Prof. dr Dušica KarićProf. dr Dušica Karić

PREDAVANJE ZA 30.03.2020. godine

ŠTA SU POREZI?

� Porezi predstavljaju rashode kojima se umanjuje konačan finansijski rezultat svake korporacije i često su predmet analize finansijskih menadžera.

� Porezi umanjuju pozitivne finansijske efekte investitora, ali istovremeno formiraju prihode , odnosno prilive novčanih sredstava za javni sektor.

� Porezi predstavljaju obavezna novčana davanja fizičkih i pravnih lica ili prisilom ostvaren prihod države i u celom poreskom sistemu najvažniji i najizdašniji javni prihod.

VRSTE POREZA� Mogu se javiti u vise poreskih oblika:

� porez na dobit,� porez na dohodak,� porez na dohodak,� porez na dodatnu vrednost,� porez na imovine,� akcize.

POREZ NA DOBIT� Sve korporacije su u obavezi da obračunaju i plate

porez na dobit ili profit koji ostvare u jednoj godini� Porez na dobit je razlika između ukupnih prihoda i

troškova poslovanja, uz moguća i dodatna troškova poslovanja, uz moguća i dodatna umanjenja, na primer za izvršene investicije, ubrzanu amortizaciju i slično.

� U domicilnom privrednom sistemu dobit se utvrđuje u bilansu uspeha u izveštajnom periodu, a stopa poreza na dobit je uvek proporcionalna i jednoobrazna, što znači da se primenjuje na sve oblike pravnih lica bez obzira na njihovu veličinu i obim poslovanja.

POREZ NA DOBIT� Porez na dobit plaća KOMPANIJA , a ne pojedinac.

Kompanija je d.o.o., dd… ili ono što mi obično zovemo “pravna lica”. Građanin (pojedinac) plaća porez na dohodak i to su dve potpuno različite stvaridohodak i to su dve potpuno različite stvari

� STR (kiosk, kafić…) ne plaća porez na dobit, oni plaćaju porez na dohodak. STR je “pravno lice” međutim tretira se kao “građanin” a ne kao korporacija.

� Porez na dobit u Srbiji je 10% i to je izuzetno niska stopa. Prosečna stopa u EU je 24% a u SAD i Švedskoj se kreće i 30% – 50%.

POREZ NA DOBIT� Zašto je porez na dobit nizak u Srbiji?

Da bi država Srbija privukla investitore. Jednostavno.

� Da li to znači da ISTA kompanija u Nemačkoj plati porez40% a u Srbiji 10%?40% a u Srbiji 10%?

Da, upravo tako. U Nemačkoj će kompaniju “odrati” sa porezom na dobit, a mi smo “poreski raj”

� Pa zašto onda kompanije ne ulažu novac u Srbiju?

Porez na dobit je samo jedan aspekt poslovanja (i to ne mnogobitan :(. Mnogo je bitnije TRŽIŠTE, uslovi poslovanja, sigurnostulaganja, kvalitet (a ne cena) radne snage, politička stabilnost,

POREZ NA DOBIT� A gde je najmanji porez na dobit u svetu?

To su tzv. off-shore zone (“ostrva”, Malta, Sejšeli, Delaware i slično…). Tu je porez na dobit 0% ili 1%. U prevodu, kolikogod napraviš profita – to ostaje (uglavnom) tebi.

� Da li kompanija u Srbiji zaista plaća porez po stopi od10%?

Ne. Obično se plaća još manje – 3% do 5%. Po završetku godine, predaje se obrazac PB 1 (poreski bilans 1) kao i PDP (porez na dobit preduzeća). U tom obrascu kompanija obračunava kolikoZAISTA treba da plati. Može se dogoditi da kompanija imaporeske olakšice i da plati 3% umesto 10%.

POREZ NA DOBIT� Zašto se plaća manje od 10%?Zato što postoje poreske olakšice. Najbitnije su:� zapošljavanje novih ljudi� investicije u osnovna sredstva� investicije u nerazvijena područja (Babušnica, Crna � investicije u nerazvijena područja (Babušnica, Crna

Trava…)� Postoji posebna metodologija za obračun, no ovo su

tri glavne odbitne stavke.� Ako zapošljavate nove ljude – platiće manji porez na dobit.� Ako investirate – platićete manji porez na dobit.� Ako otvorite novu fabriku u Bosilegradu – platićete manji

porez na dobit.

