Embed Size (px)
Citation preview
PROMENA KLIME I ŠUMSKI EKOSISTEMI
dr Ratko Kadović
ŠUMARSKI FAKULTET
Odsek za šumarstvo i Odsek za zaštitu od erozije
ATMOSFERA ZEMLJE I SUSEDNIH PLANETA
EFEKAT STAKLENE BAŠTE
Milionima godina prirodni efekat “staklene bašte” ima presudnu ulogu u determinisanju klime na Zemlji. Gasovi sa efektom “staklene bašte” kao CO2 i CH4, predstavljaju filter za sunčevu toplotu blizu površine Zemlje, pomažući isparavanje vode sa površine koja ulazi u ciklus kruženja.
Bez efekta “staklene bašte”, prosečna temperatura na Zemlji bi iznosila -18oC. Zemlja bi bila bez života, zamrznuta, pusta površina. Umesto toga, pod uticajem efekta “staklene bašte” prosečna temperatura na Zemlji se povećava do 33oC.
Kiše i toplota Sunca nastala efektom “staklene bašte”, omogućavaju biljkama rast, a zemljištu da formira i održava raznovrsnost života. Biljke i zemljište apsorbuju CO2 i druge gasove sa efektom “staklene bašte” iz vazduha. Milionima godina, kompleksna mešavina bioloških i hidroloških sistema, oslobađa dovoljno CO2 za održavanje, prilično, stabilne ravnoteže ovih gasova u vazduhu.
Za poslednjih 160 000 godina do početka Industrijske revolucije, atmosferska koncentracija CO2 nije prelazila 300 ppm. Godine 1992. nivo CO2 je dostigao vrednost od 355 ppm, što znači da je promena klime postala neizbežna, što je i izazvalo ozbiljnu zabrinutost širom sveta.
Međunarodni panel za klimatske promene Ujedinjenih nacija (IPCC) je, zbog toga, angažovao vodeće svetske naučnike iz oblasti klimatologije. U njihovim izveštajima iz 1990. i 1992. godine procenjeno je da, ukoliko se ljudske aktivnosti nastave istim tempom, za 50 godina bi došlo do povećanja koncentracija CO2 na više od 600 ppm. Neki od mogućih efekata naglog, globalnog, zagrevanja, mogu uključiti:
- poremećaj u oblasti šuma, poljoprivrede i ribarstva na velikim prostorima;
- izumiranje većeg broja biljnih i životinjskih vrsta na zemljišnom prostoru i u okeanima;
- promenu režima padavina;
-gubitak ogromnih priobalnih područja usled povećanja nivoa mora;
- manji pristup i nedovoljno vodnih rezervoara (izvorišta) u većini zemalja u svetu;
- ozbiljan, nepovoljan, efekat na ljudsko zdravlje.
Pišući o uticaju na šume, IPCC kaže: “Moguće je da većina vrsta drveća neće moći da promeni svoju geografsku distribuciju brže od projektovanih promena klime i moguće je izumiranje”.
ANTROPOGENI UTICAJI NA KLIMATSKI SISTEM
Glavni gasovi sa efektom staklene bašte
Prirodne promene klime Milankovićeva astronomska teorija promene klime
KLIMA PROŠLOSTI : 600 000 GODINA ASTRONOMSKA TEORIJA PROMENE KLIME MILUTINA MILANKOVIĆA
UNFCCC DEFINICIJE
"Klimatski sistem" označava celinu koja obuhvata atmosferu, hidrosferu, biosferu i geosferu i njihove interakcije.
"Promena klime" označava promenu klime koja je direktno ili indirektno uslovljena ljudskim aktivnostima koje izazivaju promene u sastavu globalne atmosfere, i koja je superponirana na prirodna kolebanja klime, osmotrena tokom uporedivih vremenskih perioda.
