио. Завршио је Правни фа-култет у Београду и почео да ради у Чајничу (Босна). После Другог светског рата ради у финансијском одбору у Крушевцу. Отишао је у пензију 31. децембра 1972. године.

1973 Момчило Момчиловић (1911-2001)

Момчило Момчиловић је дипломирани правник. Радио у Планској комисији као млађи референт затим у правној служби НО Среза Крушевац. Био је директор Завода за планирање НО Среза Крушевац, начелник за финансије СО Крушевац, начелник Секретаријата за привреду НОГО Крушевац.

1973-1974 Момир Миленковић (1941) из Велике Ломнице

Момир Миленковић завршио је Економски факултет у Београду. Радио је у СО Крушевац, затим у Управи прихода, СДК до 1981. године, у ФАМ до 1986. године, потпредседник Извршног савета СО Крушевац до 1990. године и поново се враћа у ФАМ, где је пензионисан 2001. године.

1974-1976 Мика Миловановић (1928-2005) из Доњег Ступња

Мика Миловановић је као дете са 11 година изгубио руку несрећним случајем и био изгубљен за пољопривреду и као такав почео је да помаже у Месној канцеларији. У међувремену завршио је Вишу управну школу, затим и Правни факултет у Нишу. Радио је као референт у Месној канцеларији у Доњем Ступњу, а 1955. године прелази службом у ОНО Жабаре. Од 1960.

године долази у Управу прихода у Крушевцу. Одавде одлази за начелника за урбанизам у СО Крушевац, затим у СИЗ дечије заштите, одакле је пензионисан 1984. године.

1976-1984 Добросав Стојковић (1934-1984) из Витановаца

Добросав Стојковић, Бића, завршио је Правни факултет. Радио је као судија за прекршаје у Крушевцу, затим у СО Крушевац и Медицинском центру Крушевац одакле је дошао у Пореску управу. Из Пореске управе отишао је у предузеће “Душан Петронијевић” где је потпредседник пословодног одбора. Стицајем околности страдао је у предузећу.

Милорад Сијић

423

1984-1986 Светомир Рашовић (1930-2009) из Бовна Светомир Рашовић завршио је Правни факултет у Београду. Радио је у крушевачком Суду, где је око 20 година био старешина органима за прекршаје. Касније прелази у Пореску управу где је директор. Завршио је и школу резервних официра и био је резервни мајор по чину.

Од 1. јануара 1992. године Републичка Управа јавних прихода. Од 1. јануара 2003. године створена јединствена Пореска управа. Сагласно члану 168. Закона о пореском поступку и пореској

администрацији (“Сл. гласник РС” бр. 80/02.... 47/13), за обављање послова из надлежности Пореске управе образују се организационе јединице. Пореска управа на подручју Републике Србије има поред других јединица 24 филајале А, међу којима је и Филијала Крушевац за општине Крушевац, Трстеник, Александровац, Брус, Варварин и Ћићевац.

Директори

1986-1995 Даница Ђорђевић (1947) из Крушевца Даница Ђорђевић завршила је Економски факултет. Радила је у предузећу “14. Октобар” у Крушевцу као директор на најбитнијим пословима, одакле је отишла за директора Пореске управе у Крушевцу. Касније је директор “Делта” банке прве приватне банке у Крушевцу, затим “Универзал” банке Београд у Крушевцу. Била је председник ФК “Напредак”.

1995-2000 Мирко Јовановић (1949) из Шашиловца

Мирко Јовановић завршио је Економску школу у Крушевцу затим Економски факултет у Београду. Радио је 20 година у предузећу “14. Октобар” у Крушевцу, одакле је дошао у Управу јавних прихода. Данас је директор Војвођанске банке у Крушевцу.

2000-2005 Иван Спасојевић (1963) из Крушевца Иван Спасојевић завршио је Економски факултет у Београду. Радио у “Трајал корпорацији” у Крушевцу у сектору продаје, затим је директор набавке. Потом је дирекот Управе прихода. Поново се вратио у “Трајал корпорацију”.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

424

2005-2009 Весна Николић (1963) из Крушевца Весна Николић завршила је Економски факултет. Радила је 16 година у “Трајал корпорацији” у Крушевцу у Сектору економике. Затим је прешла у Пореску управу у Крушевцу.

2009-2013 Љубиша Ракић (1955) из Текије Љубиша Ракић завршио је Економски факултет у Нишу. Радио је у предузећу “Милоје Закић” у Крушевцу од 1980. до 1985. године, затим у СО Крушевац од 1986. до 1992. године када је прешао у Пореску управу у Крушевцу.

2013- Срђан М. Миливојевић (1974) из Крушевца Срђан М. Миловојевић завршио је Правни факултет у Нишу. Радио је у фирми “Делта холдинг”. Затим је прешао у Пореску управу у Крушевцу где је од 2013. године директор.

Милорад Сијић

425

ЈП ЖЕЛЕЗНИЦЕ СРБИЈЕ АД Железничка станица Крушевац

Од 1945. године Железничка станица Крушевац је самостална организациона јединица Железнички чвор Крушевац. Тада је на овој деоници пруга била узаног колосека (076 м) која саобраћа на релацији: Сталаћ-Чачак-Вишеград.

Касније 1957. године креће уплетени колосек са трећом шином и тек онда кренула је на постојећем колосеку изградња нормалног колосека прво Крушевац – Трстеник затим и остали део. Узани колосек укинут је 1958. године. “Већ тада било је речи о изградњи нове Железничке станице у Крушевцу. Стара запуштена зграда није више могла да задовољи потребе великог града у који су поједини возови превозили по 500 и 1.000 путника. Лепше железничке станице имају тада сеоске постаје на релацији Чачак – Крушевац (оне су изграђене 1958. године у време када је пруга узаног колосека замењена широким колосеком) но Железничка станица у Крушевцу”.

117 Како тада тако сада.

Железничка ложионица

Железничка ложионица Крушевац део је система који припада машинском одсеку која послује од 1945. до 1958. године као предузеће за поправку локомотива и вагона узаног колосека. Железничка ложи-оница Крушевац је најбољи радни колектив железничара у Србији 1947. године за шта је добио – прелазну заставу. Предузеће се налазило на западном делу пруге, преко пута старе “Мериме”. Пуштањем у саобра-ћај пруге нормалног колосека 1958. године, расформирана је Ложионица Крушевац и око 90% особља прешло је у Ложионицу Краљево.

Руководиоци Ложионице 1945-1952 Драгослав Ђорђевић (1910-?) из Чачка

Драгослав Ђорђевић завршио је Технички факултет у Београду. Специјализирао је машинску технику. Радио у разним местима. За време окупације помоћник је шефа Ложионице у Ужицу затим шеф Ложионице у Љубићу. Од 25. октобра 1945. године шеф Ложионице у Крушевцу.

1952-1956 Драгољуб Петровић (1916-1992) из Читлука Драгољуб Петровић је завршио за бравара да би затим био ложач локомотива у Нишу. Потом ученик Школе за машиновође у Београду. Радио је као руководилац у Димитровграду, Крушевцу, а од 1956. године у Кра-љеву где је шеф Секције за вучу возова. Пензионисан је 1978. године као помоћник директора Секције за вучу возова. Био је истакнути спортски радник.

1956-1958 Драгољуб Живадиновић Драгољуб Живадиновић је председник Управног одбора ЖТП Краљево од 1962. године.

117

Победа, 26. фебруар 1965, стр. 3.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

426

Предузеће “Јордан Симић” Од Ложионице се одвојио 1954. године као ново предузеће

“Јордан Симић” – бивши погон, као предузеће за одржавање кола и локомотива. Правила новог предузећа одобрена су на 17 седници НОГО Крушевац. Предузеће “Јордан Симић” је престало са радом 1958. године и брисано из регистра предузећа и радњи. Фи. бр. 29/59 од 8. јануара 1959. године, Окружни привредни суд у Крагујевцу.

Директор предузећа “Јордан Симић”

1954-1958 Љубомир Николић

Железничка станица Железничка станица у Крушевцу 1952. године има 153 запослена. Синдикални дом отворен је 29. новембра 1952. године који се

налазио преко пута Железничке станице. Дом је крајем 20. века продат приватном власнику. Од 1. јануара 1959. године Железничка станица Крушевац организационо је постала Секција за инфраструктуру и потпала под Железнички чвор Краљево. Од око 200 радника станице Крушевац 120 је премештено у друге станице, а највише у Краљево.

Железничка амбуланта у Крушевцу припала је Дому железничара у Краљеву. Од 1. августа 1961. године основана је Здравствена станица ЖТП Краљево у чијем саставу су амбуланте у Крагујевцу и Крушевцу. Амбуланта у Крушевцу са једним лекаром, једном медицинском сестром и једним здравственим радником са нижом стручном спремом, у току 1967. године извршила 4.646 прегледа болесника. Амбуланта је стекла популарност захваљујући способности и добром пријему болесника код лекара др Момчила Лазаревића (1898-1986)

118, па су ту

долазили поред железничара из Крушевца и осигураници из Варварина, Александровца, Трстеника, Бруса и Ћићевца. Оснивањем Диспанзера за медицину рада “14. Октобар” Железничка амбуланта улази у њен састав.

После реорганизације железница у СР Србији почела су рад три нова предузећа од 1. јуна 1963. године чија су седишта у Београду, Краљеву и Новом Саду. Раднички савет ЖТП Краљево прихватио је предлог железничких предузећа Приштине и Чачка о интеграцији. Према томе у Косову Пољу ће остати секција за одржавање пруге, секција за вучу, СС постројења и везе, као и саобраћајна секција.

После интеграције ЖТП Краљево представља једну снажну прив-редну организацију која запошљава преко 10.000 радника и службеника. Простор овог предузећа обухвата пруге у дужини од 1.100 километара: од Лапова до “Ђенерал Јанковића” на граници СР Србије и СР Македо-није, као и пруге нормалног колосека од Сталаћа до Чачка, Куршумлије

118

Др Момчило Лазаревић је у згради Драгића Митића инсталирао Цајлајсове апарате

и отпочео лечење – електротерапија, струјом високог напона. Сиромашним болесници-

ма не наплаћије ништа... Овдашњи лекари поднели су тужбу против др Лазаревића код

Крушевачке општине која је тужбу одбила... (Правда, 2. јануар 1931, стр. 9).

Милорад Сијић

427

до Пећи и од Метохије до Призрена. Узане пруге од Чукарице до Добруна код Вишеграда, Младеновац-Ваљево и Качаник-Врбоштица.

Потписивањем Споразума о удруженом раду основан је ЖТО “Београд” који је објединио сва железничка предузећа у Србији.

Железнички чвор Краљево послује у саставу ЖТО “Београд” са пет ООУР-а и седам основних Радних јединица.

ООУР за СТД Краљево Железничка станица Крушевац, Железни-чка станица Кошеви, Железничка станица у Дедини у саставу Радне организације ЖТО “Београд”. ООУР Ниш за СТД Ниш Железничка станица Ђунис у саставу ЖТО “Београд”, ООУР за вучу возова Краљево Локомотивска станица Крушевац у саставу ЖТО “Београд”, ООУР за грађевинску делатност Краљево Девета пружна деоница Крушевац у саставу ЖТО “Београд”, ООУР за колско-механичку делатност Ниш – Радно место ТКС Служба Крушевац у саставу ЖТО “Београд”.