POREZ NA DOBIT� A da li može da se plati i više od 10%?Da, može. Kao što postoje poreski podsticaji , tako postoje i

poreske “kazne”. Država te kažnjava i obračunava ti dodatno porez na dobit ako plaćaš:političkim partijama� političkim partijama

� sponzorstvo, donatorstvo� kultura (sve preko 1% od prihoda)� sport (sve preko 1% od prihoda)� umetnost� reklama (3% od prihoda)� itd…

POREZ NA DOHODAK� Porez na dohodak građana spada u najzanačajnije i

najsloženije oblike javnih prihoda.

� Porez na dohodak građana plaćaju fizička lica koja ostvaruju prihode po više osnova.ostvaruju prihode po više osnova.

� Porez na dohodak građana plaća se na prihode iz svih izvora, osim onih koji su posebno izuzeti zakonom.

� Porezu na dohodak građana podležu sledeće vrste prihoda:zarade, prihodi od samostalne delatnosti, prihodi od autorskih prava, kapitala, kapitalni dobici itd.

POREZ NA DOHODAK� Ne plaća se porez na dohodak građana na primanja ostvarena

po osnovu:� 1) propisa o pravima ratnih invalida;� 2) roditeljskog i dečijeg dodatka;� 3) naknada za tuđu pomoć i negu i naknada za telesno � 3) naknada za tuđu pomoć i negu i naknada za telesno

oštećenje;� 4) naknada za vreme nezaposlenosti;� 5) materijalnog obezbeđenja u skladu sa zakonom;� pomoći zbog uništenja ili oštećenja imovine usled elementarnih

nepogoda ili drugih vanrednih događaja;� 6) organizovane socijalne i humanitarne pomoći;� 7) stipendija i kredita učenika i studenatai td.

POREZ NA DOHODAKGodišnji porez na dohodak građana plaćaju fizička lica –

rezidenti, koji su u kalendarskoj godini ostvarili dohodak veći od trostrukog iznosa prosečne godišnje zarade po zaposlenom isplaćene u Republici u godini za koju se zaposlenom isplaćene u Republici u godini za koju se utvrđuje porez, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

Osnovica godišnjeg poreza na dohodak građana je oporezivi dohodak, koji čini razlika između dohotka za oporezivanje i li čnih odbitaka.

POREZ NA DOHODAK-Obavezu plaćanja godišnjeg poreza na dohodak građana za

2019. godinu imaju sva lica koja su ostvarila dohodak veći od 2.729.304dinara (plaća se u 2020 do 15 maja.)

Godišnji porez na dohodak građana plaća se na osnovicu, po sledećim stopama:sledećim stopama:

Na iznos do šestostruke prosečne godišnje zarade – 10%, A na iznos preko šestostruke prosečne godišnje zarade –10%na iznos do šestostruke prosečne godišnje zarade + 15% na iznos preko šestostruke prosečne godišnje zarade.

POREZ NA DODATU VREDNOST

PDV� PDV je opšti porez na potrošnju koji se obračunava i

plaća na isporuku dobara i pružanje usluga, u svimfazama proizvodnje i prometa dobara i usluga, kao i na uvoz dobara.uvoz dobara.

� Opšta stopa PDV-a za oporezivi promet dobara i uslugaili uvoz dobaraje 20%(od 1. oktobra 2012. godine)

� Posebna stopa PDV-a za promet dobara i usluga ili uvozdobara koji su nabrojani u čl. 23. stav 2. Zakona o PDV-uje 10%

POREZ NA IMOVINU� Privredno društvo koje poseduje nekretnine mora na

njih da plaća porez na imovinu, a to u poslovnimknjigama može da prikaže kao trošak.

� Ako preduzetnik obavlja delatnost koristećinekretnine koje su u njegovom vlasništvu, a vodiposlovne knjige, treba da podnese poresku prijavu u kojoj će navesti imovinu koju koristi za posao i u tom slučaju i on će plaćeni porez moći da prikaže kaotrošak..

POREZ NA IMOVINU� Porez na imovinu plaća se na svojinu nad zemljištem (za

građevinsko zemljište samo na placeve veće od 10 ari), stambenim i poslovnim zgradama, stanovima, poslovnim prostorijama, garažama, zgradama i prostorijama za odmor i rekreaciju i drugim građevinskim objektima, ili njihovim delovima.

� Porez na imovinu između ostalog plaća se i na pravo svojine na � Porez na imovinu između ostalog plaća se i na pravo svojine na nepokretnosti.

� Obveznik poreza na imovinu na pravo svojine na nepokretnostima je pravno i fizičko lice koje je imalac tih prava na nepokretnosti koje se nalaze na teritoriji Republike Srbije.