GLOBALNA PRODUKCIJA CO2
Projektovan nivo sadržaja CO2 u atmosferi u toku narednih 100 godina veći je od bilo kog nivoa u toku poslednjih 400 000 godina/
EMISJE CO2 NEKIH DRZAVA
GLOBALNA TEMPERATURA PO RAZLIČITIM SCENARIJIMA
Brzina promene temperature vazduha predviđena od strane IPCC, je 15-20 puta veća nego ikada izračunata globalna temperatura.
Ljudi su gotovo potpuno odgovorni za poremećaj globalnog kruženja ugljenika, uglavnom preko sagorevanja fosilnih goriva kojim se povećava sadržaj ugljen-dioksida u atmosferi i uništavanja šuma koje deluju kao “sink” ugljenika, apsorbujući CO2. Približno 7,6 milijardi tona ugljenika se emituje u atmosferu svake godine. Šest (6) milijardi tona potiče iz fosilnih goriva, a procena je da je 1,6 milijardi od uništavanja šuma. Uništavanjem šuma tokom 1980.tih godina, objašnjava se ¼ ukupnih antropogenih emisija ugljenika. Šume, naime, predstavljaju najznačajniji tip vegetacije u pogledu neto izvora, vezivanja i retencije ugljenika na zemljišnom prostoru
Šume, prema tome, predstavljaju značajnu komponentu globalnog kruženja ugljenika. One vrše uticaj na klimu, ali i promena klime utiče na šume, tako da će upravljanje šumama, očuvanje šuma ili njihova degradacija imati značajnu ulogu na pravac globalnog zagrevanja u 21. veku. Šumski ekosistemi zajedno sa zemljištem imaju veliki kapacitet kako da akumuliraju, tako i da oslobađaju (emituju) ugljenik.
Rast prosečnih godišnjih temperatura za period 2071-2100. [scenario A2] (IPCC 2001)
PROCENE GLOBALNE TEMPERATURE U 21. VEKU PO IPCC
GLOBALNO ZAGREVANJE ATMOSFERE
Odstupanje srednjih temperatura vazduha blizu površine u periodu
2071 – 2100 u odnosu na referentni period 1961 – 1999.
Na osnovu analize klimatskog modela za region Evrope (Dacić, 2005), predstavljeno je odstupanje srednjih temperatura vazduha blizu površine u periodu 2071-2100 u odnosu na referentni period 1961-1990. Za region Balkanskog poluostrva, vidljiva je vrednost promene temperature od 4-5ºC i 5-6ºC. Ovde je važno napomenuti da su simulacije izvedene različitim regionalnim klimatskim modelima, ali uglavnom rezolucije od oko 50 km. Pogrešno bi bilo «uveličavati» kartu promene temperature da bi se dobila «preciznija» predstava o promenama u našoj zemlji.
Promene godišnjeg nivoa atmosferskog taloga do 2050. u odnosu na prosek 1961-1990(IPCC 2001)
Promene u srednjim padavinama za jul-avgust-septembar od 1961-1990 ka 2071 – 2100. u % (levi grafik);
Promena u prekoračenju 99-tog percentila, tj., promena srednjih padavina u 1 % dana tokom ove sezone i perioda kada ima najviše padavina (desni grafik)
Korišćenjem regionalnog klimatskog modela visoke rezolucije (Dacić, 2005), kvantifikovan je uticaj globalnog zagrevanja, indukovanog povećanim koncentracijama gasova sa efektom staklene bašte, na duge epizode intenzivnih padavina koje proizvode katastrofalne poplave. Otkriveno je da je pojava porasta u padavinama koje prelaze 95-ti percentil veoma moguća u mnogim oblastima Evrope, uprkos mogućoj redukciji srednjih letnjih padavina preko većeg dela kontinenta. Rezultati pokazuju da ovakve epizode jakih padavina mogu postati sve češće, bez obzira na generalni trend u pravcu suvlje klime tokom leta.
