SEMINARSKI

RAD

Projektni i investicijski menadment

1

Sadraj:

strana

1. Uvod 2. Vanost planiranja proizvodnje za kvalitet 4 3. Poetno planiranje kvaliteta 4 4. Kritiki ptegled projekta procesa 5 5- Meusobni odnosi procesnih varijabli i proizvodnih rezultata 5 6. Spreavanje greke u procesu 5 7. Koncepcija mogunosti kontrole; samokontrola 6 7.1. Tri glavna kriterijuma za samokontrolu 9 8. Sastavi za kontrolu koncepcija dominantnosti 13 9. Dedinisanje odgovornosti za kvalitet u pogonu 14 10. Samokontrola 16 11. Sekvencija uvoenja somokontrole 17 12. Kriterijum za samokontrolu 18 13. Automatizovana proizvodnja 18 14. Kljune funkcije raunarom objedinjene proizvodnje 19 15. Grupna tehnologija 19

3

1

16. Fleksibilni sastav proizvodnje 20 17. Sveukupni kritiki pregled planiranja proizvodnje 20 18. Nezavisne provere kvaliteta procesa 21 19. Kvalitet i kultura proizvodnog pogona 22 20. Zakljuak 23 20.1. Uvedite kontrolu da bi ste zadrali steeno! 23

1

1. UvodU rjeniku postoji mnogo definicija "kvaliteta." Kratka definicija koja je prihvaena glasi: Kvalitet je zadovoljstvo kupaca. "Prikladnost za upotrebu" drugo je alternativno kratko definisanje. Iako tako kratka definicija ima svoje tumaenje, ono se mora dalje razviti kako bi se dobila osnova za delovanje. Sve organizacije koriste koncepciju praenja trokova, potrebnih za izvravanje razliitih funkcija kao razvoja proizvoda, marketinga, osoblja, proizvodnje itd. Do 1950-ih godina ova koncepcija nije bila proirena na funkciju kvalitete, osim za delove aktivnosti kontrole i ispitivanja. Bilo je naravno, mnogo drugih trokova vezanih uz kvalitet, ali oni su bili rasuti meu raznim raunima, posebno pod "opim trokovima". Tokom 1950-ih godina pojavila se koncepcija "trokova kvaliteta". Razni ljudi pripisivali su razliita znaenja tom izrazu. Neki su izjednaavali trokove kvaliteta s trokovima postizanja kvaliteta; neki su izjednaavali izraz s dodatnim trokovima prouzroenih loom kvalitetom . Sledee, to treba definisati je "zadovoljstvo kupca". To se postie kroz dve komponente: svojstva proizvoda i osloboenost od nepotpunosti. 1. Svojstva proizvoda imaju glavni uticaj na prihod od prodaje (kroz podelu trita, visoke ciene, itd.) U mnogim industrijama, ukupna populacija kupaca moe se podeliti po vrsti ili "klasi"eljene kvalitete. Na taj nain spektar kupca vodi do zahteva za luksuznim hotelima i jeftinim hotelima; do zahteva za hladnjacima s mnogim posebnostima, kao i za onima s osnovnim rashladnim sposobnostima. Svojstva proizvoda upuuju na kvalitet projekta. Poveanje kvaliteta projekta obino dovodi do viih trokova. 2. Osloboenost od nepotpunosti ima veliki utiecaj na trokove kroz smanjenje karta, prerade, pritubi i drugih rezultata nepotpunosti. "Nepotpunosti" su utvrene u razliitim jedinicama, npr. grekama, nedostacima, propustima, izvan specifikacija. Osloboenost od nepotpunosti odnosi se na kvalitet usklaenosti. Poveanje kvaliteta usklaenosti obino rezultira niim trokovima. Takoe, via usklaenost znai manje pritubi pa zbog toga i vee zadovoljstvo kupca. Da ukratko kaemo, kvaliteta znai zadovoljstvo spoljnjeg i unutranjeg kupca. Svojstva proizvoda i osloboenost od nepotpunosti glavne su odrednice zadovoljstva. Npr. neki spoljni kupac automobila eli odreeno ispunjavanje funkcije svojstva zajedno sa zapisnikom o nekim nedostacima i kvarovima. Proizvodni deo kao interni kupac dela za projektovanje proizvoda eli inenjersku specifikaciju koja se moe izraditi u radionici i koja je bez greaka i propusta. Oba kupca ele da "ispravan proizvod bude ispravan". Dostignue kvaliteta zahtieva ispunjenje funkcije mnogo prepoznatljivih aktivnosti ili zadataka kvaliteta. Oiti primer su studija o potrebama kupaca za kvalitetom, kritikim pregledom projekta, ispitivanja proizvoda i analize pritubi. U malom poduzeu ove poslove (ponekad nazivanim elementima rada) moe izvriti nekoliko osoba. Meutim, kako poduzee raste, specifini poslovi mogu postati toliko vremenski zahtevni da se moraju stvarati novi specijalizirani deo za njihovo obavljanje. Korporacije su stvorile delove kao to su projektovanje proizvoda, proizvodnja, kontrola i ispitivanje, itd. koji su bitni za lansiranje novog ili izmijenjenog proizvoda. Ima li naglasak na kvaliteti pozitivan i l i negativan uticaj na trokove i planove, i parametra moraju biti meusobno kompatibilni; u stvarnosti, oni mogu biti iste ili razliite sile.

1

Naglasak na kvaliteti moe biti potpomognut prepoznavanjem i uklanjanjem uzroka greaka i prerada, pa otuda smanjenje trokova i stavljanje na raspolaganje vie jedinica proizvoda radi zadovoljenja programa isporuke. Loe usmerena kvalitet, s druge strane, moe prouzrokovati trokove i stvoriti probleme u planovima radi projektovanja nepotrebnih svojstva proizvoda, navoenjem nerealnih tolerancija te sveobuhvatnom kontrolom. Prenaglaenost u trokovima i planovima isporuke moe imati poguban uticajj na kvalitet kad se propusti osigurati dovoljno vremena i resursa za postizanje dobrog kvaliteta, te odlukama o isporuci proizvoda graninog kvaliteta radi zadovoljavanja plana isporuke, ili izbegavanja trokova dorade. Poinjemo s pitanjima procene, ishoda ega je upravljanjanje kvalitetom usmereno na celu kompaniju. Pitanja u toj kategoriji ukljuuju: Jesu li ustanovljeni ciljevi kvaliteta ? Jesu li ciljevi kvaliteta povezani s ciljevima poslovanja? Jesu li politika i planovi takvi da e, ako se oni slede, biti konkurentni na tritu? Da li se vodi pristup kvaliteta linijski, menedment i l i osoblje? Obuhvata li ono sve procene? Je li organizacijsko ustrojstvo u stanju prepoznati i sliediti prilike za poveanje pri hoda od prodaje i smanjenje trokova loe kvaliteta? Postoji li ravilo koje pravodobno upozorava na potencijalne probleme kvaliteta.

2. Vanost planiranja proizvodnje za kvalitetAktivnosti za objedinjavanje kvaliteta u planiranju proizvodnje imaju dve svrhe: Da spree nedostatke i smanje varijabilnost u procesima. Takviciljevi zahtevaju intenzivno planiranje koje je ire od predhodnih vrsta planiranja samo za kontrolu. Aktivnosti planirnja poputkritikih pregleda projekata radi jasnoe specifikacije i radi proizvodljivosti; preporuiti promene, odabiranje procesa za proizvodnju: opreacija, sekvencija; Pribavljanje strojeva i alata sposobnih za zadovoljavanje doputenih odstupanja; pribavaljanje instrumenata sa tanou ime za kontorlu procesa; pribavljanje proiyvodnih informacija; definisanje odgovornosti za usaglaen model kvaliteta, odabiranje i prouavanje proizvodnog osoblja; dokazivanje primerenosti planiranja; dokazivanje primerenosti planiranja i isprobavanja; pribavljanje zatite za materijal tokom rukovanja i skladitenja; oiguravanje ivotne sredine; pribavljanje sistema za raspolaganje neusklaenim proizvodom, takoe pokazuju uobiejeni konani rezultat izvoenja takvih aktivnosti. Naglaavanje spreavanja je bitno zbog poveane sloenosti proizvoda i procesa, nedostatka velikih zaliha sirovina da bi se zamenili proizvodi s nedostatkom u proizvodnim sistemima tano na vreme (just in time) i uticaja stvaranja potpomognuto informacionim sistemom.