� Ovaj porez plaća se i na prava zakupa i korišćenja građevinskog zemljišta u javnoj svojini i pravo zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini (za placeve veće od 10 ari).

� Kad je reč o zemljištu, porez se plaća na razliku koja se dobije kada se od ukupne površine placa oduzme 10 ari.

POREZ NA IMOVINU� Osnovica za plaćanje ovog poreza jeste vrednost

nekretnine koja je navedena u tvojim poslovnim knjigama. � Ako ne vodiš poslovne knjige, vrednost utvrđuje

nadležni organ.nadležni organ.� Porez na imovinu je trajnog karaktera , njegova visina se

utvrđuje na godišnjem nivou, a plaća se kvartalno što znači tromesečno.

� Obaveza po osnovu poreza na imovinu nastaje danom sticanja prava, odnosno danom početka korišćenja, danom osposobljavanja, danom izdavanja upotrebne dozvole ili danom omogućavanja korišćenja imovine na drugi način.

POREZ NA IMOVINU� Poreska prijava za plaćanje poreza na imovinu podnosi se

odeljenju Republičke uprave javnih prihoda za teritoriju opštine na kojoj se predmetna nepokretnost (obrasca PPI-2)

� Obveznici koji se, u odnosu na ostavioca, odnosno poklonodavca, nalaze u drugom naslednom redu po zakonskom poklonodavca, nalaze u drugom naslednom redu po zakonskom redu nasleđivanja, porez na nasleđe i poklon plaćaju po stopi od 1,5%.Obveznici koji se, u odnosu na ostavioca, odnosno poklonodavca, nalaze u trećem i daljem naslednom redu, odnosno obveznici koji sa ostaviocem, odnosno poklonodavcem nisu u srodstvu, porez na nasleđe i poklon plaćaju po stopi od 2,5%. Stope poreza na prenos apsolutnihprava iznosi 2,5%.

AKCIZE� Akcize su fiskalni prihod kojim se oporezuju određeni

proizvodi kao što su na primer: derivati nafte, duvan i duvanske prerađevine, alkoholna pića i određene vrste osvežavajućih bezalkoholnih pića, etil alkohol, kafa i luksuzni proizvodi.luksuzni proizvodi.

� Za određene predmete akciznog oporezivanja (za neke proizvode) akciza se plaća prema količini, odnosno utvrđuje se dinarski iznos akcize na jedinicu mere, koji se tromesečno usklađuje na bazi rasta cena na malo.

� Tako se akciza plaća u dinarskom iznosu za tonu, barel, kilogram, paklicu...

NEŠTO O NOVCU• Ekonomisti definišu novac (koji se još naziva i novčanom

masom) kao svako opšte prihvaćeno sredstvo plaćanja dobara i usluga, kao i otplate dugova.

• Novac je nastao na odredjenom stepenu razvoja ljudske civilezacije, kao produkt paralelnog procesa u kome je civilezacije, kao produkt paralelnog procesa u kome je nastala robna razmena.

• Po svojoj suštini, novac je roba. Ali, to je posebna vrsta robe, koja je u odredjenim uslovima stekla funkciju opšteg ekvivalenta vrednosti, odnosno postala opšte sredstvo razmene.

• Novac, je dakle, specifična vrsta robe koja u procesu razmene izražava vrednost svih drugih roba

NOVAC� Definicija novca samo kao gotovina previše je uska .

� Pošto se i čekovima vrši plaćanje, transakcioni depoziti (depozit po vidjenju) takodje se smatraju novcem. (depozit po vidjenju) takodje se smatraju novcem.

� Često je potrebna šira definicija novca jer i druge stvari, poput štetnih depozita, mogu da funkcionišu kao novac u koliko mogu brzo i lako da se konvertuju u gotovinu ili transakcione depozite.

� Kao što vidite, ne postoji jedna, precizna definicija novca

NOVAC� Da bi cela stvar bila komplikovanija, pojam novac često

se koristi kao sinonim za bogatstvo.

� Kada ljudi kažu: “Petar je imućan, on ima mnogo novca“, verovatno misle da Petar nema samo veoma novca“, verovatno misle da Petar nema samo veoma mnogo gotovine i puno novca na svom bankovnom računu već da poseduje i akcije, obveznice, automobile, kuće, jahtu.

� Zbog toga je i definicija novca kao gotovine previše uska.

NOVAC� Ljudi koriste pojam novac i da bi opisali ono što

ekonomisti nazivaju dohotkom kao u primeru:

� „Milica je dobra prilika, ima dobar posao i zaradjuje puno novca“. puno novca“.

� Dohodak je priliv novca od zarada u odredjenom vremenskom periodu.