Од 1. јануара 1986. ЖТО “Београд” послује као јединствен колек-тив са четири ООУР-а у основној делатности: Саобраћајно транспортна делатност, Одржавање пруга, Одржавање возних средстава и Вучна возила.

Законом о железници (Сл. гласник РС, бр. 38/91), који је донела Народна скупштина Републике Србије 26. јуна 1991. године, основано је Јавно железничко транспортно предузеће “Београд”, са пуном одгово-рношћу, са седиштем у Београду. ЈП ЖТП “Београд” броји укупно 46.000 радника, док Железнички чвор Краљево има око 3.000 радника. Већ тада настају велики проблеми у предузећу где је најмалађе возило у Железничком чвору Краљево купљено далеке 1966. године.

119 О

електрификацији ове пруге говорило се и било је у плану 1980. до 1985., али од тада ништа није било. О електрификацији се говорило 1990.

Решењем Агенције за привредне регистре БД. 21829 од 17. маја 2005. године брисано је Јавно железничко транспортно предузеће “Београд”, са потпуном одговорношћу Београд, Немањина 6 услед оснивања новог привредног субјекта, Јавно предузеће “Железнице Србије”. Ово Јавно предузеће регистровано је у Агенцији за привредне регистре Решењем БД. 21754/05 од 17. маја 2005. године под пословним именом: Јавно предузеће “Железнице Србије”, Београд.

Управни одбор ЈП “Железнице Србије” донео је Одлуку број 10/2011-69-61 од 19. априла 2011. године, којом се утврђује Предлог одлуке о промени правне форме ЈП “Железнице Србије” из правне фор-ме јавног предузећа у правну форму затвореног акционарског друштва.

Одлуком Главне инспекције железнице од 2. новембра 2005. године потпуно је обустављен саобраћај на деоници од Сталаћа до Крушевца. Од Крушевца до Краљева превози се само роба.

ЈП “Железнице Србије” а.д. је реконструисала ову деоницу, па је 13. јануара 2014. године поново успостављен редован путнички саобраћај на релацији Краљево – Јагодина.

119

Ибарске Новости, 12. април 1990, стр. 1.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

428

Шефови Железничке станице Крушевац 1945-1948 Властимир Поповић (1901-1979) из Бруса

Властимир Поповић завршио грађевински одсек Тех-ничког факултета у Београду. Као инжењер Министар-ства саобраћаја Одељења грађење железница био на радовима у Црној Гори (Рожаје), Босни (Устипрача-Фоча, Кулен Вакуф, Сарајево и Зеница) и у Србији Београдски чвор где ради до 1943. године. Тада је услед тешких прилика одржавања пруге прешао на

одржавање пруге у Секцији Крушевац. После рата радио на обнови пруге Параћин-Чачак, а маја 1945. године постављен за шефа XIII секције. Потом ради у ЖТП Краљево где је шеф Секције ЗОП до 1964. године.

1948-1951 (није познато име) Калановић120

1952-1956 Радоица Милетић (1912-1984) из Тоболца

Радоица Милетић завршио је Гимназију у Крушевцу затим Вишу саобраћајну железничку школу у Београду. Радио је као шеф Железничке станице Марковац, Стопања и Крушевац, одакле одлази за шефа Железничке станице у Топчидеру (одакле полазе специјални возови) затим је шеф ЖТП Београд до 1972. године када је пензионисан.

1956-1962 Радослав Тутулић (1932-1990) из Велике Ломнице Радослав Тутулић је рођен у железничкој породици. Његов отац и још два брата су били железничари. Завршио је Вишу саобраћајну железничку школу у Пули. Радио је на железничким станицама у Ратини и Грамади код Ниша. Од 1956. године је шеф Железничке станице у Крушевцу.

1962-1965 Слободан Кузмановић (1907-1986) из Петровца

Слободан Кузмановић рођен је у Петровцу на Млави. Завршио је Вишу саобраћајну железничку школу у Београду. Радио је у Чачку као шеф железничке станице. Одавде је службом отишао у Београд.

1965-1966 Милорад Тасовац (1929-2004) из Требиња Милорад Тасовац рођен у селу Паројска Њива код Требиња. Завршио Економску школу, а затим Вишу саобраћајну железничку школу. Био је шеф станице Кљајићево, а од децембра 1963. године ради као виши техничар станице у Чачку. У Крушевац је дошао 1965.

120

ИАК, Окружно јавно тужилаштво, кутија 11.

Милорад Сијић

429

где је хтео да уведе ред, што је посебно на железници неопходно, па се са ненавикнутим на ред и дисциплину многима замерио. На железници раде углавном нешко-ловани људи са села који гледају да се што пре отарасе посла. Многе неодговорне предавао је суду и тако навукао мржњу оних који су чекали згодну прилику да се отарасе шефа “који тражи длаку у јајету”. Писао је песме.

1966-1970 Света Димитријевић (1922-1989) из Приштине 1970-1977 Радослав Тутулић (други пут) 1977 Слободан Гашић из Стопање 1978-1980 Владимир Стојадиновић (1933) из Каоника

Владимир Стојадиновић завршио је Железнички тех-никум у Пули (1948-1951), што је средња саобраћајна школа за железничаре. Радио је на пословима отправ-ника возова до транспортног контролора од 1951. године на Железничкој станици Краљево, од 1953. године на Железничкој станици Крушевац, затим Железничкој станици Сталаћ. Познати је сликар.

1980-1985 Драган Плочић (1949) из Стопање

Драган Плочић завршио је Вишу саобраћајну железничку школу у Београду. Радио на Железничкој станици Крушевац, а онда је напустио железницу и отишао у Швајцарску где и данас ради.

1986-2003 Милан Кашић (1948) из Кашића (Јошаничка Бања) Милан Кашић завршио је Вишу саобраћајну железничку школу у Београду. Цео радни век провео је у овом предузећу где је пензионисан.

2003- Зоран Стојковић (1962) из Крушевца Зоран Стојковић завршио је средњу Железничку техничку школу у Београду затим Саобраћајни железнички факултет у Београду. Ради на железници од 1980. године где је приправник на Железничкој станици Стопања, од 1985. године је отправник возова на Железничкој станици Крушевац. Од 1993. године шеф Железничке станице Стопања, од 1999. године

шеф Железничке станице Дедина, а од 2003. године шеф Железничке станице Крушевац.

ПРИВРЕДА И ВАНПРИВРЕДА КРУШЕВЦА (1944-2014)

