IMPERIJALIZAM PRVI SVETSKI RAT

IMPERIJALIZAM • Nove sile sa svetskim ambicijama

(Nemačka, Italija)

• Porast stanovništva

• Nagli razvoj industrijske proizvodnje

• Upotreba uglja, čelika i pare, zatim petroleja, pronalazak telefona, automobila i aviona, podmornice. Veći i brži brodovi.

• SAD – svetska sila; 1/3 svetske industrije

KOLONIJE 1900

BRITANIJA 34,000.000 km2

Indija, Južna Afrika, Egipat, Sudan, Kenija, Uganda, Zemlje Komonvelta (Australija, Kanada, Novi Zeland)

FRANCUSKA 10,000 000 km2 Tunis (protektorat), Maroko, Indokina, Madagaskar, Zapadna Afrika

NEMAČKA 2,500.000 km2

Nemačka Jugozapadna Afrika - Kamerun, Togo (1884), Tanganjika (Istočna Afrika), Nemačka Gvineja, Samoa, Marijanska i Karolinska ostrva

MANJE KOLONIJALNE SILE • ITALIJA Eritreja, Somalija, Libija

• PORTUGAL Angola, Mozambik

• BELGIJA Kongo

• HOLANDIJA Indonezija

• ŠPANIJA Nestanak imperije 1821-30. Ostaje deo Maroka, Rio Oro i dr.

NEZAVISNOST JUŽNE AMERIKE

1804 – Francuski Haiti nezavistni 1811- prve slobodne države (Venezuela,

konačno 1821) 1817- Argentina (Rio de Plata) 1818 - Čile 1821 – Meksiko

Prvih 5 nezavisnih država: Čile, Peru, Velika Kolumbija, Argentina i Meksiko

Španiji ostaje Kuba i Portoriko. Brazil 1822

EVROPA 1914

KRIZE UOČI RATA • 1885 Bugarsko-srpski rat

• Francusko-nemačko rivalstvo (Drajfusova afera)

• 1904/5 Rusko-japanski rat

• 1908/9 Aneksiona kriza

• 1911- Marokanska kriza (Francuska poseda Maroko, Nemačka dobija deo Konga)

• 1911 - Italijansko-turski rat (Libija)

• Balkanski ratovi

ODUZIMANJE ČINA KAPETANU DRAJFUSU

EMIL ZOLA ‘OPTUŽUJEM’ 1898

1878 NEZAVISNE

DRŽAVE

• GRČKA

• RUMUNIJA

• SRBIJA

• CRNA GORA

TAČKE SUKOBA

• OSMANSKO

CARSTVO

• BOSNA

• MAKEDONIJA

• DOBRUDŽA

PRVI BALKANSKI RAT • 8.oktobar 1912 – 30.maj 1913

• SAVEZ Bugarske, Srbije, Crne Gore i Grčke protiv Turske

• Turska izgubila veći deo evropske teritorije; granica na liniji Enos-Midija

• Londonska konferencija 30.maja 1913

Nezavisna Albanija

Proširenje svih balkanskih država

DRUGI BALKANSKI RAT 29.juni-10.avgust 1913

• SAVEZ Srbije, Grčke, Rumunije, Crne Gore protiv Bugarske.

• Turska se pridružuje Mir u Bukureštu 1913 • Bugarskoj oduzete oblasti dobijene u I. balk.

ratu • Makedonija podeljena između Srbije i Grčke • Rumunija dobila Dobrudžu • Crna Gora dobila Plav i Gusinje, deo Metohije • Grčka Solun i deo Trakije • Turci povratili Jedrene

GAVRILO PRINCIP

HAPŠENJE G. PRINCIPA

Franz Ferdinand

SAVEZI ANTANTA CENTRALNE SILE Velika Britanija Austro-Ugarska Francuska Nemačka Rusija Turska (2.8.1914) Italija (23.maja 1915) Bugarska (1915) Rumunija (28.8.1916) Grčka (jula 1917) SAD (april 1917) Srbija i Crna Gora pridruženi • Londonski ugovor - 26. april 1915. • Sofijski ugovor - 6. septembar 1915.