� Nasuprot tome, novac je stok (stanje): to je odredjen iznos u odredjenom trenutku vremena

NOVAC� Imajte na umu da se o novcu govori kao o svakom

opšteprihvaćenom sredstvu plaćanja dobara ili usluga, kao i prilikom otplate dugova, te da se razlikuju od dohotka i bogatstva.

� Bez obzira na to da li je u pitanju kovani ili papirni novac, � Bez obzira na to da li je u pitanju kovani ili papirni novac, zlato ili hartije od vrednosti on ima tri osnovne funkcije u svakoj ekonomiji:

• Sredstvo je razmene� Obračunsko sredstvo� Sredstvo očuvanja vrednosti

� Novac je u suštini roba kao i svaka druga roba, ali on ima svojstvo da se razmenjuje za svaku drugu robu

NOVAC � Od tri navedene funkcije, funkcija sredstva razmene je

ono po čemu se novac razlikuje od ostalih oblika imovine, poput akcija, obveznica i kuća.

� Novac u formi gotovine ili čekova predstavlja sredstvo � Novac u formi gotovine ili čekova predstavlja sredstvo razmene u skoro svim tržišnim transakcijama u našoj privredi: koristi se za plaćanje dobara i usluga.

� Korišćenje novca kao sredstva razmene utiče na ekonomsku efikasnost jer znatno skraćuje vreme utrošeno u razmeni dobara i usluga

NOVAC� Druga uloga novca je da bude obračunska jedinica,

to jest, on se koristi za merenje vrednosti u ekonomiji. � Vrednost dobara i usluga merimo novcem, jednako

kao što težinu merimo kilogramima ili daljinu kao što težinu merimo kilogramima ili daljinu kilometrima.

� Novac funkcioniše i kao sredstvo očuvanja vrednosti, odnosno očuvanja kupovne moći tokom vremena.

� Kao sredstvo očuvanja vrednosti, novac održava kupovnu moć od momenta kada se ostvari dohodak do vremena kada se on potroši.

NOVAC� Ta funkcija novca je korisna jer uglavnom ljudi ne žele

da potroše dohodak odmah nakon što ga dobiju, već radije čekaju pogodan trenutak za kupovinu, na primer kupuju tek kad im nešto zatreba ili kada imaju dovoljno vremena.dovoljno vremena.

� Koliko je novac dobar kao sredstvo očuvanja vrednostizavisi od nivoa cena jer se njegova vrednost utvrdjujena osnovu nivoa cena.

� Dvostruko povećanje cena, na primer, znači da se vrednostnovca prepolovila. Nasuprot tome, pad cena za 50% značida svrednost novca udvostručila.

NOVAC� Da bi nešto imalo funkciju novca, ono mora biti

opošteprihvaćeno, svi moraju biti voljni da to neštouzmu kao sredstvo plaćanja.

� Predmet koji ima vrednost za svakoga najbolje će� Predmet koji ima vrednost za svakoga najbolje ćeslužiti kao novac, a prirodan izbor pada na plemenitemetale, poput zlata i srebra.

� Novac načinjen od plemenitih metala ili drugogvrednog materijala, naziva se robnim novcem

� Od davnina do pre nekoliko stotina godina, robninovac je funkcionisao kao sredstvo razmene u svimdruštvima osim u najprimitivnijim.

NOVAC� Razvoj platnog sistema doveo je do pojave papirne

novčanice (papir koji ima funkciju sredstva razmene).

� U početku, papirne novčanice su imale garanciju da mogubiti konvert ovane u kovani novac ili u odredjenu količinubiti konvert ovane u kovani novac ili u odredjenu količinuplemenitih metala.

� Medjutim došlo je do razvoja papirnog novca, papirnihnovčanica koje su na osnovu uredaba vlade morale da se prihvate kao sredstvo plaćanja, a koje pak nisu mogle da se konvertuju u kovani novac ili plemenite metale.

� Prednost papirnog novca je u tome što je on daleko lakšiod kovanog novca

NOVAC� Pošto papirni novac tj. njegovo korišćenje ima zakonsku

osnovu (regulisano je zakonom), države mogu da menjajuvalutu koju koriste po svom nahodjenju

� Osnovni nedostaci papirnih novčanica i kovanog� Osnovni nedostaci papirnih novčanica i kovanognovca jesu to što ih je lako ukrasti i što je transportovanjevećih količina skupo zbog prostora koji zauzimaju.

� Da bi se taj problem rešio, razvojem modernog bankarstvadošlo je do inovacije u razvoju platnog sistema: pojavečekova, elektronskog poslovanja, elektronskog novca.

