3. RAUNARSKI HARVER

3.2. MATINA PLOASem procesora, jedna od glavnih komponenti u svakom raunaru je i matina ili osnovna ploa.

Matina ploa (motherboard) je deo raunara na koji su posredno ili neposredno povezane sve druge komponente i ureaji jednog PC-ja.

Dimenzije ili format se odnosi na fiziku veliinu ploe.

Do pre par godina postojalo je vie standarda, dok su danas u upotrebi ostala samo dva: ATX (305x244 mm) i MiniATX (284x208mm).

U zavisnosti da li ploa na sebi ima integrisanu elektroniku bilo za grafiku, zvuk ili mrenu komunikaciju, razlikujemo integrisane i neintegrisane.

Podnoje procesora je razliito za razliite vrste procesora. Danas su najvie u upotrebi: Socket 370 (Pentium III, Celeron II & III) i Socket A (AMD Duron AMD XP), Socket 478 (P4), Socket 940 (AMD 64 FX).

3.2. MATINA PLOAPodnoje za memorijske module je namenjeno za vezu sa radnom memorijom. Najzastupljenije su SDRAM memorija (Synchronous DRAM) i DDR memorija (Double Data Rate).

Skup ipova - chipset je skup ipova koji imaju ulogu da upravljaju saobraajem na magistralama izmeu centralnog procesora, memorije i ulazno-izlaznih ureaja.

Oni daju veliku podrku brzini rada centralnog procesora. Kompanije koje proizvode ip-setove su Intel, AMD, VIA, nVIDIA itd.

3.2. MATINA PLOASlotovi se koriste za interno povezivanje kartica sa raunarom. To su konektori u obliku proreza, koji slue za povezivanje internih kartica sa raunarom.

Vrste slotova su: PCI (Personal Computer Interface) - trenutno najrasprostranjeniji, podrava sve vrste kartica, sem novijih grafikih AGP (Accelerated Graphics Port) - koristi se iskljuivo za grafike karte, ne podravaju ga stariji modeli grafikih kartica ISA (Industry Standard Architecture) - pretea PCI standarda, povuen iz upotrebe.

3.2. MATINA PLOA

3.3. MEMORIJACelokupna memorija se moe podeliti na unutranju i spoljanju.

1. UNUTRANJA MEMORIJAU zavisnosti od toga da li moemo menjati njen sadraj razlikujemo: ROM (Read Only Memory), koja sadri podatke koji su potrebni za startovanje i funkcionisanje raunara, i RAM (Random Access Memory), memoriju sa direktnim pristupom, u koju moemo upisivati podatke koji ostaju sauvani sve dok je raunar ukljuen.

Jedan od najbitnih programa koji se uva u ROM-u je BIOS (Basic Input Output System), koji vri podeavanja svih delova hardvera pri ukuljuivanju raunara.

Sva podeavanja BIOS-a, ostaju sauvana u specijalnoj memoriji koja uva najbitnije informacije za funkcionisanje raunara. Ta memorija nosi naziv CMOS, i u njoj se uvaju podaci i o sistemskom vremenu i datumu.

3.3. MEMORIJAKod klasinih ROM ipova, podaci se na njih upisuju tokom samog procesa proizvodnje i kasnije se ne mogu menjati.

Ali, ima i drugih vrsta ROM-a kod kojih je to mogue: PROM (Programmable Read-Only Memory) koji se mogu programirati upotrebom posebnog ureaja. EPROM (Erasable Programmable Read-Only Memory) Njihov sadraj se moe brisati izlaganjem ultraljubiastom svetlu. EAROM (Electrically Alterable Read-Only Memory) Moe mu se menjati sadraj, deo po deo. EEPROM (Electrically Erasable Read-Only Memory) u formi flash memorije; moe im se celi sadraj, ili samo deo, izbrisati elektrinim putem.

3.3. MEMORIJA

3.3. MEMORIJARAM RAM memorija se koristi za privremeno uvanje informacija koje su potrebne procesoru. U njoj se uvaju i programi koji se izvravaju, kao i podaci koji se u istima obrauju.