3. Poetno planiranje kvalitetaPoetno planiranje kvaliteta poinje tokom kritikog pregleda projekta proizvoda. Kritiki pregled projekta naglaava vrednovanje projekta proizvoda, da li je primereno za ispunjavanje funkcije u praksi. Kritiki pregled projekta takoe mora obuhvatati vrednovanje proizvodnje da bi se obuhvatile sledee stvari: jasnoa svih zahteva, relativna vanos znaaja proizvoda, delovanje doputenih odtupanja na ekonomiku proizvodnje, raspoloivost procesa za postizanje dostizanih odstupanja, poboljanje doputenih odstupanja radi vee jasnoe ili posredovanja, sposobnost da 00se udovolji posebnim zahtevima, odreivanje posebnih zahteva za rukovanje, transport i skladitenje u toku proizvodnje, raspoloivost procesa za merenje radi vrednovanja

1

zahteva, laka pristupanost za merenje i zahtevana posebna strunost osoblja za proizvodnju. Ovaj kritiki pregleda proizvoda mora se dopuniti kritikim pregledom projekta procesa. Ovaj kritiki pregledi pomau u spreavanju tekoa u toku proizvodnje.

4. Kritiki pregled projekta procesaProjekat procesa se moe kritiki pregledati ralanjivanjem sveukupnog procesa u obliku dijagrama toka procesa. Koristi se nekoliko vrsta dijagrama. Jedna vrsta pokazuje tokove kojima se kree materijal u svom napredovanju ka gotovom proizvodu. Planeri koriste takav dijagram da bi podelili tok procesa u logike delove koje nazivamo radne stanice. Za svaku radnu stanicu oni pripremaju formalni dokument koji sadri takve predmete kao to su operacije koje treba izvesti, sled opeacija, ureaje i instrumente koje treba upotrebiti i procesne prilike koje treba odravati. Taj formalni dokument postaje plan koji trebaju sprovesti nadzornici proizvodnje i radna snaga. On slui kao temelj za aktivnosti kontrole koje obavljaju kontrolori. Takoe postaje norma prema kojoj se sprovode nezavisne provere procesa.

5. Meusobni odnosi procesnih varijabli i proizvodnih rezultataPresudan aspekt planiranja tokom proizvodnje je odkrivanje, pomou prikupljanja podataka i analize, veza izmeu obeleja procesa ili varijabli i obeleja proizvoda ili rezultata. Takvo znanje omoguava planeru da kreira obeleija kontrole procesa, ukljuujui granice i regulatorne mehanizme varijabli u svrhu odravanja precesa u stabilnom stanju i postizanja odreenih proizvodnih rezultata. Odreivanje optimalnih regulacija i doputenih odstupanja za procesne varijable esto zahteva prikupljanje mnogo podataka i analize. Mnoge kompanije nisu prouile vezu izmeu procesnih varijabli i procesnih rezultata. Posledice tog neznanja mogu biti ozbiljne. U industriji koja izrauje elektronske komponente neki su proizvodni rezultati vrlo niski i verovatno e ostati takvi dok se procesne varijable temeljno ne proue. U svim industrijama nametanje novih zahteva kvaliteta moe uzrokovati veliki porast karta (a zbog toga i trokova), jer se dovoljno ne zna o procesnim varijablama da bi ih brzo prilagodili novim zahtevima. Da bi se potpuno razumela veza izmeu procesnih varijabli i proizvodnih rezultata esto trebamo primeniti koncepciju statistikog planiranja eksperimenta odnosno fokusa.

6. Spreavanje greke u procesuSpreavanje greke u procesu je vaan element mera opreza tokom projektovanja takvog procesa koji bi bio bez greke preko error proofing (preventiva greke). irko

1

je sagledavan oblik spreavanja greke projektovanja maine i alta (hardware), tako da nije verovatna ljudska greka ili ak da nije mogua. Na primer, sastvni delovi i alati mogu biti projektovani sa udubljenjima i zarezima da se postigne efekat kljuaonice i kljua, to ini nemoguim da se neispravno montiraju. Alati mogu biti projektovani tako da osete prisutnost i ispravnost predhodnih operacija automatski ili da obustave proces ako osete da je prestao dotok materijala. Na primer u tekstilnoj industriji prekid konca oslobaa ureaj zakoen orugom koji zaustavlja mainu. Zatitni sistemi, na primer, otkrivanje poara, mogu se projektovati tako da budu sigurni da ne zataje i da daju zvune uzbune kao i sve ostale jasne signale . Drugi glavni oblik spreavanja greke jeste masovnost to zahteva da se istovremeno dogodi veliki broj neverovatnih dogaaja pre nego to nedostatak moe nastati ili nestati. Vane procesne situacije obino zahtevaju viestruko odobravanje. Na primer, vaganje sastojaka za seriju farmaceutskih proizvoda mora obaviti dvoje nezavisno registrovanih farmaceuta. Slini proizvodi mogu biti oznaeni vieznanim iframa za identifikaciju (brojevima, bojama, oblicima... ). Automatizovano stopostotno ispitivanje moe biti dodato na regulaciju u procesu. Tako je dramatino odbrojavanje u fazi pre lansiranja svemirkog vozila takoe oblik viestruke kontrole. Trei pristup pomae ljudima da smanje vlastitu greku. Neki od naina da se to postigne obuhvataju poveanje snage ljudskih miia i ula kroz programiranje oznaavanja stalnosti. Na primer ampule lekova mogu se uroniti u tenost sa bojom i ostaviti preko noi, ime se olakava otkrivanje pukotina u staklu. ak i kod kritikog pregleda dokumenata nedavno smo postali svesni da postoje dve vrsto ispitivanja: aktivno i pasivno. Aktivno preispitivanje zahteva sigurno uee, na primer, itanje brojeva na glas, gde je puna panja preko potreban. Pasivno preispitivanje, na primer, utljivo gledanje ili sluanje ne zahteva preko potrebnu panju. U klasinoj studiji autori Nakajo i Kume objanjavaju pet osnovnih naela spreavanja greke, koji su razvijeni iz analize od oko 1000 primera sakupljenih uglavnom na linijama za montau. Ta naela su: uklanjanje, zamena, olakavanje, otkrivanje i ublaavanje.

Mi emo sada primeniti koncepciju samokontrole kao okvir za planiranje kvaliteta tokom proizvodnje.

7. Koncepcija mogunosti kontrole; samokontrola

1

Idealan cilj za planiranje proizvodnje je postavljanje ljudi u stanje samokontrole. Da bi to uinili ljude moramo poduiti. 1. Spoznajama o tome ta se od njih oekuje 2. Spoznajama o tome ta zapravo rade 3. Procesom koji je sposoban da zadovolji specifikacije i kome se moe upravljati kako bi zadovoljili specifikacije Ovi temeljni kriterijumi za samokontrolu ine moguim svrstavanjem nedostataka u kategorije mogunosti kontrole od kojih su najvanije: 1. Radnik ima mogunost kontrole (worker controolablle). Nedostatak ili neusklaenost radnik moe kontrolisati ako je zadovoljen svaki od tri kriterijuma samokontrole 2. Menadment ima mogunost kontrole (management controolablle). Nedostatak ili neusklaenost menadment moe kontrolisati ako je zadovoljen barem jedan kriterijum samokontrole. Samo monadment moe pribavljati sredstva za zadovoljavanje kriterijuma za samo kontrolu. Zbog toga svaki propust da se udovolji tim kriterijumima je propust menadmenta, a rezultirajui nedostaci su zbog toga iznad kontrole radnika. Radnici su uglavnom obavezni da upozore menadment na nedostatke u procesu kontrole, ali ponekad oni to ne ine, a ponekad oni to ine ali je menadment taj koji ne deluje. Moe li nedostatke ili neusklaenosti u pogonu uglavnom kontrolisati menadment ili radnici je pitanje od najvee vanosti. Da bi se nedostaci ili neusklaenosti smanjili, od menadmenta se zahteva program u kome glavna pomo mora doi od menadera, nadzornika i tehnikih strunjaka. Sa druge strane da bi se smanjili nedostaci ili neusklaenost od strane radnika se zahteva drugaija vrsta programa u kojoj vie doprinosa dolazi od radnika. Velika razlika izmeu te dve vrste programa pokazuje da menaderi moraju kvantifikovati svoje znanje o stanju mogunosti kontrole pre nego to se ukljue u glavne programe. Primer istraivanja mogunosti kontrole dati u tabeli 2. Grupa za dijagnozu sastavljena je kako bi istraila izvetaj o kartu i doradi u est sektora mainske radionice tokom sedamnaest radnih dana. Inenjer za kvalitet koji je bio zaduen za prikupljanje podataka svaki nedostatak je uvrstio u izvetaj. Kad uzrok nije bio oigledan, grupa je kritiki pregledala nedostatak i kada je to bilo potrebno ukljuila druge strunjake kako bi odredili uzrok. Svrha istraivanja je bila reavanje nesporazuma oko slaganja u vezi uzroka trajno velikog karta i dorade. To je donelo reenje.

