Racunarski Sistemi i Tehnologije(computer sistems and technologies)

8/19/2019 Racunarski Sistemi i Tehnologije(computer sistems and technologies)

1/82

Sastav računarskog

sistema


2/82

Brojevni sistemi

Dekadni brojevni sistem (svakodnevni život) 0,1,2,3,4,5,6,7,8,9 (10 ciara)

!inarni brojevni sistem ("odaci # ra$#nar#) 0,1 (2 cire)

%kta&ni (8)

'eksadekadni(16)


3/82

Dekadni → Binarni *+-. /. /.-+- +*

- *:, + ++* *. /.+ -+*- +*; +.

. - +


4/82

Dekadni → Binarni

@revesti broj 4210 # binarni brojni sistemA

BeCenje?

42 ? 221 (0)

21 ? 210 (1)

10 ? 25 (0)

5 ? 22 (1)

2 ? 21 (0) ↑ 1 ? 20 (1) ↑ @rema tome, 42 (101010) 2A


5/82

Binarni → Dekadni

E.-+-. / . *+-. +*

+*+ F.G+ /.-+-; /+ :-H. +

;++I.: -: /+ +, + >+.:

. +/.+= /.-.J /+?


6/82

Osnovne funkcije računara

Prihvatanje ulaza:prihvatanje podataka iz spoljanjeg sveta

O!rada "procesiranje# podataka: o!avljanje aritmetičkih ili logičkih operacija "donoenje odluka# nadpodacima

$ormiranje izlaza:do!ijanje informacija i slanje informacija u spoljanji svet

%emorisanje informacija: slanje i skladitenje informacija u memoriju računara

&ardver računara


7/82

Osnovne &' komponente

()*lazni ure+aji,astatura "keyboard #

%i "mouse#Skeneri "image scanners#-itači !ar kodova%ikrofon.amera/o0stick

&ardver računara


8/82


1) 2zlazni ure+aji%onitor ili video displej

3tampačProjektor Ploter 4vučnici

&ardver računara


9/82


10/82


5) 6entralna jedinica zao!raduProcesor

%atična ploča%emorija7rafička8 zvučna8 mre9na8 , kartica8 )))%odem/edinica za napajanje

&ardver računara


11/82


;) %emorije i memorijski ure+aji Primarna memorija:


12/82

&ardver "hardware;computer hardware #$izički8 opipljivi deo računara

&ardver se mnogo re+e

menja nego softver %ogu?nosti računara unajve?oj meri zavise odhardvera i njegovogkvaliteta "performanse#

&ardver računara


13/82

() @apajanje

1) .u?ite

5) 4amenljive jedinice "42P ure+aj A arhiva podataka#

;) 6D DD jedinica

C) /edinica za magnetnu traku

) Disk jedinica

E) Disketna jedinica

F) 2DG kontroleri "2ntegrated DeviceGlectronics#>vezuju matičnu ploču i 6P*sa disk ure+ajima#

H) =7P slot za proirenje"!r9i od P62 slota#"=ccelerated 7raphics Port#>pru9agrafičkoj kartici !r9i pristup do glavnememorije računara> korisno za 5D grafiku#


14/82

(I) P62 slot za proirenje"Peripheral 6omponent 2nterconnect#> povezivanje periferijskih komponenti>

konektori za zvučne8 ,8 mre9ne )))kartice > Plug and Pla0

(() ideo "grafička# kartica

(1) 4vučna kartica

(5) a i kada jeračunar isključen "koristi malu !ateriju#

•


15/82

() B2OS "Basic 2nput Output S0stem#-ip koji čuva individualnost P6>a8slu9i kao posrednik izme+uoperativnog sistema i hardvera

(E) 6%OS !aterija "6%OS memorija sarezervnim !aterijskim napajanjem sluziza smestaj vrednosti oso!ina racunara8kao sto su vrsta diska8 kolicinamemorije8 vreme8 datum)))#

(F) %ikroprocesor "6P*>6entralProcessing *nit#> 6entralna procesorska jedinica

> %ozak računara

(H)


16/82

Portovi

1I) entilatorO!ez!e+uje strujanje hladnog vazduha

1() *SB portovi "*niversal Serial Bus>univerzalna serijskasa!irnica# >eza sa perifernim ure+ajima "tastatura8 mi8 monitor8tampač8 modem8 zvučnici8 mikrofon8 skener8 digitalnakamera8 $J=S& memorija )))#