Zaključak je da će ukupna količina letnjih padavina biti značajno smanjena iznad većeg dela južne i centralne Evrope, međutim, povremena pojava intenzivnih padavina, sličnih onim iz 2002. godine, postaće učestalije i čak jačeg intenziteta.
GLOBALNI KLIMATSKI OSMATRAČKI SISTEM WMO
Mreza GMS u Srbiji kao sastavni deo GCOSa
SUŠA JE VEOMA ČESTA PRIRODNA NEPOGODA U SRBIJI I U OSTALIM DELOVIMA BALKANSKOG POLUOSTRVA. REZULTATI DOBIJENI PRIMENOM METODE STANDARDIZOVANOG INDEKSA PADAVINA NA SERIJE GODIŠNJIH KOLIČINA UKAZUJU NA VEĆU KONCENTRACIJU SUŠNIH GODINA U TOKU POSLEDNJE DVE DECENIJE 20. VEKA, SA VIDNO IZRAZITIJIM INTENZITETOM SUŠE.
Trend broja dana sa sneznim pokrivacem na Balkanskom poluostrvu
Projekcije širenja semiaridne zone na teritoriji Srbije i Crne (Spasova i sar. 1994)
Trend temperature vazduha, u o C za 100 godina, u Srbiji po podacima 19512000. godina (Popov ić,
2005)
Za godinu Za vegetacioni period
19.0 19.5 20.0 20.5 21.0 21.5 22.0 22.5 23.0
42.0
42.5
43.0
43.5
44.0
44.5
45.0
45.5
46.0
19.0 19.5 20.0 20.5 21.0 21.5 22.0 22.5 23.0
42.0
42.5
43.0
43.5
44.0
44.5
45.0
45.5
46.0 PALIC
KIKINDASOMBOR
ZRENJANINN.SAD
B.KarlovacVRSAC
SR.M ITR.BEOGRAD V.GRADISTE
LOZNICAS.PALANKA
VALJEVO NEGOTINC.VRH
KragujevacCUPRIJA ZAJECARPOZEGA
ZLATIBOR KRALJEVOKRUSEVAC
NISKOPAONIKSJENICA
DIMITR.LESKOVAC
PEC PRISTINAVRANJE
PRIZREN
19.0 19.5 20.0 20.5 21.0 21.5 22.0 22.5 23.0
42.0
42.5
43.0
43.5
44.0
44.5
45.0
45.5
46.0
-1.2 -0.7 -0.2 0.2 0.5 1.0 1.5
19.0 19.5 20.0 20.5 21.0 21.5 22.0 22.5 23.0
42.0
42.5
43.0
43.5
44.0
44.5
45.0
45.5
46.0
19.0 19.5 20.0 20.5 21.0 21.5 22.0 22.5 23.0
42.0
42.5
43.0
43.5
44.0
44.5
45.0
45.5
46.0 PALIC
KIKINDASOMBOR
ZRENJANINN.SAD
B.KarlovacVRSAC
SR.MITR.BEOGRAD V.GRADISTE
LOZNICAS.PALANKA
VALJEVO NEGOTINC.VRH
KragujevacCUPRIJA ZAJECARPOZEGA
ZLATIBOR KRALJEVOKRUSEVAC
NISKOPAONIKSJENICA
DIMITR.LESKOVAC
PEC PRISTINAVRANJE
PRIZREN
19.0 19.5 20.0 20.5 21.0 21.5 22.0 22.5 23.0
42.0
42.5
43.0
43.5
44.0
44.5
45.0
45.5
46.0
-1 .2 -0.7 -0 .2 0.2 0.5 1.0 1.7
Teritorijalna raspodela tendencija srednje godišnje temperature vazduha u Srbiji, po podacima iz perioda 19512000. godina, pokazuje da u Srbiji postoje područja i sa negativnim i sa pozitivnim trendom godišnje temperature vazduha. Posmatrajući područje Srbije kao celinu, može se zaključiti da pozitivan trend, rast, srednje godišnje temperature vazduha dominira. Područja sa najintenzivnijim rastom temerature su sever Srbije, Beograd i Timočka Krajina.
