8. Уговори у области превоза

8.1. Нормативно регулисање транспорта

Транспорт путника и робе свим саобраћајним средствима и путевима врши се, по правилу,

на исти начин и уз исте или, у најмању руку, сличне услове. Ово је постигнуто

међународним стандардима саобраћајних услуга, регулисаним домаћим законодавством и

међународним вишестраним и дво-страним уговорима. У саобраћају је у начелу

постигнута једнообразност, било да се ради о домаћим или о страним транспортима, било

да се ради о дома-ћем увозу, извозу или транзиту. Отуда саобраћај и с правне тачке

гледишта има карактер светске, јединствене делатности, што је са своје стране резултат

улоге коју он игра у савременој друштвеној заједници.

8.1.1. Нормативно регулисање међународног транспорта

Међународни транспорт робе се најчешће правно регулише међуна-родним конвенцијама

мултилатералног карактера, иако нису ретки билате-рални споразуми који имају ипак

много мањи значај. Мултилатералних међународних конвенција из области међународног

транспорта робе има много, више него у ма којој другој спољнотрговинској делатности, а

може се са сигурношћу рећи да се највећи број конвенција из области спољнотрговинске

размене односи на правно регулисање међународног транспорта. Ово је потпуно

разумљиво ако се при томе узме у обзир да је међународни транспорт робе основа

спољнотрговинске размене и да је транспорт робе најчешће по својој природи

међународног карактера.

Међународне конвенције из области саобраћаја имају низ специфичности у односу на

друге међународне споразуме.

Међународни транспорт се темељи на читавом једном систему прав-них правила чији се

практични ефекат састоји у правном омогућењу међу-народних односа. Транспорт, као

облик тих односа, на сваки начин се укљу-чује у тај систем.

Као извори саобраћајног права могу бити означени следећи текстови међународних

уговора о стварима саобраћаја, односно транспорта, као општи извори саобраћајног права

и, на основу општих извора, читав низ посебних међународних текстова којима се

регулишу одређена питања и практични односи у саобраћају, односно транспорту:

1) Конвенција и Статут о слободи транзита, Барселона, 1921 (Начело слободе саобраћаја),

2) Декларација по којој се признаје слобода приступа мору државама које немају морску

обалу, Барселона, 1921,

3) Конвенција и Статут о међународном режиму пловних водних путева међународног

значаја, Барселона, 1921,

4) Конвенција и Статут о међународном режиму поморских лука, Женева, 1923

("Службене новине", број 280-1.ХХХ1Х/1931),

5) Конвенција и Статут о међународном режиму железница, Женева,

1923,

6) Међународна конвенција за изједначење неких правила о теретници, Брисел, 1924

(Додатак "Службеног листа ФНРЈ", број 7/59),

7) Међународна конвенција за унификацију извесних правила која се односе на

ограничење одговорности великих поморских бродова, Брисел, 1924,

8) Конвенција за изједначење извесних правила која се односе на међу-народни превоз

ваздушним путем, Варшава, 1929, Протокол о изменама ове Конвенције, Хаг, 1955;

Допунска конвенција Варшавској конвенцији за унифи-кацију неких правила која се

односе на међународни ваздушни саобраћај -"Службени лист СФРЈ - Међународни

уговори", број 3/78,

9) Конвенција о међународном цивилном ваздухопловству, Чикаго, 1944 (Додатак

"Службеног листа ФНРЈ", број 3/54),

10) Конвенција о режиму пловидбе на Дунаву, Београд, 1948 ("Службени лист ФНРЈ",

број 8/49),

11) Конвенција о оснивању Међувладине поморске саветодавне органи-зације, Женева,

1948 (Додатак "Службеног листа ФНРЈ", број 11/60),

12) Конвенција о друмском саобраћају, Женева, 1949 (Додатак "Служ-беноглиста ФНРЈ",

број 13/57),

13) Међународни санитарни правилник, Женева, 25. мај 1951,

14) Светска поштанска конвенција (Додатак "Службеног листа ФНРЈ", број 37/74),

15) Међународна конвенција о превозу робе (С1М) и о превозу путника (С1\/) у

железничком саобраћају, Берн, 1952 (Додатак "Службеног листа ФНРЈ", број 11 /55;

измена и допуна - Додатак "Службеног листа ФНРЈ", број 5/61),

16) Њујоршка конвенција о царинским олакшицама у туризму, која је потписана 4. јуна

1954 (Додатак "Службеног листа ФНРЈ", број 5/60),

17) Конвенција о уговору за међународни превоз робе у друмском саобра-ћају (СМР),

Женева, 1956 (Додатак "Службеног листа ФНРЈ", број 11/58),

18) Женевска царинска конвенција о контејнерима од 2. децембра 1972. године

("Службени лист СРЈ" - Међународни уговори бр. 2/2001),

19) Међународна конвенција о територијалном мору, отвореном мору, континенталном

слоју и рибарењу, Женева, 1958,

20) Међународна конвенција о телекомуникацијама, Женева, 1959 (Дода-так "Службеног

листа ФНРЈ", број 14/67),

21) Нацрт конвенције о уговору о превозу робе у унутрашњој пловидби, Женева, 1959,

22) Европска конвенција о царинском поступку са палетама које се кори-сте у

међународном превозу, Женева, 9. децембра 1960 (Додатак "Службеног листа ФНРЈ", број

13/64),

23) Царинска конвенција о привременом увозу амбалаже, која је потпи-сана у Бриселу 6.

октобра 1960 (Додатак "Службеног листа ФНРЈ", број 10/62),

24) Конвенција о међународним превозима железницама ("Службени лист СФРЈ -

Међународни уговори" бр. 8/84),

25) Царинска конвенција о међународном превозу робе на основу испра-ва за МОР

(Кагпе1а Т1Р) (Конвенција ТИР 1975) "Службени лист СРЈ - Међуна-родни уговори" бр.

9/2001 и "Службени лист СЦГ - Међународни уговори" бр. 5/2003.

8.1.2. Нормативно регулисање транспорта у државној заједници Србија и Црна Гора

У државној заједници Србија и Црна Гора питања саобраћаја и транспо-рта регулисана су

савезним и републичким законима, другим прописима и општим актима.

Полазећи од намене и претензије ове књиге, која за свој предмет има раз-матрање питања

послова у међународном и домаћем транспорту, наводе се следећи закони:

1) Закон о уговорима о превозу у друмском саобраћају ("Службени лист СРЈ", број 26/95);

2) Закон о међународном превозу у друмском саобраћају ("Службени лист СРЈ", број

60/98, 5/99 - испр., 44/99, 74/99 и 4/2000 - испр. и "Службени гласник РС", број 101/2005);

3) Закон о превозу опасних материја ("Службени лист СФРЈ", број 27/90, 45/90 - испр. и

"Службени лист СРЈ", број 24/94, 28/96 и 68/2002);

4) Закон о превозу у друмском саобраћају ("Службени гласник РС", број 46/95, 66/2001 и

91/2005);

5) Закон о уговорима о превозу у железничком саобраћају ("Службени лист СРЈ", број

26/95);

6) Закон о безбедности у железничком саобраћају ("Службени лист СРЈ", број 60/98 и

36/99 - испр.; и "Службени гласник РС", број 101/2005);

7) Закон о железници ("Службени гласник РС", бр. 18/2005);

8) Закон о поморској и унутрашњој пловидби ("Службени лист СРЈ", бр. 12/98, 44/99,

74/99, 73/2000 и "Службени гласник РС", број 101/2005);

9) Закон о обалном мору и епиконтиненталном појасу СФРЈ ("Службени лист СФРЈ", бр.

49/87, 57/89 и "Службени лист СРЈ", бр. 24/94 и 28/96);

10) Закон о унутрашњој пловидби ("Службени гласник СРС", број 54/90 и "Службени

гласник РС" 53/93, 67/93, 48/94 и 101/2005);

11) Закон о ваздушном саобраћају ("Службени лист СРЈ", број 12/98, 5/99, 44/99, 73/2000 и

70/2001 и "Службени гласник РС", број 101/2005);

12) Закон о облигационим односима и основама својинско-правних односа у ваздушном

саобраћају ("Службени лист СРЈ", број 12/98, 15/98 -испр.);

13) Закон о облигационим односима ("Службени лист СФРЈ", број 29/78, 33/85, 45/89,

57/89 и "Службени лист СРЈ", број 31/93).

14) Из наведених одредаба закона и њихове садржине којом се регу-лишу односи у

саобраћајној односно транспортној привреди, произилази да се саобраћај појављује у

следећим врстама: друмски саобраћај, железнички саобраћај, поморски саобраћај, речни

саобраћај и ваздушни саобраћај. О сваком од њих биће речи у наредном излагању у

посебном поглављу.

8.2. Уговор о отпремању (шпедицији) 8.2.1. Појам и карактеристике

Уговором о отпремању обавезује се отпремник да ради превоза одређене ствари закључи у

своје име и за рачун налогодавца уговор о превозу и друге уговоре потребне за извршење

превоза, као и да обави остале уобичајене послове и радње, а налогодавац се обавезује да

му исплати одређену накна-ду. Ако је уговором предвиђено, отпремник може закључити

уговор о превозу и предузимати друге правне радње у име и за рачун налогодавца. Питања

везана за отпремање (шпедицију) регулисана су Законом о облигационим односима.

Из ове дефиниције уговора о отпремању произилази да је отпремање такав привредни

посао који је у тесној вези са превозом ствари. Али, између отпремања и превоза постоји

врло значајна разлика. Отпремник организује превоз ствари, али извршење превоза може

поверити неком другом лицу. Ако је одлучио да извршење превоза повери превозиоцу, а

то се најчешће дешава, отпремник ће са превозиоцем закључити уговор о превозу. Такав

уговор ће отпремник закључити, по правилу, у своје име а за рачун налогодавца. Поред

тога, отпремник може бити дужан да предузима и читав низ других правних и фактичких

радњи у вези с отпремањем робе. Зато се може рећи да је обавеза отпремника с једне

стране ужа од обавезе превозиоца, јер отпремник не мора сам обавити превоз, али да је с

друге стране шира од обавезе превозиоца, јер се не ограничава само на превоз.

Привредни значај уговора о отпремању је врло велики, нарочито у међу-народној

трговини. Не располажу сви учесници у привредним односима довољном стручношћу за

организовање превоза робе. А за организовање превоза треба доста знања: треба изабрати

одговарајуће превозно сред-ство, одговарајући превозни пут, закључити одговарајући

уговор са прево-зиоцем, извршити на одговарајући начин осигурање робе у превозу, у

међу-народној трговини треба обавити царинске формалности итд. Пракса пока-зује то да

ће такви послови често бити јефтиније и брже обављени ако их купац или продавац

повери специјализованој организацији за организо-вање превоза ствари - отпремнику

(шпедитеру), него ако их сам обавља.

Уговором о отпремању мора бити прецизно одређен задатак отпремника: организовање

превоза одређене ствари на одређеној релацији. То је једини битни састојак уговора о

отпремању по самој природи тог посла. Накнада која припада отпремнику најчешће се

уговара, али је уговор о отпремању пуно-важан и ако не садржи одредбу о отпремничкој

накнади (члан 839. Закона). Зато накнада не представља битни састојак уговора о

отпремању по самој природи тог посла.

Уговор о отпремању редовно садржи и читав низ других састојака који се не могу

сматрати битним по природи посла. Уговор би био пуноважан и без њих. Међутим, након

што су их уговорне стране унеле у уговор, они могу бити од великог значаја за њихов

однос. Тако, уговором о отпремању може бити одређено да ће отпремник извршити

ускладиштење робе или да ће упаковати робу којутреба превести.

Уговор о отпремању је обострано обавезујући, теретан и неформалан уго-вор. Понуду за

закључење таквог уговора по правилу даје лице које је заинте-ресовано да отпремник

организује превоз одређених ствари. Уговор ће се сма-трати закљученим и ако отпремник

такву понуду одмах не одбије.

То је врло често формуларан уговор (уговор о приступу). Постоје Општи услови

пословања међународних шпедитера које је 1979. године израдила Групација за

међународну шпедицију Општег удружења саобраћаја у оквиру Привредне коморе

Србије.

С обзиром на то да отпремник закључује уговор са превозиоцем и друге потребне уговоре

у своје име а за рачун налогодавца, уговор о отпремању представља посебну врсту

уговора о комисиону (тзв. комисион у транспорту). Али, уговор о отпремању има доста

специфичности, због којих је издвојен у засебни именовани уговор у привреди. А кад је

тако уговором о отпремању одређено, отпремник може закључити уговор о превозу и

предузимати друге правне радње у име и за рачун налогодавца (члан 827. став 2. Закона).

У таквом случају отпремникје заступник налогодавца у погледу правних послова које

треба обавити ради превоза робе на коју се односи уговор.

Зато се на односе између налогодавца и отпремника који нису уређени посебним

одредбама о отпремању сходно примењују правила о уговору о комисиону, односно

трговинском заступању (члан 829. Закона). А на односе комисиона сходно се примењују

правила о налогу (члан 722. Закона). Зато се може рећи да уговор о отпремању спада у

групу уговора о привредним услугама који садрже елементе налога (мандата).

8.2.2. Уговор о отпремању (шпедицији) - пример

Уговорне стране:

Предузеће - налогодавац_

Предузеће - шпедитер, отпремник_

Уговорне стране су сагласне:

1. Овим уговором о отпремању обавезује се отпремник да, ради превоза одре-ђене ствари,

закључи у своје име и за рачун налогодавца уговор о превозу и друге уговоре потребне за

извршење превоза, као и да обави остале уоби-чајене послове и радње, а налогодавац се

обавезује да му исплати одре-ђену накнаду.

2. Отпремник је дужан упозорити налогодавца на недостатке у његовом налогу, нарочито

на оне који га излажу већим трошковима или штети.

Ако ствар није упакована или иначе није спремљена за превоз како треба, отпремник је

дужан упозорити налогодавца на те недостатке, а кад би чекање да их налогодавац уклони

било од штете за њега, отпремник је дужан да их уклони на рачун налогодавца.

3. Отпремник је дужан држати се упутстава о правцу пута, средствима и начину превоза,

као и осталих упутстава добијених од налогодавца.

Ако није могуће поступити по упутствима садржаним у налогу, отпремник је дужан

тражити нова упутства, а ако за то нема времена или је то немо-гуће, отпремник је дужан

поступити како то захтевају интереси налого-давца.

О сваком одступању од налога отпремник је дужан без одлагања обавестити налогодавца.

Ако налогодавац није одредио ни правац пута ни средство, односно начин превоза,

отпремник ће их одредити како захтевају интереси налогодавца у датом случају.

Ако је отпремник одступио од добијених упутстава одговара и за штету насталу услед

више силе, изузев ако докаже да би се штета догодила и да се држао датих упутстава.

4. Отпремник одговара за избор превозиоца као и избор других лица са којима је у

извршењу налога закључио уговор (ускладиштење робе и сл.), али не одговара и за њихов

рад, изузев ако је ту одговорност преузео уговором. Отпремник може и сам извршити

потпуно или делимично превоз ствари чија му је отпрема поверена, ако није нешто друго

уговорено.

Ако је отпремник сам обавио превоз или део превоза, има права и обавезе превозиоца и у

том случају припада му и одговарајућа накнада за превоз поред накнаде по основу

отпремања и накнаде трошкова у вези са отпре-мањем.

Исто важи у погледу других послова обухваћених налогом, обичајима или општим

условима.

5. Отпремник је дужан да осигура пошиљку само ако је то уговорено.

Ако уговором није одређено које ризике треба да обухвати осигурање, отпремник је дужан

да осигура ствари од уобичајених ризика.

6. Отпремникје дужан након завршеног посла положити рачун налогодавцу. Према

захтеву налогодавца отпремник је дужан положити рачун и у току извршавања налога.

7. Налогодавац је дужан исплатити отпремнику накнаду према уговору, а ако накнада није

уговорена, онда накнаду одређену тарифом или неким другим општим актом, а у

недостатку овога, накнаду одређује суд. Отпремник може захтевати накнаду кад изврши

своје обавезе из уговора о отпремању.

Налогодавац је дужан накнадити отпремнику одређене трошкове учињене ради извршења

налога о отпремању ствари. Отпремник може захтевати накнаду трошкова одмах пошто

их је учинио. Налогодавац је дужан на зах-тев отпремника предујмити му потребну своту

за трошкове које захтева извршење налога о отпремању ствари.

8. Налогодавац је дужан обавестити отпремника о особинама ствари којима може бити

угрожена сигурност лица или добара или нанесена штета. Кад се у пошиљци налазе

драгоцености, хартије од вредности или друге скупоцене ствари, налогодавац је дужан

обавестити о томе отпремника и саопштити му њихову вредност у часу предаје ради

отпремања. 9. Кад је уговором о отпремању одређена једна укупна свота за извршење

налога о отпремању ствари, она обухвата накнаду по основу отпремања, накнаду за превоз

и накнаду свих осталих трошкова, ако није што друго уговорено.

