KRIVINA DELA PROTIV PRIVREDE

SKRIPTA IZ PREDMETA:PRIVREDNI KRIMINALITETMetodologija je nauka o metodu, to je nauna disciplina koja prouava metod, razvija njegova logika naela, nastoji da sistematizuje i oceni istraivako iskustvo. Sam metod je u tom smislu istraivako operativno sredstvo nauke pomou koje se dolazi do istinitog i objektivnog saznanja koje treba da bude vezano za nauku odnosno odreenu pojavu. U otkrivanju, razjanjavanju i dokazivanju krivinih dela i pronalaenju uinioca. Kriminalistika metodika koristi sopstvene metode karakteristine za svaki tip krivinog dela. U tom pravcu kriminalistika metodika se postepeno razvija i deli na posebne metodike. U svakom sluaju prilikom odreivanja pojma kriminalistike metodike treba da se poe od nekih teorijskih postavki: a) Kriminalistika metodika predstavlja jedan i to poslednji deo u jedinstvenoj kriminalistikoj trihotomiji. Za njenu teorisku osnovanost nauna baza je sadrana u optim teoriskim postavkama kriminalistike nauke (kriminalistike), a zatim i u uenju kriminalistike taktike iz koje u sutini proizilazi i metodika prilagoena specifinim potrebama kriminalistike metodike.b) Da je kriminalistika metodika sistem saznanja koja su sadrana u kriminalistiko metodolokim uenjima koja istrauju zakonomernosti i specifinosti kod odreenih pojavnih oblika kriminaliteta, s obzirom na nain izvrenja, nastanak tragova, uzrono posledine veze kao i na viktimoloke i druge karakteristike. Te s obzirom na te parametre upuuje na mogue postojanje odreenog krivinog dela i njegove pojavne prilike s obzirom na nain izvrenja. Dakle metodika prouava saznanja karakteristina za odreena krivina dela i njihove uinioce.c) Da kriminalistika metodika ima istraivaki karakter i izuava zakonomernosti i organizacionu uspostavljenost na planu otkrivanja, dokazivanja, razjanjavanja i spreavanja odreenih krivinih dela i to kako u sklopu operativnog tako i istranog i sudskog postupka.d) Da pri aktiviranju sistema operativno taktikih mera istranih radnji u cilju represivno preventivnog spreavanja vrenja krivinih dela kriminalistika metodika iznosi takva reenja koj proizilaze s obzirom na specifinosti procesnih i vanprocesnih radnji u cilju razjenjavanja odreenih tipova krivinih dela.Predmet kriminalistike metodike Kriminalistika taktika prouava i razrauje osnovna pravila i razne metode koje su tipine za otkrivanje i razjenjavanje svih vrsta krivinih dela kao i spreavanje buduih krivinih dela. Ona razrauje i usavrava i osnovna pravila za otkrivanje i hvatanje uinioca krivinog dela kao i za sprovoenje pojedinih istranih radnji. Kriminalistika metodika kao poseban deo kriminalistike taktike prouava oblike i nain izvrenja krivinih dela i delikventsku taktiku i tehniku i utvruje najcelishodnije naine i metode za otkrivanje, razjenjavanje i spreavanje izvrenja pojedinihkrivinih dela. To bi ustvari bio i predmet kriminalistike metodike. Sastavni deo kriminalistike metodike predstavlja i takozvana ekonomska kriminalistika. Kao posebna kriminalistika metodika za borbu protiv ekonomskog kriminaliteta.Ekonomski kriminalitet* nema jedinstvenog pravnog shvatanja ni u svetu ni kod nas. Pri definisanju ovog pojma treba da se poe od vida i teine napada na ekonomske odnose i privredni sistem i uticaja tog dela na razvoj. Upravo trini sistem u kojoj su centralne institucije trite i trini mehanizmi predstavlja i objekat zatite kada je u pitanju i ekonomski kriminalitet. Inae privredni sistem je podloan brzim transformacijama pa se s obzirom na tu karakteristiku teko odreuje sam pojam ekonomskog kriminaliteta odnosno to nije statina kategorija. S obzirom da se trini sistem bazira na konkurenciji i ravnopravnosti u funkcionisanju subjekata privreivanja. U odreivanju kriminalistikog pojma ekonomskog kriminaliteta polazimo od onih kriminalnih napada koji su usmereni na celokupno poslovno privreivanje u privrednom pluralizmu. Kada se sve ovo ima u vidu za ekonomski kriminalitet smatramo one naine vrenja kriminalnih napada koji su usmereni protiv trinog, privrednog sistema, ekonomskoih odnosa u celini koji su uspostavljeni u okvirima privredno finansijskog poslovanja svih vidova preduzea, firmi i kompanija. Ovde treba posebno naglasiti da svi napadi na imovinu nisu dela iz oblasti privrednog kriminaliteta nego su to dela izvrena iznutra, od strane radnika u tim ustanovama i preduzeima. Ekonomska kriminalistika - pojam ekonomske kriminalistike, ukoliko kriminalistiku metodiku posmatramo kao neki sistem ekonomska kriminalistika predstavlja podsistem tog sistema i to u delu odnosno sistemu specijalizovanih kriminalistika*. Ekonomska kriminalistika je poseban vid kriminalistike metodike koja se bavi teoriskim i organizacionim pitanjima koja se odnose na otkrivanje, dokazivanje, rasvetljavanje i spreavanje ekonomskog odnosno privrednog kriminaliteta kao grupe srodnih tipova krivinih dela sa istim ili slinim kriminalistikim karakteristikama. Pod pojmom ekonomske kriminalistike podrazumevamo sistem kriminalistikih uenja kojima prouavamo specifiosti u primeni najadekvatnijih naina i nauno tehnikih metoda vezanih za istraivanje zakonomernosti i osobenosti kriminalistikog saznajnog procesa pri nastanku, otkrivanju, ocenjivanju i korienju kriminalistikih informacija sadranih u ovim tipovima kriminalnih dogaaja. Posmatrano sa aspekta organizacije ekonomska kriminalistika izuava specifinosti i modalitete kriminalistikog postupanja u operativnoj, istranoj i sudskoj delatnosti u cilju optimalnog i planski organizovanog otkrivanja, dokazivanja, razjenjavanja i spreavanja ekonomskih krivinih dela*.Za razumevnje ekonomskog kriminaliteta potrebno je shvatiti i sutinu ove pojave i ponaanja lica koja su izvrioci ovih krivinih dela, za razumevanje ovog drutvenog fenomena treba istai sledee komponente i dimenzije istog. To je pre svega moralna, socijalna, kriminoloka, ekonomska, istorijska, pravna komponenta. Moralna dimenzija ovog problema je injenica da se tim delima napada neto to treba da se titi a na taj nain ljudi suprotno moralno prihvaenim optim normama za sebe na ilegalan nain pribavljaju enormna bogatstva, a na taj nain uz dobijanje ekonomske moi za sebe obezbeuju privilegovan poloaj, noeni tim niskim motivom koristoljublja, na teret drave, drutva ili uopte odreenih grupa stiu za sebe ekonomska i druga dobra kojima raspolau bez ikakvog skrupula ili uloenog rada. Sa ovim se de fakto gubi stabilizirajua snaga jakih moralnih uverenja, koja bi otprilike trebala da bude zatitni omota pravnih normi. Ta socijalna komponenta je vezana za socijalnu osnovu u drutvu. Ova pojava sa socijalnog aspekta je plod i izraz dubokih stremljenja odreenih uih slojeva ili grupa u drutvu za dominacijom u sferi ekonomskih, politikih i drugih odnosa nad slojevima koji u datom vremenu imaju nekog od njih. Kriminoloka komponenta kriminoloki to su pojave kojima odreeni pojedinci, najee nosioci privrednog poslovanja napadaju osnove na kojima poiva jedna stabilna drava. To su dela koja zbog svoje drutvene opasnosti podrivaju same temelje drave, tj. privredni sistem i ekonomiju. Organizovani kriminalitet i privredni kriminalitet u skolopu te organizovanostiOrganizovani kriminalitet je vrsta kriminaliteta koji karakterie:1. postojanje neke vrste elastine kriminalne organizacije sa jasnom podelom poslova, po pravilu grupa je disciplinovana i lider odnosno voa grupe nije direktno ukljuen u vrenje krivinih dela.2. organizovane kontinuirane stalne privredne (legalne ili ilegalne) delatnosti koja je usmerena na sticanje profita. Iako ove grupe mogu uzgredno vriti i krivina dela klasinig kriminaliteta, na primer kidnapovanje i pljakanje banaka, njihov primarni izvor prihoda je droga, lihvarenje* i prostitucija.3. upotreba nasilja kao sredstva za postizanje cilja, ukoliko ne budu uspeni odnosno ne ostvare cilj na taj nain prelaze na metod korupcije. 4. odravanje prisutnih kontakata sa policijom, pravosuem i uopte izvrnom vlau koji su zasnovani na korumpiranju. Ovim se faktiki obezbeuje imunitet od progona i kanjavanja, a time se i ne dira u njihove interese. Postoji ire iue shvatanje organizovanog kriminaliteta: ire shvatanje se odnosi na prve tri karakteristike organizovanog kriminaliteta, ue shvatanje se odnosi na etvrtu karakteristiku organizovanog kriminaliteta.Pitanje ekonomskog kriminaliteta i njegove organizovanostiU savremenim uslovima su kriminalne organizacije stekle abnormalna bogatstva. To je karakteristino u periodu tranzicije. Te korupcijske veze su sraunate na ostvarenje nekog uticaja i dominacije u ukupnom ivotu. Prema podacima istraivanja 89% kapitala u nekim zemljama koje su prole kroz tranzicioni period je skoncentrisano u rukama tih kriminalnih organizacija u sferi privredno ekonomskih odnosa. Normalno je da te veze odnosno da te organizacije imaju jake veze sa organima vlasti i organima uprave (ovaj deo je istraivan u Ukrajini).Zbog toga je izuavanje i analiza prakse otkrivanja i istraivanja organizovanog ekonomskog kriminaliteta od neprocenjive vanosti iznaaja za adekvatno otkrivanje i suzbijanje ove razarajue antisocijalne pojave.* Ova povezanost voa i oupte povezanost kriminalnih organizacija sa ljudima iz drave (policija, pravosue, organi uprave, optina...) moe biti na razliitim nivoima:1. na nekom viem dravnom nivou,2. na regionalnom nivou,3. na nivou finansijskih, bankarskih i spoljno trgovinskih organizacija i ustanova. I u tom smislu svi segmenti kojima se brani drava odnosno javni interes mogu biti ugroeni. Po naem miljenju organizovane kriminalne grupe i organizacije imaju est nivoa tih veza:1. Prve su veze sraunate u cilju formiranja organizovanih kriminalnih udruenja u strukturama dravnih preduzea, finansijskih i bankarskih ustanova i drugih subjekata preduzetnike delatnosti to je nezavisno od forme vlasnitva i ogledaju se u stvaranju fiktivnih firmi sa ciljem da se iste koriste za vrenje dela ekonomskog kriminaliteta prikrivanja tragova i legalizaciju kriminalnih prihoda u razvijanju takozvanih proizvodnji u senci i registraciji lanih (fantomskih) firmi.2. Druge, organizatori kriminalnih grupa i organizacija koriste veze sa slubenim licima i organima vlasti u upravi za realizaciju kriminalnih akcija koje su vezane za primanje povoljnih kvota novca, materijalnih dobara, imovine i drugih dokumenata koji ispunjavaju funkciju novanog ekvivaliteta (ekovi, sertifikati...). oni lobiraju za pomo u dobijanju namenskih dravnih kredita, povlastica ili drugih pogodnosti lanim firmama ili komercijalnim strukturama.3. Trei nivo veza, ti korumpirani dravni slubenici pomau organizatorima tih kriminalnih delatnosti i to posebno uz pomo treih lica ili neposredno u izboru objekata kriminalnih napada, stvaranju uslova koji odgovaraju izvrenju krivinog dela iz oblasti privrednog kriminaliteta (irenje sfera uticaja u legalizaciji kriminalnih prihoda).4. etvrti nivo, te organizacije (organizovane kriminalne grupe) i organizacije koriste svoje veze sa slubenim licima, organima vlasti i uprave za neutralizaciju formi dravne kontrole i za odupiranje sprovoenja odreenih provera i revizija od strane kontrolnih nadzornih slubi drave.5. Peti nivo, korumpirani dravni slubenici lobiraju donoenje pogodnih zakona, reenja vladi i drugih akata u interesu tih