Svi novi raunari koriste memoriju koja se naziva Dynamic RAM ili skraena DRAM. Dve verzije ove memorije danas su u upotrebi i to: Synchronous DRAM (SDRAM) koji postie veu brzinu tako to sinhronizuje svoj rad sa taktom sistemskog sata, i Double Data Rate SDRAM (DDR SDRAM), koji svoju brzinu duguje mogunosti da u toku jednog takta sistemskog sata poalje i primi podatak.

Dok na koliinu ROM-a ne moemo uticati, veliinu RAM-a moemo menjati to direktno utie na performanse raunara.

Memorija se proiruje pomou momorijskih modula koja se prave u veliinama od 64, 128, 256 ili 512 MB.

3.3. MEMORIJA

3.3. MEMORIJASPOLJANJA MEMORIJAU sluajevima kada elimo da podaci na kojima radimo ostanu sauvani i nakon to iskljuimo raunar, iste moramo uvati u spoljanjoj memoriji.

Spoljanju memoriju ine ureaji koji koriste dve vrste tehnologija za zapis podatka: Memorije sa magnetnim pisanjem, na mediju ija je povrina presvuena materijalom koji je osetljiv na magnetno polje. Na ovoj tehnologiji se baziraju flopi diskovi, hard diskovi i izmenljivi diskovi.

Memorije sa optikim pisanjem, tankim laserskim snopom koji je u stanju da zapie ili iita podatke sa tankog plastinog diska, i to formiranjem udubljenja i ispupenja koja e odgovarati 0 ili 1. Ovaj princip koriste CR ROM i DVD ureaji.

3.3. MEMORIJAPri biranju ureaja koji emo koristiti, presudne su tri karakteristike: Vreme pristupa, vreme kojE je potrebnO da bismo pristupili nekom podatku u memoriji, izraava se u nano ili mili sekundama. Koliina podataka koju je u stanju jedan medij da sauva. Protok podataka, koliina informacija koju moemo da prebacimo sa jednog medija u jedinici vremena, izraava se u Kb/s ili ee u Mb/s.

3.3. MEMORIJAFlopi disk (FDD Floppy Disk Drive) je u primeni jo od 70-tih godina prolog veka.

Koliina podataka koju je u stanju da sauvaju je mala i iznosi 720 KB ili 1,44 MB i danas je u upotrebi disketa prenika 3,5 ina.

Uspio je da opstane zahvaljujui irokoj rasprostranjenosti, jednostavnoj upotrebi i niskoj ceni medija.

FDD ureaj na raunaru nosi slovo A ili B.

Brzina obrtanja diskete je oko 300 u minuti, to je znatno manje od tvrdog diska.

Osnovne karakteristike FDD ine: Kapacitet (MB) koliina podataka 1,44 MB Vreme pistupa oko 150 ms, dakle i do 30 puta manje od HD Brzina prenosa oko 150KB/s Brzina obrtanja diskete oko 300 u minuti to je znatno manje od tvrdog diska

3.3. MEMORIJADelovi diskete: 1. Zatita za pisanje, 2. Glava, 3. Zatvara, 4. Plastino kuite, 5. Papirni obru, 6. Magnetni disk i 7. Sektor diska.

3.3. MEMORIJAIzmenjivi diskovi su u upotrebi od 90-tih godina prolog veka. Nastali su usled porebe za ureajima koji e imati vei kapacitet, a pri tom zadrati jednostavnost disketa. Veliku upotrebu su nali i u firmama u kojim postoji potreba za redovni back-up podataka.

3.3. MEMORIJAFlash disk je u osnovi vrsta flash memorije koja je sposobna da pamti podatke do 8 GB (najvei kapacitet do 2006).

USB flash stick koristi USB 1.1 ili 2.0 interfejs koji je veoma praktian jer ne zahteva nikakve dodatne drajvere za rad (za WindowsXP i novije), dok je sama memorija male teine i veliine, a pamti mnogo vie podataka nego Zip ili Flopi diskDelovi Flash stika: USB utika, Upravlja pohranjivakog ureaja, Testne take, ip flash memorije, Kristalni oscilator, LED, Prekida za zatitu od zapisivanja, Neiskoriteni prostor.

3.3. MEMORIJAHard diskoviHard diskovi su najbitnija vrsta spoljanje memorije. Kapaciteti ove memorije se kreu u rasponu od 20 250 GB, sa protokom i do 75Mb/s.