У том случају, отпремник одговара и за рад превозиоца и других лица који-ма се путем

овлашћења из уговора послужио.

10. Отпремник може у извршавању добијених налога организовати збирну отпрему, осим

ако је уговором то искључено.

Ако збирном отпремом постигне разлику у возарини у корист налогодавца, отпремник

има право на посебну додатну накнаду.

У случају збирне отпреме отпремник одговара за губитак или оштећење ствари настале за

време превоза до којих не би дошло да није било збир-не отпреме.

11. Ради обезбеђења наплате потраживања насталих у вези са уговором о отпремању,

отпремник има право залоге на стварима предатим ради отпре-мања и у вези са

отпремањем све док их држи или док има у рукама исправу помоћу које може располагати

њима.

Кад је у извршењу отпремања учествовао и други отпремник, он је дужан старати се о

наплати потраживања и остварењу права залоге претходних отпремника.

Ако други отпремник исплати отпремникова потраживања према налогода-вцу, та

потраживања и отпремниково право залоге прелазе на њега по самом закону.

То исто бива ако други отпремник исплати превозиочева потраживања.

12. У случају спора по овом уговору надлежан је_суд у

13. Овај уговор сачињен је у шест истоветних примерака од којих по три за сваку

уговорну страну.

За отпремника За налогодавца

8.3. Уговори о превозу у друмском саобраћају 8.3.1. Основна правила

Уговори о превозу у друмском саобраћају представљају такве уговоре којима се једна

уговорна страна, која се зове превозилац (возар) обавезује да другој уговорној страни која

се зове пошиљалац превезе робу, ствари, путнике или пртљаг до одређеног места, а

пошиљалац је дужан да превознику за такву услугу плати уговорену накнаду

(превознину).

Законом у уговорима о превозу у друмском саобраћају регулисана су питања превоза

ствари (робе), путника и пртљага као и питања превоза у коме учествује више превозилаца

као и мешовити (комбиновани) превоз. Уговор о превозу ствари (робе) је реалан уговор,

јер се сматра закљученим кад прево-зилац прими ствари на превоз. Превозилац не може

примити оне ствари на превоз чији је превоз забрањен законом. Међутим, за ствари за које

је прописано да се могу превозити само под одређеним условима, исте се могу при-мати

на превоз када су испуњени такви услови.

Изменама и допунама Закона о превозу у друмском саобраћају ("Служ-бени гласник РС",

број 66/2001), шире и прецизније се регулишу питања везана за линијски и ванлинијски

превоз путника, инспекцијски надзор друм-ског саобраћаја, казнене одредбе у друмском

саобраћају, и др.

Линијски превоз је јавни превоз који се обавља на одређеној линији према реду вожње, а

линија је одређени превозни пут од почетне до крајње станице, односно стајалишта са

једним или више полазака, односно повратака. Линиј-ски превоз путника обавља се као:

градски, приградски и међумесни превоз. Законом је као новина предвиђен

међурепублички превоз - између насељених места на територији Републике Србије и

Републике Црне Горе коришћењем аутобуских станица, без могућности коришћења

аутобуских стајалишта.

Међурепублички превоз може обављати превозник ако има закључен уговор о

заједничком обављању међурепубличког превоза са превозником из Републике Црне Горе.

Захтев за регистрацију и оверу реда вожње у међуре-публичком превозу подноси се

најкасније до 31. октобра текуће године. Наве-дени уговор о превозу има сва обележја

облигационог уговора, предвиђена Законом о облигационим односима.

Привредна комора Србије према одредбама закона утврдиће опште усло-ве превоза за

међурепублички превоз у року од 30 дана од дана ступања на снагу Закона (5. децембар

2001. године).

Ванлинијски превоз путника и ствари обавља се на основу писменог уго-вора закљученог

између превозника и корисника превоза којим се утврђује нарочито: релација са

утврђеним полазиштем и одредиштем; време обавља-ња превоза; цена превоза и места

укрцавања и искрцавања путника, односно места утовора и истовара ствари.

У ванлинијском превозу путника превозник може за једну вожњу закљу-чити само један

уговор. Укрцавање и искрцавање путника врши се само у местима утврђеним уговором.

Као ванлинијски превоз путника сматра се и превоз радника из места становања на посао

и са посла, односно ђака и студената из места становања до школе и из школе на основу

писменог уговора са посебним возним исправама (недељна, месечна, годишња и сл.) и без

примања других путника.

Сваки други превоз путника, који се обавља: на истом превозном путу; свакодневно,

односно истогдана у недељи; у исто време; и са истим местима укрцавања и искрцавања

путника, сматра се линијским превозом путника.

Превозници који обављају ванлинијски превоз путника не могу укрцавати и искрцавати

путнике на аутобуским стајалиштима.

Врсте уговора о превозу у друмском саобраћају одређују се, с обзиром на подручје на

којем се превоз обавља, на: превоз у унутрашњем друмском саобраћају и у међународном

друмском саобраћају. Унутрашњим друмским саобраћајем сматра се превоз који се

обавља у оквирима граница једне државе, тј. на територији једне државе. Међународни

друмски превоз (тран-спорт, саобраћај) односи се на превоз који се обавља на територији

најмање две или више држава, тј. да се место отпремања - отпремна станица и место

опредељења - упутна станица налазе у различитим државама.

Уговор о превозу робе у друмском саобраћају је реалан уговор, али често је неформалан и

адхезионог карактера. То значи да је једна уговорна страна, пошиљалац робе, дужна да

преда ствар (робу) на превоз да би се сматрао уговор закљученим.

Као уговорне стране појављују се превозилац и пошиљалац. Превозио-цем се сматра, по

правилу, одређени привредни субјект, који је регистрован за обављање ове делатности.

Одредбама наведеног закона као превозилац одређено је лице које по основу уговора

превози путнике и ствари, тако да из тога произилази да као превозилац може да се

појави, пред правног лица, и физичко лице које је у приватној својини регистровало такву

фирму за оба-вљање делатности. Поред превозиоца у овом уговору појављује се и поши-

љалац, тј. лице које по основу уговора предаје ствари на превоз.

Осим превозиоца и пошиљаоца, као и код уговора о превозу робе желез-ницом, појављује

се и треће лице - прималац. Под примаоцем подразумева се одређено лице које је

овлашћено да у месту опредељења прими робу (ствар) предату на превоз.

8.3.2 Уговор о превозу ствари

Уговором о превозу ствари превозилац се обавезује да ствар превезе у место опредељења

и да је преда примаоцу или другом лицу које прималац одреди, а пошиљалац да

превозиоцу исплати уговорену превознину. Уго-вор о превозу ствари сматра се

закљученим кад превозилац прими ствари на превоз.

Превозилац не може примити на превоз ствар чији је превоз забрањен законом. Ствар за

коју је прописано да се може превозити само под одређе-ним условима може се примити

на превоз ако су ти услови испуњени. Прево-зилац је дужан да ствар превезе возилом које

је одређено уговором о превозу.

Количина ствари које се предају на превоз одређује се бројем комада, масом или

запремином. Ако се количина ствари не може тачно одредити одређује се мером

уобичајеном у месту отпреме.

Пошиљалац је дужан да превозиоцу да упутство за чување ствари и руко-вање њоме, ако

је реч о ствари чији превоз није уобичајен или ако то прево-зилац захтева. Пошиљалац је

одговоран за штету проузроковану лицима, во-зилу и другим стварима дејством својстава

ствари која је предата на превоз, ако превозиоцу та својства нису била позната нити су му

морала бити позната. Превозилац је дужан да возило постави на место које је уговором о

превозу одређено за утовар ствари. Ако место утовара ствари није уговорено, поши-љалац

је дужан да га благовремено одреди и да о томе обавести превозиоца.

Превозилац је дужан да возило постави на место утовара уговореног дана и часа. Ако је

уговором о превозу одређен само дан постављања возила на место утовара, превозилац је

дужан да возило постави тог дана, али најдо-цније у року који омогућава утовар пре

истека радног времена пошиљаоца. Превозилац је дужан да пошиљаоца, или лице које он

одреди обавести о постављању возила на место утовара.

Пошиљалац утовара ствар у возило, а истовара је прималац, ако угово-ром о превозу

ствари није друкчије одређено. При утовару ствари у возило пошиљалац се мора

придржавати упутстава превозиоца која се односе на распоред ствари у возилу и на остапе

околности које би могле утицати на сигурност лица, возила и ствари у возилу. Утовар

ствари у возило мора се започети и извршити у примереном року, ако уговором о превозу

ствари није друкчије одређено. Рок за утовар ствари у возило продужава се за време за

које се утовар није могао извршити због разлога за које нису одговорни ни пошиљалац ни

превозилац.

У време утовара у возило рачуна се и време потребно за: попуњавање товарног листа и

предају превозиоцу исправа које се односе на ствар; покри-вање, везивање и друго

обезбеђивање ствари у возилу, ако је пошиљалац дужан да то изврши; обављање радњи

без којих се превоз не може започети.

Товарни лист се издаје ако то захтевају превозилац или пошиљалац. Товарни лист се

издаје приликом пријема ствари на превоз. Издавањем товарног листа превозилац

потврђује да је закључен уговор о превозу и да је ствар примљена на превоз.

Пошиљалац и превозилац могу споразумно одредити да превозилац изда товарни лист по

наредби или на доносиоца (преносиви товарни лист).

На примерку товарног листа који се предаје пошиљаоцу мора бити изричито назначено да

је то преносиви товарни лист, а на осталим пример-цима оригинала товарног листа - да је

издат преносиви товарни лист.

Услови уговора о превозу и општи услови превозиоца обавезују имаоца преносивог

товарног листа који није пошиљалац само ако су садржани у преносивом товарном листу

или се на њих у товарном листу изричито позива.

Извршење превоза - Превозилац је дужан да ствар превезе путем који је уговорен. Ако

пут превоза није уговорен, превозилац је дужан да ствар пре-везе путем који је

најповољнији за превоз такве ствари.

Превозилац је дужан да ствар превезе у уговореном року (рок превоза). Ако рок превоза

није уговорен, превозилац је дужан да ствар превезе за време које је уобичајено за превоз

такве ствари, с обзиром на врсту и дужину пута, као и врсту возила.

Рок превоза почиње да тече од истека рока за утовар ствари, односно додатног рока за

утовар.

Сматра се да је рок превоза истекао од момента обавештења примаоца да је ствар

приспела у место опредељења и да је припремљена за предају, или од момента кад је

превозилац покушао да преда ствар примаоцу.

Право располагања у току превоза - Ако није издат преносиви товарни лист,

пошиљалац располаже са ствари у току превоза и може да захтева: да се обустави превоз

ствари; да се предаја ствари примаоцу одложи; да се ствар преда у неком другом месту

опредељења; да се ствар преда њему или неком другом примаоцу који није одређен

уговором о превозу или у товарном листу; да се ствар врати у место отпреме.

Захтеви морају бити поднесени у писменој форми.

Право пошиљаоца да располаже са ствари у току превоза престаје преда-јом товарног

листа другом лицу.

Прималац ствари може располагати са ствари у току превоза ако поши-љалац стави у

товарни лист напомену да прималац има право да располаже са ствари. Прималац може

располагати са ствари која је у превозу и ако му пошиљалац преда свој примерак товарног

листа или ако ствар стигне у место опредељења.

Превозилац је дужан да ствар преда у месту опредељења или у месту које за пријем ствари

одреди лице овлашћено да располаже са ствари.

Превозилац је дужан да ствар преда примаоцу или имаоцу преносивог товарног листа, а

ако товарни лист или преносиви товарни лист није издат -лицу које је уговором о превозу

или на други начин одређено за пријем ствари. Превозилац је дужан да без одлагања

обавести примаоца о приспећу ствари у место опредељења. Обавештење се доставља на

адресу коју је означио пошиљалац, и то у току радног времена примаоца, а ако је прима-

лац физичко лице - у уобичајено време.

Прималац је дужан да ствар истовари, ако уговором није друкчије одре-ђено. Приликом

истовара прималац се мора придржавати упутстава прево-зиоца која се односе на

безбедност и заштиту од штете лица, возила и ствари утоварених у возило.

Одговорност превозиоца - Превозилац је одговоран за штету насталу због потпуног или

делимичног губитка или оштећења ствари коју је преузео на превоз и то од момента

преузимања ствари на превоз до момента њене предаје примаоцу, као и за штету насталу

због закашњења у превозу и предаји ствари примаоцу, осим ако докаже да је штета

настала због радњи или пропуста корисника превоза, својства ствари или других узрока

који се нису могли предвидети, избећи или отклонити.

Превозилац се ослобађа одговорности ако је потпун или делимичан губитак или оштећење

ствари настало због:

1) употребе отворених и непокривених возила, ако је употреба таквих возила изричито

уговорена и назначена у товарном листу;

2) недостатка или лошег стања амбалаже за ствар која је по својој природи подложна

растуру или оштећењу, или ако није упакована или није уредно упакована;

3) руковања, утовара, слагања и истовара ствари од стране пошиљаоца, односно примаоца

или лица која су радила на тим пословима по налогу пошиљаоца, односно примаоца;

4) својства ствари због које је ствар нарочито подложна потпуном или делимичном

губитку или оштећењу (ломљење, рђање, труљење, дејство мраза и топлоте, сушење,

цурење, расипање и сл);

5) недостатака или непотпуности ознаке на колетима.

Превозилац није одговоран за штету насталу због потпуног или делимич-ног губитка или

оштећења ствари предате на превоз ако докаже да је предузео мере које је према

околностима био дужан да предузме, као и да је поступио по посебним упутствима - ако

су му дата.

Ако је потпун или делимичан губитак или оштећење ствари могло настати у вези с једном

или више посебних наведених околности, претпоставља се да је штета настала због тих

околности, док ималац права супротно не докаже.

Превозилац одговара за штету коју проузрокују лица која су по његовом налогу радила на

извршењу превоза. Ова одредба се односи и на друге пре-возиоце које превозилац користи

за превоз ствари, као и на лица која су по налогу и других превозилаца радила на

извршењу превоза.

Превозилац се не може ослободити од одговорности за штету ако при превозу отвореним

или непокривеним возилом дође до губитка целе пошиљке или до неуобичајено великог

губитка ствари; ако је превоз ствари извршен возилом које је снабдевено потребном

опремом за заштиту ствари од топлоте, хладноће, разлике у температури или влажности

ваздуха, а не докаже да је предузео мере које је, према околностима, био дужан да

предузме у погледу избора, одржавања и употребе такве опреме, као и да је поступио по

посе-бним упутствима - ако су му дата. Ствар се сматра изгубљеном у превозу ако је

превозилац није предао примаоцу у року од 30 дана од дана истека уговореног рока, а ако

угово-рени рок није предвиђен - у року од 60 дана од дана кад је превозилац преузео

ствар.

Накнада штете за потпун или делимичан губитак и ошгећење ствари пре-дате на превоз

одређује се према уговореној цени, а ако није уговорена -према тржишној цени коју је

ствар имала у време и у месту отпреме. Накнада штете не може бити већа од: износа који

би превозилац морао да плати у случају потпуног губитка ствари - ако је цела ствар

оштећена; износа који би превозилац морао да плати у случају губитка оштећеног дела

ствари - ако је оштећен само један део ствари.

Захтев за накнаду штете у случају потпуног или делимичног губитка или оштећења ствари

подноси се у року од 60 дана од дана сазнања за штету. Захтев за накнаду штете у случају

закашњења у превозу и предаји ствари примаоцу подноси се у року од 30 дана од дана

предаје ствари примаоцу.

Превознина - Висина превознине одређује се уговором о превозу ствари или другим

објављеним обавезним актом. Превознина се плаћа само за ствар која је превезена и у

месту опредељења стављена на располагање примаоцу или другом овлашћеном лицу. Ако

је ствар превезена само једним делом пута, превозилац има право на сразмерну

превознину за пређени пут, а ако је за то одговоран корисник превоза на превознину у

пуном износу.

Ако прималац не испуни своје обавезе у вези са превозом, превозилац није дужан да преда

ствар ако му прималац, на његов захтев и без одлагања не пружи одговарајуће обезбеђење.

У том случају превозилац може ствар пре-дати на чување јавном складишту или другом

лицу, или је може сам чувати. Превозилац је дужан да, без одлагања, обавести примаоца и

пошиљаоца о предаји ствари на чување.

Ако превозилац преда ствар на чување јавном складишту или другом лицу, одговара за

њихов избор. Ако прималац не испуни своје обавезе прево-зилац може продати ствар.

8.3.3 Уговор о превозу робе - пример

Закључен између Предузећа _ у _

као пошиљаоца, којег заступа директор_с једне стране, и

Предузећа_у_као превозиоца, које

заступа директор_с друге стране, на следећи начин:

1. Превозилац се обавезује да изврши превоз робе и то:

- од_до_, а за рачун пошиљаоца као

савестан привредник и да се придржава свих упутстава која је добио од пошиљаоца.

