Psihologija Za Nastavnike Skripta

8/13/2019 Psihologija Za Nastavnike Skripta

1/175


2/175

SADRAJ SKRIPTEPRREDMET I ZADACI PSIHOLOGIJE 4

ZNAAJ IZUAVANJA PEDAGOKE I RAZVOJNE PSIHOLOGIJE 4 Predmet i r!"#emi r$%&!'(e )i*!#!+i'e , Predmet i r!"#emi ed$+!-.e )i*!#!+i'e /KOLE U PSIHOLOGIJI I NJIHOVA POZADINA 0ISTORIJAT PSIHOLOKIH KOLA 1ASOCIJACIONIZAM U PSIHOLOGIJI UENJA 23 St$ri'i $)!i'$i!(i%$m 23 N!&i $)!i'$i!(i%$m 22STRUKTURALNA PSIHOLOGIJA SVESNOG ISKUSTVA 256UNKCIONALNA PSIHOLOGIJA 24DALJI RAZVOJ INTROSPEKTIVNE METODE 2, i.$-.$ -.!#$ 78(.i!($#i)ti9.e )i*!#!+i'e 2:;IHEJVIORIZAM 20 N!&i "i*e'&i!ri)ti i r$di.$#(i "i*e'&i!ri%$m 52GETALT PSIHOLOGIJA 55PSIHOANALIZA I SRODNE KOLE 5, 6r!'d!&$ .$)($ )i*!#!+i'$ 5: A#7red Ad#er? I(di&id8$#($ )i*!#!+i'$ 50 K$r# G8)t$& J8(+? A($#iti9.$ )i*!#!+i'$ 51HUMNISTIKA PSIHOLOGIJA @2EGZISTENCIJALISTIKA PSIHOLOGIJA @4KONSTRUKTIVISTIKA I SOCIOKONSTRUKCIONISTIKA PSIHOLOGIJA @,PSIHO6IZIKI RAZVOJ B PERIODIZACIJA I ZAKONITOSTI RAZVOJA @:TOK RAZVOJA INDIVIDUALNIH PSIHIKIH 6UNKCIJA 43A6EKTIVNA VEZANOST 44

ULOGA MAJKE 4/STIL RODITELJSTVA 41STRAH ,3INTELEKTUALNI RAZVOJ ,, PIJAE? TEORIJA KOGNITIVNOG RAZVOJA ,, K!+(iti&(i r$%&!' B (e!i'$e!&).e )t8di'e /0MORALNI RAZVOJ /1NEKA RAZMILJANJA O RELACIJI VASPITANJA I O;RAZOVANJA I TEORIJE LAVA

VIGOTSKOG:2

I)t!ri').i r$%&!' !($-$('$ 9!&e.$ B te!ri'$ L$&$ Vi+!t).!+ :5 Mi-#'e('e i +!&!r :5METAKOGNICIJA :4UNJE I ZNANJE PREDKOLSKE DECE :/

E+!e(tri%$m :0PSIHOLOGIJA DEJE IGRE :1ZNANJE KOLSKE DECE 0,UENJE ODRASLIH 0/UENJE STARIH 0:KONCEPT ZNANJA N6 TALIZINE 0:O;LICI KOLSKOG UENJA 00 O ;r8(er8 i ('e+!&!m d!ri(!)8 )i*!#!+i'i ($)t$&e 01 U9e('e #i9(im !t.ri&$('em 15

2


3/175

KONSTRUKTIVISTIKO MORALNO O;RAZOVANJE 1:PAMENJE I ZA;ORAVLJANJE 233KAKO UITI SAVETI 23,STRATEGIJE I STILOVI UENJA 230OSNOVNI INIOCI INTLKTUALNOG RAZVOJA I INTELEKTUALNE E6IKASNOSTI 231 N$)#eFe i )redi($ .$! 9i(i!i r$%&!'$ i(te#i+e(i'e 231

Pr!me(#'i&!)t I B #$)ti9(!)t r$%&!'$ 222 Nei(te#e.t8$#(i 7$.t!ri i(te#e.t8$#(e e7i.$)(!)ti i i(te#e.t8$#(!+ r$%&!'$ 224 Sredi().i 9i(i!i i(te#e.t8$#(!+ r$%&!'$ 22,POJAM KREATIVNOSTI 221 I)iti&$('e )t&$r$#$9.e ($d$re(!)ti .!ri-e('em te)t!&$ PT!re()$ %$ 89e(i.e

m#$Fe+ -.!#8%r$)t$252

POJAM LINOSTI 25@IDENTITET LINOSTI 25,PSIHOLOGIJA ADOLESCENCIJE 25: Atri"8i'$ $d!#e)e($t$ 2@5MOTIVACIJA 2@4 M!ti&$i'$ %$ -.!#).! 89e('e 2@4 K$%($ 2@:

PRIRODA SOCIJALNE INTERAKCIJE 2@1INKLUZIVNO O;RAZOVANJE 245KLASI6IKACIJA DECE SA RAZVOJNIM TEKOAMA 24@ O)!"e(!)ti !'edi(i* .$te+!ri'$ dee ) r$%&!'(im te-.!$m$ 244PSIHOLOKO SAVETOVANJE U KOLI 2,4

3


4/175


5/175

direktnu aplikaciju u radu nastavnika kako direktno u nastavi, tako i u radu sauenicima uopte. %aravno, to nije garancija da $e nastavnik, ukoliko je opskrbljenodre!enim znanjima iz ovih disciplina kao i drugih relevantnih nauka, biti uspean usvom poslu. #d veoma znaajnog uticaja za njegov praktian rad je i njegova linostdefinisana kao jedinstvena i neponovljiva organizacija odre!enih osobina koje su

determinante njegovog ponaanja uopte, samim tim i ponaanja na asu i u procesuvaspitno - obrazovnog rada u celini. Pored odre!enih osobina linosti koje su uvelikom broju istraivanja izdvojene kao osobine koje karakteriu dobre nastavnike,znaajna varijabla za obavljanje poziva nastavnika je i njegova motivacija za rad.%astavnici koji su vie motivisani za rad bi$e uspeniji u svom poslu od onih koji sumanje motivisani. %ije bez znaaja ni koje je prirode ta motivacija& unutranje ilispoljanje. Pod unutranjom motivacijom nastavnika za poziv podrazumevamosituaciju u kojoj se osoba opredelila za poziv nastavnika zbog njegovih sutinskihkarakteristika, zbog same prirode delatnosti nastavnika. 'nogo je, naalost, e$aspoljanja motivacija za izbor poziva koja ima poreklo u socijalnim determinantamakakve su sekundarne dobiti koje odre!eni poziv donosi& plata, dugaak godinji

odmor, nemogu$nost upisa na neki drugi fakultet, ili nemogu$nost zaposlenja vankole. #tuda danas imamo situaciju takozvane negativne selekcije me!u nastavnicima- tj. pojavu da se sposobniji i kompetentniji mladi ljudi e$e opredeljuju da ne rade ukoli to dovodi do dugoronih posledica u vaspitanju i obrazovanju. %eke od ulogakoje nastavnici mogu preuzeti su& zavoditelj (tvrdi da $e uivati u zadacima), veselivo!a (ne kritikuju !ake), kritiar (stalno kritikuju, ali ne predlau promene), stvarniterapeut (pomau !acima).

PREDMET I PRO;LEMI RAZVOJNE PSIHOLOGIJE

*azvojna psihologija prouava ontogenetski razvoj ponaanja oveka. +adatakrazvojnog psihologa je da identifikuje i opie fenomen razvoja (promene u ponaanjuvezane za uzrast), a da zatim prui obanjenje te pojave. "matra se da na razvoj utienasle!e, sredina (kako fizika, tako i socijalna) i sama aktivnost individue. akle,razvoj svake jedinke zavisi od nasle!a, ali pogreno bi bilo pretpostaviti da su sveljudske karakteristike uro!ene. ak i u fizikim karakteristikama koje su uglavnomrezultat nasle!a, okolina i delatnost imaju znaajnu ulogu. a bi nasle!e delovalonekad je potrebno da pro!e izvesno vreme dok jedinka ne sazri (iako svaka beba imapotencijal za govor, potrebno je da pro!e neko vreme dok se zavri razvoj nervnogsistema i dok dete ne stekne izvesno iskustvo s okolinom, kako bi se govor javiootuda uenje deteta da govori ili, uostalom, da hoda ne$e uroditi plodom ako dete nijesazrelo). spituju$i blizance jedan psiholog je jednu polovinu dece uio nizu radnjipoput sedenja, stajanja, puzanja, hodanja, klizanja, plivanja, skijanja i vonje bicikla.+akljuio je da vebanje ne utie znaajno na filogenetske funkcije (zajednike zavrstu), kao to su sedenje, stajanje, puzanje i hodanje, ali da je od velikog znaaja zaontogenetske funkcije (karakteristine za jedinku), kao to su plivanje, skijanje itd.

"azrevanje, uenje i aktivnost nisu odvojeni uzroci razvoja oni se tesno prepli$u iutiu jedan na drugog. +a svako uenje, odnosno aktivnost potreban je izvestan

5


6/175

stupanj zrelosti. Postoje periodi najpogodniji za uenje odre!enih vetina i znanja.ete $e uzalud vebati neku vetinu za ije uenje jo nije sazrelo. a je takvovebanje u stvari neekonomino, pokazuje niz eksperimenata. /ako je jedanpsihologsastavio dve grupe dece od 0-1 godine i ujednaio ih u pogledu uzrasta, pola i brojalanova. %a poeku eksperimenta lanovi obeju grupa bili su podjednako (ne)veti u

zakopavanju dugmadi, seenju makazama i penjaju uz lestvice. 2ksperimentalnojgrupi omogu$eno je da pomenute radnje obavlja u periodu od 1 meseca, dok jekontrolnoj grupi ta mogu$nost bila uskra$ena. spitivaa je najpre interesovalo da li $ese pojaviti razlike izme!u grupe koja je praktikovala ove vetine i grupe koja jesazrevala ne ue$i. Posle tri meseca eksperimentalna grupa je bila superiornija uodnosu na kontrolnu grupu. 2ksperimentator je zatim hteo da proveri da li vebanjeima razliito dejstvo na razliitim stupnjevima zrelosti, pa je kontrolnoj grupi unastavku eksperimenta dao mogu$nost dapraktikuju zakopavanje, seenjemakazama i penjanje uz lestvice. +a svega nedelju dana vebanja kontrolna grupa jedostigla eksperimentalnu. z ovog istraivanja sledi da je kontrolna grupa, zahvaljuju$isazrevanju, za kratko vreme mogla da naui ono za ta je eksperimentalnoj trebalo

dugo vebanje. 3ta vie, obuavanje dece nekoj vetini pre nego to su ona u stanjuda stvarno napreduju moe dovesti i do neeljenih posledica, do gaenjainteresovanja i motiva, kako za uenje te vetine, tako i za uenje uopte. " drugestrane, ne valja ni suvie odlagati uenje. #tuda se govori o 4gotovosti5 za uenje.6otovost znai da je dete u stanju da s uspehom savlada vetinu ili znanje i da je tonajpovoljnije vreme za njeno savladavanje.

%astavnicima sva ova znanja mogu posluiti jer im omogu$avaju da razumejustadijume kognitivnog razvoja, a to treba da oblikuje nihova oekivanja od uenikaodre!enog uzrasta. /ako!e, razumevanje emocionalnog i socijalnog razvojaomogu$ava im da prilagode svoj rad (npr. oblik nastave) i reakcije (na nemir, odabir

strategija ocenjivanja itd.) uenicima kako bi se vaspitno-obrazovni ciljevi toefikasnije ostvarivali.

PREDMET I PRO;LEMI PEDAGOKE PSIHOLOGIJE

prolom 77 i poetkom ovog veka ono to je danas pedagoka psihologijanazivalo sepsihologijom za nastavnikeipsihologijom za vaspitae. Pod njom se nisupodrazumevala neka samosvojna po predmetu i metodama psiholoka istraivanja,

ve$ je ona vie liila na ovaj na kurs za nastavnike - dakle, sastojala se samo odkorpusa znanja iz drugih psiholokih disciplina za koja se smatralo da su znaajna zauspeno obavljanje nastavnikog i vaspitakog poziva, a sastojala se uglavnom odsaznanja do kojih se dolo u okviru opte psihologije. %akon izlaganja principa optepsihologije poseban deo pedagoke psihologije sastojao se u navodjenju mogu$nostiza primenu u kolskoj i vaspitnoj praksi nastavnika i uitelja.