> @ajve?a !rzina prenosa podataka- Propusni opseg od (8C mega!ita u sekundi "%!ps#- Omogu?ava priključivanjeisključivanje ure+aja !ez

isključivanja računara "Kna vru?eL#- najve?a dozvoljena du9ina ka!la je C m> razvio je 2ntel

11) Port za miPoznat kao PS1

15) Port za tastaturu


17/82

Portovi1C) Paralelni port (KentronicsLoriMina&ni standard NadiNajn)

•

ulazno>izlazni konektor koji alje i prima podatke od F !itovaparalelno8 izme+u računara i periferala "tampač8 skener )))#• korist 1C>pinski konektor • ve?a !rzina prenosa podataka od serijskog• signal ne mo9e da putuje daleko kao kod serijskog porta

1) Serijski portovi "151#• !itovi jednog !ajta izlaze kroz port jedan po

jedan• e?ina P6>a ima dva serijska porta• signal putuje i (I puta dalje od paralelnog porta

1E) Priključci zvučne karticeOmogu?avaju priključivanje zvučnika8 mikrofona i spoljnih izvora zvuka

1F) %odemPovezuje P6 sa telefonskom linijom "2nternet#


18/82

.ako se prikazuju podaci u računaru M

!inarna aNb#ka ( 0 i 1 ) Oimbo& binarne aNb#ke P !it (binarQ diMit) Ovakom Nnak# eksterne (n"rA sr"ske) aNb#ke "ridr#ž#je niN od s&ova

binarne aNb#ke ROKSS kod (=merican Standard 6ode or 2normation 2ntercTanMe) U"rA R 01000001

! 01000010

K 01000011 AAA B0te P niN od 8 bita 1 V! 1(I 1024 bajta, 1 W! 11I 1048576 bajta 1 X! 15I 1073741824 bajta

1 Y! 1;I

1099511627776 bajtovaA 1 @! 2CI 210 Y! 1024 Y!

(@etabajt)


19/82

.odiranje

• =S622 Uaj$eCZe koriCZeni kod

American Standard Code forInformation Interchange


20/82


21/82

.u?ite "S0stem unit#

,oNer

.utija u koju su smeteni uredjaji računarskog

sistema O!ično napravljeno od metala 3titi interne komponente od praine i ote?enja Sistemska "centralna jedinica#

Desktop


22/82

Osnovna "matična# ploča > %other!oard

@&asti$na "&o$a na kojoj s# Ctam"ana

meta&na (aminij#m i&i bakar) str#jna ko&a i

na kojoj se na&aNe "rik&j#$na mesta Na ? mikroprocesor8 operativnu memoriju "


23/82


24/82

Socket (#ti$nica, "odnožje) odre[#je koji "rocesor se može #Mraditi #mati$n# "&o$#A UemoM#Ze je staviti RWD "rocesor # mati$n# "&o$# koja

"održava Snte& socket A U"rA Oocket 8 ima otvore Na 387 "inovaA

B2OS? !asic Sn"#t_%#t"#t OQstem (!S%O) is"it#je Tard`are "ri&ikom "okretanjara$#nara

%emorijski slotovi? Ože kao konektor Na BRW memorij#, obi$no iT ima viCe P62 slot(enA Peripheral Component Interconnect ) konektori Na Nv#$ne, Y],

mrežne i nekada i Mrai$ke karteA

=7P slot (enA Accelerated Graphics Port (RX@), konektor isk&j#$ivo namenjenNa Mrai$ke karte, karakteriCe Ma veZa brNina od @KSLaA 2DG konektori? (enA Integrated Drive Electronics (SD), sži Na s"ajanje Tard

diskova, o"ti$kiT #re[aja (D]D_KDLB%W_B\) obi$no se na&aNe dva

konektoraA

6%OS !aterija? @amti neke vita&ne i osnovne "ostavkeA sebi sadrži i

sistemski sat koji "amti ta$no vreme i kada je ra$#nar #MaCen 2ntegrisani delovi? ]eZina "&o$a danas ima veZ #Mra[ene Nv#$ne, mrežne "a