1

Istraivanje je bilo odluujue za postizanje dogovora kako bi se koncentrisalo na program poboljanja. Za manje od godinu dana uteeno je vie od dva miliona dolara, a vaan napredak postignut je i u smanjenju proizvodnih zaostataka. Mogunost kontrole moe se takoe vrednovati postavljanjem odreenih pitanja za svaki od tri kriterijuma samokontrole. Iako takav pristup ne daje kvantitativno vrednovanje mogunosti kontrole nedostataka od strane menadmenta i radnika, pokazuje moe li nedostatke kontrolisati prvenstveno menadment ili radnik. Prema odreenim istraivanjima nedostaci koje moe kontrolisati menadment iznose 80%. Ovaj procenat ne varira mnogo od industrije do industrije, ali znatno varira izmeu procesa. Dok raspoloiva kvantitativna istraivanja jasno pokazuju da nedostatke uglavnom moe kontrolisati menadment mnogi menaderi u industirji to ne zanju ili nisu sposobni da prihvate te podatke. Njihova dugogodinja uverenja su da je veina nedostataka rezultat nebrige, nezainteresovanosti i ak sabotae radnika. Takvi menaderi se daju lako nagovoriti da se upletu u eme motivacije radnika, kod uobiajenog stanja stvari, usmeravaju na manje vane probleme i zbog toga su osueni da u najboljem sluaju postignu neznatne rezuletate. Nije vano moe li probleme u industriji kontrolisati menadment. Potrebno je nai odgovor u odreenom pogonu. Na to se ne moe odgovoriti autoritativno samo miljenjem, ve to zahteva i injenice, do kojih se najbolje moe doi istraivanjem mogunosti kontrole stvarnih nedostataka, kako je prikazano u tabeli 2.

7.1. Tri glavna kriterijuma za samokontrolu

1

7.1.1. Kriterijum 1: Saznanje ta se od njih oekuje. To saznanje se uopteno sastoji od sledeeg: 1. Norma proizvoda, koja moe biti pisana specifikacija, uzorak proizvoda ili drugaija definicija koknanog rezultata koji treba postii 2. Norma procesa, koja moe biti pisana procesna specifikacij, pisani procesni upiti, usmeni uputi, ili drugaija definicija da se neto dovri 3. Definicija odgovornosti, koje odluke doneti i kako delovati. Treba reduzeti neke bitne mere opreza kod razvoja specifikacija proizvoda Mora se pribaviti nedvosmislena informacija. Specifikacije trebaju biti kvantitativne. U sluajevima kada to nije mogue treba pribaviti fizike norme. Osim potrebe za jasnim specifikacijama proizvoda takoe su potrebne dosledne i pouzdane specifikacije. Unekim organizacijama nadzornici proizvodnje imaju tajnu crnu knjigu koja sadri granice specifikacije koje koriste kontrolori za prihvatanje proizvoda. Sledei problem je prenoenje promena u specifikaciji, pogotovu kada postoji stalni niz promena. Mora se pribaviti informacija o vanosti. Sve specifikacije sadre mnogostruke zanaje i one nisu jednako vane. Proizvodno osoblje semora obuavati kako bi zadovoljilo sve granice specifikacije. Takoe im treba dati informaciju o relativnoj vanosti svake informacije u svrhu da ih usredsredi na prednosti. Klasifikacija prema vanosti. Moraju se objasniti raylozi. Objanjenje svrha kojima se slui kako proizvod tako i specifikacija pomae radnicima da razumeju zato se mora zadovoljiti i nominalna vrednost specifikacije i granice. Moraju se pribaviti procesne specifikacije. Metode rada i procesne okolnosti (na primer, temperatura, pritisak, vremenski uslovi....) moraju biti nedvosmisleno jasni. Postupak je izraen za kontrolu svake od kljunih postupaka varijabli (varijable koje se moraju voditi radi udovoljavanja granicama specifikacije za proizvod). Postupak mora da odgovara na sledea pitanja: ta su procesne norme? Zato je potrebna kontrola? Ko je odgovoran za kontrolu? ta i kako meriti? Kada meriti? Kako prikazati rutinske podatke? Ko je odgovoran za izvetavanje podataka? Kako obavljati nezavisnu proveru? ta uraditi sa proizvodom koji ne odgovara specifikacijama? Ko je napravio normu?

esto detaljna procesna uputstva nisu poznata dok radnici ne steknu iskustvo u procesu. Auriranje procesnih uputstava temeljno na radnom iskustvu moe biti prikladon izvedeno objavljivanjem uzrono posledinog dijagrama u proizvodnom odeljenju i uz prilog indeksnih kartica dijagrama. Svaka kartica navodi dodatne procesne instrukcije utemeljeno na najnovijem iskustvu. Mora se uiniti popis provere . Predhodno objanjenje obuhvata prvi kritetijum samokontrole. Ljudi moraju imati naina da zanju ta se od njih oekuje. Da bi se

1

vrednovalo slaganje s tim kriterijumom, moe se napraviti spisak provere koja ukljuuje sledea pitanja: 1. Ima li pisanih specifikacija za proizvvod, specifikacija za proces i radnih uputstava? Ako su napisane na vie od jednog mesta, da li se sve slau? Jesu li itke? Jesu li dostupne radniku? 2. Definie li specifikacija relativnu vanost razliitih znaajnosti kvaliteta? Da li se preporuljiva doputena odstupanja za proces razlikuju od ovlaenih doputenih odstupanja za proizvod? Da li je jasno kakvu vezu sa specifikacijama proizvodaimaju kontrolne karte ili druge tehnike kontrole ako ih treba koristiti? 3. Jesu li norme za vizuelen nedostatke prikazane u radnom prostoru? 4. Jesu li pisane specifikacije date radniku iste kao i kriterijumi koje koriste inspektori? Da li se odstupanja od specifikacija esto doputaju? 5. Zna li radnik kako se proizvod upotrebljava? 6. Da li je radnik primereno poduavan kako bi razumeo specifikaciju i preduzeo potrebne korake da je zadovolji? Da li je radnik vrenovan ispitivanjem ili na neki drugi nain, da se vidi da li je kvalifikovan? 7. Zna li radnik kakvo je delovanje na budue operacije i ispunjavanje funkcije proizvoda ukoliko nije specifikacija zadovoljena? 8. Prima li radnik promene specidfikacije automatski i bez oklevanja? 9. Zna li radnik ta radi sa manjkavim sirovim materijalom i manjkavim gotovim proizvodom? 10.Jesu li odgovornosti jasno ustanovljene u obliku odluka i delovanja? 7.1.2. Kroterijum 2: Saznanje o tome ta rade Za samokontrolu ljudi moraju imati naina da spoznaju je li njihovo ispunjavanje funkcije u skladu sa normama. Ta se skadnost primenjuje na: proizvod u obliku specifikacija o znacajima proizvoda, proces u obliku specifikacija o procesnim varijablama. Ta se saznanja dobijaju iz tri primaran izvora: merenja svojstvena procesu, merenja koja obavljaju radnici u proizvodnji i merenja koja obavljaju kontrolori. Kriterijum za dobru povratnu vez radnici. Potrebe proizvodnih radnika ( za razliku od nadzornika ili tehnikih strunjaka) zahtevaju da se povratni podaci mogu itati jednim pogledom, da se bave s nekoliko vanih nedostataka, da se bave samo sa nedostacima koje mogu voditi radnici, da pribavljaju hitnu informaciju o simptomu i uzroku i da pruaju dovoljno informacija radi voenja korektivnog delovanja. Dobra povratna veza treba: biti itka jednim pogledom, dogaaji u podruju fabrike vrlo su brzi. Radnici moraju biti sposobni kritki pogledati povratnu vezu dok su u pokretu. Kada je radniku potrebna informacija o ispunjavanju funkcije procesa prekovremeno grafikoni mogu dati odlian oblik povratnih veza s tim da su projektovani u skadu sa dodeljenom odgovornou radnika (tabela 3.). korisno je koristiti vizuelne prikaze kako bi se istakli problemi koji se ponavaljaju.

