Click here to load reader

Psunjski - Hrvati u svetlu istorijske

  • View
    86

  • Download
    13

Embed Size (px)

Text of Psunjski - Hrvati u svetlu istorijske

  • 12/10/13 Psunjski - Hrvati u svetlu istorijske istine

    velisarajicevic.tripod.com 1/81

    PREDGOVOR SLOVENAKOM IZDANJUIZ 2006.

    Zmago Jelini Plemeniti

  • 12/10/13 Psunjski - Hrvati u svetlu istorijske istine

    velisarajicevic.tripod.com 2/81

    O knjizi i autorstvu

    Knjiga Hrvati u svetlu istorijske istine, autora Psunjskog, za kojega skoro sa sigurnou moemo tvrditi, da je to bio Velia Raievi, dolazi meu

    slovenake itaoce ba u pravom trenutku, u doba pribliavanja susedne Hrvatske evropskoj uniji demokratskih drava, a gde po mojem uverenju nikako

    ne spada. Bar ne za onoliko vreme, dokle se ne razjasne i isprave istorijske lai i krivice kako prema srpskom, tako prema slovenakom narodu. Uveren

    sam, da e se s mojim stanovitem sloiti veina onih, koji knjigu budu proitali.

    Knjiga je sigurno nastajala dosta dugo, a odtampana je bila u Beogradu marta 1944., neto pre osloboenja grada. Gestapo, tajna policija nemakoga

    rajha je, izvesno zbog izdaje, upala u tampariju u kojoj je bila knjiga tampana, i zaplenila skoro celokupan tira. Nemci nisu eleli da se otkrije istina oistoriji Srba i laljivosti Hrvata u njihovom falsifikovanju istorije. Na kraju krajeva, Hrvatska je bila saveznica, a Srbija samo okupirana i sa privremenom

    vladom. Odmah po osloboenju preostale primerke je traila i zaplenila jugoslovenska tajna policija, a tampara Antuna Rota su krajem 1944. godine

    proglasili za okupatorskog sauesnika i ubili ga na nepoznatom mestu. Za Psunjskog se nije znalo ko je, pa je mogao da se izvue. Veinu primeraka knjige

    su pronali, a njihovi vlasnici su, po obiaju, zavrili na Golom otoku. Zvanina institucija, Narodna biblioteka Srbije prvi primerak knjige dobila je tek

    1981. godine, posle smrti Josipa Broza - Tita. Primerak u svom arhivu ima jo i Srpska pravoslavna crkva, a nekoliko primeraka imaju nekadanji autorovi

    prijatelji, koji veto prikrivaju svoj originalni primerak, jer knjiga nije pisana niz dlaku ni dananje srpske vlasti. Meutim, jedan primerak knjige je u

    Sloveniji iji prevod i objavljujemo.

    Ko se skriva iza pseudonima Psunjski, nije bilo pozanato sve do kasnih 1990-tih. Bez sumnje ga je to ouvalo u ivotu, jer su tampar njegove knjige, kao iceo niz ljudi, koji su tu knjigu imali kod sebe, zbog nje umrli. Uprkos svemu, neki istoriari jo danas zagovaraju razliite teze.

    Jedna od njih je i da je knjigu napisao pesnik Milan Dobrovoljac migavac, biskup Hrvatske starokatolike crkve, a druga knjigu pripisuje gospodinu

    Raajskome, slubeniku zagrebakog univerziteta, koji je iveo u Beogradu i Sarajevu i zbog toga imao pristup dokumentima o poreklu Hrvata i odnosima

    izmeu Srba i Hrvata. U prilog prve teze najvie govori podudarnost slogova u pesmi objavljenoj na poetku knjige, ali obara ju to, to se protiv knjige

    obratio ak hrvatski Glas koncila, jer je po njegovom puna antikatolicizma, i zato veoma antihrvatska, tako da je njeno predvieno izdanje u SAD

    zabranio ak tadanji predsednik Dord Bu stariji.