Објаве рата 28. јула 1914. Аустро-Угарска Србији Русија и Француска мобилишу трупе. 1.августа Немачка објављује рат Русији, 3. августа

Француској 4. августа Велика Британија Немачкој Турска је 2. августа 1914. потписала тајни споразум

са Централним силама, у новембру 1914. рат против Русије на Кавказу.

Јапан 23. августа 1914. –заузима све немачке далекоисточне колоније

Италија 26. јула 1915. – после потписивања тајног уговора у Лондону

Румунија 28. августа 1916. – савезници обећали Ердељ, Буковину и Банат

САД - 6. априла 1917. Грчка - јуна 1917

Savezi

1914

TAČKE SUKOBA

ZAPADNI FRONT • Оkupirani Belgija, Luksemburg, severna

Francuska

• Bitka na Marni (5.9.1914)

• VERDEN (februar-decembar 1916) – 10 meseci, gubici oko 600.000

• SOMA (1916)- Pokušaj probijanja nemačkih linija. Poginulo i ranjeno oko 1.000.000 vojnika

NEMAČKI GENERALI HINDENBURG I LUDENDORF

FRANCUSKI VOJNICI

NA VERDENU

GROBLJE POGINULIM NA VERDENU

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/b/b4/Ossuaire_van_Douaumont.JPG

SAD U RATU • Neutralnost. Saradnja sa obe zaraćene strane • Pomorski rat • 28. maja 1915 potopljena LUSITANIA • 1916 - Izborna godina – Uverenje da Vilson neće ići u rat • Januar 1917 – Vilson nudi mir bez pobednika • 22. januara 1917 – Nemci objavljuju pomorski rat

bez restrikcija • 12. mart 1917 – SAD prekida diplomatske odnose • 6.april 1917 – objava rata • Regrutacija - 2.750.000 lica (750.000 u redovnim trupama i

1.260.000 dobrovoljaca) - ukupno 4,75 miliona • 1918 – sa Britancima prekidaju pomorsku blokadu • Mart 1918 – 300.000 vojnika u Francuskoj • Oktobar 1918 - 1.750.000

‚‚UNCLE SAM’’

POZIV ZA DOBROVOLJCE

ITALIJANSKI FRONT

• 1915/1916. ofanziva na Soči

1917 - Kaporeto (Kobarid) kada su Italijani potisnuti 130 km do reke Piave

• Italijanski gubici su 600.000 sa zarobljenim.

ITALIJANSKI FRONT 1915-1918

ISTOČNI FRONT • Avgust-septembar 1914. Rusi gube bitke kod

Tanenberga i Mazurskih jezera • 1915 - Nemci zauzimaju Varšavu i Vilno • 1917 - Nemci zauzimaju Rigu • 1918 - okupirana Ukrajina RUMUNSKI FRONT • Rumunska vojska 1916, ali su poraženi od

jačih nemačkih i austrougarskih snaga. • Bukurešt zauzet 6.decembra 1916. • Rusi slabi da dođu u pomoć i većinu Rumunije

okupirali Nemci.

TANENBERG MAZURSKA JEZERA

Vanevropski frontovi • Afrika: Nemci u Togou i Kamerunu, 1917. evakuišu

se iz istočne Afrike (Zanzibar)

• Bliski istok, GALIPOLJI, Palestina, Masakr Jermena 1915.

• Mesopotamija - savezničke ofanzive 1917/18;

• 1918 - oslobođen Damask od englesko-arapskih trupa (Lorens od Arabije)

Daleki istok

• 1914 Japan okupira nemačka Karolinska, Marijanska i Maršalska ostrva, Cing-Tao u Kini; Australija i Novi Zeland uzimaju Samou, Papuu i Salomonska ostrva

BITKA KOD GALIPOLJA, 1915/16

GENOCID NAD JERMENIMA 1915-1923

‚‚LORENS OD ARABIJE’’

Tomas Edvard Lorens

Britanski savetnik u ustanku Arapa 1916-1918

POČETAK RATA 1914

DRŽAVE U RATU 1918

Spoljna politika Srbije

• NACIONALNI PROGRAM Ujedinjenje Srba (kasnije Južnih Slovena)

Izlaz na more

ODNOSI SA POJEDINIM DRŽAVAMA

• TURSKA – postepeno oduzimanje prava, neprijatelj

• RUSIJA – približavanje i udaljavanje

• HABSBURŠKA MONARHIJA – neprijatelj radi nacionalnog programa; saradnja 1882-1900; Carinski rat

• RUMUNIJA – prijateljski

• BUGARSKA – saveznički i neprijateljski

• GRČKA – saveznički; CRNA GORA - saveznički

SRBIJA I SUSEDI U PRVOM SVETSKOM RATU 28.juli 1914 – 11.novembar 1918.