1

Baviti se samo s nekoliko vanih nedostataka. Zatrpavanje radnika sa podacima o svim nedostacima rezultirae odvraanjem panje od onih bitnih. Baviti se samo nedostacima koje moe voditi radnik. Svako drugaije ponaanje temelji rasprave koje e biti nekorisne Pribaviti brzu informaciju o simptomima i uzrocima. Pravovremeno je to temeljni ispit dobre povratne veze Pribaviti dovoljno informacija za voenje korektivnog delovanja. Signal treba da bude takav da olakava odluku o korektivnom delovanju Povratna veza koja se odnosi na delovanje radnika. Radnik treba da zna koju vrstu promena u procesu treba nainiti radi odgovora na odstupanje proizvoda. Izvori takvog znanja su: procesne specifikacije, prekini i probaj, odnosno praktino iskustvo radnika, injenica da su jedinca mere za proizvod i proces identina. Ako svega toga nema radnici mogu samo prekinuti i probati ili zaustaviti proces i objaviti uzbunu. Nekad je mogue podatke povratne veze prevesti u oblik koji radnicima olakava donoenje odluke o tome koje delovanje treba preduzeti u procesu. Povratna veza za nadzornike. Osim potrebe za povratnom vezom u radionicama, postoji potreba da se nadzornici opskrbe kratkim saecima. Oni imaju nekoliko oblika: Saeta matrica. Opti oblik matrice su radnici u odnosu na nedostatke; tj. vertikalni stupci su ispunjeni imenima radnika, a horizontalni redovi imenima vrsta nedostataka.vMatrica jasno pokazuje koje vrste nedostataka dominiraju, koji imaju najvie nedostataka i kakva je meusobna veza. Druge matrice obuhvataju broj maina u odnosu na vrstu nedostatka, vrstu nedostatka u odnosu na kalendarski mesec. Kada je saetak objavljen, obiaj je da matrica cirkulie kako bi se istaklo nekoliko vanih situacija koje zahtevaju posebnu panju. Razrada matrice je da se razdvoji stanica dijagonalno i na taj nain se omogui upisivanje dvaju brojeva, na primer, broj nepotpunih i broj proizvedenih. Pareto analiza. Neke kompanije vie vole smanjiti detalj i pribaviti informaciju o ukupnim nedostacima za svaki dan i dodati popis triju glavnih (ili slinih) nedostataka i koliki je bio broj svakog od njih. U nekim industrijama prostorija sa kartama chart room prikazuje ispunjavanje funkcije u odnosu na ciljeve u proizvodu i sektoru. Izvetavanje i analiza podataka pomou raunara. Veliina proizvodnje i sloenost naelni su faktor za odreivanje uloge raunara. Informacioni sistem kvaliteta objanjava ulogu raunara kod analize i izvetavanje podataka tokom proizvodnje i ostalih faza ivotnog ciklusa proizvoda. Automatizovana informacija o kvalitetu. Neke situacije opravdavaju mehanizaciju kako zapisivanja tako i analize podataka. Povratna veza moe ak obuhvatiti tipkanje saetka kod daktilografa smetenih u kancelarijama ukljuenih nadzornika. Unos podataka u raunare u proizvodnji sada je opte prihvaen. Sada su na raspolaganju mnoge vrste softvera za analizu, obradu i prikazivanje informacije o kvalitetu prikupljene u proizvodnji. Izraz informaciona oprema za kvalitet oznaava fiziki aparat koji obavlja merenja proizvoda i procesa, rezimira informaciju i vraa informaciju natrag radi donoenja odluke. Ponekad takva oprema ima sopstveni ciklus razvoja proizvoda da bi se udovoljilo razliitim parametrima delatnosti proizvoda za informacionu opremu za kvalitet. Popis provere. Popis provere za vrednovanje drugog kriterijuma samokontrole obuhvata takva pitanja kao to su :

1

1. Jesu li radniku nabavljeni instrumenti za merenje? Omoguavaju li mu brojana merenja pre nego to pojednostavljuju odvajanje dobrih od loih? Jesu li dovoljno precizni, proverava li se redovno njihova tanost? 2. Je li radniku reenu koliko esto treba uzeti uzorak posla koji obavlja? Ima li za to dovoljno vremena? 3. Je li radniku reeno kako vrednovati merenja radi odluivanja kada proces treba prilagoditi, a kada ga treba ostaviti na miru? 4. Postoji li postupak za proveru kako bi osigurali da se radnik pridrava uputstava za uzimanje uzorka rada i prilagoavanju procesa? 5. Dobija li radnik rezultate kontrole i da li te rezultate kritiki pregleda nadzornik sa radnikom? 7.1.3. Kriterijum 3: Sposobnost za regulaciju. To je trei kriterijum za samokontrolu. Regulisanje procesa zavisi od brojnih faktora koje moe voditi menadment, obuhvatajui: Proces mora biti sposoban zadovoljiti doputena odstupanja. Taj faktor ima najveu vanost. U nekim je organizacijama, pouzdanost specifikacija ozbiljan problem. Obino se, proces proizvodnje kreira nakon putanja proizvodnog projekta u proizvodnju; uini se nekoliko probnih proizvodnji; i puna proizvodnja krene. U sluajevima gde nastanu problcmi s kvalitetom tokom pune proizvodnje, ispitivanje ponekad otkrije da proces nije sposoban dosledno zadovoljavati projektne specifikacije. Tada nastaju skupi zastoji proizvodnje dok se problem ne rei menjanjem procesa ili menjanjem specifikacije. Sposobnost procesa za proizvodnju treba se verifikovati tokom ciklusa razvoja proizvoda, pre nego to se projekat proizvoda pusti u punu proizvodnju. Proces mora reagovatii na regukicijsko delovanje u predvidivoj posledinoj vezi u svrhu umanjenja varijacije oko ciljne vriednosti. nzrono-

Radnik mora biti poduavan kako koristiti regulatorne mehanizme i postupke. To poduavanje treba da obuhvata itav spektar delovanja pod kojim uslovima poeti delovati, koju vrstu i opseg promena uiniti, kako upotrebiti ureaje za regulaciju i zato se sve to treba uiniti. Prilago vanje radniku ne bi smelo biti neugodno, na primer. ne bi smjelo zahtije vati pretjeran fiziki napor. Proces mora biti dovoljno odravan kako bi zadrao svoju svojstvenu sposobnost. Bez primerenog odravanja, remonta opreme i zahtivanih estih prilagoavanja, esto dolazi do porasta nedostatka i varijabilnosti oko nominalne vrednosti. Jasnije, takvo odravanje mora biti i preventivno i korektivno. Vanost odravanja stvorila je koncepciju potpunog proizvodnog odravanja (TPM). U okviru tog pristupa, formirane su skupine da se odrede, analiziraju i ree problemi odravanja u svrhu poveanja stvarnog vremena rada procesne opreme. Te se skupine sastoje od radnika iz proizvodnih linija, osoblja odravanja, procesnih inenjera i ostalih prema potrebi. Problemi su sueni u izboru radi podsticanja stalnog toka malih poboljanja. Primeri poboljanja obuhvataju smanjenje broja izgubljenih alata i pojednostavljenje regulacija u procesu. 8. SASTAVI ZA KONTROLU I KONCEPCIJA DOMIINANTNOSTI. Odreeni sastavi za kontrolu znaaja, mogu se povezati s osnovnim faktorima koji dominiraju procesom. Glavne kategorije dominacije obuhvataju sledee:

1

Regulacija dominantnosti. Takvi procesi imaju visoku reproduktivnost i stabilnost tokom cele serije koju treba proizvesti. Zbog toga sastav kontrole naglaava verifikaciju regulacije pre nego to proizvodnja krene. Primeri takvih procesa su buenje, uvoenje struje, stampanje, uvoenje grejanja, stamparski radovi.... Dominantno vreme. Takav je proces podloan progresivnoj promeni s vremenom (premorenost orua, potroeni reagens, pregrejanost maina). S tim e povezan sastav kontrole oblikovati plan provera procesa s povratnom vezom kako bi se omoguilo radniku da uini naknadne promene. Proizvodnja vijaka, punjenje odreenog volumena, grebenanje drveta i proizvodnja papira primeri su procesa gde je vrieme dominantno.