i Mrai$ke $i"ove

@aponski konektor ? @reko njeMa mati$na "&o$a dobija str#j#


25/82

6P* "6entral Processing *nit# > mikroprocesor

Definie tip P6 računara P6>, "FIFF#8 P6>=, "FI1F#8 P65F

"FI5F#8P6;F "FI;F#8 Pentium 28Pentium 228 Pentium 2228 Pentium 2

2zvrava sve računskelogičke operacijei komande zadate programom O!ično se ugradjuje na podno9je koje je

deo matične ploče Sa donje strane se nalazi nekoliko

stotina no9ica preko kojih se povezujena magistrale

%ikroprocesor 2ntel FI;F

Savremeni mikroprocesor


26/82


Kentra&ni "rocesor je srce svakoM ra$#nara, iako

centra&ni "rocesor (K@ L Kentra& @rocessinM nit)

nije jedini "rocesor, njeMa imaj# Mrai$ka

kartica (X@), Nv#$na kartica i mnoMi dr#Mi de&ovi,

a&i "od imenom "rocesor naj$eCZe se mis&i na

centra&ni "rocesor (K@)ASadr9i stotine miliona

tranzistora čija je povrina oko ( kvadratni inč

.arakteristike : B


27/82


B


28/82

6P* "6entral Processing *nit#

Vada "rocesor NaTteva neki "odatak iN o"erativne memorije,tada se iN nje # keC memorij#, osim traženoM "odatka,

"renosi i odre[ena ko&i$ina "odataka koji se na&aNe iNatraženoM "odatkaA brNanje rada se ostvar#je NaTva&j#j#Zitome Cto je ve&ika verovatnoZa da Ze naredni "otrebni "odacibiti me[# "odacima koji s# veZ "reneti # keCA Vako je keCNnatno brži od o"erativne memorije, ovime je obeNbe[enNnatno brži "rist#" "odacima, a samim tim i brži rad ce&oM

sistemaA Rritmeti$koL&oMi$ka jedinica (R)

SNvrCava aritmeti$koL&oMi$ke o"eracije Uaredbe "roMrama

SUY, Rdvanced Wicro Devices, KQri


29/82

KRK' memorija

1 (&eve& 1) keC se na&aNi # okvir# samoM "rocesora i radi na

istom takt# kao i "rocesorA

2 (&eve& 2) keC se na&aNi van "rocesora, a&i veoma b&iN#

njeMaA

2 keC radi na takt# koji je jednak "o&ovini takta "rocesoraA

Sako radi s"orije od 1 keCa, 2 keC je Nnatno brži od

o"erativne memorije, tako da # ve&ikoj meri do"rinosi brNini

rada sistemaA

Va"acitet 2 keC memorije je Nnatno veZi od ka"aciteta 1keC memorijeA

ra$#narskom sistem#, "ože&jno je imati Cto viCe keC

memorije, naro$ito ti"a 1A savremenim ra$#narima, obi$no

"ostoje oba ti"a keC memorijeA


30/82


31/82

Operativna memorija

%"erativna memorija, rea&iNovana kao BRW (Random Access

Memory ), sži Na smeCtanje ve&ike ko&i$ine "odataka koji se koriste

# rad# ra$#naraA

o"erativnoj memoriji se na&aNe?

o"erativni sistem koji ra$#nar koristi

svi "roMrami koje je korisnik tren#tno aktivirao

Uakon NavrCetka "roMrama, memorija koj# je on koristio seos&oba[a i stav&ja na ras"o&aManje dr#Mim "roMramimaA


32/82

Operativna memorija

%"erativna memorija je ne"ermanentnoM ti"a, tako da se

isk&j#$enjem ra$#nara njen sadržaj ne"ovratno M#biA fato je bitno da

se svi dok#menti na kojima se radi dok je ra$#nar #k&j#$en snime na

neki od #re[aja i&i medija Na trajno sk&adiCtenje "odataka (Tard disk,

KDLB%WAAA) "re neMo Cto se ra$#nar isk&j#$iA s#"rotnom, "ostojiriNik od trajnoM M#bitka "odataka (oni moM# biti sa$#vani samo ako

iT je %O "retTodno backp!ovao na Tard disk)A

Da bi se obeNbedio Cto veZi ka"acitet, o"erativna memorija je

dinami$koM ti"aA


33/82

Operativna memorija

Vo&i$ina o"erativne memorije kojom ra$#nar ras"o&aže je veoma

bitna Na "erormanse ra$#naraA

ko&iko ra$#nar nema dovo&jno BRW memorije, on Ze deo Tard

diska "roM&asiti Na memorij#, tNvA virt#e&n# memorij#A %vime, nesamo da se M#bi deo "rostora na Tard disk#, neMo se i s obNirom da

je Tard disk Nnatno s"oriji od memorije, #s"orava "rist#" do oviT

"odatkaA Vako je "rist#" "odacima na Tard disk# i do 100 "#ta

s"oriji neMo onim koji se na&aNe # memoriji, jasno je NaCto manjak

o"erativne memorije bitno #ti$e na "erormanse "ersona&noMra$#naraA


34/82

Operativna memorija "