ANTANTA CENTRALNE SILE

Srbija Austro-Ugarska Crna Gora Bugarska (11.10.1915) Italija (23.maja 1915) Turska (2.8.1914) Rumunija (28.8.1916) Grčka (jula 1917) Albanija neutralna • Londonski ugovor - 26. april 1915. • Sofijski ugovor - 6. septembar 1915.

RATNE OPERACIJE

• 12. avgust 1914 – napad na Srbiju preko Drine

• 16-20. avgust 1914 – Cerska bitka

• 3. decembra 1914 - okupiran Beograd

• 16. decembra 1914 - kraj Kolubarske bitke

• 5.oktobar 1915 – napad Nemačke, Austro-Ugarske i Bugarske (11.10)

• Novembar-decembar 1915 - Povlačenje

• 6.januar 1916 - bitka na Mojkovcu crnogorske vojske

Povlačenje • Peć-Andrijevica-Podgorica-Skadar

• Prizren- Ljum Kula-Skadar

• Prizren- Ljum Kula-Piškopeja- Elbasan

• U emigraciji oko 170.000 - 135.000 (Krf), 10.000 (Bizerta), 17.000 Francuska

OKUPIRANA SRBIJA

Podeljena na oblasti:

• Vojni Generalni Guvernman Austro-Ugarske

• Vojni Generalni Guvernman Bugarske (oblasti Morava i Makedonija – linija Prizren - Priština).

• Nemci drže železnicu

Toplički ustanak • Uzrok – regrutacija od strane Bugara

• 21.februar - 25.mart 1917

• Kosta Pećanac, prebačen iz Soluna septembra 1916

• Kosta Vojinović – autohtoni vođa

• 1918 - Ustanci širom Srbije i delom Crne Gore

OSLOBOĐENJE SRBIJE • Solunski front – probijen

18.septembra 1918.

• Ukupno 628.000 vojnika

• 150.000 Srba, 180.000 Francuza, 135.000 Grka, 120.000 Britanaca, 42.000 Italijana...

• 1 novembra 1918. oslobođen Beograd

SRPSKI BORCI NA SOLUNSKOM FRONTU

RATNI CILJEVI SRBIJE • 4. septembar 1914 – nota zemljama Antante

• 7. decembar 1914 – usvajanje Niške deklaracije u Narodnoj skupštini o oslobođenju braće

• April-maj 1915 – osnivanje Jugoslovenskog odbora u Londonu (na čelu Ante Trumbić)

• 15. juni 1917 – Krfska deklaracija JO i srpske vlade. Rešeno da bude ustavna, parlamentarna monarhija tri naroda, jednakost pisama i vere

• 29. maja 1918 - ujedinjenje u okviru AU - Majska deklaracija

• 9. novembra 1918 – Ženevska deklaracija

STVARANJE KRALJEVINE SRBA, HRVATA I SLOVENACA

• Narodno vijeće u Zagrebu (osnovano 8. oktobra 1918)

• 29.oktobra 1918 - formirana u Zagrebu Država Slovenaca, Hrvata i Srba

(Hrvatska, Slovenija, Bosna, Istra, Dalmacija)

Ujedinjenje na entnografskom prostoru; spremnost da se ujedini sa Srbijom i Crnom Gorom

• 24. novembra 1918 – Srem se priključuje Srbiji

• 25. novembra 1918 - Vojvodina se pripaja direktno Srbiji (osim Srema),

• 26.novembar 1918 – Skupština u Podgorici. Crna Gora odlučuje da se ujedini sa Srbijom