+naajan datum u osnivanju ove discipline je godina 89:1. kada je ameriki

6


7/175

psiholog T*!r(di.enapisao prvu knjigu sa naslovom Eduational ps!holog!. njojkao predmet nove psiholoke discipline /orndajk navodi dve oblasti& Prva je oblastupoznavanja oveka ova oblast je u poetku manje znaajno mesto zauzimala uradovima i kursevima iz opte psihologije, a kasnije se, naroito od bineovskog rada(bineovski u znaenju i ;inea i njegovih sledbenika), razvila da bi danas esto bila

predavana kao zasebna oblast mentalnog testiranja.ruga oblast koju /orndajk navodi kao predmet Pedagoke psihologije je oblast

traganja za vezom izmedju ljudske prirode i vaspitanja, tj. oblast istraivanja kako seovekova priroda menja pod uticajem vaspitanja. dananjem smislu, pedagokapsihologija obuhvata ove prve oblasti, ali i neke druge koje su dodavane odistraivaa do naih dana.


8/175

toku svog istorijskog razvoja kao samostalne nauke psihologija menja svojeodre!enje predmeta i metodologije zavisno od teorijskog stanovita koje zauzimaju iformuliu istraivai. #vi pogledi na psihologiju kao nauku nekada imaju status teorije,

paradigme, pravca ili pristupa. =ista ovih pravaca je dugaka, a mi $emo navesti samoneke zavisno od njihovog opteg znaaja za razvoj psihologije uopte, kao i one koji suznaajnije doprineli razumevanju prirode psihikog razvoja kao i upoznavanju procesauenja&

2 A)!i'$i!(i%$m= )t$r$ e(+#e).$ -.!#$= 8%im$ 7!rm8 SR


9/175

0 H8m$(i)ti9.$ )i*!#!+i'$= )$ !9et.!m 8 ,3im +!di($m$ d&$de)et!+&e.$ 8 SAD

>ra$aju$i se starom problemu, moemo se zapitati zato su godine s poetkadvadesetog veka bile tako plodne za psihologiju? "vaka kola zapoinje kao rezultatkritike i ogranienja postoje$ih, te se tako ne moe razumeti bez uzimanja u obziristorijske pozadine. #duvek je tradicija u psihologiji buniti se protiv tradicije.

ISTORIJAT PSIHOLOKIH KOLA

Psihologija ili nauka o dui (psiha @ dua stgr.) do poetka 77-og veka bila jedisciplina filozofije. Ao su Platon i Bristotel prouavali duu kao centar umnih radnji.


10/175

onom to se kasnije opisuje kao refleksni lEk.8

ua, koju ekart locira u mozgu, intervenie u procesima u trenutku izme!uprimanja i odailjanja impulsa iz centralnog nervnog sistema ka nervima. ua jenefizika, a poseduje sposobnost da misli. Fivotinje nemaju duu, njihovo ponaanjese sastoji iskljuivo od istih fizikih akcija. /omas Dobs (na slici) u delu (evijatan(8GH8.) je redukovao sve mentalne procese na fizike akcije. "poljanje drai kojedeluju na senzorni organ prenose se nervima do mozga i srca to unutranje kretanjejednom zapoeto, opstaje delovanjem inercije u formi se$anja i ideja. Cilozofiengleskog empirizma 7> veka imaju tendenciju da redukuju sve mentalne operacijena proste procese asociranja. 2mpiristi su samim tim imali presudnog uticaja nanastanak izvorne britanske psiholoke kole asocijacionizma na poetku 77 veka.Bsocijacionizam je u prvoj polovini 77 veka dominiraju$a kola psihologije unastajanju.

ASOCIJACIONIZAM U PSIHOLOGIJI UENJA

Psihologija uenja je oblast koja pripada istovremeno i optoj i pedagokojpsihologiji, pri emu se opta psihologija bavi otkrivanjem osnovnih, bazinih

mehanizama i principa uenja, a pedagoka psihologija se bavi primenom ovihmehanizama i principa na kolsko uenje. straivai procesa uenja za svrhuotkrivanja principa uenja bave se e$e uenjem ivotinja nego uenjem ljudi. ak jei najsloeniji me!u bazinim oblicima uenja, uenje uvi!anjem, otkriven u uenjunajinteligentnijih majmuna (poznata otson - koji za predmet psihologije

8+a ekarta je to kretanje tenosti du nerava od senzornih organa do mozga i nazad do mii$a, savremena fiziologija danas zna da se du nervnih vlakana impulsi prenose u obliku akcionog potencregulisanog dinamikom otputanja natrijumovih i kalijumovih jona, a sa jednog na drugo nervno vlaknoobliku tenosti koje su neurotransmiteri, tj. prenosnici nervnog impulsa.

10


11/175

priznaje samo ponaanje, jer je ono jedino dostupno objektivnom posmatranju).

Aedan od najve$ih psiholokih problema oduvek je bio& kako uimo? enje je jedanod najvanijih predmeta interesovanja i u savremenoj psihologiji. *anije uudbenicima nije bilo termina uenje, stariji psiholozi vie govore o pam$enju(se$anju). # uenju se govori jedino u okviru teorije asocijacije, dakle, u ve$pomenutoj tradiciji redukcionizma. Bsocijacionisti, bave$i se uenjem, polaze odprocesa se$anja, kao datosti. Pam$enje ideja oni objanjavaju kao rezultat prologiskustva individue, a injenicu da se te ideje javljaju u gomilama i esto u pravilnimsekvencama, objanjavaju kao rezultat prolih vezivanja senzacija koje su se desilezajedno (simultano) ili u neposrednoj sukcesiji. #vo je shvatanje karakteristino presvega za predstavnike britanske kole asocijacionizma.

St$ri'i $)!i'$i!(i%$m

"am termin asocijacija oznaava mentalnu vezu izme!u misli,ose$anja, ideja i senzacija ili opaaja. /ermin asoijaija uovakvom kontekstu prvi je upotrebio on =ok 8G9:. godine. osnovi, empiristi i kasnije psiholozi asocijacionisti sveli suovekovu psihu na niz veza koje se izme!u pomenutih procesajavljaju. 6lavni problem na koji su naili bio je sloiti se oko zakonana osnovu kojih ovakva povezivanja nastaju.

De'&id HJUM, empirista 7> veka, postavlja tri zakonaasocijacije 8JKL. godine& 'ata i um se najlake kre$u u povezivanju ideja koje su

bliske po 8) S#i9(!)ti, 0) koje se d!dir8'8 r!)t!r(! i &reme().i 8 i).8)t&8i 1)U%r!9(!!)#edi9(! !&e%$(i*.

De'm) Mi# 2051. godine u Analizi )enomena ljudskog uma priznaje samojednostavne ideje dobijene senzacijom, mehaniki povezanih asocijacijom. estomanalizom u iskustvu kompleksne ideje (npr. ku$e) se upro$avaju na sve jednostavnije(npr. cigle) koje prvu grade. %a kraju se jednostavne ideje asociraju u celinu. #vimdelom ejmsa 'ila stari asocijacionizam je doiveo svoj vrhunac. Poslednjipredstavnik starog asocijacionizma od ve$eg znaaja bio je Bleksander ;ejn koji je do8LH9. godine ve$ poeo da pobija neke od glavnih argumenata asocijacionista."matra da je u uenju prva stvar odvojiti jedan pojam od ostalih, a ne asocirati ga.

Bsocijacije, smatra on, se ostvaruju ne dodi#om ideja ve$ opaanjem stepenasuprotnosti unutar pojmova (slinost - razlika npr.)

N!&i $)!i'$i!(i%$m


12/175

nove etape bio je razvoj eksperimentalne metode, podizanje laboratorija i darvinizam.

zima se da period novog asocijacionizma poinje 8LLH.godine, jer je te godine E"i(+*$8)poeo eksperimentalno daistrauje uzrok nastajanja asocijacija. 2ksperiment koji jesproveo bio je uenje besmislenih slogova. %aime imao jeinteresantno zapaanje da povezivanje tj. asociranje imalogike kada se povezuju iskustvom osmiljeni pojmovi. Blikada je u pitanju besmisleni slog, onda nikakve bazepodataka u iskustvu ne moemo na$i za kasnije asociranje."amim tim se vidi razlika novog i starog asocijacionizma.*anije su se psiholozi bavili samo ve$ osmiljenimpojmovima. tvrdio je tim eksperimentom da postoji granicapam$enja. Pravi tabelarni pregled k#ivulja za$o#avljanja. stovremeno, sa ovimeksperimentom, psiholozi su uvideli znaaj introspekcije kao objektivne metode

istraivanja u psihologiji.

arvinov uticaj na psihologiju bio je u postavljanju problema&ako su (po darvinizmu) ivotinje sline ljudima po telesnoj gra!i, dali su onda bliske i po ponaanju i mentalnom sklopu?


13/175

formulisao teoriju o tome kao su signali za luenje pljuvake nazvani uslovnom drai,a luenje pljuvake uslovnim refleksom. eber i6ustav /eodor Cehner. Delmholc je prvi eksperimentalno pobio tezu da se nervniimpulsi prenose nervnim putevima gotovo trenutano, zatim da postoje ogromneindividualne razlike u tome kojom brzinom ljudi reaguju na ulne stimuluse. >eber jetvorac prvog kvantitativnog zakona u psihologiji I postoji konstantan odnos izme!u

13


14/175

jedne teine i prirataja druge teine koji subjekti doivljavaju kao razliitu. Cehner sebavio pragovima drai, a i utvrdio je da postoji logaritamski odnos izme!ufizikihNhemijskih stimulusa koji deluju iz spoljanjeg sveta i naeg doivljaja tihstimulusa.

6lavni predstavnici strukturalizma su& >ilhelm VUNT(8L10 - 890:) u %emakoj, i 2dvard ;redford TIENER(8LHJ I 890J.) u "B. Prevashodno nemaka kola.#snovao ju je >unt, ujedno osniva (8LJ9.) prveeksperimentalne laboratorije za psihologiju. unt imao uticaja.

deju strukturalne kole neka nam kae sam >ilhelm>unt, vode$i psiholog svog vremena& 0loga st#uktu#alne&kole je od#e1ivanje st#uktu#e svesti+ a potom je analizi#ati

koliko je mogu%e+ potom sintetisati i pokazati kako se elementi uklapaju zajedno ukonk#etnom svesnom iskustvu. poetku smatrao je da je predmet psihologijeunutranje iskustvo (volja, oseti itd.) unt definie psihologiju kao naukukoja&...ist#a/uje nepos#edno ,spolja&nje- iskustvo+ senzaije i ose%anja+ misli i /elje naslian nain kao o$jekte spolja&njeg iskustva ''' p#i#odne nauke, ime je rekao da smosvesni objekata izvan nas ba kao i naih misli. 2rgo, strukturalna psihologija se baviELEMENTIMA SVESNOG ISKUSTVA. #vi elementi mogu se kombinovati u mnogesloaje ose$anja. 2mocije se objanjavaju kao kompleksno iskustvo ose$anja i telesnihsenzacija, a doivljavanje volje kao odredjeni vremenski sloaj emocija, kojikarakterie iznenadna promena ose$anja u trenutku odluivanja. >ilhelm >unt ih deliu dve grupe& 2> Se(%$i'e (dolaze spolja. /o su boje, zvukovi, ukus...), i 5> O)e$('$(unutar nas). >unta interesuje samo iskustvo, a ne radnja, svest, a ne akti. Poto dokraja odredi koji su elementi svesnog iskustva, eli da sazna zakone njihovekombinacije. untovih elemenata iskustva moe se videti na primeru novi$a. Bko bi vasstrukturalista pitao ta je novi$ ispred vas pogreili bi ste ako bi rekli& evo te i tevrednosti. #bueni strukturalistiki introspekcionista eli da mu kaete objektivnosada. Pravilan, objektivan, odgovor bi dakle bio& hladan komad metala. akle,osnovna metoda koju je >unt koristio bila je introspekcija, koja se vrila pod veomakontrolisanim, naje$e laboratorijskim uslovima.

/iener je ubrzo po doktoriranju doao u >untovu laboratoriju i posle dve godine

provedene u njoj otiao u Bmeriku kao ube!eni strukturalista. Bmerici u kojoj sudominirali funkcionalisti, /iener nikada nije uspeo da se nametne sa svojim uenjem iesto je bio napadan. #n je uostalom imenovao ova dva pravca psihologije 8L9L.godine. menima je hteo da pokae sutinsku razliku dveju psihologija. O'oemogovoriti o strukturi maine i njenoj funkciji prilikom kori$enja.O Po /ieneru postojefunkcionalne i strukturalne nauke. Bnatomija je npr. strukturalna, a fiziologijafunkcionalna. "truktura svesti objanjava - ta'esvest, a funkcija svesti se odnosi nato ta svest r$di. "matra da je primarna strukturalna nauka, jer samo ako poznajemo

14


15/175

strukturu psihe moemo saznati njene funkcije. rugi primer bio bi da strukturalnanauka opisuje karburator ili motor, a funkcionalna ta, u pokretu, u celini automobilradi. strukturalizmu pitanje& 2ta 3postaje& 2ta su elementi 3Pitanje& .ako 3- .akosu kom$inovani 3+ a 4a&to 3ne postoji u strukturalnoj. /o je pitanje za funkcionalnunauku. Prepoznati osobu na ulici je sloeno iskustvo, elementi su i vidjenje i se$anje.