35/82

Bandom Rccess Wemor0

Uaj$eCZe se 1 bajt (8 bitova) $#va na odre[eno mesto #

memoriji, koje Novemo memorijska lokacijaA Ovaka ima

svoj# adres#A (n"rA jedno s&ovo Na#Nima jedan bajt

memorijeA)

@oveZanje ka"aciteta memorije naNiva se proširenjememorije) Wemorija se iNMra[#je # memorijskimmodulima ! "&o$icama na kojima s# Na&em&jeni

memorijski inteMrisani kr#Movi, a na $ijim se ivicama

na&aNe konektori Na s"ajanje na mati$n# "&o$#A

Vako BRW memorija #ti$e na "erormanse


36/82

Vako BRW memorija #ti$e na "erormanse

vaCeM ra$#narag

Vo&i$ina BRW memorije do&aNi do iNražaja # s$aj#

rada sa o"erativnim sistemima i a"&ikacijama novije

Meneracije koji rade # m#&titaskinM okr#ženj# Mde se

viCe "roMrama iNvrCava istovremenoA Yo je sit#acija

kada sta&no "re&aNite iN a"&ikacije # a"&ikacij# n"rA iN

\ordLa # Snternet "&orer "a onda # ce& i&i neki

&oka&ni sotverA favisno od ko&i$ine BRW memorije

kojom ras"o&aže vaC ra$#nar, vr&o je moM#Ze da svi ovi

"roMrami se ne moM# odjedan"#t #$itati # sistemsk#memorij# Cto ima Na "os&edic# #s"orenje rada

ra$#nara, kaCnjenje # reakciji i sve#k#"no &oCiji odNiv i

$ekanje na komand# korisnikaA


37/82


38/82

%agistrale

BaNmena inormacija medj# kom"onentama

WaMistra&a "odataka P "renosi "odatke iNmedj# "rocesora imemorijskiT &okacija

Rdresna maMistra&a L "renosi adrese koje MeneriCe "rocesor

Vontro&na maMistra&a P "renos #"rav&ja$kiT i kontro&niT siMna&a od

"rocesora ka kom"onentama i obrn#to


39/82

O"o&jaCnje memorije "redstav&jaj# #re[aje i medij#me Na sk&adiCtenje

"odataka # @KA %moM#Zavaj# $#vanje (#k&j#$#j#Zi backp) i "renos

ve&ike ko&i$ine "odataka i # vreme dok je @K isk&j#$enA

Uajras"rostranjeniji #re[aji Na sk&adiCtenje "odataka s#?

Tard disk o"ti$ki #re[aji Na sk&adiCtenje "odataka (KD i D]DLB%W) O! flash disk

Uajbitnije karakteristike oviT #re[aja s#?