VREMENSKA VREDNOST NOVCA� Ulaganjem u izabrane investicione projekte investitori

očekuju da ostvare zahtevanu stopu prinosa, koja mora biti viša od unapred utvrdjenog kriterijuma.

� Prema tome, kako investitori koji ulažu novac, tako i menadžeri koji ga koriste, moraju da respektuju vremensku vrednost novca, koja se zasniva na uverenju da jedan dinar koji posedujemo danas ima veću vrednost od jednog dinara koji ćemo primiti u nekom budućem vremenskom periodu.

VREMENSKA VREDNOST NOVCA� Vremenska vrednost novca može se posmatrati kao

buduća vrednost novca i kao sadašnja vrednost novca.

� Ako vremensku vrednost novca posmatramo u � Ako vremensku vrednost novca posmatramo u kontekstu neto novčanog toka koji se očekuje od investicionog projekta onda njegovu buduću vrednost utvrdjujemo na kraju veka trajanja projekta, a sadašnju vrednost na početku veka trajanja projekta u trenutku nula

SADAŠNJA VREDNOST NOVCA� Izračunavanje sadašnje vrednosti novca se utvrdjuje

diskontovanjem buduće vrednosti novca na sadašnju vrednost.

� Da bi mogla da se utvrdi sadašnja vrednost novca potrebno je imati informacije, tj. neophodno je raspolagati sledećim informacijama: o iznosu buduće vrednosti novca, diskontnom periodu i kamatnoj (diskontnoj) stopi.

SADAŠNJA VREDNOST NOVCA� Utvrdjivanje sadašnje vrednosti novca kada je rok dospeća

godinu dana utvrdjuje se pomoću sledeće formule:

BV� SV = -----------� SV = -----------

( 100+k)----------

100 � gde je:�

� SV = sadašnja vrednost� BV = buduća vrednost� k = kamatna (diskontna) stopa

SADAŠNJA VREDNOST NOVCA� U koliko je rok dospeća više godina sadašnja vrednost

novca se utvrdjuje na sledeći način:

SV = BV x DFSV = BV x DF

gde je:

SV= sadašnja vrednostBV = buduća vrednostDF = diskontni faktor sadašnje vrednosti

SADAŠNJA VREDNOST NOVCA� Diskontni faktor sadašnje vrednosti izračunava se

putem sledeće formule:

(100) n(100) n-------(100+k)

gde je:

k = kamatna (diskontna) stopa n = broj godina dospeća

SADAŠNJA VREDNOST NOVCA� PRIMER za sadašnju vrednost novca kada je rok

dospeća godinu dana

� Pretpostavimo da je emitovan blagajnički zapis u � Pretpostavimo da je emitovan blagajnički zapis u iznosu od 100.000 dinara, s rokom dospeća godinu dana i sa kamatnom stopom od 10%.

� Sadašnja vrednost je:

� SV = 100.000/ (1 + 0,10) = 90.909,09 din.

SADAŠNJA VREDNOST NOVCA� Kada je rok dospeća kraći od godinu dana, za

izračunavanje sadašnje vrednosti novca potrebno je znati rok dospeća, jedan, dva ili više meseci i kamatnu (diskontnu) stopu za period dospeća.

� Ako je rok dospeća kraći od mesec dana kamatnu (diskontnu) stopu odredjuje poslovna banka.

� Ta kamata uglavnom predstavlja relativnu kamatnu stopu i utvrdjuje se deljenjem godišnje kamatne stope sa brojem perioda dospeća u datoj godini, jer poslovne banke uglavnom obračunavaju kamatu na godišnjem nivou

BUDUĆA VREDNOST NOVCA� Buduća vrednost novca predstavlja vrednost ulaganja

novca u nekom budućem trenutku vremena, pri datoj stopi ukamaćenja i broju perioda ukamaćenja do tog budućeg trenutka vremena.budućeg trenutka vremena.

� Buduća vrednost novca predstavlja vrednost novca na odredjeni dan.

� Naziva se još i kapitalizovana jer je vrednost novca uvećana za iznos kamate od trenutka ulaganja do momenta kada će ulaganje ponovo transformisati (vratiti) u gotovinu

BUDUĆA VREDNOST NOVCA� Da bi se utvrdila buduća vrednost novca potrebno je

znati: iznos novca koji se ulaže, kamatnu stopu i period ponovnog transfera u gotovinu.