Trend temperature vazduha, u o C za 100 godina, u Srbiji po podacima 19812000. godina (Popović,
2005)
Za godinu Za vegetacioni period
19.0 19.5 20.0 20.5 21.0 21.5 22.0 22.5 23.0
42.0
42.5
43.0
43.5
44.0
44.5
45.0
45.5
46.0
19.0 19.5 20.0 20.5 21.0 21.5 22.0 22.5 23.0
42.0
42.5
43.0
43.5
44.0
44.5
45.0
45.5
46.0 PALIC
KIKINDASOMBOR
ZRENJANINN.SAD
B.KarlovacVRSAC
SR.MITR.BEOGRAD V.GRADISTE
LOZNICAS.PALANKA
VALJEVO NEGOTINC.VRH
KragujevacCUPRIJA ZAJECARPOZEGA
ZLATIBOR KRALJEVOKRUSEVAC
NISKOPAONIKSJENICA
DIMITR.LESKOVAC
PEC PRISTINAVRANJE
PRIZREN
19.0 19.5 20.0 20.5 21.0 21.5 22.0 22.5 23.0
42.0
42.5
43.0
43.5
44.0
44.5
45.0
45.5
46.0
3 . 8 5 . 0 6 . 0 6 . 8
19.0 19.5 20.0 20.5 21.0 21.5 22.0 22.5 23.0
42.0
42.5
43.0
43.5
44.0
44.5
45.0
45.5
46.0
19.0 19.5 20.0 20.5 21.0 21.5 22.0 22.5 23.0
42.0
42.5
43.0
43.5
44.0
44.5
45.0
45.5
46.0 PALIC
KIKINDASOMBOR
ZRENJANINN.SAD
B.KarlovacVRSAC
SR.MITR.BEOGRAD V.GRADISTE
LOZNICAS.PALANKA
VALJEVO NEGOTINC.VRH
KragujevacCUPRIJA ZAJECARPOZEGA
ZLATIBOR KRALJEVOKRUSEVAC
NISKOPAONIKSJENICA
DIMITR.LESKOVAC
PEC PRISTINAVRANJE
PRIZREN
19.0 19.5 20.0 20.5 21.0 21.5 22.0 22.5 23.0
42.0
42.5
43.0
43.5
44.0
44.5
45.0
45.5
46.0
3 . 0 4 . 0 5 . 0 6 . 0 7 . 5
Teritorijalna raspodela trenda srednje godišnje temperature vazduha u Srbiji, po podacima iz perioda 19812000. godina, ukazuje na tendenciju intenzivnog rasta na celom području Srbije. Osrednjena vrednost trenda za područje Srbije je 5.3o C/100 godina. Ona je više od 10 puta veća od prosečne vrednosti trenda po podacima iz perioda 1951-2000. godina. Po tome se može zaključiti da je porast vrednosti godišnje temperature vazduha u poslednjim decenijama prošlog veka intenziviran.
Trend padavina, izražen u % normale 19611990 za 50 godina, u Srbiji po podacima 19512000. godina (Popović, 2005)
19.0 19.5 20.0 20 .5 21.0 21.5 22.0 22.5 23.0
42.0
42.5
43.0
43.5
44.0
44.5
45.0
45.5
46.0 PALIC
KIKINDASOMBOR
ZRENJANINN.SAD
B.KarlovacVRSAC
S.MITROVICA
Sabac BEOGRAD V.GRADISTE
LOZNICA
S.PALANKAVALJEVO NEGOTIN
C.VRHKragujevac
CUPRIJA ZAJECAR
Zagubica
Kucevo
POZEGAZLATIBOR KRALJEVO
KRUSEVACIvanjica
NISKOPAONIKSJENICAN.PAZAR KURSUMLIJA
DIMITROV.LESKOVAC
PEC PRISTINAVRANJE
PRIZREN
.