preduzimakih struktura koje su pod uticajem, kontrolom organizovanih kriminalnih grupa i organizacija ili su ih one stvorile.6. esti nivo, ta korumpirana slubena lica pomau kriminalnim gupama da uloe taj prihod u zakonsku ekonomiju, politike institute, sredstva mas medija i predlau rukovodioce tih kriminalnih grupa u raznorodne politike strukture ili organe za zatitu prava.Uporedo sa ovim treba primetiti da korienje ovih veza u okviru ovih sistema korumpiranih veza od strane voa kriminalnih organizacija zavisi od niza kako objektivnih tako i subjektivnih faktora. Sigurno da organizovane kriminalne grupe koriste razliite metode delovanja te da nastoje u svakom sluaju da ustanove jake veze sa politiarima i slubenim licima na visokom poloaju u cilju osiguranja, bezbednosti konspirativnosti i neprekidnosti ovih kriminalnih delatnosti.Kriminalna fenomenologija ekonomskog kriminalitetaKriminalna fenomenologija* je oblast kriminologije koja izuava pojavne oblike, strukturu, klasifikaciju i dinamiku kriminaliteta. Struktura i dinamika odnosno klasifikacija kriminaliteta slue kao osnov za kriminoloku analizu odreene pojave.Kriminalna etiologija* izuava korene, neposredne uzroke i uslove kriminalnog ponaanja.Uvodne zabeleke vezane za nain izvrenja ekonomskog kriminaliteta.Nain izvrenja krivinog dela se javlja kao jedan od osnovnih kriminolokih kategorija ije je poznavanje i izuavanje u okvirima razliitih grupa krivinih dela predstavlja kamen temeljac za izgradnju kriminalne metodike otkrivanja, dokazivanja, razjenjavanja i preventivnog delovanja kada su u pitanju razni vidovi krivinog dela s tim u vezi postoji onoliko kriminalnih metodika koliko i grupa krivinih dela sa istim ili slinim kriminolokim karakteristikama. Da bi se ulo u sutinu naina izvrenja bilo kog krivinog dela, a sa time se spoznaje kriminoloka fenomenologija, potrebno je pre toga dobro poznavati kriminalne taktike i kriminalno psiholoke osobenosti i sadrinu tih krivinih dela. Da bi se otkrila ta sadrina odnosno, opta crta treba da se odgovori na kriminalno pitanje koje su to situacije u kojima se vri to krivino delo.Da bi se opet odgovotrilo na ovo pitanje potrebno je dati odgovor na neko predhodno pitanje koje trai odgovor i definisanje samog pojma situacije, odnosno, kriminalne situacije. Sistem je de fakto vezan za subjektivne i objektivne okolnosti iz kojih moe da proistekne neko delo.Krivino delo sa ovog stanovita posmatrano nije nita drugo do neki oblik konflikta koji nastaje izmeu uinioca i drave i koji se razreava u sudskom postupku, donoenjem pravosnane presude. Oseajui ugroenost od kriminalnog napada drutvo, odnosno drava aktivira ove zatitnike i kontrolne mehanizme i preko zakona sa kaznom se uputa u borbu protiv uinioca krivinih dela. Koji se u toj situaciji nalaze sa druge strane i pod uticajem nagona za samoodranjem svim snagama nastoje da u toj borbi izau kao pobednici tako to prikrivaju postojanje krivinog dela i trude se da izbegnu zakonske posledice. Pitanje je da li odreeno lice shvata odreenu situaciju kao situaciju koja omoguava relativno lako izvrenje krivinog dela, to pre svega najvie zavisi od njegovog karaktera i drugih psiholokih karakteristika. Inae sama situacija koja de fakto pogodnje izvrenja krivinih dela se definie kroz subjektivne i objektivne okolnosti. Koje opet treba shvatiti kao unutranju i spoljanju situaciju vezanu za krivino delo. Unutranju situaciju ini zbir psiholokih karakteristika odnosno karakterolokih crta ili elemenmata linosti pojedinaca koje se u odreenoj situaciji javljaju u svojstvu odluujuih fktora prilikom donoenja reenja za planiranje vrenja odreenog krivinog dela kao i za preduzimanje aktivnosti usmerenih na njihovo prikrivanje. Spoljanja situacija se sastoji od vie meuzavisnih momenata objektivne prirode koji doprinose i olakavaju izvrenje: to je prilika postojanja objekta napada, vremena, mesta i sredstva izvrenja. Inae izmeu unutranje i spoljanje situacije postoji neka dijalektika povezanost i samo u tom smislu treba da se shvati odnos izmeu unutranje i spoljanje situacije. Ovo je opravdano razgraniavanje sutine krivinog dela i ova sutina moe najbolje da se sagleda iz oblasti krivinih dela privrede. Nisu potrebna nikakva analitika razmatranja da bi se zakljuilo da je nepostojanje pravila za evidentiranje imovine kao i druge okolnosti koje pogoduju i omoguavaju kriminalne aktivnosti, da se od strane tih pojedinaca doivljavaju kao idealna prilika za vrenje krivinih dela privrednog kriminaliteta. A upravo takozvane situacije takvi pojedinci koriste nemilice da bi pribavili za sebe robu ili novac u ogromnim iznosima. I na taj nain slabili ekonomsku osnovu drutva i naneli ogromne tetne posledice. Stepen razvijenosti zatitnog sistema, koncentracija meusobno ne spojivih funkcija u okviru privrednog poslovanja, kao i drugih meusobno povezanih i zavisnih faktora determiniu u sam nain izvrenja krivinih dela iz oblasti privrede. I odreuju stepen ugroenosti pojedinih radnih mesta sa ime se odreuju takozvane korumpirane kriminalne zone u odreenoj sredini. Magacioner

Vodi materijalno rukovodstvo

U ovoj situaciji postoji latentna kriminalna opasnost od krivinog dela (ne moe jedna osoba da vodi dva posla istovremeno).Klasifikacija krivinih dela privrednog kriminaliteta s obzirom na modus operandi sistemSutina je da se ta pojava izui s obzirom na grupe krivinih dela kako bi to bio orjentir u suzbijanju krivinih dela privrednog kriminaliteta. Za grupisanje krivinih dela privrednog kriminaliteta s obzirom na nain izvrenja krivinog dela prihvatamo klasifikaciju:1. prisvajanja ne evidentiranih vikova koji su rezultat raunanja dozvoljenih gubitaka u robi i normativima u proizvodnji,2. prisvajanje ne evidentiranih vikova uz prevaru potroaa,3. prisvajanje putem rada za svoj raun;4. prisvajanje koje je rezultat manjka i njegovog prikrivanja;5. prisvajanje uz korupciju i razne zloupotreba;6. prisvajanje sa takozvanim korisnim malverzacijama;7. oteenje imovine sa nesavesnim poslovanjem;8. prisvajanje putem dnevnog utajivanja; 9. prisvajanje uz nedozvoljenu trgovinu i krijumarenje.Poznavanje modus operandi sistema za odreenu grupu dela otvara mogunost za prognozu mesta i objekata koji mogu biti meta napada i pod uticajem toga moemo da otvorimo operativnu kontrolu i operativnu obradu.Imamo dve faze operativnog rada:- operativnu kriminalistiku kontrolu i - operativnu kriminalistiku obradu. Svaki od navedenih naina izvrenja sadri konstitutivne elemente koji po svojim kriminalistikim karakteristikama u odreenim sluajevima samo se delimino razlikuje od ostalih naina izvrenja ekonomskog odnosno privrednog kriminaliteta i esto puta se podudaraju te je u tom smislu potrebno razlikovati sutinu i prioritet s obzirom na odreeno krivino delo zbog toga je i logino da se odreeni vidovi krivinh dela klasifikuju u vie grupa s obzirom na modus operandi sistem privrednog kriminaliteta.1) Prisvajanje ne evidentiranih vikova koji su proizali od raunanja dozvoljenih gubitaka robe i normativa u proizvodnji. Pri radu uopte sa naturalnim oblikom imovine (raznovrsna roba, sirovine, poluproizvodi ili gotovi proizvodi) kao rezultat svojstava i naina korienja ovakvih roba (promenljivost, variranje pri raunanju kvaliteta i kvantiteta i slino) neminovno dolazi do takozvanih ne evidentiranih vikova koji se prisvajaju sa koristoljubivim motivom. Pri prometu robe njenom, skladitenju i odravanju dolazi do kvantitativno kvalitativnih promena izraenih preko kala, rastura, loma i drugih vidova otpada. A preduzee u tom pravcu odreuje relativne iznose u procentima i iste smatra dozvoljenim gubicima. Slino je i sa dozvoljenim gubicima proizvodnim procesom kada se preko takozvanih normativa rauna koliina utroenog materijala. Pri ovakvim procenama u kojima moe da ima znaajnu ulogu i subjektivni faktor mogua su odstupanja to uinilac* krivinog dela veto koristi kada su u pitanju vikovi.2) Prisvajanje ne evidentiranih vikova uz prevaru potroaa, ovaj nain izvrenja krivinih dela se definie kao podkradanje potroaa u robnom prometu. Prema uestalosti uzima razmere masovne pojave. To su ustvari svakodnevna podkradanja koja se najee vre od strane upoljenih lica u trgovinskim i ugostiteljskim preduzeima ali i u drugim sferama privredne delatnosti i sa kojim se prisvajaju ogromni iznosi novca ili robe na tetu kupaca. Podkradanje potroaa vri se uz takozvana tri pojavna oblika: prevara u koliini, prevara u kvalitetu, prevara u ceni.Ekonomska krivina dela koja se vre na ovaj nain ne ostavljaju materijalne tragove iza sebe to priinjava tekou prilikom njihovog otkrivanja i dokazivanja i ova grupacija krivinih dela s obzirom na modus operandi i odnosom izmeu otkrivenih i neotkrivenih krivinih dela je dosta ne istraeno pollje te u tom smislu delikti ove vrste su u znaajnoj meri u delu tamne brojke.3) Prisvajanje sa radom za svoj raun, i ovaj nain izvrenja krivinih dela privrednog kriminaliteta je uglavnom prisutan u trgovini i u ugostiteljstvu. Sutina ovog ovog naina prisvajanja se sastoji u tome to uinilac sa svojim ili param iz dnevnog pazara nabavlja istu ili slinu robu a zatim zajedno sa drugom robom prodaje za svoju korist. U sutini rad za svoj raun predstavlja nepresuan izvor nelegalnih prihoda ovih pojedinaca. I ovde se u sutini radi kao i u predhodna dva sluaja za uslovno reeno nastale a ne evidentirane vikove .4) Prisvajanje koje je rezultat manjka i njegovog prikrivanja. Svako posezanje za povereni novani ili naturalni oblik imovine kod osetljivih radnih mesta (ef trgovinske ili ugostiteljske radne jedinice, blagajnik, knjigovoa, magacioner) rezultira pojavu manjka. Manjak meutim nije uvek rezultat protivpravnog prisvajanja izvrenog proneverom jer on moe da bude posledica i drugih okolnosti (poara, poplave, grekom knjigovoe itd). Zato manjak predstavlja samo jednu indiciju koja ima neko orjentaciono eliminaciono znaenje u istraivanju uzroka koji su doveli do njegovog nastajanja. Manjak koji je posledica protiv pravnog prisvajanja uinilac pokuava po svaku cenu da prikrije i to najee putem falcifikovanja poslovne dokumentacije ili putem fiktivnih knjigovodstvenih knjienja, koji se vre na razne naine. Samim otkrivanjem falcifikata i sagledavanjem metoda prikrivanja falcifikator okree slubu protiv sebe. Ako ima manjka ne treba da se kae da je zloupotreba nego treba da obratimo panju i da metodom eliminacije utvrdimo da li je to krivino delo tj. da je manjak rezultat radnje koja je sankcionisana. Ovaj nain prisvajanja se najee radi putem dopisivanja brojeva. 