430

431

АЗБУЧНИК ИМЕНА

А Аврамовић Живојин 33

Агатоновић Никола 28,

30

Аздејковић Аца 199

Аздејковић Дејан 326

Аздејковић Драган 69,

330

Аздејковић Лазар 106

Аздејковић Милан 29

Аксентијевић Стеван 360

Александровић Драган

306

Алексић Драгослав 70,

71, 93

Алексић Живадин 177

Алексић Зоран 116

Алексић Јордан 320

Алексић Милан 113, 233

Алексић Станислав 326

Амиџић Бранислава 350

Андрејевић Срба 54

Андрејић Властимир 32

Андријевић Славко 54,

178, 179, 182, 191, 193,

238, 244

Андрић Ђорђе 71

Андрић Милутин 176

Анђелковић Божин 99

Анђелковић Гвозден 116,

258

Анђелковић Градимир 287

Анђелковић Ивица 277

Анђелковић Радмила 27

Анђелковић Радојко 201,

202, 213, 231

Анђелковић Радомир 31

Анђелковић Радуле 290

Анђелковић Саша 304

Анђелковић Станоје 129

Анђелковић Стојан 108,

109

Антић Благоје 270, 271

Антић Горан 157

Антић Добросав 54

Антић Душан 340, 354

Антић Жарко 359

Антић Живојин 301

Антић Сузана 283

Антић Томислав 367,

380, 381

Антоновић Риста 155

Апостоловић Коста 10,

12

Аранђеловић Братислав

100

Аранђеловић Вукадин 323

Аранђеловић Душан 12,

410

Аранђеловић Радослав

226, 376

Арсенијевић Видоје 186

Арсић Добрила 372

Арсић Драгана 342

Арсић Милован 193

Арсић Никола 167

Арсић Остоја 160, 165

Арсић Синиша 108, 314

Арсић Слободан 359

Арсић Тика 235

Атанацковић Милица 9,

12

Атанацковић Радмила 28,

270

Атанацковић Станоје 267

Аћимовић Дарина 382

Б Бабић Вера 399, 410

Бабић Душан 320

Бабић Живадин 360

Бабић Живорад 213

Бабић Јездимир 29, 34

Бабић Косара 24

Бабовић Душан 299

Бадљаревић Ратомир 410

Бајчевић Владислав 12

56, 61, 120

Бандука Велибор 75

Банић Ђурађ 156

Барјактаревић Вукић 257

Башић Александар 233

Беадер Владо 415, 419

Беговић Лука 20

Беговић Љуба 419

Бекрић Михајло 203

Бекчић Адам 406

Бекчић Даница 34

Белић Јованка 28

Белобрадић Зора 337

Бенвенисти Аврам 300,

357

Бибовски Јастреб 31

Бинић Мариола 346

Бисић Милорад 359

Бићанин Зоран 341

Благојевић Ангелина 269,

273

Благојевић Градимир 415

Благојевић Ружица 27

Богдановић Марко 12,

308

Богдановић Милан 233

Богданоска Љиљана 341

Богосављевић Драгутин

371

Богуновић Богдан 70,

196, 205

Божиловић Алекса 28

Божић Миљојко 62, 308

Божовић Божидар 27

Божовић Горица 132

Божовић Марко 236

Божовић Млађен 94, 389

Бојанић Крстомир 416,

420

432

Бојић Синиша 94, 217

Бојић Славољуб 285, 288

Бојковић Лепосава 28

Бојовић Мирољуб 261

Бојовић Момчило 393

Боровић Велимир 132

Боровица Душан 136

Бошковић Бора 267

Бошковић Душан 281

Бошковић Катарина 405

Бошковић Секула 17

Бошњак Бела 20

Брадић Момир 281, 288,

290, 295

Брадић Небојша 296

Браловић Радован 19

Бребенц Живко 32

Бугарски Миодраг 337

Будимовић Милутин 12,

22, 206

Булајић Цветко 188

Буљугић Љубица 337

Буљугић Станимир 12,

247, 319

Бургић Адам 165

Бурић Бранко 390

Буцек Александар 271

В Ваљаревић Светомир 372

Вањек Олга 337

Василијевић Мирослав

158, 313

Василов Томица 417

Васиљевић Душан 70, 93,

217

Васиљевић Ђорђе 9

Васиљевић Иван 311

Васиљевић Љубиша 289

Васиљевић Радмило 329

Васиљевић Србобран 142

Васић Горан 289

Васић Катарина 31

Васић Огњан 30

Васић Томислав 264, 273

Васовић Љубинка 126

Васовић Рајко 175, 312

Васовић Хранислав 74

Векић Петар 421

Велимировић Војислав

223

Велимировић Гордана 274

Величковић Горан 420

Вељковић Божидар 12,

107

Вељковић Војислав 178

Вељковић Десимир 323

Вељковић Драгољуб 170,

190

Вељковић Драгутин 59

Вељковић Милева 29

Вељковић Милутин 347

Вељковић Миодраг 12

Вељковић Миодраг 314

Вељковић Миодраг 416

Вељковић Соња 293

Вељовић Милојко 71

Вертовшек Предраг 155

Веселиновић Соња 80

Весић Бранислав 59, 99

Весић Властимир 20

Весић Душан 170, 188

Весић Јован 354

Весић Радосава 29

Вечетић Радомир 30

Видић Велимир 360

Видојевић Добривоје 277

Видојевић Милан 54, 185

Викентијева Васиљка 337

Вилотијевић Станија 297

Витолић Иван 378

Виторовић Никола 319

Војиновић Мирослав 379

Војиновић Тома 246

Врањанац Живојин 183

Вујанац Милорад 324

Вујисић Димитрије 10

Вујовић Радомир 409

Вукадиновић Драгољуб 71

Вукадиновић Лепосава 33

Вукадиновић Саша 398

Вукајловић Миливоје 341

Вукашиновић Владимир

193

Вукићевић Предраг 72

Вукићевић Сотир 229

Вукићевић Чедомир 207

Вуковић Арсеније 54, 67,

103, 368

Вуковић Боривоје 113

Вуковић Боривоје 206

Вуковић Велиша 395, 396

Вуковић Ђорђе 15

Вуковић Милева 297

Вуковић Роксанда 48

Вукојевић Раде 94, 227

Вукомановић Андра 362

Вуксановић Милан 225

Вулетић Будимир 400

Вулетић Милорад 240

Вулић Влада 142, 226

Вулић Драгутин 124,

149, 162, 366

Вулић Живан 178

Вулић Радиша 243

Вуловић Никола 100

Вученовић Босиљка 297

Вучинић Драгутин 410

Вучинић Љубиша 177

Вучић Вучко 284

Вучић Стана 12

Вучићевић Бранислав 118,

160, 191, 319

Вучковић Анђелка 269

Вучковић Вучко 26, 30

Вучковић Дејан 145

Вучковић Драгољуб 378

Вучковић Душанка 172

Вучковић Љуба 23

Вучковић Предраг 58

Вучковић Светислав 23

Вучковић Тихомир 304

Г Гавриловић Александар

33

Гавриловић Владета 406

Гавриловић Драгомир 93

433

Гавриловић Нина 9, 12

Гавриловић Радивоје 326

Гавриловић Радослав 310

Гавриловић Сава 33

Гавриловић Станија 170,

174

Гаврић Бора 387

Гагић Александар 406

Гагић Бранка 269

Гагић Јанко 254

Гајић Божидар 92, 229,

249

Гајић Бранислав 30

Гајић Драгиша 65, 366

Гајић Лазар 106

Гајић Љубисав 185

Гајић Милан 57, 65, 126,

129

Гајић Миливоје 30

Гајић Светомир 26

Гајић Србислав 30

Гајс Иван 27

Галић Младен 70, 252

Гашић Братислав 69

Гашић Зорица 264, 273

Гашић Слободан 429

Гвозденовић Милорад 168

Глигоријевић Слободан 12

Глигоријевић Ћира 66

Глиџић Вукашин 12, 14,

337

Глиџић Лела 337

Гојковић Драгослав 238,

239

Голднер Тихомир 17, 29

Голубовић Илија 21

Гошић Петар 155

Грандић Светозар 220,

232, 244

Грбин Савинка 371

Грмуша Милан 148

Грубач Живојин 211, 212

Грубач Надежда 29

Грујичић Душан 394

Д Давидовић Драгомир 395

Дамјановић Здравко 321

Дамјановић Радивој 392

Дамњановић Живадинка

377

Дашић Зоран 220

Дебељак Михаило 104

Дебељаковић Добросав

156, 171, 187

Дебељаковић Миланка

(Стојановић Милана) 264

Дебељаковић Тихомир 190

Делас Евдокија 33

Дељанин Душан 129

Дељанин Љубодраг 109

Дељанин Новица 258

Дељанин Олга 324

Диклић Милан 394

Димитирјевић Душан

115

Димитријев Игор 82

Димитријевић Божин 172

Димитријевић Велисав

340

Димитријевић Добривоје

12, 64, 285, 287

Димитријевић Душан

113, 115, 170

Димитријевић Душан 33

Димитријевић Душан

416

Димитријевић Зоран 132

Димитријевић Јован 397

Димитријевић Марица 32

Димитријевић Милка 32

Димитријевић Милосија

269

Димитријевић Милутин

151

Димитријевић Мирољуб

30

Димитријевић Раде 392

Димитријевић Радослав

124

Димитријевић Света 429

Димитријевић Станимир

196

Димић Мира 104

Динић Бора 153

Динић Милован 31

Динић Ратомирка 75, 239

Динић Серафим 188

Дичић Веселин 384, 385

Добрић Душан 400

Драшковић Зорана 332

Драшковић Миломир 21

Дреновац Горица 23

Дреновац Ђорђе 29, 101

Дреновац Миодраг 29,

101

Дреновац Тихомир 18,

19, 29, 101

Друловић Милосав 83

Дујовић Миломир 374

Думбовић Бора 282

Дунда Никола 33

Дунда Сотир 271

Дунда Стојанка 31

Дунда Тома 15, 17

Дуњић Милутин 71

Ђ Ђашић Небојша 386

Ђерасимовић Радослав

257, 362

Ђидић Добривоје 31

Ђидић Љубиша 282

Ђидић Радмило 276

Ђикућ Цвета 269, 270

Ђинђић Душан 258

Ђокић Александар 58

Ђокић Драгољуб 164,

184

Ђокић Душан 192

Ђокић Милева 399

Ђокић Милорад 290

Ђокић Наталија 29

Ђокић Стеван 399

Ђоковић Гордана 269

Ђоковић Љиљана 295

Ђонић Миодраг 394

434

Ђорговић Слободан 93,

186

Ђорђевић Александар 76

Ђорђевић Боривоје 31

Ђорђевић Бранко 377

Ђорђевић Вељко 155

Ђорђевић Влада 91

Ђорђевић Даница 423

Ђорђевић Драган 301

Ђорђевић Драгољуб 186

Ђорђевић Драгомир 105,

106

Ђорђевић Драгослав 425

Ђорђевић Драгутин 145

Ђорђевић Душан 332

Ђорђевић Ђорђе 9

Ђорђевић Зоран 341

Ђорђевић Иван 22

Ђорђевић Јелисавета 28

Ђорђевић Јосиф 408

Ђорђевић Лепосава 297

Ђорђевић Љуба 143

Ђорђевић Љубица 28

Ђорђевић Љубиша 245

Ђорђевић Љубиша 281

Ђорђевић Љубиша 309

Ђорђевић Љубодраг 54

Ђорђевић Милан 16

Ђорђевић Милан 22

Ђорђевић Милан 414

Ђорђевић Миливоје 359

Ђорђевић Милош 375

Ђорђевић Миша 394

Ђорђевић Наум 203, 221

Ђорђевић Невенка 324

Ђорђевић Радојица 355

Ђорђевић Радослав 164

Ђорђевић Светолик 337

Ђорђевић Србијанка 302

Ђорђевић Стеван 78

Ђорђевић Стојан 186

Ђорђевић Стојан 63

Ђорђевић Хранислав 193

Ђорић Душан 35

Ђорић Мата 25

Ђорић Обрен 35

Ђорић Сретен 268

Ђукић Љуба 9

Ђукић Мирослав 330

Ђукић Ружица 12

Ђурђевић Анка 113

Ђурђевић Драган 133

Ђурђевић Драган 323

Ђурђевић Светлана 283

Ђурђевић Чедомир 334

Ђурић Мирослав 119,

123, 334

Ђуричић Властимир 188

Ђуришић Милован 30

Ђурковић Велизар 163,

168

Ђурковић Душан 54, 332

Ђурковић Љубиша 118

Ђурковић Станислав 223

Ђуровић Весна 332

Ђуровић Видо 415

Ђуровић Никола 392

Ђуровић Славко 231, 395

Е Ерић Душан 337, 338

Ерић Јован 9, 12

Ерић Мирољуб 330

Ерцег Миленко 406, 407

Ескић Гојко 364

Ж Жарић Жарко 331

Живадиновић Драгољуб

425

Живадиновић Милош 33,

35

Живадиновић Наташа 300

Живановић Боговид 31

Живановић Животије 295

Живановић Станоје 30,

35

Живић Илија 9

Живић Срђан 409

Живковић Весна 300

Живковић Димитрије 203

Живковић Драган 301,

377

Живковић Илија 28

Живковић Крста 140

Живковић Крста 9, 12