"trukturalna psihologija treba da ispita da li je se$anje slika prolog iskustva ili prostoose$aj bliskosti. /akvih iskustava ima veoma mnogo te samo trenirani introspekcionistmoe da izvesti ta je stvarno prisutno u svesti bez logikog znaenja ili praktinogvrednovanja doivljaja. akle postoje tri pitanja u psihologiji svesnog iskustva&

8. 3ta su elementi?

0.


16/175

zapitaju ta je funkcija svesti, odnosno emu ona slui, dok je uvo!enjem pojmaselekcije podstakao prouavanje individualnih razlika. 6olton se upravo i bavioindividualnim razlikama i znaajem nasle!a u ispoljavanju tih razlika.

METODE: INTROSPEKCIJA I OBJEKTIVNO POSMATRANJE

subjektivnoj psihologiji razumno je uzeti ljudsko svesno iskustvo, ono to se moeispitati introspekcijom. 'etod samoposmatranja moe imati razliite forme, od proste

senzorne impresije (da li neto ose$amo ili ne) do dugotrajnog upoznavanja za vremepsihoanalitike terapije. Posmatra saoptavaju$i izvetava o sadraju svoje svesti.6ovori o svojim aktuelnim (trenutnim) ose$anjima ili impresijima izazvanimodre!enim stimulusom (npr. subjekt poredi dve teine i trai se njegova impresija otome ta je tee). %asuprot ovom pokretu, kao to $emo to videti u kasnijim delovima(v. npr. bihejviorizam) stoji pokret koji varira u imenima, ali koji prema metodiimpresije tj. introspekcije ima negativan stav. /akav suprotstavljen stav je logikipozitivizam, operacionalizam ili fizikalizam. #n te egzaktnosti (da pojava objektivnoodgovara svojoj meri).

'etod impresije koristi se na razne naine. obio je ime u eksperimentima

ispitivanja ose$anja, dopadanja i nedopadanja i estetskog prosu!ivanja. /akvaprosu!ivanja se ne mogu nazvati ni tanim ni netanim, ali se moe pretpostaviti dasu to aktualna ose$anja ili impresije. o tog stepena ovaj metod je prost oblikintrospekcije. a li je ova forma introspekcije stvarno neto razliito od naeguobiajenog objektivnog posmatranja spoljnih podataka? #bjektivisti vezuju ovajmetod za subjektivizam. 'e!utim, to izgleda sasvim objektivno za osobu koja opaa -to je zeleno, a ne ja imam impresiju zelene boje. Bko je metod impresijenesiguran, sve naune opservacije su takve jer stavljaju iste zahteve predposmatraa.


17/175

se svodi na nauno testiranje sirovog materijala.

funkcionalnoj psihologiji cilj introspekcije je dobiti unutranje podatke od osobekoja izvodi neki zadatak, o tome kako to ona radi. a bi bila korisna za nauku,introspektivna metoda zahteva da se izvetaj neposredno da, to je upravo prolokroz svest. pak, danas psiholozi smatraju da je sasvim legitimno koristiti retrospekciju- saoptavanje o neemu to se ve$ desilo, moda ne u nauno-istraivake svrhe0, alizarad razvoja osetljivosti na razliite psihike procese stanja, kako svoja, tako drugih ljudi.


18/175


19/175

*obinson tragaju za kvantitativnim zakonima uenja. e$ 890: - tih godina, grupa psihologa, naroito u "B, nastoji da srui subjektivnupsihologiju, izgra!enu na metodi samoposmatranja. #ni se pozivaju na nedvosmislenerazlike u introspektivnim izvetajima dobijenim u razliitim laboratorijama, oko istogproblema. %a primer, imamo li mi mentalne predstave dok mislimo u procesureavanja problema? Aedni izjavljuju potvrdno, drugi odriu. #vaj pokret premabihejviorizmu uskoro postaje dominantan trend u "B i jaa sve vie razvojemfilozofije nauka. "a nekim varijacijama pokret je poznat kao logiki pozitivizam,operacionalizam i fizikalizam. #n nalae jeziko i$enje, osloba!anje nauke odpseudo problema koji se javljaju kod prevo!enja onog po sebi neopazivog,metafizikog na jezik fizike realnosti.

2dvin ;orin opisuje kako operacionalizam radikalno aficira novu naunu psihologiju&

"Fizikalizam+ koji se u svojoj novijoj )azi naziva ope#aionalizam+ jeste gledi&te dasvest+ kao o$jekt opse#vaije u naui+ t#e$a #edui#ati do ope#aija pomo%u kojih %esvest $iti poznata naui' Senzaija na p#ime# nije ne&to nemate#ijalno+ $ol ili go#ina+to je injenia koja se opa/a+ ljudi to #azliito pokazuju+ paov to pokazuje#azlikovanjem svetla i tame' Re je o pona&anju+ a pona&anje je )iziki )enomen+ i mimo/emo k#enuti u tom p#avu 6 iz$e%i dualizam i dovesti svu nauku+ psihologiju i)iziku+ na jednu #elaiju"(89G8).

bihejviorizmu introspektivne studije svesti ili neposrednog iskustva zamenjuju sestudijom ponaanja. Ponekad je ponaanje verbalno, ali se u ortodoksnom

bihejviorizmu, verbalni odgovor tretira kao svaki drugi motorni odgovor. /o tosubjekt kae jeste odgovor, a ne lina rekonstrukcija njegove svesti.

'ada raspravljaju oko metoda, introspekcionizam i bihejviorizam zakljuujuzajedniki da je opravdani nauni put& razumevanje sloenog razlaganjem naelemente. Cizika koristi ovaj metod i to se moe iskoristiti i u psihologiji. Ao 890:.6erman napada ovo stanovite& Psihiki doivljaji, bili to svest ili ponaanje moraju serazumeti celovito. Selina je vie od sume delova. /o $e proklamovati getaltpsihologija.

2klektiko stanovite koje je preovladalo, moemo izraziti reima funkcionalisteE'(de#$2jndel u "Psihologiji"(vodna studija strukture i funkcije ljudske svesti),pie& "'''od#editi kako se svest #azvija+ kako )unkioni&e+ isto je tako va/no kaootk#ivanje njenih konstituentnih elemenata", kao i "Fundamentalni metod jeint#ospekija 6 di#ektno ispitivanje ljudskih mentalnih p#oesa' 7i smo u mogu%nostida dopunimo int#ospekiju o$jektivnim posmat#anjem d#ugih oso$a''' 7i %emop#imeniti i $iolo&ko stanovi&te 6 #azmat#a%emo sve ope#aije svesti+ ma gde otk#ilinjihovo p#isustvo' I s#edinu %emo uzeti u #azmat#anje shvataju%i je kao )iziku i kaosoijalnu'55

19


20/175

#vde vidimo govor funkcionaliste, njegovu diskusiju o psihologiji, ali to nijeidentino sa irokim implicitnim funkcionalizmom koje smo ranije pominjali. #ni nepoinju sa postignutim rezultatom da bi se zapitali kako je on postignut, ve$ polaze odprocesa svesti i pitaju se o njihovim mogu$im koristima u organskom i socijalnomivotu. #ni tragaju za potrebama organizma. +auzimaju$i evolucionistike pozicije oni

tragaju za stupnjem u razvoju rase. Aednostavnije forme svesti moda su se javilekada su refleksi bili nedovoljni da ispune potrebe organizma, a vii mentalni procesise javljaju kada se zahteva fleksibilnija kontrola prirode. #va funkcionalna psihologijanastoji da psihologiji obezbedi mesto u irokoj oblasti bioloke nauke. #na nastojitako!e da bude praktina, specijalno na polju obrazovanja jui, pored znaaja napolju filozofije, bio je jedan od pionira u radu na izmenama u obrazovanju. #n pie daje neophodno poznavati deje potrebe u toku razvoja. ikaki funkcionalni psiholozisu vrsto verovali u razvojnu psihologiju. #snovali su laboratoriju za ispitivanjeivotinja. Prema 2jndelu, o svesti ivotinja zakljuujemo onda kada se ivotinjaprilagodi novoj sredini ili rei problem. ;ez obzira na zakljuke laboratorija jezabeleila vredne rezultate.

;IHEJVIORIZAM

;ihejviorizam za predmet psihologije priznaje samo !($-$('ejer se jedino onomoe !)m$tr$ti bihejviorizam je nastao kao reakcija na >untov strukturalizam.

anas bihejviorizam ima dominantnu ulogu u teoriji uenja, najvanijoj teorijipsihologije.

on ;roudis VOTSON je osniva bihejviorizma. #n je eleo jednuneintrospektivnu, nementalnu, objektivnu, konkretnu psihologiju koja bi bila prirodnanauka. 'oda je bio inspirisan ekartovom milju da ne moemo posmatrati ili logikidokazati postojanje svesti kod ivotinja, a da eventualnim analogijama moemozakljuivati o njihovom ponaanju. cilju stvaranja psihologije kao egzaktne, prirodnenauke otvorio je laboratoriju za eksperimente nad ivotinjama, a rezultate publikovaou knjizi 8ehavio#(Ponaanje) 898K. godine. njoj je opisao psihologiju kao mentalnugranu prirodnih nauka. Poenta postojanja bihejviorizma bilo bi predvi!anje i kontrola

ponaanja pojedinaca. #dbacuje klasine strukturalne pojmove kao to su& svest,mentalni p#oesii sl. +a svoju psihologiju kae da su dovoljni pojmovi& " - * (stimulus -odgovor), formiranje i usvajanje navike i uenje, dopadanje. "misao ovakvog stava bioje u tome da su uvo!enjem silnih, laiku apstraktnih, pojmova u psihologijustrukturalisti i funkcionalisti u toj meri zakomplikovali psihologiju, da je biloneophodno smanjiti broj pojmova kako bi ponaanje bilo logino, vidljivo,nedvosmisleno. Bmeriki psiholozi su bili oduevljeni knjigom, te su ga slede$e godineizabrali za predsednika Bsocijacije psihologa Bmerike. %a osnovu rada prethodnih

20


21/175

godina izdao je manifest bihejviorizma koji objanjava smisao nove kole. %avodimskra$en izvod&

efinicija& nauka o ponaanju.

Polje rada& prouavanje ljudskog i ivotinjskog ponaanja ... (jer je) ivotinjskoponaanje fundament (osnova, temelj, prvobitnost) sloenijeg ljudskog ponaanja.

'etod& posmatranje (opservacija). ($89e(e i 5>(e($89e(e.

21


22/175

/eoriji uenja kao teoriji psihologije >otson i bihejviorizam dali su izuzetan doprinos.>otson je sebi stavio u zadatak da otkrije zakone uenja. /eorija uenja kod >otsonaima slede$i oblik& /orndajkov zakon OOefektaOO, koji je u sebi sadrao premise kojebihejviorizam ne odobrava svodi na podzakone uestalosti i istov#emenosti. +akonOOuslovnog refleksaOO uzima kao objanjenje npr. steenih strahova. slovni refleks mu

je klju za stvaranje navika. "toga >otsonova teorija uenja pripada asocijacionizmu.*azmiljanje svodi na senzomotorno ponaanje. Primer bi bio da deca esto

razmiljaju naglas. #drasli to esto zamenjuju tihim govorom kao manipulacijom unaporu reavanja problema. >otson misli da celo telo uestvuje u jedva ujnomgovoru, malim pokretima unutar organa govora.

%adalje to se emocija tie, jo su funkcionalisti (ejms) 8LLH. primetili da55pe#epija opasnosti izaziva telesne p#omene55otsona 55emoija se sastoji odp#omena unuta# telesnog mehanizma u elini''55 (isto). 2mociju shvata kao formuimplicitnog (unutranjeg) ponaanja koja se sastoji u promeni disanja, pulsa,crvenjenja. otson pronalazi tri osnove (nenauene)& ljubav, bes i strah. "ve ostale smatranauenim.

>otson spada u envajromentaliste. #dbacuje instinkte i nasle!ene mentalneosobine kao nosioce formiranja ponaanja.


23/175

2dvard ejs TOLMANuvodi kovanicu sv#hovitibihejviorizam. otsona zbogpojma impliitnogponaanja koje ne moe biti objektivno posmatrano, kao i zbogmolekula#nosti(usitnjavanja) i neuokvirenosti izlaganja. sam je kritikovan zbog svogpojma sv#hovitostikao subjektivne kategorije. ;io je pionir stvaranja formula kojima bise kvantitativno izrazilo ponaanje. +bog svoje najznaajnije formule uvodi terim

inte#veni&u%e ,doga1ajne- va#ija$le+ tj' p#omenljive891H. OO


24/175

otsonove #e)lekse. Psihologija getalta >untovupsihologiju naziva psihologijom cigle i maltera, gde je cigla senzorni element,a malterasocijacija po dodiru. "vesno iskustvo nije samo sloeno (kako je >unt govorio), ono jei smisaono to znai da se odstranjivanjem smisla psihologija ograniava na oset.