5) Prisvajanje sa korupcijom i zloupotrebama, prisvajanje uz korupciju i brojne druge oblike privrednog kriminaliteta je pre svega vezano za etiku dimenziju pojave i u tom smislu prisvajanje uz korupciju predstavlja i zaista izraenu drutvenu opasnost ovih dela. Sama korupcija predstavlja jedan od najstarijih oblika socijalne patologije i egzistira do dananjeg dana kroz sve stadijume drutvenog ivota. Zloupotebe takoe pored toga to uz sebe nose visok stepen drutvene opasnosti su pre svega rezultat sebinog koje u sebi sadri koristoljublje. Naini korupcije i zloupotreba su brojni i isti su prisutni kako u privrednoj delatnosti tako i u drutvenim delatnostima. Praktino nema oblasti drutvenog ivota gde nije prisutna korupcija. Pored klasinih oblika korupcije u etiri oka poznati su i savremeni oblici korupcije koji su vezani za pranje novca, poslovno posredovanje, fiktivno upoljavanje, fiktivni platni rauni, zloupotrebe pri zakljuenju poslovnih ugovora, isplatu autorskih honorara za navodno izvren dopunski posao, strune konsultacije uz ideje spoljnih saradnika i slino. Ugroavanje nekih oblasti privrednih delatnosti sa ovakvim oblicima kriminalnih napada se definiu kao odreene korumptivne zone. U svakom sluaju mita i korupcije je i pored toga to je to krivino delo u pitanju dolo do tete za dravnu ili bilo koju svojinu. To je karakteristino kako za privredne delatnosti tako i za vanprivredne uglavnom za organe uprave.6) Prisvajanje putem takozvanih korisnih malverzacija. Zloupotrebe ovlaenja u privredi koje za osnovni cilj imaju ostvarivanje koristi za samo preduzee i upoljene u njemu a na tetu drave su takozvane korisne malverzacije. U sutini se nanosi teta dravi kojoj se uskrauju pripadajui doprinosi. Osnovni oblici tzv. Korisnih malverzacija su: neplaanje odreenih doprinosa, izbegavanje plaanja drutvenih doprinosa ili plaanje u manjem iznosu od zakonski propisanog, nelojalna konkurencija, ispostavljanje neistinitih zavrnih rauna i bilansa, formiranje crnih fondova i firmi u inostranstvu. Indicije koje su vezane za korisne malverzacije su prepoznatljive po tome to ostavljaju tragove u poslovnoj (dokumentaciji) koja se falcifikjuje.7) Oteenje imovine uz nesavesno poslovanje odnosno rad. Postoje odreeni tipovi unutar firmi koji po svaku cenu nastoje da ona osnovna sredstva za rad unite i otete firmu u odreenom iznosu.8) Prisvajanje putem dnevnih prikrivanja i utaja se sastoji u prijavljivanju manje dobiti od one to u sutini predstavlja osnovu za odreivanje poreza a pored toga radi se i o drugim malverzacijama koje su vezane za prijavljivanje i plaanje poreza na dobit, poreza na promet i line izdatke odnosno poreze na radnike. U sutini se radi za kasnije plaanje poreza ili prikrivanje poreza i doprinosa uz unoenje raznih podataka u dnevnim izvetajima, ne prijavljivanje poreza, ne obraunavanje poreza na promet, obavljanje poslova za koje se nema odobrenje, ne prijavljivanje ili delimino prijavljivanje zapoljenih lica, uzurpacija poslovnog prostora, prikazivanje uveanih trokova, uz falcifikovanje dokumentacije itd. Ovo je negativna drutvena pojava koja je uzela iroke razmere i tamna brojka je izuzetno visoka, matematiki posmatrano ovo je jedna materijalna indicija koja ukazuje da u konkretnim radnjama ima elemenata krivinog dela. Pojavni oblici ove indicije se manifestuju kroz posedovanje enormnih koliina novca, automobila kua i svega ostalog i u sutini to je osnov za prognoziranje i planiranje kriminalistike kontrole, samih poreskih o-bveznika. Ovakve podatke odnosno spoljanje manifestacije treba proveravati dosta obazrivo kroz dnevne prijave. Svaka neloginost i nesrazmernost pojaava vrednost ovakvih indicija i osnove sumnje sa kojima se raspolae. U tom smislu u kriminalistikoj kontroli treba odrediti krug lica koja treba staviti u fokus interesovanja. Dalji tok kriminalistike kontrole i njenog prerastanja u kriminalistiku obradu reava pitanje vida i obima operativno taktikih mera i istranih radnji za raiavanje konkretnog sluaja vezanog za dnevno prikrivanje, odnosno utaje, odnosno utvrivanje tanog iznosa do koga se dolazi uporeenjem legalnih i ilegalnih prihoda. Inae pribavljanje dokaza vezanih za krivino delo prisvajanje putem dnevnih prikrivanja i utaja pre svega zavisi od dobrog poznavanja propisa koji reguliu dnevne i druge obaveze preduzea u toj oblasti. Ovo je esto primer u lom poslovima, jer je na takav nain lake prikriti stvaran prihod.* 9) Prisvajanje uz nedozvoljenu trgovinu i krijumarenje. Postojanje divljih trita i nedostatak nekih proizvoda na tritu nesporno utiu na ponudu i potranju, postojanje ogromnih razlika u cenama robe, otvorenost granica, visok priliv stranaca u zemlju, elja da se brzo zaradi su otprilike osnovni faktori koji utiu i determiniu postojanje i opstajanje nedozvoljene trgovine i krijumarenja. Nain izvrenja dela se sastoji od: 1. Nelegalne nabavke, aktuelne i kurentne robe i to u najveem broju sluajeva iz inostranstva i njenog transportovanja do domaeg trita odnosno nelegalan uvoz iste koja je ne prijavljena i obavzno sakrivena. 2. Prodaj takve robe - njena kriminalna realizacija. tos je da se nabavi a ne prijavi nita. Mogunost obezbeenja materijalnih i drugih indicija koje upuuju na postojanje ovog krivinog dela odnosno kriminalne delatnosti se ogleda pre svega u naglom i sumnjivom bogaenju, a to moe da bude na razne naine.POJAVNI OBLICI S OBZIROM NA NAIN IZVRENJA KRIVINIH DELA EKONOMSKOG (PRIVREDNOG) KRIMINALITETAEkonomski kriminalitet se manifestuje kroz brojne pojavne oblike i on je prisutan u svim sektorima privredne delatnosti i dravnih slubi. Mnogo puta kriminalni napadi su meusobno tesno povezani i isprepletani. Budui da pozicija privrednog poslovanja proizilazi prvenstveno iz prirode i specifinosti radnog mesta, pored postojanja i drugih okolnosti objektivnog i subjektivnog karaktera (postojanje motiva*, namere*, karakterolokih osobina ekonomskog delikventa itd.) i na taj nain determinie tip i obim pojavnog oblika s obzirom na nain izvrenja. Te je s obzirom na oblik kriminaliteta isti dobro, odnosno uputno, analizirati klasifikujui isti prema sektorima i granama privrede i drutvenih delatnosti. Praktino nemogue je izdvojiti sve osnovne oblike i naine izvrenja krivinh dela privrednog kriminaliteta. S obzirom na praktinu vrednost klasifikovanja dela privrednog kriminaliteta, s obzirom na grane i sektore privrede mi emo razmatrati sledee privredne i druge sektore:1) Magacinsko poslovanje2) Komercijalno poslovanje3) Blagajniko poslovanje4) Knjigovodstveno poslovanje5) Proizvodnju6) Trgovinu i ugostiteljstvo7) Spoljanju trgovinu 8) Opte rukovoenjeOrgani unutranjih poslova kao osnovni organi u pretkrivinom postupku su najee podnosioci krivinih prijava za sve vrstekrivinih dela koja se gone po slubenoj dunosti pa i za dela ekonomskog kriminaliteta, to u sutini proizilazi iz njihove zakonske obaveze na planu otkrivanja dela i uinioca u pretkrivinom postupku u ijim okvirima preduzimaju odreene operativno taktike mere i istranje radnje. Finalni proizvod ovako planiranih i preduzetih mera i radnji u sklopu kriminalistike obrade je krivina prijava. U sluaju dela privrednog kriminaliteta, krivinu prijavu uz adekvatnu dokumentaciju organi unutranjih poslova dostavljaju javnom tuilatvu. S obzirom na sloenost privrednog kriminaliteta i visokoj specijalizaciji i profesijonalizaciji takozvanih ekonomskih delikvenata glavni nosioci kriminalistike obrade kada je u pitanju ovaj vid kriminaliteta su specijalizovane slube sa civilnim operativnim radnicima dok se sprovoenje kriminalistike kontrole obavlja u sklopu i uniformisanog dela policije. Linijski i teritorijalno - dva osnovna modela organizovanja slube. Linijski je organizovanje prema liniji problema, a teritorijalno za teritoriju. (linija maloletnika, krvna i seksualna linija, linija kraa automobila...). Teritorijalna je podelom na sektore gde se organizuje patrolna i operativna delatnost, i ti ljudi su duni da uestvuju u reavanju tih problema na tom sektoru. Pozitivanishod krivine prijave predpostavlja sadraj krivino procesno relevantnih injenica. Krivina prijava u tom smislu treba da odgovori na sva osnovna pitanja kriminalistike ili da sadri odgovor na neko od njih bez ijeg odgovora i ne moe da se vodi krivini postupak. Bez nepotrebnih uoptavanja i uz dovoljnu preciznost prilikom navoenja faktikog stanja u krivinu prijavi treba da ue sledee: podaci vezani za prijavljenog uinioca krivinog dela budui da je on poznat jo prilikom otkrivanja, podaci vezani za mesto, vreme izvrenja itd.KRIMINALITET U MAGACINSKOM POSLOVANJUSektor magacinskog poslovanja je u ovoj podeli jedan od znaajnijih s obzirom na mogunost vrenja krivinih dela privrednog kriminaliteta. U tom smislu procenat poslovnog rizika odnosno dozvoljeni gubitci u poslovanju koji se priznaju kao kalo, lom, rastur i druga kvalitativno kvantitativna umanjenja robe u procentu prilikom skladitenja i uvanja u izvesnim sluajevima prerasta u javni oblik nezakonitog bogaenja. I pored toga to u konkretnim situacijama do smanjenja vrednosti robe uopte nije ni dolo. Na visinu ovog procenta utie nain uvanja robe kao i vid iste (da li je litrana, metrana itd.), klimatski uslovi, vreme skladitenja kao i drugi faktori koji se odraavaju na skladitenu robu. Meutim ovaj relativni iznos dozvoljenog poslovnog rizika je faktiko stanje te u tom smislu nekada dolazi do raskoraka koji za posledicu ima javljanje odnosno pojavu ne evidentiranih vikova ili pak manjka koji se prikriva. U magacinskom poslovanju dolazi do izraaja i nain izvrenja krivinog dela. Putem prisvajanja ne evidentiranih vikova koji su rezultat prevare potroaa. To se deava prilikom netanog merenja i izdavanja robe, manipulisanje sa sa metraom, izdavanjem robe od oka itd. Pored ovih oblika prevare u kvantitetu odnosno koliini koji su rezultat merenja uz upotrebu neispravnih mernih instumenata vri se prisvajanje i uz prevare koje su vezane za kvalitet robe uz izdavanje loije robe od one koja se navodi u magacinskom dokumentu. Pojavljeni deo vika robe boljeg kvaliteta se prodaje a zatim se nabavlja roba loijeg kvaliteta te na taj nain prisvaja ne evidentirana razlika u ceni na relaciji bolja roba roba loijeg kvaliteta. Dugotrajna prisvajanja u magacinskom poslovanju mogu da rezultiraju i pojavom manjka. Da bi prikrili ovakav nain izvrenja dela uinilac odnosno magaciopner pribegava falcifikovanju dokumentacije unoenjem netane koliine u svim primercima magacinske dokumentacije ili falcifikuje samo primerak dokumenta to kod njega ostaje. Pri izdavanju skladitene robe, falcifikovanje magacinske izdatnice kao jedno od temeljnih magacinskih dokumenata se vri najee uz dopisivanje nepostojeih roba ili dodavanjem brojeva pre ili posle postojeeg broja. Pri prijemu robe na skladite, opet prisvajanje uinilac prikriva takoe falcifikovanjem osnovne magacinske dokumentacije i u tom smislu upisuje manju koliinu od faktiki primljene, tako to magacinsku prijemnicu umanjuje u apsolutnim iznosima ili vri prepravljanje odnosno brisanje brojki u tekstu. Pored toga nastali manjak koji je posledica prisvjanja ili nesavesnog vrenja magacinske slube za odreeni vremenski period se prikriva i prilikom vrenja popisa uz podmetanje iste robe kako bi se dva puta popisala ili zamena za slinu, falcifikovanje izdatnica za navodno izdatu robu, pozajmljivanje robe iz drugog magacina koja se kasnije vraa, netanim merenjem i slino. Obino kada je u ptanju roba koja se pakuje u ktije ostave se prazne kutije. Pri prisvajanju ne evidentiranih vikova u robi da bi realizovao svoju nameru uinilacprethodno planira ne osvrui se na zatitne i kontrolne mehanizme da vikove iznese van kruga preduzea. Iznoenje plena, odnosno robe magacioner vri na razne naine, bez znanja drugih lica lino iznosi sitniju robu u odei na glavne i sporedne izlaze preduzea ili robu prebacuje preko ograde, mea prisvojenu i drugu robu koja se uobiajeno transportuje, traei pogodan momenat za to, povezuje se sa