Живковић Миладин 281,

309

Живковић Милан 151

Живковић Милан 95

Живковић Радмила 337

Живковић Саша 315

Живојиновић Златибор 369

Живојиновић Ненад 179

Жикић Слободан 324

З Зајић Душан 191

Зајић Живорад 407

Зајић Милорад 88

Закић Милоје 76

Зарецки Драгиша 324

Зарчевић Александар 21

Здравковић Богосав 172

Здравковић Драган 405

Здравковић Драгомир 199

Здравковић Милорад 26

Здравковић Најдан 396

Здравковић Чедомир 32

Зечевић Михаило 192

Златановић Сава 140

Зојић Димитрије 19, 24

Зојић Константин 24, 33

Зојић Михајло 264

Зордумис Јанићије 26

Зордумис Леонида 27, 33

Зорић Милорад 393

Зупан Зорица 266, 336,

337

Зупан Милутин 266

Зурак Нада 337

И Ивановић Ђурђе 35

Ивановић Јелена 296

Ивановић Јово 393

Ивановић Петар 14

435

Ивановић Петар 218

Ивановић Раде 147

Ивановић Раде 330

Ивановић Радомир 415

Ивановић Станоје 399

Ивановић Станоје 9

Ивић Божин 170, 174,

175

Илијевски Паскаљ 28

Илијић Тадија 285

Илинкић Милева 32

Илић Борисав 19

Илић Владимир 28

Илић Драгомир 35

Илић Емилија 287

Илић Зоран 218

Илић Јасмина 372

Илић Љубиша 192

Илић Љубиша 220

Илић Милан 143

Илић Миленко 324

Илић Миливоје 147

Илић Милица 297

Илић Милорад 132, 237

Илић Милош 22

Илић Миодраг 90, 336,

337, 339

Илић Мирослав 132, 133

Илић Тихомир 206

Илић Урош 191

Илић Хранислав 399

Илић Чедомир 70

Илчић Бранислав 379

Илчић Радомир 33

Илчић Радослав 72

Иричанин Миодраг 178

Исаиловић Миладин 254,

282, 305

Исаиловић Милош 86

Ј Јаковљевић Добривоје 337

Јаковљевић Драган 375

Јаковљевић Драгослав 406

Јаковљевић Зоран 371

Јаковљевић Зорица 34

Јаковљевић Милан 190

Јаковљевић Миодраг

146, 183

Јаковљевић Миомир 103

Јаковљевић Радоица 27

Јаковљевић Радојко 193

Јаковљевић Радомир 197

Јаковљевић Радомир 323

Јаковљевић Радомир 421

Јаковљевић Радомир 9

Јакшић Настас 166

Јанић Стеван 113

Јанићијевић Братислав

240

Јанићијевић Марија 100

Јанићијевић Милутин 165

Јанићијевић Славко 268,

270

Јанићијевић Славољуб 237

Јанковић Војислав 9, 308,

394, 395, 499, 400, 401,

421

Јанковић Живорад 35

Јанковић Здравко 192

Јанковић Илија 190

Јанковић Марина 332

Јанковић Милоје 21

Јанковић Миодраг 233

Јанковић Миодраг 363

Јанковић Стамена 35

Јањић Драган 304

Јањић Ђорђе 19

Јањић Лазар 17

Јањић Радмила 297

Јањушевић Бранко 245

Јаћимовић Љубица 390

Јаћовић Вучко 263

Јаћовић Драгиша 217,

334

Јевремовић Лидија 280,

283

Јевремовић Љубиша 231

Јевтић Божидар 22

Јевтић Божидар 314

Јевтић Десимир 84

Јевтић Драгомир 206

Јевтић Душан 14

Јевтић Милорад 98

Јевтић Михаило 12

Јевтић Михаило 54

Јевтић Радомир 302

Јевтић Родољуб 74, 421

Јевтић Смиљана 27

Јевтић Тома 23

Јеленковић Милун 339,

347

Јеличић Милутин 21, 31

Јенић Чедомир 15

Јеремић Драгомир 152

Јеремић Милојка 337

Јеротијевић Милан 21

Јеротијевић Стеван 113

Јефтић Божидар 35

Јешић Мирослав 324

Јовановић Бобан 332

Јовановић Боривоје 192

Јовановић Бранислав 130

Јовановић Бранко 70

Јовановић Братислав 167

Јовановић Братислав 417,

420

Јовановић Влада 224

Јовановић Владан 145

Јовановић Владета 329

Јовановић Властимир 124

Јовановић Воја 387

Јовановић Градимирка 297

Јовановић Драган 326

Јовановић Драган 383

Јовановић Драган 414

Јовановић Драган 68

Јовановић Драгиша 199

Јовановић Драгољуб 186

Јовановић Драгољуб 193

Јовановић Драгомир 28

Јовановић Драгослав 279

Јовановић Живорад 367

Јовановић Живорад 68

Јовановић Животије 391

Јовановић Завиша 80

Јовановић Здравко 132

Јовановић Зоран 109

436

Јовановић Зоран 254

Јовановић Зорица 302

Јовановић Зорица 370

Јовановић Коста 35

Јовановић Ленка 30

Јовановић Љуба 60, 70,

149, 400

Јовановић Љубинка 299

Јовановић Љубисав 55,

56

Јовановић Љубиша 177

Јовановић Љубиша 192

Јовановић Марко 199

Јовановић Милан 181

Јовановић Милан 190

Јовановић Миленко 401

Јовановић Милица 27

Јовановић Милован 113

Јовановић Милорад 204

Јовановић Милорад 320

Јовановић Миодраг 113

Јовановић Миодраг 359

Јовановић Миодраг 54

Јовановић Миодраг 71,

88, 227

Јовановић Мирко 423

Јовановић Мирослав 372

Јовановић Михаило 421

Јовановић Михајло 9

Јовановић Нада 399

Јовановић Радивоје 360

Јовановић Радмила 279

Јовановић Радмила 411

Јовановић Радмило 211

Јовановић Радмило 221

Јовановић Радомир 248,

253, 331, 333, 365

Јовановић Радомир 390

Јовановић Сава 15

Јовановић Сениша 379

Јовановић Сима 178, 179,

211, 219, 324

Јовановић Синиша 367

Јовановић Слободан 292

Јовановић Слободан 66,

292

Јовановић Чеда 320

Јовановића Миодраг 374

Јованодић Драган 69

Јовашевић Ђорђе 401

Јовић Драгојло 323

Јовић Драгослав 192

Јовић Милан 170

Јовић Милан 190

Јовић Милош 413

Јовић Томислав 157

Јовићевић Петар 98

Јовичић Србољуб 229

Јововић Данило 395

Јокић Велимир 169

Јокић Душан 54

Јоксимовић Сретен 90

Јосић Живка 32

Јосифова Виолета 89

Јотић Јован 270

Јотић Милорад 349

Јотић Петар 155

Јотић Слободанка 342,

355

Јоцић Велимир 181

Јоцић Крста 12

Јоцић Никола 28, 399

Јухас Олга 12

К Калијадис Димитрије 266

Калијадис Ђорђе 266

Каличанин Бранислав 32

Камешничанин Асим 71

Канић Бора 370

Капларевић Виолета 283

Карајовић Биљана 262

Карајовић Бранислав 95

Карајовић Драгослав 175

Карајовић Душан 194,

239, 243

Каракушевић Добривоје

27

Каралић Вучић 337

Каралић Милутин 159

Карановић Дмитар 413

Караџић Петар 137

Карицидис Андроника 33

Карицидис Загорка 32

Карицидис Никола 24,

32, 33

Катић Жарко 190

Катић Станко 399

Катунац Живојин 401

Качаник Јован 74

Качаревић Драгиња 155

Качаревић Милорад 9, 12

Качаревић Никола 210

Кашић Милан 429

Кедровић Бранислава 264

Кедровић Драгослав 263

Кедровић Душан 30, 263,

264, 270

Кесеровић Драгутин 14

Килибарда Јованка 337

Китановић Драгомир 33

Китановић Тихомир 33

Кнежевић Зоран 388

Кнежевић Иван 420

Кнежевић Михајло 269

Кнежевић Михајло 27

Кнежевић Настасија 270

Кнежевић Радомир 266,

269, 270, 271

Кнежевић Сава 70

Ковачевић Благомир 166

Ковачевић Бранко 256,

261

Ковачевић В. Бранко 105

Ковачевић Драган 83

Ковачевић Ђорђе 311

Кожовић Петар 303

Козић Гојимир 267

Козић Љубисав 10, 12, 23

Коковић Сима 389

Колаковић Милан 74

Коловић Божидар 11, 12,

336, 337

Коловоз Глигорије 33

Коловоз Димитрије 25,

33

Константиновић Милан

13

437

Кордић Јован 399

Кордић Стојан 399

Костадиновић Радомир

27

Костантиновић Јулка 31

Костантиновић Радосав

31

Костић Бобан 324

Костић Влајко 196

Костић Ђорђе 10, 12

Костић Живота 178

Костић Игњат 249

Костић Катарина 9

Костић Константин 23

Костић Љиљана 130

Костић Миливоје 392

Костић Милован 138

Костић Милосав 197

Костић Милосав 60, 61

Костић Милош 27

Костић Милутин 408

Костић Петар 252

Костка Такиш 23

Костка Трајан 23

Котлајић Живорад 78

Красић Горан 59, 72, 330

Крњевић Славица 370

Крсмановић Босанка 273

Крсмановић Милан 105

Крстић Бранислав 406

Крстић Велибор 363

Крстић Владимир 413

Крстић Драгољуб 400,

401

Крстић Обрад 151, 152

Крстић Радомир 27

Крчмарош Вилим 27

Кузмановић Милан 135

Кузмановић Слободан 428

Кулић Анита 350

Кулић Војкан 355

Л Лазаревић Бранислав 292

Лазаревић Братислав 315

Лазаревић Весна 268

Лазаревић Драги 153

Лазаревић Драгослав 66,

99, 138

Лазаревић Драгослав

172, 173, 245

Лазаревић Душан 338

Лазаревић Душан 35

Лазаревић Љиљана 363

Лазаревић Рада 269

Лазаревић Славољуб 145

Лазаревић Снежана 274

Лазић Драган 306

Лазић Драгомир 281, 309

Лазић Миломир 12

Лазић Мирослав 337

Лазић Слободан 315, 318

Лапчевић Божидар 277

Лапчевић Владимир 370

Лапчевић Гордана 250

Лапчевић Миодраг 230

Лапчевић Слободан 157

Лачњевац Боривоје 198,

202

Левић Милутин 79

Лекић Мара 297, 298

Лековић Михајло 84

Ленголд Лав 256

Лепопојић Радојица 94

Лесов Евгеније 14

Летић Марко 359

Лисинац Слободан 89

Литвињенко Стеван 345,

347, 357

Лугић Зоран 153

Лукић Весна 377

Лукић Драган 358

Лукић Драгиша 55, 58,

62, 70, 162, 261

Лукић Живадин 281, 282,

309

Лукић Здравко 31

Лукић Милена 337

Лукић Радоје 318

Лукић Радослав 33

Лукић Радослав 392

Лукић Слободан 144

Лукић Слободан 328

Лукић Сретен 337

Луковић Добривоје 136

Лучић Михајло 12, 64

Љ Љотић Видосава 24, 35,

245

Љубисављевић Миливоје

28

Љубисављевић Светолик

276, 292

Љубојевић Радош 193

Љутић Драгољуб 21

Љушић Радослав 147

М Мајсторовић Слађан 311

Максимовић Љубиша 227

Максић Радослав 113

Манасијевић Грозда 31

Мандић Станоје 71

Манић Светислав 35

Манојловић Драгомир

268, 271

Манџукић Раде 255

Маринковић Анта 35

Маринковић Душан 313,

322

Маринковић Ђорђе 21

Маринковић Јован 9, 12

Маринковић Милутин 31

Маринковић Младен 395

Маринковић Радиша 189

Маринковић Радоје 192

Маринковић Радојко 177

Маринковић Радомир 177

Марић Даринка 32

Марић Љубодраг 71, 74,

87, 362, 366

Марић Милутин 337

Марјановић Андреја 346,

358

Марјановић Десанка 346

Марјановић Милош 70,

247, 251, 272

438

Марковић Алемпије 249

Марковић Бора 225

Марковић Брана 267

Марковић Владимир 75

Марковић Димитрије 70,

137, 207

Марковић Драги 315

Марковић Драгиша 185

Марковић Загорка 297

Марковић Илија 25

Марковић Јордан 31, 193

Марковић Максимелија

399

Марковић Марко 147

Марковић Милутин 206

Марковић Миодраг 193

Марковић Мирослав 109

Марковић Михаило 98

Марковић Предраг 335

Марковић Раденко 159

Марковић Радослав 409

Марковић Славка 28, 399

Марковић Слободанка 148

Марковић Станко 206

Марковић Чедомир 11,

66, 79

Маровић Ђорђе 136