2. Споразумом страна договорено је да цена за превоз наведене робе из

тачке 1. овог уговора буде динара_по једном килограму и то

ако је возило натоварено с најмање 80 одсто робе. Возило је носивости 8 тона. Ако

капацитет није толико искоришћен, пошиљалац плаћа прево-зиоцу као да је капацитет

испуњен.

3. Уговорне стране су се такође договорила да искоришћење возила утврђује пошиљалац у

присуству превозника и о свему томе сачињава се записник.

4. Уговорач превозник обавезује се да утовар робе врши сам или са својим радницима, за

чије обезбеђење он одговара.

5. Превозник се обавезује да с утоваром робе отпочне дана_, а да

крене до места опредељења дана_и на место опредељења

стигне дана_, те тога дана и робу преда_.

6. Превозник се даље обавезује да робу у уговореној количини на време допреми у

исправном стању и преда примаоцу, те у целости преузима ризик лома и оштећења робе,

до којег је дошло у току превоза било услед субјективних или објективних околности, као

што су: погрешан или лош утовар, слабо обезбеђење утовара, лоше паковање итд.

7. Уговорне стране су се споразумеле да је превозник, уколико не изврши уредно

наручени превоз, обавезан кориснику превоза доплати на име

уговорене казне_одсто, ако пак превозник уступи другом превознику

да робу превезе, он и даље одговара за сва оштећења која се буду дого-дила на рачун робе,

као и за неблаговремено извршење превоза.

8. За све што није уговорено овим уговором примењиваће се одредбе Закона о

облигационим односима.

9. У случају спора уговорне стране су се споразумеле да буде надлежан суд У_•

10. Овај уговор написан је у_истоветних примерака од којих свака страна

задржава по_примерака.

Овај уговор закључен је дана_у_.

За пошиљаоца За превозиоца

8.3.4. Осигурање робе у транспорту

Овај облик осигурања зависи од транспортних путева, тј. и од врсте пре-возних средстава,

оно може да буде копнено, поморско, речно и ваздушно. Зависно од предмета

транспортног осигурања постоји: а) осигурање робе (саг-до осигурање) и б) осигурање

превозних средстава (каско осигурање).

Осигурање робе (сагдо осигурање) - Под овим осигурањем подразумева се осигурање

имовине која се превози у појединим видовима транспорта која се превози по основу

уговора о превозу (најчешће осигурање робе и пртљага).

У поморском транспорту осигурање робе код већине земаља спада у добровољно

осигурање и то је једна од најстаријих и најразвијенијих грана осигурања.

Код међународног превоза робе морем употребљавају се две полисе: енглеска поморска

полиса и транспортна полиса која се издаје на нашем језику. Разлика између енглеске и

транспортне полисе је у томе што се на енглеској полиси све одредбе дају у оригиналном,

нескраћеном облику и то на енглеском језику, док се у нашој транспортној полиси

поједине одредбе из енглеске полисе само помињу. Енглеска поморска полиса коју издају

наша осигуравајућа друштва, у потпуности одговарају полисама које се употребљавају у

Енглеској. Енглеска поморска полиса састоји се из осно-вне полисе и једне или више

штампаних (или на други начин) умножених клаузула, које се додају основној полиси

лепљењем или на други начин. Текст енглеске полисе није се мењао још од XVII века.

Карактеристике енглеске, односно Лојдове полисе су у томе што иста служи за осигурање

брода и робе и што садржи одредбе о покрићу поморских и ратних ризика. Лојдова полиса

је данас чисто поморска полиса и по њој се покривају од поморских ризика само роба и

брод, што значи да су ратни и политички ризици искључени специјалним клаузулама које

су уметнуте у текст Лојдове полисе.

У пракси наших осигуравајућих друштава примењују се и одређене допун-ске клаузуле

које је издао Институт лондонских осигурача, као што су опште клаузуле о осигурању

извесне робе (клаузуле за жито, дрво, стоку и др.), кпаузуле за извесне допунске ризике,

као што су: крађа, неиспорука, лом и др., и клаузуле за ратне и политичке ризике.

Опште клаузуле за поморске ризике скраћено се називају РРА (франко од партикуларне

хаварије), \Л/А (са хаваријама) и "А11 пзсз" су у ствари комплети који се састоје из 14

различитих клаузула којима се мењају и допуњују разне одредбе Лојдове полисе.

Додавањем ових клаузула основној полиси прила-гођавају се одредбе из полисе

данашњим потребама.

Осигурање по РРА условима су у ствари осигурања по енглеским помор-ским полисама

којима је додат комплет општих клаузула РРА (франко од пар-тикуларне хаварије). Овим

осигурањем су покривени основни ризици као што су: ризици мора, пожар, крађе, бацање

робе у море и баратерија заповедника и морнара. Под ризицима мора подразумевају се

судар бродова, насукавање, потонуће, бродолом, невреме на мору и др. Бацање робе

представља такође поморски ризик било да то бацање чини заповедник или посада

намерно да би се избегла одређена опасност на броду или терету који се превози.

Осигурање по \Л/А условима, тј. по енглеској поморској полиси којој је додат комплет

општих услова \Л/А, разликује се од осигурања по РРА усло-вима само у погледу клаузуле

број 5, по којој су покривене све засебне хаварије настале због осигураних ризика. По

одредбама ове клаузуле засе-бне хаварије су покривене уз примену интегралне франшизе,

под којом се подразумева штета до одређеног износа која се не надокнађује, а кад износ

штете пређе износ франшизе штета се има надокнадити у потпу-ности. У нашем праву

најчешће се интегралне франшизе примењују код поморског карга и против извесних

основних транспортних ризика. За раз-лику од интегралне франшизе постоје и одбитне

франшизе које предста-вљају износ франшизе која се увек одбија од утврђене штете.

Осигурање робе у копненом превозу - Обухвата осигурање робе у железничком и

друмском превозу. Врши се генералним или појединачним полисама осигурања. За

осигурање робе у међународном железничком и друмском превозу најчешће се користе

појединачне полисе или уговори о отвореном покрићу. Кад се врши појединачно

осигурање робе у железни-чком и друмском превозу, по правилу се уговара осигуравајуће

покриће "против свих ризика" (уз одговарајуће ААР клаузуле). Осигуравач из таквог

односа није дужан да исплати накнаду из осигурања само ако је штета наступила услед

намере или крајње непажње осигураника, услед мана и природних особина робе, услед

неправилног или недовољног паковања, услед неправилног или недовољног означења

робе, услед избора непри-кладног превозног средства, неправовремене предаје робе

превозиоцу, кршења одговарајућих прописа или услед ратних догађаја, политичких

немира и штрајкова. Осигурање почиње од тренутка кад је роба утоварена на превозно

средство у месту наведеном у полиси осигурања као место отпреме, и траје све док роба

не буде искрцана из превозног средства у месту које је у полиси одређено као место

одредишта. Роба је осигурана и за време успутног уобичајеног ускладиштења. Накнаду из

осигурања, ако се догодио осигурани случај, осигуравач исплаћује без одбијања фран-

шизе. Посебним клаузулама које могу бити унете у полису, осигуравајуће покриће се

може проширити и на неке ризике који нису обухваћени клаузулом "против свих ризика",

као што је: ризик одбијања преузимања робе јер је роба у превозу изгубила одређена

својства.

Осигурање робе у ваздушном превозу - Вид карго осигурања који осигуранику пружа

врло широко осигуравајуће покриће. Осигуравач дугује накнаду из осигурања у случају

било каквог губитка или оштећења осигуране робе за време ваздушног превоза, ако је

штета наступила услед незгоде пре-возног средства, пожара, више силе, неиспоруке, крађе

или радњи превозиоца или лица које по његовом овлашћењу врши манипулацију са

авионским поши-љкама. Из осигурања су искључене штете које су настале услед пропуста

осигураника, недовољног, неприкладног или неисправног паковања, мраза, врућине или

утицаја атмосферског притиска, закашњења у превозу, мана или природних својстава

осигуране робе, ратних или политичких ризика, и у таквом случају се уз полису осигурања

додају одговарајуће клаузуле.

Осигурање робе у мешовитом превозу - Карго осигурање у којем осигу-раник на основу

једног уговора о осигурању и једне полисе осигурања ужива осигуравајуће покриће за

читаво време превоза робе, без обзира на то што се роба превози разним превозним

средствима и што превоз врше разни пре-возници. Осигураник не мора за сваку фазу

превоза робе (железнички превоз, друмски превоз, поморски превоз, речни превоз) да

закључи посебан уговор о осигурању. У таквом случају, ако је једна од фаза у превозу

робе била помор-ски превоз, па је осигуравач испоставио полису која је уобичајена за

поморско осигурање, за осигурање ствари које се пре или после превоза бродом налазе у

складиштима, стовариштима или другим местима, или се превозе другим превозним

средствима, примењују се правила која важе за поморско осигу-рање. Осигуравајуће

покриће које важи за читав мешовити превоз, од првог места укрцаја робе у превозно

средство па до последњег места искрцаја, без обзира на промену превозног средства,

пружа осигуранику клаузула "од складишта до складишта", која се данас редовно уноси у

све уговоре о карго осигурању. Ако се превоз робе врши контејнерима, осигурањем се

може обухватити не само превоз контејнером, него и превоз на релацији до и од

терминала на којем се обавља пуњење и пражњење контејнера.

Осигурање возарине - Вид транспортног осигурања у којем се као мате-ријални интерес

у вези са којим је извршено осигурање појављује право осигу-раника на возарину.

Превозилац може да закључи уговор о осигурању воза-рине у оним случајевима кад

његовог право на возарину настаје тек ако путо-вање буде успешно окончано. Ако

превозилац не превезе робу до одредишта и не преда је примаоцу, он у том случају неће

имати право на возарину и због тога ће претрпети штету. Ту штету ће му осигуравач

накнадити по основу оси-гурања возарине. Најчешћи случај кад наступа осигурани случај

у овој врсти осигурања је пропаст превозног средства. Ако није другачије уговорено,

осигу-рањем се покрива бруто износ возарине. У поморском осигурању постоје посебне

Институтске клаузуле за осигурање возарине.

Добровољно и обавезно осигурање - Ова подела је учињена према томе да ли је уговарач

осигурања обавезан да за одређене случајеве и за евентуалне ризике који се јављају као

потенцијална опасност закључи са осигуравачем уговор о осигурању. Ако та обавеза

постоји по закону, онда се ради о обавезном осигурању. Добровољно осигурање

подразумева потпуну слободу одлучивања од стране будућег уговарача осигурања да ли

ће да закључи уговор о осигурању са осигуравачем. Овакав облик осигурања уводе

самостално осигуравајућа друштва која могу да врше једно или више врста осигурања,

зависно од тога шта је предвиђено актом о оснивању друштва. У пракси постоје следећа

добровољна осигурања: осигурање имовине, осигу-рање лица и осигурање од

одговорности. Као видови обавезног осигурања појављују се: осигурање путника у јавном

превозу - од последица несрећног случаја; корисници, односно сопственици моторних

возила и прикључених возила од одговорности за штете причињене трећим лицима и

корисници односно сопственици ваздухоплова, шинских возила и локомотива од одговор-

ности за штете причињене трећим лицима, као и депозити грађана код банака и других

финансијских организација. Обавезно осигурање и наведене врсте обавезног осигурања

прописани су Законом о осигурању имовине и лица ("Службени лист СРЈ", број 30/96,

57/98 - испр., 57/99, 55/99 - испр., "Службени гласник РС", бр. 55/2004 - др. закон и

70/2004 - испр. др. закона).

8.4. Уговори о превозу у железничком саобраћају 8.4.1. Основна правила

Уговори у железничком саобраћају су: уговор о превозу путника, уговор о превозу

пртљага и уговор о превозу ствари.

Под уговором о железничком превозу робе подразумева се онај уговор на основу којег

једна страна, железница, преузима обавезу да робу коју јој је предала друга страна

(пошиљалац робе) превезе из отпремне станице у упутну станицу и да је преда одређеном

лицу (примаоцу робе), док се поши-љалац робе обавезује да за то плати одређену накнаду

у новцу, превознину (возарину).

Сходно члану 6. Закона о уговорима о превозу у железничком саобраћају, уговором о

превозу путника у железничком саобраћају, превозилац - желез-ница се обавезује да

путника превезе до одређеног места, тј. из полазног места, до места опредељења, а путник

се обавезује да за то железници плати цену возне карте - превознину.

Када се превоз обавља између два места на територији исте државе, ради се о домаћем

превозу. Међународним превозом путника сматра се онај превоз када су полазно место и

место опредељења у железничком превозу на територији различитих држава, као и у

случају када су оба ова места у истој држави, али се превоз делимично обавља преко

територије неке друге државе.

Уговорне стране су железница - превозилац и путник, а предмет уговора је превоз путника

између два места предвиђена уговором. Исти уговор спада у ред неформалних уговора јер

се закључује сагласном изјавом воље странака и куповином возне карте од стране

путника. При међународном превозу у железничком саобраћају, издаје се међународна

путничка карта која може да гласи на име или на доносиоца и у коју морају бити унети

одређени елементи. Овај уговор о превозу путника железницом, спада у адхезионе

уговоре.

Како предвиђа Закон о уговорима о превозу у железничком саобраћају, превозилац је

обавезан да на захтев путника прими на превоз пртљаг и да га уз накнаду превезе возом

којим путник путује, или уз сагласност путника, другим возом. Код овог уговора се

захтева да путник при предаји пртљага на превоз има уредну путничку карту.

С обзиром на то да ли се превоз обавља у унутрашњем или међуна-родном железничком

саобраћају уговори се деле на уговоре у унутрашњем и уговоре у међународном

железничком превозу.

Друга подела уговора о превозу је зависна од брзине превоза, па се ту могу појавити

уговори о споровозу, брзовозу и уговори о убрзаном превозу.

Трећа подела уговора односи се на начин превоза, па се ту појављују уговори о превозу

колске (вагонске) и денчане (комадне) пошиљке при желе-зничком превозу.

Унутрашњи железнички превоз постоји када се отпремна и упутна ста-ница налазе у

границама исте државе, а међународни превоз је уговорен у случају да се полазна и упутна

станица налазе на територији различитих држава.

Уговор о споровозу је уобичајени облик превоза робе на железници. Отправни рок за

споровоз је један дан, а превозни рок за сваких започетих 200 км један дан.

Ако се ради о брзовозу, у таквом уговору о железничком превозу пред-виђени су краћи

рокови, како за отпочињање превоза тако и за превоз робе до упутне станице. Отправни

рок за овај превоз износи један дан, а пре-возни рок за сваких започетих 300 км један дан.

Отправни рок за брзо кварљиву робу и за живе животиње износи 12 часова.

Као колска (вагонска) пошиљка сматра се она пошиљка која се предаје по једном

товарном листу у количини од најмање 5.000 кг, с тим што може бити предата и мања

количина али се плаћа као да је предата пошиљка од 5.000 кг, док денчаном (комадном)

пошиљком сматра се таква пошиљка која се предаје по једном товарном листу, а тежина

износи мање од 5.000 кг.

Уговор о превозу робе железницом има битне и небитне елементе. Битним елементом овог

уговора сматрају се: уговорне стране, предмет уго-вора и цена превоза (возарина).

Уговорним странама се сматрају железница и пошиљалац робе. Поред железнице и

пошиљаоца робе код овог уговора појављује се и прималац робе, тј. лице којем пошиљка

треба да буде предата (испоручена) после извршеног периода. У функцији примаоца робе

може да се појави и поши-љалац, али и треће лице. Прималац робе није уговорна страна

код уговора о превозу робе железницом.

Предметом уговора сматра се превоз одређене робе из отпремне ста-нице у упутну

станицу. Уговором о превозу одређује се начин превоза, као и услови под којима превоз

има да буде обављен.

Превозном ценом (возарином) сматра се новчана накнада која треба да буду плаћена за

извршени превоз железницом. Ова висина возарине одређује се по правилу железничком

тарифом.

Небитним елементима уговора о превозу робе железницом, сматрају се поједине одредбе о

превозном путу, начину превоза, поузећу, обаве-штавање примаоца о приспећу пошиљке,

начину товарења кола и др.

Уговор о превозу робе (ствари) железницом сматра се реалним угово-ром и закључује се

кад превозилац прими на превоз ствар са товарним листом. Пријем ствари, односно робе,

потврђује се стављањем датума и

жига отправне станице на товарни лист. Потврда пријема ствари (робе) на товарном листу

је доказ о закљученом уговору о превозу.

Пошиљалац и железница могу да се споразумеју о издавању од стране железнице товарног

листа "по наредби" или "на доносиоца" (преносиви товарни лист), што на примерку који

се предаје пошиљаоцу мора да буде изричито назначено.