Dominantna komponenta. Ovde je kvalitet ulaznog materijala i komponenti najuticajniji. Sastav kontrole je veoma usmeren prema odnosima s dobavljaem skupa s ulaznom kontrolom i sortiranjem slabijih isporuka. Kod mnogih montanih operacija i procesa proizvodnje hrane prema receptu dominantna je komponenta. Dominantan radnik U takvim procesima kvaliteta uglavnom se radi o vetini i spretnosti koju poseduje radnik u proizvodnji. Sastav kontrole naglaava takva obeleja, kao to su teajevi za poduavanje i ovjravanje radnika, spreavanje greke i rangiranje radnika i kvaliteta. Radnici su dominantni u procesima kao to su varenje, bojenje i popunjavanje narudbi. Dominantna informacija. To su obino procesi u kojima informacija o poslu podlee estoj promjeni. Zbog toga sastav kontrole stavlja naglasak na tanost i aurnost informacije date radniku (i svima ostalima). Primieri obuhvataju izdavanje narudbine i "putnike" koji se koriste u proizvodnim radionicama. -^a. Razliite vrste dominacije se takoe razlikuju prema pomaglima koja se koriste za kontrolu procesa. Tabela 3 navodi oblike procesne dominacije zajedno s uobiajenim pomagalima koja se koriste u kontroli procesa. 8. 1. Lista provere Lista provere za vrednovanje treeg kriterijuma samokontrole obuhvata pitanja, kao to su: 1. Je li bio meren kvalitet sposobnosti procesa da bi se obuhvatila inherentna (svojstvena) varijabilnost i varijabilnost zbog vremena. Proverava li se sposobnost periodino? 2. Je li radniku reeno koliko esto treba da ponovno prilagodi proces ili kako vrednovati merenja da se moe odluiti kada se proces treba ponovo prilagoditi? 3. Postoji li regulacija u procesu koju moe izvriti radnik do bi uklonio nedostatke? Pod kojim uslovima radnik treba prilagoditi proces? Kada treba radnik zaustaviti maine i traiti pomo? iju pomo? 4. Jesu li objanjena radniku delovanja koja uzrokuju nedostatke i potrebno preventivno delovanje, po mogunosti u pisanom obliku? 5. Postoji li primeren preventivni program odravanja procesa.

1

6. Postoje li skrivene "spretnosti" koje poseduju neki radnici to bi ih trebalo otkriti i preneti svim radnicima?

9. DEFINISANJE ODGOVORNOSTI ZA KVALITET U POGONU U mnogim organizacijama je odgovornost za kvalitet proizvoda na podruju proizvodnje vrlo nejasna. To postaje oito iz (1) delovanja ili nedostatka delovanja koja preduzimaju osobe razliitih funkcija, i (2) nedostatka slaganja izmeu funkcija (pa ak i unutar funkcije) u vezi stvarnih odgovornosti za kvalitetu. Kad situacija postane dovoljno ozbiljna, privlai panju jer se postavlja pitanje: "ko je odgovoran za kvalitet"? Razgovor je o tom pitanju uglavnom uzaludan i gubljenje vremena jer obuhvata suvie velik opseg. Slino je s pitanjima "ko je odgovoran za troak?" ili "ko je odgovoran za sigurnost?" Takva se opirna pitanja svode na sluajnu raspravu o mnogim predmetima ili zavravaju univerzalnim odgovorom da je "svatko odgovoran za kvalitet".

Nain konstruktivnog razgovora o odgovornosti treba biti odreen. To se moe provesti tako da se definiu odluke i delovanja koje kolektivno odreuju kvalitet u podruju fabrike, a onda razmatranjem pitanja odgovornosti odvojeno za svaku odluku i delovanje. Menaderi mogu sasvim lako izraditi usuglaen model donoenja odluke pomou matrice odgovornosti. Odgovorni nadzornici se sastaju i razgovaraju o problemu. Najprie se na tom sastanku crta prazna matrica na ploi, a onda se lanovi dogovaraju o kojim e odlukama i delovanjima razgovarati. Oni se navode u levom stupcu i postaju naslovi za redove matrice. Nakon toga se lanovi dogovaraju o tome ko moe doneti te odluke u podruju fabrike. Ti potencijalni donosioci odluka postaju naslovi za stupce matrice. Nakon toga se matrica kopira i kopija se daje svakom lanu da naznai ko treba doneti koju odluku i koje delovanje treba preduzeti. Te se ispunjene kopije (esto ispunjene anonimno) prikupljaju i sve se beleke prenose na plou kako bi se prikazalo celovito miljenje nadzornika. Rezime omoguuje da nadzornici odrede svoja kolektivna slaganja i opseg svojih razlika, odnosno neslaganja o kojima se moe raspravljati dok se ne postigne sporazum. Taj se sporazum moe svesti na pisani postupak, formalno odobren i objavljen.

1

Primer rezultata takvog pristupa dat je u tabeli 4 . Prikupljeni su ulazni podaci o pet odluka etiri ve spomenute i dodatna odluka o razvrstavanju proizvoda. Miljenja o stvarnoj odgovornosti stigla su iz etiri pogona (A, B, C i D) unutar kompanije. Jasan je zakljuak takvog istraivanja da nedostaje slaganje o tome ko je odgovoran za odluke. Neslaganje je postojalo unutar svakog pogona u vezi svake od pet odluka. Bitno je bilo objanjenje. Upravnici esto pitaju "Postoji li pravi nain za organizovanje?" Odgovor je, ne. Model odgovornosti se mora projektovati da odgovara lokalnim uslovim. U jednom odeljenju mogu biti prikladno dodijeni poslovi postavljanja i operacije istoj osobi; u drugom delu postavljanje najbolje obavlja posebna osoba za postavljanje. U jednom delu proces moe biti tako stabilan da e poetno postavljanje izdrati tokom cele izrade serije; u drugom delu postavljanje zahtieva provjeravanje i ponovno prilagoavanje tokom izrade serije. Kod radne snage ima razlika u irini poduavanja, itd. Permutacija tih i drugih razlika ine svaki deo jedinstvenim i zahtijevaju sainjen-da bi-merio projekat odgovornosti za donoenje odluke. Osamdesete su godine najavile koncepciju skupina kao sredstva za rjeavanje specifinih problema i kontrolu dnevnih delovanja.

R - radnik, N nadzornik, K kontrolor, I - inenjer

10. SamokontrolaU mnogim organizacijama, odluke trebali se proces odvijati ili zaustaviti donosi sektor za proizvodnju. Odluke da li je proizvod u skladu sa specifikacijama ili nije donosi sektor za kontrolu. Ponekad je mogue da radnici u proizvodnji obavljaju obe funkcije.

1

U praksi su, mnogi menaderi krivi to se ne usuuju poveriti radnicima odluku o usklaenosti proizvoda. Veruju da e neki ili mnogi radnici rieiti njihov deo proizvodnih problema prihvatanjem loeg proizvoda. To se uverenje temelji na dugododinjoj tradiciji potvrenoj iskustvom i prepirkama strunjaka za kontrolu i kvalitet Sve je to dalo znatnu funkciju kontroli u mnogim kompanijama. Pitanje je da li radnici u proizvodnji treba da donose odluke o usklaenosti proizvoda koji proizvode. Uinjeno je to tako da je u nekim kompanijama razvijena koncepcija samo - kontrole. U okviru te koncepcije sve odluke o kontroli i usklaenosti procesa i proizvoda donosi radnik u proizvodnji. (Meutim, odluke o delovanju koje treba preduzeti s nesuklaenim proizvodom nisu poverene radniku.) Meutim, sprovodi se nezavisna provera tih odluka. Odeljenje za kvalitet obavlja periodinu kontrolu uzorka uzetog po naelu sluajnosti, radi osiguranja da je jo punovaan postupak donoenja odluke koji koriste radnici da li prihvatiti ili odbaciti proizvod. Nezavisna provera verifikkuje postupak donoenja odluke. Moe se primietiti da u okviru iste koncepcije nezavisne provere, kontrolori nisu prebaeni u odjeljenje proizvodnje da obavljaju posao kontrole. Osim, onih koji su potrebni za sprovoenje nezavisne provere, kontrolni poloaji su ukinuti. Samokontrola ima nesumnjive prednosti pred tradicionalnim ovlaenjem kontrole u zasebnom delu : Nastoji se da se radnici u proizvodnji oseaju odgovorniji za kvalitet svoga posla. Povratna je veza o ispunjavanju funkcije trenutna, zbog toga olakava prilagoavanje procesa. Tradicionalna kontrola ima takoe psiholoki nedostatak jer "osoba koja ne uestvuje" izvetava radnika o nedostacima. Mogu se smanjiti trokovi za poseban deo za kontrolu. Poveanje posla koje nastaje zbog dodavanja kontrole proizvodne aktivnosti pomae radniku da se smanji monotonija i dosada koje su svojstvene mnogim po slovima. Ukidanjem odreenog dela za kontrolu, svim se proizvodima smanjuje ukupno vrieme ciklusa proizvodnje. Primer: Kod operacije namatanja tekstilne pree tradicionalna metoda kontrole esto uzrokuje da dovreni unjevi stoje u delu kontrole nekoliko dana i zbog toga kasni povratna veza u proizvodnju. U okviru samokontrle radnici dobivaju odmah povratnu vezu i mogu popraviti strojeve i postavljanje poboljati bre. Ukupno, program smanjuje neusaglaenost sa 8 posto na 3 posto. Nezavisne provere kontrole proizvoda koje su radnici svrstali kao "dobre" pokazale su da su stvarno svi bili ispravno svrstani. U toj su kompaniji radnici mogli takoe svrstati proizvod kao "sumnjiv". U jednoj su analizi, radnike kontrole svrstale 3 posto proizvoda kao sumnjive nakon ega je nezavisni kontrolor kritiki pregledao sumnjiv proizvod i svrstao 2 posto kao prihvatljiv, a 1 posto neusklaen. Primjer: Proizvoa farmaceutskih proizvoda koristio je razliita ispitivanja i kontrole pre nego sto je kapsule proizvoda pustio u prodaju. Te su provere obuhvatale hemijska ispitivanja, provere teine i vizualne kontrole kapsula. 100 posto vizualnu kontrolu je prema tradiciji vodio odeljenje za kontrolu. Nedostaci su rangirani od "kritinih" (npr. prazna kapsula) do "neznatnih" (npr. manjkav otisak). Ovakva je kontrola zahtevala vrieme i esto je uzrokovala zastoje u toku proizvodnje. Strojni su operateri uveli pokus samokontrole. Oni su sprovodili vizualnu kontrolu na uzorku od 500 kapsula. Ako je