Struktura hard diska je jednostavna: sastoji se od nekoliko ploa za upis, koje se vrte velikom brzinom (do 7200 obrtaja/min), pri emu se iznad i ispod svake od njih nalazi glava za itanje/pisanje podataka.

Hard diskovi se vezuju na matinu plou preko kontrolera koji vri komunikaciju izmeu elektronike hard diska i procesora raunara.

Najvie koriena vrsta interfejsa je IDE (Integrated Drive Electronics), koji zavisno od ureaja ima vie verzija: ATA-2: interfejs za komunikaciju sa CD ROM-om ATA-5 (UltraDMA/66): interfejs za komunikaciju sa hard diskovima i dozvoljenim protokom do 66 Mb/s ATA-6 (Ultra DMA/100): interfejs za komunikaciju sa hard diskovima i dozvoljenim protokom do 100 Mb/s

3.3. MEMORIJAManje korien interfejs, najvie zbog visoke cene kontrolera i ureaja, je SCSI (Small Computer System Interface). On dozvoljava prikljuivanje ak do 7 ureaja na jedan kontroler, i brzinu protoka i do 160 Mb/s.

Najbitnije osobine svakog hard diska su: Kapacitet (GB), koliina podataka koji se mogu smestiti na disk Vreme pristupa, vreme koje je potrebno glavi da se pozicionira iznad ploe i pone prenos informacija, danas se obino kree ispod 10 ms. Brzina obrtanja hard diska ije vrednosti se izraavaju u obrtajima ploe diska u minuti i iznose 5400, 7200 Rpm Brzina prenosa podataka, koja je proporcionalna brzini obrtanja hard diska i teorijski kod savremenih diskova iznosi 33,66 ili 133 Mb/s.

3.3. MEMORIJA

3.3. MEMORIJAMemorije sa optikim zapisom

CD ROM je skraenica od Compact Disc Read Only Memory.

Velika koliina podataka (do 800 MB) koja se moe smestiti na jedan kompakt disk je sasvim dovoljna za distribuiranje velikih aplikacija i operativnih sistema.

Bitna karakteristika CD ROM ureaja je brzina prenosa podataka koja se izraava u obliku 32x, 40x, 52x, a dananji standard je 52x.

U oznaci za brzinu x predstavlja protok prvobitnih CD ROM ureaja koji je iznosio priblino 150 Kb/s.

3.3. MEMORIJAPrincip funkcionisanja CD ROM ureaja je sledei: Snop svetlosne energije se emituje iz infracrvene laserske diode i usmerava na reflektujue ogledalo. Ogledalo je deo glave za itanje, koja se linerano kree po povrini diska. Svetlost se odbija od ogledala i kroz fokusna soiva osvetljava odreenu taku na disku. Neki deo svetlosti se reflektuje od diska, a koliina reflektovane svetlosti zavisi od dela diska u koji je udarila: svaka taka je kodirana sa 0 ili 1 zavisno od prisustva ili odsustva udubljenja odnosno izboina na povrini diska. Ova udubljenja predstavljaju zapise podataka. Skup kolektora, ogledala i soiva akumulira i fokusira reflektovanu svetlost sa povrine diska i alje fotodetektoru. Fotodetektor transformie svetlosnu u elektrinu energiju. Jaina signala zavisi od koliine reflektovane svetlosti i tako se prepoznaje dali je dati bit 0 ili 1.

3.3. MEMORIJA

3.3. MEMORIJADVD ROM je najnoviji standard za smetanje podataka na optike medije.

DVD je skraenica od rei Digital Video Disc taj naziv nosi zbog mogunosti da na sebi uva kompletan film u digitalnom zapisu.

Na jednom DVD disku se moe smestiti 17 GB podataka, zavisno od vrste izrade. DVD ROM ureaji su u stanju da itaju i klasine CD ROM diskove. DVD disk je slian CD, ali je sa znatno veim kapacitetom.

DVD ima vie slojeva to omoguava zapis vee koliine podataka. Svaki sloj predstavlja, slino kao kod CD, jednu neprekidnu spiralu i zapis na DVD je mogu sa obe strane.

Na primer DVD sa dva sloja, sa upisom na obe strane moe memorisati 17 GB podataka, a ukupna duina spirala po kojima se vri zapis bi iznosila ak 48 km.