Уговор о превозу робе железницом закључује се по приступу, јер је он по својој природи и

адхезиони уговор, поред тога што је то и реални уговор.

Превоз робе, путника и пртљага у унутрашњем железничком саобра-ћају регулисан је

Законом о уговорима о превозу у железничком саобра-ћају. Поред тог закона примењују

се и опште одредбе уговора о превозу које су регулисане Законом о облигационим

односима.

8.4.2. Уговор о превозу робе (ствари) железницом

Појам, врсте и закључење уговора - На основу Закона о уговорима о превозу у

железничком саобраћају, под уговором у железничком превозу робе подразумева се онај

уговор на основу којег једна страна, железница, преузима обавезу да робу коју јој је

предала друга страна (пошиљалац робе) превезе из отпремне станице у упутну станицу и

да је преда одређеном лицу (примаоцу робе), док се пошиљалац робе обавезује да за то

плати одређену накнаду у новцу, превознину (возарину). Основне особине ове врсте

уговора су да је то реалан уговор јер до његовог закључења долази са предајом робе

(заједно са товарним листом) од стране пошиљаоца железници као возару.

Ово је предвиђено и чланом 31. став 2. Закона о уговорима о превозу у железничком

саобраћају где се предвиђа да је уговор о превозу ствари закључен, кад прималац прими

на превоз ствар са товарним листом, а пријем ствари потврђује се стављањем датума и

жига отпремне станице на товарни лист (став 3. наведеног члана). Сматра се да је потврда

пријема ствари на товарном листу доказ о закљученом уговору о превозу (члан 31. став 4.

наведеног закона). Приликом закључења уговора долази до издавања пре-возне исправе -

товарног листа; код овог уговора постоје и елементи уговора о делу, уговора о остави и

уговора о пуномоћству. По правилу, уговори о превозу робе железницом закључују се под

истим условима за све кориснике превоза. Уговор спада у ред уговора по приступу и

адхезионих уговора са унапред утврђеним условима.

Постоје различити облици превоза робе железницом, па сходно томе и разне врсте уговора

о превозу:

а) Један је критеријум, с обзиром на то да ли се превоз обавља у уну-трашњем или

међународном железничком саобраћају, па се сходно овом критеријуму уговори деле на

уговоре у унутрашњем и уговоре у међуна-родном железничком превозу;

б) Други критеријум поделе уговора о превозу зависи од брзине пре-воза, па се ту могу

појавити уговори о споровозу, брзовозу и уговори о убрзаном брзовозу;

в) Следећи критеријум био би подела уговора с обзиром на начин пре-воза, па се ту

појављују уговори о превозу колске (вагонске) и денчане (комадне) пошиљке при

железничком превозу.

Напомена:

- Унутрашњи железнички превоз постоји када се отпремна и упутна ста-ница налазе у

границама исте државе, а међународни превоз је уговорен у случају да се полазна и упутна

станица налазе на територији различитих држава.

- Уговор о споровозу је уобичајени облик превоза робе на железници у случају да

уговором није посебно ништа уговорено и тада се сматра да је закључен уговор о

споровозу. Отправни рок за споровоз је један дан, а пре-возни рок за сваких започетих 200

км један дан.

- Кад се ради о брзовозу и таквом облику уговора у железничком пре-возу, предвиђени су

краћи рокови, како за отпочињање превоза тако и за превоз робе до упутне станице.

Отправни рок за овај превоз износи један дан, а превозни рок за сваких започетих 300 км

један дан. Отправни рок за брзо кварљиву робу и за живе животиње износи 12 часова.

- Колском (вагонском) пошиљком сматра се она пошиљка која се пре-даје по једном

товарном листу у количини од најмање 5.000 кг, с тим што може бити предата и мања

количина али се плаћа као да је предата пошиљка од 5.000 кг, док се денчаном (комадном)

пошиљком сматра таква пошиљка која се предаје по једном товарном листу, а тежина

износи мање од 5.000 кг.

Уговор о превозу робе (ствари) железницом закључује се, кад превозилац прими на превоз

ствар са товарним листом. Пријем ствари, односно робе, потврђује се стављањем датума и

жига отправне станице на товарни лист. Потврда пријема ствари (робе) на товарном листу

је доказ о закљученом уговору о превозу (члан 31. ст. 2. - 4. Закона о уговорима о превозу

у желез-ничком саобраћају).

Пошиљалац и железница могу да се споразумеју о издавању од стране железнице товарног

листа "по наредби" или "на доносиоца" (лреносиви товарни лист), што на примерку који

се предаје пошиљаоцу мора да буде изричито назначено.

Уговор о превозу робе железницом закључује се по приступу, он је по својој природи и

адхезиони уговор. Превоз робе, путника и пртљага у унутраш-њем железничком

саобраћају посебно је регулисан напред наведеним зако-ном, али и поред тог закона

примењују се и опште одредбе уговора о превозу које су регулисане Законом о

облигационим односима. Ту значајну улогу имају и железничке тарифе које представљају

неку врсту општих услова пословања железничких транспортних предузећа. Ове

железничке тарифе прописују железничка транспортна предузећа и она их прописују

потпуно аутономно. Поред унутрашњих железничких тарифа постоје и међународне које

се приме-њују при превозу роба железницом између две или више држава.

Поред поделе железничких тарифа на унутрашње и у међународном железничком

превозу, постоји и једна друга подела железничких тарифа на уобичајене и изузетне.

Изузетним железничким тарифама сматрају се оне тарифе које се односе на посебне робе

као што су: жито, руда, шећерна репа, животиње и сл. Оне нису трајног карактера и уводе

се да би се обавио одређени увоз или извоз, тј. извршила одређена сврха. Поред тога

постоје и специјалне тарифе, затим транзитне тарифе и др.

Обавезе железнице - Железница има низ обавеза које проистичу из закљученог уговора,

законских и других прописа и према пошиљаоцу и према примаоцу робе, и то:

♦ Основна обавеза железнице је да прими на превоз сваку робу или ствар без обзира ко је

пошиљалац такве робе и о каквој се роби ради. Ово из разлога што се сматра да железница

обавља делатност од општег јавног интереса, тј. има карактер јавне службе.

Железница, међутим, није дужна да прими на превоз робу, кад се превоз робе не може

извршити без одлагања, а такође није дужна да прими на превоз као брзовоз ону робу која

по своме облику, обиму, тежини и осталим особинама није подесна за такав превоз. Поред

тога, железница није у обавези да прими на превоз ни оне предмете и ствари чији је превоз

забрањен законом. Осим тога, железница неће примити ни предмете који, с обзиром на

капацитет железничких постројења или железничких саобраћај-них средстава не могу да

буду подесни за превоз.

Пријем робе на превоз обавља се у утоварној (отпремној) станици, сем кад није уговорено

да ће се такав пријем обавити на другом месту.

♦ У случају када је у питању роба чији утовар обавља сама железница, тада она има

обавезу да утврди тежину и број комада робе и то само када пошиљалац захтева, у виду

посебне одредбе у товарном листу.

♦ Железница је у обавези да превоз робе изврши отвореним или затво-реним колима,

зависно како је пошиљалац одредио у товарном листу. Она не мора удовољити захтеву

пошиљаоца када је такав захтев у супротности са железничким прописима или ако се томе

противе одређени саобраћајни разлози. Када је тарифом одређено да се превоз робе

обавља отвореним колима, а пошиљалац захтева превоз затвореним железничким колима,

тада железница може да наплати већу возарину. За неке робе железница је у обавези да да

и покриваче и товарни прибор.

Пошиљалац је у обавези, када се ради о брзовозној пошиљци, да одре-ди превозни пут и

железница је тада дужна да робу превезе тим путем. Међутим, код споровозне пошиљке

железница сама одређује превозни пут, али возарину обрачунава према оном превозном

путу који је за пошиљаоца најповољнији.

♦ Железница је обавезна да се придржава рокова испоруке који су пред-виђени и законом.

Постоје два рока: отправни и превозни рок. Под отправним роком се подразумева време

које је железници потребно да робу припреми за отпочињање превоза, док се под

превозним роком подразумева време које је потребно за стварни превоз робе.

Железничком тарифом могу да се одреде и допунски рокови.

♦ Када железница или ималац права (пошиљалац) посумња да постоји делимичан губитак

или оштећење робе која је примљена на превоз, обавезаје железнице да одмах састави

записник о увиђају и утврди стање, узрок и виси-ну штете кад је то могуће. То је потребно

учинити у присуству имаоца права.

♦ Железница је у обавези да обавести примаоца робе да је роба прис-пела у упутну

станицу и да му при том одреди рок за преузимање робе. Желе-зница није обавезна да

обавештава примаоца када се роба довози у пословне просторије примаоца, кад је роба

упућена са ознаком "остаје на станици", када је пошиљалац захтевао да се не врши

обавештавање и др.

♦ Када је пошиљалац у товарном листу означио неко друго превозно сре-дство за даљи

превоз од упутне станице до упутног места (камион, брод и сл.), железница је обавезна да

робу преда таквом превознику. Железница има право и да сама одреди даљег превозника,

ако пошиљалац није означио пре-возно средство за даљи превоз, када такав превозник

постоји у том месту. У том случају железница одговара за избор даљег превозника као

што то одго-вара и шпедитер.

♦ Железница има обавезу да за све време превоза поступа са појачаном пажњом, као добар

привредник јер, у противном, железница сноси одговор-ност за оштећење и губитак робе,

као и за друге пропусте.

♦ Када је то уговором предвиђено, железница има обавезу да изврши царинске и друге

радње које су предвиђене прописима. Она у том случају нас-тупа као комисионар. При

извршавању ових радњи железници припада посе-бна накнада.

Извршавање ових радњи у вези са царинским и другим формалнос-тима, железница може

да повери и другом лицу и тада одговара кориснику превоза за избор тога лица.

♦ Железница је обавезна да у упутној станици робу истовари и да је при-преми за

одношење. Она је обавезна да робу заједно са товарним листом преда оном лицу које је у

товарном листу означено као прималац робе, одно-сно доносиоцу извештаја о приспећу

пошиљке на којем је прималац потврдио пријем. Обавеза железнице на издавање робе

почиње од тренутка када је при-малац потврдио пријем оваквог листа и пошиљке и када је

уплатио новчане износе који су предвиђени у товарном листу.

Одговорност железнице - За причињене штете при превозу робе, железница одговара за

насталу штету због губитка или оштећења робе и то од момента примања робе на превоз у

отправној станици, па све до издавања робе у упутној железничкој станици. Железница

одговара и због прекорачења рокова. За штете одговарају солидарно железничка

транспор-тна предузећа која су учествовала при превозу.

Железница је дужна да накнади штету због делимичног или потпуног губитка робе која је

примљена не превоз, као и због оштећења робе.

Сходно члану 68. наведеног Закона о уговорима о превозу у железни-чком саобраћају,

превозилац одговара за штету насталу због потпуног или делимичног губитка или

оштећења ствари, као и за штету насталу због пре-корачења рока испоруке, осим ако

докаже да је штета настала због радњи или пропуста корисника превоза, својстава ствари

или других узрока који се нису могли предвидети, избећи или отклонити (као на пример,

разлог више силе). За штету одговарају солидарно превозиоци који су учествовали у

превозу.

У случају да је превозилац обавезан да имаоцу права накнади штету, за потпуни или

делимичан губитак, као и за оштећење робе, вредност изгуб-љене или оштећене робе се

рачуна по тржишној цени, када је цена робе уговорена по тој цени. Цена се одређује по

месту и времену пријема ствари на превоз.

Поред накнаде штете за ствар, превозилац - железница је дужна да нак-нади превознику,

царинске дажбине и друге трошкове у вези са превозом изгубљене ствари.

Када дође до прекорачења рокова превоза који су утврђени законом, уговором или

тарифом, железница сноси одговорност.

Захтев за накнаду штете у случају прекорачења рока испоруке подноси се превозиоцу

најдоцније у року од 30 дана од дана издавања ствари.

Железница је према Закону о уговорима о превозу у железничком сао-браћају за потпуни

или делимичан губитак или оштећење на роби ослобо-ђена од одговорности у следећим

случајевима:

а) превоза који се обавља у отвореним колима на основу важећих прописа или уговора

закљученог са пошиљаоцем и наведеног у товаром листу;

б) непаковања или недовољног паковања ствари (робе) која је услед тих недостатака, по

својој природи изложена губитку или оштећењу;

в) утовара ствари, неправилног товарења и истовара, кад утовар или истовар обавља

пошиљалац, односно прималац на основу важећих пропи-са или уговора закљученог с

пошиљаоцем или примаоцем наведених у товарном листу;

г) својства ствари због којих је ствар нарочито подложна потпуном или делимичном

губитку или оштећењу (ломљење, рђање, труљење, дејство мраза и топлоте, цурење,

сушење, расипање и сл.);

д) предаје на превоз са неисправним, нетачним или непотпуним озна-чењем ствари која је

искључена од превоза или се прима на превоз под посебним условима или кад пошиљалац

не предузме мере предострож-ности које су прописане за ствар (робу) која се прима на

превоз под посеб-ним условима;

ђ) посебне опасности којима су изложене животиње приликом превоза и

е) превоза живих животиња или одређених ствари које се, на основу железничке тарифе

или уговора са пошиљаоцем, наведеним у товарном листу, мора обавити уз пратњу, а кад

потпун или делимичан губитак или оштећење настане због пропуштања пратиоца да

отклони опасност у вези са превозом.

У случају да је потпуни или делимичан губитак или оштећење могло настати у вези с

једним или више посебних околности које су напред истакнуте, претпоставља се да је

штета настала због тих околности док се супротно не докаже. Када је до очигледног

мањка или губитка целих кома-да дошло услед превоза који се обавља у отвореним

колима, превозилац се не може позивати на напред наведене претпоставке.

За обављену услугу превоза железница има право на превознину (возарину) која се

одређује уговором, железничким тарифама или на други уобичајени начин.

Превознина (возарина) се плаћа за робу која је превезена и стављена на располагање

примаоцу или другом овлашћеном лицу у месту дестина-ције - упутној железничкој

станици.

Када дође до прекорачења рока од стране примаоца за одношење ствари, а у редовном

радном времену за одређену упутну станицу, желез-ница има право на посебну накнаду

одређену тарифом. Поред тога, желез-ница има право на наплату пенала - казни, као и

право на ускладиштавање робе у случају да прималац робе прекорачи рок за одношење

робе за више од 24 часа, када железница може на трошак и ризик примаоца да истовари

ствар и дати је на привремени смештај, или је предати шпедитеру, јавном складишту или

другом превозиоцу ради доставе примаоцу, с тим што она одговара за њихов избор (члан

65. став 2. Закона о уговорима о превозу у железничком саобраћају).

Железница може да прода робу, кад у року од 30 дана од дана истека рока за одношење

ствари, прималац не испуни своју обавезу у погледу одношења робе, а пошиљалац је не

узима натраг. Железница може и одмах да прода ствар која се не може издати, а према

оцени упутне станице подлеже квару, живе животиње или ствар која се према месним

при-ликама не може дати на привремени смештај нити предати шпедитеру или јавном

складишту.

Превозилац је обавезан да о намераваној продаји без одлагања изве-сти пошиљаоца када

је то према околностима случаја могуће. Железница је обавезна да износ добијен

продајом, а по одбитку трошкова који још нису плаћени, као и издатака који су настали

продајом робе, стави на распола-гање пошиљаоцу. Када износ добијен продајом није

довољан за покриће трошкова и издатака, пошиљалац робе је дужан да доплати разлику.

У случају да је прималац искупио товарни лист, а није преузео робу у року, превозилац ће

га још једном позвати да ствар преузме и саопштиће му да ствар лежи на његов трошак и

ризик. У случају да прималац ни после поновљеног позива не преузме ствар, железница

може такву ствар смес-тити (у складиште) или је продати, сагласно напред наведеним

правилима.

Железница поред права продаје има и право залоге на роби која је предмет превоза, а ради

обезбеђења својих потраживања из уговора о пре-возу робе.

Пошиљалац има неколико основних обавеза: а) обавеза сарадње са железницом, б) предаја

товарног листа и в) плаћање превозне цене (прево-знине, возарине).

Пошиљалац је обавезан да обави низ радњи да би предао робу на превоз. Та предаја робе

се обавља на отправној железничкој станици, под условом да странке нису другачије

одредиле. Пошиљалац је обавезан да у отпремној станици наручи потребан број вагона

када су у питању пошиљке код којих пошиљалац врши утовар робе. Исто тако, он је

дужан да довезе робу у отправну станицу, кад није друкчије уговором предвиђено. Он је

дужан да и робу утовари у вагоне у уговореном року - рок утовара, јер у случају

прекорачења рока железница има одређена права.