.
19.0 19.5 20.0 20 .5 21.0 21.5 22.0 22.5 23.0
42.0
42.5
43.0
43.5
44.0
44.5
45.0
45.5
46.0
- 2 5 - 1 5 - 5 0 5 1 5 2 0
19.0 19.5 20.0 20.5 21.0 21.5 22.0 22.5 23.0
42.0
42.5
43.0
43.5
44.0
44.5
45.0
45.5
46.0 PALIC
KIKINDASOMBOR
ZRENJANINN.SAD
B.KarlovacVRSAC
S.MITROVICA
Sabac BEOGRAD V.GRADISTE
LOZNICA
S.PALANKAVALJEVO NEGOTIN
C.VRHKragujevac
CUPRIJA ZAJECAR
Zagubica
Kucevo
POZEGAZLATIBOR KRALJEVO
KRUSEVACIvanjica
NISKOPAONIKSJENICAN.PAZAR KURSUMLIJA
DIMITROV.LESKOVAC
PEC PRISTINAVRANJE
PRIZREN
.
.
19.0 19.5 20.0 20.5 21.0 21.5 22.0 22.5 23.0
42.0
42.5
43.0
43.5
44.0
44.5
45.0
45.5
46.0
- 3 5 - 2 5 - 1 5 - 5 0 5 1 5 2 0Za godinu Za vegetacioni period
Teritorijalna raspodela trenda godišnjih količina padavina u Srbiji, po podacima iz perioda 1951-2000. godina, pokazuje da preovlađuje negativan trend, tendencija smanjivanja godišnjih suma padavina. Negativne tendencije su izraženije u istočnom delu zemlje.
Period 19812000, ima najveći dijapazon vrednosti trenda godišnjih padavina. U teritorijalnoj raspodeli vrednosti trenda ponavljaju se oblast rasta godišnjih padavina na zapadu-jugozapadu Srbije, kao i oblast sa izraženom redukcijom, Timočka krajina. Značajan negativan trend se javlja i na području Mačve. Za veći deo Vojvodine karakterističan je pozitivan trend godišnjiih padavina.
Trend padavina, izražen u % normale 19611990 za 50 godina, u Srbiji po podacima 19812000. godina (Popović, 2005)
Za godinu Za vegetacioni period
19.0 19.5 20.0 20.5 21 .0 21.5 22.0 22.5 23.0
42 .0
42 .5
43 .0
43 .5
44 .0
44 .5
45 .0
45 .5
46 .0 PALIC
KIKINDASOMBOR
ZRENJANINN.SAD
B.KarlovacVRSAC
S.MITROVICA
Sabac BEOGRAD V.GRADISTE
LOZNICA
S.PALANKAVALJEVO NEGOTIN
C.VRHKragujevac
CUPRIJA ZAJECAR
Zagubica
Kucevo
POZEGAZLATIBOR KRALJEVO
KRUSEVACIvanjica
NISKOPAONIKSJENICAN.PAZAR KURSUMLIJA
DIMITROV.LESKOVAC
PEC PRISTINAVRANJE
PRIZREN
.
.
19.0 19.5 20.0 20.5 21 .0 21.5 22.0 22.5 23.0
42 .0
42 .5
43 .0
43 .5
44 .0
44 .5
45 .0
45 .5
46 .0
- 6 0 - 3 5 - 2 5 - 1 0 0 1 0 2 5 7 0
19.0 19.5 20.0 20.5 21.0 21.5 22.0 22.5 23.0
42.0
42.5
43.0
43.5
44.0
44.5
45.0
45.5
46.0 PALIC
KIKINDASOMBOR
ZRENJANINN.SAD
B.KarlovacVRSAC
S.MITROVICA
Sabac BEOGRAD V.GRADISTE
LOZNICA
S.PALANKAVALJEVO NEGOTIN
C.VRHKragujevac
CUPRIJA ZAJECAR
Zagubica
Kucevo
POZEGAZLATIBOR KRALJEVO
KRUSEVACIvanjica
NISKOPAONIKSJENICAN.PAZAR KURSUMLIJA
DIMITROV.LESKOVAC
PEC PRISTINAVRANJE
PRIZREN
.