3.3. MEMORIJABitne karakteristike DVD ureaja su: brzina reprodukovanja sadraja diska oko 1,38 MB/s kvalitet reprodukovanja za video sadraje rezolucija 720x576 piksela, za audio sadraje frekventni opseg, odnos signal/um, procenat izoblienja uma,.. Brzina snimanja kod ureaja za snimanje za jedan DVD kapaciteta 4,7 GB potrebno je 20-25 minuta

3.4. PORTOVIDa bi smo povezali neki eksterni ureaj, kao na primer tampa, mi, tastatura, skener i dr. sa matinom ploom ujedno i raunarom, koriste se portovi. Port je prikljuak na spoljnoj strani kuita koji koristimo za povezivanje eksternih ureaja sa raunarom.

Paralelni port (LPT)Slui za prenos digitalnih signala u jednom ciklusu, pri emu se osam bitova jednog bajta prenose istovremeno. Bri su od serijskih portova, a sporiji od USB. Na matinim ploama postoji uglavnom samo jedan ovakav port, a koristi se za povezivanje tampaa, skenera, eksternih CD jedinica i svih ureaja kojima je potreban brz prenos podataka, koji iznosi negde oko l ,2 MB/s.

SCSI portSkraenica od Small Computer System Interface, ovaj standard se polako probija i na PC raunare. Po izgledu slian paralelnom portu, omoguava povezivanje osam ureaja u nizu (tampai, skeneri, digitalne kamere), protokom koji varira u zavisnosti od verzije.

3.4. PORTOVISerijski port (COM)Sline funkcije kao i paralelni port, s tom razlikom da se kod serijskog porta podaci alju u sesiji (jedan za drugim) a ne istovremeno. Ostvarljiv protok iznosi oko 11,5 KB/s, a broj portova na raunarima je najee dva. To je 9-pinski konektor.

PS2 portOvo je novija verzija serijskog porta. Na modernim konfiguracijama postoji u paru, i koristi se za povezivanje mia i tastature sa raunarom. Ima 6 pinova.

USB port Najnoviji standard, tei da svi ureaji koriste jednu vrstu prikljuaka (Universal Serial Bus). Ovo je jedina vrsta porta koja omoguava da se ureaji prikljuuju/iskljuuju dok je raunar ukljuen. Omoguava brz protok od 12 MB/s kod verzije USB 1.1 a 480 MB/s kod verzije 2.0. Na ploama broj USB portova varira od 2 do 8.

3.4. PORTOVIFireWire portRetko zastupljena vrsta serijskog porta. Poznat je i pod imenom IEEE 1394. Nastao je kombinacijom dva standarda SCSI i USB. Omoguava protok do 1 GB/s, tako da ga uglavnom koriste ureaji kojima brzina USB nije dovoljna, recimo za prenos podataka sa digitalne video kamere.

Infracrveni port (IrDA)Neki ureaji kao to su tastatura ili mi su napravljeni tako da komuniciraju beino, odnosno preko IC porta korienjem infracrvenih signala. Ova metoda se koristi i kod daljinskih upravljaa kod televizora. Odailja i prijemnik moraju biti u direktnoj liniji vidljivosti.

Konektor za monitorIzlaz grafike kartice koji slui za povezivanje monitora najee je VGA konektor. Danas neki raunari poseduju i DVI konektor koji se koristi za ureaje sa mogunou digitalnog prikaza.

3.4. PORTOVIKonektori zvune kartice

Na izlazu zvune kartice moe se nai vie konektora: ulazni konektor za mikrofon, linijski ulaz koji prihvata zvuk sa drugih audio ureaja, izlaz za zvunike ili slualice, linijski izlaz koji omoguava slanje zvuka na druge ureaje.

3.4. PORTOVI

3.5. GRAFIKA KARTAGrafika kartica ili kako se jo naziva video adapter ili video kartica, je komponenta raunarskog sistema koja pretvara digitalne informacije u sliku na ekranu raunara.

Zajedno sa monitorom ini video podsistem raunara koji kreira sliku na ekranu (statinu i dinaminu), omoguava gledanje TV programa, obrauje video snimke, omoguava igranje video igara i drugo.