� U koliko je period ponovnog transfera u gotovinu � U koliko je period ponovnog transfera u gotovinu kraći od godinu dana, uzima se kamatna stopa za taj period, a u slučaju da je poznata godišnja kamatna stopa, do kamatne stope za kraći vremenski period izračunava se tako što se godišnja kamatna stopa deli sa brojem perioda broja transfera u jednoj godini.

� Ova kamatna stopa se zove proporcionalna ili relativana kamatna stopa

BUDUĆA VREDNOST NOVCA� Formula za izračunavanje buduće vrednosti novca je:

100+k nBV= SV x ( ----------- )

100100gde je:

BV = buduća vrednostSV = sadašnja vrednostk = kamatna stopan = broj perioda kapitalizacije

BUDUĆA VREDNOST NOVCA� Buduća vrednost kada je period ponovnog transfera u

gotovini godinu dana.Pretpostavimo da je lice NN kodposlovne banke oročilo 20.000 dinara na godinu dana i dabankanaoročenuštednjuplaćakamatupogodišnjojstopibankanaoročenuštednjuplaćakamatupogodišnjojstopiod 7%. Posle godinu dana štedišaće dobiti budućuvrednost u iznosu od:

� BV = 20.000 x 1,07 = 21.400 dinara

BUDUĆA VREDNOST NOVCA� Buduća vrednost kada je period ponovnog transfera u

gotovini duži od godinu dana. Pretpostavimo dapreduzeću nedostaje 4.000.000 dinara kapitala. Na osnovupetogodišnjeg plana bilansa uspeha, bilansa stanja inovčanih tokova utvrdjeno je da bi se pozajmljeninovčanih tokova utvrdjeno je da bi se pozajmljeninedostajući kapital mogao vratiti za 4 godine. Preduzeće je odlučilo da emituje obveznice plative za 4 godine savladajućom kamatnom stopom od 12%. Buduća vrednost, odnosno nominalna vrednost obveznica je:

� BV = 4.000.000 x (1,12)4 = 4.000.000 x 1,573519 = 6.294.076� zaokruženo 6.294.000 dinara

KAMATA� Kamata predstavja cenu koju placa onaj ko

pozajmljuje novac od onoga koji ima ta sredstva da ponudi.

� Drugim recima kamata je iznos koji se placa da bi se � Drugim recima kamata je iznos koji se placa da bi se pozajmio odredjeni iznos novca na odredjeni period vremena

� To je zapravo razlika između nominalne vrednosti date zajmoprimcu i vrednosti koju je primio zajmodavac.

KAMATA� Kamata se obično izražava preko godišnje kamatne stope

koja predstavlja racio iznosa kamate koja će biti isplaćena tokom jedne godine i iznosa pozajmljenog novca.

� kamatna stopa se javlja kao izraz cene kapitala. Kamatna stopa, predstavljena prostom jednačinom izgleda:stopa, predstavljena prostom jednačinom izgleda:

I P� P = ------ x 100 , odnosno I = Sv x -----,

Sv 100

� gde su: P– kamatna stopa, I – kamata , Sv ili (K) –bankarski kredit.

KAMATA� Postoje razni pojavni oblici kamatnih stopa a njihovi

nazivi i primena zavise od kriterijuma po kojim se klasifikuju.

� Tako prema kriterijumu promenljivosti, kamatne stope � Tako prema kriterijumu promenljivosti, kamatne stope koje poslovna banka ugovara s klijentima mogu da budu: fiksne i promenljive.

� Fiksna kamatna stopa označava stopu koja je nepromenljiva kroz ugovoreni period trajanja plasmana ili depozita.

PROMENLJIVA KAMATA� Promenljiva kamatna stopa je ona stopa, čija je visina

podložna izmenama tokom trajanja plasmana ili depozita i ona može da bude:

� - tržišno indeksirana,

� - kamatna stopa na bazi odluka organa banaka,

� - kamatna stopa na bazi odluka ekstremnih nadležnih tela, odnosno institucija

PROMENLJIVA KAMATA� Tržišno indeksirane kamatne stope možemo predstaviti kroz tzv.

Referentnu kamatnu stopu koja se utvrđuje sledećom formulom:

� Pi = Prt% + m% + z%

� pri čemu je:� pri čemu je:

� Pi – visina tržišno indeksirane kamatne stope iskazana u %� Prt% - referentna stopa, pri čemu „t“ označava vremensko

razdoblje,� m % - kamatna marža,� z % - ostali troškovi i premije razlika uključene u cenu proizvoda

PROMENLJIVA KAMATA� Promena kamatne stope predstavlja ponovno

određivanje visine kamatne stope u skladu sa ugovorenim uslovima promenljivosti.