Мароковић Јордан 30

Мартић Аксентије 14

Матејић Властимир 128

Матејић Милорад 399

Матић Велибор 20

Матић Десанка 284

Матић Ђорђе 9, 11, 54,

63, 369, 270

Матић Живота 190

Матић Илија 372

Матић Јосиф 54, 113,

115, 173

Матић Марија 337

Матић Марко 337

Матић Милица 113

Матић Петроније 337

Матић Радивоје 26

Матић Радоје 147

Матић Радослав 136

Матић Радослав 158

Матић Слободан 337

Матковић Миленко 375

Матовић Ивица 54

Мацић Милорад 71

Мацић Мирјана 33

Машић Петар 340

Мијаиловић Иван 360

Мијајловић Драгољуб 95,

133, 212

Мијатовић Бранка 9

Мијатовић Живојин 313

Мијатовић Јован 179

Мијатовић Нада 12

Мијатовић Радмило 158

Мијовић Илија 155

Мијовић Милорад 371,

373

Мијовић Милош 237, 239

Мијовић Слободан 386

Мијушковић Герасим 181

Мијушковић Сибин 26,

29

Мијушковић Слободан

305, 374

Микић Бранислав 366

Микић Никола 28

Миладиновић Анђелка

268

Миладиновић Вукоман

213, 315

Миладиновић Драган 89

Миладиновић Драгиша

417, 420

Миладиновић Миладин

29, 152

Миладиновић Миливоје

122, 205

Миладиновић Слободан-

ка 300

Миладиновић Србослав

165

Милановић Вукосав 27

Милановић Живојин 143

Милановић Милан 155

Милановић Миливоје 28

Милановић Мирјана 133

Милановић Радомир 308

Милановић Светомир 29

Милановић Софија 292

Милановић Стојадин 31

Милановић Христивоје

28

Миленковић Боривоје 157

Миленковић Будимир

203, 204

Миленковић Вујадин 31

Миленковић Димитрије

406

Миленковић Добрила 268

Миленковић Живко 154

Миленковић Јанко 404

Миленковић Милан 135,

136

Миленковић Милан 337

Миленковић Милисав 397

Миленковић Милорад 278

Миленковић Момир 422

Миленковић Томислав

62, 103

Милентијевић Милан 410

Милетић Драган 139

Милетић Емилија 320

Милетић Љубомир 378

Милетић Милан 10

Милетић Милојко 32

Милетић Миодраг 394

Милетић Мирослав 394

Милетић Радоица 428

Милетић Радомир 27

Милетић Стеван 30

Миливојевић Вељко 29

Миливојевић Љубица 349

Миливојевић Срђан 424

Миливојевић Тома 34

Милијић Бранко 111,

112, 113

Милинић Милош 220

Милић Јасмина 283

Милић Никола 225

Милић Ружица 129

Милић Синиша 206

439

Милић Слободан 192

Милићевић Александар

354

Милићевић Богомир 358

Милићевић Божин 75,

112, 127

Милићевић Властимир

123

Милићевић Драгомир

315, 335

Миловановић Братислав

254

Миловановић Витомир

32

Миловановић Димитрије

313, 321, 322, 334, 385

Миловановић Јован 120,

217, 262

Миловановић Мика 422

Миловановић Милан 135

Миловановић Милутин

367

Миловановић Никола 27

Миловановић Предраг 27

Миловановић Радомир

340, 354

Миловановић Радослав

298

Миловановић Светислав

212, 317, 334

Миловановић Стојанка

337

Миловић Живорад 29,

34, 170, 189, 214

Миловић Зора 25, 33

Миловић Љубица 29

Милојевижћ Дамњан

375, 376

Милојевић Владета 172

Милојевић Јанко 9, 12,

55, 70, 194, 369

Милојевић Милан 349,

353

Милојевић Мирољуб 89

Милојевић Мирослав 337

Милојевић Нела 293

Милојевић Никола 9

Милојевић Радомир 203

Милојевић Радомир 363

Милојевић Радосав 34

Милојевић Слободан

340, 355

Милојевић Срђан 397

Милојевић Станоје 31

Милојевић Томислав 163

Милојковић Десанка 25

Милојковић Никола 12

Милојковић Предраг 325

Милосављевић Божидар

309

Милосављевић Бранка 34

Милосављевић Вера 33

Милосављевић Вукосав

112

Милосављевић Десимир

12, 64, 369

Милосављевић Драгољуб

390

Милосављевић Јелена 268

Милосављевић Крста 282

Милосављевић Мијајло

25

Милосављевић Милан

399

Милосављевић Миланка

293, 296

Милосављевић Миленко

193

Милосављевић Мило-

драг 260, 262

Милосављевић Милосав

10, 12

Милосављевић Нада 254

Милосављевић Предраг

35

Милосављевић Радоица

306

Милосављевић Радул 206

Милосављевић Сима 177

Милосављевић Србољуб

95

Милошевић Бранко 340

Милошевић Бранко 384,

385

Милошевић Воја 362

Милошевић Данило 61,

330

Милошевић Драгиша 285

Милошевић Драгослав

27

Милошевић Живојин 92

Милошевић Малина 267

Милошевић Милан 399

Милошевић Миланка 9,

12, 399

Милошевић Милен 203

Милошевић Милисав 350

Милошевић Милица 254

Милошевић Милован 86

Милошевић Миодраг 112

Милошевић Нада 31

Милошевић Ненад 421

Милошевић Ненад 9

Милошевић Петар 178

Милошевић Радисав 203

Милошевић Славољуб 310

Милошевић Слободан

85, 148

Милошевић Смиља 337

Милошевић Топлица 168

Милошевић Хранислав

193, 322

Милошевић Христивоје

74

Милутиновић Алексан-

дар 24

Милутиновић Бранислав

82

Милутиновић Драги 28

Милутиновић Драгомир

70, 215, 217

Милутиновић Драгослав

390

Милутиновић Љубица 33

Милутиновић Љубиша

304

Милутиновић Сретен 266

Миљковић Бранко 136

440

Миљковић Драгиша 401

Миљковић Радован 258

Миљковић Радован 67

Миљковић Тине 235

Миљојковић Душан 9

Минаковић Љубодраг

235

Минић Богосав 34

Минић Владимир 230

Минић Драгољуб 34

Минић Дража 399

Минић Миладин 26

Минић Милан 174

Минић Милан 26

Минић Милан 31

Мирковић Душан 419

Митић Драгутин 29

Митић Драгутин 35

Митић Мирослав 401

Митић Мића 133

Митрићевић Арсен 170

Митрићевић Арсен 189

Митрићевић

Харалампије 333

Митровић Зора 12

Митровић Љубинка 154

Митровић Милан 9

Митровић Миодраг 193

Митровић Сергије 90, 92

Мићић Војислав 399

Мићић Војислав 9

Мићић Радомир 321

Мићић Радомир 67

Мићић Радомир 84, 105,

108

Михаиловић Бора 294

Михаиловић Власта 192

Михаиловић Драга 35

Михаиловић Милоје 335

Михаиловић Петар 116

Михаиловић Сава 408

Михајловић Будимка 34

Михајловић Велимир 67

Михајловић Виолета 293

Михајловић Драгутин 34

Михајловић Душан 34

Михајловић Илија 16

Михајловић Коста 185

Михајловић Миладин

185, 191

Михајловић Миленко 54

Михајловић Милоје 68

Михајловић Мирослав 184

Михајловић Момчило 26

Михајловић Павле 16

Михајловић Ранко 142

Михајловић Ранко 198,

201

Михајловић Ранко 219

Михајловић Слободанка

374

Мишић Владимир 35

Мишић Десимир 17

Мишић Зора 25

Мишић Љубисав 275

Мишић Милоје 23

Мишић Милоје 32

Мишић Милоје 9, 12

Мишић Стана 30

Мишковић Мирослав 88

Младеновић Владан 191

Младеновић Војислав 31

Младеновић Драгомир

26

Младеновић Драгомир

33

Младеновић Живорад

170, 173

Младеновић Зоран 388

Младеновић Љубомир 400

Младеновић Слободан 135

Мојсиловић Велимир 156

Мојсиловић Велимир 299

Мојсиловић Ненад 311

Момчиловић Момчило 422

Монтоут Босиљка 25

Московљевић Јосиф 401

Мрфат Славица 153

Мурганић Дејана 268

Мусић Бошко 368

Мутавџић Светислав 233

Мушикић Раде 12

Н Накић Милан 19

Недељковић Милан 58

Недељковић Милосав 317

Недељковић Раја 56

Недимовић Вера 337

Недић Бранислав 296

Недић Станко 400, 401,

406

Нековар Марија 28

Ненезић Милош 80

Нерот Степан 179

Несторовић Владислав

116

Несторовић Драги 69, 86

Несторовић Милун 337

Несторовић Мирољуб 283

Несторовић Олгица 324

Нецић Александар 165,

301, 376

Нешић Борјанка 299

Нешић Драгомир 147,

385

Нешић Живојин 321

Нешић Живота 337

Нешић Јордан 147

Нешић Мирослав 284

Нешић Христина 23

Никодијевић Драгомир

303

Николајевић Светозар 337

Николић Александар 192

Николић Биљана 133

Николић Богосав 319

Николић Божидар 203

Николић Бојана 292

Николић Бранко 254

Николић Братислав 310

Николић Весна 424

Николић Владислав 30

Николић Гордана 332

Николић Добрица 269,

270

Николић Ђ. Милан 319,

320

Николић Живан 132

441

Николић Зоран 317

Николић Исидор 198

Николић Јелена 27

Николић Коста 10, 12

Николић Љубиша 34

Николић Љубомир 426

Николић Милан 12

Николић Милан 214

Николић Милорад 394

Николић Милутин 177

Николић Небојша 116

Николић Небојша 381,

382

Николић Новица 367

Николић Петар 397

Николић Радивоје 178

Николић Радмило 327

Николић Радојко 34

Николић Слободан 111,

146

Николић Слободан 147,

167

Николић Слободан 275

Николић Стеван 28

Николић Трифун 39, 57

Никшић Милорад 57

Новаковић Божидар 253

Новаковић Јеврем 21

Новаковић Крста 13, 265,

266, 267, 270

Новаковић Радослав 83

О Обрадовић Горан 220

Обрадовић Живорад 385

Обрадовић Јован 264,

274, 358

Обрадовић Љубодраг 280

Обрадовић Милан 335

Обрадовић Милош 264,

274, 275

Обрадовић Обрад 98

Обрадовић Чедомир 179,

188

Обреновић Душан 165

Огњановић Радомир 154,

179, 180

Огњановић Радомир 180,

317

Оро Недељко 394

Остојић Слободан 222

Остојић Спасоје 152

Отовић Драган 100, 192

П Павић Љубиша 188

Павић Љубиша 27

Павићевић Божидар 341

Павишић Душан 222

Павличић Радивоје 380

Павловић Богосав 178

Павловић Бранислав 163

Павловић Будимир 30

Павловић Десимир 69, 85

Павловић Драган 388

Павловић Драгиша 189

Павловић Зоран 133

Павловић Мија 12

Павловић Милутин 212,

236

Павловић Мирослав 311

Павловић Михајло 10, 12

Павловић Михајло 399

Павловић Ненад

Павловић Ненад 214

Павловић Ненад 54, 142

Павловић Славко 188

Павловић Слободан 318,

329

Пајић Душан 74

Пајковић Мира 12

Пајковић Нада 9

Палибрк Мирјана 264

Палигорић Јања 220

Панић Драгиша 233

Панић Радмила 297

Панић Слободан 166, 328

Панић Сретен 13

Пантелић Богдан 19

Пантелић Стеван 376

Пантић Драгомир 173

Пантић Риста 16

Папић Душан 71

Паровић Нада 189

Паскаљевић Зоја 19, 24

Паскаљевић Михајло 23

Пауновић Зоран 318

Пауновић Миливоје 359

Пачариз Драгиша 229

Пејић Владислав 28

Пејовић Драгољуб 346

Пејовић Цветко 284

Пејчиновић Миодраг 117

Перић Бранислав 157

Перић Неда 29

Перић Радомир 386

Перишић Бранко 76

Перовић Марко 104

Перовић Радунка 320

Перховец Франц 14

Перчевић Драгољуб 264

Петковић Александар 20

Петковић Богдан 20

Петковић Божидар 111

Петковић Војислав 399