vozaima sa kojima dogovara iznoenje robe i pritom sa njima deli zaradu, iznosi robu u saradnji sa portirima uz odreenu nadoknadu, falcifikuje papire za izvoz robe (pie otpremnice pa posle pocepa kada roba izae iz kruga preduzea). Prilikom iznoenja pametan magacioner unapred je isplanirao prodaju. U okviru magacinskog poslovanja moe da doe do oteenja robe kao posebnog oblika naina i izvrenja dela ekonomskog kriminaliteta i to preko vie pojavnih oblika. Putem nesavesnog uvanja i rukovanja robom koja se zbog toga sipa troi. Loe postupanje prilikom primanja robe zbog ega dolazi do pojave manjka jer je ustvari primio manju koliinu. Neaurno i nestruno voenje kartoteke i druge magacinske evidencije. Za ove zloupotrebe ne moe da se kae da su rezultat koristoljublja ali sigurno u sistemu zloupoteba u magacinskom poslovanju imaju znaajno mesto i procenat zastupljenosti. KRIVINA DELA PRIVREDNOG KRIMINALITETA U OBLASTI PRIVREDNOG POSLOVANJAPreko komercijalnog sektora se nabavlja i prodaje roba i druge materijalne vrednosti a to je posao za nabavnu i prodajnu slubu. Nabavna sluba se brine za plansko i sistematsko snabdevanje preduzea materijalima zbog ega u tom pravcu istrauje trite i ostvaruje poslovne kontakte sa dobavljaima sa kojima zakljuuje kupoprodajni ugovor, s obzirom na ovo nabavna sluba prima robu i vodi evidenciju iste (faktura, tovarni list, magacinska propratnica...).Prodajna slba organizuje prodaju robe preko prodajne mree preduzee, da bi izvrili zadatak i obezbedili siguran plasman robe predhodno se ispita potranja na tritu i uspostavljaju se poslovni odnosi sa kupcima kojima se isporuuje ugovorena roba koja se pre toga fakturie. Prodajni sektor vodi rauna i o skladitenju proizvoda i drugih zaliha koje registruje u postojeim poslovnim evidencijama za komercijalno poslovanje. Komercijalno poslovanje za koje je karakteristino to to njegovi subjekti nemaju direktnu vezu sa robom to se nabavlja, predstavljajedan od najugroenijih sektora sobzirom na mogunosti napada na imovinu izvrenjem krivinih dela privrednog kriminaliteta. Nabavlja po pravilu veeg preduzea nabavlja robu po nioj a u preduzeu prikazuje po veoj ceni ili opet prikazuje manju koliinu robe od faktiki nabavljene zata nalazi 'razumevanje kod magacionera koji neposredno rukuje sa robom. Ovakva prisvajanja koja proizvode manjak prikrivaju se falcifikovanjem faktura i to rediranjem ili dopisivanjem sa ime se preinaava tekst ili se prepravljaju apsolutne brojke u iznosu koji eli da se prikae a u odreenim sluajevima se sainjava i fiktivna dokumentacija. esta su prisvajanja pri nabavci putem korupcije i zloupotrebe koji se jave u sledeim vidovima: primanje i davanje mita, protiv zakonito posedovanje uz sticanje materijalne koristi*, zloupotrebe u vezi sa dogovorenim poslovnim odnosima izmeu preduzea razliitog vida, razni oblici oteenja ili povlaivanja poverioca.Oblici zloupotrebe poloaja se sreu u radu otkupljivaa koje obino preduzee angauje za otkup biljaka, drugih zemljoradnikih i industriskih proizvoda. S obzirom da oni vre otkup a brinu se istovremeno i za skladitenje, utovar i istovar robe idealne su mogunosti da manipulator napravi mogunost da povea obim dozvoljenih gubitaka (oko kala, loma, rasipanja) i na taj nain prisvoji proizveden viak tako se na primer otkupljuje roba sa manjim iznosom i odobrenjem kala a pri raunanju se odbija ceo iznosz zatim sa velikim koliinama hrane se prehranjuje iva stoka i tada se prodaje preduzeu. Razlika od faktikog koje je vie od dozvoljenog se prisvaja. (daje stoki slano da bi pila vode kako bi bila tea, takoe daju uz hranu i gips) Nesavesno poslovanje prisutno u nabavnoj i prodajnoj slubi se manifestuje preko zakljuivanja tetnih ugovora za matino preduzee, nabavljanjem proizvoda koji ne odgovaraju uobiajenim standardima, neadekvatno uvanje istih i nabavljanjem robe loijeg kvaliteta. U komercijalnom poslovanju vre se prisvajanja i preko takozvanih korisnih malverzacija: uraunavanje mare vie od uobiajene, prikazivanje navodno dorade robe, prodavanje artikala slabijeg kvaliteta kao boljeg kvaliteta itd.Sa ovim zloupotrebama prisvajaju se ogromni novani iznosi. EKONOMSKI KRIMINALITET U BLAGAJNIKOM POSLOVANJU Blagajniko poslovanje se sastoji od: naplate u gotovom novcu, uplaivanju i podizanju novca sa iro rauna ili banke, izdavanja ekova ili uvanja novca i drugih hartija od vrednosti kao i voenje evidencija za promet vrednosnih dokumenata*. Budui da svako posezanje na novani iznos povlai pojavljivanje manjka za ovaj sektor je karakteristino prisvajanje koje rezultira sa njegovim manjkom i prikrivanjem istoga, uz naprimer falcifikovanje blagajnike dokumentacije. Prisvajanje koje nastaje kao rezultat uzimanja novca se prikriva na sledei nain: neizdavanjm dokumenata, ili izdavanje neadekvatnog dokumenata za naplatu licu koje neto uplauje budui da i ono ne insistira na tome, navoenje u uplatnici manjeg iznosa od istinski naplaenog (ukoliko se radi o lakomislenim ljudima), falcifikovanje blagajnike uplate od onog iznosa to je primljen, normalno uz potpisivanje primaoca. Falcifikovanje blagajnike dokumentacije uz ocenjivanje apsolutnog iznosa, putem brisnja i upisivanjem brojeva, oznaavaju se manji iznosi od stvarno uplaenog (to se radi tako to se redira iznos ili prva ili zadnja brojka ili opet pravi iznos se briu se i dopisuju cifre) ili se pak pravi iznos vodi samo na prvom originalnom primerku uplatnice a u ostalim primercima dopisuje se manji iznos. Podmetanje stare uplatnice manjeg iznosa itd.Blagajnik pri isplati prikazuje vee iznose od faktikih i putem netanog navoenja odliva novanih sredstava i na taj nain otvara mogunost za protiv pravno prisvajanje budui da se razduuje za realan iznos u veem obimu od realne isplate. Prisvajanje se prikriva i putem manipulacija vezanih za blagajniku evidenciju ( u dnevniku blagajnik ne knjii neke uplatnice, ali pri uplaivanju zadrava kod sebe novac ne knjiei ga a pokriva ga sledeim uplatama u oekivanju da u nekom pogodnom momentu u celini natimuje to prisvajanje, moe i sa lanim prikazivanjem salda prilikom rekapitulacije, prilikom prijema i uzimanja novca preko iro rauna. Sve preko blagajnikog maksimuma mora da se uplati na iro raun preduzea ili fima plaa iznos iznad blagajnikog maksimuma a to se ne radi i prikriva se na razliite naine a najei sluaj je falcifikovanjem cele uplatnice ili navoenjem veeg iznosa uz brisanje i dopisivanje, falcifikovanje potpisa odgovornog lica, iznosa na eku itd.Oblici prisvajanja u gotovinskoj isplati su sledei: isplata manjeg iznosa plate od one to radniku pripada putem netanog raunanja, prisvajanje iznosa koji su dopunski uraunati i odnose se na fiktivnu platu ili fiktivno izvreni posao, potpuno ili delimino prisvajanje plate radnika koji su napustili preduzee, ili prisvajanje iznosa koji se odnose na trokove slubenih putovanja, bolovanja i slino.OBLICI KRIMINALITETA U SEKTORU KNJIGOVODSTVAKnjigovodstvena funkcija je kontrolna funkcija i ostvaruje se voenjem knjigovodstvene evidencije koja de fakto prati kretanje imovine. Knjigovodstvo obavlja sledee poslove: prati kretanje imovine po vrsti, mestu i vremenu putem odgovarajuih knjienja i evidentiranja, obraunava i izvrava obaveze prema zajednici i poveriocima i naplauje dug od dunika, vri kontrolu pravilnosti poslovanja sa sredstvima, vodi finansijsku politiku i vri naplatu i isplatu preko banke i blagajne.U knjigovodstvenim poslovima nema direktnog kontakta sa imovinom s obzirom da se radi o kontrolnoj funkciji a jedini posredni kontakt se ostvaruje u blagajni i na iro raunu u banci, s obzirom na to svi oblici napada koji bi se sastojali u prisvajanju imovine su iskljueni osim u sluaju koncentracije funkcija ili sprege sa licima koja raspolau imovinom. Zbog toga se kao osnovni oblici napada mogu pojaviti oblici vezani za korupciju i zloupotrebe kada se vri prikrivanje prisvajanja izvrenih u drugim sektorima poslovanja i takozvanih korisnih malverzacija, odnosno uskraivanja obaveza prema dravi i sticanja odreenih pogodnosti na koje se nema pravo. Uzimajui u obzir injenicu da se ovde radi o kriminalnim napadima u okviru unutranjeg sistema kontrole i zatite jasno je da e otkrivanje biti mogue samo angaovanjem spoljanjeg zatitnog sistema. Moemo navesti samo pojedine oblike prikrivanja manjka koji nastaju prisvajanjem imovine kroz knjigovodstvene evidencije. Tako se na primer manjak prikriva prebacivanjem na fiktivne trokove, esto reijske koje je teko utvrditi. Prebacivnjem na dubiozna potraivanja i kasnijem otpisivanjem, otvaranjem fiktivnih konta najee kupca i njihovo tereenje na ime robe koja je poslata iako to nije sluaj. Pogrenim raunskim operacijama, ne knjienjem ulaza robe ili novca. Ili fiktivnim knjienjem izlaza robe ili novca. Kada su u pitanju kriminalni napadi u vidu korupcije i zloupotreba u takvim sluajevima dolazi do povezivanja sa kupcima ili dobavljaima pri emu knjigovoa kroz poslovne knjige poveava iznose potraivanja dobavljaa ili pak smanjujnje dugovanje kupaca. Sledei oblik napada kree se u teti koja se nanosi dravi a za raun svoje firme i ispoljava se u vidu prikrivanja gubitaka, utajivanja obaveza prema dravi i korienje odreenih prevara za sticanje odreenih sredstava ili pogodnosti od drave. EKONOMSKI KRIMINALITET U PROIZVODNJIProizvodnja je osnovni delokrug rada preduzea u oblasti industrije graevinarstva, umarstva, zemljoradnje, zanatstva i drugih oblasti industrije. U zavisnosti od tipa i osnovne delatnosti, svako preduzee je adekvatno organizaciono struktuirano i funkcionalno povezano izmeu vie sektora rada. U kojima se odvija i vri kontrola proizvodnje koja kao finalni proizvod ima gotov proizvod ili polu proizvod. Celokupni obim i dinamika imovine sa kojima se operie u procesu proizvodnjese na adekvatan nain dokumentuje i evidentira. Prisvajanje imovine u proizvodnji je determinisano pre svega sa odstupanjem od realnih normativa, koncentraciji musobno ne spojivih funkcija i u potpunom odsustvu evidencija ili voenja deliminih evidencija o proizvodnji i utroku sredstava. Razni su naini prisvajanja ne evidentiranih vikova koji su proizali od dozvoljenih gubitaka u materijalu s obzirom na dozvoljene normative. Prisutno je i prikazivanje karta (robe sa grekom) u procesu rada, ugradnja nekada i dopunskih nekvalitetnih materijala, prijavljivanje veeg stepena kaliranja robe a nije iskljuena ni mogunost, ne evidentiranja osnovnih sredstava. Dugotrajno prisvajanje sirovina, gotovih proizvoda i polu proizvoda za posledicu ima pojavljivanje manjka to uinilac krivnog dela pokuava da prikrije. Ovakvi manjkovi se najee prikrivaju sa poslovnom dokumentacijom koja je vezana za proizvodnju. U pripremi proizvodnje i prilikom prijema potronog materijala i drugog materijala nastoji se da se prikae manja koliina primljenog sa ciljem da se falcifikuje cela dokumentacija za podizanje robe iz centralnog ili prirunog magacina matinog preduzea ili se ne navodi proizvod koji se nabavlja. Briu se ili se na drugi nain odstranjuju apsolutni iznosi koliina, ne navodi se asortiman proizvoda, dostavljju fiktivni dokumenti i slino. Pri izlasku gotovih proizvoda ili poluproizvoda iz proizvodnih pogona, odnosno pri njihovom dostavljanju u magacin uinilac krivinog dela nastoji da kroz dokumentaciju prikae da je predao veu koliinu gotovih proizvoda od one koja je faktiki predata i na taj nain stvara vikove koje nastoji da realizuje, odnosno prisvoji. Prikazivanje veih koliina od stvarnih se prikriva sa potpunim falcifikovanjem primera dokumentacije (dostavnica, potvrda za predatu robu, interna dostavna knjiga i slino), ili pojedine delove prepravlja dodavanjem novih koliina. U proizvodnji su zastupljeni i takozvani oblici vezani za prisvajanje ne evidentiranih vikova uz prevaru potroaa i to preko stvaranja nesklada u kvalitetu i kvantitetu proizvoda. Prisvajanjem ne evidentiranih vikova koji su nastali uz prevaru potroaa su osobeno prisutni u servisnim radionicama, budui da od odreivanja koliine i vida potronog materijala kao i visine cene izvrene usluge se de fakto stvara mogunost za prisvajanje na tetu potroaa. U proizvodnji su prisutni razni oblici prisvajanja uz korupciju i zloupotrebe i pre svega su povezani sa komercijalnim i drugim poslovanjem preduzea u oblasti proizvodnje. Podmiivanje je klasian nain sa kojim se vri ovakva zloupotreba. U praksi su prisutni i uslovno reeno neki savremeni oblici ovakvog naina izvrenja zloupotreba oni se odnose na zloupotrebe pri nabavci materijala uz uskraivanje plaanja poreza na promet, zloupotrebu ugovora o delu ili zakljuivanje fiktivnih ugovora o delu zbog izrade odreenih projekata, tehnike dokumentacije, pomoi u izradi odnosno iznalaenju odreenih idejnih reenja.