Neki grafiki standardi koji su izborili svoje mesto u raunarskoj istoriji su:MDA Monochrome Display AdapterHGC Hercules Graphic CardCGA Color Graphics AdapterEGA Enhanced Graphics AdaptersVGA Video Graphics ArraySVGA Super VGAXGA aXtended Graphics ArrayUXGA Ultra VGA

3.5. GRAFIKA KARTA

3.6. MONITORMonitor je izlazni ureaj koji se najee koristi i zajedno sa grafikom karticom se naziva grafiki podsistem raunara. Tehnologija izrade monitora u dananje vreme se razvila u dva pravca: CRT ekrani sa katodnom cevi (Cathode Ray Tube) LCD ekrani sa tenim kristalom (Liquid Crystal Display)

CRT je tehnologija koja je zastupljena i u ekranima televizora.

Glavni deo je vakumska cev od stakla, na ijem se jednom kraju nalazi ureaj koji odailje tri snopa elektrona (po jedan za crveni, zeleni i plavi deo spektra) i svaki od njih pobuuje elektrone na ekranu presvuenom fosfornim premazom.

Pobueni elektron odailje svetlost i kombinacija crvene, zelene i plave boje, ini kompletnu paletu boja poznatu naem oku.

Postoje dve vrste CRT ekrana i to su zakrivljeni (rounded) i ravni (flat).

3.6. MONITORLCD ekrani su doneli smanjenu koliinu zraenja, svetliju sliku, manje dimenzije, manju potronju struje i savreno ravne ekrane, ali imaju mnogo veu cenu od odgovarajuih CRT ekrana.

Kod ekrana sa tenim kristalom postoje tri filtera, koji proputaju svetlost na kristale, pri emu je neki od njih reflektuju i formiraju sliku koju vidimo.

LCD ekrani se prave u dve varijante. Ekrani sa pasivnom analognom matricom Ekrani sa aktivnom analognom matricom (TFT ekrani)

Ekrani sa pasivnom analognom matricom su starije generacije i karakterie ih jednostavniji sastav, sporije vreme odziva i ogranien ugao vidljivosti.

Ekrani sa aktivnom analognom matricom (Thin Film Transistor - TFT) se sastoje od ogromnog broja tranzistora rasporeenih kao matrica i smetenih na staklenom zaslonu.

3.6. MONITORNajvanije karakteristike monitora su:Veliina ekrana. Predstavlja duinu dijagonale ekrana, izraava se u inima (1in=2,54cm) i varira u rasponu od 11 do 42.

Rezolucija ekrana. Rezolucija ekrana se odnosi na broj taaka koje je ekran u stanju da prikae. Najeih su: 640x480 do 1600x1200

Veliina take (Dot Pitch). To je karakteristika CRT ekrana i predstavlja razmak izmeu piksela na ekranu.

Frekvencija osveenja ekrana (refresh Rate) predstavlja frekvenciju uzastopnog iscrtavanja slike na ekranu.

Dubina boja. Broj bita koji je odreen za pamenje boje piksela naziva se dubina boja i odreuje broj moguih boja koje ekran moe da prikae.

Potronja energije zavisi prvenstveno od tehnologije izrade. CRT monitori troe mnogo vie elektrine energije od LCD montora. CRT monitori oko 110W, a LCD oko 30W

3.6. MONITORLCD MonitorCRT Monitor

3.7. TAMPAItampa je izlazni ureaj pomou koga se binarno-kodirana informacija iz raunara prenosi na papir.

Osnovna podela tampaa se vri prema tehnologiji ispisa, pa tampae delimo na: matrine, inkjet laserske

Takoe, tampae moemo da klasifikujemo i prema karakteristikama: kvalitet tampe, brzina tampanje pomou udara na papir ili ne, mogunost tampanja grafike, fontovi

3.7. TAMPAIMATRINI TAMPAI formira otisak pomou udaraca iglica (pinova) iz pokretne glave preko mastiljave trake. Svaka iglica napravi jednu taku i kombinacijom tih taaka formira se znak ili ilustracija. Izgled svakog znaka definie se unutar matrice.

Osnovne karakteristike matrinih tampaa su: Rezolucija tampe kree se od 180x180 do 360x360 dpi. Brzina tampe zavisi od rezolucije i moda tampanja Kvalitet tampe teksta zadovoljava osnovne potrebe. Kapacitet mastiljave trake se meri i u milionima karaktera. Mogunost istovremene tampe na vie papira. tampanje na beskonanom papiru sa perforiranim trakama. Format papira za tampu moe biti A3 i A4.