Пошиљалацје обавезан да за сваку пошиљку преда превозиоцу, желе-зници - товарни

лист, на обрасцу који издаје железница. Ако се роба пре-вози под посебним условима у

возу за превоз путника предаје се посебан товарни лист. Пошиљалац одговара за тачност

података и изјава које је дао у товарном листу, као и за тачност података и изјава које на

његов захтев унесе железница.

Пошиљалац је обавезан да плати одређену накнаду у новцу за извршени превоз од стране

железнице, а која се зове превознина (возарина). Висина превознине одређује се

железничком тарифом. Превознина се наплаћује само за робу која је превезена и у месту

дестинације стављена на располагање примаоцу или другом овлашћеном лицу.

Битно право пошиљаоца је да може да располаже робом у току пре-воза, тј. право на

измену уговора о превозу.

У случају да није издат преносиви товарни лист, тада пошиљалац има право, уз накнаду

трошкова, да измени уговор о превозу и да захтева да се роба врати у отправну

железничку станицу, да се превоз успут заустави, да се издавање робе одложи, да се роба

изда неком другом примаоцу да се роба изда у некој другој упутној станици и др. Овакав

захтев за измену уговора о превозу робе железницом мора да буде сачињен у писменој

форми.

Пошиљалац има право да захтева од железнице а му врати више наплаћену возарину и

друге трошкове. То право може да оствари путем рекламације, а ако иста не успе код

железнице, он то своје право може да оствари и путем тужбе код суда.

Прималац робе може да има извесне обавезе. Тако је он обавезан да плати железници

износе означене у товарном листу на име возарине и друге трошкове кад их није платио

пошиљалац робе.

У случају да уговором није друкчије одређено, прималац је у обавези да изврши истовар

робе. Приликом овог истовара, прималац робе мора да се придржава упутстава железнице

који се односе на безбедност и заштиту од штета на вагону, роби утовареној у вагоне и

лицима.

Прималац је обавезан да у року предвиђеном законом, уговором или железничком

тарифом, одвезе робу са упутне станице, из разлога што у противном железница има право

да наплати лежарину, а у неким случаје-вима и да прода робу.

Са пријемом робе и товарног листа прималац стиче одређена права која су пре тога

припадала пошиљаоцу. Тако прималац робе, у првом реду, има право да захтева од

железнице испоруку робе која је означена у товарном листу и под условима који су у

товарном листу означени. Својим налозима, а под условима предвиђеним прописима,

прималац може да изврши и измену уговора о превозу.

8.4.3. Мешовити (комбиновани) превоз

Уговор о мешовитом, мултимодалном, вишегранском односно комбино-ваном превозу

робе представља посебан уговор у којем се организатор оваквог превоза обавезује да

превезе одређену робу од места отпреме до места допреме (дестинације), путем

превозилаца из најмање две гране пре-воза (са најмање два превозна средства) са

јединственом исправом и једин-ственом одговорношћу, а наручилац превоза се обавезује

да ће за то да плати превознину.

Оваква комбинација две или више врста транспорта посебно долази до изражаја у

међународном превозу роба где се јавља као неминовност коришћење више различитих

транспортних средстава при превозу роба као и више превозних путева. Тако ова

комбинација превоза може бити дакле са најмање два транспортна средства или два

транспортна пута, као на пример, камионом у друмском саобраћају, ваздухопловом у

ваздушном, вагоном у железничком итд. Скоро је практично немогуће побројати све

комбинације транспортних путева и транспортних средстава при међуна-родном

комбинованом превозу роба, с обзиром да се може комбиновати са различитим начинима

почетног и крајњег транспорта. Тако на пример, у почетном превозу, у утоварном месту,

може се започети са поморским транспортом, а у транзиту комбиновати са речним,

ваздушним, друмским и завршити са железничким или почети са поморским транспортом,

а у транзиту користити железнички, ваздушни, а завршити са речним итд. Дакле,

могућност комбинација међународног превоза је велика, а предност комбинованог превоза

су такође огромне. Врло често се у условима модер-ног међународног превоза роба, не

може ни замислити превоз само једним транспортним средством и једним транспортним

путем, где је најчешће обавезно коришћење више транспортних средстава и више

транспортних путева, да би роба што брже, економичније и сигурније стигла у место

дестинације. Комбиновани превоз је, поготову када се ради о међународном превозу роба,

далеко економичнији, рационалнији, бржи и сигурнији и при истоме се врло често користе

и савремена транспортна средства.

Комбиноване превозе називамо још и мешовитим превозом, као и интер-модалним,

интегралним или мултимодалним транспортом. У овом интермо-далном транспорту, може

се вршити на пример превоз натоварених камиона у железничке вагоне или превоз

утоварених камиона, путничких вагона у спе-цијалне бродове, као и ферибот бродове. Под

истим се подразумева и укрцај и искрцај терета заједно са транспортним средством и

превожење таквог терета заједно са другим транспортним средством. Дакле, ради се о

прево-жењу два транспортна средства из две различите гране, тј. о транспорту више врста

саобраћајних средстава у мултимодалном транспорту.

Уговор о комбинованом, мултимодалном превозу се разликује од дирек-тног превоза који

представља превоз робе од стране превозилаца из исте гране саобраћаја и превозним

средством исте врсте (а на која се примењују правила о превозу робе у појединим

видовима саобраћаја). Међутим, уговор о комбинованом превозу треба разликовати од

превоза исте робе путем превозилаца (из исте или различитих грана превоза и истим или

различитим превозним средствима) када наручилац превоза или његов шпедитер закљу-

чује са сваким даљим превозиоцем нови уговор о превозу и уз издавање нове превозне

исправе.

Организатор комбинованог, мултимодалног превоза обавља послове који садрже елементе

из уговора о превозу и уговора о шпедицији. Из тих разлога се врло често као организатор

комбинованог превоза појављује шпедитер. Међутим, делатност организатора

комбинованог превоза обух-вата и радње превозиоца (обавезивање да изврши превоз уз

издавање превозне исправе), као и радње отпремника (шпедитера - да организује превоз уз

закључивање уговора о превозу када он то не обавља сам).

Организатор комбинованог превоза одговара за губитак и оштећење пошиљке, као и за

задоцњење при превозу, без обзира ко је обављао превоз (да ли је он сам или уговорени

возар), док отпремник - шпедитер у том случају неће одговарати (шпедитер одговара за

савестан избор превозиоца).

Постоји више облика одговорности организатора комбинованог превоза и то: јединствена,

"мрежаста" и мешовита одговорности.

Под јединственом одговорношћу, организатор комбинованог превоза по правилу

одговара према аутономним прописима, независно од правила о одговорности која су

прописана за појединачне возаре који учествују у реализацији превоза. Ово из разлога што

се најчешће не може утврдити где је штета настала, односно где је настао губитак и

оштећење робе или где је дошло до закашњења при превозу. Недостатак код оваквог

система јединствене одговорности се огледа у томе што организатор комбинованог

превоза није у могућности да у интерном односу према превозиоцима оствари регресну

суму јер је тешко утврдити ко је крив у "ланцу возара" за проузроковану штету.

По "мрежастој одговорности", организатор комбинованог превоза одговара по

прописима превозиоца на чијем је делу пута штета настала. Ту организатор комбинованог

превоза накнађује штету тачно у обиму у којем се он може регресирати од превозиоца.

Услов је за ово да се тачно зна где је штета настала, а што је посебно тешко утврдити кад

је штета настала при закашњењу превоза робе. Код ове одговорности врло често остају по

страни штете које настају на роби од преузимања робе до почетка превоза или од

завршетка превоза и до предаје робе примаоцу.

Комбиновањем напред наведена два система одговорности организатора комбинованог

превоза (јединствене и мрежасте одговорности) створен је и систем мешовите

одговорности, према којем ако би се могло установити на ком делу пута је настала штета

примењивао би се систем мрежасте одго-ворности, а уколико се то не би могло учинити,

онда би се примењивао систем јединствене одговорности организатора комбинованог

превоза.

У нашој земљи нема посебних прописа о одговорности организатора комбинованог

превоза, али се прописима у појединим гранама транспорта регулише вишегрански

превоз. Правило је да превозилац који закључује уго-вор о превозу одговара наручиоцу

превоза по прописима који важе за пре-возиоца на чијем је делу пута настала штета. Ако

се уговори возар, при извршењу уговора о превозу возарима из других грана саобраћаја,

без зна-ња пошиљаоца, крцатеља, онда он одговара по прописима гране саобраћаја којој

припада, без обзира на чијем је делу пута настала штета, када је то повољније за

корисника превоза. Дакле, примењен је систем мрежасте одго-ворности коригован

изузетно системом јединствене одговорности (исто решење прихваћено је за друмски,

железнички и ваздушни превоз). При поморском превозу прихваћен је систем "мрежасте"

одговорности.

8.5. Уговори о превозу у поморском саобраћају 8.5.1. Основна правила

Уговор о превозу робе (ствари) поморским путем подразумева такав уго-вор којим се

једна уговорна страна, бродар обавезује да ће превести одређену робу поморским путем

од места укрцаја до места искрцаја или ставити на располагање за превоз брод, део брода

или бродског простора крцатељу -другој уговорној страни, а крцатељ - наручилац превоза

се обавезује да за то плати одређену возарину.

Постоје два облика поморске пловидбе и то слободна и линијска пло-видба. Сматра се да

су бродови слободне пловидбе или како се још називају трамп бродови, односно бродови

луталице они бродови који не дотичу луку по одређеном возном реду, него они који иду за

теретом. Тако, на пример, код слободне пловидбе, брод по уговору превози робу за

одређену луку, а да би економично пословао он у тој луци уговара превоз робе за неку

другу луку с тим што ће опет у својој новој луци тражити нови терет за другу луку или за

почетну луку и тако све редом док не дође до своје почетне луке.

Бродови линијске пловидбе су они бродови који плове по устаљеном воз-ном реду и они у

одређеним временским размацима уплове у одређене луке. Ови бродови по правилу

повезују луке које су већег опсега и које имају разви-јену индустрију, тако да по правилу у

таквим лукама имају обезбеђен терет за крцање.

Постоји још једна подела пловидбе на: малу обалну, велику обалну и дугу пловидбу. Мала

обална пловидба је она пловидба која повезује места на истој обали, док велика обална

пловидба повезује места у једном затвореном мору, на пример, у Средоземном,

Јадранском мору. Дуга пловидба односи се на саобраћај преко океана и повезује све луке у

свету. Пловидба која се обавља у оквиру једне државе назива се каботажа. Каботажа је

резервисана у свим државама искључиво за домаћу морнарицу.

Постоје две врсте ових уговора о поморском превозу и то: а) уговор о поморском

пловидбеном послу и б) уговор о закупу поморског брода.

а) Уговор о поморском пловидбеном послу - Истим уговором бродар се обавезује да за

наручиоца обави транспортну услугу, односно да изврши бродом превоз робе, путника,

тегљење (реморкирање) или неки други пловид-бени посао. Овај уговор може се даље

делити на: а) уговор о превозу ствари морем, који се јавља као бродарски уговор и као

уговор о превозу комадне робе, б) уговор о превозу путника морем или унутрашњим

водама, в) уговор о тегљењу односно потискивању и г) уговор који се односи на друге

пловидбене послове(ломљењеледа идр).

б) Уговор о закупу поморског брода - Истим уговором одређено лице - закупопримац,

закупљује поморски брод ради обављања поморско-пловид-беног посла, односно ради

економског искоришћавања брода у сврху било које врсте пловидбе. Код уговора о закупу

брода ради се о економском иско-ришћавању поморског брода али се то обавља у име и за

рачун закупца, где се закупац појављује као бродар.

Постоји више облика уговора о поморском превозу али се у пракси посебно јављају:

уговор о чартеру (бродски уговор) и уговор о превозу кома-дне робе.

Уговор о чартеру - сћаПег раПу (бродски уговор) о превозу робе јавља се као уговор у

области поморског транспорта, на основу којег се бродар обавезује да превезе целим

бродом, једним делом брода или одређеним бродским простором робу наручиоцу брода, а

уз одређену обавезу да овај за то плати одређену закупнину за брод.

Бродар за ову услугу превоза из једног места у друго наплаћује одре-ђену накнаду

(возарину), коју је ималац терета плаћа.

Уговор о превозу у поморском транспорту, односно уговор о чартеру закључује се у

одређеној писменој форми. Добио је назив по енглеској речи "сћагХег раПу"'што значи

"преполовљени папир"

Уговором о најму целог брода сматра се закуп целог брода са поса-дом и опремом. Али

може бити закуп брода без посаде и опреме, када сам наручилац превоза опрема брод и

врши његово економско искоришћавање, превозом сопствене или туђе робе. Закуп брода

без посаде и опреме не третира се као уговор поморског права, него више као уговор о

закупу непокретних ствари.

Временски чартер (Нте-сћаг1ег) се одликује тиме што бродар ставља крцатељу свој брод

на располагање на одређено време за превоз робе, а уз возарину. Економско

искоришћавање брода обавља корисник брода, а брод и даље припада бродару. Овакви

уговори се обично закључују када наручилац превоза треба у једном временском периоду

да превезе веће количине терета.

Уговорна путовања (чоуаде сћаПег) се одликује тиме што бродар ста-вља наручиоцу на

располагање брод, део брода или део бродског прос-тора, ради превоза робе на једном или

више одређених путовања. До закључења овога уговора долази када крцатељ поседује

веће количине истоврсне робе коју треба да превезе у одређену луку допреме. Потчартер

представља посебну врсту подзакупа брода, где поручилац брода који користи брод на

основу уговора о чартеру, када нема довољно своје робе може, ради бољег коришћења

брода, да да у подзакуп један део брода, бродског простора неком трећем лицу. У већини

земаља се сматра да такво право припада наручиоцу само када је овакву могућност

изричито добио у уговору о чартеру.

Уговор о превозу комадне робе. Овим уговором бродар се обавезује да одређеним

поморским путем превезе поједине комаде робе, колета у оквиру свог редовног превоза.

То значи да је овде реч о превозу одређене робе, а не о ангажовању бродског простора.

Сматра се да је уговор о поморском превозу робе неформалан јер се по прописима већине

земаља закључује без посебне форме. У пракси је чест случај да се уговор закључује у

писменој форми ради лакшег и бржег доказивања. Међутим, треба имати у виду да

издавање посебне писмене исправе (теретнице, коносмана) не значи писмену форму

уговора. Оваква исправа више служи као доказ да је одређени уговор закључен и она

пред-ставља писмену хартију од вредности. Теретница, коносман дакле предста-вља и

доказ да је бродар примио робу са циљем извршења уговорног превоза до луке

дестинације. На тај начин уговор о превозу робе помор-ским путем спада и у ред реалних

уговора јер се за његово закључење захтева предаја робе.

По својој природи посла битни елементи уговора у поморском превозу чине: уговорне

стране, предмет уговора и возарина. Као бродар се поја-вљује свако физичко или правно

лице, у исто време и власник брода који обавља превоз или закупац брода који такође

обаља превоз. Крцатељ је лице које на основу уговора о превозу робе поморским путем

предаје бро-дару робу на превоз, а то може да буде наручилац или лице од њега

овлашћено. Као предмет уговора сматра се превоз робе из луке укрцаја у луку

дестинације, луку искрцаја. Возарина представља накнаду коју крца-тељ плаћа бродару за

извршени превоз робе.

Слично и другим уговорима о превозу, и код овог уговора о превозу могу постојати и

небитни елементи, као што су: одредбе о превозном путу, укрцају и искрцају робе, о

одговорности возара, складиштењу робе и др.

8.5.2. Уговор о поморском превозу робе (ствари)

Појам и закључење - Као уговор о поморском превозу робе сматра се такав уговор на

основу којег сам бродар преузима обавезу да изврши превоз робе која припада крцатељу

из једне луке у другу, а крцатељ се обавезује да плати уговором предвиђену возарину. Код

овог уговора, бро-дар не само да обавља чисто пловидбену делатност, него истовремено и

привредно искоришћава брод са циљем превоза туђе робе. Овакви се уговори најчешће

закључују код линијске пловидбе, тј. кад брод одржава редовну линију између одређених

лука по одређеном реду пловидбе. Предмет уговора о превозу је обично денчана, комадна

роба. Да би се обезбедио превоз на линијским пловидбама, исти се резервише путем

закључнице за превоз, а једини документ је теретница која често замењује писмени уговор

и служи као доказ о укрцају одређених ствари у брод.

Сматра се да је уговор о поморском превозу робе неформалан јер се по прописима већине

земаља закључује без посебне форме. У пракси је чест случај да се уговор закључује у

писменој форми са циљем лакшег и бржег доказивања. Међутим, треба имати у виду да

издавање посебне писмене исправе (теретнице, коносмана) не значи писмену форму

уговора. Оваква исправа више служи као доказ да је одређени уговор закључен и она

представља писмену хартију од вредности. Теретница, коносман дакле представља и доказ

да је бродар примио робу ради извршења уговорног превоза до луке дестинације. На тај

начин уговор о превозу робе помор-ским путем спада и у ред реалних уговора јер се за

његово закључење захтева предаја робе. Овај уговор најчешће закључује пуномоћник

бродара (заповедник брода, поморски агент) и крцатељ, односно његов шпедитер.