Петковић Вукоман 388

Петковић Десанка 30

Петковић Душан 176

Петковић Ђура 143

Петковић Милан 200

Петковић Миланка 27

Петковић Михајло 358

Петковић Ружа 26

Петровић Александар 9,

12, 90, 270, 421

Петровић Братислав 414

Петровић Будимир 407

Петровић Владимир 33

Петровић Владица 130

Петровић Добривоје 115

Петровић Драган 304

Петровић Драгиша 33

Петровић Драгољуб 425

Петровић Драгомир 20

Петровић Душко 380

Петровић Ђорђе 18

442

Петровић Ђорђе 264,

266, 268, 269, 270

Петровић Ђорђе 94, 227

Петровић Загорка 270

Петровић Јелица 417

Петровић Љубисав 199

Петровић Љубисав 23

Петровић Љубисав 32

Петровић Милован 34

Петровић Милоје 347,

369

Петровић Милорад 233,

236

Петровић Милосав 108

Петровић Милош 206,

208, 214, 219

Петровић Милош 291

Петровић Миљан 398

Петровић Миодраг 399

Петровић Мирјана 260

Петровић Мирослав 277

Петровић Мирослав 326

Петровић Небојша 388

Петровић Никита 196

Петровић Никола 109

Петровић Никола 15

Петровић Никола 22

Петровић Никола 264

Петровић Петар 190

Петровић Петроније 206

Петровић Радојко 324

Петровић Радослав 341

Петровић Радослава 297

Петровић Срђан 84

Петровић Срђан 88

Пећанац Слободан 349

Пецо Софија 33

Пешић Божидар 12

Пешић Иван 108

Пешић Милан 143, 237,

331

Пешић Немања 136

Пешић Чедомир 373

Пиперац Мирослав 383

Плејић Босиљка 264

Плочић Драган 429

Пљакић Стојанка 337

Побрић Душан 55

Покимица Милица 172

Полански Глигорије 16

Пољанец Виктор 266

Попадић Сава 68

Поповић Борисав 188

Поповић Верица 220

Поповић Властимир 428

Поповић Ђорђе 19

Поповић Ђорђе 26

Поповић Ђорђе 264, 268,

269

Поповић Живота 199

Поповић Јован 400

Поповић Јованка 337

Поповић Љубиша 310

Поповић Милорад 143

Поповић Мирјана 403

Поповић Михаило 411

Поповић Момчило 220,

243

Поповић Пеко 394

Поповић Персида 29

Поповић Рада 9

Поповић Радоје 220

Поповић Стојанка 206

Поповић Стојанка 32

Поповић Харилај 24

Поповић Хранислав 386

Поповић Цветко 163

Поскић Радомир 54

Предраговић Нада 34

Прендић Риста 266

Прибаковић Миља 262

Протић Драгиња 28, 30

Протић Јелена 280

Пршић Вукашин 31

Пршић Светомир 29

Пудло Иван 282, 285, 293

Пунишић Милан 327

Пуношевац Владислав

227, 322

Пуношевац Чедомир 349

Пушић Марија 290

Р Радачић Александар 357

Раденковић Десанка 178

Раденковић Ђорђе 123

Раденковић Ивица 109

Раденковић Небојша 127

Радивојевић Драгомир 403

Радивојевић Нада 264

Радисављевић Миљко 414

Радић Мирољуб 260

Радмановац Зоран 328

Радмановац Зоран 86

Радмановац Радисав 126

Радмановић Ђорђе 249

Радовановић Александар

93, 214

Радовановић Божидар

208, 219

Радовановић Верољуб 250

Радовановић Градимир

346

Радовановић Живојин

402, 411

Радовановић Љубомир

193

Радовановић Љубомир

28

Радовановић Милан 79

Радовановић Милорад 98

Радовановић Милутин 256

Радовановић Мирослав

9, 12

Радовановић Радмила 363

Радовић Богомир 151

Радовић Милан 269

Радовић Милоје 165

Радовић Мирјана 243

Радојевић Владо 118, 157

Радојевић Драгослав 152

Радојковић Милутин 337

Радојковић Мирољуб 200

Радоњић Ана 35

Радоњић Ранка 355

Радоњић Слободан 381,

383

443

Радосављевић Димитрије

378

Радосављевић Миливоје

34

Радосављевић Михајло

27

Радуловић Будимир 235

Радуловић Ема 289

Радуловић Милош 59

Радуловић Страхиња 20

Раичевић Драгољуб 385,

386

Раичевић Зоран 329

Раичевић Радован 390

Рајић Мића 86

Рајичковић Мирослав 131

Рајковић Војислав 178

Рајковић Драгомир 25

Рајковић Љубомир 19

Рајковић Љубомир 206

Рајковић Миодраг 25

Рајковић Миомир 138

Рајковић Радомир 202,

222

Рајс Александар 17

Ракезић Богдан 54

Ракић Бојана 10, 12

Ракић Живко 80

Ракић Живојин 249, 278,

281

Ракић Зоран 388

Ракић Љубиша 424

Ракић Милован 243

Ракићевић Зоран 120,

235, 237

Раковац Миодраг 178

Ракоњац Бранислав 397

Ракоњац Радојко 408

Ралић Владан 32

Ранкић Стеван 15, 22

Ранковић Драгиша 72,

200

Рацков Димитрије 76

Рацковић Миодраг 159

Рашић Миодраг 30

Рашић Миодраг 346

Рашковић Драган 288

Рашковић Ранко 281

Рашовић Светомир 423

Ремовић Соња 300

Ржаничанин Милош 299

Ризванбеговић Омер 246

Ризнић Радомир 178

Ристић Благоје 30

Ристић Бора 373

Ристић Драгиша 229

Ристић Драгутин 27

Ристић Душан 191

Ристић Животије 311

Ристић Љубиша 177

Ристић Љубодраг 199

Ристић Миладин 177

Ристић Радован 401

Ристић Ружа 32

Рогавац Бранко 26

С Савић Адам 177

Савић Братислав 35

Савић Владимир 27

Савић Војислав 67, 71,

79, 177, 402

Савић Десанка 33

Савић Драган 136

Савић Драгољуб 373

Савић Душан 227

Савић Душан 23, 35

Савић Живорад 144, 174

Савић Животије 393

Савић Исидор 400

Савић Јелисавета 282

Савић Миливоје 35

Савић Мирослав 26

Савић Михајло 34

Савић Петар 9, 12

Савић Радоје 279, 280

Савић Радослав 329

Савић Чедомир 177

Савковић Милан 392

Савковић Небојша 409

Савовић Саша 306

Савчић Владета 18, 19

Сандић Михајло 9, 12,

197

Сарић Добрила 372

Сауловић Будимир 118,

324

Сврзић Душан 339, 353

Сврзић Милисав 365

Секуловић Војислав 347

Семенов Петар 14

Сибиновић Драган 318,

328

Сијић Елена 95

Симић Братислав 32

Симић Димитрије 34

Симић Константин 34

Симић Љиљана 32

Симић Милорад 29

Симић Михајло 34

Симић Нићифор 337,

339, 346

Симић Светислав 26

Симић Славка 32

Симић Сретен 27

Симић Тома 34

Симовић Зоран 398

Симовић Татјана 358

Симоновић Животије 134

Симоновић Миомир 127

Симоновић Радослав 229

Симоновић Ружа 30

Симоновић Слободан 292

Сироватка Мила 26

Сироватка Радослав 225

Скрињик Александар 324,

325

Смиљковић Мирослав

240, 280

Смиљковић Славко 155,

163

Смоловић Никола 271

Сојкић Рака 23

Соколовић Витомир 24

Соколовић Мија 24

Соколовић Ненад 286

Спасић Видосав 328

Спасић Драгиша 246

444

Спасић Илија 75

Спасић Ружица 268

Спасојевић Иван 423

Спасојевић Љубиша 27

Спасојевић Љубодраг 12

Спасојевић Љубодраг

169, 252, 253

Сретеновић Милан 14

Срећковић Живан 125

Стајковић Милутин 10

Стаматовић Борисав 35

Стаменковић Алекса 12,

32, 194, 195, 197, 202

Стаменковић Љубомир 113

Стаменковић Љубомир 32

Стаменковић Миодраг 380

Стаменски Андреја 30

Станисављевић Богосав

193

Станисављевић Љубодраг

394

Станисављевић Мирољуб

186

Станић Бранислав 267

Станић Радивоје 34

Станишић Зоран 132

Станишић Милан 360

Станковић Благоје 416

Станковић Борислав 156,

206

Станковић Вучко 324

Станковић Дивна 33

Станковић Зорица 136

Станковић Миливоје 9

Станковић Милорад 402

Станковић Никола 18, 19

Станковић Светислав 115

Станковић Христина 337

Станојевић Драгослав 212

Станојевић Милица 203

Станојевић Стеван 155,

164

Станојловић Мина 26

Старинац Боривоје 237

Стевановић Батко 417

Стевановић Душан 306

Стевановић Зоран 364

Стевановић Мирко 138

Стевановић Радивоје 276

Стевић Гајић Весна 350

Стевић Миломир 286

Стевовић Љиљана 320

Стевовић Љубица 337

Стевовић Милојко 16

Степанић Драгослав 142

Степановић Будимир 214

Степановић Драгиша 282

Стефановић Богдан 55

Стефановић Боривоје

182, 192

Стефановић Борислав 98

Стефановић Будимир 295

Стефановић Владимир 15

Стефановић Владимир 176

Стефановић Војислав 12

Стефановић Војислав

178, 185

Стефановић Војислав 399

Стефановић Данијела 268

Стефановић Драган 26

Стефановић Драгутин 139

Стефановић Драгутин 170

Стефановић Драгутин 233

Стефановић Драгутин 28

Стефановић Љуба 112

Стефановић Љубомир 199

Стефановић Мара 337

Стефановић Милан 27

Стефановић Михајло 113

Стефановић Недељко 328

Стефановић Саша 386

Стефановић Селимир 289

Стефановић Синиша 13

Стовраговић Мирела 264

Стоиљковић Драган 235

Стојадиновић Вера 336

Стојадиновић Владимир

429

Стојадиновић Драган 99

Стојадиновић Душан 23,

25, 34

Стојановић Александар

189

Стојановић Благоје 304

Стојановић Бранко 99

Стојановић Вукадин 173

Стојановић Градимир 35

Стојановић Ђорђе 177,

178

Стојановић Ђорђе 395

Стојановић Зоран 118

Стојановић Љиљана 350

Стојановић Милан 191

Стојановић Милан 226

Стојановић Миланка 268

Стојановић Милорад 320

Стојановић Миодраг 34

Стојановић Мирослав

209, 238, 271, 272

Стојановић Михаило 12

Стојановић Михаило 54,

82, 162, 331, 366

Стојановић Радован 65,

66, 290, 303

Стојановић Станка 297

Стојановић Стојадин 422

Стојиљковић Вукашин 111

Стојичић Душан 22

Стојичић Миодраг 22, 35

Стојковић Божидар 34

Стојковић Витомир 28

Стојковић Димитрије 387

Стојковић Добросав 422

Стојковић Зоран 429

Стојковић Милорад 24,

35

Стојковић Милосав 337

Стојковић Ратибор 154,

180, 181

Стојковић Саша 360

Стојковић Светислав 333

Стојковић Светислав 34

Стојковић Снежана 89

Стошић Адам 288, 331

Стошић Ђурђе 30

Стошић Милорад 152

Стражместер Миодраг 281

445

Страхиња Ратко 210

Сурла Миодраг 412

Сутор Павле 346

Суша Стеван 71, 330

Т Танасковић Оливера 29

Тасић Борислав 26

Тасић Владимир 58, 414

Тасић Милутин 318

Тасић Милутин 88, 93

Тасић Настас 270

Тасовац Милорад 428

Татацак Давид 27

Татић Миља 33

Теодосић Драгољуб 291

Тешић Бранислава 151

Тешић Славка 32

Типсаревић Јован 73

Тица Јован 9, 12, 256, 421

Тодоровић Александар 21

Тодоровић Горан 218

Тодоровић Даница 399

Тодоровић Драги 421

Тодоровић Драгослав 140

Тодоровић Ђорђе 31

Тодоровић Љубивоје 85

Тодоровић Милан 346

Тодоровић Милутин 172

Тодоровић Радомир 55

Томашевић Василије 251

Томашевић Драгутин 100

Томић Гордана 269

Томић Димитрије 193

Томић Драган 89

Томић Драги 265

Томић Драгомир 115

Томић Драгомир 54

Томић Живота 186