Sve ove karakteristike matrinih tampaa uz vrlo nisku cenu eksploatacije u odnosu na ostale vrste tampaa ine da su oni jo uvek prilino u upotrebi.

Loe osobine su velika buka pri radu, lo otisak prilikom tampanja grafike i prilino spora tampa.

3.7. TAMPAIINKJET TAMPAI su danas iroko rasprostranjeni, pogotovo u kunoj upotrebi, pre svega zahvaljujui niskoj ceni ureaja i mogunosti ampanja u boji teksta i slika u dobrom kvalitetu.

Osnovni nedostatak ovih tampaa je da nisu ekonomini za veliki broj otisaka.

Ovaj tampa radi na principu nanoenja tankog sloja mastila na papir koji se u malim kapljicama brizga iz glave tampaa.

Kapljice na papiru stvaraju take odreene boje, i kombinacijom i rasporeivanjem boja dobija se krajnja slika foto kvaliteta.

Osnovne karakteristike inkjet tampaa: Rezolucija tampe moe biti prilino visoka Brzina tampanja zavisi od materijala i rezolucije. Kapacitet kertrida je vrlo bitan za procenu trokova. Izbor papira zavisi od materijala koji se tampa i rezolucije. Format tampe moe biti A3 i A4. Nain povezivanja je preko paralelnog ili USB konktora.

3.7. TAMPAILASERSKI TAMPAI daju veoma kvalitetan otisak i teksta i grafike, imaju odlinu brzinu tampe, nisu buni i dosta su izdrljivi.

Osnovni princip rada laserskog tampaa je statiki elektricitet.

1. Stranica koja treba da se tampa se alje iz raunara laserskom tampau.

2. Elektronika laserskog tampaa obrauje dobijene podatke i u internoj memoriji tampaa se formira virtuelna slika budue stranice koja se smeta u RAM memoriju tampaa.

3. Na osnovu sadraja memorije, elektronika tampaa upravlja laserskim zrakom koji na fotoosetljivom valjku kreira virtuelnu sliku.

4. Povrina valjka je negativno naelektrisana, a na svakom mestu gde je laserski zrak iscrtao takicu, naelektrisanje se gubi. Na taj nain nastaje negativ slike.

3.7. TAMPAI

5. Boja se nanosi pomou tonera u prahu, koji je takoe negativno naelektrisan, tako da e se samo na onim mestima koji su pogoeni laserskim zrakom zadrati estice praha.

6. Zatim preko valjka prelazi papir koji se pre nego to stigne do valjka naelektrie pozitivnim naelektrisanjem i time privlai estice praha im papir prie dovoljno blizu valjka.

7. Vezivanje praha na papir se vri kombinacijom pritiska i zagrevanja, ime se kao rezultat dobija kvalitetan, precizan i na spoljne uticaje otporan otisak.

3.7. TAMPAIBitne krakteristike laserskog tampaa su: Rezolucija tampe iznosi 600x600, 1200x1200 i vie, taaka po inu. Za tampu teksta dovoljno je 300 do 600 dpi, a za grafiku je potrebno 1200 dpi. Kapacitet RAM memorije iznosi 4 i 16 MB, a po potrebi se moe dograditi i vie,. Brzina tampe iznosi od 10-20 stranica. Format ispisa A4, A3. Kapacitet kertrida tonera iznosi od 5.000 do 15.000 stranica. Nain povezivanja sa raunarom je preko paralelnog ili USB konektora. Zavisno od boje otiska laserskog tampaa postoje crno beli i kolor laserski tampai

3.7. TAMPAIMatrini tampaInkJet tampaLaserski tampa

3.8. SKENERSkener je ulazni ureaj koji ima ulogu da pretvori tampani materijal (tekst, grafika, slika) u digitalni oblik.