Сматра се да по својој природи посла битни елементи уговора у помор-ском превозу чине:

уговорне стране, предмет уговора и возарина. Као бродар се појављује свако физичко или

правно лице, у исто време и власник брода који обавља превоз или закупац брода који

такође обавља превоз. Крцатељ је лице које на основу уговора о превозу робе поморским

путем предаје бродару робу на превоз, а то може да буде наручилац или лице од њега

овлашћено. Као предмет уговора сматра се превоз робе из луке укрцаја у луку

дестинације, луку искрцаја. Возарина представља накнаду коју крцатељ плаћа бродару за

извршени превоз робе.

Слично и другим уговорима о превозу, и код овог уговора о превозу могу постојати и

небитни елементи, као што су: одредбе о превозном путу, укрцају и искрцају робе, о

одговорности возара, складиштењу робе и др.

Сви ови стандардни уговори, односно типски и формуларни уговори о поморском превозу

садрже одређене гаранције и услове превоза. Тако, на пример, гаранције даје бродар за

способност брода за пловидбу, за класу којој брод припада, за положај брода у моменту

закључења уговора, за наводе о носивости брода, и др.

Обавезе бродара - Бродар је по правилу обавезан да прими на превоз сваку робу кад има

расположивог простора у броду ради превоза. Бродарева је обавеза да брод оспособи за

пловидбу и да га тако опреми да се терет може брзо и једноставно укрцати, превести и

искрцати у оном стању у којем је роба примљена на превоз. Бродарева обавеза је да

припремљени брод постави на место одређено за пристајање или сидрење и да "писмо

спрем-ности" од стране заповедника брода, обавести о томе крцатеља.

Када је удовољено захтевима наручиоца превоза у поморском тран-спорту и када је

бродар припремио брод за укрцавање - искрцавање, тад бродар извештава наручиоца

превоза - крцатеља - примаоца писменим путем који се у поморству назива "писмо

спремности". Ово је писмо спрем-ности предаје крцатељу на његову адресу у радном

времену и од тога тренутка почињу тећи рокови у процесу манипулације укрцаја -

искрцаја робе. Када није позната адреса крцатеља - примаоца, тада ће заповедник брода

огласити према устаљеном обичају места, прибијањем огласа на огласној табли лучких

канцеларија, царинарнице, трговинске коморе и сл.

Бродар је обавезан да крцатељу изда превозну исправу - теретницу, коносман и да на тај

начин потврди да је примио робу на превоз и да ће је превести до одређеног места, тј. До

луке опредељења.

У међународном поморском превозу врло често се догађа да наручи-лац, крцатељ по

укрцавању робе добије од капетана брода или првог офи-цира, тзв. официрску потврду. Та

потврда је доказ у укрцавању одређене робе на брод и служи као нека врста

легитимационог папира јер на основу ње капетан брода претпоставља да је свако лице које

му донесе овакву потврду овлашћено да тражи и теретницу.

Дакле, она нема својство теретнице и представља само писмени доказ о укрцавању

одређене робе на брод, датуму укрцавања робе на брод и установљењу почетка

одговорности бродара за робу која му је поверена на превоз. Официрска потврда може

бити чиста и нечиста. Она је чиста када нема никаквих примедби на стање терета и

амбалажу, а нечиста је када има таквим примедаба.

Време у којем се има извршити укрцај - искрцај робе (на брод или са брода), а за које се не

плаћа никаква посебна накнада бродару зове се стојница или сталија. Стојница се унапред

одређује уговором, а ако нису одређене уговором, онда су меродавни лучки обичаји у вези

са укрцајем и искрцајем робе. Стојнице се рачунају по броју дана, а могу се рачунати и по

дневној количини. Поред тога, обрачун може бити и по гротлу (под гротлом се

подразумева отвор бродског складишта).

Када крцатељ и прималац не успеју да изврше укрцај и искрцај у пред-виђеном времену

стојница, наступају прекостојнице. Обично се уговора трајање прекостојница у висини од

половине времена стојница и оне се рачунају по дану и теку календарски. Прекостојнице

могу да буду одређене и неодређене. Када су оне неодређене, оне трају за све време док се

не обави укрцај и искрцај робе, а код одређених прекостојница њихово тра-јање је

прецизирано. Кад истекну прекостојнице, бродар може да исплови иако није брод

утоварен и да тражи да му се плати пуна возарина.

Бродар може уговором да преузме обавезу да изврши укрцај и искрцај робе и тада је он

обавезан да ту операцију укрцаја и искрцаја робе (на брод или са брода) учини у времену

које је предвиђено уговором или лучким узансама.

Бродар је обавезан да робу превезе до луке опредељења најкраћим уобичајеним путем, сем

ако није другачије уговорено. Када би дошло до неоправданог скретања са уговореног

превозног пута, бродар ће сносити насталу штету.

Бродар је у току превоза обавезан да са робом поступа као добар при-вредник. Он је

дужан да предузима одговарајуће радње које су потребне ради очувања робе, зависно од

природе робе и ризика којима је роба изложена за време превоза. У противном, бродар

сноси одговорност због губитка или оштећења робе.

Бродар је обавезан да робу, после извршеног превоза, преда прима-оцу, односно лицу које

се легитимише да је овлашћено да робу подигне. Ако је уговором примио обавезу бродар

да искрца робу, онда је он то дужан и да учини.

Одговорност бродара - Бродар одговара за свако оштећење, мањак и губитак робе коју је

примио на превоз за читаво време до предаје, као и за штету насталу због задоцњења и

предаје. Бродар не сноси одговорност кад докаже да је до оштећења, мањка, губитка или

задоцњења дошло из раз-лога који се нису могли избећи са пажњом уредног бродара. Ово

значи да бродар одговара по начелу претпостављене кривице.

Бродар не одговара за штете које би настале из разлога: скривених мана брода или

неспособности брода за пловидбу (када до тога није дошло његовом кривицом), више

силе, ратних догађаја, поморске незгоде и др., санитарних ограничења или других мера и

радњи државних органа, радњи и пропуштања од стране крцатеља или других лица која су

овлашћена да располажу теретом (или лица која за њих раде), спасавања или покушаја

спасавања људи или имовине на броду, скретања брода из оправданих разлога, за

наутичке грешке, за пожар, као и из било којих других разлога који потичу из радње или

кривице бродара или из радње или кривице бродара или агената или лица у његовој

служби.

Поморска хаварија представља свако оштећење или расход на броду или терету који се

догоди за време поморских радњи. Поморске хаварије могу бити због непредвиђених

околности (тада имамо случај партикуларне хаварије) и намерним радњама капетана

брода (када је реч о генералној хаварији).

Партикуларна или засебна хаварија представља штету или расход који настаје изненада и

независно од воље капетана брода. То су штете које настају због мана робе, олује,

насукавања брода, продора воде у брод, судара бродова, пожара, трошкови који настају

због недостатка погонског горива или животних намирница, штете које настају из разлога

што брод продужи путовање и др. Када је штета настала нечијом кривицом, тада штету

сноси кривац, а када је штета настала вишом силом онај кога је виша сила задесила.

Генерална хаварија настаје када се намерно од стране капетана брода жртвују одређена

имовина и роба на броду (хаварија штете) или излагања трошковима који настају да би се

спасао брод или терет (хаварија трош-кова). Све ове штете на роби, односно трошкови

који се чине да би се спасао брод или терет треба да су учињене намерно. Трошкове за те

радње које се чине намерно да би се спасао брод и роба, према томе, треба да сносе све

уговорне стране сразмерно.

За испуњење генералних хаварија треба да се испуне одређени услови:

1) да је наступио ванредни догађај и изван радњи бродара и крцатеља терета;

2) да је наступила опасност за брод или терет, а није се таква опасност прет-постављала и

3) да се јавља потреба жртвовања терета или делова са брода и да је то жртвовање настало

намерно или свесно од стране капетана брода. Жртвовање представља одређену

материјалну вредност, која се причињава терету или броду да би се спасао брод или терет.

Обавезе крцатеља - Крцатељ има низ обавеза по уговору о поморском превозу робе као

што су: предаја робе на превоз, укрцај робе, пружање пода-така бродару, плаћање

возарине.

Крцатељ је дужан да преда уговорену количину робе. У случају да је предата количина

робе која је мања од уговорене, крцатељ је обавезан, по клаузули "пуно за празно" да

плати возарину у пуном износу за уговорену количину робе, а у неким случајевима бродар

може и раскинути уговор о превозу. Обавеза је крцатеља да робу допреми на уговорено

или уобича-јено место - у луци укрцаја, како би се могао несметано обавити укрцај.

Крцатељ такође има обавезу да робу запакује на прописани начин.

Уколико је предвиђено уговором, обичајима или лучким узансама, крца-тељ је обавезан да

изврши укрцај робе водећи рачуна да се при томе придржава рокова, тј. стојница, под

којима се подразумева редовно време које је потребно за укрцај терета, с тим што се у то

време не урачунавају недеље и државни празници и прекостојница које теку после истека

стој-ница, тј. време за које се може продужити укрцавање или искрцавање тере-та, које

износи половину времена трајања стојница.

Крцатељ има обавезу да у диспозицији укрцаја робе пружи податке о роби коју предаје на

превоз. Он сноси штетне последице које би настале због нетачних или непотпуних

података о роби. Поред тога, крцатељ је у обавези да бродару преда и исправе које су

неопходне за манипулацију и обављање одређених радњи у вези са робом (царинских

радњи, фитосани-тетских и ветеринарских радњи итд.).

Правило је да крцатељ плаћа возарину. Међутим, уговором може да буде и другачије

одређено, па возарину може да плати и прималац робе. У извесним случајевима,

примењује се и клаузула "пуно за празно" која озна-чава обавезу крцатеља да плати

возарину без обзира на то да ли је превоз уопште извршен или је извршен само

делимично.

Права и обавезе примаоца робе - Бродар је обавезан да робу преда у луци одредишта

(дестинације) лицу које је уговором о превозу овлашћено да прими робу, односно имаоцу

теретнице када је она издата. Прималац робе има право да захтева од бродара да му изда

сву робу која је по коли-чини и врсти наведена у теретници - коносману, без обзира на то

да ли је бродар доиста примио сву ту робу на превоз. У овом случају долази до

одговорности бродара "ех зспр1ига'\ тј. на бази онога што је наведено у овој исправи. Ту

није битно да ли је он примио мању или већу количину од оне која је означена у

теретници - коносману, већ је битно шта је наведено у самој исправи теретнице, тако да

постоји одговорност бродара за оно што је наведено у теретници.

У случају да прималац робе не стави писмени приговор приликом преу-зимања робе са

брода, због оштећења или мањка робе, сматра се, док се супротно не докаже, да му је

терет предат онако како је примљен на превоз (у случају када није издат коносман -

теретница). Када оштећење или мањак робе нису видљиви, прималац може да стави

приговор у року од три дана од преузимања терета.

Дужност примаоца робе је да врати теретницу бродару, да робу искрца са брода и да плати

возарину ако није другачије предвиђено.

8.5.3. Осигурање робе у поморском превозу

Једном уговореном вредности, а ако вредност није уговорена - једним осигураним

износом, могу да се осигурају, поред вредности робе у полаз-ном масту, још и трошкови

осигурања, возарине, царине и остали трошкови у вези са превозом и испоруком робе, као

и очекивана добит, при чему није потребно да се у уговору изричито наведу сви ови

трошкови и очекивана добит, који су покривени истим уговором о осигурању.

Осигурање робе на одређено путовање почиње од почетка укрцавања на прво превозно

средство у месту предвиђеном у уговору о осигурању ради извршења осигураног

путовања и траје док се роба не искрца са последњег превозног средства у одредишту

предвиђеном у уговору о осигурању.

Ако се путовање прекине у неком успутном месту, осигурање престаје искрцавњем робе

са последњег превозног средства у том месту. Ове одре-дбе не односе се на одредбе у

погледу одступања од осигураног путовања. Из осигурања су искључене штете, настале

услед мане или природних својстава робе, ако није друкчије уговорено. Ова одредба

примењује се и на случај кад је до штете дошло због задоцњења превозног средства

насталог због осигураног ризика.

У случају потпуног губитка робе, из осигурања се накнађује вредност робе у полазном

месту и вредност осталих интереса, обухваћених истом уго-вореном вредности, односно

истим осигураним износом. Ако је осигураник због потпуног губитка робе или из других

разлога уштедео извесне трошкове који су били осигурани заједно са вредношћу робе у

полазном месту, од накнаде за потпуни губитак одбијају се тако уштеђени трошкови.

Код осигурања робе проценат губитка вредности утврђује се упоређи-вањем вредности

робе у здравом и оштећеном стању у месту у коме се осигурано путовање завршава. Ако

се оштећена роба пре доласка на одре-диште прода у споразуму са осигуравачем ради

избегавања веће штете, из осигурања се накнађује разлика између чистог износа добијених

продајом и осигураног износа, или, ако је роба надосигурана - разлика између чистог

износа добијеног продајом и уговорене, односно стварне вредности робе.

Ако се услед наступања осигураног случаја роба искрца са брода пре одредишта, из

осигурања се накнађују, поред трошкова искрцавања, још и трошкови ускладиштења, као

и вишак трошкова даљег отпремања робе до одредишта, који падају на терет осигураника.

Осигураник има право да тражи накнаду из осигурања као да је настао потпуни губитак

осигуране робе још и у случајевима:

1) кад је брод у току путовања постао неспособан за пловидбу због оства-рења осигураног

ризика, а роба није могла да се отпреми до одредишта у року од шест месеци после тога,

или ако би трошкови отпремања робе, који падају на терет осигураника, били већи од

уговорене, односно стварне вредности осигураних интереса на роби;

2) кад је роба, услед оштећења, изгубила четири петине своје вредности, а не може да се

поправи и доведе у пређашње стање;

3) кад издаци за спасавање и трошкови оправки и отпреме оштећене робе до одредишта,

који треба да се изврше и који падају на терет осигураника, прелазе уговорену, односно

стварну вредност осигураних интереса на роби.

Ако се већи број пошиљака које се узастопно отпремају осигурава јед-ним општим

уговором о осигурању, уговарач осигурања је дужан да све такве пошиљке накнадно

пријави осигуравачу кад се отпреме, са свим пода-цима потребним за коначно утврђивање

обавеза странака, сагласно општем уговору о осигурању. Ако општим уговором о

осигурању није утврђена шири-на покрића која се пружа или вредност на коју се поједине

пошиљке осигу-равају, уговарач осигурања је дужан да свој захтев у том погледу пријави

осигуравачу, по могућности пре почетка путовања.

Ако уговарач осигурања намерно или из крајње непажње не изврши сво-ју дужност,

осигуравач има право да раскине општи уговор о осигурању и да одбије исплату накнаде

за штете настале код непријављених пошиљака.

Осигуравач има право на премију осигурања и за непријављене поши-љке, ако су биле

макар и кратко време изложене ризицима према општем уговору о осигурању, па и у

случају раскида уговора. Осигуравач је обавезан да на тражење уговорача осигурања,

преда полису, за сваку пријављену пошиљку. Осигурање возарине - Осигурањем

возарине покрива се бруто износ возарине, ако није друкчије уговорено.

Ако је осигурана возарина која је плаћена или треба да се плати за одређену робу, накнада

за штету услед осигураних ризика, ако не може да се утврди на други начин, утврђује се у

истој сразмерни као и накнада за штету на роби на коју се возарина односи.

Осигурање од одговорности - Код осигурања од одговорности за штете причињене

трећим лицима, из осигурања се накнађују износи које је осигу-раник обавезан да плати

овим лицима у вези са својом одговорношћу покри-веном осигурањем, као и трошкови

потребни за утврђивање висине његове обавезе.

Из осигурања се накнађују и трошкови мера предузетих на тражење осигуравача и

његових представника или у споразуму с њим, ради заштите од неоправданих или

претераних захтева трећих лица, као и трошкови разумних мера које је осигураник

предузео са истим циљем без сагласности осигура-вача или његових представника ако

таква сагласност није могла благовремено да се добије. Ако је у уговору о осигурању

предвиђен износ на који је одговор-ност осигурана, накнада се даје само до осигураног

износа.

Ако је одговорност бродара покривена истим уговором којим је осигу-ран брод, накнада

из осигурања одговорности даје се независно од висине накнаде осталих штета

покривених осигурањем брода. Ако у уговору није предвиђен посебан износ за осигурање

одговорности бродара, сматраће се да је његова одговорност осигурана на исти износ на

који је осигуран и брод.

У случају судара између два брода истог осигураника, примењују се одре-дбе о осигурању

одговорности бродара као да бродови припадају разним лицима. Ове одредбе сходно се

примењују и у случају кад осигурани брод на-несе штету другим средствима, односно

имовини истог осигураника.