Psihologija getalta kritikuje asocijacionizam kao teoriju centriranu na elemente, pa jezato naziva teorijom cigle i maltera bez maltera time psihologija getalta proklamujeteoriju da se svest i ponaanje moraju razumeti celovito. Po njima, upravo analizaunitava pravi smisao onoga to bi psihologija trebalo da istrauje. %asuprotintrospekciji, ona favorizuje direktno iskustvo, fenomenoloku metodu koja zahtevaopis neposrednog doivljaja. 6lavno zanimanje psihologije getalta jeste za percepcijuza koju smatra uro!enom. /ako getaltisti dokazuju da su i mala deca svesnarelativnih vrednosti.

3kolu su stvorila tri poznanika psihologa& 'aks VERTHAJMER, olfgang KELER. "matrali su da je analiza, za koju im je bio primer >unt, jeste

potrebna, ali ne sme da uniti smisao. otadanja psihologija svela je sve vrednostina puke iluzije a problem je bila opsesija tadanjih naunika da rastavljaju sve nasastavne OOelementeOO, i zbog njihove tenje da rade odozgo nagore, kre$u$i se odnajstitnijih delova ka krupnijim. >erthajmer,


25/175

#paanje pokreta& ovaj problem bio je izuzetno znaajan ovim naunicima. /okom8988N80. >erthajmer ja nad izuelna oblast mozga je dinamikisistem koji kombinuje spajanjem (agregacijom) i razdvajanjem (separacijom).

>erthajmer je 8901. sproveo test opaanja taaka i linija na osnovu kojih je stvoriozakone njihovog organizovanja tzv. >erthajmerove, konstelacione zakone, koji suuro!eni i deluju uvek, bez obzira na iskustvo&

8) Caktor blizine ili proksimiteta (ako su take blizu jedna drugoj izgledaju kao dasu povezane).

0) "linosti (ukljuuju$i jednakost) (one take koje su izme!u sebe sline lako semogu opaziti kao grupa).

1) /endencija zatvaranja rupe (ako je vie linija blizu jedna drugoj, a nisu spojene,

opet $emo ih videti kao celinu).K) /endencija previ!anja neregularnosti (po principu OOdobreOO figure (simetrine,jednostavne) ili OObogateOO figure percepcija celovite figure sastavljene od delova.)

H) Caktor prepoznavanja (ako nas figura podse$a na poznati objekat (npr. slovoalfabeta) lako je opaziti tu figuru kao takvu).

G) Caktor OOstavaOO (ako posmatra aktivno trai odre!enu figuru, verovatno $e je ivideti).

25


26/175

vi!anje i produktivno razmiljanje&


27/175

4dinamikog polja5, tako da stanje u bilo kom delu polja zavisi od polja u celini.Ponaanje ne zavisi ni od prolosti, ni od budu$nosti, ve$ od sticaja okolnosti kojedeluju u polju u sadanjem trenutku. /ako, da bismo dobro rzumeli neku osobupotrebno je shvatiti, ne samo osobenosti linosti, ve$ i osobenosti grupe kojojpojedinac pripada, a po potrebi i ire socijalne uslove, kao i fizike uslove.

=evin je dao veliki doprinos psihologiji i time to je ukazao na tri glavna tipakonflikta& konflikt dvostrukog privlaenja (ovek treba da se opredeli za jedan od dvaprivlana cilja), konflikt dvostrukog odbijanja (kada ovek mora uiniti jednu od dveneprijatne stvari nekada ljudi 4bee u bolest5, kako bi sa sebe skinuli odgovornost zaizbor) i konflikt privlaenja i odbijanja (kada prema jednoj osobiNsituaciji postojeambivalentna ose$anja).

PSIHOANALIZA I SRODNE KOLE +a psihoanalizu se moe re$i da su joj koreni u medicini, a ne u psihologiji. %jen

osniva je "igmund (+igmunt) 6ROJD (8LHG - 8919). #n je stvorio emocionalnupsihologiju sa akcentom na motivaciji ponaanja, koju je vezivao naje$e zafrustraciju seksualnog impulsa. %jegova kola predstavljala je pobunu protiv tadavae$e somatske tendencije u medicini, zato to je mislio da kod nekih oboljenja (toje kasnije i dokazano za neurozu) uzrok ne moe biti na!en u poreme$ajima mozga."matrao je da treba posmatrati psihoanalizu kao odvojenu od medicine. rao je dakole medicine potuju samo fizike uzroke bolesti i objektivne metode dijagnoze.


28/175

zaljubljivanja pacijentkinje u njega. Crojd nastavlja sam, a ovu pojavu kasnije $eprotumaiti kao transfer prave ljubavi prema nekom drugom, na doktora koji tu imasamo ulogu objekta. brzo, Crojd naputa metodu hipnoze zbog tog i zbognedelotvornog efekta u pomenutim sluajevima.

ano je napomenuti da je i sam Crojd vie putanaglasio da njegovo istraivanje nema za cilj sveobuhvatnu psihologiju, ve$ samo

polje neuroza, i frustracija seksualnog motiva. ;avio se za razliku od dotadanjihpsihologa motivacijom, konfliktima motiva i efektima tih konflikata, naroito kaoosnovama neuroza.

P!d)&e)tse sastoji od nagona. nju su potisnuta se$anja i neispunjene elje. #nisu motivi podsvesti. dodir sa podsvesnim (nesvesnim) doao je rano, kroz efekatposthipnotike amnezije. "matrao je da je psihiki ivot primarno nesvestan. 'islio jeda se u podsvesti obavlja razmiljanje i planiranje (danas se taj proces naziva

28


29/175

inkubacija). Ao ranije, prilikom kori$enja hipnoze, doao je u dodir sa ranimse$anjima pacijenata, za koja se mislilo da su zaboravljena. "hvativti to, uloio jekasnije mnogo napora ne bi li kod svih pacijenata probudio ista. oao je do noveteorije zaboravljanja, i danas dosta prihva$ene& %ita ikad znano se ne zaboravlja iakomoe biti potisnuto u podsvest.

nfantilna seksualnost& 2fekat neuroze je izazvan seksualnom neprilago!eno$u.#soba potiskuje nedozvoljene sadraje, ali kad potiskivanje kao mehanizam odbranepopusti, usled opasnosti od njihovog naviranja u svest, javlja se ogromna koliinaanksioznosti, strepnje i osoba razvija neurotini siptom. >ezano za ovo javlja severovatno najproblematinija Crojdova teorija o tome da seksualni ivot poinje jo uranom detinjstvu, a ne u pubertetu. #vim je ismejao one koji su govorili o OOnevinomdetinjstvuOO. "matrao je da svako dete prolazi kroz pet stadijuma& oralni (glavni izvorzadovoljstva potie iz usta i jedenja), analni (javlja se zadovoljstvo usled ose$anjaolakanja pri izbacivanju izmeta glavni razvojni zadatak je da dete naui da odlaezadovoljstvo), falusni (period javljanja 2dipovog kompleksa), period latencije (aktivni

mehanizmi odbrane, dete se opkre$e intelektualnom) i genitalni stadijum (javljaju seovekoljubivi motivi). ;ebina erotska aktivnost nailazi na osudu okoline, a ako do!edo potiskivanja stvara se OOfiksacijaOO, poriv ostaje nepromenjen u podsvesti godinama.o kakvog-takvog zadovoljenja potreba moe do$i preko OOsublimiraneOO formezadovoljstva koja je drutveno dozvoljena ili odobrena. ove forme zadovoljenjaubraja i umetnost (naroito muziku) kao seksualni impuls. %a osnovu tri faze razlikujeekvivalentne tipove linosti&

(8) Or$#(i tip - sklona je sticanju (bilo novca, bilo znanja), gramzivosti isarkastinosti.

(0) A($#(itip - krt, tvrdoglav, okrutan, neuredan (ili, pak, preterano uredan).(1) Ge(it$#(i- ultrasavesna osoba.2dipov kompleks& jo jedan jako problematian postulat. eca se vezuju za osobu ili

osobe kojima su okruena. eak libido vezuje za majku, a $erka za oca (ovopredstavlja instinktivni heteroseksualizam). olazi do edipalne situacije I deak eliseksualnu ljubav majke i dolazi u rivalstvo sa ocem. #n zamilja da $e ga njegovnadmo$ni suparnih povrediti, pri emu se ta strahovanja odnose na kastraciju,odnosno povredu genitalnih organa jer su oni izvor njegovih pohotljivih ose$anja."trah od kastracije (tzv. kastracioni kompleks) dovodi do potiskivanja seksualneudnje za majkom i neprijateljstva prema ocu oko pete godine. eak se tadaidentifikuje sa ocem, usvajanjem njegovih principa.


30/175

(8) EROSpredstavlja ivotni instinkt, koji vodi ouvanju pojedinca i vrste.

(0) TANATOS predstavlja instinkt smrti. 'oe biti okrenut ka spoljanosti i tadapostaje poriv za unitenjem, povre!ivanjem drugih, osvajanjem. #krenut ka unutrapostaje suicidalna tendencija, samokanjavanje, samoosu!ivanje, ljubomora ilipobuna protiv autoriteta.

EGO= ID ISUPEREGOm se deli na tri dela&

ID (sadri nagone, nedozvoljene elje itd, zainteresovan samo za momentalnuredukciju tenzije koju izazivaju elje, rukovodi se principom zadovoljstva)

EGO= dobija snagu od B, ali se rukovodi principom realnosti, odnosnopokuava da ispuni elju vode$i rauna o realnosti, zahtevima okoline ma udela upercepciji, razmiljanju, se$anju i delovanju. +adrava podsvest da se ne probije.

SUPEREGOkoji je nastao imitiranjem ponaanja roditelja, kanjavanjem izastraivanjem. Podsistemi su mu savest (dete unosi, intojektuje ono to roditeljismatraju loim i ako pone da radi neto loe ose$a krivicu) i ja-ideal (dete unosi onoto roditelji odobravaju i kad to radi dete ose$a ponos). 6lavne funkcije superega suda koi impulse ida, naroito one seksualne i agresivne prirode jer je izraavanje tihimpulsa drutveno neprihvatljivo, zatim da navede ego da realistine ciljeve zamenimoralistinim i da tei savrenstvu.

AL6RED ADLER INDIVIDUALNA PSIHOLOGIJA

2go, a ne libido, je velika motivaciona sila, tvrdio je Bdler.In)antilna seksualnost, mu izgleda kao deformisanainterpretacija ponaanja male dece. #n smatra da suponaanja, na taj nain opisana od Crojda, u stvari otpordominaciji i elja za dominiranjem. "matra da svako posedujeelju za mo$i.

+bog ose$anja inferiornosti, stvorenog tu!om dominacijom uranom detinjstvu, u kasnijem dobu dolazi do kompenzacije.Aedne ili druge vrste. va naina su&

(8) obro usmerenim trudom& postignu$em u nekom drugom smeru od onog kojije izazvao ose$aj inferiornosti. /u je samopotvr!uju$i, a ne seksualni impuls, glavniporiv.

30


31/175

(0) %eprijateljstvom prema rivalima, antidrutvenim stavom, neprilago!eno$u.#vo je po njemu esto spreeno neim to naziva prirodnim kapacitetom zaprijateljski odnos ispunjen ljubavlju.

"matra da je uloga majke da u ranom detinjstvu usadi osnovu ljudskih odnosa.Postoje dve tipine greke koje moe uiniti& razmazivi ga da dopusti da dominira ilidruga da ona dominira nad njim u svakoj taci u naporu da slomi njegov nezavisniduh. #no to u stvari mora da uini je da usadi u njega duh davanja i primanja,saradnje, interes za druge ljude. Sela porodina situacija formira u ranim godinama(K-H. god) tzv, OOivotni stilOO, sistematsko naelo po kome funkcionie individualnalinost. *azmaeno dete oekuje uvek da komanduje i prepusti drugima rad. etekoje je maltretirano od strane roditelja zauzima stav beanja na bezbednu udaljenost.%ajstarije dete tei ka konzervativnom stavu, u naporu da ouva svoju poziciju, adrugo dete radikalnim stavovima zarad promene situacije u svoju korist. "eks seuklapa u sve to tek posle formiranja ivotnog stila.

%eurotici, umesto da pate zbog kompleksa potisnute seksualnosti, pate usled

nedostatka balansa izme!u individualnih i drutvenih poriva. %jegova elja zasuperiorno$u nije realna, a njegov podsvesni pokuaj je da zadobije fiktivnu.