� Kod tržišno indeksiranih kamatnih stopa vezanih uz EURIBOR, LIBOR i ukoliko nije drugačije dogovoreno učestalost izmene visine kamatne stope, je u skladu sa promenama referentne kamatne stope.

PROMENLJIVA KAMATA� LIBOR (London Interbank Offered Rate) je londonska

međubankarska referentna kamatna stopa, tj. promenljiva kamatna stopa koja se obračunava na međusobne kredite banaka koje posluju na londonskom tržištu kredite banaka koje posluju na londonskom tržištu kapitala.

� Visina ove kamatne stope zavisi od ročnosti kredita i relevantno je niska zbog visokog kreditnog boniteta banaka na tom tržištu.

� U zavisnosti od položaja pojedinih deviza na tržištu ova kamata varira a predstavlja i osnovicu za ugovaranje i određivanje kamatnih stopa izvan londonskog tržišta

PROMENLJIVA KAMATA� Kamata na te kredite se određuje kao zbir varijabilnog

LIBOR-a i fiksne kamatne marže čija visina zavisi od procenjene kreditne sposobnosti korisnika kredita, ročnosti i troškova administracije kredita. ročnosti i troškova administracije kredita.

� Takve promenljive kamatne stope poslovnim bankama osiguravaju fiksnu profitnu stopu a preko varijabilnog LIBOR-a na korisnika kredita prebacuju rizik promene osnovne cene kapitala.

PROMENLJIVA KAMATA� EURIBOR (Euro Interbank Offered Rate) je takođe

referentna kamatna stopa, koja se utvrđuje kao aritmetički prosek kamatnih stopa po kojima se u okviru Panela prvorazrednih banaka u evrozoni okviru Panela prvorazrednih banaka u evrozoni međusobno nude depoziti na fiksne periode.

� Računa se na bazi 360 dana od strane Bankarske federacije evropske zajednice (European Union Banking Federation), a objavljuje svakog dana u 11 sati pre podne.

PROMENLJIVA KAMATA� BELIBOR je referentna kamatna stopa za dinarska

sredstva ponuđena od strane banaka Panela, na srpskom bankarskom tržištu.

� BELIBOR se na Rojters (Reuters) sistemu računaju i objavljuju svakog radnog dana u 11.00 odnosno u 11.15 kao aritmetička sredina kotacija preostalih posle eliminisanja najviše i najniže stope, sa dva decimalna mesta.

KAMATNE STOPE� Promene kamatnih stopa mogu da štete profitabilnosti

banaka, kroz nepovoljnu promenu cenu kredita u odnosu na nivo pasivnih kamatnih stopa.

� Prema kriterijumu načina ili modela utvrđivanje � Prema kriterijumu načina ili modela utvrđivanje njihove visine, kamatne stope mogu da se klasifikuju na:

� nominalne kamatne stope,� realne kamatne stope,� stvarne kamatne stope,� efektivne kamatne stope.

NOMINALNA KAMATNA STOPA� Nominalna kamatna stopa je stopa koja je zapisana u

ugovoru između stranaka, po kojoj poslovne banke obračunavaju i naplaćuju kamatu od svojih klijenata.

� Nominalna kamatna stopa = realna kamatna stopa + � Nominalna kamatna stopa = realna kamatna stopa + očekivana stopa inflacije.

� Svako povećanje stope inflacije ima za posledicu povećanje nominalne kamatne stope jer se stopa inflacije ugrađuje u nominalnu kamatnu stopu, tako da stopa inflacije određuje učešće realne u nominalnoj kamatnoj stopi.

NOMINALNA KAMATNA STOPA� Kada banka nudi kamatnu stopu na štednju u visini od

5%, ona ustvari obećava da će obračunati i platiti kamatu od 50 dinara na svakih 1.000 dinara.

� Banka fiksira iznos koji plaća, ali ne daje nikakvu garanciju u vezi sa kupovnom moći tih dinara.

� Ako se vrednost uloga poveća za 5%, a cene dobara i usluga povise za 10%, onda je klijent koji ulaže na gubitku, mereno kupovnom moći..

REALNA KAMATNA STOPA

Nivo cena (godina t) – Nivo cena (godina t-1)

� Stopa inflacije = --------------------------------------------------------- x 100 = %

Nivo cena (godina t-1

� Realna kamatna stopa predstavlja prilagođavanje nominalne kamatne stope za nivo stope inflacije.

� Realna kamatna stopa - Izračunava se tako što se odnominalne kamatne stope oduzima stopa inflacije.