    Odreeni krugovi u Beogradu autorstvo knjige pripisivali su ak dvojici pisaca, dodue literarnom istoriaru i germanisti prof. dr. Peri Slijepeviu i

    istoriaru prof. dr. Radoslavu Grujiu. ak se javlja miljenje, da samo dva autora ne bi bila dovoljna, i stoga misao, da je knjigu napisala grupa istoriara.

    Jo jedno ime se javlja u vezi sa ovom knjigom, i to Bogunovi, inspektor za prosvetu izmeu dva rata, rodom iz Psunja.

    Ali ipak je, po miljenju veine ozbiljnih istraivaa, pseudonim Psunjski pripadao Velii Raieviu koji je, pored pomenute knjige, pod istim pseudonimom

    izdao jo i knjigu U ime Hrista svetinje u plamenu.

    Uprkos tome to knjiga opisuje istorijske dogaaje, koji se tiu Srba od najstarijih vremena pa sve do (skoranjeg) kraja ustake tvorevine Nezavisne

    drave Hrvatske, pronicljiv italac e nai ak ceo niz paralela sa dogaajima iz vremena kada smo sa Hrvatima imali zajedniku istoriju. I te ga paralele

    mogu ispuniti strepnjom ta nam se sve jo moe desiti.

    Hrvati u svetlu slovenake istine

    Nakon raspada austrougarske monarhije, Hrvati su se na brzinu organizovali i Meumurje ubrzo proglasili za svoje. tavie, ubrzo je odreena politika

    frakcija poela da se zauzima za odcepljenje od Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i za povezivanje sa Maarskom i za zajedniki savez sa Italijom. U

    Kraljevini Jugoslaviji se ovo razmiljanje kasnije manifestovalo ubistvom kralja Aleksandra 9. oktobra 1934. u Marseju, koje su uz pomo Italijana

    organizovali hrvatski ustae.

    U vezi sa drugim svetskim ratom, nikako se ne moe prevideti injenica, da su Hrvati odmah nakon napada 6. aprila 1941. i kapitulacije Kraljevine

    Jugoslavije ve 10. aprila proglasili NDH, skoro odmah zatim pristupili nacifaistikoj koaliciji i tako sa ministrom inostranih poslova nemakog rajha

    Ribentropom (Otto von Ribbentrop) zavrili zapoetu operaciju. Ve 26. avgusta 1939. su proglasili Banovinu Hrvatsku, koja je srpskim i bosanskim

    teritorijama oduzela srezove Dubrovnik, id, Ilok, Brko, Gradaac, Derventu, Travnik i Fojnicu, prikljuila ih svojoj teritoriji i stvar dovrila sa nastankom

    nacistike dravne tvorevine, za koju je nekadanji predsednik Tuman izjavio, da je prethodnica dananje Hrvatske.

    Odmah nakon prekrajanja slovenake teritorije, Hrvatska je takoe uzela svoj deo krvavoga plena, u hrvatskim logorima smrti izginuo je nemali broj

    Slovenaca. U najveem koljakom projektu ustaa, kako su nazvali logor Jasenovac, usmrtili su i osamdeset svetenika iz tajerske.

    Nakon drugog svetskog rata hrvatska vlast se na brzinu preokrenula i zaboravila, da je bila do zadnjega dana na strani nacista i da ju je samo velika elja

    Josipa Broza - Tita za velikom dravom, koju su mu saveznici i omoguili, spasla od denacifikacije, koja ni do danas nije izvrena. Odmah su nastavili

    akcije, zapoete na zasedanju ZAVNOH-a 1944. godine, i pripojili si Istru, razume se, uz drugarsko odobravanje slovenakih partijaca. Jedan od veih

    obmanjujuih prikaza demografskog stanja Istre onoga vremena je sigurno knjiga Cadastre national del'Istrie (Nakladni zavod Hrvatske, Suak, 1946),

    u kojoj su autori po pravilu sve Istrane, ije se prezime zavravalo na -i ili i, proglasili za Hrvate. teta to su meu odobravaocima bili i Fran Ramov i

    Lavo ermelj, za neke veliki Slovenci.