32/175

ivotnu energiju u totalu, neku vrstu ivotne sile. "matrao je da je Crojdova dogma oseksualnoj prirodi odnosa majka - dete ...55go#a nego apsu#dna55'

#sobe posmatra kao&

(8) INTROVERTIRANE (kada je centar panje na samom sebi. nteresovanja suusmerena na ose$anja, misli ideale).

(0) EKSTRAVERTIRANE (kada su usmerene ka spoljanjosti. Pronalaze se uobjektima i drugim ljudima).

=jude razlikuju smer i vrsta mentalne aktivnosti. >rste mentalne aktivnosti po Aungusu& miljenje, ulna percepcija, intuicija i ose$anja. Prvi suprotstavljeni par izme!u njihsu& mi-#'e('e (bazirano na logikim konceptima) i !)e$('$ (zasnovana nadopadanju i nedopadanju). rugi par suprotnosti su& 98#($ erei'$(odnosi se nadetalje) i i(t8ii'$(na osnovnim efektima i oblicima zasnovana).

Polaritet svesti i podsvesti uve$ao je sopstvenim poimanjem podsvesti. "matra dapostoje dve vrste nesvesnog&

(8) LINO (e)&e)(! (predstavljeno linim potisnutim, zaboravljenim ilipodsvesno nauenim materijalima).

(0) KOLEKTIVNO (e)&e)(!(nasle!eno preko primitivnih predaka. kljueno je ustrukturu organizma kroz mozak, koji predisponira individualno razmiljanje ukonceptu rase. kljuuje instinkt (motiv Crojdovog OOidOO-a). kljuuje i arhetipove.ARHETIP je primitivan oblik razmiljanja, za razliku od instikata koji su primitivni

oblici delovanja. Prizvan u svest, arhetip postaje ideja. Brhetipovi su fantazije dece,obmane ludaka, mitovi i verovanja ljudske vrste u celini koja se tiu optih tema Iro!enja, smrti, majke, ;oga, magije itd.

"vest i podsvest su komplementarni. #no to linost nije svesno, to je podsvesno. terapiji preko podsvesti treba prodreti u kolektivno nesvesno. initi linost svesnomsopstvene tamne strane, odbijene od ega da bude priznata. 'ukarac mora postatisvestan enske strane, a ena muke strane svoje linosti. Preko kolektivnognesvesnog treba posti$i ose$anje jedinstva sa ljudskom rasom i univerzumom."avetuje& dajte sebi oduka kroz neku umetniku aktivnost gde $ete se mo$iosloboditi uznemiruju$e strane svojih snova.

%a slici a) je prikazan ples snega plemena #dibava, a na slici b) ples duhovaamerikih indijanaca. /akva aktivnost je dobar primer kolektivnog nesvesnog irazmiljanja putem arhetipova.

a) b)

32


33/175

33


34/175

HUMANISTIKA PSIHOLOGIJA

*a!a se H:-ih godina

dvadesetog

34

svakodnevnoj upotrebi, ovaj termin oznaava da se korisnik terminausmerava na ono to on smatra distinktivno ljudskim aspektom. /ako, govorimo

o humanistikom obrazovanju da bismo napravili distinkciju ovog obrazovanjaod obrazovanja usmerenog na sticanje naunih znanja i tehnolokih vetina (u>igotskovom znaenju ovog termina). ovom kontekstu lako je definisati pojamhumanog, ljudskog - to je sve ono to oveka razlikuje od neive prirode i odvrsta koje su nie na evolucionoj lestvici. Poto se sve humane psihologijebave ovekovim idejama i akcijama, koje $emo od njih zvati humanistikim, akoje nekim drugim terminom? a li je getalt psihologija, ili psihoanalizahumanistika? Prema nekim autorima sve ove teorije mogu se deklarisati kaohumanistike, i u ovom pogledu sa terminom humanistiki stvari stoje kao i saterminima liberalan ili demokratian jer su podjednako daleko odmogu$nosti operacionalizacije njihovih znaenja, i vie funkcioniu kao retorikasredstva.

a bismo izbegli, ili bar minimizirali ovu opasnost, nuno je da prvodefiniemo pojam ovek na koji se ovaj termin poziva. #vaj pojam se razliitodefinie u razliitim istorijskim epohama kao& u staroj 6rkoj dominantnaodredba je bila izraena sintagmom homo politicus koja je imala za cilj daodvoji grkog gra!anina od robova, varvara i ivotinja srednjevekovnakoncepcija izbacuje sintagmu homo theologicus, industrijsko drutvo - homoeconomicus. "ve ove sintagme su odraz promena koje su se kroz istorijudeavale u organizaciji drutva. anas su ove promene suptilnije, tako da tekomoemo da ih izrazimo jednom dominantnom sintagmom - tu su termini ipoliticus, i theologicus, i oeconomicus, i mnogi drugi kao termin organizacije,

modernog oveka, moralnog oveka itd. 'odernog moralnog oveka, pohumanistima, karakterie visok stepen osvojene slobode u kojoj se ne postavljapitanje da li $e ovek preiveti, ve$ na koji nain $e preiveti. (#vo treba shvatitina nivou individualnog izbora, a ne u optem kontekstu u kome oveanstvupreti nuklearni rat, ekoloka i druge mogu$e katastrofe).


35/175

veka u "B. "ebe naziva tre$om silom koja stoji nasuprot bihejvioristima ipsihoanalitiarima kao teorija o oveku kao reaktivnom bi$u. Predstavnici su& O#!rt=M$)#!&= 6r!m= R!der), a sledbenici 3arlota ;iler, 2rikson i dr.

6ovoriti o nekoj psihologiji kao o humanistikoj znai, kae "as, da postoje i drugevrste psihologije, nehumanistike, kao to je abnormalna, fizioloka i sl. psihologijaod koje treba razgraniiti humanistiku psihologiju. /o je jedno znaenje ovogtermina. rugo, termin humanistiki u psihologiji oznaava vie ili manje jasnukoncepciju ili metod u psihologiji, ije su osnovne odlike verovanje da je ovek poprirodi dobar, te da tei linom razvoju (samoaktualizaciji), protivljenje determinizmu isvo!enju linosti na skup ponaanja ili na fizioloke procese i, uopte, verovanje darazum, volja i svrha predstavljaju stvarnost vrednu prouavanja, najboljefenomenolokom metodom. Dumanisti smatraju da ovek ne moe da izraste u zrelu iautonomnu linost ukoliko nije nauio da ivi svoj ivot onako kako se deava.Ponekad mu mogu pomo$i prise$anja na prolost ili planiranje budu$nosti, ali ovekzapravo jedino moe doiveti puno$u svog bivstvovanja sada i ovde.

Dumanistika psihologija nema striktno odre!ena metodoloka ogranienjaQ #na jeorijentisana na problem, ne na metod. toku istraivakog rada na scenu treba dastupe intelekt, emocije, intuicija, spontanost. +a oveka je karakteristino nastojanjeza istinom, dobrotom, pravdom, stvaralatvom i lepotom.

kontekstu osvajanja slobode u kome se deava razvoj savremenog oveka,humanisti znaajnu ulogu pripisuju obrazovanju. injenica da se u skorije vreme desioogroman porast pismenosti i nivoa obrazovanja ljudi uinila je oveka manje robomodre!enih pravila koja je ranije nametalo religijsko nasle!e i drutvena tradicija. Pod

obrazovanjem humanistiki orijentisani psiholozi podrazumevaju neto mnogo vienego sticanje faktografskog znanja i tehnikih vetina. #vako usko shva$enoobrazovanje, po njima, proizvodi osobe koje su etiketirane kao obrazovani glupaci.a bi bilo obrazovano, dete u razvoju mora da stekne osnovna znanja o me!uljudskimodnosima i etici, o politici, i moralnom senzibilitetu. %edostatak obrazovanja ilipogreno obrazovanje su, po autoru, odgovorni za fenomene koje je 6r!manalizirao uknjizi ;ekstvo od slobode. +namo da se Cromova teza sastoji u tome da ve$ina ljudi,posebno u %emakoj i taliji posle Prvog svetskog rata, bei od odgovornostisamostalnog donoenja odluka. "uoeni sa mogu$no$u da biraju izme!u razliitihnaina ivota, ovakvi ljudi izabiraju faizam, koji obe$ava osloba!anje od odgovornostisopstvenog izbora. "as zamera Cromu da u ovoj knjizi nije dovoljno panje posvetio

sociokulturnim i edukacionim razlozima za ovakvo reagovanje ljudi.


36/175

- humanizovanje kolskih programa u radovima humanistikih i transpersonalnihpsihologa podrazumeva povezivanje intelektualnih i afektivnih ciljeva vaspitanja iobrazovanja, obrazovanje kao podsticanje razvoja osobe kao celovite linosti

- sloboda i odgovornost (sloboda dece "amerhila da biraju svoje aktivnosti iodsustvo bilo kakvog pritiska da prisustvuju asovima ili da rade na nekom zadatku)

- tolerancija kao dominantno obeleje komunikacije nastavnik - uenici- osloba!anje dece straha od kole i neznanja, razvijanje samopouzdanja i ukidanjestraha kao sredstva vaspitavanja

- ukljuivanje emocionalnog konteksta u razrednu atmosferu koje omogu$avaartikulisanje intuicije uenika i kreativno i simboliko miljenje - razvijanje mate,ose$anja, igre, simbolizacije, dakle, produktivnih nasuprot reproduktivnim funkcijamalinosti

- atmosfera otvorenosti, prihva$enosti svakog deteta, i permisivnosti- integrativno obrazovanje - autor koncepcije je 'artha Srampton koja je razvila

neto to je ona nazvala OOnastava zasnovana na psihosinteziOO (psRchosRntesis -based instruction) pri 'inistarstvu za obrazovanje erovao je da nastavnik

36


37/175

(ba kao i psihoterapeut) treba da bude autentian (da ne igra uloge koje mu jesistem nametnuo, nego da bude iskren i pristupaan, ali ne da procenjuje),p#ihvataju%i i pun pove#enja+ i empatian(sposoban da se stavi na mesto drugog)."matrao je da cilj obrazovanja mora biti facilitacija promene i uenja osoba jeobrazovana ako je nauila da ui i da se adaptira na promenu (budu$i da ivimo u

svetu koji se neprestano i brzo menja). %ije dovoljno raditi na razvoju intelektualnihkapaciteta, ve$ na linom razvoju, razvoju kreativnosti i samousmerenog uenja(videti lekciju o


38/175

doivljaja. #va shvatanja o oveku tako!e su nastala kao reakcija na determinizampsihoanalize i iskljuivo bavljenje oblicima uenja bihejviorista. Cenomenolozi susmatrali da je potrebno ljudsko bi$e shvatati kao slobodno i neponovljivo i 4izleiti5rascep subjekat-objekat, te ponovo uspostaviti jedinstvo oveka i sveta.

#snovna ideja egzistencijalistike psihologije je da je ovek uvek u procesunastajanja, tei da prevazi!e sebe, a kako nije zaokruena jedinka jedino u svetumoe otkriti sebe (ovek kao relaciono, bi$e-u-svetu, tj. asein). 'e!utim, ovek senalazi u svetu koji je zatekao i koji nije birao (4baenost u svet5) i to je jedino toograniava oveka da postane ta god eli. ticaj roditelja i kasnijih odnosa moe dasuzi ili proiri ostvarenje uro!enih mogu$nosti bi$a. /ako ljudi mogu iveti ispunjenimivotom jedino ako ostvaruju svoje potencijale, a ako poriu ili ograniavaju punemogu$nosti svoje egzistencije (npr. dozvole da drugi ili droga vladaju njima) oni iveneautentinu egzistenciju. %o, kako 'edard ;os smatra, ljudi nikad ne mogu daprevazi!u svoju krivicu. #d samog ro!enja ovek pravi izbore, ime odbacuje nekedruge mogu$nosti koje tako!e u datom momentu pripadaju ljudskom bi$u.

rugi vaan psiholog egzistencijalista bio je =udvig ;insvanger, koji je razviometodu egzistencijalne analize (fenomenoloka analiza stvarne ljudske egzistencije).%e polazi se od neke teorije, ve$ od samog ponaanja koje je predmet istraivanjapsiholog nastoji da uini eksplicitnim ono to je u ponaanju implicitno prisutno. %epostoji nita iza fenomena, neka skrivena sutina, ve$ sam pojedinac unosi smisao.#tuda niko ne moe prona!en smisao preneti drugom jer svaki ovek mora sam dana!e svoj smisao u svetu u kome ivi.

ako se ugledao na frojda i 'arksa, slobodno moemo 2riha Croma svrstati u grupu

egzistencijalista jer je zagovarao najvaniju egzistencijalistiku tezu I usamljenost iizolovanost ljudi u svetu. >erovao je da je osnovno obeleje ovekove egzistencijeparadoks I ovek je sticao sve ve$u slobodu kroz istoriju, a u isto vreme je postajaosve usamljeniji. koliko su (a u svim drutvima jesu) politike i ekonomske snage kojedeluju na pojedinca protivne osnovnim ljudskim potrebama, podstiu javljanjeanksioznosti, straha od odgovornosti i sumnje u vlastitu vrednost. =inost moe na tepritiske reagovati neprijateljstvom, moe definitivno napustiti svoju individualnost iutopiti se u svet oko sebe, a moe i pribe$i konstruktivnom reenju I uspostavljanjuspontanog odnosa s drugim ljudima i prirodom, bez rtvovanja svoje individualnosti.6lavne manifestacije ovog odnosa su ljubav i produktivan rad, a osnovni uslov da seizabere ovaj put je jaanje linog integriteta pojedinca.