• 1. decembar 1918 – Ujedinjenje u Beogradu

ADRESA UJEDINJENJA 1.DECEMBRA 1918

UNUK I DEDA

KAPITULACIJE 1918 • 3. mart 1918. Mir u Brest-Litovsku

između Rusije i Nemačke

• 29.9. 1918 - Bugarska

• 30.10. 1918 Turska

• 3.11. 1918 - Austro-Ugarska

• 11.11. 1918 - Nemačka

PRIMIRJE 1918

• Kompijen (Pikardija)

• 11.novembar 1918

• Isto mesto potpisivanja kapitulacije Francuske 1940

POTPISIVANJE PRIMIRJA

11 NOVEMBAR Poppy Day,

Armistrice Day

http://en.wikipedia.org/wiki/File:RemembrancePoppies.jpg

11 NOVEMBAR U PARIZU

REZULTATI RATA • Propast 4 carstva (Habsburško, Rusko,

Nemačko i Osmansko - 1923) • Nastanak novih nacionalnih država,

uglavnom na nacionalnom principu (Jugoslavija, Poljska, Čehoslovačka, Mađarska, Austrija, Finska, Letonija, Estonija)

• Broj država se sa 28 povećao na 33 • Pojava prve socijalističke države - SSSR • SAD postaje svetska sila • Prva međunarodna organizacije na

svetskom nivou

ЉУДСКИ ГУБИЦИ У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ

Земља УКУПНО МРТВИ РАЊЕНИ

Русија 6.650.000 1.700.000 4.950.000

Немачка 5.989.758 1.773.700 4.216.058

Француска 5.623.800 1.357.800 4.266.000

Аустро-Угарска 4.820.000 1.200.000 3.620.000

Велика Британија 2.998.583 908.371 2.090.212

Италија 1.597.000 650.000 947.000

Србија 1.100,000 750.000 728-1,200.000

Турска 725.000 325.000 400.000

САД 360.300 126.000 234.300

Аустралија 218.501 59.330 159.171

Црна Гора 60.000 50.000 10.000

Белгија 58.402 13.716 44.686

Јапан 1.207 300 907

FENOMENI • Svi kontinenti • 36 država, 70 miliona ljudi pod oružjem • POMORSKI RAT • PROPAGANDI RAT • Tehnika – avioni, tenkovi, podmornice, gas,

radio, telegraf, film • Žene na muškim poslovima • Inflacija • Pacifizam (socijalistički kongresi u Švajcarskoj,

Švedskoj) • Dezerterstvo (60.000 Italijana na Kaporetu,

Hemingvej Zbogom oružje)

Dekret o miru – 8.novembra 1917. • Pisao Lenjin, a usvojio Drugi Sveruski

kongres

• Dalje vođenje rata radi toga da bi se rešilo kako će jake i bogate nacije podeliti slabe narodnosti koje su oni anektirali...

• Mir bez aneksija

• Pravo naroda na samoopredeljenje

• Nema istorijskih prava

• Ne priznaju se tajni ugovori, nema tajne diplomatije

14 TAČAKA V. Vilsona 8. januar 1918

• Diplomatija u javnom interesu; javna • Protiv pripajanja teritorija dobijenih

osvajanjem i povratak na pređašnje stanje • Svaki narod da živi sopstvenim životom • Autonomni razvoj naroda Austro-Ugarske • Teritorijalni integritet balkanskih država • Stvaranje Poljske • Stvaranje asocijacije naroda za čuvanje mira • Sloboda mora, trgovine, smanjenje

naoružanja…

VUDRO VILSON

(1856-1924)

Predsednik

1912-1920 Demokrata -

progresista

KONFERENCIJA MIRA U PARIZU 1919-1920

• 32 država, 58 ekspertskih komisija

• Težnja da se uspostavi pravedni mir

• Granice na naučnim osnovama da bi se sprečili sukobi u budućnosti

• Načelno - sve zemlje su izjednačene u pravima

• Praksa - velika Četvorica

• Nema pobeđenih država, ne odlučuju male države.

VERSAJ 28.JUNI 1918

Potpisnice mira

• SILE ANTANTE

• NEMAČKA

VELIKA ČETVORKA NA KONFERENCIJI MIRA 1919

Orlando, Lojd Džorž, Klemanso i Vilson

VERSAJSKI UGOVOR SAVEZNIKA SA NEMAČKOM 28.6.1919.