.
19.0 19.5 20.0 20.5 21.0 21.5 22.0 22.5 23.0
42.0
42.5
43.0
43.5
44.0
44.5
45.0
45.5
46.0
- 6 5 - 3 0 - 1 5 0 1 5 3 0 6 0
VIŠE SE NE POSTAVLJA PITANJE DA LI POSTOJE ANTROPOGENE PROMENE KLIME, VEĆ KAKO SE ADAPTIRATI NA IZMENJENE KLIMATSKE USLOVE I UBLAŽITI POSLEDICE!
RASPOLOŽIVE TEORIJSKE ČINJENICE I PODACI METEOROLOŠKIH OSMATRANJA SUGERIŠU DA SE REGISTROVANE PROMENE KLIME NE MOGU PRENEBREGAVATI I DA ĆE STOGA UBUDUĆE KLJUČNU ULOGU IMATI DETALJAN MONITORING KLIME, RAZVOJ I OPERATIVNA PRIMENA METODA KLIMATSKIH PROGNOZA, KAO OSNOVNIH PREDUSLOVA ZA OCENU LOKALNIH KLIMATSKIH PROMENA I NJIHOVIH UTICAJA, RAZVOJ STRATEGIJE UBLAŽAVANJA PROMENA KLIME I ADAPTACIJE NA IZMENJENE KLIMATSKE USLOVE I UKLJUČIVANJE FAKTORA KLIMATSKIH PROMENA U KONCEPT ODRŽIVOG RAZVOJA.
PROMENA KLIME I ŠUMEU svetskim šumama se nalaze ogromne rezerve ugljenika (Jardine, 1994). Dok je u atmosferi sadržano oko 750 milijardi tona u obliku CO2, šume sadrže oko 2000 milijardi tona ugljenika. Grubo, 500 milijardi tona je “uskladišteno” u drveću i žbunju i 1500 milijardi tona u tresetištima, zemljištu i šumskoj prostirci. Svake godine oko 5% ukupne sume, ili 100 milijardi tona kruži kroz atmosferu. Ovo kruženje je, grubo, u ravnoteži sa oko 100 milijardi tona ugljenika apsorbovanog u procesu fotosinteze, 60 milijardi tona se oslobađa procesima raspadanja i 40 milijardi se oslobađa respiracijom.
Do nedavno, nivo CO2 u atmosferi ostao je, gotovo, konstantan za poslednjih 6000 godina stvarajući značajan sistem ekološke kontrole i ravnoteže. Čak i male promene u brzini fotosinteze, dekompozicije ili respiracije, mogu, u toku nekoliko decenija da uzrokuju velike promene sadržaja CO2 i globalne klime.
Količina ugljenika koja se zadrži u šumskim ekosistemima uslovljena je brojnim faktorima, među kojima su najvažniji oni koji utiču na prirast biomase. Ove promene ili, generalno, stanje šuma, predstavljaju rezultat različitih faktora (promene površina pod šumom, seča, šumskih požara, vremenskih ekstrema, aerozagađenja, napada insekata, patogenih gljiva, promena uslova zemljišta, erozije zemljišta).
O efektima šuma na ublažavanje globalnih promena klime, rasprave su počele tokom 1970.tih godina. U kasnijim, brojnim, međunarodnim raspravama i analizama, prihvaćen je značaj potencijala šuma na globalnom nivou, kao i interes za definisanjem i kvantifikovanjem uloge šuma u promeni klime i uspostavljanju sistema mehanizama u okviru međunarodne saradnje.