KONSTRUKTIVISTIKA I SOCIOKONSTRUKCIONISTIKAPSIHOLOGIJA

# konstruktivizmu kao grupi razliitih pravaca u psihologiji koji imaju zajednikemetateorijske pretpostavke poelo je da se govori osamdesetih godina 77 veka iakosame konstruktivistike ideje potiu jo iz 7> veka (sa >ikom, erthajmerov

38


39/175

eksperiment kojim je pokazao da pokret predstavlja kreaciju, tj. konstrukciju subjekta,a ne neko inherentno svojstvo predmeta, tj. slike igotski i ;runer.

/ake oslonca konstruktivistike metateorije su&

- *elativizam (ne postoji jedna istina, optevae$a za sve jer saznanje zavisi odkonteksta, kulture u kojoj ivimo, naih interesa i oekivanja postoje semantiki,epistemiki, ontoloki i moralni relativizam)

- *elacionizam (objekti, pa i ljudi nemaju jednu esencijalnu, unutranju prirodu kojase moe otkriti, ve$ sebe konstituiu u odnosima s drugima u isto vreme kadkonstruiemo druge, mi konstruiemo i neophodne uslove za nae sopstvenokonstituisanje)

- Participativizam (ljudi ne mogu izdvojiti sebe iz slike koju posmatraju, ve$ uvek

ine njen sastavni i neodvojiv deo ono to ljudi mogu saznati o svetu uvek je i nunoogranieno njihovim nainom postojanja i strategijama saznavanja)

- Potencijalizam (ne tei se otkrivanju nepromenljive i trajne podlene strukture, ve$se prouavaju procesi koji se neprestano odvijaju i koji sainjavaju oveka oveka jeneophodno prouavati u neprekidnom razvoju, nastajanju i promeni)

"ocijalni konstrukcionizam se razlikuje po ve$em naglaavanju uloge drutvenihprocesa u stvaranju znaenja. /ako se znanje pozicionira izme1uljudi, odnosno znanjese generie tako to ljudi me!usobno delaju io pregovaranjem ustanovljavaju skup

zajednikih znaenja. >an-nauni (drutveni i kulturni) inioci determiniu razvojnaunog znanja.


40/175

dranje predavanja i stavljanje uenika u poziciju pasivnog recipijenta tog znanjateko se menjaju u pravcu davanja ve$e slobode uenicima i osmiljavanje kreativnihmetoda koje bi olakale zajedniko konstruisanje znaenja.

PSIHO6IZIKI RAZVOJ B Peri!di%$i'$ i %$.!(it!)tir$%&!'$

Aedna od mogu$ih periodizacija dejeg razvoja, po svojoj prirodi pedagoko-

psiholoka, razlikuje slede$e faze&8. prenatalni period& a) ovum (:-0 nedelje), b) emrion (0-8: nedelja), c) fetus

(8: nedelja-ro!enja)

0. period novoro!eneta

1. period odojeta (prva godina)

K. rano detinjstvo (8-J godina)

H. srednje detinjstvo (J-88 godina)

G. pozno detinjstvo (88-8K godina)

J. rana mladost (8K-8G godina)

L. pozna mladost (8G godina do zrelosti)

40


41/175

Prenatalni period daleko je znaajniji nego to se doskora mislilo. a bi se plodpravilno razvijao budu$a majka mora imati povoljne fizike i psihike uslove. Poto jeneposredno vezan za majku, fetus reaguje na razna njena fizika i duevna stanja, paak i na neke spoljanje drai. spitivai su zapazili da (operacijom izva!eni) embrionkoji je mla!i od L nedelja ne reaguje na taktilne drai.


42/175

prsta). #doje ui odnos prema svetu, preko iskustva u odnosu koji se u ovom perioduformira sa majkom (odnos poverenja ili nepoverenja).


43/175

*azvoj fine motorne koordinacije +ajednicko crtanje, nizanje perli,bockalice

*azvoj osnovnog pojma o vremenu *azgovori o posetama idogadjajima koji su se desili uterminima Vposle ruckaW, VprevecereW, i sl.

iferenciranje onog sto voli i ne voli #mogucavanje izbora aktinosti,odece, hrane.

Predskolski period (H-J)

*azvoj polne identifikacije. ;udite otvoreni za razgovor ofizickim razlikama izmedju decaka idevojcica. Pricajte o njegovimpercepcijama polnih uloga citajtezajedno knjige i o herojima i oheroinama.

Pocetak razvoja savesti Postavite pravila i buditekonzistentni u njihovom postovanjudiskutujte sa detetom posledicerazlicitih postupaka.

*azvoj sposobnosti resavanjaproblema

Podsticite dete da izabiraaktivosti i preuzima inicijativu

Pocetak razvoja konkretnih operacija(vreme, prostor, kolicina).

kazujte na to sta je uzrok, a staposledica.

"amostalno izvodi zadatke u celini Planirajte aktivnosti koje imajupocetak, sredinu i kraj (kao na pr.Postavljanje stola, pravljenjekolaca...)

gra igre sa pravilima grajte jednostavne igre sa

pravilimaPolazak u skolu dite zajedno u kupovinu skolsketorbe, patika... #bezbeditepapirologiju potrebnu za upis u skolu

"kolski uzrast (J-80)

*azvoj vestina (skola, sportovi,posebna interesovanja)

Pomazite mu oko domacegzadatka zajednicki igrajte sportskeigre podrzavajte posebnainteresovanja (npr. sakupljanje ilepljenje slicica) povedite ga uribolov i sl. pohadjanje roditeljskih

sastanaka i drugih skolskih aktivnostiruzenje sa vrsnjacima #rganizujte razmenu poseta sadrugovima i drugaricama podsticitedruzenje sa vrsnjacima

ci timsku igru (igra podele uloga) cestvujte u pocetku u igri ulogasa detetom posmatrajte zajednotimsku igru

43


44/175

*azvoj svesti o sebi ;udite otvoreni i afirmativni ukomentarima kojima pruzatepovratnu informaciju detetu (Vto tidobro stojiW...)

Priprema za pubertet Pricajte o ocekivanim fizickimpromenama otvoreno odgovarajte na

pitanja.*ana adolescencija (81-8J)

Prihvatanje fizickih promena. Pomozite detetu da gradi novenavike (brijanje, kozmeticka nega,brusthalter) pruzajte informacije ofizickim promenama

Pocetak apstraktnog misljenja Planirajte zajedno, pricajte obuducnosti diskutujte o politickim idrugim drustvenim temama.

Pocetak romanticnih druzenja Postavite jasna pravila buditeotvoreni da razgovarate o problemu.

Postaje samostalnijiNa od roditelja. Polako muNjoj prepustajtemogucnost da preuzme odgovornostdozvolite mu da raspolaze svojimdzeparcem

Prilagodjava se dinamicnimpromenama kod drugova i drugarica

kljucite drugoveNdrugarice uneku porodicnu aktivnost, izlet,putovanje.


45/175

perioda razvoja vaih budu$ih uenika. /reba imati na umu da je razvoj celovit procesi deava se kroz interakciju svih ovih funkcija (i sredinskih uticaja).

3ema 8& "tadijumi fizikog, emocionalnoog i socijalnog razvoja od ro!enja do H godine

Ciziki i razvoj govora 2mocionalni razvoj "ocijalni razvoj

Pr&i me)e ! r!Fe('8

zimanje hrane H-L putadnevno

"pavanje do 0: sati dnevno

"enzorni kapaciteti& osnovnerazlike izme!u vizuelnih drai,zvukova, mirisa, ukusa, dodira,temperature uz registrovanje

bola

#pti nivo emocionalneuzbu!enosti

ete je bespomo$no,asocijalno

injenica da ga majkahrani je osnova prve socio-emocionalne veze

5@ me)e$

"enzorni kapaciteti& opaaboje, vizuelna eksploracija,oralna eksploracija1.

6lasanjeNvokalizacije& plae,gue, reaguje razliitim oblicimaglasanja

Prijatnost

znemirenost-neprijatnost

Prvi osmeh kao izrazzadovoljstva

Prvi kontakti oima,socijalni osmeh, smiruje sekada ga ljuljaju

4/ me)ei

"enzorni kapaciteti& lokalizujeizvor zvuka

6lasanje-vokalizacije& brblja,proizvodi ve$inu samoglasnika ioko polovine suglasnika

zimanje hrane se ustaljuje na1-H puta dnevno

'otorika&


46/175

puzi "eparaciona anksioznost.

2325 me)ei

'otorika& kontrola nogu istopalaH ustaje opozicija palca

=jutnjaNbes

Privlanost

"trah od nepoznatih osoba

*adoznalost, tenja kaispitivanju novog

*eaguje na pomennjegovor-njenog imena

'ae u znak pozdrava

gra se Vtai-taiW i sl.

>oljno daje i uzimapredmete

222, +!di($

'otorika& puzi uz stepenice,hoda (8:-0: minuta), vrlja popapiru

spoljava zavisnost, veomaje uznemireno kad se odvojiod majke

"trah od kupanja

Posluno naograniavaju$e naredbe

Ponavlja nekoliko rei

nteresuje se za svoju slikuu ogledalu

"amo uzima hranu

22, 5 +!di(e

'otorika& tr$i, utira loptu,gradi kulu od G kocki (0 godine)

stanju da kontrolie beiku icreva

Aezik& Poseduje renik od preko0:: rei

"pavanje& 80 sati no$u, 8-0sata dnevno

/emper tantrum (8-1godine mogu$e)

*eaguje ljubomorom nanovu bebu

/vrdoglavost& ini suprotnood onog to mu je reeno(oko 8L meseci)

5@ +!di(e

'otorika& skae sa stepenika,vozi tricikl, koristi flomastere idrvene bojice, gradi kulu od 9-8: kockica

Aezik& poinje da koristi kratkereenice

Aos uvek tesko podnosiodsustvo majke Iseparacioni strah

%egativizam (narocito okodve i po godine)

;urno izrazava emocije,izlivi besa

*azlicito izrazavanje

6ovori I koristi VjaW, VmiW,VtiW. /ezi da imitira roditeljeili bliske odrasle koji ihzamenjuju. V=epljivo jeW.>oli da se igrapo#ed drugogdeteta, ali jos ne voli da deliigracke.

%egativizam (narocito okodve i po godine). #pire sezahtevima roditelja, a voli

4one $u po$au da radi na prevailaenju separaiono" straha, a istovre$eno po"oduju rau$evanju konstantnostio'jekta 'e o'ira na nje"ovo prisustvo u opaajno$ polju

5Moe$o pri$etiti da se telesni ravoj odvija pre$a akonitosti e-alo.kaudalno" /od "lave ka repu i proksi$o.distalno" /od delova 'liih ka oni$ dalji$ od ki$eno" stu'a prava ravoja+

46


47/175


48/175


49/175

daje prednost 4majci5 ili kolevci koja se ljulja nego statinoj lutki. #vim je pokazao daje potreba za blisko$u, dodirom i toplotom uro!ena, ak i ispred potrebe za hranom.+atim je ;olbi, engleski psihoanalitiar pokazao da isto vai i za ljudsku bebu. /ime sekonano suprotstavio Crojdovoj teoriji po kojoj je vezivanje sekundarni nagon, jednaposledica seksualnog nagona. /raio je i da se pojam emocionalna zavisnost zameni

pojmom vezivanje (attachment).#vde se zaista vredi malo zadrati& Darlov kae da je nesumnjivo teko odvojiti

ljubav majke od ljubavi deteta, jer su oni vrsto vezani kao =aokon i njegovi sinovi.