1

uzorak bio prihvatljiv, operater je otpremio pun kontejner u skladite; ako pak uzorak nije bio prihvatljiv, puni je kontejner poslat u Odeljenje kontrole na 100 posto kontrolu. Za vreme pokuaja i uzorci i puni kontejneri otpremani su u odjenje kontrole na 100 postotnu kontrolu i ponovnu kontrolu uzorka registriranog odvojeno. Pokuake, se dolo do dva zakljuka kontrola uzorka to su obavili operateri dala je rezultate to su bili u skladu s kontrolom uzorka koju su sproveli kontrolori, i uzorak od 500 dao je rezultate koji su bili u skladu s rezultatima 100% kontrole. Eksperiment je uverio obe strane da preu na kontrolu uzorka pomou operatera. Prema novom sastavu dobar je proizvod puten u skladite bre, a marginalni je proizvod dobio jako koncentriranu 100 postotnu kontrolu. Osim toga, jaz nedostatka se smanjila. Poboljana razina kvaliteta pripisana je jaem osjeaju odgovornosti kod operatera (oni su sami odluivali da li je proizvod spreman za prodaju), i trenutnoj povratnoj vezi koju su operateri primili od samokontrole. Ali bilo je i druge koristi, osoblje kontrole bilo je smanjeno za 50 ljudi koji su bili premeteni na druge vrste posla, ukljuujui delovanja na eksperimentu i analizi razliitih vrsta nedostataka.

11. Sekvencija uvoenja somokontroleAko se radnicima da da odluuju o usklaenosti proizvoda, potrebno je odluiti treba li odgovornost dati svim radnicima ili samo onima koji pokazuju sposobnost da donose dobre odluke. Kasniji pristup se vie preferira i treba postupiti kako slijedi: 1. 2. 3. Poduite radnike kako da donose odluke o usklaenosti proizvoda. Uspostavite sastav identifikacije proizvoda i propiite uvanje radi sigurnosti da se odluke o proizvodu mogu lako vratiti natrag radniku koji ih je doneo. Uvedite eksperimentalno razdoblje tokom kojega radnici donose odluke o usklanosti dok istodobno donose odluke i kontrolori. Razlog je tog dupliciranja otkrivanje, pomou podataka, koji radnici dosledno donose dobre odluke o usklaenosti proizvoda. Izdajte "dozvole" (za donoenje odluka o usklaenosti proizvoda) samo onim radnicima koji dokazuju svoju kompetentnost. (To je slino kvalificiranju za izvesne proizvodne vetine kao to je zavarivanje). Za radnike koji su dobili dozvolu uvedite nezavisne provere odluka (videti dalje). Za radnike koji se nisu kvalificirali zadrite redovitu kontrolu. Na osnovi rezultata nezavisne provere zadrite ili oduzmite dozvole. Periodino provedite nove eksperimente sa svrhom kvalifikacije radnika koji nemaju dozvole.

4.

5. 6. 7.

Ako nezavisna provera otkrije da su radnici donieli neispravne odluke, proizvod vrednovan nakon poslednje nezavisne provere prolazi novu kontrolu esto od samih radnika. Radnikovo reagovanje na takvo dodjeljivanje ovlaeja uglavnom je povoljno kod ega je koncepcija proirenja posla znaajan faktor. Meutim, radnici koji su kvalifikovni za dozvolu obino trae neki oblik naknade za to dostignue, npr. vei rang, veu plat itd. Firme stalno konstruktivno reaguaju na takve zahteve, poto je ekonominost davanja ovlatenja povoljna. Osim toga, rezultirajue razlikovanje slui kao podsticaj radnicima bez dozvole da se kvalifikuju.

12. Kriterijum za samokontrolu

1

Pre nego se moe prihvatiti samokontrola treba zadovoljiti neke bitne kriterijume: Kvalitet mora imati prioritet broj jedan unutar organizacije. Ako to nije jasno, radnik se moe gnjaviti pritiscima plana i trokova, te da klasira proizvode kao prihvatljive, a trebalo bi ih odbaciti. Potrebno je meusobno poverenje. Voditelji moraju imati dovoljno poverenja u radnu snagu da bi im voljno poverili odgovornost odluivanja je li proizvod skladan sa specifikacijom. Obratno, radnici moraju imati dovoljno poverenja u menedment da bi bili voljni prihvatiti tu odgovornost. Kriterijum za samostalno upravljanje treba biti zadovoljen. Propust da se uklone uzroci nedostataka kojima moe upravljati menedment, pokazuje da menedment ne gleda na kvalitet kao glavni prioritet i to moe pogreno usmeriti radnike tokom kontrole. Radnici moraju biti podueni kako bi razumjeli specifikacije i sproveli kontrolu. Specifikacije moraju biti nesumnjivo jasne. Radnici trebaju razumeti koja e biti upotreba njihovih proizvoda (unutarnja i vanjska) u cilju shvatanja vanosti odluke o usklaenosti. Proces mora biti takve prirode da doputa jasnu odgovornost za donoenje odluke. Jednostavan je sluaj primene radnik koji pokree jednu mainu budui da je ovdje odgovornost jasna kako za izradu proizvoda tako i za donoenje odluke o usklaenosti proizvoda. Nasuprot tome, duga linija montae ili brojni koraci koji se poduzimaju u hemijskom procesu, ine tekoe pri dodjeli jasne odgovornosti. Primenu na takve procese s mnogo koraka treba odloiti dok se ne stekne iskustvo s nekim procesima.

13. Automatizovana proizvodnja Pohod prema automatizaciji stalno se nastavlja. Nekoliko naziva postalo je vano: Raunarom objedinjena proizvodnja (Computer-integrated manufacturing CIM). To je postupak primjene raunara u planiranom obliku od projektovanja preko proizvodnje i otpreme proizvoda. Raunarom potpomognuta proizvodnja (Computer-aided manufacturingCAM). To je postupak u kojem se koristi raunar za planiranje i kontrolu rada odreene opreme. Raunarlom potpomognuto projektovanje (Computer-aided design-CAD). To je postupak pomou kojeg raunar pomae u kreiranju ili modifikaciji projekta.