ka"acitet brNina #"isa i $itanja "odataka

trajnost $#vanja "odataka

O"o&jaCnje memorije


40/82

O"o&jaCnje memorije

'ard disk L 'DD ("ard Disc Drive) "redstav&ja jedn# od najvažnijiT

kom"onenata # ra$#nar#, koja je (osim "rocesora) # "os&ednjiT

dvadesetak Modina najviCe na"redova&a, kako # smis teTno&oMije

iNrade, tako i # "oM&ed# ka"aciteta, "erormansi, "o#Ndanosti i ceneA

@rvi komercija&no dost#"an Tard disk, na"ravio je S!W 1956AModA

Disk je imao ka"acitet od 5W! i sastojao se od 50 "&o$a "re$nika 24

in$aA X#stina Na"isa "odataka bi&a je oko 2000 bita "o kvadratnom

in$#, a brNina "renosa "odataka tada im"resivniT 8800!_sA


41/82

O"o&jaCnje memorije

@rvi Tard diskovi s# bi&i M&omaNni i teCki Na "roiNvodnj#A Sma&i s#

M&ave Na $itanje i #"is koje s# bi&e # iNi$kom kontakt# sa "ovrCinom

diska, da bi e&ektronski sk&o" moMao bo&je da o$ita maMnetno "o&je

sa "ovrCine diskaA fboM ovoMa, M&ave s# se brNo troCi&e i #N to

Mreba&e "ovrCin# diska, Cto je #Mrožava&o siM#rnost "odataka nadisk#A

Do nastanka moderniT Tard diskova dove&o je otkriZe S!WLoviT

inženjera, 50LtiT Modina "roC&oM veka, koje je omoM#Zi&o da M&ave

&ebde iNnad "ovrCine diska i "rist#"aj# "odacima dok oni "ro&aNeis"od njiTA


42/82

Vonstr#kcija Tard diska

'ard disk se sastoji od kr#žniT ravniT diskova ("&o$a) koji s# sa obe

strane "resv#$eni s"ecija&nim materija&om koji ima moM#Znost

sk&adiCtenja inormacija # maMnetnoj ormiA

@&o$e imaj# otvor # centr# i "ri$vrCZene s# na va&jkasti nosa$A@okreZ# se "omoZ# s"ecija&noM motora i rotiraj# ve&ikom brNinomA

fa #"is i $itanje "odataka sa diska koriste se s"ecija&ni

e&ektromaMnetni #re[aji koji se naNivaj# M&ave (heads)A X&ave se

na&aNe na nosa$# kojim se "oNicioniraj# iNnad "ovrCine diskaA


43/82

Vonstr#kcija Tard diska

'ard disk mora biti iNra[en sa ve&ikom "reciNnoCZ# da bi moMao da

obav&ja svoj# #nkcij#A

n#traCnjost diska je iNo&ovana od sveta s"o&ja, kako bi se s"re$i&o

da "raCina dos"e na "ovrCin# "&o$a, jer bi to moM&o da dovede dotrajnoM oCteZenja M&ava i&i "ovrCine diskaA


44/82

7lave hard diska

X&ave sže Na #"is i $itanje "odataka sa Tard diskaA %ne # stvari"redstav&jaj# veN# iNme[# maMnetskoM medij#ma diska ie&ektronskiT kom"onenata ostatka diskaA

X&ave "redstav&jaj# kriti$n# kom"onent# # odre[ivanj# "erormansidiska i jedna s# od najsk#"&jiT kom"onenata # disk#A

X&ave rade kao konvertori enerMije, tjA transormiC# e&ektri$nesiMna&e # maMnetne i obrn#toA Ovaki bit inormacije se #"is#je na"ovrCin# diska koristeZi s"ecija&ne metode kodiranja koje binarne

vrednosti 0 i&i 1 "revode # maMnetni Na"isA


45/82

Organizacija podataka

Ovaka "&o$a Tard diska ima dve korisne "ovrCine (Mornj# i donj#) na

kojima se $#vaj# "odaciA fa svak# korisn# "ovrCin# "ostoji "o jedna

M&ava koja omoM#Zava #"is i&i $itanje "odataka sa nje (na "rimer, 3

"&o$e imaj# 6 M&ava)A

SNnad "ovrCina "&o$a, M&ave o"is#j# koncentri$ne kr#žnice koje se

naNivaj# trakama (tracks)A Ok#"ovi kr#žnica istiT "re$nika na svim

"ovrCinama naNivaj# se ci&indrima (cylinders)A

ci&j# &akCeM i bržeM "rist#"a, svaka traka je #Maono "ode&jena nasektore (sectors) koji sadrže "o 512 bajtovaA Oektor "redstav&ja

najmanji b&ok "odataka kome može da se "rist#"i, tjA koji može da

se adresiraA


46/82

Organizacija podataka

traka sektor

/edinice spoljne memorije &=


47/82

/edinice spoljne memorije A &=


48/82

/edinice spoljne memorije &=


49/82

/edinice spoljne memorije A &=


50/82

Performanse hard diska

]reme "rist#"a "odacima na "&o$i (access time)