* U proizvodnji moe da doe do oteenja imovine usled uslovno reeno nesavesnog poslovanja zbog nekog nesavesnog, leernog odnosa ili nestrunosti radnika koji rukuje tom opremom i tako dalje. EKONOMSKI KRIMINALITET U TRGOVINI I UGOSTITELJSTVUTrgovina predstavlja vrenje prometa roba preko maloprodaje i veleprodaje kao osnovnih oblika trgovinske delatnosti ije razgranienje zavisi pre svega od obima odnosno koliine robe i od naina njenog plasmana. Trgovinska preduzea koja se zanimaju za promet na malo nabavljaju robu od proizvodnih preduzea ili iz sopstvenog glavnog magacina od dobavljaa i iste direktno plasiraju preko trgovinske mree prodavnica, koje opet mogu da budu klasine i u vidu samoposluga. Ugostiteljstvo opet predstavlja privrednu delatnost ija je osnovna delatnost prodaja alkoholnih i drugih pia kao i vrenje prodaje hrane ili ostvarivanje dobiti za pruene usluge smetaja. Za promet roba u trgovinskim i ugostiteljskim preduzeima takoe se vodi adekvatna poslovna dokumentacija (paragon blok, ili kasa blok, faktura, magacinska prijemnica, dostavnica i blagajnika uplatnica). Ova privredna grana je napadnuta mnotvom oblika privrednog kriminaliteta i to u skoro svim grupacijama s obzirom na nain izvrenja krivinog dela koji se javljaju na relacijama nabavljanje - skladitenje - prodaja robe blagajniko poslovanje. I inae najei izvrioci krivinih dela privrednog kriminaliteta u oblasti unutranje trgovine i ugostiteljstva su uslovno reeno rukovodioci prodavnica ili ugostiteljskih jedinica (hotela, motela i sl.) a i druga lica koja uestvuju u prometu roba i usluga. Rukovodioci trgovinskih i ugostiteljskih jedinica koji su zadueni i za nabavljanje robe poseui na imovinu prave manjak koji nastoje da prikriju falcifikovanjem poslovne dokumentacije sa prepravljanjem cifri u kolonama i u rekapitulaciji sa brisnjem ili podmetanjem nekog ranijeg dokumenta fakture. Pri ovakvim radnjama nastoje da uveaju iznos u fakturi ili kada je u pitanju roba nastoje da umanje koliinu robe od faktiki nabavljene s namerom da viak prisvoje. Za trgovinsko poslovanje posebno kada je u pitanju kupovina robe na veliko su specifina i prisvajanja sa takozvanim korisnim malverzacijama i to pre svega fiktivnim dokumentovanjem trokova za prevoz i skladitenje. Navodnu doradu robe i slino, pri skladitenju uvanju i odravanju robe sa kojim se redovno vri promet na veliko i malo takoe se i vri protvpravno prisvajanja. Prisvajanje ne evidentiranih vikova koji su uzrokovani prosenim raunanjem dozvoljenih gubitaka se vri na taj nain to se ovi gubici (kalo, rastur, lom i slino) u praksi obino kreu u dozvoljenom procentu posebno kada se roba skladiti za kratak vremenski period. Koliko je faktiki kalo manji od dozvoljenog toliko su vei vikovi koji se kao ne evidentirani prisvajaju od strane rukovodioca prodavnice, kao drugi pojavni oblik izvrenja se javlja esto navodna minimalna dorada robe za iroku potronju a razlika u ceni se prisvaja. Dugotrajno prisvajanje robe rezultira pojavom manjka to se prikriva falcifikovanjem poslovne dokumentacije i drugim metodama koje su posebno prisutne prilikom vrenja popisa (lano prikazivanje roba u veim koliinama od faktikih, netano merenje roba na zalihama, pozajmljivanje robe samo dok popis ne proe, prikrivanje odreenih koliina robe koja je u meuvremenu poskupela itd). Jedan od najeih naina izvrenja krivinih dela iz oblasti ekonomskog kriminaliteta je prisvajanje ne evidentiranih vikova uz prevaru potroaa. Ovo prisvajanje se vri sa prevarom u kvalitetu i kvantitetu robe i odreivanju cene za istu. Prevara kupca pri merenju i plaanju robe se najee vri kroz sledee oblike: upotrebom neispravnih vaga i tegova, uraunavanje ambalae koja je besplatna i neznaajna (prodaja papira uz meso), izdavnje manjih koliina alkohola, smanjenjem koliine hrane pri sluenju u hotelima i restoranima, netano merenje metrane robe, kvaenje proizvoda radi dobijanja na teini. U trgovinskom poslovanju nije redak sluaj i da se krivina dela vre uz prisvajanje razlike koja nastaje za takozvani rad za svoj raun (kada radnik unosi svoju robu i prodaje je kao robu prodavnice ). Bez obzira to su rukovodioci u trgovakoj i ugostiteljskoj mrei zadueni i sa blgajnom i obavezama vezanim za blagajniko poslovanje prisvajanje odnosno zloupotrebe mogu da nastanu i na toj liniji. U sutini se radi o prisvajanjima koja su rezultat manjka koji se prikriva falcifikovanjem, ovo se vri uz dodavanje, prepravljanje i brisanje blagajnikih uplatnica i isplatnica ili dokumentima kojima se predaje dnevni pazar. U sluaju kada je u pitanju povezanost osobe koja vri blagajniku funkciju sa drugim licem iz knjigovodstva matinog preduzea pojavljeni manjak se prikriva i na druge naine, pre svega nezaduivanjem ili fiktivnim zaduivanjem, fiktivnim umanjenjem zaduene robe i tome sl.EKONOMSKI KRIMINALITET U OBLASTI SPOLJANJE TRGOVINESpoljanja trgovina predstavlja privrednu granu za promet robe i usluga u meunarodnim okvirima. Spoljanja trgovinska delatnost vri se sa ciljem da registrovana trgovinska preduzea koja se bave uvozom i izvozom robe meunarodnim trgovinskim posedovanjem izmeu stranih i poslovnih partnera, prevozom robe i putnika, skladitenjem i uvanjem robe, turistikim uslugama u spoljnotrgovinskom prometu, investicionim zahvatima u inostranstvu kao i drugim oblicima u oblasti spoljnotrgovinskog poslovanja. Za svaki poslovni poduhvat vezan za uvoz izvoz robe sainjava se odreena poslovna dokumentacija. Pri uvozu robe najea su dva naina izvrenja kada su u pitanju krivina dela iz oblasti privrednog kriminaliteta i to: prisvajanje uz korupciju i zloupotrebe i prisvajanje uz takozvane korisne malverzacije.irok je prostor za razne oblike prisvajanja koji se vre putem korumpiranja i zloupotreba izmeu ostalog to je zbog toga to ne funkcioniu kontrolni i zatitni mehanizmi u smislu da ne moe ni da bude re o tome da se u tom pravcu ostvari neki iri i kvalitetniji uvid u nain poslovanja kada su u pitanju naa preduzea koja u trgovini na svetskom tritu uestvuju kroz promet roba i usluga. Trgovinska preduzea daju ili primaju mito prilikom kupovine vee koliine robe a i prilikom kupovine stranih licenci i tome slino. Raznovrsni su oblici prisvajanja sa takozvanim korisnim malverzacijama, tako se lano deklarie roba zbog ostvarivanja rentabilnijeg uvoza i povoljnijeg reima prilikom plaanja drutvenih obaveza za fiktivno prikazivanje dorade robe prilikom uvoza iako se u konkretnom sluaju radi o gotovom proizvodu koji se odmah plasira na trite ime se faktiki izbegava plaanje adekvatnih carinskih obaveza. Fiktivno prikazivanje uzimanja opreme to se ini iz razloga izbegavanja plaanja drutvenih obaveza ili sticanja carinskih pogodnosti. Nepotrebno ukljuivanje stranih posrednikih firmi ime se uveava cena proizvoda, fiktivno prikazivanje privredne saradnje u sutini se radi o uvozu opreme ime neka preduzea neopravdano stiu neke uvozno izvozne pogodnosti. Fiktivna prodaja uvezene robe u vie navrata gde je roba skladitena a dokumenta samo krue. I izvoz robe je praen raznim oblicima prisvajanja tako u koliko je pri izvoznim aranmanima neko lice direktno ili indirektno povezano sa magacinskim poslovanjem ono se nalazi u situaciji da vri prisvajanja ne evidentiranih vikova koji su nastali kao rezultat raunanja, dozvoljenih gubitaka ili omoguavanja da doe do oteenja robe prilikom transporta radi plasmana na inostrano trite. Prilkom prijema robe strani kupac sainjava komisijski zapisnik koji vraa izvozniku koji zatim slui kao osnova za razne bonifikacije (beneficije), priznavanje oteenja, nekvaliteta, esto puta pri ovome poslovni partner iz inostranstva na ovaj nain izdejstvuje visoku stopu bonifikacije iz raloga straha izvoznika zbog eventualnog raskida ugovora i vraanja robe. Pored prisvajanja ne evidentiranih vikova koji su rezultat rada za svoj raun a prisutni su u vidu ne uvoenja svih poslovnih efekata njihovog prisvajanja pri izvozu robe vre se i odreena prisvajanja uz razne zloupotrebe i korupcije kao i prisvajanja uz takozvane korisne malverzacije. OBLICI KRIMINALITETA U TAKOZVANOM OPTEM RUKOVOENJU PRIVREDNIM SISTEMIMA I ORGANIZACIJAMA U sprovoenju funkcije rukovoenja i usmeravanja privredne delatnosti preduzea gde je glavni nosioc direktor menaer i ceo kolektivni upravni organ upravni odbor preduzea, u realizaciji aktivnosti sa specifinim zadacima je zastupljena i pravna, kadrovska i druge slube koje takoe mogu biti nosioci odreenih napada na imovinu u smislu raznih zloupotrba i prisvajanja. Najopasnija su prisvajanja koja se vre uz korupciju i zloupotrebe i koja se javljaju u sledeim oblicima: omoguavanje fizikim licima da nabave robu bez plaanja poreza na promet, raunanje poslovnih operacija koje nisu izvrene, fiktivan ili drugi nain, neregularan radni odnos odnosno njegovo zasnivanje, neregularno davanje kredita, uz zloupotrebe vezane za izazivanje lanog steaja, davanje ili primanje mita u cilju zakljuivanja poslovnih aranmana izmeu preduzea razliite poslovne strukture, razni oblici takozvanog pranja novca, meu kojima je prisutno i ukljuivanje novca koji je rezultat vrenja kriminaliteta, zloupotrebe pri paralelnom radu u dva preduzea kao i zloupotrebe koje se dovode u vezu sa akcionarskim kriminalitetom.DNEVNO ZAKIDANJE KAO OBLIK EKONOMSKOG KRIMINALITETAPrisvajanje sa dnevnim zakidanjem je specifian nain izvrenja krivinog dela iz oblasti privrednog kriminaliteta, javlja se u najeem obliku kao zakidanje vezano za obavezu prema dravi.Pored modifikacija vezanih za ovaj nain izvrenja krivinog dela iz oblasti ekonomskog kriminaliteta vani su i u ovom delu sledei oblici dnevnog zakidanja: evidentiranje samo dela ostvarenog broja predmeta, ne prijavljivanje delatnosti rad na crno, prijava delatnosti sa zakanjenjem, lano prikazivanje knjigovodstvenog stanja, povezivanje sa licima upoljenim u