Zavisno od namene, radne povrine skenera i drugih kriterijuma postoje vie vrsta skenera: Skeneri sa doboem ili rotacioni skeneri, su namenjeni profesionalnoj primeni za visokokvalitetnu tampu. Kompaktni skeneri za dokumenta projektovani iskljuivo za optiko prepoznavanje znakova (OCR Optical Character Recognition) i upravljanje dokumentima. Namenski fotoskeneri, koji rade tako to pomeraju fotografiju preko stacionarnog izvora svetlosti. Skeneri za slajdove/folije koji rade tako to proputaju svetlost kroz sliku, a ne da reflektuju svetlo sa nje. Runi skeneri, za trite iroke potronje, ili za korisnike koji nemaju mnogo raspoloive radne povrine. Skeneri sa ravnom podlogom, skeniraju slike u boji, dokumenta, stranice iz knjiga i asopisa, a sa odgovarajuim adapterom mogu da skeniraju i prozirni fotografski film. Ovo je najire primenljiva vrsta skenera.

3.8. SKENER

3.9. MODEMModem je ulazno-izlazna komponenta raunarskog sistema i ima funkciju da povee udaljene raunare putem javne telefonske mree.

Kako su raunari digitalni ureaji, ne mogu da razmenjuju podatke direktno preko analognih telefonskih linija.

Postupak prevoenja digitalnog signala u zvune signale koji se preko telefonskih linija prenose na udaljenu lokaciju naziva se modulacija.

Zvuni signali koji se vraaju preko telefonske linije moraju se prevesti nazad u digitalnu informaciju, a taj postupak se naziva demodulizacija.

Neprekidan proces modulacije i demodulacije izmeu udaljenih raunara obavlja MODEM (MOdulator/DEModulator).

3.9. MODEMZavisno od naina ugadnje razlikujemo: interni i eksterni.

Interni modem se proizvodi kao zasebna kartica koja se postavlja u PCI ili AMR slot na matinoj ploi raunara. Interni modem sa svoje zadnje strane ima dva RJ11 prikljuka.

Eksterni modem ima sopstveno kuite i napajanje. Na raunar se prikljuuje preko raspoloivog serijskog (COM) porta.

Dok se interni modemi napajaju direktno sa magistrale, eksterni modemi se napajaju preko malog adaptera.

Brzine modema se odnose na kapacitet prenosa signala i izraava se u bitima po sekundi. Poslednji meunarodni standard sa oznkom V.92 omoguuje maksimalan prenos od 56Kb/s i definie standard za kompresiju podataka i proveru graaka.

Neki od ranijih protokola imali su oznake V.90, V.70, V.32 koji su radili na brzinama 33,6Kb/s, 28,8Kb/s, 14400 bps itd

3.9. MODEM

3.10. MRENE KARTICEMrena kartica je deo raunara koji slui za komunikaciju dva ili vie raunara u okviru jedne mree ili dela mree.

Nastala je kao potreba za brim prenosom podataka izmeu raunara i korienjem hardverskih resursa drugih raunara

Prema nainu prenosa podataka mogu se podeliti na klasine koje koriste vodove za prenos podataka i beine. Klasine mrene kartice se mogu prepoznati po RJ45 konektoru. Brzina podataka je 10/100 Mbps. Kod stariji kartica postoji BNC konektor kod koga se koristi koaksijalni kabl koji ima veu zatitu signala od umova nego klasian UTP. Kada su u pitanju beine kartice one se mogu podeliti prema tehnologiji koju koriste na:Mrene kartice koje koriste IrDA standardBluetooth i 802.11b i 802.11g standard

3.10. MRENE KARTICE

3.11. ZVUNE KARTICEZvuna kartica pretvara analogne zvune signale u digitalni signal.

Deo koji obavlja taj zadatak se zove CODEC u koji su integrisana dva glavna dela koja obavljaju taj posao, ADC (Analog Digital Converter) i DAC (Digital Analog Converter) pretvara.

Komunikacija sa raunarom se odvija preko PCI interfejsa, dok se komunikacija sa zvunicima i mikrofonom ostvaruje preko ulaznih i izlaznih konektora.

Veinom dananje kartice imaju 5 konektora, 3 izlaza (prednji i zadnji, te subwoofer) i 2 ulaza (mikrofon i linijski ulaz), iako se najee koristi ulaz za prednje zvunike zelene boje.

Najpoznatiji i najbolji proizvoa zvunih karti je Creative, osim njega imamo Terratec, CMedia, nVIDIA, Realtek, VIA itd

3.2. MATINA PLOA