Томић Здравко 177

Томић Микица 12

Томић Милева 31

Томић Мирослав 394

Томић Ратибор 119

Томић Ратко 196

Томић Станоје 112

Топаловић Живорад 164

Топличанин Снежана 268

Торбица Емило 179

Тошковић Милош 140,

176, 347

Трајковић Бранимир 59

Трајковић Љубица 337

Трајковић Саша 281

Трајковић Света 266

Трајковски Петар 417,

418

Трипковић Милан 259,

260

Трипковић Милан 26

Трипковић Миливоје 346

Трипковић Мирко 415,

419

Трипковић Младен 222,

238

Трипковић Павле 32

Трипковић Страхиња 26

Трифуновић Љубинка 268

Трифуновић Ненад 72

Тричковић Мирко 192

Тркља Перо 127

Трнавац Вера 346

Трошић Милутин 378

Тутулић Радослав 428,

429

Тутулић Стојило 188

Туфегџић Ђорђе 31

Туцовић Живадинка 277

Ћ Ћалић Ленка 337

Ћатић Борисав 276

Ћатић Бранислав 17

Ћибић Милица 297

Ћирић Звонимир 148

Ћирић Михајло 181

Ћирић Румена 54

Ћирковић Боривоје 231

Ћирковић Миломир 178

Ћирковић Радосав 411

Ћирковић Тома 70, 183,

247

Ћировић Драган 285,

294, 330

Ћировић Драган 58

Ћоровић Милорад 197

Ћосић Велисав 224, 231

Ћосић Огњан 266

Ћосић Славољуб 279

Ћурчић Милосав 154

У Удовичић Добривоје 135

Узелац Ђорђе 158, 255

Урошевић Борислав 402

Урошевић Бранислав 16

Урошевић Милица 372

Урошевић Милутин 30

Урошевић Слободан 16

Ф Фелер Марко 266

Филиповић Александар

276

Филиповић Богдан 401,

406, 407

Филиповић Душица 159

Филиповић Живојин 27

Филиповић Миодраг 103

Филиповић Миодраг 177,

178, 179

Филиповић Миодраг 345,

346, 353

Филиповић Тома 144

Филиповић Чедомир 406

Финци Соломон 79

Х Хибер Јосип 14

Ц Царић Јурај 9

Цветковић Александар 327

Цветковић Богдан 206

Цветковић Богдан 33

Цветковић Бојан 89

Цветковић Владимир 30

Цветковић Градимир 192

446

Цветковић Градимир 392

Цветковић Даница 26

Цветковић Драгољуб 55

Цветковић Живојин 15

Цветковић Живојин 400

Цветковић Живота 143

Цветковић Марко 399

Цветковић Радивоје 12

Цветковић Станоје 203,

209, 210, 223

Цветковски Ивица 306

Цековић Душан 403

Церар Антун 112

Церовић Витомир 192

Цимбаљевић Биљана 350

Цоловић Светислав 12,

32

Цураковић Јован 393

Ч Чабрић Крста 281, 294,

308

Чабрић Слађана 302

Чакар Радмила 188

Чворовић Радисав 12,

169, 193, 204, 209, 232

Чемерикић Вера 188

Чобатов Евгенија 14

Човић Дража 23

Човић Милета 364

Чолић Драгољуб 160

Чукаловић Крунослав 116

Џ Џелебџић Миља 188

Џелебџић Нада 324

Џодић Бранимир 367

Ш Шабовић Елмаза 337

Шајкић Радован 104

Шантић Милан 19

Шарановић Миодраг 103,

181, 182

Шарац Димитрије 20

Шарф Драгутин 151

Шиљић Миодраг 232

Шиљић Снежана 268

Шинковац Ангелина 22

Шишковић Персида 10,

12, 336

Шохаја Милоје 266

Шошић Бранислав 151,

233, 236, 389

Штетић Раде 245

Шубара Љубомир 129

Шутановац Слободан 116

Шушњара Иво 396

447

БИБЛИОГРАФИЈА Дневник отсека Земаљске управе народних одбора у Крушевцу,

конфискација, ИАК. Досијеи крушевачких предузећа, ИАК. Национализација, укупно 17 кутијa, ИАК. НОО Крушевац, седнички материјали, 1956-1990, ИАК. Градско поглаварство 19.04.1940-12.10.1944, ИАК. Среска занатска комора регистар занатских радњи 1951-55, ИАК. Среско трговачко предузеће “Откуп” 1947-1953, ИАК. “Јакша” државно среско привредно предузеће 1947-1950, ИАК. Регистар привредних субјеката за 1953. и 1954., ИАК. Матична књига службеника НО Крушевац 1962-65, ИАК. ГНО Крушевац матична књига радника, ИАК. ГНО седнице 1944-1950, ИАК. Окружни народни одбор Крушевац 1944-47 конфискација, ИАК. СО Крушевац решења о постављењу директора 1958-64, ИАК. Победа, недељне новине, Крушевац, 1952-1972 и 2000-2012, ИАК. Победа, недељне новине, Крушевац, 1944-2012, НИРО “Победа”. Победа, недељне новине, Крушевац, 1960-2012, Народна библио-

тека Крушевац – Завичајно одељење. Град, недељне новине, Крушевац, 2002-2013, ИАК. Службени гласник Републике Србије, 1945-1970, ИАК. Међуопштински службени лист Краљево, 1960-1979, ИАК. Лични картони учесника народноослободилачког рата Југославије

– укупно шест књига, СУБНОР Крушевац. Статистички годишњак општине Крушевац 1986, Општински

Завод за друштвено планирање Крушевац и НИРО “Победа”, Крушевац 1986, ИАК.

Зборник лекара и фармацеута Југославије, Прогрес, Н. Сад, 1958. Слободан Симоновић, Енциклопедија Крушевца и околине,

Milirex – Београд, 2011. Надгробни споменици: Старо гробље и Ново гробље у Крушевцу. Ђорђе Матић Кекеран, Крушевац и његов напредни раднички

покрет, Општинско веће Савеза синдиката Крушевац, 1975. Адам Стошић, Под небом Крушевца, Просвета Београд и

Крушевачки гласник Крушевац, 1996.

448

У ЗАВИЧАЈНОМ ПРОСТОРУ (Из рецензије)

Пред читаоцима је још једна књига Милорада Сијића, значајног

крушевачког истраживача завичајних вредности, под насловом: Привре-да и ванпривреда Крушевца (1944-2014).

У својим запаженим истраживачким подухватима Милорад Сијић бави се монографским издањима. Истраживао је државе и држав-нике света, дао значајан допринос антропогеографским истраживањима насеља крушевачког краја, развоју цркве, народне посланике, посебно Жупе у ратовима 1912. до 1918. године; пише и о људима који су створили Александровац жупски, фудбалу у Краљевини Југославији, бруској афери и, посебно, о значајним људима Крушевца (1833-1944).

Наш велики научник Станоје Мијатовић између два светска рата дао је опис заната и еснафа у Расини (крушевачком крају), али је та студија обухватила саме почетке настајања привреде Крушевца и околи-не. Сијићева књига се надовезује на ова истраживања. Али, рукопис има другу основну концепцију и другу функцију од Мијатовићевог приступа: ово је монографски приступ и прати све оно што је овај регион Србије, са расинским и поморавским крајем, са Крушевцем као средишним градом и седиштем округа дао у области привреде и друштвених делатности. Аутор Милорад Сијић у оквиру својих казивања посебно место даје и ономе што је у времену о коме пише било основно материјално и духовно уточиште – о правим почецима развоја привреде и другим организацијама и установама, људима који су водили те организације, о постепеном преласку на нови, савременији начин производње материјалних и духовних потреба грађана.

У књизи се први пут пружа обиље података о привредним прили-кама и збивањима у Крушевачком крају и Крушевцу као његовом сре-дишту. Књига даје темељан и целовит монографски профил привредног и општег развоја овог дела Србије, указује на битне елементе тога разво-ја и у многим сегментима открива, нарочито за шире читалаштво, много нових детаља дајући и нова тумачења. Треба истаћи да је аутор као искусан истраживач обрадио и сложеност односа на овим просторима, а своја запажања и закључивања темељио је на научним достигнућима.

Човеку који је такорећи цео свој радни век и активности даривао завичају, посебно граду Крушевцу, не могу а да не изразим дивљење и да не укажем на изузетан значај ове значајне књиге. Она ће савремени-цима, али и генерацијама које долазе бити од велике користи при сазнавању прилика у граду и истраживању историје Крушевца, па је са посебним задовољством препоручујем за публиковање.

У Крушевцу, Мр Слободан Симоновић 2014. године

449

ЗАЉУБЉЕНИК У ЗАВИЧАЈНУ ИСТОРИЈУ (Из рецензије)

Нова књига Милорада Сијића из области завичајне историје је

пред нама. Из досада објављених књига видимо да је Сијић заљубљеник у завичај. Он воли своје родно Злегиње, воли Чаршију (Александровац) и наравно Крушевац у коме је живео највећи део свог живота. Осим завичаја Сијић истражује прошлост Бруса, Србије, Југославије и света. Уосталом, његова прва књига “Државе и државници света”, говори да је започео са светском историјом. Имао сам част да као директор Историјског архива Крушевац и главни уредник објавимо наведену публикацију.

Крушевцу недостају књиге из завичајне историје. Сијић је на том плану доста урадио. Много више него највећи део професора (историје, српског језика, географије, социологије, политичких наука...).

Истраживања о крушевачкој привреди и ванпривреди су досада била ретка, посебно да буду сређена како хронолошки, тако и именима руководећих људи. Аутор је вишегодишњим истраживањима по архивима и библиотекама, по црквама и гробљима, код бивших и садашњих руководилаца и њихових породица, у службеним гласилима и др., дошао до података (и фотографија) који се по први пут објављују систематизовани. Осим историје државних и локалних надлештава, привредних удружења, индустријских, занатских и трговинских предузећа, угоститељских и туристичких предузећа, банака, установа и јавних предузећа и на крају републичких установа, Сијић је о свим руководиоцима дао кратку биографију и његову фотографију.

Приказао је близу 200 предузећа, надлештава, удружења, банака, установа и дао више од 2.000 биографија и око 900 фотографија. То су импозантне бројке. Све то могао је да истражи, прикупи, обради и сада публикује само прави заљубљеник у историјску прошлост свог завичаја. Заљубљеник који се често одриче свога времена, новца, па и здравља. Све наведено аутор је урадио зналачки, јер Милорад Сијић има дводеценијско искуство у прикупљању, истраживању и публиковању завичајне историје.

На крају књиге дат је регистар имена. Због свега наведеног, сматрам да ова књига испуњава све критеријуме (стручно-научни, хронолошко-историјски, језичко-стилски, и друге) за публиковање. На крају бих истакао да ће ова капитална књига више значити будућим генерацијама, које ће се чудити шта је све Крушевац имао, и како је то могло да пропадне и нестане.