"re$a koju odoje ose$a zbog majine blizine nagoni ga da se jo vr$e pripija uznju (posebno treba naglasiti znaenje tog telesnog kontakta kao komponente ljubaviili vezanosti) a majka sve vr$e grli svog maliana i prijatnost je obostrana. #vo jeono to se deava u normalnim situacijama. 'e!utim ta se deava sa tzv.abnormalnom majkom? %a primer, Darlov je eksperimentalno proizveo takvu majkukoja nikada nije upoznala majinsku ljubav, niti bilo koju drugu vrstu nenosti. /eenke siroi$i, kako ih Darlov naziva, ostaju ravnodune u prisustvu mujaka, ako

postanu majke vetakim oplo!ivanjem ne prihvataju svoje mladune ili se gruboponaaju prema njemu ili ga ak i ubijaju ako se dobro na njih ne pazi. Bli zaudo,mladune se ne odbija od majke zbog ovakvog njenog ponaanja niti se onoobeshrabruje (penje joj se na le!a, pokuava da uspostavi taktilni kontakt sa njenimtrbuhom, grudima, bori se iz dana u danX) opet udo& majina ravnodunost igrubost poputaju, i od etvrtog meseca u ve$ini sluajeva mladune a i majka supobedili. akle, ove majke-siroi$i su izleene od svoje psihoze zahvaljuju$iuro!enoj ljubavi njihovog malduneta, koja se odrala bez obzira to niim nije bilapotkrepljena (nije bila nagra!ivana).

"a druge strane, sluaj ovih majki pokazuje da je afektivno vezivanje prvi uslov i

seksualne ravnotee i socijalne zrelosti u odraslom dobu. #va nehotina psihometrijakoju odoje vri u odnosu na majku ukazuje jo na telesni kontakt i fiziku vezu sadrugim, kao na nunu komponentu efektivne veze.

49

#vde postoji aktualno razgraniavanje izme!u tri srodna pojma& emocionalna vezanost I objektniodnos I afektivno vezivanje.EMOCIONALNA ZAVISNOST- sekundarni nagon, potreba koja se stie zbog povezanosti saredukcijom primarnog nagona (tj. zadovoljenjem primarnih potreba). #n je kasnije oslonac iteoretiarima uenja. /ermin zavisnost podrazumeva stanje nezrelosti deteta ili kasnije crtu karakt(dominantno oralnog).O;JEKTNI ODNOS- veza se podrazumeva sa parcijalnim objektom (grudi), a ne odmah sa osobomA6EKTIVNO VEZIVANJE- specifina afektivna vezanost jedne osobe sa drugom. Po pravilu, prvovezivanje je za majku, ali je pra$eno i vezivanjem za druge osobe.


50/175

nutar konteksta afektivnog vezivanja dete stvara unutranje radne modele,svojevrsne 4mape5 sveta koji ga okruuje i samog sebe. nutranji 4radni modeli5znaajnih drugih osobva definiu ko su figure afektivne vezanosti, gde se mogu na$i ikakvo se ponaanje od njih moe oekivati. 4*adni modeli5 selfa predstavljajuuverenja osobe o tome koliko je ona prihvatljiva ili neprihvatljiva za druge. *e je o

interpretativnim filterima koji su ve$im delom nesvesni. Bko roditelji nemaju dovoljanuvid u prirodu detetovog afektivnog vezzivanja ili ako su nespremni da susretnunjegove potrebe ne$e pruiti sigurnu bazu koja je detetu potrebna. =jutnja kojarezultira iz detetovog opaaja da njegova potreba za ljubavlju i brigom nijezadovoljena, kao i anksioznost koja nastaje zbog nesigurnosti u kontinuitetdostupnosti roditelja, sprei$e razvoj poverenja i doivljaja uzajamnostik. ovimsluajevima dete teko moe da razvije reprezentacioni model sebe kao osobe kojamoe sama sebi da pomogne i koja je dovoljno vredna da mu drugi pomognu kad muje potrebno.

'eri 2jnsvort je kreirala eksperimentalnu studiju ponaanja dece u tzv. 4nepoznatoj

situaciji5. eca bi bila uvo!ena u prostoriju punu igraaka i knjiga s majkom, poslenekog vremena majka bi otila, te se pratilo ponaanje dece. %akon nekog vremenamajka bi se vratila, pa se ponovo posmatrao njihov odnos i ponaanje deteta.2jnsvortova je utvrdila da postoje 1 tipa afektivnog vezivanja u zavisnosti od togakoliko su deca bila u stanju da istrauju okolinu sa ili bez majke i kako su se odnosilaprema njoj tokom njenog prisustva, odlaska i vra$anja. /ako, deca sa sigurnimobrascem afektivne vezanosti (G:Y) na odvajanje reaguju plaem, ali se brzo umirekad se majka vrati, te nastavljaju istraivanje i igraju se. akle, majku dobro koristekao bazu sigurnosti, protestvuju prilikom separacije, ali u majinom prisustvu suspremni za istraivanje. eca sa izbegavaju$im obrascem vezanosti (0:Y) suravnoduna kad majka ode, slobodno istrauju okolinu, a ignoriu je kad se vrati. #va

deca ne koriste majku kao bazu sigurnosti& iako deluju ravnoduno, na fiziolokomnivou ova deca doivljavaju stres. Bmbivalentna deca (0:Y) imaju izraenuseparacionu anksioznost i postaju veoma nesigurna u nepoznatom okruenju,preokupirana su majkom, po njenom povratku ele kontakt, ali ga odbijaju i ne moguse lako umiriti. akle, ova deca koriste majku kao bazu sigurnosti, ali neuspeno jerne mogu da se umire kad su sama i prepuste se igri. naknadnim istraivanjima2jnsvortova je zakljuila da postoji i etvrti obrazac vezivanja - re je odezorganizovanoj deci, koju odlikuju kontradiktorni oblici ponaanja koji karakteriuroditelje sa nedosledno$u vaspitnog stila. *oditelji ove dece istovremenopredstavljaju izvor straha i izvor utehe.

Pokazano je da postoji kontinuitet obrazaca vezanosti od najranijeg uzrastaodojeta, pa do odraslog doba. /ako se i kod odraslih mogu uoiti etiri tipa vezivanja,analogna goreopisanim, karakteristinim za decu& autonomni, odbacuju$i,preokupirani i nerazraeni u pogledu traume (dezorganizovani). /ako!e, postojitransgeneracijski prenos obrazaca afektivne vezanosti. /ako $e autonomni roditeljimati sigurno vezano dete, odbacuju$i I izbegavaju$e vezano dete, preokupirani Iambivalentno dete, a nerazreeni roditelj $e imati dezorganizovano dete.

50


51/175

skustvo i predstave razdvajanja

%e moe se re$i da je normalan razvoj deteta kontinuiran, jer se niz okolnosti kojeutiu na njega stalno prekida. %ajve$i znaaj za dete ima prisustvo bliskih osoba, kojena njega deluju umiruju$e. #dsustvo tih osoba (a naroito majke) moe izazvati

razliite posledice. poetku dete plae, zatim se povlai u sebe, a na kraju pokazujenezainteresovanost koja je samo prividna. #va situacija nastaje i kad je majka hladnaprema detetu. Darlou je eksperimentalno proizveo majku koja nikad nije upoznalamajinsku ljubav (jer je sama bila siroe). /a majka nije prihvatala svoje mladune ilise grubo ponaala prema njemu, ali se mladune nije odbilo od nje nego jepokuavalo da uspostavi kontakt s njom. 'ajka popustila i od etvrtog meseca beba jepobedila. /ako se uro!ena ljubav mladuneta odrala bez obzira na to to niim nijenagra!ena. Prilikom odvajanja od majke, dete obuzima strah od nepoznatog, jer tek unjenom odsustvu ono uvi!a mnoge stvari, koje ranije nije prime$ivalo. /e stvari su zanjega novina, ali ujedno i opasnost. #dsustvovanje majke izaziva neizleiveporeme$aje (vetaka majka i vrnjaci to mogu spreiti). Pribliavanjem bilskim

osobama dete se osloba!a anksioznosti.


52/175

ograniena, jer je ono u nemogu$nosti da prati stariju osobu u pokretu. /o znai da uprostoru (u kome je svakodnevno) moe da ivi samo uz pomo$ starijih. 'anifestacijastrepnje (bilo koje, ne samo ove nastale usled odvajanja) mogu biti&

kod male bebe pla, smetnje u snu, sisanju i uzimanju hrane kod dece od dve do etri godine - neposlunost, otpor prema roditeljima,

ose$ajna nepostojanost.

'e!utim, ovakvo prirodno instiktivno ponaanje ne rasvetljava do kraja razvojsoijalnih ili kultu#alnihobrazaca reagovanja (odgovora). "ocijalni obrasci zahtevajudrutveno posredovanje, koje je povelo mnoge teoretiare da se koncentriu na majkuili zamenu za majku, tanije, da podvuku upadljivu injenicu kako $e na odraslointerpesonalno ponaanje verovatno uticati rano iskustvo, interakcije sa drugomosobom. za najve$eg broja ovih teorija, krije se paradigma koja dete vidi kaomotivisano da trai zadovoljenje ako dete doivi frustraciju u toj potrazi, obino sesmatra da $e ono postati anksiozno i veliki deo sopstvenog ponaanja moe se tadainterpretirati kao sredstvo redukovanja te anksioznosti. +naaj majke ili zamene za

majku, kao drutvenog posrednika, podvuen je u delu ona ;olbija (;oZlbR) (89H1,[GJ, [J1.). ;olbi vidi odvajanje deteta kao klju za objanjenje anksioznosti odraslog.#d rane majinske komunikacije zavisi drutvena efektnost deteta (stepen do kogamoe da komunicira sa drutvenom situacijom i da joj doprinese).

poslednjih 0: godina on je stalno naglaavao loe posledice koje se nagomilavajuako se dete razdvoji od majke onda kada je prisna veza ve$ formirana, ili ako sezaustavi razvoj poetne veze. 6ovori da $e razdvajanje dovesti do protesta, oajanja ipovlaenja i vidi odvajanje deteta kao klju za objanjenje anksioznosti Godraslog, nataj nain ponavljaju$i, ali i modifikuju$i Crojdovo stanovite (890G.) da "nedostatakonoga koga volimo i za kim /udimo p#edstavlja klju #azumevanja anksioznosti'" %o,nije svako odvajanje od majke podjednako rizino. /ako, ako je dete naviklo na kratka

odvajanja veselim povodom, manje $e biti nesre$no pri odvajanju tunim povodom./ako!e, stalne sva!e ili hladna atmosfera u porodici e$i su uzrok budu$egdelikventnog ponaanja deteta nego puko odvajanje od roditelja.

\arroZ i drugi (OJK.) poredili su ponaanje grupe usvojene dece, starosti 8: godina,sa njihovim detinjim iskustvima, i posmatrali efekat odvajanja na kasniji razvoj.Pronali su da je nekoliko sredinskih varijabli u znaajnoj vezi sa T - om deaka, ali nei devojica. Bdekvatnost stimulacije od strane majki inili su je izuzetno vanim zakasniji razvoj njihovih sinova. Ponovo, u pogledu socijalnog ponaanja korelacije subile vane samo za deake.

rutvena efektnost, mera stepena do koga dete moe sa lako$om da komunicirasa drutvenom situacijom i da joj konstruktivno doprinese, njegova sposobnost dakomunicira na smislenom nivou, sa blizinom i diskriminacije, sa svojim roditeljima,bra$om i sestrama i svojim drugovima, znaajno su povezani (u sluaju deaka) sanekoliko dimenzija ranog majinskog ponaanja, i to& komunikacijom,individualizacijom, pozitivnim emocionalnim izrazom i adekvatno$u stimulacije(tablice L.0, L.1 i L.K).

6li ne sa$o anksionosti, ve! i delikventno" pona%anja, ko$e su ne%to skloniji deai ne"o devojie52


53/175

'e!utim, u sluaju oba pola, deca koja su odvojena od svojih pomajki posle estmeseci, kada je verovatno odnos formiran, bila su, sa 8: godina, slabije sposobna daformiraju razliite nivoe odnosa sa ljudima od dece koja ili nisu iskusila odvojanje ili seodvajanje odigralo pre estog meseca starosti. zakljuku oni iznose da se "ne mo/eizvu%i jednostavan zakljuak da #ana s#edina odluuje o kasnijem #azvoju", ali se moe

re$i da su afektivni odnos sa majkom u detinjstvu i materinska stimulacija, varijablekoje se moraju uneti u jednainu verovatno$e zajedno sa mnogobrojnim drugimkonstitucionalnim konstantama, raznovrsnim drugim iskustvima iz detinjstva.

Cormiranja primarnih odnosa

mesto da se bavi znaajem ranog odnosa "chaffer (89J8.) se koncentrisao nanain na koji dete formira primarnu vezu i na mehanizme koji stvaraju selektivnosocijalno ponaanje. "matra se da su deca vie zainteresovana za odre!ene vrstestimulusa nego za druge i da su za njih ljudska bi$a uoljivija od nepokretnih objekata

(predmeta) zato je prva kategorija koju dete razvija - ljudsko $i%e. #no zatim ui darazlikuje poznate ljude od stranaca. 'oe se re$i da se ovo deava onda kada detepokae strah od stranaca i spoznaju majke ili lanova porodice. Poto je izvelo ovupoetnu klasifikaciju, dete aktivno trai poznata lica i postaje vezano za svoju majku.#no je tada sposobno da istrauje svoju sredinu sa sigurnim znanjem da ima $azukojoj se moe vratiti.