Ove tri koncepcije proizvode ogromne poraste u proizvodnji. Ali automatizacija s pravilnim planiranjem, moe takoer koristiti kvaliteti proizvoda na nekoliko drugih naina: ' Automatizacija moe ukioniti neto monotonije ili umarajuih radnih zadataka koji uzrokuju ljudske greke. Na primer, kad se operacija runog avnog zavarivanja

1

prenese na robota, udo karta se smanjuje sa 15 posto na nulu (Kegg, 1985.). Varijacija se u procesu moe smanjiti pomou automatskog praenja i kontinuiranog prilagoavanja procesnih varijabli. Vaan izvor procesnih tekoa, tj. broj se prilagoavanja stroja moe smanjiti. Maine ne mogu samo automatski mjeriti proizvod nego mogu zapisivati, zbrajati i prikazati podatke za operatere na proizvodnoj liniji i administrativno osoblje. Povratna veza radniku moe biti trenutna, pa na taj nain omoguuje rano upozorenje na prietee tekoe. S CAD inenjer za kvalitet moe pribaviti ulazne informacije rano u fazi projektovanja. Kad se projekt stavi u raunar, inenjer za kvalitet moe kritiki pregledati taj projekat nekoliko puta i na taj nain biti u toku promena projekta.

Postizanje tih prednosti zahteva spektar koncepcija i tehnika. Dalje su objanjene: samo tri: kljune funkcije CIM-a, grupna tehnologija i fleksibilni sastavi proizvodnje.

14. Kljune funkcije raunarom objedinjene proizvodnjeObjedinjavanje raunara od projektovanja do otpreme obuhvata mreu funkcija i pridruenih raunarskih sastava. Willis i Sullivan (1984., str. 32) su to opisali u obliku osam kljunih funkcija: (1) projektiranje i izrada nacrta (CAM/CAD), (2) planiranje i kontrola proizvodnje, (3) automatizacija procesa, (4) kontrola procesa, (5) rukovanje i skladitenje materijala, (6) planiranje i kontrola odravanja, (7) upravljanje raspodelom, (8) finansije i obraun. Sastav kao to je CIM poiva na temelju baza podataka obuhvatajui i podatke o proizvodnji i podatke o proizvodu.

15. Grupna tehnologijaGrupna tehnologija je proces ispitivanja svih predmeta koje proizvodi kompanija kako bi se odredili oni s dovoljnom slinou da se moe upotrebiti zajedniki plan projekta ili proizvodnje. Cilj je smanjiti broj novih projekata ili novih planova proizvodnje. Osim uteda u izvorima, grupna tehnologija moe unaprijediti i kvalitet projekta i kvalitet usklaenosti, korienjem primienjenih planova projekata i proizvodnje. Gunn (1982., str. 1 2 1 ) izvetava da u mnogim kompanijama "samo 20 posto od dielova za koje se u poetku mislilo da trebaju novi projekat zapravo ga treba; od preostalih novih dielova, se 40 posto moglo izgraditi pomou postojeeg projekta, a drugih 40 posto se moglo kreirati prilagoavanjem postojeeg projekta." Svaki se deo ifrira u skladu s raznolikou znaaja, kao to su oblik, materijal, doputeno odstupanje, zavrna obrada i zahtevane proizvodne operacije. Nakon ifriranja, dielovi sa slinim znaajima se svrstavaju u grupe. Phillipp (1982) prikazuje primer sastava za ifriranje sa 18 brojki: Oblik Dimenzije Doputena odstupanja Materijal 4 brojke 4 brojke 2 brojke 2 brojke

1

Maina Proces Kontrola

2 brojke 2 brojke 2 brojke

Planer procesa moe za novi deo ponovno nai popis starih delova koji imaju neke iste osobine. Planiranje za novi deo moe onda jednostavno specificirati proces za stari deo sa svim primijeenim razlikama. Smjetaj proizvodnih maina moe takor imati koristi od koncepcije grupne tehnologije. Maine se grupiu prema dielovima koje proizvode i mogu se svrstati u elije maina, od kojih svaka proizvodi jednu i l i nekoliko grupa dielova (odavde "celularna (stanina) proizvodnja").

16. Fleksibilni sastav proizvodnjeFleksibilni sastav proizvodnje je grupa nekoliko raunarom upravljanih alatnih maina spojenih pomou sastava za rukovanje materijalima i glavnim raunarom kako bi se potpuno obradila grupa delova. FSP se moe programirati da odgovara promenljivim proizvodnim zahtevima i da se moe ponovno programirati kako bi se prilagodio promenama projekta i l i novim delovima. To je u suprotnosti s fiksnim stavom automatizacije koji sledi prethodno utvrene sekvencije. Kogg (1984) je saeo razvoj fleksibilnog sastava u est koraka: 1. 2. Temeljni elementi su maina i operater. Prilagoavanje u procesu kontinuirano obavlja operater. Elektronika inteligencija je dodata u obliku raunarskog upravljanja. To ukljuuje programiranje ("brojano upravljanje") alatnih strojeva. Komplikovane serije proizvodnje se mogu ponavljati pritiskom samo jednog tastera. Dodani su automatski ureaji za izmenu alata i dodavanje i otpremu delova. Maini su dodani senzorni (osetni) ureaji koji omoguuju da se prilagoavanje obavlja automatski. Operacije potrebne za seriju onda se mogu odvijati kontinuirano bez ljudske intervencije. Radna je baza povezana s drugim delovima pogona koji opskrbljuju delove za rad, alate, i druge materijale i informacije. Operater postaje menader raunarom upravljanog sastava. Na kraju se objedinjavanjemmsvih funkcija, od projektovanja i planiranja proizvodnje, do kontrole zaliha, planiranja i kontrole u radionici postie da svi delovi komuniciraju jedan s drugim automatski.

3. 4.

5. 6.

Primer, pojedine su maine roboti i l i drugaije vrste brojano upravljanih alatnih maina, od kojih se svaki pokree pomou mikroraunara. Nekoliko tih brojano upravljanih strojeva povezano je pomou mini raunaa, a onda je nekoliko tih mini raunara spojeno u glavni raunar.

17. Sveukupni kritiki pregled planiranja proizvodnje

1

Izlaemo se velikom riziku prelazei iz predloenog procesnog proizvodnog plana u redovnu proizvodnju. Gubici u vremenu i posebni trokovi koji nastaju zbog propusta u kvalitetuzahtevaju kritiki pregled predloenog procesa, ukljuujui softver upotrebljen u procesu. Takav se kritiki pregled najuinkovitije sprovodi pomou prethodnih probnih proizvodnji. Idealno, serije proizvoda treba progurati kroz sveukupni proces sa naenim i korigovanim propustima prije nego to zapone puna proizvodnja. U praksi, kompanije obino ine neke kompromise s tim idealnim pristupom. "Pretproizvodnja", moe biti samo prvi pokuaj redovne proizvodnje, ali s a posebnom odredbom za povratnu vezu bez odgaanja i za ispravljanje greaka koje su naene. Alternativno, pretproizvodnja moe biti ograniena na ona svojstva projekta proizvoda i procesa koji su toliko novi da prethodno iskustvo ne moe pouzdano pribaviti temelj za izbjegavanje rizika. Dok neke kompanije ostaju kod strogog pravila iskuavanja proizvoda i procesa preko pretproizvodnje serija, uobiajeniji je pristup onaj fleksibilni, u kojem upotreba pretproizvodnje serije zavisi od: Opsega do kojega proizvod obuhvata nova ili neispitana svojstva kvaliteta Opsega do kojeg projekat proizvodnog procesa obuhvata nove ili neisprobane maine, alate, itd., Koliini ili vrednosti proizvoda koji e biti izvan u primeni pre nego to je konano jasan opseg procesa, proizvoda i tekoa tokom upotrebe.

Te probne proizvodnje ponekad obuhvataju "ispitivanja puno valjanosti proizvodnje" radi jamenja da kompletan proces moe zadovoljiti namere projekta. Probne pretproizvodnje i proizvodnje omoguuju konano vrednovanje pomou proizvodnje stvarnog proizvoda. Druge tehnike daju ak ranije upozorenje prije nego to je uopte proizvod izraen. Na primer, analiza naina, posljedica i kritinosti propusta korisna je u analizi predloenog projekta proizvoda. Ista tehnika moe ralaniti potencijalne naine propusta i njihove posledice na predloeni projekat procesa. Druga tehnika koristi veoma detaljne popise provjere za kritiki pregled predloenih procesa.