Разна осигурања - У случају потпуног губитка очекиване добити услед потпуног губитка

робе, штета се накнађује, с тим да на осигуравача очекиване добити не прелазе права која

осигураник има на роби.

На осигурање очекиване добити у вези са превозом робе, сходно се при-мењују одредбе

које се односе на осигурање робе.

Трошкови осигурања могу да се осигурају једном уговореном вредности, а ако вредност

није уговорена - једним осигураним износом заједно са предме-том за чије су осигурање

плаћени или треба да се плате, при чему није потре-бно да се у уговору о осигурању

изричито наведу ти трошкови.

8.6. Уговори о превозу ваздушним путем 8.6.1. Основна правила

Облигациони односи у ваздушном саобраћају су односи који настају из уговора о превозу

путника, уговора о превозу робе односно ствари, уговора о медицинском превозу и

пружању услуга из ваздуха, уговора о закупу вазду-хоплова, уговора о осигурању у

ваздушном саобраћају, као и односи који настају у случају штете која се ваздухопловом у

лету причини трећим лицима. Ови уговори морају бити закључени у писменом облику.

Облигациони односи у ваздушном саобраћају могу се уговором, односно општим

условима превоза и друкчије уредити акото законом није забрањено. Општим условима

превоза авио-превозилац прописује начин извршења послова у вези са уговором о

превозу.

Уговором, односно условима превоза не могу се предвидети одредбе којима се авио-

превозилац потпуно или делимично ослобађа одговорности предвиђене законом, одредбе

којима се искључују или ограничавају права која по закону припадају путнику и

наручиоцу превоза или којима се преб-ацује терет доказивања са авио-превозиоца, или

којима се предвиђају огра-ничења одговорности повољнија за авио-превозиоца од

ограничења пред-виђених законом.

Авио-превозилац је дужан да заинтересованом лицу, на његов захтев, стави на увид

услове превоза.

Уговором о превозу превоз се може организовати као узастопни превоз и мешовити

(комбиновани) превоз.

Уговор о узастопном превозу у ваздушном саобраћају је уговор о превозу путника,

пртљага или ствари којим се авио-превозилац (први превозилац) обавезује да изврши

превоз уз учешће више авио-превозилаца (узастопни превозиоци), а путник, односно

наручилац превоза на то пристаје.

У привредном пословању значајно место заузима уговор о превозу робе -ствари па ће о

њему бити нешто више речи. То је такав правни посао у коме се једна уговорна страна -

уговорни превозилац обавезује да изврши лично или уз помоћ стварног превозиоца превоз

одређене робе на одређеној превозној релацији, за одређено време и у неоштећеном стању,

и да је након превоза преда овлашћеном примаоцу, а друга уговорна страна - наручилац

превоза се обвезује да за то плати одређену возарину.

Из оваквог одређења овог уговора произилази да су по природи овог посла његови битни

елементи одређење предмета превоза (врста и количина робе), одређење превозне

релације и превознине (она може, међутим, бити и одредива). Реч је дакле о двострано-

обавезном и теретном уговору. Од воље уговорних страна, наравно, зависи да ли ће овим

елементима уговором дода-ти и неке друге битне елементе (рок превоза, врста превозног

средства и сл.).

Уговор о превозу робе ваздушним путем закључен је кад се уговорне стране споразумеју о

његовим битним елементима. Реч је о неформалном уговору, који се "потврђује"

испостављањем товарног листа, те неиздавање ове исправе или њена неисправност не

утиче на постојање и ваљаност овог уговора. По техници закључења овај уговор спада по

правилу у типске уговоре. Изузетно, као и у поморском превозу, неки облици овог уговора

у домаћем превозу су фсрмални на основу самог закона.

Материја превоза ваздушним путем регулисана је Законом о облигаци-оним односима и

Законом о основама својинско-правних односа у ваздуш-ном саобраћају.

8.6.2. Уговор о превозу ствари ваздухопловом

Превоз ствари - Уговором о превозу ствари ваздухопловом уговорни превозилац се

обавезује наручиоцу превоза да ће превести ствар ваздухо-пловом, а наручилац превоза -

да ће платити превознину.

Уговор о превозу ствари може се односити на један или више превоза или на превоз на

одређено време, на цео капацитет ваздухоплова, на одре-ђену количину ствари или на

поједину ствар.

Количина ствар која се предаје на превоз може се одредити бројем комада, масом,

запремином, димензијама или комбиновано. У случају сумње, количина ствари се

одређује мером која је уобичајена у месту продаје ствари авио-превозиоцу.

Ако друкчије није уговорено и пошиљалац одговара авио-превозиоцу за обавезе из

уговора о превозу ствари које се односе на ствар коју је он предао авио-превозиоцу на

превоз.

Наручилац превоза се обавезује само да пошиљаоцу прибави услуге авио-превозиоца, ако

у уговору између наручиоца превоза и пошиљаоца није друкчије одређено.

Товарни лист - Авио-превозилац има право да тражи од пошиљаоца да сачини и да му

преда ваздухопловни товарни лист, а пошиљалац има право да тражи од авио-превозиоца

да прими ту исправу. Одредбе уговора о превозу ствари противне наведеној одредби

ништаве су.

Товарни лист може бити сачињен за више колета. Авио-превозилац има право да тражи од

пошиљаоца да сачини товарни лист за свако колето, а пошиљалац има право да тражи од

превозиоца да прими посебно товарни лист за свако колето. Ако авио-превозилац сачини

товарни лист на захтев пошиљаоца, претпоставља се да је то учинио у име пошиљаоца.

Непостојање или неисправност товарног листа не утиче на постојање ни на пуноважност

уговора о превозу ствари ваздухопловом.

Пошиљалац сачињава товарни лист у три оригинална примерка и предаје их заједно са

стварима авио-превозиоцу. Први примерак задржава авио-превозилац, други примерак

прати ствар, а трећи примерак авио-превозилац предаје пошиљаоцу пошто га потпише.

Извршење превоза - Авио-превозилац је дужан да превоз ствари изврши ваздушним

путем који је уговорен. Авио-превозилац мора извршити превоз ваздушним путем који је

уобичајен, ако пут превоза није уговорен. Изузетно, авио-превозилац може извршити

превоз другим ваздушним путем, ако то захтевају разлози безбедности ваздушног

саобраћаја или други оправдани разлози.

Авио-превозилац је дужан да превоз ствари изврши у уговореном року. Авио-превозилац

је дужан да превоз изврши за време које је уобичајено, с обзиром на дужину пута, врсту

ваздухоплова и друге околности од утицаја на време превоза, ако рок превоза није

уговорен.

Рок превоза почиње од момента пријема ствари на превоз, ако није друкчије уговорено.

Рок превоза не тече за време задржавања ствари које је настало услед узрока који

спречавају почетак или настављање превоза, ако за то нема кривице авио-превозиоца.

Претпоставља се да је рок превоза истекао часом обавештења датог примаоцу да је ствар

приспела у место опредељења и припремљена за предају, или од часа кад је авио-

превозилац покушао предати ствар примаоцу.

Ако авио-превозилац из било којих разлога не може да изврши уговор о превозу према

уговореним условима, а сметња би трајала дуже или је њено трајање неизвесно, авио-

превозилац је дужан да тражи упутство од прима-оца. Ако авио-превозилац не може да

поступи на наведени начин или не може да поступи по примљеном упутству, дужан је да,

према околностима случаја, претовари ствар или да је врати у место поласка или да

поступи на други начин, водећи при томе рачуна и о интересима имаоца права.

Располагање са ствари у току превоза - Ако није издат преносиви товарни лист,

пошиљалац који је извршио обавезе које произилазе из уговора о превозу може да

располаже са ствари, и то:

1) да је повуче са аеродрома поласка или опредељења,

2) да је задржи у току превоза на било ком месту слетања;

3) да захтева да буде испоручена у место опредељења у току превоза лицу које није

означено у товарном листу као прималац;

4) да тражи да се врати у место поласка.

Захтев за располагање пошиљалац подноси уговорном превозиоцу, а његовом

пуномоћнику само ако је то уговорено.

Пошиљалац је дужан да авио-превозиоцу накнади трошкове проузроко-ване извршењем

наведеног захтева.

Пошиљалац који располаже са ствари мора уговорном превозиоцу или његовом

пуномоћнику да поднесе трећи примерак товарног листа.

Авио-превозилац или његов пуномоћник има право да тражи да се захтев за располагање

са ствари унесе у први примерак товарног листа и да се тај захтев изда у писаном облику.

Странке могу уговором искључити или ограничити располагање са ства-ри предвиђено у

претходном ставу. Споразум који није унесен у товарни лист без правног је дејства.

Ако авио-превозилац изврши захтев пошиљаоца за располагање са ства-ри, иако му није

поднет трећи примерак товарног листа, дужан је да накнади штету проузроковану

извршењем тог захтева овлашћеном имаоцу трећег примерка товарног листа. Овим се не

дира у право регреса авио-превозиоца према пошиљаоцу.

У случају да извршење захтева за располагање са ствари није могуће, или да би се

његовим извршењем проузроковала штета авио-превозиоцу или имаоцима захтева за

располагање другом ствари, авио-превозилац је дужан да о томе обавести пошиљаоца.

Авио-превозилац може одбити извршење захтева за располагање са ствари:

1) ако извршење захтева није могуће;

2) ако би настала штета имаоцу захтева за располагање другом ствари;

3) ако би настала штета за авио-превозиоца, или ако би трошкови извршења захтева били

већи од вредности ствари;

4) ако би извршење захтева било противно царинским и другим про-писима.

У случајевима из тачке 3. претходног става, превозилац не може одбити извршење захтева

ако му се пружи одговарајуће обезбеђење.

Авио-превозилац је дужан да у случају одбијања извршења захтева без одлагања обавести

подносиоца захтева и да поступи према одредбама наведеног закона.

Располагање пошиљаоца са ствари престаје кад ствар стигне у место опредељења и

прималац постави захтев за предају ствари или товарног листа. Авио-превозилац је дужан

да преда ствар или товарни лист прима-оцу ако налогом пошиљаоца није друкчије

одређено иако је прималац испунио своје обавезе. Ако прималац после постављеног

захтева одбије преузимање товарног листа или ствари, пошиљалац може поново да

располаже са ствари. Ако прималац одбије преузимање товарног листа или ствари,

пошиљалац може да располаже са ствари и без подношења трећег примерка товарног

листа.

Овлашћени ималац преносивог товарног листа, који је извршио обавезе које из њега

произилазе, може да располаже са ствари, и то:

1) да је повуче са места поласка;

2) да је задржи или захтева да му буде предата у току превоза на било ком месту слетања;

3) да захтева да се врати у место поласка.

Овлашћени ималац преносивог товарног листа, који захтева да му се преда ствар, мора

приликом преузимања ствари вратити авио-превозиоцу оригинал преносивог товарног

листа, а у свим другим случајевима налог за располагање са ствари дужан да унесе у

преносиви товарни лист и да потпише.

Предаја ствари - Авио-превозилац је дужан да преда ствар у месту опредељења

наведеном у уговору, товарном листу или преносивом товарном листу, или у месту које

одреди прималац. Авио-превозилац предаје примаоцу ствар на аеродрому места

опредељења, ако уговором није друкчије одређено. Авио-превозилац је дужан да преда

ствар примаоцу који је наведен у товарном листу или овлашћеном имаоцу преносивог

товарног листа, а ако товарни лист није издат - лицу које је уговором о превозу или на

други начин одређено за пријем ствари. Ако пошиљалац одреди као примаоца друго лице

а не лице које је наведено у товарном листу, авио-превозилац је дужан да ствар преда том

другом лицу. Авио-превозилац је дужан да без одлагања обавести примаоца о приспећу

ствари у место опредељења, ако није друкчије уговорено. Ималац преносивог товарног

листа дужан је да приликом пријема ствари врати авио-превозиоцу оригинал преносивог

товарног листа. Прево-зилац има право да захтева да му лице коме предаје ствар, а које

није ималац преносивог товарног листа у смислу овог закона, изда потврду о количини и

стању примљене ствари.

Ако прималац ствари не стави писмени приговор због оштећења ствари приликом

преузимања, претпоставља се да му је ствар предата у стању у каквом је примљена на

превоз, односно како је наведено у товарном листу.

Ако се оштећење ствари није могло утврдити приликом преузимања, прималац може да

достави авио-превозиоцу приговор непосредно пошто оштећење открије, а најкасније у

року од 14 дана од дана преузимања ствари.

Ако је због закашњења са предајом ствари настала штета, прималац може доставити

писмени приговор у року од 21 дан, рачунајући од дана кад му је ствар предата. Ако

писмени приговор примаоца ствари не буде дос-тављен у наведеном року, авио-

превозилац не одговара за штету. Писмени приговор може се доставити и после овог рока

ако је штета настала због радње или пропуста авио-превозиоца или лица које је по

његовом налогу или за његов рачун радило на извршењу превоза, а радње или пропусти су

учињени намерно или крајњом непажњом.

Ако се прималац не може пронаћи или ако одбије да преузме товарни лист или ствар,

авио-превозилац је дужан да, без одлагања, затражи упутство од пошиљаоца. Ако од

пошиљаоца у примереном року не прими упутство или ако примљено упутство не може

извршити, авио-превозилац може, на трошак и ризик примаоца, предати ствар на чување

јавном складишту или другом подесном лицу или је сам узети на чување, о чему је дужан,

без одлагања, обавестити пошиљаоца или примаоца. Ако ствар преда на чување другом

лицу, авио-превозилац је одговоран за његов избор.

Ако пошиљалац, односно прималац не преузме ствар у року од 30 дана од дана стављања

ствари на чување, авио-превозилац је овлашћен да ствар прода. Авио-превозилац може

продати ствар и пре истека рока:

1) ако је ствар у квару или јој прети непосредна опасност од квара;

2) ако трошкови чувања не би били у сразмери са вредношћу ствари;

3) ако се услед одлагања продаје не би могао постићи износ довољан за покриће

потраживања авио-превозиоца и трошкова чувања ствари.

Продаја се врши јавно, осим ако се ради о кварљивој ствари или ствари чија је цена

одређена или се формира на берзи. Износ остварен продајом ствари, по одбитку овог

потраживања у вези са превозом те ствари и по одбитку трошкова чувања и продаје, авио-

превозилац је дужан да положи код суда надлежног према месту продаје у корист

примаоца, и да га о томе обавести.

Превознина - Превознина је цена за извршени превоз ствари. Висина и начин плаћања

превознине одређују се уговором.

Авио-превозилац има право на превознину и када ствар није превезена и стављена на

располагање примаоцу, ако је то проузроковао наручилац превоза, пошиљалац, лице

овлашћено да располаже са ствари, или лице за које они одговарају, или ако се разлог због

кога ствар није приспела на место опредељења налази на самој ствари.

Авио-превозилац има право на превознину сразмерно корисно изврше-ном превозу, ако је

ствар превезена само једним делом пута.

Ако се уместо уговорене ствари преда на превоз друга ствар чија је превознина већа од

уговорене, превознина се плаћа за предату ствар. Ако се преда на превоз мање ствари него

што је уговорено, или се не преда ништа, превознина се плаћа за целу уговорену количину

ствари. Ако се преда мање ствари него што је уговорено, а превознина за предату другу

ствар је већа од уговорене превознине, платиће се цела уговорена превознина и разлика

изме-ђу уговорене превознине и веће превознине за предату ствар.

Прималац који је овлашћен да тражи предају товарног листа и предају ствари дужан је да

намири потраживање и испуни све друге услове који су наведени у товарном листу или

преносивом товарном листу, а за које није изричито наведено да их плаћа, односно

испуњава пошиљалац или нару-чилац превоза.

Ако је издат преносиви товарни лист, прималац је дужан да намири потраживања која су

настала после издавања тог листа, ако та потражи-вања авио-превозилац унесе у свој

примерак товарног листа.

Прималац који тражи предају ствари дужан је да плати превознину и друга потраживања

авио-превозиоца у вези са превозом ствари, ако се превоз врши без товарног листа.

За превоз на одређено време наручилац превоза плаћа превознину унапред уједнаким

месечним износима, а авио-превозиоцу припада прево-знина само за време извршавања

уговора. Ако у току важења уговора о превозу на одређено време наступе сметње у

коришћењу ваздухоплова, наручилац плаћа превознину и за време трајања тих сметњи ако

је сметњу он проузроковао или је сметња настала због извршења његовог налога. Авио-

превозилац може одустати од уговора о превозу на одређено време ако превознина није

плаћена у року утврђеном уговором. Ако прималац не изврши своје обавезе, авио-

превозилац има право да задржи ствар и да је преда на чување јавном складишту или

другом подесном лицу или да је сам узме на чување, о чему је дужан да без одлагања

обавести примаоца и пошиљаоца. Ако авио-превозиоцу не буду исплаћени дуговани

износи у року од 15 дана од дана предаје обавештења, он је овлашћен да прода ствар.