!rNina "renosa "odataka "redstav&ja brNin# kojom se "odaci moM#

$itati sa "ovrCine diska

!rNina rotacije "&o$a # ve&ikoj meri #ti$e na #k#"ne "erormanse

diskaA Ujenim "oveZavanjem se # isto vreme "obo&jCavaj# i brNina"renosa i vreme "rist#"aA %va brNina se iNražava # obrtajima #

min#ti (B@W P Ronds Per Minte )A X#stina Na"isa "odataka "o "&o$i Tard diska direktno #ti$e na

njeMov ka"acitetA


51/82

DimenNije "&o$a Tard diskova imaj# tendencij# smanjivanjaA

Diskovi dimenNije 5A25h danas s# nesta&i sa tržiCta, dok diskovi

dimenNije 3A5h dominiraj# # deskto" ra$#narima i serverskim"rimenamaA Vod "renosiviT ra$#nara, diskovi od 2A5h s# standard,

a&i se koriste i diskovi manjiT dimenNijaA

Omanjenje dimenNija donosi sa sobom "oveZanje $vrstine "&o$a i

smanjenje njiTove mase, Cto omoM#Zava veZe brNine rotacije i veZ#"o#NdanostA

DimenNije "&o$a


52/82

KD

KD (Compact Disc ) je o"ti$ki medij#m Na sk&adiCtenje

"odataka, koji je od svoM nastanka "reCao "#t od sk#"e do

jetine i neNamen&jive kom"onente "ris#tne # svakom @KA

KD "r#ža re&ativno ve&iki ka"acitet "o veoma niskoj ceniA fato

je vr&o "oModan ne samo # stadardnim, veZ i # raNnim

m#&timedija&nim "rimenamaA


53/82

KD

@o konstr#kciji, KD #re[aji s# veoma

s&i$ni dr#Mim #re[ajima Na sk&adiCtenje

"odataka koji koriste rotiraj#Ze "&o$e

(na "rA Tard diskovima)A %snovna

raN&ika je # "ost#"k# "rist#"a"odacimaA KD #re[aji ne koriste

maMnetni medij#m, veZ o"ti$ke metode

#"isa i $itanja "odatakaA

KD #re[aj "retvara o"ti$ki #sk&adiCtene"odatke na KD disk# # e&ektri$ne

siMna&eA


54/82

KD

@odatak sa KD diska $ita se tako Cto se na "ovrCin# diska

#smeri &aserski Nrak, a Natim se detekt#je intenNitet

re&ektovane svet&ostiA Ua disk# "ostoje jame ( pit ) i "ovrCi (land ) koje "redstav&jaj# binarne vrednosti 0 i 1A Ovet&ost

re&ektovana iN jame ima mnoMo s&abiji intenNitet od svet&osti

re&ektovane sa "ovrCiA

Be&ektovana svet&ost sa "ovrCi i jama, "reko s&oženoM

sistema so$iva i oM&eda&a, "renosi se do oto dioda koje

detekt#j# raN&ike # intenNitet# svet&osti i te raN&ike "retvaraj# #

e&ektri$ne siMna&eA


55/82


56/82

KD

fa smeCtanje "odataka na KD "redvi[ena je s"ira&na staNa

koja "o$inje od centra diska, a NavrCava se na 5mm od

njeMovoM obodaA

@odaci se na KD #"is#j# "o$evCi od centra ka "erierijiA

X#stina Na"isa je konstantna "o jedinici "ovrCine, i ne Navisi

od toMa da &i se "odaci na&aNe b&iže obod# i&i centr# diskaA

@oCto se disk # KD #re[aj# okreZe konstantnom #Maonom

brNinom, to ima Na "os&edic# da se "odaci brže $itaj# sas"o&jniT neMo sa #n#traCnjiT staNaA


57/82

KD

Va"acitet KDLa može biti 650W! i&i 700W!A

!rNina rada KD #re[aja se dek&ariCe # #mnoCcima brNine

$itanja m#Ni$koM KDLa, koja iNnosi 150V!_sA Yako

jednobrNinski KD #re[aj (i&i 1) $ita "odatke brNinom od

150V!_s, dok "edesetLdvoLbrNinski KD #re[aji (52) $itaj#

"odatke brNinom od 7800V!_sA Yreba na"omen#ti da se

dek&arisana brNina odnosi na brNin# $itanja "odataka sa

krajnje s"o&jne trake diska, dok je brNina $itanja sa krajnje#n#trasnje trake viCe neMo d#"&o manjaA

6ompact disc


58/82

6ompact disc

6D (eng. Compact Disc) L o"ti$ki medij#m Na$#vanje "odatakaA Vao iNvor svet&osti "ri #"is#