• Nemačkoj oduzeto 100.000km2

• Vraćen Alzas i Loren Francuskoj

• Vraćeni Olpen i Malmedi Belgiji

• Demilitarizovana Rajnska oblast

• Sar pod upravom Društva naroda (na 15 godina)

• Poznanj i deo Pruske dati Poljskoj

NEMAČKE OBAVEZE • Koridor kroz Nemačku do slobodnog

grada Gdanjska

• Oduzete sve kolonije

• Vojne snage ograničene na 100.000 vojnika + 13.000 mornara.

• Reparacije 5 miliona zlatnih maraka.

• Oduzeti brodovi iznad 1.600 tona

N E M A Č K A 1919

SENŽERMENSKI UGOVOR Saint-Germain-en-Laye

• Saveznici i Republika Austrija 10.9.1919.

• Prestala da postoji Habsburška monarhija

• Zabrana ujedinjenja sa Nemačkom

• Zemlje naslednice

• Italiji - Istra, Južni Tirol, Trst

• Oduzeti Šlezija, Sudetska oblast

• Koruški plebiscit – za spor Jugoslavije i Austrije; rešen u korist Austrije

ZEMLJE NASLEDNICE AUSTRO-UGARSKE

UGOVOR U NEJIU SA BUGARSKOM

Neuilly-sur-Seine Sklopljen 27.11.1919.

Oduzeti od Bugarske:

• Kraljevini SHS - Strumica, Caribrod (Dimitrovgrad), Bosilegrad

• Rumuniji – Dobrudža

• Grčkoj – Zapadna Trakija

BUGARSKA

1919

TRIJANONSKI UGOVOR 4.juni 1920

Saveznici i Mađarska

Oduzeto 2/3 teritorije i 2/3 manje stanovnika

–Rumuniji – Transilvanija (Erdelj)

–Kraljevini SHS – Bačka, Banat, Baranja, Prekomurje, Međumurje, Slavonija, Hrvatska, Rijeka

–Čehoslovačkoj – Rutenija

–Austriji - Burgerland

Plebiscit za Šopronj

MAĐARSKA 1920

UGOVOR U SEVRU Sèvres

• Saveznici i Osmanska imperija 10.avgusta 1920. • Ozvaničena podela izvršena tokom rata (Bliski istok)

• Francuskoj mandat nad Sirijom i Libanom

• Britaniji - mandat u Palestini i Mesopotamiji

• Republika Jermenija

• Grčkoj - protektorat u Smirni do plebiscita, Trakija

• Italiji – Dodekanezi, interesna sfera u Južnoj Anadoliji

• Slobodne luke

• Mir u Lozani 1923 (poništio ugovor u Sevru)

TURSKA 1920

TURSKA 1923

KEMAL PAŠA U IZMIRU

Ugovor u Rapalu 12.11.1920.

Italija i Jugoslavija

Italiji pripada Istra, Zadar, Cres,

Rijeka nezavisna

Jugoslaviji veći deo Dalmacije

RAPALLO

RUMUNIJA 1919

Karakteristike u međunarodnim odnosima

• Revizionizam + revanšizam (Italija, Nemačka)

• Odnosi sa SSSR (strah od komunizma)

• Težnje ka miru i Liga naroda

• Odnos demokratija i totalitarnih režima

• Svetska ekonomska povezanost (kriza 1929)

Evropa posle 1919

ŠIRENJE REVOLUCIJA • 3-9. novembar 1918 – Nemačka

• Mart-avgust 1919. Sovjetska republika u Mađarskoj. Vođa Bela Kun

• 6/7.april – 3.maj 1919: Republika veća u Minhenu

• Stvaranje socijalističkih i komunističkih partija i pokreta u drugim državama

• Prve vlade levice u Evropi (Britanija 1924, Francuska 1936, Španija

ODGOVORI NA SOCIJALNE POBUNE I PITANJA BEZBEDNOSTI

• Socijalne reforme (8-časovno radno vreme, zdravstveno osiguranje, penzije...)

• Agrarne reforme (Rumunija, Bugarska, Jugoslavija

• SANITARNI KORDON

• Francuska stvara svoj sistem država posebnim ugovorima: sa Poljskom 1921, Čehoslovačkom 1924, Rumunijom 1926 i Jugoslavijom 1927.