upravi prihoda zbog prikrivanja poreza, lano deklarisanje u nekim pravnim aktima, na primer: (navoenje u kupoproidajnom ugovoru manje cene kupovine, delimino evidentiranje izvrenih usluga, falcifikovanje dokumentacije koja perati nabavku repro materijala, itd.NEDOZVOLJENA TRGOVINA KAO OBLIK EKONOMSKOG KRIMINALITETANedozvoljena trgovina i krijumarenje su oblik ekonomskog kriminaliteta koji se odnosi na ilegalan promet robe i njeno unoenje ili iznoenje iz zemlje. Javlja se u sloenim oblicima posebno kad se ima u vidu ilegalna trgovina povezana sa inostranstvom. Organizovanost i profesionalnost delikventa sa strogom podelom kriminalnih poslova i potovanje hijerarhije ovom obliku kriminala daju posebnu teinu i znaaj. Prema vidu robe koja se preprodaje mogue je grupisati vie pojavnih oblika nedozvoljene trgovine, najpre nedozvoljena trgovina sa poljoprivrednim proizvodima, nedozvoljena trgovina trekstilne robe domae i strane proizvodnje, nedozvoljena trgovina tehnike robe u koju svakako u poslednje vreme na prvom mestu treba staviti trgovinu kompijuterske opreme, nedozvoljena trgovina zlatnim i drugim skupocenim predmetima, nedozvoljena trgovina sa oruijem i municijom, nedozvoljena trgovina sa kulturno istorijskim i umetnikim predmetima, nedozvoljena trgovina sa motornim predmetima, nedozvoljena trgovina opojnim drogama. Vie navedenih olika vezanih za nedozvoljenu trgovinu su pojavni oblici krivinih dela iz oblasti oranizovanog kriminala. Preko krijumarenja ne samo da se nanosi teta dravnom buetu nego se i otvara nelegalno trite u nekim privrednim granama, a i ekonomski sistem cele zemlje se podriva ukoliko ova pojava uzme zaista iroke okvire.TAMNA BROJKA PRIVREDNOG KRIMNALITETATamna brojka je pojam koji oznaava krivina dela koja su ostala nepoznata organima gonjenja. Ukupan obim kriminala se sastoji od registrovanog odnosno otkrivenog kriminala, tzv. svetli pojas i neotkrivenog tzv. tamni pojas. Utvrivanje tamne brojke kriminala ima veliki znaaj kako sa kriminolokog tako i sa kriminalistikog stanovita.Kada su u pitanju dela privrednog kriminaliteta u toj oblasti zaista postoji visoka tamna brojka, problem vezan za sagledavanje i praenje privrednog kriminaliteta u jednom delu je vezan za sagledavanje i praenje privrednog kriminala i potekoe koje su vezane za odreivanje samog pojma privrednog kriminaliteta. U tom smislu u nekom irem shvatanju u dela privrednog kriminaliteta bi trebalo ubrajati i dela klasinog kriminala kao to su krae unutar preduzea i slino. Za nas je bitnije, restriktivnije tj. ue tumaenje pojma krivinog dela privrednog kriminala.Tamna brojka kada su u pitanju dela privrednog kriminaliteta je uslovljena:1. prikrivenou ovih delikata,2. dinaminou onosno promenljivou oblika napada,3. visokim stepenom profesionalizma u izvrenju dela i na kraju4. ne zainteresovanou za suzbijanje istih.Kada je u pitanju prikrivenost, ona je kod dela privrednog kriminaliteta prisutna kako kada je u pitanju delo tako i kada je u pitanju i uinilac.Osnovni uzrok vezano za prikrivenost ovih delikata je prvenstveno vezan za nerazvijenost zatitnih mehanizama koji tite objekat napada od ove vrste kriminala. Jo jedan uzrok je znaajan izuzetno kada je u pitanju prikrivenost kod ovog vida kriminaliteta, a to je vremenski interval, odnosno protok vremena od momenta izvrenja dela do njegovog otkrivanja. Ovo je rezultat pre svega velike dinamike i neprestalnog kretanja robe od sirovine, poluproizvoda, proizvoda i distibucije istog radi realizacije (prodaje). Po pravilu atak na imovinu se uoava i vidljiv je nakon izvrenog inventarisanja, popisa (redovnog ili vanrednog) i tome slino. Uzrok vezan za prikrivenost ovih delikata sigurno jednim delom pada i na duu i slabostima onih koji su na prvoj liniji fronta kada je u pitanju otkrivanje i suzbijanje ovih krivinih dela. A vezana je zabolest koja se zove oportunizam kako za otkrivanje tako i za gonjenje.FINGIRANJE KOD KRIVINIH DELA U PRIVREDNOM KRIMINALITETUKriminalistiko iskustvo nas ui da se u odreenim sluajevima krivina dela privrednog kriminala pokuavaju prikriti uz falcifikovanje i unitavanje poslovne dokumentacije, ali i sa drugim metodam. Kao specifian nain prikrivanja u oblasti privrednog kriminala iako ne esto upranjavan, ali ipak prisutan u nekim granama privredne delatnosti (blagajniko i magacinsko poslovanje, trgovina i ugostiteljstvo) je prikrivanje fingiranjem odnosno insceniranje i lanim prikazivanjem navodno izvrenog drugog krivinog dela obino iz oblasti klasinog kriminaliteta ili dogaaja koji slui kao maska sa namerom uinioca da se ne otkrije to delo koje je predhodilo fingiranju ili opet ekonomski delikvent pravi lane tragove nastojei da u pogrenom pravcu usmeri otkrivake i druge istrane organe kako ne bi bio otkriven.Najei nain za prikrivanje krivinog dela privrednog kriminaliteta je fingiranje provalnih kraa, razbojnitva i razbojnikih krai, kao i podmetanje poara ime se eli prikriti faktiki manjak koji je rezultat dugotrajnog sukcesivnog podkradanja i posezanja na imovinu u poslovanju. Pri podmetanju poara neki blagajnici, magacioneri, poslovoe prodavnice, pa i prodavci pale blagajnike pa i druge poslovne dokumente u elji da izgori interesantna dokumentacija, a na taj nain i unite tragove vezane za poslovanje. U ovakvim sluajevimatreba posebno biti oprezan i skeptian i pokuati u tom smislu da na vreme i efikasno razreimo dileme da li se u konkretnom sluaju radi o stvarnom ili podmetnutom odnosno isceniranom poaru i u tom smislu shodno naelu operativnosti jo u prvom zahvatu za dogaaj izvriti uviaj uz obavezno prisustvo specijalista i eksperata protiv poarne zatite koji prema stepenu sagorevanja i prema toku akcije gaenja treba da utvrde centar poara kao i uzroke koji su doveli do njegovog nastajanja.NAIN SAZNANJA ZA POSTOJANJE DELA EKONOMSKOG KRIMINALITETAOsnovna pretpostavka za blagovremeno otkrivanje, razjanjavanje, dokazivanje i spreavanje dela ekonomskog kriminaliteta je dobro popznavanje prirode i sutine ovog oblika kriminaliteta. Poznavanje uslova i uzroka, odnosno kriminogenih faktora koji doprinose nastanku ireg kriminaliteta kao i izuavanje i poznavanje naina izvrenja i drugih kriminalistikih karakteristika su od ogromnog znaaja za proces otkrivanja dela ekonomskog kriminaliteta. Kriminalistiki radnik teba dobro da poznaje aktuelne privredne i opte drutveno ekonomske i druge tokove sobzirom da na taj nain e biti u mogunosti da doe do nekih poetnih indicija za pripremanje krivinog dela ili za izvreno krivino delo. Do poetnih operativnih informacija koje u operativnoj i istranoj delatnosti i drugim stadijumima krivinog postupka moe da se pretoe u dokazne informacije sa krivino pravnim znaajem dolazi se na vie naina. Kriminalistika teorija i prksa su izdvojile nekoliko naina vezanih za saznanja o postojanju krivinih dela. Radi boljih prouavanja i sistematizovanja znanja iz ove oblasti izdvajamo sledee: 1) saradnja sa graanima, 2) informator,3) krivina prijava organa unutranjih poslova,4) prijava preduzea ili ustanove,5) prijava inspekcijskih i drugih slubi, 6) prijava svedoka,7) anonimna i pseudonimna prijava,8) samoprijava,9) javno pogovaranje,10) saznanje iz tampe i drugih sredstava masovnih komunikacija,11) korienjem legalnih izvora,12) metodom analogije i 13) tzv. sveim inom 1.Saradnja sa graanima razgovor sa ljudima (postoji vezan i nevezan razgovor)2.Informator je jedan najniii stepen saradnje izmeu policije i lica koje trajno, stalno i tajno dostavlja neke informacije policiji. Pored informatora postoje i druge formalne saradnje sa graanima. Na primer vii stupanj saradnje policije i graana je saradnik. Sve savremene policije sveta koriste ovaj najnii istovremeno i kontraverzan, delikatan i suptilan izvor informacija, bez kojega praktino nije ni mogue otkrivanje, razjenjavanje, dokazivanje kao i prevencija krivinog dela iz oblasti ekonomskog kriminaliteta. Neophodnost korienja informatora se ogleda u potrebi ostvarivanja irokog uvida u pojedine oblike ekonomskog kriminaliteta odnosno otkrivanja, odnosno vremenskog i prostornog otkrivanja posledica krivinih dela. Pod samim pojmom informatora podrazumevamo fiziko lice koje ovlaenom slubenom licu organa unutranjih poslova sistematski, povremeno ili permanentno i na diskretan (tajan) nain daje odnosno prua kriminalistiko relevantne informacije za konkretna kriminalna dogaanja kao i za uinioce. U ovom sistemu tajnost je najznaajniji elemenat za definisanje pojma informatora. Podela informatora u tkz. ekonomskom kriminalitetu: postoji podela informatora koja se dovodi u najbliu vezu sa metodikom otkrivanja, razjanjavanja, dokazivanja i prevencije ekonomskog kriminaliteta, a sobzirom na taj kriterijum vezano za dela privrednog kriminaliteta delimo informatore na sledee tipove: - informator bez posebnih strunih znanja, - struni informator, - informator za kriminalni punkt, - struni informator za objekat i - informator za optu informisanost.a) Informator bez posebnih znanja, nije puno upoznat sa nainom izvrenja i pojavnim oblicima ekonomskog kriminaliteta. Meutim zbog svog poloaja u poslovnom svetu i prema drugim objektivnim i subjektivnim uslovima ima realne mogunosti da zabelei injenice koje su od presudnog znaaja za spreavanje i suzbijanje ekonomskog kriminaliteta. Od ovakvog tipa informatora ne trba mnogo da se oekuje sobzirom da dovoljno ne poznaje proces proizvodnje, trgovine i slino gde se i realizuju kriminalni dogaaji ili sobzirom na tu injenicu isti ima potekoa vezanih za prepoznavanje kriminalnih dogaaja ali u odreenim situacijama i on moe da bude od neprocenjivog znaaja.b) Struni informator poseduje veliki stepen strunosti informisanosti i komunikativnosti koja mu omoguava profesija i uska specijalnost radnog mesta u svim sektorima privrednog i finansijskog poslovanja, koja mu omoguavaju da uoi sve spoljanje manifestacije i injenice koje su vezane za krivino delo i izvrioca. U tom smislu struni informator je u sutini i struni konsultant kriminalistikog radnika. c) Informator za kriminalni punkt je jedan od vanijih tipova informatora koji se koristi pri linijskom i teritorijalnom principu kriminalistikog rada, odnosno u celoj slubi. NJegov rad se prvenstveno zasniva na analitikom prouavanju kriminaliteta uz permanentno vremensko i prostorno pokrivanje i kontrolisanje pojedinih sektora i grana privredne delatnosti, mesta kojih prema ugroenosti predstavljaju kriminalna arita odnosno kriminalne punktove kao i pojedinih vidova delikvenata. Ovi informatori u sutini mogu da se uspeno ugrade u razne punktove (none klubove, barove, hotele, prenoita i druge ugostiteljske objekte, izletnika mesta islino), gde u sutini ostvaruju uvid u ponaanje sumnjivih lica i poznatih delikvenata i gde su mogunosti da otkriju materijalne posledice vezane za delo i druge osnove sumnje. I kod ove vrste informatora potrebna je odreena strunost.d) Struni informator za objekat slui za otkrivanje kriminalnih napada veeg intenziteta i za sluajeve predvianja konkretnih sumnji za postojanje visokog stepena drutvene opasnosti. Za ugradnju ovog tipa informatora potrebna je predhodna dobra analitika procena za one radne sredine gde je s obzirom na delovanje brojnih kriminogenih faktora mogue izvrenje krivinih dela iz oblasti