"odataka (# s"ira&i od srediCta "rema r#b# diska) injiTovom $itanj# koristi se laser A SNvorno je namenjenkao nosi&ac Nv#kaA

Da&jim raNvojem teTno&oMije "rerasta # nosi&ac"odataka s moM#ZnoCZ# jednokratnoM 6D>< "6om"act Disc P


59/82

Optičke memorije


60/82

Optičke memorije

DD "Digital ideo Disk#

Uastao NboM "otrebe snimanja d#MometražniT i&mova WoM# se koristiti i Na snimanje "odataka

Va"acitet je do 4A7 do 14 Xb

D]D #redjaj koristi &aser Na $itanje #d#b&jenja i ravnina

ednostrani jednos&ojni P 4A7 Xb ednostrani dvos&ojni P 8A5 Xb

Dvostrani jednos&ojni P 9A4 Xb

Dvostrani dvos&ojne P 17 Xb

@re$nik od 120 mm, deb&jine 1,2 mm

sta&jena brNina snimanja i "isanja danaCnjiT D]D medija je

21A13 Wb_s, odnosno 16 "#ta (16) brže od "rvobitne brNine

snimanja L 1A32 W!_sA


61/82

O! &eC disk

O! WemorQ Drive je ma&i "renosni #re[aj Na sk&adiCtenje

"odataka koji koristi flash memorij# (flash memory ) i O! "ort

na ra$#nar# i&i O! hbA

Va"acitet se menjao, od "o$etniT 16W! do danaCnjiT 64X!A


62/82

Uove teTno&oMije

fboM sve veZe "otrebe Na #re[ajima i medij#mima Na

sk&adiCtenje veZiT ko&i$ina "odataka, danas se # svet#

"ara&e&no raNvija neko&iko noviT teTno&oMija Na o"ti$ko

sk&adiCtenje "odatakaA We[# naj"ers"ektivnijim s#?

!BaQ disc (!DLB%W)

'o&oMraski disk (']D)

Bl Di


63/82

Blu>ra0 Disc

!aNiran na "&avoLvio&etnom &aser#

Disk "recnika 12 cm ob#Tvata s jednim s&ojem do27 X!, a s dva s&oja do 54 X! "odataka

%Nnaka 1 odMovara "rotok# "odataka od 36 Wb_s, Cto

je oko $etiri "#ta brža od D]DLa "ri istoj brNini okretanja

(1 )A


64/82

$lopp0 disk


65/82

$lopp0 disk

58C K ();; %! Plastična ploča premazana feromagnetnim

materijalom


66/82

7


67/82

7


68/82

7


69/82

7


70/82

7


71/82

7


72/82

7


73/82

4*-@= .=


74/82

4*-@= .=


75/82

4*-@= .=


76/82

%


77/82

$% i , karta

W karta je radio"rijemnik koji omoM#Zava "rijem radio "roMrama Na

vreme rada ra$#nara

Y] karta omoM#Zava "rijem Y] "roMrama "omoZ# ra$#nara

$ % d i "$%# k ti


78/82

$aQ %odem oice "$%# kartica

%moM#Zava "oveNivanje ra$#nara sa

dr#Mim ra$#narima koriCZenjem obi$ne

te&eonske &inije

Snterni i ksterni modem @retvara diMita&ne # ana&oMne siMna&e i

obrn#to (D_R i R_D konvertor)

56VL 56 Vi&obita # secA

%od#&acija L Demod#&acija


79/82


80/82

NNN)hoNthingsNork)com NNN)hoNstuffNorks)com

primer


81/82

%odel 'e`&ettL@ackard koniM#racija 309O Procesor Snte&l Ke&eronl X1840 (2A8X'N, 2W! cacTe,

2 core) 7rafička karta Snte& 'D %emorija 4X! ODBRW DDB3, 1600W'N &ard disk (ORYR 500X! (7200r"m)

Optički ure+aj D]D O#"erW#&ti ORYR @apajanje180\ .u?ite Wicroto`er ,astatura O! tastat#ra %i O! miC Operativni sistem \indo`s 7 @roessiona& 64 Dimenzije16A5 35A5 35A88 cm ,e9ina 7A05 kM


82/82

Documents

Racunarski Sistemi i Tehnologije(computer sistems and technologies)