EFEKTIVNA KAMATNA STOPA� Efektivna kamatna stopa (EKS) je slična stvarnoj

kamatnoj stopi jer se obračunava na sličan način a služi da obezbedi transparentnost i lakše poređenje bankarskih uslova za odobravanje kredita i uslova za bankarskih uslova za odobravanje kredita i uslova za štednju.

� Zbog jedinstvene metodologije obračuna efektivne kamatne stope koje propisuje domicilna centralna banka, a koja je obavezna za sve banke, podaci o efektivnim kamatnim stopama su međusobno uporedivi.

EFEKTIVNA KAMATNA STOPA� Cilj uvođenja efektivne kamatne stope je da se klijenti

zaštite, u smislu uvođenja transparentnog prikaza troškova kredita odnosno prihoda od depozita kod svih banaka. svih banaka.

� Efektivna kamatna stopa ili EKS je kamatna stopakoja odražava sve troškove kredita, uključujućinaknade, osiguranja, depozit, i ostale izravnopovezane troškove kredita.

KAMATNE STOPE� Prema kriterijumu urednosti povraćaja i vremena

korišćenja sredstava banke, kamatne stope mogu da se klasifikuju na:

� redovne kamtne stope,� redovne kamtne stope,� zatezne kamatne stope,� interkalarne kamatne stope,� kamate na stope na kredite u mirovanju.

� Redovna kamata se obračunava na nedospelu glavnicu kredita, glavnicu depozita, te na iskorišćeni deo revolving kredita i dopuštena prekoračenja po računima.

ZATEZNA KAMATA� Zateznu kamatu poslovne banke obračunavaju u slučaju

klijentovog kašnjenja u ispunjenju novčanih obaveza prema bankama.

� Ukoliko nije drugačije ugovoreno, na obračun i plaćanje zateznih kamata primenjuje se zakonska zatezna kamata zateznih kamata primenjuje se zakonska zatezna kamata koja je promenljiva u skladu sa obračun zatezne kamate uključuje dospelu glavnicu, dospelu redovnu kamatu i naknade za sve ugovorene odnose.

� Zatezna kamata se obračunava za sve vreme kašnjenja, računajući od prvog dana zakašnjenja u odnosu na ugovoreni datum dospeća obaveze.

� Ukoliko nije drugačije ugovoreno, obračun zatezne kamate provodi se mesečno, tj. na kraju meseca.

INTERKALARNA KAMATA� Interkalarna kamata se obračunava u periodu

korišćenja kredita od prvog dana korišćenja kredita do prenosa kredita u otplatu.

� Ukoliko nije drugačije ugovoreno ili ugovorom nije � Ukoliko nije drugačije ugovoreno ili ugovorom nije posebno utvrđena interkalarna kamata, visina, način utvrđivanja i obračun kamate u periodu korišćenja jednaki su redovnoj kamati.

� Kamate na kredite u stanju mirovanja se obračunavaju ukoliko je kredit upotpunosti iskorišćen, a u otplatu će da pređe nakon proteka ugovorenog vremenskog perioda početka ili grejs (grace) perioda.

KAMATE NA KREDIT U STANJU

MIROVANJA� U izuzetnim slučajevima, kredit može da se stavi u

mirovanje i tokom otplate, na zahtev klijenata i uz odobrenje konkretne banke.

� Ukoliko ugovorom ili posebnom odlukom nadležnog tela banke nije drugačije utvrđeno, na kredite stavljene u mirovanje obračunava se redovna kamata na nedospeli iznos glavnice kredita a plaća u intervalima u skladu sa ugovorom zaključenim sa klijentom, odnosno u skladu sa aktima banke

METOD I NAČIN OBRAČUNA

KAMATA� Kamatne stope se utvrđuju i ugovaraju kao godišnje

nominalne stope u skladu sa metodom koji odaberesvaka banka za sebe.

� Najčešće se primenjuje konforna metoda obračuna, a � Najčešće se primenjuje konforna metoda obračuna, a za pojedine proizvode primenjuje se i proporcionalnametoda.

� Konforna kamatna stopa je diskontovana godišnjakamatna stopa na obračunski period na koji se primenjuje u toku godine (mesec, dva meseca i sl.).

METOD I NAČIN OBRAČUNA

KAMATA� Kamata se obračunava na iznos nedospele glavnice ili

iskorišćenog dela kredita ili prekoračenja po računimakao i na iznos sredstava depozita klijenata banaka, najmanje jedanput mesečno. najmanje jedanput mesečno.

� Neplaćena kamata zajedno sa glavnicom čini osnovicuza obračun kamata u narednom mesecu a efektivnakamata se obračunava na godišnjem nivou primenomsloženog kamatnog računa.