U pogledu fluksa i čuvanja (retencije) ugljenika u šumama najznačajniji su:
- ciklus kruženja ugljenika u šumama (na globalnom nivou),- promene u akumulisanju (čuvanju) ugljenika kao rezultat površine pod šumama )pre svega prirasta dendromase,- promene sadržaja ugljenika kao rezultat mera komercijalnog koriščenja (seča) šuma,- promena bilansa ugljenika kao posledica promene klime.
Promene klime će, verovatno, suštinski uticati na sastav vrsta u postojećim šumama. Prema nekim modelima, globalno povećanje temperature vazduha za 1oC će uticati na funkcionisanje i sastav šuma, pre svega, u smislu gubitka biodiverziteta. S druge strane, u brojnim studijama se navodi da povećanje temperature vazduha za 3oC do 2100 godine rezultiraće u pomeranju šumskih ekosistema za 500 km prema polovima ili 500 m u odnosu na nadmorsku visinu, tj. prema odgovarajućim klimatskim uslovima. Zbog toga, informacije biološkog karaktera, zajedno sa informacijama o svojstvima zemljišta, treba da budu inkorporirane u klimatski model.
Fleksibilni ekonomski instrumenti Kjoto protokola i Marakeškog sporazuma omogućuju angažovanje u smislu ekonomskih pogodnosti, energije i bezbednosti životne srdine. Ukoliko su šume i upravljanje zmljišnim prostorom prilagođeni globalnoj promeni klime, šumama se mora posvetiti pažnja na svim nivoima, zato što politika sektora šumarstva doprinosi održivom razvoju društva u celini. Međutim, pošto je često uslovljena različitim međusektorskim odlukama, saradnja i koordinacija treba da imaju odlučujuću ulogu. Zbog toga je neophodno da se utvrdi stanje, praznine i nedoslednosti u politici, programima, strategijama i zakonskim rešenjima relevantnim za šume i definišu odgovarajuće mere.
Кјото Протоколом су дефинисана три „флексибилна механизма“ за остварење циљева смањења емисија и укупних трошкова: заједничка имплементација (Joint Implementation), механизам чистог развоја (Clean Development Mechanism) и трговина емисијама (Emissions Trading). Ови механизми омогућују Странама Протокола приступ најповољнијим могућностима за редукцију емисија или удаљавање (апсорпцију) угљеника из атмосфере у другим земљама, што је дефинисано у више чланова Протокола.
у члану 3, параграфу 3.3 пише „нето промене у емисији гасова са ефектом стаклене баште из извора и одстрањених количина путем апсорбера, који су последица антропогених промена у коришћењу земљишта и активностима у шумарству, ограничених на пошумљавања, обнављање шума и крчење шума, у периоду од 1990. године, као мера промена у резервама (залихама) које се могу верификовати у сваком обавезујућем периоду, биће коришћени за испуњавање обавеза из овог члана за Страну укључену у Анекс I. Емисије гасова са ефектом стаклене баште из извора и одстрањене количине путем апсорбера, које су везане за ове активности подлежу извештавању на транспарентан начин уз могуће провере и ревидираће се у складу са члановима 7 и 8“. Како трошкови ограничавања емисија значајно варирају од региона до региона, олакшице (користи) за атмосферу су исти где год се активности спроводе.
Категорија Опис
ЖИВА БИОМАСА Надземна биомаса Укупна жива биомаса изнад земљишта укључујући стабла, пањеве, гране, кору, семе и лишће.
Подземна биомаса Укупна жива биомаса корена. Корење димензија мање од 2 мм пречника је, често, искључено јер се, најчешће, не може издвојити из земљишне органске материје или простирке.
МРТВА ОРГАНСКА МАТЕРИЈА
Мртво дрво Укључује укупну неживу биомасу дрвета која није садржана у простирци или стабла која леже на површини, или у земљишту. Мртво дрво укључује дрво које лежи на површини, мртво корење или пањеве веће или једнако пречнику од 10 цм или неког другог пречника које дефинисан у одређеној земљи.