privrednog kriminaliteta. Razume se da je i ovaj informator potrebno da bude dovoljno struan (da ima dovoljnog strunog znanja) a i po mogunosti da bude upoljen u tom objektu. e) Informator za optu informisanost je lice koje ne poseduje neka posebna struna znanja i vetine a u privrednom poslovanju je obino ukljuen kroz neka tzv. komunikacijska radna mesta npr. u kadrovskom ili komercijalnom sektoru to mu objektivno omoguava dolaenje do nekih informacija vezanih za delo i uinioca koji su neophodni za voenje kriminalistike kontrole i obrade.3.Organi unutranjih poslova kao izvor informacija. Krivina prijava ija forma i sadrina nije zakonski propisana je krivini dogaaj koji upuuje na postojanje krivinog dela i na mogueg uinioca. To je osnov za osnov za ukljuivanje subjekata pred krivinog postupka i krivinog postupka u rasvetljavanju odreenog kriminalnog dogaaja. S obzirom na sloenost dela iz oblasti privrednog kriminaliteta potrebna je visoka specijalizacija kriminalistikih radnika koji su ukljueni u suzbijanju privrednog kriminaliteta i u kriminalistikij obradi je obavezni uee linijskih radnika dok u kriminalistikoj kontroli mogu biti ukljueni sektorski uniformisani pripadnici OUP-a.4. Prijave preduzea i ustanova. Preduzea i ustanove takoe se javljaju kao podnosioci prijava za krivina dela koja se gone po slubenoj dunosti a za ista su saznali u svojoj radnoju sredini i ostvarivanju meusbnih poslovnih odnosa s obzirom da postoje realne mogunosti da dou do indicija vezanih za postojanje krivinog dela. I na ovaj nain preduzea i ustanove se ukljuuju i imaju znaajno mesto u borbi protiv raznih zloupotreba povezanih u sklopu naina izvrenja krivinih dela privrednog kriminaliteta. 5.Prijava inspekcijskih i drugih slubi. Inspekcijske i druge slube (trina, sanitarna, graevinska, finansijska, devizna) prilikom vrenja kontrolne funkcije u odreenim situacijama otkrivaju i krivina dela ekonomskog kriminaliteta o emu izvetavaju javnog tuioca ili organ unutranjih poslova. Dijapazon aktivnosti i meusobne komunikacije izmeu pripadnika organa unutranjih poslova i njih treba da bude irok i ne treba da se ograniava i iscrpljuje samo kroz povremene akcije ve treba da bude izraen ili manifestovan kroz neki proaktivan odnos. 6.Prijava svedoka, otprilike se radi o prijavi prezumptivnog tj. predpostavljenog svedoka (potencijalnog) koji je u odreenoj situaciji posmatrao dogaaj i u gro sluajeva je zainteresovan za rasvetljavanje istog, a spreman je da u odreenim situacijama bude i svedok. 7.Anonimna i pseudonimna prijava, moe da bude lana i istinita, svakodnevno se dobijaju te prijave, tu se iznose injenice za odreeni kriminalni dogaaj, vezano za odreeno lice. Treba biti obazriv i ne prihvatati nita bez provere.8.Nain doznavanja putem samoprijave, to je redak sluaj ali u praksi je mogu i deava se da lice samo sebe prijavi. I ukoliko se neradi o licu kome je narueno zdravlje te prijave su uglavnom istinite. 9.Javno pogovaranje, pod ovaj nain saznanja se podrazumeva irenje informacija za odreeno krivino delo odnosno za njegovog uinioca a da se pri tom i ne zna za pravi izvor informacije budui da u prenoenju ovih informacija uestvuje mnogo ljudi i da se praktino radi o jednom mamcu dostavljaa u gro sluajeva zbog ostavljanja linog peata prenosioca na dobijenu informaciju, do ovlaenih slubenih lica dolaz informacije koje su otprilike iskrivljene i deformisane u pojedinim delovima. I javnim pogovaranjem mada dosta retko moe da se doe do saznanja koja su vezana kako za krivino delo tako i za uinioca.10. Saznanja iz tampe i drugih masovnih sredstva komunikacija (medija), u praksi naoj za razliku od inostrane je neopravdano izostavljen ovaj nain saznanja za postojanje krivinih dela privrednog kriminaliteta. Putem sistematskog naliziranja priloga i natpisa vezanim za negativno finansijsko poslovanje druge i propuste u privredi esto se dobivaju poetne informacije o eventualno uinjenim krivinim delima privrednog kriminaliteta.11. Korienje tzv. legalnih izvora, takozvani legalni izvori predstavljaju znaajan i dragocen, a jo uvek nedovoljno iskorien arsenal podataka koji su od ogromnog znaaja za kriminalistiku kontrolu i obradu privrednog kriminaliteta. U sutini se radi o injenicam koje su sadrane u raznim evidencijama, kartotekama, registrima, poslovnim knjigama i drugim dokumentacijama koje u svakodnevnom radu vode dravni organi, preduzea i ustanove. Ovakve iroko dostupne injenice uz predhodno grupisanje i analiziranje te primenom metoda eliminacije i drugih indicijalnih metoda, treba koristiti kao mogunost u sluaju neloginosti za sumnju za nepostojanje krivinog dela privrednog kriminaliteta.12. Meod analogije, kao nain saznanja za postojanje krivinog dela privrednog kriminaliteta i njegovog otkrivanja moe se doi i preko metoda analogije, odnosno slinosti koji se ujedno namee i kao indicijalni metod u MOS ekonomskog kriminaliteta. Ukoliko su odreeni kriminogeni faktori u jednom preduzeu uslovili izvrenje odreenog krivinalnog napada a takvi kriminogeni faktori postoje i u drugom preduzeu postupajui po principu analogije realno je oekivati slian ili isti napad i u tom preduzeu, ustanovi ili drugoj privrednoj organizaciji. 13. Nain saznanja kada je u pitanju svei in, odnosno zaticanje u momentu izvrenja krivinog dela (in flagranti), s obzirom na prikrivenost privrednog kriminaliteta ovakav nain saznanja za postojanje krivinog dela je mogu samo kod nekih krivinih dela privrednog kriminaliteta. To je pre svega krivino delo primanje mita, nedozvoljena trgovina, krijumarenje i slino. Pored injenice to ovaj nain saznanja za izvreno krivino delo moe da bude sluajan to moe da predstavlja i planski nain kako za saznanje tako i za dokazivanje krivinih dela privrednog kriminaliteta, putem izvoenja planskih operativno taktikih mera - zaseda, tajno posmatranje. A i sloenijih taktikih kombinacija, kriminalistikih operacija i dokazivanja krivinih dela. KRIMINALISTIKO POSTUPANJE U OTKRIVANJU KRIVINIH DELA EKONOMSKOG KRIMINALITETA Put od saznanja za postojanje krivinog dela do njegovog rasvetljavanja je dug i naporan, mora najpre da se odgovori na pitanje o emu se u konkretnom sluaju radi. Da li je u pitanju krivino delo iz oblasti privrede ili neko drugo krivino delo ili se radi pak o krivino pravnom sluaju. Osnovu saznanja vezanih za otkrivanje krivinih dela predstavlja informacija kao oblik saznajnog procesa koja se javlja kao vest, soptenje i slino za odreeni do tada delimino poznati ili nepoznati krivini dogaaj. U tom smislu informacija predstavlja povod i putokaz za preduzimanje daljih operativno taktikih mera i radnji prema naelu brzine i operativnosti kako bi se na najbolji mogui nain fiksirali i kriminalistiki upotrebile informacije koje se sa protokom vremena umanjuju zbog toga to postoji realna opasnost za nedostatak istih i njihovih nosioca. Ovo je posebno vano upravo kada je u pitanju otkrivanje i razjenjavanje dela privrednog kriminalieta, koja uinilac raznim metodama pokuava da prikrije i uniti sve kriminalistiki vane informacije ili pak stvori druge vetake koje upuuju u pogrenom pravcu, budui da se sa otkrivanjem krivinog dela otkriva i njegov izvrilac. Kako se dolazi do kriminalistiki korisnih informacija? (informator, samoprijava, masmediji...). I da li je potreban jedan izvor ili vie izvora? To zavisi od svakog konkretnog sluaja i odreene tktike situacije. Izvor informacija je odreen i zavisi od toga da li se radi u konkretnom sluaju za pripremanje krivinog dela privrednog kriminaliteta, da li je u pitanju kriminalni punkt, neki dogaaj vezan direktno ili indirektno za odreeni sluaj, itd.? Informacije mogu da se odnose na indicije koje se u konkretnom sluaju javljaju kao relevantne okolnosti koje upuuju na krivino delo i izvrioca ili samo na jedno. U razvojnom putu postojanja sumnje razlikujemo nekoliko stepena izmeu kojih postoji ne samo kvantitativna nego i kvalitativna razlika, u tom smislu imamo: Osnove sumnje koji su u smislu orjentaciono eliminacionih indicija i to je ustvari neka opta sumnja vezana za delo i uinioca. I sumnju sa veim stepenom verovatnoe i koja moe da se u smislu stepenovanja granii i sa izvesnou.KRIMINALISTIKA KONTROLA Dva stepena tj.dve faze KRIMINALISTIKA OBRADA operativnog organizovanja*

Prvi najnii stepen sumnje (opta sumnja) predstavlja povod za uspostavljanje kriminalistike kontrole kao poetnog oblika kriminalistike delatnosti koji se sastoji od aktiviranja sistema operativno taktikih mera i radnji koje se preduzimaju u cilju spreavanja kriminaliteta tako to se operativno pokrivaju svi kriminalni punktovi i arita a pored toga vri se i nadzor nad licima za koja postoji opta sumnja da bi mogli biti ukljuena u kriminalnu aktivnost pri emu se ne raspolae sa indicijama u pogledu obima i vrste krivinog dela. Kriminalistika kontrola ekonomskog kriminaliteta ima irok nain s obzirom na otkrivanje, suprodstavljanje, praenje i preveniranje (prevencija) prema pojavnim oblicima so bzirom na nain izvrenja i grane privrednog poslovanja. Nain saznanja i otkrivanja je odreen samom prirodom kriminalnog dogaaja koji je po pravilu nepoznat i prikriven i otkivanje kriminalne tajne znai i odreivanje ireg kruga potencijalnih delikvenata. U tom smislu obru se stee oko jednog lica koje u drugoj fazi kriminmalistike delatnosti treba da bude procesuiran, to je i osnovni cilj i zadatak organa unutranjih poslova u predkrivinom postupku. Inae operativna delatnost policije u pretkrivinom postupku moe da se sprovodi samoinicijativno ili po zahtevu nadlenog javnog tuioca. U svakom sluaju za aktivnost koja ulazi u tzv. drugu fazu kriminalistike delatnosti kriminalistiku obradu mora da bude upoznat jer je on rukovodioc predkrivinog postupka. U svakom sluaju kriminalistika kontrola kao stepen kriminalistiko taktikih i kriminalistiko tehnikih mera i radnji kojnje preduzima policija ima za cilj da se organ unutranjih poslova upozna i bude upoznat sa raznim drutveno tetnim pojavama, kriminogenim faktorima i interesantnim sredinama i da uvid u kretanje odreenih kategorija lica. Kontrola je najefikasnija ukoliko se ista sprovodi primenom odgovarajuih kriminalistiko taktikih i tehnikih radnji i mera prema odreenoj kategoriji lica, objekata i punktova. Na osnovu primene adekvatnih srtedstava i metoda vezanih za saznanja o pripremanju ve izvrenog ili prikrivenog krivinog dela u okvirima kriminalistike kontrole se prikupljaju i analiziraju opte sumnje odnosno indicije koje u njihovoj meusobnoj vezi uvruju stepen verovatnoe za krivini dogaaj iz oblasti ekonomskog ktiminaliteta. U ovom pravcu od velikog znaaja su opta sumnja za injenice koje determiniu nastajanje i postojanje odreene grupe krivinih dela i naina izvrenja istih kao i pojavne oblike.Kriminalistika obrada dela iz oblasti privrednog kriminaliteta zapoinje onog trenutka kada se pojave i diferenciraju kvalitativno kvantitativni osnovi sumnje za odreeno konkretno krivino delo i uinioca. Redovna kriminalistika kontrola je utvrdila odreen stepen sumnje u pogledu kriminalnog dogaaja i eventualnog uinioca a kriminalistika obrada kao druga faza je ta koja kriminalistiki razjenjava krivino delo i usmerena je na tano odreeno lice prema kojem se uz korienje eliminacionih indicijalnih metoda ili sistemom