/okom ovog perioda odnos ima transakcioni karakter u tome to dete moe dautie na odraslog plakanjem ili smejanjem, a odrasli moe da utie na dete kakosvojim odgovorom na detetovu inicijativu, tako i stimulisanjem deteta. /ransankcionuprirodu, ovakvog socijalnog ponaanja $le$etanja pokazali su *heingold, (6erZitz

*oss 89H9.), koji su izveli eksperiment sa 08-om tromesenom bebom. ovomistraivanju eksperimentator se prva dva dana naginjao nad kolevkom bezizraznoglica, i brojao koliko se puta dete oglaava. "lede$a dva dana, ako bi se dete oglasilopri nadvijanju eksperimentatora, oni bi klaknuli jezikom, nasmeili se i potapalidetetov stomak poslednja dva dana eksperimentator se ponaao isto kao i u tokuprva dva dana. *ezultati su pokazali da se pojavilo dramatino pove$anje detetovogoglaavanja onih dana kada bi eksperimentator odgovarao, kao i jednako velikosmanjenje onda kada to ne bi inio.

STIL RODITELJSTVA

;aumrind artikulie tri stila&8. autoritaran0. autoritativan

53


54/175

1. permisivan

'accobR i 'artin(L1), na osnovu ;aumrindove klasifikacije izdvajaju dve osnovnedimenzije po kojima se roditelji razlikuju&

8.


55/175

"trah i anksioznost su pojmovi koji se esto alternativno koriste, mada je nunome!u njima praviti distinkciju. # ovim pojmovima se moe govoriti sa razliitihaspekata, njihovim izuavanjem se bave razliite nauke. "trah i anksioznost suemocionalne reakcije koje su intimno povezane sa ljudskom prirodom, i odraavaju

jedno fundamentalno stanje oveka, jednu znaajnu i duboko ivotnu manifestaciju,ija sutina lei u biolokoj osnovi oveka, i ne samo oveka, jer su se naunici kojisebe zovu etolozima dosta bavili strahom i kod ivotinja - opisuju emociju strahamlade zebe pri prvom susretu sa sovom koje se, inae, stariji pripadnici njene vrsteplae. mnoge druge ivotinje imaju specifinu reakciju straha na one ivotinje ije suone naje$i plen. akle, kod ivotinja ve$ nesumnjivo postoji uro!eni strah odopasnosti.

# strahu i anksioznosti govorimo kao o negativnim emocijama (utoliko ukoliko surazni oblici naklonosti, i ljubav me!u njima, pa radost, posmatrani kao pozitivneemocije), inae u meri u kojoj osoba na realne opasnosti po njen integritet linostireaguje sa strahom na neku situaciju i ukoliko je intenzitet doivljene emocije strahasrazmeran veliini opasnosti, prestaje sa uklanjanjem izvora opasnosti, u toj meristrah i anksioznost, slino bolu kod oseta, jesu od velikog biolokog znaaja, jer suugra!eni u intimne strukture bi$a i predstavljaju alarmni sistem znaajan za ouvanjeintegriteta organizma& opominju da je organizmu potreban odmor i zatita od prete$ihstimulusa koji dolaze iz spoljanje sredine ili onih koji su unutranjeg porekla (dolazeod nereenih unutranjih konflikata).

Pored toga to kao izaziva straha stoje razliite realne fizike opasnosti ikulminirani unutranji konflikti nastali kao rezultat razliitih negativnih iskustavaosobe sa drugim, za njega znaajnim ljudima - dakle, pored ovih, izvor straha je isama osoba sa svojom odre!enom strukturom nervnog sistema (kako to kau Pavlov i

Bjzenk) koja lei u osnovi klasifikacije temperamenata koju daju jo 6rci Dipokrat i6alen& polovi koordinatnog sistema u toj klasifikaciji definisani su kroz dve dimenzije&2 - (u Aungovom smislu okrenutosti prema svetu I ekstraverzija, nasuprot okrenutostiprema sebi - intraverzija) i dimenzije emocionalne stabilnosti (neurotinost, tj.nestabilnost, nasuprot stabilnosti).

STRAHOVI KOD IVOTINJA I RANI STRAHOVI KOD LJUDI

a bi nam predstavio strah kod dece, 'ihail +lotovic uporedo izlae psihiki razvojljudi i pojedinih ivotinjskih vrsta. ok kod ivotinja, na osnovu njihovog ponaanja, nemoemo prepoznati razna ose$anja koja ih obuzimaju, kod dece smo deliminoupoznati sa njihovim emocionalnim reakcijama. Prvo i najznaajnije psihiko stanje ukome se nalazi novoro!ene jeste ose$anje bespomo$nosti. "8espomo%nost je stanje$i%a koje do/ivljava jaku ze$nju i $ezna1e"'

%a pitanje da li kod ivotinja i beba postoji uro!eno znanje ili strah od opasnosti,mogu odgovoriti slede$i primeri&

55


56/175

+eba stara 1: dana pri prvom susretu sa sovom reaguje isto kao i stariji pripadnicinjene vrste. /ako i $urke bee im spaze pticu grabljivicu.

%auno je utvr!eno da kod ljudi saznanje sveta nije uro!eno. #no se moe samoste$i. ovek na promene u svojoj sredini odgovara na odre!eni nain. Bko je promenanagla i kratkotrajna, moe da izazove refleksnu reakciju trzanja koja se kod odojetajavlja najpre kao odgovor na zvune podsticaje, a kasnije i na mnoge druge drai.#doje ima i uro!en strah od gubitka podloge. %akon G. meseca javlja se strah odnepoznatih ljudi, se te beba u prisustvu nepoznatih osoba okre$e majci, i trai zatituod nje.

zvor deijeg straha mogu biti i predstave koje dete ima o lopovima, veticama ifantomima, koje su sastavni deo njihovog sveta oko etvrte - pete godine. #ne surezultat deije mate koju potstiu njihovi roditelji prianjem raznih pria prespavanja. Postojanje ovih izmiljenih $i%adeca uglavnom povezuju sa otmicom. %aosnovu deijih komentara se moe zakljuiti da strah od otmice u stvari predstavljastrah od odvajanja& "Pla&im se da me ne uzme i da ne $udem vi&e po#ed mame'"


57/175

osnovne bioloke, ose$ajne i drutvene potrebe. pubertetu je strepnja izraajnijazbog burnih telesnih, ose$ajnih i drutvenih promena.

Cunkcije strepnje&- pove$ava spremnost za akciju,- podstie takmiarsko raspoloenje i bolje prilago!avanje.Posledice&- napetost u stanju oekivanja,- nepotpuna procena stvarnosti,- preterana aktivnost,- zamor.Psiholozi tvrde da na psihiki ivot deteta vie utie sredina nego povrede koje

doivi. Po njima, sve povrede deluju prolazno, dok je atmosfera trajna. ;itnu uloguimaju i zavisnost, preterana briga roditelja, njihovi kruti stavovi i strogost.

Bko se klinikim putem ili pomo$u testova dokae da strepnja izraava trajna iznatna suavanja granica AB (ograniavanja individualnosti), onda se moe govoriti o

patolokoj strepnji. 'i govorimo o strepnji kao o normalnom ose$anju koje samo posebi nije patoloko i koje zauzima centralno mesto u psihikom razvoju dece i mladih.Patoloka strepnja se javlja kad su ugroene vrednosti bitne za ivot.

KLINIKA ISPOLJAVANJA STREPNJE


58/175

nestajati ili dovesti do neuroze.

@ HRONINA STREPNJA #vaj oblik strepnje se odnosi na stalna oekivanjaopasnosti kako iz spoljanjeg tako i iz unutranjeg sveta. *eakcije mogu biti& nesanica,bu!enje, pla, smanjenje apetita, glavobolja, guenje, menjanje boje lica, znojenje,lupanje srca, strah od ispitaX

4 STREPNJA ODVAJANJA


59/175

pubertetu i mladosti su mogu$a oivljavanja ranijih strahova, ali se stvaraju idrugi& strah od seksualnosti, trudno$e, neuspeha u ivotu, telesnih nedostataka(dismorfobija), crvenjenja (eritrofobija), od prelaenja preko trgova i otvorenogprostora (agorafobija). eca izmedju 88. i 8K. godine su najvie optere$enja fobijama.

poredjenju sa strepnjom, fobija je vii vid psihoneurotinog reagovanja jer seanksioznost 5vezuje] za objekat, a ne ostaje 5slobodnolebde$a] ili vezana za telo.koliko fobija ne ometa svakodnevno funkcionisanje, nema potrebe tretirati je jer $e sodrastanjem nestati. 'e!utim, ukoliko znaajno naruava kvalitet detetovog ivotapoeljno je preuzeti neke mere.


60/175

PIJAE? TEORIJA KOGNITIVNOG RAZVOJA

UVOD%a Pijaeov pristup prouavanju saznajnog razvoja uticalo je njegovo obrazovanje,

u filozofiji i biologiji. Cilozofsko obrazovanje podstaklo ga je da trai odgovore napitanja o poreklu i prirodi saznanja.

/ako je razvio tzv. #eneti$k" epistemolo#ij" : koja se bavi razvojem saznanjakod dece. "poznaja se odnosi na znanje, tj. sredina ideja na kojoj se zasniva ovateorija je to da je deje ponaanje odraz strukture i organizacije njihovog znanja iinteligencije.

;ioloko obrazovanje navelo ga je da pridaje vanost maturacionim procesima te da

inteligenciju vidi kao organizaciju, poto se znanje integrie u kognitivne strukture, alii kao adaptaciju, poto se dete prilago!ava okolini. nteligencija je proces I ne netoto dete ima, ve$ neto to dete ini.

KONSTRUKTI KOGNITIVNOG RAZVOJA

Prema Pijaeovoj teoriji razvoj se moe opisati pomo$u uro!enih funkcija ikognitivnih struktura&

2> KOGNITIVNE STRUKTURE EME ? su osnovni strukturalni elementi

inteligencije (@ eme). 2C.& /o su me(t$#(e )tr8.t8re .!'e #'8di .!()tr8i-8 d$"i !m!8 ('i* rere%e(t!&$#i= !r+$(i%!&$#i i i(terretir$#i )&!'$ i).8)t&$ , i($ ('i* m!+#i d$ re$+8'em!(me!usobno povezani sistemi znanja koji su u osnoviinteligentnog ponaanja i njime upravljaju).

Priroda i organizacija tih ema je ono to definie detetovu inteligenciju u bilo komtrenutku. " razvojem te strukture postaju progresivno sve sloenije i razra!enije.

TRI VRSTE KOGNITIVNIH EMA&

!d 2 2=, +!d? ;D2>#*B=%2 (senzomoto#ne) @ %e&'ani i "op!tenisklopoi pona!anja pomo(" koji) *ete *el"je i ra+a+naje set oko se'e.

*azvijaju se iz refleksa (npr. ema sisanja, ema hvatanja). ;ihevioralne emenastaju kroz fizike akcije koja deca vre nad objektima (gledanje, hvatanje, bacanje).*azumevanje sveta se odvija kroz fizike akcije koje dete izvodi uNnaNka okolini. akle,(epostoji mentalna reprezentacija sveta, ve$ se stvari predstavljaju kroz akcije koji

60


61/175

se na njima vre (npr. dete ne moe da mentalno reprezentuje boicu, ve$ jepredstavlja kao sklop drai koji se sisa).

!d 5 / +!d? "';#=


62/175

URAVNOTEAVANJE I samoreguliu$i proces uspostavljanja ravnoteeizme!u kognitivnih struktura i okoline kao i izme!u razliitih struktura. Pijae je naveoekvilibraciju kao krajnje objanjenje nekoliko razvojnih aspekata&

Ur$&(!te$&$('e 'e !.ret$9 .!+(iti&(!+ r$%&!'$& Prema Pijaeukognitivni sistem uvek tei postizanju i odranju stanja ravnotee, jer je ravnoteaodlika prilago!enog ponaanja. %eravnotea ili disekvilibrijum nastaje kada postojinesklad izme!u znanja i iskustva, tj. radi se o kognitivnom sukobu. /aj sukob je zaosobu neugodno stanje, to potie na adaptaciju i organizaciju i tako dovodi dokognitivnog razvoja i prelaska iz faze u fazu.

Ur$&(!te$&$('e 'e !d+!&!r(! %$ !r+$(i%$i'8 r$%&!'$

Ur$&(!te$&$('e !"'$-('$&$ )mer r$%&!'$& injenica je da se razvoj uvekodvija u uzlaznom smeru, tj. organizam postaje funkcionalno sve efikasniji.%erazumevanje ne moe uzrokovati regresiju, jer se ono time ne reava, ve$ se nunopretvara u razumevanje. %ovo uspostavljena ravnotea je ravnotea na viem nivou.

+

Documents

Psihologija Za Nastavnike Skripta