Простирка Укључује укупну неживу биомасу пречника мањег од минималног који је изабран у одређеној земљи за лежеће дрво (напр. 10 цм), у различитом стању распадања изнад минералног или органског земљишта. Укључује простирку, фумик и хумусне слојеве. Танко (фино) корење (тање од препорученог граничног пречника за подземну биомасу) је укључено у простирку из које се емпиријски не може издвојити.
ЗЕМЉИШТЕ Земљишна органска материја
Укључује органски угљеник у минералним и органским земљиштима (укључујући мочваре), специфициране дубине, изабране у одређеној земљи, и примењиване конзистентно у временским серијама. Живо фино корење (или пречника мањег од препорученог за подземну биомасу) је укључено са земљишном органском материјом из које се не може издвојити емпиријски.
Националне прилике могу условити мање модификације овде наведених дефиниција. Када се користе модификоване дефиниције, добра пракса је да се јасно наведу, да се осигура да се модификоване дефиниције конзистентно користе током времена и да се покаже да категорија није занемарена нити дупло обрачуната.
Категорије шуме за прорачун резерви угљеника и опис (IPCC,2003)
Година Укупно Државне шуме Приватне шуме
1990 79 741 267 45 207 352 34 533 915
2004 79 741 267 45 207 352 34 533 915
Година Укупно Државне шуме Приватне шуме
1990 33,94 38,32 29,52
2004 34,23 38,98 29,52
Резерва угљеника у шумама Србије по јединици површине
(t.hа-1 C)
Резерве угљеника у дрвној маси (у шумама Србије) према облику гајења и власништву t C
Година 1990 1994 1998 2004Потрошња дрвета (4)
2256,425 1383,605 1344,869 1805,959
Укупна годишња потрошња дрвета у Србији, кt суве масе (000 t dm)
(4) Glavonjić, B., Jović, D., Vasiljević, A., Kankaraš, R. (2005): Forest and forest products country profile: Serbia and Montenegro, ECE/TIM/DP/40, United Nations, Geneva
Нето годишња апсорпција угљеника (кt C) и преведена у СО2 (Gg) у шумама Србије
Година 1990 1994 1998 2004
Апсорпција угљеника, kt
1109,01 1497,53 1489,46 1218,09
Апсорпција CO2, Gg
4066,37 5490,94 5461,35 4466,33
Поред дрвне запремине, шумске екосистеме Србије карактерише висока резерва земљишног органског угљеника, која износи: 141 213 646,6 tC, или 60,10 t.ha-1. У шумској простирци (слој Olf - litter), укупна количина угљеника износи 21 623 470,00 tC, или 9,28 t.ha-1 C.
Од шумских пожара за период 1990-2004. година, емитована је следећа количина гасова: 148 420 тона CO2, 380 тона CH4, 3500 тона СО и 60 тона NOx.
Количина угљеника коју сваке године шуме Србије апсорбују из атмосфере, преведене у CO2, износила је: 1990 – 4066,37; 1994 – 5490,94; 1998 – 5461,35 и 2004 – 4466,33 Gg (1 Gg = 1000 t), или просечно годишње за период 1990-2004: 4871,25 Gg или 4 871 250 t CO2. Ова вредност се незнатно умањује за емисију СО2 декомпозиције «мртвог дрвета» и «шумског остатка».
Имајући у виду флексибилне механизме Кјото Протокола, пре свега механизам трговине емисијама (Emissions Тrading), јасно је даК је овај потенцијал значајан, нарочито када се има у виду да је цена тоне СО2 на светској берзи у сталном расту. Како тренутна цена 1 тоне СО2 износи 29 Еура (Desclos, P-M., UNECE, 2005), и на овај начин је лако, у финансијском смислу, приказати значај шума у погледу апсорпције СО2 из атмосфере.