  • 12/10/13 Psunjski - Hrvati u svetlu istorijske istine

    velisarajicevic.tripod.com 3/81

    Jo jedan raun eka na izmirenje. To je ubistvo 37 Slovenaca u trigovi, koje su hrvatske vlasti pobile odmah nakon rata, jer su tvrdili da je to slovenaka

    zemlja. I bili su u pravu! Jo se manje zna o deportaciji priblino 3000 Slovenaca iz Rijeke na Goli otok, gde, meutim, nisu dospeli, jer nisu disali pohrvatski i znali su one koji su na brzinu promenili uniforme.

    Takoe, kasnije pozivanje i pria o nekakvim avnojskim zakljucima su besmisleni, jer na drugom zasedanju Avnoja u Jajcu nije bilo razgovora o

    granicama unutar nove Jugoslavije. I da upozorim na jo jednu istinu: tokom drugog svetskog rata, kao ni pre njega, Istra nije spadala u jugoslovenski

    okvir, a kamoli u hrvatski. ak je ni Hitler posle kapitulacije Italije 9. septembra 1943. nije prikljuio dravi svojega saveznika Ante Pavelia.

    Ako se osvrnemo na na rat za samostalnost, ne moemo prevideti injenicu, da su u napadu na Sloveniju upravo hrvatske vlasti dozvolile da naa jedva

    roena drava bude napadnuta sa njihove teritorije, iz njihovih kasarni, sa njihovih aerodroma. Samostalnost su proglasili istog dana kao i mi i bili su dakle

    prema meunarodnom vojnom pravu agresori, iako su jedinice bile deo Jugoslovenske narodne armije. Prema meunarodnom pravu, agresor je i ona

    drava, koja svoju teritoriju prepusti tuoj sili za napad na treu dravu. A to se ovde desilo. Poto to jo nije bilo dovoljno, naim jedinicama teritorijalne

    odbrane i policije namerno su poslali pogrene podatke o smeru napredovanja jedinica JNA. Ljude koji su u Zagrebu hteli da spree izlazak tenkovskih

    jedinica iz kasarni, rasterala je hrvatska vlast. Tada je naredila da se uklone sve mine, tako da su tenkovi prema Sloveniji imali slobodan put.

    Naalost, neki nai autonomai su tada bili nepaljivi, ali pre svega, tada je jo uvek na naoj strani bilo previe pristalica jugoslovenstva, koji nisu reagovali

    na informaciju nemake obavetajne slube, da je general ad u Rijeci spreman da se preda slovenakoj vojsci. U Rijeku nisu poslali oruane vojne

    jedinice, a mene su nakon etvrtog dana rata za osamostaljenje uhapsili. Da tada nije bilo pristalica nekadanjega reima, makar bi moja jedinica ila na

    Rijeku, pa bi onda bilo ta bi bilo. A sigurno bi poetna pozicija za pogaanja, da dobijemo nazad Istru, koja nikad u istoriji nije bila hrvatska, bila sutinski

    drugaija. A moda je kod svih zajedno preovladavalo politiko miljenje o zajednikoj konfederaciji Slovenije i Hrvatske, koje je sve do posete

    hrvatskog predsednika Tumana Sloveniji, jo bilo ivo. Razume se da ljudi o tome nita nisu znali.

    Moda se na to nadovezala i nezaiteresovanost za odrani referendum o pripajanju matinoj domovini Sloveniji, koji je odran na umberku, na kojem su

    se samo potar i upnik izjasnili protiv pripajanja Sloveniji. Tako su tadanji predsednik drave Kuan kao i predsednik skuptine dr. Buar svudokumentaciju, koju su pregledali, bacili s objanjenjem "a ta emo s tom sirotinjom". Hrvati su plan shvatili prokleto ozbiljno i njegovog glavnog

    pobornika Drakulia i jo dosta drugih zbog veleizdaje na due vreme bacili u zatvor. I to, uprkos tome da je svima bilo poznato, da su granice unutar

    nekadanje SFRJ bile samo administrativne odredila ih je komunistika partija, a nije bilo sklapanja nikakvih republikih, meurepublikih, meudravnih

    ili meunarodnih sporazuma o razgranienjima meu re

Search related