• Mala Antanta – vojni savez Jugoslavije, Rumunije i Čehoslovačke od 1920-1938

VERA U TRAJNI MIR • Liga naroda – trajan mir

• Međunarodni sud u Hagu, Međ. organizacija rada

• Aristid Brijan (predsednik vlade Francuske), sa britanskim ministrom spoljnih poslova Ostinom Čemberlenom i nemačkim kancelarom Gustavom Štrezemanom, zalažu se za razvijanje evropskog duha. Dobijaju Nobelovu nagradu za mir 1926

• Konferencija u Lokarnu 1925 - mir i status quo na Zapadu

• Kelog-Brijanov pakt 1928: države neće ratovati; rat je van zakona

FRANCUSKA 1919-1938

• Tvrdi stav o kažnjavanju Nemačke

• Jaka levica, politički podeljena na socijaliste i komuniste. Tek 1932 se bira umerena levica (predsednik Erijo)

• Desnica – Francuska akcija (Action Française)- nacionalni antiparlamentarni pokret.

• Narodni front 1936 – okupljanje radikala, socijalista, komunista za odbranu Republike i socijalni kompromis. Vlada Leona Bluma

BRITANIJA • Džordž V (1910-1936) • Edvard VIII (1936) • Džordž VI (1936-1952) • Decembra 1918 opšte biračko pravo. • Konzervativci (Balfur, Baldvin, Ostin i Nevil Čemberlen,

Čerčil • Liberali: 2 krila Lojd Džordž i Eskvit. • Laburisti - Prva pobeda 1924, McDonald. Priznat SSSR,

umerene promene • Maja 1926 - Generalni štrajk. Počeli rudari radi

smanjenja izvoza uglja. Vlada donela zakon o zabrani opštih štrajkova koji je bio do 1946.

• Osvald Mosli - 1932 Britanska unija fašista. Zakonom o javnom redu sužena mogućnost njihovog delovanja (1936)

Ekonomska kriza 1929-1934 • SAD su svetski finansijer od rata. Evropi pozamili 5

milijardi USD • Nagomilana proizvodnja, višak hrane. • Umesto ulaganja, vlasnici novca radije igraju na

berzi, a akcije kupuju kreditima. • 24 oktobra 1929 - 13 miliona deonica je prodato na

Wall st. • Lančana reakcija: SAD traže hitno vraćanje kredita.

Slede bankroti evropskih banaka, nezaposlenost. • SAD 14 miliona, Nemačka 6, Britanija 3, Francuska

1,3 • SAD 1931 moratorijum na dugove za godinu dana.

EKONOMSKA KRIZA • 1932 Konferencija u Lozani rešava da Nemci ne

plaćaju reparacije, osim jednokratnog iznosa 150 mil.

• Skoro sve zemlje preuzimaju mere zaustavljanja nezaposlenosti i pada proizvodnje

• Državne intervencije: zaštita domaće proizvodnje, povećanje carina, uvozno-izvozne kvote, jednokratno vraćanje dugova.

• Izlaz iz krize: 1. socijalne (leve) vlade; 2. jačanje totalitarizama (fašističke ili diktatorske

vlade)

SAD Predsednici • 1921- 1923 Voren Harding • 1923-1929 Kalvin Kulidž • 1929- 1933 Herbert Huver • 1933-1945 Freklin D. Ruzvelt • ‘’Izgubljena generacija’’ – opšte pravo glasa,

masovna proizvodnja (Ford, ’Moderna vremena’), prohibicija, džez, komunisti 1919, štrajkovi, Kju Kluks Klan...

• 1929-1932 industrijska proizvodnja pala za ½,

25% nezaposlenih, 1/3 banki propala, cene pale za 32%,

NEW DEAL (1933-1938) Inicijativa Ruzvelta po dolasku na vlast

1.Centralizovano planiranje

2.Odgovorni za krizu - krupni kapital i banke

3.Oslonac na Kejnza koji zastupa državnu intervenciju

4.Dogovor države i ekonomije, kratkoročna pomoć svim slojevima društva, regulacija odnosa krupnog kapitala i radnika (kolektivni ugovori, nadnice, penzije), javni radovi, federalne agencije za rad, za mlade