stezanja obrua iz najireg kruga sumnjivih lica izdvajaju oni protiv kojih stoje sve indicije zajedno. Ovako povezane indicije u tkz. indicijalnom lancu moraju da upuuju samo na uinioca prema kojem je uspostavljena obrada i protiv koga su usmerene operativno taktike mere i radnje kao i hitne i neodlone istrane radnje koje ne trpe odlaganja. Ovakvim merama i radnjama treba da se sluimo da bi otkrili i prikupili dovoljan broj osnova sumnje koje bi zajedno mogle predstavljati osnovanu sumnju u pogledu krivinog dela i uinioca.Znai da se kriminalistika obrada mora sprovoditi planski to svakakao podrazumeva blagovremeno donoenje plana rada koji se mora stalno dopunjavati i aurirati u zavisnosti od novih injenica i podataka dobijenih tokom realizacije same kriminalistike obrade odnosno od konkretne kriminalistiko taktike situacije. Glavna razlika izmeu kriminalistike kontrole i kriminalistilke obrade je u obliku i sadraju sumnje. Kod kriminalistike kontrole je prisutna opta sumnja, tj. radi se o nekoj optoj indiciji, znai da nema odreene indicije u vidu osnova sumnje u odnosu na krivino delo ili uinioca. Kriminalistika obrada je u stvari via i sloenija od kriminalistike delatnosti policije u pretkrivinom postupku kojoj uglavnom predhodi kriminalistika kontrola mada moe biti realizovana i bez prethodne kriminalistike kontrole (in flagranti). Dok je kod kriminalistike kontrole prisutna opta sumnja kod kriminalistike obrade postoje odreeni osnovi sumnje tj. indicije u odnosu na konkretno lice kao uinioca odreenog krivinog dela ili pak u odnosu na krivino delo iji je uinilac nepoznat. Da bi kriminalistika obrada bila uspena i u tom smislu organizovana nuno je planom obuhvatiti sve osnovne i bitne injenice i u toku rada voditi rauna o blagovremenosti i strunosti izvoenja pojedinih kriminalistiko taktikih i tehnikih radnji i mera odnosno radnji i dokazivanja. Plan kriminalistike obrade mora obavezno sadrati verzije o dogaaju i moguem uiniocu koje su zasnovane na prethodno utvrenim indicijalnim injenicama, mere i radnje koje treba preduzeti kao i redosled preduzimanja pojedinih radnji i radnike predviene za izvrenje pjedinih radnji.KRIMINALISTIKO I KRIMINOLOKO PROGNOZIRANJE EKONOMSKOG KRIMINALITETAProuavanje nekih znaajnih karakteristika dela privrednog kriminasliteta ima ogromno znaenje za davanje procene o ugroenosti sa bilo kojim pojavnim oblikom kriminaliteta u privrednom ivotu drave. Takvo prouavanje se vri putem statistikih analiza i primenom drugih naunih metoda za izuavanje faktora koji determiniu odnosno odreuju sam nain izvrenja krivinih dela privrednomg kriminaliteta. Otkriveni privredni kriminalitet nije uvek realan odraz faktikog stanja ovog oblika kriminaliteta, odreeni broj krivinih dela i njihovih uinilaca ostaju zauvek nepoznati organima krivinog otkrivanja. A oni se s obzirom da nisu prijavljeni ili evidentiraju ili ulaze u grupu neotkrivenog kriminaliteta. Ovo opet znai da tamna brojka ekonomskog kriminaliteta predstavlja zaista veliki problem, upravo zbog velike prisutnosti tamne brojke kada su u pitanju krivina dela privrednog kriminaliteta o njemu ne treba da se donose zakljuci samo na osnovu otkrivenih krivinih dela budui da takva zabluda moe da nas odvede u pogrenom pravcu i da kriminalnu politiku vezanu za suzbijanje i spreavanje ovog vida krivinog dela usmerimo u pogrenom pravcu. S obzirom na obim i znaaj tamne brojke kada su u pitanju dela privrednog kriminaliteta pri analiziranju i proceni prirode ovih dela ne smemo nikako donositi zakljuke samo na osnovu postojeih statistikih podataka jer oni belee samo otkriveni privredni kriminalitet i u tom smislu prikazuju samo neku relativnu sliku koja posmatrano objektivno predstavlja samo fragment faktikog stanja o dimenzijama i rasprostranjensti ovog vida kriminaliteta. Zato sa pravom moemo da kaemo da statistiki podaci u ovoj oblasti u sutini odraavaju samo aktivnost dravnih organa a ne faktiko stanje i egzistiranje ovog vida kriminaliteta. Ulaenje u problem tamne brojke kriminaliteta pretpostavlja jedno ozbiljno ulaenje u njegovu kriminalistiku i kriminoloku prognozu i u donoenje procene vezano za faktore koji ga determiniu za obim, kretanje i ostale kriminoloke i kriminalistike karakteristike u ovim segmentima privrednog ivota. Sutina kriminoloke prognoze kada su u pitanju krivina dela privrednog kriminaliteta se sastoji u osnovi od planiranja manje ili vie verovatnih informacija i na osnovu toga predvianja obima i dinamike, strukture i strukturalnih promena ovog vida kriminaliteta koji treba oekivati na kratkoronom i dugoronom planu na prostoru koji se posmatra. Kriminoloko prognoziranje za tendencije u ovoj oblasti najee se vri sa statistikim metodom, no i sa drugim metodama koji nalaze primenu uopte u drutvenim naukama.* Ukoliko kriminalistika prognoza omogui izgradnju jedne temeljne strategije za primenu adekvatnih preventivno represivnih metoda i sredstava onda je postignut cilj i aktivnost na suzbijanju ovog vida kriminaliteta moe da prui dobre rezultat. Polazei od toga da kriminalistika prognoza kod krivinih dela privrednog kriminaliteta se odnosi na davanje prognoze u vidu procene predpostavljenih buduih napada ona je znai od izuzetne vanosti kada je u pitanju kriminalistika kontrola kao prvi stepen operativnih delatnosti, jer se upravo kriminalistikom kontrolom na jedan najiri mogui nain vri uvid u ekonomski kriminalitet kao masovni socijo patoloki fenomen. Isto tako kriminalistika prognoza ima svoje mesto i u kriminalistikij obradi krivinih dela ekonomskog kriminaliteta odnosno pri otkrivanju tih krivinih dela koja su izvrena od ranije u prolosti. Pomo se sastoji u prognoziranju obima i intenziteta ili drugih svojstava ranije izvrenih krivinih dela kao i u planiranju verzija o moguim pojavnim oblicima, no istovremeno i u prognoziranju novog do tada nepoznatog kriminalnog napada. Prognoziranje ekonomskog kriminaliteta bie postavljeno na zdravim naunim osnovama i uspeno e odgovoriti postavljenom cilju ukoliko saglasno osnovnim postavkama naunog determinizma istovremeno se saznaju kauzalne i druge veze vezane za zakonitost u pojavljivanju i egzistiranju ove drutveno tetne pojave. Njegovo nastajanje je rezultat uzajamnog delovanja mnogobrojnih sloenih i raznorodnih faktora i uzroka odnosno generatora koji su duboko utkani u drutvenu strukturu. Polazei od injenice da je prognoziranje kriminaliteta u celini i prema odreenim grupama krivinih dela sa istim i slinim karakteristikama doprinosi diferenciranju i planiranju adekvatnih i efikasnih mera i radnji za preventivno represivno spreavanje kriminaliteta i uinioca krivinih dela a to je rezultat osnove koju postavlja kriminoloko kriminalistika strategija za borbu protiv ove socijo patoloke pojave, u ovom smislu vrena su i nauna istraivanja kada su u pitanju drugi vidovi kriminaliteta posebno kada je u pitanju takozvani klasini kriminalitet. U poslednje vreme se sve smelije ide na prognoziranje krivinih dela ekonomskog kriminaliteta, ovo je posebno aktuelno u Nemakoj dok u naoj zemlji i nemamo nekih znaajnih istraivanjakoja bi posluila kao osnov za prognoziranje ove pojave.PLANIRANJE KRIMINALISTIKE KONTROLE I OBRADESpreavanje, suzbijanje i otkrivanje krivinih dela ekonomskog kriminaliteta treba da se odvija planski i organizovano. Operativno planiranje aktivnosti pretpostavlja predhodno ulaenje u sutinu etioloke strane problema tako to utvrivanje i eliminisanje faktora, uzroka i uslova koji doprinose i determiniu egzistiranju ovih krivinih dela se najee kao imperativ u borbi protiv privrednog kriminaliteta. Na osnovu toga se raa ideja da je prevencija svake osnove vezane za uzrok kriminaliteta prva brana i najefikasnije sredstvo u toj borbi. U ovom smislu ne trreba iskljuiti ni znaaj represivnih mera. Kao jedno od najvanijih pitanja takozvane privredne kriminalistike je i pitanje izrade planova i programa vezanih za suzbijanje ekonomskog kriminaliteta. Kriminoloko planiranje u okviru metodike otkrivanja, dokazivanja, razjanjavanja i preveniranja krivinih dela ekonomskog kriminaliteta svoju osnovu nalazi u optim postavkama vezanim za planiranje u kriminalistikim naukama prilagoenim specifinostima ekonomske kriminalistike kao posebnog dela ili podsistema kriminalistike metodike. Polazei od ovakvog stava planiranje jednog operativnog i krivinog predmeta u oblasti ekonomskog kriminaliteta u okvirima predkivinog postupka a i u istrazi treba da se odvija na taj nain to e operativni radnik kriminalista da odredi nacrt devet zlatnih pitanja kriminalistike i nacrt operativno taktikih mera i istranih radnji uz preciziranje vremena i redosleda izvrenja te definisanja mera na otkrivanju i obezbeivanju osumnjienog, s ciljem da se rasvetli i razjasni sluaj. Neispravno je kriminalistiki nastojati da po svaku cenu iznaemo jdan opti tipizirani plan s obzirom na injenicu da je svako ekonomsko krivino delo prema obliku, nainu izvrenja, okolnostima i situaciji dela zaista sluaj za sebe. Zbog toga prilikom planiranja mera i aktivnosti vezaniha za rasvetljavanje bilo kog krivinog dela treba poi od njegovih specifinosti. Planiranje je inae dinamian proces koji treba da predvidi najefikasniji i najekonominiji put za utvrivanje kriminalistikih i krivinoprocesno relevantnih okolnosti vezanih za krivino delo koje u postupku krivino treba dokazati. Inae stereotipi u smislu univerzalnih planova mogu da budu pogubni za otkrivanje i dokazivanje krivinih dela privrednog kriminaliteta. Jedno od pitanja koje treba reiti prilikom planiranja je i pitanje kada krenuti u planiranje kada je u pitanju krivino delo privrednog kriminaliteta? Vremenom kada se raspolae sa nekim najoptijim indicijalnim faktorima (injenicama) vezanim za kriminalni dogaaj koji ukazuju na eventualno postojanje ekonomskog krivinog dela planiranje treba da pone.PROUAVANJE LINOSTI PRIVREDNOG DELIKVENTAOpta razmatranja zabeleke za tipove privrednih delikvenataPrikupljanje i utvrivanje injenica i okolnosti znaajnih za otkrivanje i razjanjavanje odreenog kriminalnog dogaaja koji upuuje na postojanje krivinog dela u oblasti privrednog kriminaliteta kao i traganju za uiniocem takvog dela zaista sloenu misaonu aktivnost koja se odvija u sklopu sistema operativne delatnosti a i krivino procesne odnosno u sklopu celokupnog postupanja kao jedinstvenog procesa. Pri ovome kriminalista se suoava sa dosta sloenih problema ije je reavanje u direktnoj vezi sa blagovremenim okonanjem predmeta koji je oznaen kao sluaj i u vezi koga se vodi predkrivini odnosno krivini postupak protiv uinioca krivinog dela iz oblasti privrede. Jedan od aktuelnih naunih a i praktinih problema izmeu ostalog se odnosi na prouavanje linosti ekonomskog delikventa. Uinioci krivinih dela privrednog kriminaliteta predstavljaju elitne kriminalce koji su u vrhu kriminalne orbite i analiziranje njihove linosti i radnog mesta koje de fakto omoguava izvrenje krivinog dela, trai od nas da se prilikom razmatranja ovog pitanja zadrimo na problemu vezanom za klasifikaciju ekonomskih delikvenata. Samo na taj nain uspeno emo odrediti znaaj tipa ekonomskog delikventa u okvirima klasifikacije i tipologije uinioca krivinih dela uopte.* Dobrim poznavaocima problema privrednog kriminaliteta je potpuno jasno da