У Горњем Степошу, Миломир Стевић на Митровдан 2014. године

450

О АУТОРУ Милорад Сијић рођен је 1. фебруара 1953. године у селу Горње

Злегиње код Александровца жупског.

До сада је објавио књиге:

Државе и државници света, Историјски архив Крушевац, 2002;

Злегиње Горње и Доње, Креативна Радионица Крушевац, 2003;

Архијерејско намесништво жупско, Историјски архив Крушевац,

2006;

Трнавци, Историјски архив Крушевац, 2006 (коаутор);

Расински округ и његови народни представници 1804-2004,

Историјски архив Крушевац, 2006;

Мајор Милутин Дреновац – ратни дневник официра Краљевине

Србије 1914-1922, Историјски архив Крушевац, 2008;

Жупа у ратовима од 1912. до 1918. године, Историјски архив

Крушевац, 2008;

ЧАРШИЈА прича о људима који су створили Александровац

жупски, Завичајни музеј Жупе Александровац, 2008;

Фудбал у Краљевини Југославији, Milirex Београд, 2009;

Бруска афера, Завичајни музеј Жупе Александровац, 2010;

Значајни људи Крушевца (1833-1944), Крушевачка Епархија, 2012.

Мала Врбница – Брус, Историјски архив Крушевац, 2013.

Фудбал у Краљевини Југославији (друго допуњено издање), Зави-

чајни музеј Жупе Александровац, 2014.

САДРЖАЈ РЕЧ ГРАДОНАЧЕЛНИКА .................................... 5 УВОД ................................................ 7 1. ИЗГРАДЊА СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ ДРУШТВА 9 Први сазив ГНОО Крушевац ............ 9 Други сазив ГНОО Крушевац ............ 9 Прве одлуке градске власти ............ 10 Промене назива улица ........................ 11 Трећи сазив ГНО Крушевац ............ 12 Нове промене назива улица ............ 12 2. КОНФИСКАЦИЈА .................................... 13 3. НАЦИОНАЛИЗАЦИЈА ........................ 23 Национализација 5. децембар 1946. ............ 23 Национализација 28. април 1958. ............ 23

Национализација 1958. ........................ 26 4. ПРИВРЕДА И ДРУШТВО ........................ 36 Почетак привреде у Крушевцу ............ 36 Грађевинска делатност ........................ 37 Локална привреда 1948. ........................ 38 Крушевачка привреда ........................ 39 Стамбена изградња ........................ 44 Генерални урбанистички план ............ 45 Ужи грађевински реон ........................ 47 Изградња и нови називи улица ............ 48 Преглед развоја привреде Среза 1953. ............ 50 Синдикат ................................................ 54 5. ДРЖАВНА И САМОУПРАВНА НАДЛЕШТВА 55 Расински округ .................................... 55

Расински срез .................................... 60 Крушевачки срез .................................... 62 Град Крушевац .................................... 63

6. ПРИВРЕДНА УДРУЖЕЊА ........................ 70 Срески савез земљорадничких задруга 70 Угоститељско-туристичка комора 70 Трговинска комора ..................................... 70 Сточарски пословни савез ......................... 70 Среска занатска комора ......................... 70

Пољопривредно-шумарска комора 70 Хемик ................................................. 71

Среска привредна комора Крушевац 71 Регионална привредна комора Краљево 71 Регионална привредна комора Крушевац 72

7. ИНДУСТРИЈА ................................................ 73 Мерима ................................................ 73 Трајал корпорација .................................... 76 14. Октобар .................................... 81 ХИ Жупа .................................... 87 22. Јули .................................... 90 ДИП Савремени Дом ........................ 96 Душан Ристић ........................ 101 Предузеће за обраду дувана ............ 105 Душан Петронијевић ........................ 107 Цепак .................................... 109 Веселин Николић ........................ 110 Емо – Цеље .................................... 112 Бранко Перишић ........................ 113 ГП Јастребац .................................... 117 Жупски рубин .................................... 119 Фабрика уља .................................... 125 ФАМ .................................... 128 Црвена звезда .................................... 131 Јастра .................................... 133 Крушевацпут .................................... 134 Предузеће за путеве Крушевац ............ 137 Југопревоз .................................... 139 Јединство .................................... 144 Електроуниверзал ........................ 146 Водна заједница ........................ 149 Институт за крмно биље ........................ 150 Биро за пројектовање ........................ 154 Биро .................................... 155 Кристал .................................... 156 РО 25. Мај .................................... 158 Светлост .................................... 160 Расина .................................... 160 ЗЗ Јединство .................................... 161 Хемичар .................................... 164 Млекара .................................... 164 Металопластика ........................ 165 ДП Топлана .................................... 166 Црвени сигнал ........................ 168 8. ДРЖАВНО ЗАНАТСТВО ........................ 169 ГП за управљање државним зградама 169 Градско занатско предузеће ............. 170 Блажа Думовић ..................................... 172 Први мај ..................................... 173

Дивна Гавриловић ........................ 174 Ограп .................................... 176 Окружна столарска задруга ........................ 177 Завод за импрегнацију прагова ............ 177 Душан Петронијевић ........................ 178 Раде Митић .................................... 178 Западна Морава ........................ 180 Украс .................................... 181 Слога .................................... 181 Фасада .................................... 181 Расина .................................... 182 Партизанка ........................ 183 9. ЗАДРУЖНО ЗАНАТСТВО ........................ 184 Машинско-тракторска станица ............ 184 Металоинсталатер ........................ 184 Металац .................................... 185 Радник .................................... 185 Слога .................................... 186 Победа .................................... 186 Прва обућарска задруга ........................ 186 Прва опанчарска задруга ........................ 186 Укус .................................... 186 Будућност .................................... 186 Градска кланица .................................... 187 Градско пољопривредно предузеће 187 Фризер .................................... 188 Градско цигларско ........................ 189 Градско предузеће Слатина ............ 189 Градско купатило ........................ 190 Електротехна ........................ 190 Пролетер .................................... 191 Драгомир Гајић .................................... 191 Ливац ................................................ 191 Услуга ................................................. 191 Крушевац стан .................................... 192 10. ТРГОВИНА .................................... 193 Занатпром .................................... 193 Окружно трговачко АД ........................ 194 Крушевац .................................... 195 Багдала .................................... 195 ЗЕМАГ .................................... 195 Жупа .................................... 196 Бистрица .................................... 196 Расина .................................... 197 Расина .................................... 197 Југопетрол .................................... 198 Бела Стена .................................... 200

Јакша ..................................... 202 Шеле ..................................... 203 Сточар ..................................... 203 ГП за друштвену исхрану ......................... 203 ГП за снабдевање ......................... 204 Извоз ..................................... 204 Навип ..................................... 205 Морава ..................................... 206 Задругарство ..................................... 207 Багдала ..................................... 208 Ратко Пешић ..................................... 209 Вукашин Ђорђевић Дева ......................... 210 Мали Јастребац ..................................... 213 Пољопромет ..................................... 214 Задружна трговина ......................... 214 Задругар ..................................... 214 Крушевац ..................................... 218 Сервис ..................................... 221 Козара ..................................... 221 29. Новембар ..................................... 222 Исхрана ..................................... 222 Месопромет ..................................... 223 Велур ..................................... 224 Укус ..................................... 224 Узор ..................................... 225

Отпад ..................................... 225 Металпромет ......................... 228 Дуван ..................................... 230 Народна књижара ......................... 232 Агропромет ..................................... 233 Равниште ..................................... 238 Крушевац промет ......................... 240

11. УГОСТИТЕЉСТВО И ТУРИЗАМ ............. 245 Борац ..................................... 245

УГОП Европа ..................................... 246 УГОП ..................................... 246 УГОП Жупа ..................................... 247 Слатина ..................................... 251 Напредак ..................................... 251 УГОП Београд ..................................... 252 Партизан ..................................... 252 Путник ..................................... 252 Фертурист ..................................... 255

12. БАНКЕ У КРУШЕВЦУ ......................... 256 Среска задружна штедионица ............. 256 Градска народна штедионица ............. 256 Комерцијална банка ......................... 257

Југобанка Београд ......................... 259 Инвест банка ......................... 259 ЈИК банка ..................................... 261 Агробанка ..................................... 262

13. ЛОКАЛНЕ УСТАНОВЕ ......................... 263 ЗУ Апотека Крушевац ......................... 263 Народни универзитет ......................... 275 Културни центар Крушевац ............. 278 Културно просветна заједница ............. 281 Историјски архив ......................... 284 Народни музеј ......................... 286 Народна библиотека ......................... 291 Народно позориште ......................... 294 ПУ Ната Вељковић ......................... 297 Центар за социјални рад ......................... 300 Ветеринарска станица ......................... 303 Спортски центар Крушевац ............. 305

14. ЈАВНА ПРЕДУЗЕЋА ......................... 307 РТК Крушевац ......................... 307 Пословни центар ......................... 312 ЈКП Водовод ......................... 316 ЈКП Крушевац ......................... 319 Дирекција за урбанизам ......................... 324 Градска топлана ......................... 327 Туристичка организација Крушевац 330

15. РЕПУБЛИЧКЕ УСТАНОВЕ ............. 333 Национална служба за запошљавање ............. 333 Општа болница Крушевац ......................... 336 Дом здравља Крушевац ......................... 343 Здравствени центар Крушевац ......................... 351 Завод за јавно здравље ......................... 356 ВПД Крушевац ......................... 359 Управа за трезор ......................... 361 Дунав осигурање АД ......................... 365 ПИО фонд ......................... 368 Дом за децу Јефимија ......................... 371 Дом Пане Ђукић Лимар ......................... 373 Геронтолошки центар ......................... 375 Шумско газдинство Расина ......................... 378 ЈП ПТТ саобраћаја Србија ......................... 380 Телеком Србија ......................... 383 ПД Електросрбија д.о.о. Краљево ............. 384 ЈП Електромрежа Србија ............. 387 Пољопривредна саветодавна и стручна служба 389 Ауто мото савез Крушевац ......................... 391 МУП ................................................. 393 Градски народни суд у Крушевцу ............. 399

Виши суд у Крушевцу ............. 400 Основни суд у Крушевцу ............. 406 Више јавно тужилаштво ............. 410 Основно јавно тужилаштво ............. 413 Републички геодетски завод ............. 415 Пореска управа ......................... 421 Железничка станица Крушевац ............. 425

АЗБУЧНИК ИМЕНА ................................................. 431 БИБЛИОГРАФИЈА ................................................. 447 У ЗАВИЧАЈНОМ ПРОСТОРУ ......................... 448 ЗАЉУБЉЕНИК У ЗАВИЧАЈНУ ИСТОРИЈУ ............. 449 О АУТОРУ ................................................. 450

CIP - Каталогизација у публикацији -

Народна библиотека Србије, Београд

658.11 (497.11) “1944/2014”

35.075 (497.11) “1944/2014”

СИЈИЋ, Милорад, 1953-

Привреда и ванпривреда Крушевца: (1944-2014) /

Милорад Сијић. - Крушевац: Регионална привредна

комора: Историјски архив, 2015 (Крушевац: Сиграф).

- 450 стр. ; 24 цм

Ауторова слика. - Тираж 300. - О аутору: стр. 450.

- Напомене и библиографске референце уз текст.

- Библиографија: стр. 447

ISBN 978-86-919197-0-2 (РПК)

а) Привредна предузећа - Крушевац - 1944-2014

б) Државни органи - Крушевац - 1944-2014

COBISS.SR-ID 217765900