18. Nezavisne provere kvaliteta procesa Nezavisna provera (eng. audit) kvaliteta nezavisno je vrednovanje razliitih gledita ispunjavanja funkcije kvaliteta u svrhu pribavljanja informacija onima koji trebaju osiguranje s obzirom na to ispunjavanje funkcije. Primena je na proizvodnju bila proirena i obuhvata i nezavisnu proveru aktivnosti (nezavisnu proveru sastava) i nezavisnu proveru proizvoda (proveru proizvoda). Nezavisna provera procesa stvaranja kvaliteta ukljuuje sva delovanja koja mogu uticati na kvalitet konanog proizvoda. Ta nezavisna provera (za razliku od opsenog nadzora) obino se sprovodi na odreenoj delatnosti, kao to je proces za merenje merne opreme. Nezavisnu proveru obavljaju jedna ili nekoliko osoba, a sastoji se od promatranja i delovanja na licu mjesta. Slaganje s postojeim postupcima esto se naglaava, ali nezavisne provere esto ne otkrivaju situacije neadekvatnih ili nepostojeih postupaka. Nezavisne provere moraju biti zasnovane na temelju vrstih

1

injenica koje su prikazane u izvjetaju o nezavisnoj proveri na nain to e pomoi onima koji su odgovorni odrediti i izvriti zahtevano popravno djelovanje. Nezavisna provera proizvoda ukljuuje ponovnu kontrolu proizvoda radi verifikacije primerenosti odluka o prihvatanju i odbacivanju koje donosi osoblje kontrole i ispitivanja. Teoretski, takve nezavisne provere ne bi trebale biti potrebne. U praksi one to mogu biti opravdane zbog albi s terena. Takve se nezavisne provere mogu sprovoditi u svakoj laboratoriji za kontrolu proizvoda ili nakon zavrnog kompletiranja i pakovanja. Ponekad se nezavisna provera zahteva pre nego to proizvod ide u sledeu operaciju.

19. Kvalitet i kultura proizvodnog pogonaZadovoljavanje kriterijuma samokontrole potrebno je, ali nije dovoljno. ak ako su sva tri kriterijuma poetno zadovoljena, dva problema ostaju: 1. 2. Mogu se pojaviti greke kod radnika. Uzroci nekih od tih greaka mogu se ispraviti Uslovi se promijene i dolazi do naruavanja kriterijuma samokontrole, npr. kvarenja opreme zbog smanjenog preventivnog odravanja.

Proizvodni menedment i radna snaga moraju imati snanu i pozitivnu etiku kvaliteta da bi ispravili te probleme. Neke kompanije imaju snanu, ali negativnu etiku kvalitete. Primjeri su brojni: skriveni neusklaeni proizvod (npr. zakopavanje boje u zemlju), spletke prema kontroloru (npr. odravanje proizvodnje proizvoda s nedostatkom i ekanje dok kontrolor ne otkrije situaciju). Takva se negativna delovanja esto preduzimaju radi postizanja drugih svrha kao to su proizvodne kvote.

1

Promena negativne kulture kvaliteta zahtijeva dva koraka: (1) prikupljanje informacija radi utvrivanja sadanje kulture i (2) preduzimanje koraka potrebnih za promenu kulture.

20. ZakljuakAktivnosti radi objedinjavanja kvaliteta u planiranju proizvodnje imaju dve svrhe: da sprijee nedostatke i smanje odstupanja. Kreiranjem dijagrama toka, moemo ralaniti proces proizvodnje i plan kvaliteta na svakoj radnoj taki. Kako bismo sprijeili nedostatke i smanjili varijabilnost, moramo otkriti veze izmeu procesnih varijabli i proizvodnih rezultata. Proces spreavanja greke vaan je element prevencije. Da bi ljudi bili u stanju samokontrole, moraju znati ta se od njih oekuje da rade, ta zapravo rade te znati koji je proces sposoban da zadovolji specifikacije i koji se moe regulisati. Propust da se zadovolji svaki od tih triju kriterijuma znai da problem kvaliteta moe voditi menedment. Oko 80 posto problema kvaliteta moe se kontrolisati. Odgovornosti za kvalitet na podruju proizvodnje najbolje se ustanove u obliku odreenih odluka i delovanja. Prema koncepciji samokontrole, odluke o usklaenosti donosi radnik iz proizvodnje sa nezavisnom proverom odeljenja za kvalitet. Raunarom objedinjena proizvodnja postupak je primjene raunara u planiranom obliku, od projektovanja preko proizvodnje i otpreme; raunarom potpomognuta proizvodnja postupak je u kojem se raunar koristi za planiranje i kontrolu rada odreene opreme; raunarom potpomognuto projektovanje postupak je pomou kojega raunar pomae u kreiranju ili modifikaciji projekta. Prema koncepciji grupne tehnologije sve se stavke ispituju radi odreivanja one s dovoljnom slinou kako bi se mogao upotriebiti zajedniki plan za projektovanje ili proizvodnju. Kod fleksibilnog se proizvodnog sistema, grupa od nekoliko raunarskih upravnih alatnih maina povezuje pomou sistema za rukovanje materijalima i glavnim raunarom da bi se potpuno obradila grupa delova. Nezavisna provera sustava kvaliteta nezavisno je vrednovanje svakog delovanja koji moe uticati na zavrni kvalitetu proizvoda.

20.1. Uvedite kontrolu da bi ste zadrali steeno! Zadnji je korak u prelomnoj sekvenciji zadravanja steenog tako da e se koristi od take izjednaenja neprestano nastavljati. Bitna su tri koraka: 1. Omoguavanje takvog procesa za radnu snagu koji e biti sposoban da zadri stee no u radnim uslovima. Ponekad to ukljuuje minimalnu promenu; drugi put procesna promena moe biti sloena. Do granice koja je ekonomina, procesne promene se trebaju projektovati tako da budu nepovratne. Na primer, promena s runog ulaganja delova za tampane ploice na automatsko ulaganje pomou programskih veza ilustruje jedno nepovratno popravljanje. Kod valovitog lemljenja popravljanje koje zahteva razliitu specifinu teinu za talmu moe biti nepovratno radi

1

2.

zagaenja, ili drugi faktori mogu uzrokovati specifinu teinu taline koja je prije bila neprihvatljiva. Uvoenje radnih postupaka i poduavanja radne snage da koriste nove postupke i udovolje normama. U provoenju tog poduavanja od pomoi je koritenje informacija prikupljenih tokom dijagnoze, kako bi se pomoglo u objanjavanju razloga za promenu.

3. Omoguavanje sutinskog naina za zadravanje steenog proces kontrole. Kontrola tokom operacija obavlja se pomou povratne veze merenjem stvarnog ispunjavanja funkcije, uporeivanjem s normom ispunjavanja funkcije i delovanjem na razliku.

LiteraturaDedhia, Navin S. (1985). "Process Audit System Effectiveness", Anmial Conference Proceedings, Eumpean Organization for Quality Control, Berne Switzerland, str. 159-173. Eibl, Siegfried, Ulrike Kess i Fridrich Pukelsheim (1992). "Achieving a Target Value for a Manufacturing Process", Journal ofQuality Technology, novembar, str. 22-26. Fisher, James R. (1983). "Computer Assisted Net Weight Control'1, Quality Progress, septembar, str. 22-25. Fukuda, Ryuji ( 1 9 8 1 ) . 'introduction to the CEDAC", Quality Progress, listopad, str. 14-19. Gunn, Thomas G. (1982). 'The Mechamzation of Design and Manufacturing", Scienti/ic American, jul, str. 121. Kegg, Richard L. (1984). "Quality and Productivity in Manufacturing Systems", Second Bi-Annual Ma-chine Tool Technical Conference, National Machine Tool Builders Association, Gaithersburg, Mary-land, str. 9-71 do 9-86. Kegg, Richard L. (1985). "Quality and Productivity in Manufacturing Systems", Annals ofthe CIRP (International Association for Production Research), Paris, sv. 34, br. 2, str. 531-534. Nakajo, Takeshi and Hitoshi, Kume (1985). "The Principles of Foolproofmg and Their Application in Manufacturing", Reports of Statistical Application Research, Union of Japanese Scientists and Engi-neers, Tokyo, sv. 32, br. 2, jul , str. 10-29. Phillipp, Thomas J. (1982). "Quality System Concepts in the CAD/CAM Era", ASQC Quality Congress Transactions, Milwaukee, str. 569-573. Siff, Walter C. (1984). "The Strategic Plan of Control-A Tool for Participative Management", ASOC Quality Congress Transactions, Milwaukee, str. 384-390. U.S. Air Force (1959). "Course Notes for Management of Quality Control", Washington, D.C.

1

Willis, Roger G. i Kevin H. Sullivan (1984). "CIMS in Perspective: Costs, Benefits, Timing, Payback, Pe-riods and Outlined", Industrial Engineering, avgust, sv. 16, br.2, str. 23-26.

1