Авио-превозилац који је предао ствар примаоцу који није извршио своје обавезе нема

право да тражи од пошиљаоца, односно од наручиоца превоза да они изврше те обавезе,

осим ако су се због тога пошиљалац или наручилац превоза неоправдано обогатили.

Ради обезбеђења својих потраживања из уговора о превозу ствари авио-превозилац има

право залоге на ствари коју је преузео на превоз.

Одговорност авио-превозиоца - Авио-превозилац одговара за штету насталу због

губитка и оштећења ствари коју прими на превоз, као и за штету насталу због закашњења

у превозу и предаји ствари примаоцу. Авио-превозилац одговара за штету коју

проузрокује лице које је по његовом налогу или за његов рачун радило на извршењу

превоза.

Авио-превозилац одговара за губитак и оштећење ствари, као и за штету због закашњења

који су настали за време превоза у ваздушном саобраћају. Авио-превозилац неће

одговарати ако докаже да су он или лице које је по његовом налогу или за његов рачун

радило на извршењу превоза предузели све потребне мере да се штета избегне или ако

докаже да није било могуће ове мере предузети. Претпоставља се да је штета настала за

време превоза ваздухопловом, ако уговор о превозу у ваздушном саобраћају обухвата и

превоз пре почетка или после завршетка превоза ваздухопловом.

Сматра се да је ствар изгубљена у превозу ако је авио-превозилац није предао примаоцу у

року од седам дана од дана кад је по уговору дужан да је преда, или ако авио-превозилац,

пре истека наведеног рока, изјави да је ствар изгубљена.

Рок се рачуна од дана кад је предаја требало да буде извршена ако уговором није

предвиђен рок предаје.

Авио-превозилац одговара за вредност изгубљене ствари или њеног дела, ако су ствари

предате примаоцу са закашњењем.

У случају губитка или оштећења ствари вредност ствари се одређује према одређеној,

односно тржишној цени ствари исте количине и својства у месту и у време предаје

примаоцу.

Надлежни орган прописује највиши износ накнаде штете коју авио-превозилац плаћа због

губитка или оштећења ствари. Износ накнаде штете због закашњења са предајом ствари не

може бити већи од двоструког износа превознине.

8.6.3. Уговор о осигурању у ваздушном саобраћају

Уговором о осигурању у ваздушном саобраћају по одредбама закона осигуравају се:

1) ваздухоплов и његова опрема, као и ствари које се ваздухопловом превозе или се на

њему налазе;

2) путници од последица несрећног случаја;

3) власник, односно корисник ваздухоплова од одговорности за штету причињену

ваздухопловом трећим лицима.

Трећа лица су лица која нису субјекти уговора о осигурању.

Уговором о осигурању могу се осигурати и превознина, трошкови оси-гурања, очекивани

добитак, заложно и остала права и материјалне користи које постоје или се оправдано

могу очекивати у вези са ваздушним саобра-ћајем, а могу се проценити у новцу.

Одредбе закона које се односе на осигурање односе се и на реоси-гурање предмета ако је

закључено по полисама или условима уобичајеним за осигурање у ваздушном саобраћају.

Уговор о осигурању у ваздушном саобраћају закључује се на одређено време, а може се

закључити и за одређено путовање. Осигурање у ваздуш-ном саобраћају за одређено

путовање почиње од тренутка кад се ваздухо-плов стави у покрет ради извршења

осигураног путовања у месту поласка наведеном у уговору о осигурању, до заустављања

ваздухоплова непосре-дно после слетања у место опредељења наведено у уговору о

осигурању.

Из осигурања у ваздушном саобраћају су искључене штете настале посредно или

непосредно услед недостатака ваздухоплова за безбедан ваздушни саобраћај, ако је

осигураник за њих знао или могао сазнати дужном пажњом, а није спречио настанак

штете иако је могао. Ова одредба не односи се на штете настале услед недостатака

ваздухоплова за безбе-дан ваздушни саобраћај о којима је осигуравач био обавештен или

за које је сазнао на други начин приликом закључивања уговора о осигурању.

Недостацима ваздухоплова за безбедан ваздушни саобраћај сматрају се технички

недостаци, недовољна опремљеност ваздухоплова и неодгова-рајућа посада или

непрописно оптерећење ваздухоплова.

Из осигурања у ваздушном саобраћају на одређено време су, поред наведене штете,

искључене и штете настале посредно или непосредно услед ризика остварених ван

подручја ваздушног саобраћаја предвиђеног у уговору о осигурању, осим ако је до

прекорачења граница подручја ваздуш-ног саобраћаја дошло услед више силе, грешке у

управљању ваздухо-пловом или ради спасавања имовине и живота или пружања

здравствене помоћи, као и у случају мањих прекорачења која нису знатније утицала на

настанак и величину штете.

Уговор о осигурању у ваздушном саобраћају закључен на одређено време, продужава се за

време трајања неодложних поправки и оштећења покривених осигурањем које су започете

у току трајања осигурања и које се изводе без неоправданих задржавања, а најдуже 15

дана од дана истека уговореног рока осигурања, ако се за то време ваздухоплов не може

користити за безбедан ваздушни саобраћај. Осигураник је дужан да благо-времено о томе

обавести осигуравача.

У случају кад се изврши оправка оштећеног ваздухоплова или се изгу-бљени, односно

уништени делови опреме ваздухоплова замене, из осигу-рања се надокнађује само штета у

висини стварних трошкова нужних за оправку ваздухоплова и замену делова, али не и

штета настала услед губи-тка вредности ваздухоплова до кога је дошло и поред извршене

оправке ваздухоплова и замене делова. Накнада ове штете извршиће се без обзира да ли је

оправком ваздухоплова и заменом делова дошло до повећања вредности ваздухоплова.

Сматра се да је осигурани ваздухоплов нестао оног дана кад је прекинута свака веза

између ваздухоплова и надлежне контроле летења, односно оног дана на који се односе

последње поуздане вести о ваздухоплову.

На уговоре о осигурању у ваздушном саобраћају сходно се примењују одредбе закона

којим се уређује осигурање имовине и лица и одредбе о уговорима о пловидбеном

осигурању закона којим се уређује поморска уну-трашња пловидба, осим посебних

одредаба о осигурању бродова, ако овим законом није друкчије одређено.

8.7. Уговори о превозу унутрашњим водним путем

8.7.1. Основна правила

Уговор о превозу робе, путника и пртљага у унутрашњој пловидби (реке, језера, канали)

појмовно се одређује на исти начин као и поморски превоз, осим што се превоз врши од

једног пристаништа до другог. Преплитање ова два правна посла условила је и

истоветност извора права. Наиме, у домаћем превозу на унутрашњим водама овај уговор

регулисан је као и поморски превоз Законом о поморској и унутрашњој пловидби.

Из наведеног произлази опредељење законодавца да у истом закон-ском тексту регулише

оба правна посла, што је његова опција која иде у прилог у основи једнаког правног

третмана ова два правна посла. Ипак, сама чињеница да су ризици превоза у унутрашњим

водама далеко мање изра-жени условила је и извесно одступање законодавца, нарочито на

плану ослобођења од одговорности бродара унутрашње пловидбе, и настојања да овај

посао у одређеним сегментима уподоби са копненим превозом, посебно превозом робе

железницом.

Унутрашњи пловидбени путеви имају природну везу са морем. Ово има за последицу да

бродови унутрашње пловидбе "прелазе" у море, и обрну-то, да поморски бродови

"прелазе" у унутрашње воде. Закон о поморској и унутрашњој пловидби проблем

разграничења примене права, у овим случајевима, решио је тако што је прописао да се

одредбе закона које се односе на унутрашњу пловидбу примењују и на подручје поморске

пло-видбе, до којег редовно плове бродови унутрашње пловидбе, ако изврше-ње уговора

који се извршава у унутрашњој пловидби, на подручју поморске пловидбе само започиње

или се завршава. У случају сумње, кад се ради о одговорности за губитак или оштећење

терета, да ли је штета настала на подручју поморске или унутрашње пловидбе,

претпоставља се, док бродар не докаже супротно, да је настала на подручју оне пловидбе

која је у погледу одговорности неповољнија за бродара. Кад се, пак, ради о закаш-њењу,

бродар одговара према прописима оне пловидбе на чијем се подру-чју налази лука

(односно пристаниште) у којој на основу уговора, мора предати терет.

Полазећи од цитираних законских одредаба, неопходно је приликом зак-ључивања

уговора о превозу ствари (робе) наведена питања прецизирати.

8.7.2. Уговор о превозу робе унутрашњим водним путем

Појам и закључење уговора - Уговором о превозу робе унутрашњим водним путевима

(на рекама, језерима и сл.) једна уговорна страна, бродар, обавезује се да превезе робу

друге уговорне стране - пошиљаоца, унутраш-њим водним путем од једног пристаништа

до другог уз одређену накнадну -возарину. Унутрашњим водним путевима, као што смо

истакли, сматрају се пловне реке, језера и пловни канали.

Уговор о превозу робе унутрашњим водним путем је реалан уговор, што значи да је

закључен кад пошиљалац - крцатељ преда робу бродару ради превоза.

Овај уговор о превозу робе унутрашњим водним путем је неформалан. Приликом предаје

робе на превоз бродару, он оверава товарни лист, који служи као доказ да је роба предата

на превоз и да је уговор закључен. Овај уговор је адхезионе природе, јер се закључује на

бази општих услова пословања бродарских предузећа.

Обавезе бродара - Бродар има низ обавеза и код овог уговора о пре-возу робе у

унутрашњим водним путевима, а које су сличне обавезама бро-дара у поморском превозу.

Основне обавезе бродара биле би: да прими робу на превоз, да изда превозну исправу

(товарни лист), да чува робу у току превоза, да је превезе до пристаништа опредељења и

да изда робу примаоцу.

Како бродар и код унутрашње пловидбе обавља функцију јавне службе, он стога има

обавезу да прими на превоз сваку робу - терет који испуњава услове предвиђене

прописима, општим условима или који је уобичајен. Оба-веза је бродара да одбије да

прими робу на превоз и у унутрашњим водама када се ради о превозу робе чији је

транспорт забрањен. Поред тога, он има право да одбије пријем ради превоза робе која је

по својој природи опасна, као и ону робу која према свом стању и амбалажи представља

опасност за брод и лица.

Бродар је у обавези да робу превезе оним бродом који је уговорен или бродом који има

иста својства. Он је у обавези да брод спреми за путовање и превоз робе и да исти постави

у уговореном пристаништу за укрцавање терета. Место утовара терета у луци је обавезан

да обезбеди наручилац, односно пошиљалац, крцатељ робе. Као и у поморском превозу,

заповед-ник брода је обавезан да достави крцатељу писмо спремности, сем кад брод плови

у линијској пловидби.

У унутрашњој пловидби бродар обавља укрцај робе само код бродова линијске пловидбе.

Бродар тада преузима робу од крцатеља испод чекрка, бродске или копнене дизалице. У

овом случају преузимање терета - робе обавља се у току радног времена пристаништа.

При превозу робе у унутрашњем водном саобраћају бродар може издати једну од следећих

превозних исправа: коносман (теретницу) или товарни лист. Теретница - коносман се

издаје на захтев крцатеља и у том случају примењују правила као и при превозу робе

поморским путем. У случају да крцатељ није тражио издавање теретнице (коносмана),

бродар тада издаје товарни лист.

Товарни лист је по правилу непреносива исправа и служи као доказ о томе да је закључен

уговор о превозу у унутрашњој пловидби, под условима који су у товарном листу

наведени, а у исто време служи и као доказ да је означена роба из товарног листа укрцана

на брод. Закон о поморској и унутра-шњој пловидби предвиђа да непостојање,

неисправност или губитак товарног листа не утиче на постојање и пуноважност уговора о

превозу.

При превозу робе у унутрашњој пловидби може доћи и до издавања преписа товарног

листа. У неким земљама бродар издаје крцатељу посе-бну признаницу или издаје тзв.

"возни лист" па чак и речног коносмана.

Обавеза је бродара да робу коју превози чува за време превоза, тј. од момента пријема

робе од крцатеља, па све до момента издавања робе примаоцу. У супротном је бродар

одговоран за штету. Његова обавеза је да поступа са пажњом доброг, уредног бродара и

претпоставља се да он није крив у случају да дође до штете на роби, сем у случајевима

предвиђе-ним законом.

Обавеза је бродара да изврши превоз робе у уговореном, односно у примереном

(уобичајеном) року. Он је дужан да изврши превоз уговореним, односно уобичајеним

путем.

У случају да се у току превоза појаве сметње које дуже могу да трају, капетан брода је

обавезан да од крцатеља затражи упутства о даљем посту-пку са робом. За време превоза

робе, бродар је обавезан да извршава налоге крцатеља, под условима које предвиђају

закон, Општи услови пословања бродара или који су предвиђени уговором о превозу робе.

По завршеном превозу робе, у пристаништу опредељења, бродар је оба-везан да робу

преда примаоцу робе или овлашћеном лицу. У случају да се не јави прималац или да се он

не може пронаћи, тада је бродар у обавези да од крцатеља захтева накнадна упутства о

даљем поступку са робом. Код линиј-ске пловидбе, бродар није у обавези да чека додатна

упутства крцатеља него може сам предузимати мере, као на пример, да робу преда на

чување јавном складишту или преда одређеном лицу на чување и сл.

Одговорност бродара - Бродар одговара за уредан превоз робе коју је преузео од

крцатеља. Бродар, пре свега, одговара за губитак или оштећење робе који настају од

преузимања робе на превоз од стране крцатеља па све до предаје робе у пристаништу

опредељења примаоцу. Бродар се може осло-бодити од одговорности кад докаже да је

штета настала из узрока који се нису могли спречити нити отклонити са пажњом доброг,

уредног бродара. Бродар одговара и за радње пропуштања од стране капетана брода, као и

других лица која раде за бродара, у оквирима обављања њихових дужности. У случају да

је штета на броду проузрокована пожаром који је избио на броду у унутрашњој пловидби

долази до одговорности бродара.

Према Закону о поморској и унутрашњој пловидби, бродар унутрашње пловидбе не

одговара за штету при превозу робе кад учини вероватним да је штета настала из разлога:

смештаја терета на палубу брода кад је такав начин слагања терета уговорен и наведен у

превозној исправи; недостатка или слабог стања амбалаже за робу која је по својој

природи подложна растуру или оштећењу (ако није никако или је лоше пакована);

укрцавања од стране крцатеља или искрцавање од стране примаоца; превоза у плом-

бираном складишту бродара под условом да је складиште пломбирао крца-тељ и да су

пломбе неоштећене у часу предаје робе примаоцу; природе робе која је по својим

својствима подложна оштећењу, мањку или губитку, а посебно због лома, труљења,

сушења, цурења, рђања и сл. и превоза живих животиња. Бродар се у овим случајевима

неће ослободити од одговор-ности кад корисник превоза докаже да штета није настала из

разлога на које се бродар позива.

Бродар одговара и у случају задоцњења при превозу робе, тј. кад терет, односно роба није

предата примаоцу у уговореном или примереном (уобича-јеном) року. Такође, бродар не

одговара ни за закашњење када докаже да је оно проистекло из узрока који се нису могли

спречити, нити отклонити са пажњом уредног бродара.

За штете које настану оштећењем робе, мањком или губитком, бродар одговара до

одређене новчане суме по јединици оштећеног недостајућег или изгубљеног терета. Када

дође до задоцњења при превозу, бродар одговара највише до висине возарине која се

односи на терет (робу). Када се докаже да је штета проузрокована намерно или крајњом

непажњом бродара, одно-сно лица које ради за бродара, законска ограничења

одговорности у том слу-чају се неће применити на бродара.

Обавезе крцатеља - Крцатељ има две основне обавезе: 1) да изврши утовар робе у брод,

тј. да је преда на превоз са товарним листом (сем у случају када се издаје теретница) и 2)

да плати превозне трошкове који су потребни ради превоза робе, сем уколико није

уговорено да возарину и превозне трошкове плати прималац.

И код превоза робе у унутрашњој пловидби примењују се одредбе о стој-ницама и

прекостојницама као и у поморском превозу. Овде може доћи и до ванредних

прекостојница, а слагање таквог терета задржи брод преко трајања стојница односно

прекостојница. Када се превоз обавља бродовима линијске пловидбе не долази до примене

правила о стојницама, прекостојницама и ван-редним прекостојницама, него је крцатељ

обавезан да робу преда оном брзи-ном којом брод може да је преузме.

Када је уговором о превозу у унутрашњој пловидби предвиђен превоз робе целим бродом,

делом брода или одређеним простором брода, крца-тељ има и друге обавезе које су сличне

обавезама наручиоца превоза код уговора о чартеру у поморском превозу.